1

U krilu na{eg lepog grada Kraqeva, nastalo je Javno komunalno preduze}e Toplana. Kraqevu je Toplana podarila 40 godina plodnoga i uspe{nog rada.
To je povod da se u jubilarnoj ~etrdesetoj godini rada
obele`i deo pre|enog puta u `ivotu i radu preduze}a.
Toplana Kraqevo sa ponosom obele`ava ovaj jubilej.
Se}awe na pre|eni put, se}awe na zaposlene koji su svojim
pregala~kim i stru~nim radom dali doprinos da se Toplana razvija, raste i izraste u ugledno Javno komunalno preduze}e primereno potrebama modernog grada.
Povodom jubileja Toplane izra|ena je monografija,
na{ spomenar, koji nas podse}a na pre|eni put razvoja i
obavezuje da u narednom periodu preduze}e ostvaruje br`i
i uspe{niji razvoj na zadovoqstvo korisnika toplotne
energije i lokalne samouprave grada.

KRAQEVO

Kraqevo, grad sa 60.000 stanovnika, je kulturni i administrativni centar Op{tine Kraqevo i Ra{kog okruga. [ire podru~je Kraqeva bilo je naseqeno jo{ u doba neolita o
~emu svedo~e brojna arheolo{ka nalazi{ta u okolini.
Dana{we naseqe prvi put se pomiwe 1456. godine, kada se u turskim defterima kao naseqe zvalo Rudo Poqe.
Ovo naseqe se u XVI veku pomiwe pod novim imenom Karanovac. U ~ast podizawa dr`avnog ure|ewa Srbije sa kne`evine na rang kraqevine, na molbu gra|ana, Kraq Milan
Obrenovi}, na molbu gra|ana, Karanovcu je 19. aprila
1882. godine, na molbu gra|ana, dao novo ime Kraqevo, koje i danas sa ponosom nosi.
Kraqevo je po~elo urbanisti~ki da se ure|uje 1832. godine, kada je Pera Zuban po nalogu Kneza Milo{a izradio
prvi regulacioni plan, koji i danas ~ini osnovu urbanisti~ke postavke centralnog dela grada.
Op{tina Kraqevo se prostire na povr{ini od 1.529
km2. Na podru~ju op{tine `ivi 122.035 stanovnika nastawenih u 93 naseqa i organizovanih u 68 mesnih zajednica.

Kraqevo le`i na u{}u reke Ribnice u Ibar i Ibra u

Zapadnu Moravu, na nadmorskoj visini 203 do 208 m.
Kraqevo se razvilo u jedan od zna~ajnijih industrijskih, trgova~kih i turisti~kih centara Jugozapadne Srbije.
Kraqevo je zna~ajna saobra}ajna raskrsnica zemqe gde
se ukr{taju transverzalni i magistralni putni pravci sa
`elezni~kim putnim pravcima. Kraqevo je bogato prirodnim lepotama, {umovitim planinama i klisurama sa brojnim rekama.
Grad okru`uju lepi planinski horizonti brojnih planina: Troglav (1.177 m), ^emerno (1.535m), Stolovi(1.356m),
Go~ (1.154m), Kotlenik (790m) i Gledi}ke planine (922m).
Na{e planine su pogodna stani{ta za pernatu divqa~ i
drugu krupnu divqa~.
Podru~je op{tine Kraqevo presecaju brojni vodotokovi reka: Ibar, Studenica, Dubo~ica, Lopatnica, Kolajna,
Gvozda~ka reka, Ribnica, Zapadna Morava, Gru`a, koje su
bogate raznovrsnom ribom.
Uzvodno od Kraqeva po~iwe Ibarska dolina, u kojoj se
nalazi poznata Dolina jorgovana. Ibarsku dolinu, zbog
brojnih kulturno istorijskih spomenika srpske sredwovekovne kulture, nazivaju Dolina vekova.
Kraqevo okru`uju najlep{i sredwovekovni srpski manastiri: Studenica (XII vek) zadu`bina Stevana Nemawe i
@i~a (XIII vek) zadu`bina Stevana Prvoven~anog, prvog srpskog kraqa. U @i~i je Sveti Sava smestio prvu Srpsku arhiepiskopiju. U Ibarskoj klisuri nalazi se sredwovekovni
srpski grad-utvr|ewe Magli~ (XIII vek).
U gradu i okolini nalaze se brojni spomenici iz novije
istorije. U centru Kraqeva nalazi se monumentalni spomenik
Srpskim ratnicima iz oslobodila~kih ratova 1912.-1918. godine. U Kraqevu se nalazi Spomen grobqe na kome je nema~ka
fa{isti~ka vojska 1941. godine izvr{ila masovno streqawe
vi{e hiqada gra|ana u znak odmazde za pretrpqene gubitke
prilikom blokade Kraqeva od strane oslobodila~kih snaga.
6

U okolini Kraqeva nalaze se poznta Prirodna le~ili{ta i bawe: Mataru{ka Bawa (temperatura vode 40-51
0
S) i Bogutova~ka Bawa (tepmeratura vode 24-270S), kao i
brojne narodne bawe sa izvori{tima mineralnih i termalnih voda.
Kraqevo je {kolski centar sa osam stru~nih sredwih
{kola i Ma{inskim fakultetom. U Kraqevu rade afirmisane institucije kulture: Narodna biblioteka Stevan Prvoven~ani, Narodni muzej, Istorijski arhiv, Narodno pozori{te, Izdava~ka ku}a Poveqa i brojni mediji.
U gradu i na podru~ju op{tine tradicionalno se odr`avaju brojne kulturne, sportske i turisti~ke manifestacije.:
Slikarska kolonija Studenica, auto-moto trke Nagrada
Kraqeva na autodrumu Beranovac, splavarewe niz Ibar
pod nazivom Veseli spust i brojne druge manifestacije.
Kraqevo je grad koji se voli.

TOPLANA KRAQEVO DANAS

Javno komunalno preduze}e Toplana Kraqevo kroz

svoj dosada{wi rad i razvoj izraslo je u uglednu komunalnu instituciju bez koje se danas ne mo`e zamisliti savremeno stanovawe.
Toplana je uvek imala kontinuiranu i veoma dinami~nu
investiconu aktivnost. Zadwih deset godina razvoja Toplana je ulo`ila veliki napor uvo|ewu novih tehnologija u
sistemu proizvodwe i distribucije toplotne energije.
Kontinuirano su vr{ene rekonstrukcije, pro{irewe kapaciteta i pro{irewe mre`e toplovoda. Ulagani su napori
da se koristi oprema novije generacije. Izvr{ena je supstitucija ~vrstih i te~nih goriva prelaskom na prirodni
gas kao primarni energent.
Dinami~na investiciona aktivnost je omogu}ila da se u
2006. godini dostigne proizvodni kapacitet od 72,52 MW.
Za ostvaren proizvodni kapacitet godi{we se utro{i
prirodnog gasa 7.119 Nm3x103 i mazuta 1.425 t. Specifi~9

na potro{wa energije primarnog goriva ostvarena je sa

179 W/m2, i izmrena specifi~na potro{wa stambenih
zgrada od 125 W/m2.
Godi{we se proizvede 81,8 GWh toplotne energije.
Du`ina toplovodne mre`e iznosi 13,7 kilometara sa
prose~nim pre~nikom 180 mm.
Toplana pru`a usluge grejawa za 6.043 stanova u 125
objekata, za 987 korisnika u 178 objekata poslovnog prostora i 213 individualnih objekata ukupne povr{ine od
457.167 m2.
Visok stepen iskori{}enosti kapaciteta svrstalo je Toplanu Kraqevo u red najuspe{nijih toplana u Srbiji.
Toplana ima 73 zaposlena od kog broja je 19% sa visokom stru~nom spremom, 47% visokokokvalifikovanih
majstora specijalista. Stru~ni kadrovi uspe{no su opslu`ivali, odr`avali i vodili tehnolo{ki razvoj i poslovawe preduze}a.
Toplana je svojim radom i dostignutim stepenom svoga
razvoja omogu}ila da se veliki broj korisnika prikqu~uje
na sistem daqinskog grejawa. Oni su ranije koristili svoje autonomne kotlarnice ili elektri~nu energiju.
U toku svoga postojawa Toplana je imala zna~ajnu ekolo{ku misiju i dala svoj dorinos da se izvr{i suspstitucija
~vrstih i te~nih goriva prirodnim gasom. Doprinela je da
se ugasi preko 15 individualnih kotlarnica na ugaq u gradu koje su vr{ile intetnzivnu emisiju {tetnih materija na
`ivotnu okolinu preko dimnih gasova.
Toplana je izrasla u savremeno preduze}e koje je {iroko primenilo savremenu tehnologiju i organizaciju rada u
proizvodwi i distribuciji toplotne energije, izvr{ilo
kompjuterizaciju i ugradilo savremenu organizaciju u poslovawu, radu stru~nih slu`bi i administraciji.
Toplana se razvijala, rasla zajedno sa svojim gradom i
wegovim razvojem, i izrasla u ugledno Javno komunalno
preuze}e od interesa za Op{tinu i wene gra|ane.
10

Za postignute rezultate u snabdevawu toplotnom energijom, osavremewavawu i racionalizaiji proizvodwe toplotne energije i razvoju gasifikacije i toplifikacije
grada Kraqeva i za doprinos u za{titi `ivotne sredine
Toplani Kraqevo je 1994 godine dodeqena Diploma zaslu`ne organizacije Op{tine Kraqevo. Toplana je Dobitnik
Majske nagrade Regionalne privredne komore Kraqevo
1992. godine. U proteklom periodu Toplana je dobila i
brojna priznawa za svoj rad i saradwu od ve}eg broja poslovnih partnera i mesnih zajedica iz grada.

11

PARNO GREJAWE U KRAQEVU

Tridesetih godina dvadesetog veka imu}niji trgovci

i bankari iz Kraqeva grade savremene ku}e sa parnim
grejawem.
U ulici Milana Toplice, kraqeva~ki industrijalac
Kne`evi} Stevan, pored stare, gradi novu ku}u sa parnim
grejawem. U suterenu, u jednoj prostoriji je postavqen kotao a do we je prostorija za ugaq kojim se lo`io kotao.
U ulici Cara Lazara Bogavac Petar, kraqeva~ki bankar
i senator, gradi ku}u na spratu sa parnim grejawem. U pomo}nim prostorijma u dvori{tu postavqa kotao, a pored
ove prostorije nalazi se ugqara iz koje se lo`io kotao.
Parno grejawe se ugra|uje i u industrijske objekte. U
upravnoj zgradi Vojnotehni~kog zavoda Kraqevo uvedeno je
parno grejawe 1935. godine. Godine 1938. useqena je nova
Upravna zgrada @elezn~ke radionice (Fabrika vagona) u
kojoj je instalisano parno grejawe.
Posle oslobo|ewa, od 1944. do 1948. godine, u Kraqevu
dr`ava organizuje ra{~i{}avawe ru{evina nastalih u to-

12

ku bombardovawa. Uporedo sa ovim obnavqaju se poru{ene

ku}e. Mewa se urbanisti~ka namena gradskog prostora. Otpo~iwe izgradwa stanova u okviru ve}ih stnbenih zgrada.
Grade se ve}e poslovne zgrade. U to vreme stanbena izgradwa bila je usmerena na obezbe|ewe najosnovnijih uslova za
stanovawe (voda, kanalizacija) bez centralnog grejawa.
Po~etkom pedesetih godina grade se ve}i objekti Dom
dru{tvenih organizacija, zgrada Stoteks sa centralnim
grejawem na ugaq. Kasnije se gradi zgrada za potrebe Op{tine i Sreza Kraqevo u ~ijem sastavu se nalaze kotlarnice na ugaq.
Tokom 1957. do 1960. godine otpo~iwe intenzivnija izgradwa stambeno-poslovnih objekata u u`em centru grada.
Novoj gradwi mesto ustupaju stari objekti i ru{e se hoteli: Nacional, Beograd, Evropa, Grand hotel Studenica hotel Nacional, gostionice i kr~me: Imperijal,
Korzo, Klefi{, Bristol, To{i}a kafana, Zlatan
Prag, Balkan, kujna Vardar , Sloga, [umadija, trgova~ke radwe Buwaka, \oki}a, Tairovi}a, Igrutinovi}a,
zanatske radwe, mle~na pijaca, apoteka Sveti \or|ei
drugi objekti i grade se zgrade i stanbeni objekti u u`em
centru grada. Novi projekti predvi|aju vi{i standard stanovawa i obezbe|ewe centralnog grejawa. U sve nove zgrade ugra|uju se instalacije za grejawe. Projekti su predvi|ali da se u svakoj zgradi izgradi kotlarnica na ugaq.
Od 1958. godine, nakon osnivawa Stambenog fonda, otpo~iwe intenzivnija gradwa stanova u Kraqevu. Stambeni
fond, u skladu sa novim zakonskim propisima se 1960. godine transformi{e u Stambeno preduze}e, iz koga se kasnije izdvaja Toplana koja je postala nosilac razvoja toplifikacije u Kraqevu.

13

PO^ETAK
TOPLIFIKACIJE GRADA

Novim urbanisti~kim planom, posle oslobo|ewa Kraqeva u drugom svetskom ratu, predvi|ena nova izgradwa
u`eg centra grada. Na ovom prostoru bi se umesto starih
zgrada i prizemnih du}ana i kafana gradile nove poslovno-stambene zgrade sa vi{e spratova i ve}om gustinom stanovawa. Ovim su pred stambenu izgradwu postavqeni zahtevi da novi poslovni prostori i stanovi, koji }e se graditi, imaju vi{i standard i obezbe|eno centralno grejawe. U skladu sa ovim zahtevima se tokom 1958. 1960. godine izra|uju projekti. Po{to u Kraqevu nije postojala centralna toplana, projekti su predvi|ali da svaka poslovnostambena zgrada ima svoju kotlarnicu za centralno grejawe. Stambeni fond, kasnije transformisan u Stambeno
preduze}e obezbe|uje lokacije i naru~uje projekte za izgradwu stanova. Ve}ina ovih projekata predvidela je je za
svaku zgradu kotlarnicu za centralno grejawe. U to vreme
ve}i broj investitora bio je zainteresovan za izgradwu
14

stanova u u`em centru grada. Op{tina Kraqevo u centru

Kraqeva, na potezu ulica Lewinova (danas Milo{a Velikog), Cara Lazara i Hajduk Veqkova dodequje nekoliko lokacija Stambenom preduze}u Kraqevo i Vojnogra|evinskoj
direkciji iz Beograda koja gradi stanove za potrebe Jugoslovenske narodne armije. Vojnogra|evijska direkcija na
dobijenim lokacijama vr{i izgradwu stambenog prostora
sa visokim standardima stanovawa koji ukqu~uju i obezbe|ewe centralnog grejawa. Po{to je Vojnogra|evinska direkcija gradila na ovom potezu preko 300 stanova u nekoliko zgrada, to je zhtevala da joj se dodeli posebna lokacija za izgradwu jedne zajedni~ke kotlarnice. Izvr{ena je
promena namene prostora i umesto predvi|enog objekta zanatskog centra u dvori{nom delu ovih zgrada, prostor je
dodeqen Vojnogra|evinskoj direkciji da gradi kotlanicu
za svoje stanove. Kasnije je postignut dogovor da se na postoje}oj lokaciji izvr{i dogradwa, Vojnogra|evinska direkcija investira izgradwu kotlarnice, montira 3 kotla
BKG-30 TPK i nakon zavr{etka prenosi kotlarnicu Stambenom preduze}u.
Investitor je poverio da izvo|a~i radova na Toplani
budu: za gra|evinski deo Gra|evinsko preduze}e Kablar
iz Kraqeva, za instalacije grejawa u stanovima Preduze}e
Janko Lisjak iz Beograda i za izgradwu kotlarnice za
centralizovano grejawe Preduze}e Monta`a Beograd.
Nakon zavr{ene izgradwe vojnih stanova u centru grada, Dr`avni sekretar za narodnu odbranu General armije
Ivan Go{wak donosi Re{ewe broj 1896/66 kojim se izdvaja iz vojne imovine nepokretnosti deo toplane u Kraqevu
sa toplovodima i podstanicama. Ovim re{ewem nare|eno
je Vojnogra|evinskoj direkciji da preda Toplanu sa toplovodima i podstanicama Stambenom preduze}u Kraqevo.
Ovim je Stambeno preduze}e Kraqevo 19.12.1966. godine
preuzelo obavezu redovnog i urednog snabdevawa stambenih objekata sa dovoqnim koli~inama toplotne energije1)
1)

Re{ewe Dr`avnog sekretara za nadodnu odbranu broj 1896/2 od 15.12.1966.

15

Faksimil Re{ewa o prenosu

zgrade i postrojewa Toplane
Stambenom preduze}u Kraqevo
16

Posle izvr{ene primopredaje Toplane izme|u Vojnogra|evinske direkcije i Stambenog preduze}a Kraqevo, u
okviru Stambenog preduze}a formira se radna jedinica
Toplana. Uz pomo} stru~nih radnika iz sastava izvo|a~a
radova: Novak Frawe i Puzovi} Dragoquba, kasnije zaposlenih u Toplani Kraqevo i prvih radnika Santi} Mom~ila, ^ekanac Radojice i Vu~eti} Budimira, a pod nadzorom
diplomiranog in`ewera Cari}evi} @ivorada, pu{teni su
1967. godine u rad motori, zabrujali ventilatori, zaiskrila prva varnica i pojavio se plamen na gorioniku. Potekla
je prva koli~ina tople vode prema potro{a~ima.

17

STATUSNE PROMENE

Uporedo sa pove}awem kapaciteta daqinskog grejawa

dolazi do prilago|avawa oganizacije rada i statusnih
promena Toplane Kraqevo.
Nakon preuzimawa Toplane od Vojnogra|evinske direkcije 1966. godine u okviru Stambenog preduze}a formira
se Radna jednica Toplana koja radi kao zasebna tehnolo{ka celina.
Tokom 1972. godine u Kraqevu dolazi do reorganizacije komunalnih preduze}a. Formira se jedinstvena Komunalna radna organizacija Komuna.
Iz Stanbenog preduze}a 1. januara 1973. godine izdvaja
se Radna jedinica Toplana i organizuje se kao Osnovna
organizacija udru`enog rada. Toplana ulazi u sastav Komunalnog preduze}a Komuna kao Osnovna organizacija udru`enog rada sa jo{ {est komunalnih osnovnih organizacija
udru`enog rada. Na nivou preduze}a Komuna organizovane su zajedni~ke slu`be za sve osnovne organizacije udru`enog rada komunalnih organizacija.

18

Faksimil Odluke o izdvajawu

Toplane iz sastava
KRO Komuna
19

OOUR Toplana, ima sve vi{e problema u poslovawu.

Tro{kovi poslovawa rastu, a naplata prihoda se ne pove}ava. Gomilaju se gubici. Preduzimawe mera na sanaciji
poslovawa OURa Toplana ne daju rezultate. Na op{tinskom nivou postignut je dogovor da se OOUR Toplana izdvoji iz Komune i organizuje kao Radna organizacija.
Radni~ki savet 14. decembra 1987. donosi odluku o izdvajawu OOUR Toplana iz sastava Komunalne radne organizacije Komuna. Nakon sprovedenog referenduma Toplana se organizuje kao Radna organizacija za proizvowu i
distribuciju toplote, sa potpunom odgovorno{}u.
Nakon sprovedenih statusnih promena i upisa u Registar Okru`nog privrednog suda Kraqevo, Uprava Toplane
zajedno sa Op{tinskim organima preduzimaju energi~ne
mere sanacije.
Nakon izmene Zakona o komunalnim preduze}ima Preduze}e Toplana Kraqevo se 30.06.1990. godine transformi{e kao Javno komunalno preduze}e za proizvodwu i distribuciju toplote Toplana Kraqevo ~iji je osniva~ Op{tina Kraqevo.
U skladu sa Zakonom o privrednim dru{tvima i Zakonom o Agenciji za privredne registre izvr{eno je
26.06.2005. godine prevo|ewe Toplane kod Agencije za
privredne registre Repblike Srbije sa istim nazivom, odnosno Javno komunalno preduze}e za proizvodwu i distribuciju toplote Toplana Kraqevo.

20

ORGANIZACIJA PREDUZE]A

Odlukom Skup{tine op{tine Kraqevo broj 23/1/90-I

organizovano je Javno komunalno preduze}e za proizvodwu i
distribuciju toplote Toplana Kraqevo. Prema ovoj Odluci osniva~ Preduze}a je Op{tina Kraqevo. Preduze}e posluje kao javno preduze}e sa sredstvima i dr`avnoj svojini.
Javno komunalno preduze}e Toplana Kraqevo se organizuje i radi u skladu sa osniva~kim aktom. Osniva~,
odnosno Skup{tina op{tine Kraqevo daje saglasnost na
Statut Preduze}a.
Sedi{te Preduze}a je u Kraqevu, ulica Cara Lazara
broj 52/A.
Poslovna aktivnost odvija se kroz obavqawe osnovne
delatnosti i obavqawe dodatne delatnosti preduze}a.
Osnovna delatnost kojom se bavi preduze}e je proizvodwa i distribucija toplotne energije, odr`avawe proizvodnih postrojewa, toplovodne mre`e, toplotnih podstanica i instalacija grejawa u objektima koji se greju na daqinski sistem grejawa.
21

Preduze}e se bavi dodatnom delatno{}u koja obuhvata:

ma{inski i elektromonta`ni radovi kotlarnica, toplovoda, podstanica i instalacija grejawa u objektima, servisirawe opreme, ure|aja i obavqawe remontnih radova, prevoz mazuta za sopstvene potrebe i za tre}a lica, izrada ma{inskih projekata, toplotnih postrojewa, toplovoda, toplotnih podstanica i unutra{wih instalacija grejawa i
vr{ewe stru~nog nadzora nad izvo|ewem ovih radova.
Sve do 1992. godine stru~ne slu`be bile su locirane na
sedam mesta u gradu. Nakon izgradwe poslovne zgrade prvi
put su sve slu`be objediwene na jednom mestu, u poslovnoj
zgradi Toplane u ulici Cara Lazara broj 52/A.
Unutra{wa organizacija preduze}a se zasniva na principima tehni~ke podele rada i specijalizacije za obavqawe poslova iz delatnosti preduze}a.
Preduze}e je organizovano po radnim jedinicama po
tehnolo{kom principu, a koje obuhvataju:
Radna jeinica za proizvodwu i distibuciju toplotne
energije obuhvata kotlarnice: Centralna toplana, Nova
kolonija, Higijenski zavod, Zelena Gora, i kotlarnica
u osnovnoj {koli Svetozar Markovi}.
Radna jedinica Tehni~ke pripreme, investicija i razvoja
Radna jedinica za monta`u i odr`avawe
Zajedni~ki poslovi .
Organizacija preduze}a uredno je funkcionisala i
grad snabdevala toplotnom energijom u proteklom periodu, pa i za vreme ratnih uslova, kada je polovina zaposlenih bilo mobilisano za odbranu zemqe i bombardovawa
NATO avijacije
Uporedo sa razvojem Preduze}a razvijaju se oblici
upravqawa i organizuju organi upravqawa. Do 1985. godine organe upravqawa u Toplani su sa~iwavali direktor Osnovne organizacije udru`enog rada i Zbor radnih
qudi. Nakon pove}awa broja zaposlenih stvorili su se
uslovi za izbor prvog Radni~kog saveta OOUR-a Toplana
22

Organizaciona {ema preduze}a

organizaciona shema
preduzeca

od 9 ~lanova. Za prvog predsednika je izabran Marinkovi} Milovan.

Nakon izdvajawa OOUR Toplana iz sastava Komunalne
radne organizacije Komuna i konstituisawa Toplane kao
Javnog komunalnog preduze}a 1986. godine, izabran je
Upravni odbor od sedam ~lanova, od kog broja je imenova23

la Skup{tina op{tine kao osniva~: Jani}ijevi} Rade diplonrani ma{inski in`ewer iz Tehnogasa, Novakovi}
Mladomir diplomirai ma{inski in`ewer iz Fabrike
vagona, Jovanovi} Zoran diplomirani ma{inski in`ewer
iz Magnohroma, Jovanovi} Stojanka iz Kablara, i tri
~lana iz Toplane Kraqevo: Spasojevi} Dragi{a, Milanovi} Zmajko, ]irkovi} Milka.
U sazivu 2006. godine Upravni odbor Toplane broji
{est ~kanova, od kog broja Op{tina imenuje ~etiri ~lana i
2 ~lana iz Toplane: Ili} Tomislav, predsednik i predstavnik osniva~a, Mara{evi} Miqan predstavnik osniva~a, Nikoli} Aca predstavnik osniva~a, Ivanovi} Radomir
predstvanik osniva~a, i predstavnici Toplane Kraqevo:
Jeli} Kosta i Bal{i} Dragan.
Organi upravqawa dali su svoj doprinos radu i razvoju Preduze}a.
Poslovodni organ u preduze}u je direktor preduze}a.
Direktor preduze}a. formira poslovodni kolegijum koji je
u 2006. godini radio u sastvu: direktor preduz}a Arsenijevi} Dragan diplomirani ma{inski in`ewer, zamenik
direktora i finansijski direktor Velimirovi} Miroqub
diplomirani ekonomista, tehni~ki direktor Simeunovi}
Vuka{in diplomirani ma{inski in`ewer, Rukovodilac
Radne jedinice za proizvodwu i distribuciju toplotne
energije Cvetkov Goran diplomirani ma{inski in`ewer,
rukovodilac tehni~ke pripreme i investicija i razvoja
Bal{i} Dragan diplomirani ma{inski in`ewer, rukovodilac op{te i pravne slu`be Mladenovi} Milanka diplomirani pravnik, {ef monta`e i odr`avawa Simonovi}
Milovan ma{inski tehni~ar, saradnici za tehni~ke poslove: Ota{evi} Toma diplomirani ma{inski in`ewer,
\urovi} Jovan diplomirani ma{inski in`ewer.

24

KADROVI

U Toplani Kraqevo na dan 30. 06. 2006. godine zaposleno je 73 radnika u stalnom radnom odnosu, slede}e kvalifikacione strukture:
Broj
zaposleni Struktura
h stawe
%
31.12.2005.

R.
br.

Stru~na sprema

Visoka stru~na sprema

14

19

Vi{a {kolska sprema

Sredwa stru~na sprema

12

16

Visokokvalifikovani radnici

Kvalifikovani radnici

31

42

Nekvalifikovani radnici

10

14

Ukupno

73

100%
25

U preduze}u radni kolektiv ~ine profili razli~itih

nivoa obrazovawa i struka, 7 diplomiranih ma{inskih
in`ewera, 5 diplomiranih ekonomista, 2 diplomirana
pravnika, 35 visokokvalifikoanih i kvalifikovanih majstora: mehani~ara, bravara i ma{inbravara, montera, ma{inista, elektri~ara, elektrotehni~ara, varioca i ostalih zanatskih struka. U strukturi zaposlenih 19,18% je sa
visokom stru~nom spremom, 23,29% sa sredwom stru~nom
spremom, 49,32% visokokvalifikovani i kvalifikovani
majstori razli~itih struka.
Stru~ni kadrovi Toplane su osposobqeni da kvaliteno
vr{e kompletno teku}e investiciono odr`avawe i remonte. Kadrovi Toplane vr{e izradu investiciono-tehni~ke
dokumentacije, izvo|ewe investicionih radova, pu{tawe
u probni rad i kontrolu rada svih postojewa za proizvodwu i distribuciju toplotne energije.
Visokostru~ni kadar je svoje iskustvo i znawe u obliku
autorizovanih radova saop{tavao na brojnim stru~nim skupovima, nau~nim tribinama i Stalnoj konferenciji gradova.
26

INVESTICIONA AKTIVNOST

Investiciona aktivnost Toplane u proteklom periodu

je bila veoma dinami~na. Preduze}e nastoji, uprkos nepovoqnom ekonomskom okru`ewu, da kroz dinami~nu investicionu aktivnost odr`i i obezbedi tehnolo{ki razvoj i
nabavku opreme novije generacije, pro{irewe mre`e toplovoda i pove}awe kapaciteta.
Te{ko}e su se naro~ito ogledale u nedostatku bankarskih kreditnih linija za finansirawe rekonstrukcije izvora toplotne energije i pro{irewe mre`e toplovoda.
Uprkos preporuka Vlade Srbije, nisu mogle da se obezbede
kreditne linije kod banaka za dugoro~no kreditirawe gra|ana za uvo|ewe centralog grejawa.
Investiciona aktivnost odvijala se dinami~no, {to se
mo`e videti iz slede}ih zna~ajnijih investicionih poduhvata u proteklom periodu:
1966. 1969. godine:
- izvr{ena rekonstrukcija preuzete kotlarnice Centralna toplana od Vojnogra|evinske direkcije;

27

- u kotlarnici Centralna toplana izvr{ena dogradwa

instalacija za pripremu vode;
1970. 1979. godine:
- izvr{ena rekonstrukcija preuzete kotlarnice Nova
kolonija;
- rekonstruisani toplovodi od kotlarnice Nova kolonija do solitera broj 1 u nasequ Nova kolonija;
- izvr{ena rekonstrukcija preuzete kotlarnice Zelena
Gora;
- izvr{ena promena gorionika u preuzetoj kotlarnici u
stambenoj zgradi 102 stana;
- izvr{ena izgradwa toplovoda od kotlanice Centralna toplana do dva solitera kod Op{tinskog suda;
- izgra|en toplovod od kotlarnice Centralna toplana
do preuzete kotlarnice u stambenoj zgradi Kifla;;
- Izme{teni kotlovi iz kotlarnice u stambenoj zgradi
Kifla i preba~eni u kotlarnicu Zelena Gora;
- izgra|ene nove podstanice na podru~ju kotlarnice
Centralna toplana
- izvr{ena rekonstrukcija preuzete kotlarnice u nasequ Higijenski zavod;
- u kotlarnici Nova kolonija ugra|ena dva kotla od
po 9,3 MW, tip TURBOMAT, VIESSMANN, na mazut i izgra|ena nova pumpna stanica;
- izvr{eno prikqu~ewe naseqa Mo{a Pijade nakotlarnicu Nova kolonija;
1980. 1989. godine:
- izgra|en toplovod od kotlarnice Zelena Gora do
ulice Olge Milutinovi};
- izgra|en toplovod od kotlarnice Nova kolonija za
stanove u Dositejevoj ulici i prikqu~ene sve nove zgrade
na ovaj toplovod;
- izvr{ena zamena kotlova kapaciteta 2 x 2,2 MW, tip
28

BKG-30 gorionika tip TA-25, TPK Zagreb u kotlarnici

Centralna toplana;
- izvr{ena ugradwa kotla tip BG TE-S, MINEL, kapaciteta 9,3 MW u kotlarnici Nova kolonija;
- izvr{ena rekonstrukcija podstanica i prikqu~ewe
na kotlanicu Centralna toplana poslovnih zgrada: Op{tine, Slu`be dru{tvenog kwigovodstva, Trgoprometa,
Osiguravaju}eg zavoda Dunav; Jugobanke, Kablara, Reginalne privredne komore;
- izr{ena rekonstrukcija svih kotlarnica u sastavu Toplane,
- izvr{ena rekonstrukcija toplovoda od Poliklinike
Medicinskog centra do Tr`nog centra Danica;
- izvr{ena izgradwa dela toplovoda do hotela Turist
DN 200;
1990.-1999. godine:
- izgra|en gasovod za kotlarnicu Nova kolonija i izvr{ena je konverzija kotlarnice na gasovito gorivo sa izgradwom MRS, unutra{we gasne instalacije i gasnih rampi;
- izgra|en gasovod za kotlarnicu Centralna toplana i
izvr{ena je konverzija kotlarnice na gasovito gorivo sa izgradwom MRS, unutra{we gasne instalacije i gasnih rampi;
- izgra|en toplovod od kotkarnice Centralna toplana
do Keja i toplovod u ulici: Hajduk Veqkovoj;
- izvr{ena rekonstrukcije kotlarnice Svetozar Markovi}, ugra|ena su 2 kotla 2 x 819 kW tip 700 PP, EMO Ceqe sa 2 gorionika tip MONARCH MS 7Z, WEISHAUPT;
- ugra|ena dva kotla u kotlarnicu Higijenski zavod
kapaciteta 2 h 850 kW ZV 850, TVT Maribor sa gorionicima tip D-MF-02, RAY;
- zamewen dotrajao toplovod od ulice Cara Lazara do
ulice Ibarske;
- izvr{ena ugradwa kotla i gorionika u kotlarnici
Centralna toplana kapaciteta 10,5 MW tip TE-161/V Mi29

nel i gorionik tip TVKGM-3, Termoelektro Novi Sad;

- izgra|ena poslovna zgrada u ulici Cara Lazara broj
52/A, u kojoj su sme{tene sve slu`be preduze}a;
U zadwih pet godina investiciona aktivnost je intenzivirana:
2000. godine:
- Izgradwa toplovoda u Ibarskoj ulici DN 150;
- Izgradwa toplovoda u Hajduk Veqkovoj ulici DN 250;
2001. godine:
- Ugradwa 2 kotla kapaciteta 2 h 4,2 MW tip GLOBAL Nr
8, DANSTOKER u kotlarnici Zelena Gora;
- zamena dela toplovoda Dositejeva, u ulici Prote
Nenadovi}a na pre~nik DN 200 u du`ini 160m;
- izvr{ena je kompletna rekonstrukcija hemijske pripreme vode i remont jonskih izmewiva~a u kotlarnicama;
2002. godine:
- izvr{ena nabavka i ugradwa kotla kapaciteta 12,75
MW, tip UT-H 1275, LOOS i gorionika tip WKGMS 4, WEISHAUPT u kotlarnici Centralna toplana, ~ime je pove}an
kapacitet na 32,5 MW;
- Nabavka 2 gorionika u kotlarnici Zelena Gora, tip
RGMS 50/2 A, WEISHAUPT;
- nabavka i ugradwa tre~eg kotla i gorionika snage 0,85
MW, tip ZV 850, TVV Maribor i gorionika tip OGAW M-Z,
Termoelektro Novi Sad, u kotlarnici Svetozar Markovi};
- izgradwa predizolovanog toplovoda u ulici Cara Du{ana; DN 200 u du`ini 250m;
2003. godine:
- Izgradwa predizolovanog toplovoda u ulici Oktobarskih `rtava DN 200 u du`ini 350m;
30

- zamena starog toplovaoda Dositejeva u delu ulice

Branka Radi~evi}a i Mirka Lukovi}a sa novim predizolovanim toplovodom DN 200 u du`ini 280m;
- izgradwa podstanice za zgradu Beli dvor kapaciteta 600 kW kao pilot projekat za primenu savremenih re{ewa plo~astih razmewiva~a toplote i ultrazvu~nih mera~a
toplotne energije;
2004. godine:
- Izgradwa toplovoda Kej od predizolovanih cevi DN
200, I faza u du`ini 84m;
- Izgradwa sistema za distribuciju vode u kotlarnici
Centralna toplana 2 h 500 m3/sat, 30m VS, 2 x 75 KW sa
frekventnom regulisanim pumpama sa SCADA sistemom za
nazor i upravqawe;
- Izgradwa podstanice u zgradi Kula K-1 sa kvantitativno-kvalitativnom regulacijom i GSM o~itavawem parametara kapaciteta 700 KW;
- Ugradwa 2 gorionika sa modularnom regulacijom 2 h
1,5 MW, tip OGAW-M 7, Termoelektro Novi Sad u kotlarnici Higijenski zavod;
2005. godine:
- Izgradwa toplovoda Kej od predizolovanih cevi II i
III faza DN 250/ DN 200 u du`ini 242m;
- Izgradwa toplovoda od predizolovanih cevi do zgrade Lesnina DN 150 I faza;
- Ugradwa sistema za kondicionirawe vode po HYDRO-X
sistemu kotlarnici Centralna toplana;
- Izgradwa sistema za distribuciju vode u kotlarnici
Nova kolonija sa frekventno regulisanim pumpom kapaciteta 2 h 500 m3/2, 60 mVS i SCADA sistemom za nadzor i
upravqawe;
- Izgradwa SCADA sistema za daqinski nadzor, upravqawe, o~itavawe potro{we i akviziciju podatka 39 to31

plopredajnih stanica na podru~ju kotlarnice Nova kolonija u zoni toplovoda u ulici Vojvode Putnika i nasequ
Mo{a Pijade;
- Izgradwa sistema za daqinsko o~itavawe potro{a~astanova primenom deliteqa toplote sa be`i~nim o~itavawem u stambenoj zgradi lamela O-5;
Investiciona aktivnost u posledwih 6 godina bila je
intenzivna i odnosila se na rekonstrukcije, zamenu ditrajalih ure|aja i toplovoda, nabavka savremene opreme novije generacije radi pove}awa kapaciteta i u{tede primarnih goriva, pro{irewe mre`e toplovoda, ugradwa savremenih grejnih podstanica, substitucija te~nih goriva prirodnim gasom:
- u 000 dinara
Namena insvesticionih ulagawa
1 Investicije
Nabavka osnovnih
2 sredstava, ure|aja
i alata
Ukupne
investicije

Period investirawa
2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2.868,50

11.337,40

33.216,90

31.000,00

20.765,00

36.542,00

205,00

472,40

3.698,60

3.250,00

4.343,00

1.000,00

3.073,50

11.809,80

36.915,50

34.250,00

25.108,00

37.542,00

U odnosu na 2000. godinu, investicije u 2005. godini

investiciona ulagawa su pove}ane za preko 8 puta.
Svake godine vr{i se redovno ulagawe u investiciono
odr`avawe i potrebne remonte. U 2000. godini ulo`eno je
za ove namene 1.095.900 dinara, 2001. godine 1.169,900,
2002. godine 1.880.200, 2003. godine 5.640.000, 2004. godine 1.671.000 i 2005. godine 3.004.000 dinara.
Navedena invsticiona ulagawa doprineli su naro~ito
izgradwi i pro{irewu toplovodne mre`e, ~ime su stvore32

ni realni usluvi za prikqu~ewe novih korisnika na sistem daqinskog grejawa i ga{ewe mawih kotlarnica koje
rade u re`iji vlasnika javnih i stambenih objekata.
Danas Toplana primewuje savremenu tehnologiju daqinskog nadzora i upravqawa jednim delom svojih postrojewa.
Sve investicije od projektovawa do pu{tawa u rad izvedila je Toplana samostalno sa svojim stru~nim kadrovima.
Zna~ajan doprinos investicionim aktivnostima Toplane razvoju dali su visokostru~ni kadrovi Toplane. In`eweri toplane radili su sve analize i projekte za uvo|ewe
nove tehnologije u proizvodwi i distribuciji toplotne
energije. In`eweri Toplane sa svojim stu~nim autorizovanim radovima nastupali su na eminentnim stru~nim i nau~nim skupovima {irom zemqe, me|u kojima su in`weri:
Vasilije Kostira, Du{an Perku~in, Slavko Vu~eti}, Dragi{a Spasojevi}, Dragan Bal{i}.
Toplana je sistematski vr{ila obnovu i osposobqavawe stru~nog tehni~kog, ekonomskog i pravnog kadra i osposobila ga za primenu novih tehnologija u proizvodwi i
distribuciji toplotne energije. Ovim je zaokru`en ciklus
razvoja od finansijskog planirawa, projektovawa, monta`e i izvo|ewa radova sopstvenim snagama.
Doprinos u intenzivnom razvoju Toplane dali su: Jugobanka Kraqevo, poslovni partneri Toplane: Fabrika vagona Kraqevo, Magnohrom Kraqevo, Gra|evinsko preduze}e Kablar Kraqevo, Janko Lisjak, Monta`a i Minel iz Beograda.

33

GASIFIKACIJA

Posebno poglavqe u investicionoj aktivnosti i razvoju Preduze}a zauzima Program gasifikacije i uvo|ewe gasa u {iroku potro{wu.
Prolazak magistralnog gasovoda za potrebe kraqeva~ke
industrije 1981. godine omogu}io je supstituciju te~nih gasovitim gorivom. Ovim su stvoreni realni uslovi za po~etak realizacije gasifikacije, odnosno uvo|ewe gasa u {iroku potro{wu u {iroj gradskoj strukturi.
Radovi na gasifikaciji u Kraqevu otpo~eli su
12.11.1986. godine, kada je Toplana sa predstavnicima Enerogasa iz Beograda utvrdila mesto prikqu~ewa na magistralni gasovod.
Stru~ni tim Toplane je konstatovao da ambijent Kraqeva, pru`a mogu}nost za brz po~etak izgradwe gasifikacionog istema jer se sa relativno malom du`inom primarnog
gasovoda, mogu zadovoqiti najzna~ajniji potro{a~i. Linija GMRS projektovanog kapaciteta obezbe|uje uslove za ne-

34

smetano prikqu~ewe direktnih potro{a~a za po~etak gasifikacije {iroke potro{we.

Za primenu gasa u {irokoj potro{wi izra|ena je studija
1991. godine, koja nije za`ivela. To je bio razlog da JKP Toplana Kraqevo sa Ekonomskim biroom iz Beograda izradi inoviranu Studiju 1995. godine, koja je dobila kvalitetnu ocenu.
Osnovu gasifikacije grada i okoline ~ine dva kraka
napojnog gasovoda KRAK 1 i KRAK 2 koji polazi od GMRS, a
zavr{ava se spajawem sa postoje}im napojnim gasovodom.
Ova dva kraka grade prsten du`ine 8.500 m, konstantnog
pre~nika na celoj svojoj du`ini. Na prsten se oslawa celokupna razvodna mre`a, ~ime se obezbe|uje akumulacija gasa neophodna za vr{na optere}ewa gasovoda.
U gradsku strukturu gas je doveden 1992. godine i to izgradwom primarnog gasovoda gradske mre`e u du`ini od
2.400 m. Pre~nik gasovoda je 273 mm pritiska p=6-12 bara.
Na gas su u po~etnoj primeni prikqu~ene dve kotlarnice
(Nova kolonija i Centralna toplana) daqinskog grejawa stambenog i poslovnog prostora i jedna kotlarnica za
potrebe Hirur{kog bloka kraqeva~ke bolnice.
Projekte za gasifikaciju uradila je Toplana sa svojim
stru~wacima.
Godine 1993. na gasovod je prikqu~ena kotlarnica Nova kolonija na razvodni gasovod i izvr{ena konverzija
kotlarnice na rad sa gasom. Kapacitet ove kotlarnice je
27.9 MW. Za kotlarnicu Nova kolonija izgra|ena je merno regulaciona stanica od 3.000 m3/sat.
Naredne 1994. godine, nastavqena je izgradwa primarne gradske mre`e (6-12 bar) i prirodni gas je doveden u
centar grada u kotlarnicu Centralna toplana. Za ovu kotlarnicu tada{weg kapaciteta 23.4 MW, ura|ena je merno
regulaciona stanica, razvodni gasovod i konverzija.
Konverzija u kotlarnicama je obavqena relativno lako,
jer su postrojewa i ure|aji ve} bili predvi|eni za te~no i
gasovito gorivo.
35

Daqinsko snabdevawe grada toplotnom energijom i

supstitucija te~nih gasovitim gorivom doneli su ogromne
u{tede u transportu, pove}ali pouzdanost u radu postrojewa, smawili zaga|ewe okoline i doprineli ostvarivawu
pozitivnih efekata poslovawa JKP Toplane Kraqevo.
U 1998. godini Direkcija za planirawe je preuzela poslove gasifikacije od Toplane i razradila projekta {iroke potro{we gasa za gradsko podru~je.

36

KAPACITETI

Toplana je od po~etka svoga rada, 1968. godine, sa kapacitetom od 4,5 MW instalisane snage grejala 440 satnova i 40 lokala. Kasnije, Toplana preuzima kotlarnice:
stambena zgrada Kifla, stambena zgrada 102 stana, kotlarnica Nova kolonija, kotlarnica Zelena Gora, Kotlarnica Higijenski zavod. Kotlarnice u stambenim zgradama Kifla i 102 stana se ukidaju, a zgrade se prikqu~uju na Centralnu toplanu.
Uspe{an razvoj i pro{irewe kapaciteta dostigao je instalisan kapacitet u 2006. godini 72,52 MW. Ovaj kapacitet omogu}uje pru`awe usluga grejawa prostora u ukupnoj
povr{ini preko 457.167 m2.
Kapaciteti za proizvodwu toplotne enegije sme{teni su
u pet kotlarnica na izdvojenim lokacijama: Centralna toplana u centru grada, Kotlarnica Nova kolonija u nasequ
Nova kolonija, Kotlarnica Zelena Gora u ulici Zelena Gora, Kotlarnica Higijenski zavod u nasequ Higijenski zavod. Kotlarnica u Osnovnoj {koli Svetozar Markovi}.
37

Kotlarnice u sastavu Toplane imaju kapacitet:

Nova
kolonija

Centralna
Toplana

Zelena Gora

Osnovna
{kola
Svetozar
Markovi}

Higijenski
zavod

Ukupno

Kapacitet MW

32,5

27,9

8,5

1,75

2,47

72,5

Broj kotlovskih
jedinica

13

Toplotno
optere}ewe

32,129

31,776

9,430

2,141

1,561

76,439

Broj stanova

2.474

1.210

913

147

Grejna
povr{ina m2

196.001

175.070

62,890

8.667

13.539

457.167

110

129

69

11

324

3.709,00

3.410,00

7.119

Potro{wa
mazuta t/god

37,10

79,61

950,10

150,00

207,31

1.424,747

Specifi~na
potro{wa
energije primarnog goriva
W/m2

177

185

177

182

179

180

Broj podstanica
Potro{wa gasa
NM3/god x 1000

Od ukupno instalisanih kapaciteta, oko 82% mo`e da

koristi kao pogonsko gorivo gas ii mazut, a ostalih 18%
kapaciteta iskqu~ivo mazut ili lo` uqe.
U 2005. godini JKP Toplana preko daqinskog sistema
grejawa iz pet kotlarnica sa instalisanom snagom od 72
MW, greje slede}e korisnike:
38

4.744

Godina
Korisnici

2003.

2004.

2005.

Povr{ina

Broj
korisnika

Povr{ina

Broj
korisnika

Povr{ina

Broj
korisnika

Stambeni
prostor
Povla{}eni
prostor
Poslovni
prostor

317.031

5.633

338.110

6.024

354.551

6.364

28.500

19

29.620

19

32.157

23

66.453

922

67.511

987

70.459

1.062

Ukupno

411.984

6.574

435.241

7.030

457.167

7.449

Toplovodna mr`a u Kraqevu iznosi 13.700 m izvedena

je po standardnim pre~nicima, kvalitenom termoizolacijom, {to se detaqnije mo`e videti iz tabele:

1
1

Nazivni
pre~nik
2
DN 250

DN 200

3
4

DN 200
DN 150

DN 150

125

7
8
9
10

125
100
80
65
50
Ukupno

Du`ina
Na~in
Vrsta
deonica
polagawa
termoizolacije
3
4
5
2.200 Betonski kanal Mineralna vuna
Podizolovano
1.400 Podzemno
sa poliuretanom
3.300 Betonski kanal Mineralna vuna
1.700 Betonski kanal Mineralna vuna
Podizolovano
300 Podzemno
sa poliuretanom
150 Podzemno
2.700
700
450
350
450
13.700

Betonski kanal
Betonski kanal
Betonski kanal
Betonski kanal
Betonski kanal

Podizolovano
sa poliuretanom
Mineralna vuna
Mineralna vuna
Mineralna vuna
Mineralna vuna
Mineralna vuna

39

EKOLO[KA ZA[TITA GRADA

Toplana je dala svoj veliki doprinos ekolo{koj za{titi grada. U gradu je postojao ve}i broj mawih kotlarnica
koje su lokalno snabdevale pojedine objekte toplotnom
energijom. Sve ove mawe kotlarnice bile su zastarele, nisu na vreme remontovane radi ~ega nisu obezbe|ivale kvalitetno sagorevawe ~vrstih i te~nih goriva. Iz brojnih kotlarnica, kao i iz toplane emisija dimnih gasova je bitno
vr{ila aerozagawe u gradu.
Dinami~an investicioni razvoj i pove}awe kapaciteta
Toplane doprineli su da se u proteklom periodu ugasi 17
mawih kotlarnica i da se korisnici koji su ranije bili
vlasnici ovih kotlarnica prikqu~e na gradsku Toplanu.
Kraqeva~ka Toplana je poseban doprinos pru`ila ekolo{koj za{titi grada kroz investicioni poduhvat gasifikacije. Gasifikacija je omogu}ila da se izvr{i supstitucija ~vrstih i te~nih goriva gasovitim gorivom, odnosno
prirodnim gasom. Ovim je smawena emisija {tetnih dimnih gasova koju su vr{ile ranije kotlarnice na ~vrsta i

40

te~na goriva. Ugradwom opreme novije generacije u sve toplotne izvore Toplane poboq{an je kvalitet sagorevawa
~ime je emisija {tetnih gasova svedena na minimum.
Realizacijom svojih projekata i primene savremenih
tehnolo{kih re{ewa u proizvodwi toplotne energije
smawena je emsija {tetnih gasova, i kroz realizaciju posebnih projekata za za{titu od buke, Tplana je dala svoj
veliki doprinos podizawu nivova ~isto}e i ekolo{koj
za{titi u gradu.

41

POSLOVAWE I IMOVINA

Preduze}e ostvaruje prihod prodajom toplotne energije

potro{a~ima iz osnovne delatnosti i prihodi ostvareni
od obavqawa sporedne delatnosti.
Poslovawe preduze}a u proteklom periodu obavqalo
se u uslovima nepovoqnog ekonomskog okru`ewa i recidiva ekonomske krize. Dugi niz godina poslovawe preduze}a
je bilo optere}eno je negativnim efektom revalorizacije
vrednosti osnovnih sredstava, enormno pove}awe cena
energenata i nemogu}nost formirawa ekonomskih cena
grejawa. Zbog uspostavqene kontrole cena komunalnih
usluga preduze}e je godinama bilo suo~eno sa te{ko}ama
realnog uskla|ivawa cena energenata sa cenama usluga.
Ova uskla|ivawa su naj~e{}e vr{ena sa velikim zaka{wewima. Ove te{ko}e imale su za posledicu iskazivawe
znatnih gubitaka u poslovawu toplane. Pored iskazanih gubitaka bilo je velikih problema oko naplate usluga grejawa i oko obezbe|ewa sredstava za energente i neophodne
remontne radove. Me|utim, pored ogromnih finansijskih

42

problema, Toplana je korisnicma obezbe|ivala jeftino,

kvalitetno i redovno grejawe.
Ukidawem Vladine Uredbe o kontroli cena u maju 2002.
godine, utvr|ene su ekonomske cene grejawa, na koje saglasnost daje osniva~. Nakon ovoga, uz veliko anga`ovawe i
napore upravnih organa, poslovodstva i zaposlenih u Toplani, stabilizovano je poslovawe. Preduze}e je iza{lo iz
zone negativnog ostvarivawa rezultata poslovawa. Pro{iren je broj korisnika.
Teku}e poslovawe Toplane prate problemi naplate usluga
grejawa, nedovoqna investiciona sredstava za realizaciju
planiranih investicija, teku}eg i investicionog odr`avawa.
Imovinu Preduze}a ~ini materijalna i nematerijalna
ulagawa osniva~a, sredstva stvorena radom Preduze}a i
ostali izvori u skladu sa Zakonom.
Preduze}e sa sredstvima u dr`avnoj svojini posluje i
ostvaruju prava i obaveze u skladu sa propisima kojima se
ure|uje kori{}ewe, upravqawe i raspolagawe imovinom u
dr`avnoj svojini.
Prema Bilansu stawa na dan 31. decembra 2005. godine,
Toplana raspola`e slede}om imovinom:
Aktiva

Iznos
DIN

Struktura
%

Pasiva

Iznos
DIN

Struktura
%

A. Stalna
imovina

235.608.000

81,31

A. Kapital

255.094.000

88,03

B. Obrtna
imovina

54.170.000

18,69

B. Dugoro~na
rezervisawa
i obaveze

34.684.000

11,97

289.778.000

100,00

Ukupna
pasiva

289.778.000

100,00

Ukupna
aktiva

Od ukupnog kapitala od 255.094.000,00 dinara osnovni

kapital iznosi 243.492.000,00 dinara ili 95,45% od
ukupnog kapitala.
43

SINDIKALNA ORGANIZACIJA

Tokom proteklih godina sa razvojem Toplane rastao je

broj stalno zaposlenih. Pove}avao se broj zaposlenih
stru~nih radnika: kvalifikovanih majstora vi{e zanatskih struka, in`ewera, ekonomista, pravnika. U Toplani je
veliki bor zaposlenih imao trajno zaposlewe. Tako|e, nije mali broj onih koji su u Toplani bili radno anga`ovani
na odre|eno vreme, kao zamena odsutnim po raznim osnovama ili zbog obavqawa pove}anog obima posla.
Svi zaposleni su ~inili jedinstven kolektiv u okviru koga je bila organizovana sindikalna i dru{tvena
aktivnost.
Kolektiv je imao zna~ajan uticaj na razvoj i rad samoupravnih organa. Radni~ki saveti su bili ukqu~eni, u skadu sa zakonom, zajedno sa poslovodnim strukturama preduze}a na kreirawu poslovne politike, rad i razvoj.
Preduze}e obezbe|uje uslove za rad organizacije sindikata radnika u skaldu sa Kolektivnim Ugovorom.

44

Od 1966. do 1991. godine zaposleni u kolektivu Toplane

bili su organizovani u Savez sindikata Srbije. Danas je
Savez samostalnih sindikata Srbije reprezentativna sindikalna organizacija zaposlenih u Toplani.
Sindikalna organizacija ima veoma zna~ajnu ulogu, u
skladu sa zakonskim propisima, u pregovarawu sa poslodavcem oko zna~ajnih pitawa iz oblasti radnih odnosa,
raspodele dohotka, socijalnog programa.
Sindikalna organizacija je bila uspe{an organizator u
stvarawu povoqne atmosfere me|u zaposlenima. Zaposlenima koji su odlazili u penziju sindikalna organizacija je
organizovala ispra}aj.
Sindikalna organizacija Toplane je partner poslodavcu i potpisnik pojedina~nog kolektivnog ugovora Preduze}a.
U socijalnom `ivotu kolektiva Toplane sindikalna organizacija je igrala va`nu ulogu. Predlagala je slawe zaposlenih na preventivno le~ewe u bawe, rekreativni odmor.
Poslovodne strukture prihvatale su pedloge sindikalne
organizacije za pru`awe solidarne pomo}i zaposlenima i
za le~ewe wihovih ~lanova porodice, nabavku ogreva,
ud`benika za decu zaposlenih i sli~ne solidarne pomo}i.
Sindikalna organizacija je organizator u~e{}a kolektiva Toplane u Radni~ko sportskim igrama koje se organizuju na nivou Udru`ewa toplana Srbije. U proteklom periodu osvojen je velik broj sportskih trofeja i priznawa u
raznim sportskim i radnim disciplinama.
U proteklom periodu organizovani su brojni rekreativni izleti i ekskurzije zaposlenih.
Sindikalna organizacija kroz svoj dosada{wi rad zna~ajno je uticala, zajedno sa poslovodnim strukturama, u izgradwi pozitivnih me|uqudskih odnosa u kolektivu.

45

SARADWA SA ORGANIMA
LOKALNE SAMOUPRAVE
I REPUBLI^KIM ORGANIMA

Razvoju Toplane veliki doprinos su dali Op{tinski i

drugi organi lokalne samouprave i Republi~ki organi. Sve
sprovedene reorganizacije Toplane u proteklom period
obavqane su u zajednici sa organima lokalne samouprave.
Lokalna samouprava je stvarala uslove za rad i razvoj Toplane. To se ogledalo kroz poslove vezane za dodeqivawe
sredstava za pro{irewe toplovodne mre`e.
U re{avawu odre|enih urbanisti~kih pitawa, revizije detaqnih i generalnog urbanisti~kog plana grada uvek je
bila ukqu~ena Toplana.
Vi{e puta Op{tina Kraqevo, je zbog nepovoqnog ekonomskog okru`ewa, pru`ala pomo} u otklawawu disproporciae u tro{kovima energenata.
Saradwa sa nadle`nim inspekcijskim organima je tako|e bila intenzivna i na visokom nivou.
Republi~ki organi i Op{tinska uprava Kraqevo , na
osnovu ostvarenih rezultata u razvoju i poslovawu Toplane, pomogli su da se posle 2000. godine deo donacija i zajmova iz Evropskog fonda za razvoj i drugih donatora usmere Kraqeva~koj toplani.
46

TOPLANA KRAQEVO UGLEDAN

^LAN POSLOVNOG UDRU@EWA
TOPLANA SRBIJE

Zbog zna~aja koje toplane imaju u komunalnom sistemu u

Srbiji je osnovano Poslovno uduru`ewe toplana Srbije.
Me|u inicijatorima za osnivawe poslovnog udru`ewa bila je i Toplana Kraqevo. Udru`ewe je, zalagawem poslovodnih struktura Toplane Kraqevo, osnovano 1997. godine
u Kraqevu. Obzirom da je Toplana Kraqevo bila jedan od
uglednih za~etnika osnivawa poslovnog udru`ewa to je za
prvo sedi{te Poslovnog udru`ewa izabrano Kraqevo, a
Toplana Kraqevo je ustupila deo svojih poslovnih prostorija za kancelarije Poslovnog udru`ewa.
U po~etku svoga rada Udru`ewe je okupqalo 14 toplana,
a sada okupqa 50 preduze}a koja pru`aju usluge grejawa.
Poslovno udru`ewe toplana ima zana~ajnu ulogu u organizovawu, radu i poslovawu toplana. Dostignu}a i doprinos Poslovnog udru`ewa ispoqavala se kroz raznovrsne
aktivnosti me|u kojima su najzna~ajnije:
-mawe toplane su imale {ansu da preko Poslovnog
udru`ewa i ostvarenu saradwu sa ve}im toplana steknu
47

zna~ajna iskustva;
-organizovawe baze podataka o radu ~lanica Poslovnog
udru`ewa ostvaruje se kompletnije sagledavawe stawa i
mogu}nosti toplana za sve toplane u zemqi;
-sagledavawe stawa i mogu}nosti me|usobnog upore|ivawa rada i poslovawa toplana;
-organizovawe zajedni~ke, kontinuirane i blagovrmene
nabavke energenata;
-obezbe|ewe koli~inskog rabata za nabavqene energente;
-primawe donacija u energentima i pravilno raspore|ivawe toplanama:
-razmena iskustava u primeni tehni~kih dostignu}a,
organizacije i poslovawe u oblasti proizvodwe toplotne
energije.
Udru`ewe toplana svake godine organizuje radni~kosportske igre na kojima se okupqa veliki broj zaposlenih,
vr{i upoznavawe, razmenu iskustava i dru`ewe zaposlenih me|u ~lanicama. Osim ovoga, ove manifestacije okupqaju zainteresovane proizvo|a~e tehnolo{ke opreme za
proizvodwu i distribuciju toplotne energije kiji vr{e
prezentaciju savremene opreme, ~ime pru`aju mogu}nost
pra}ewa savremenih dostignu}a iz oblasti toplotne energije.

48

BUDU}I RAZVOJ
TOPLANE KRAQEVO

Dono{ewem Zakona o energetici rad toplana je svrstana u energetsku deltnost, delantnost u grupu prizvodwe toplotne energije, distribucija, upravqawe distributivnim
sistemom za toplotnu energiju i snabdevawe toplotnom
energijom tarifnih kupaca. Ovim se otvaraju {iroke mogu}nosti za budu}i razvoj Toplane.
Svoj dugoro~ni razvoj Toplana Kraqevo uskadi}e sa
Programom ostvarivawa strategije razvoja energetike koji
donosi Vlade Republike Srbije.
Pre|eni put i dostignut stepen razvoja Toplane Kraqevo i ste~eno iskustvo omogu}ili su poslovodstvu da utvrdi
budu}u osnovnu strategiju razvoja, a koja se u osnovi odnosi:
Osnovni ciqevi budu}eg razvoja:
-u zajednici sa organima lokalne samouprave utvrditi
dugoro~nu strategiju razvoja;
-u budu}oj strategiji razvoja obezbedi}e se mogu}nost
49

prikqu~ewa celokupne u`e teritorije grada na sistem daqinskog grejawa;

-organizovati pouzdanu kvalitenu proizvodwu i distribuciju toplotne energije;
Onovni pravci tehni~ko-tehnolo{kog razvoja:
-organizovawe brzog i kvalitetnog servisirawa potro{a~a toplotne energije;
-uvo|ewe merewa na mestima isporuke i potro{we toplotne energije;
-stalno uskla|ivawe rada i razvoja Toplane sa energetskim potrebama sektora potro{we;
-rekonstukcija kotlarnica i ugradwa savremene opreme
u proizvodwi i distribuciji toplotne energije;
-sistematski vr{iti obnavqawe i modernizaciju instalacija i opreme za proizvodwu i prenos toplotne energije;
-pove}awe toplotnog kapaciteta u postoje}im toplotnim izvorima sa ciqem
obezbe|ewa prikqu~ewa svih subjekata i stambenih
objekata na daqinski sistem grejawa;
-revitalizacija tehni~ke opreme distributivnog sistema i zamena instalacija novom savremenom opremom;
-pro{irewe sistema automatskog daqinskog o~itavawa
utro{ene koli~ine toplotne energije; kod korisnika, u toplotnim podstanicama i stambenim jedinicama
-uvo|ewe odgovaraju}ih standarda i procedura vezanih
za energetsku efikasnost i racionalno kori{}ewe toplotne energije;
-revitalizacija i primena savremenih tehnolo{kih
re{ewa u skladu sa ekolo{kim standardima i za{titom
`ivotne sredine;
-modernizacija sistema za centralno pra}ewe, upravqawe i nadzor nad toplotnim izvorima i toplotnim podstanicama;
50

-daqi pustupak supstitucije te~nig goriva gasom;

-smawewe gubitaka i otpadne toplote;
-sigurnost isporuke toplote;
-primena svih standarda ekolo{ke za{tite grada, smawewe emisije dimnoh gasova;
-nastaviti proces mikrotoplifikacije gradskog podru~ja;
Poslovno-finansijskka oblast:
-po{tovawe standarda i zakonskih propisa u svim domenima proizvodwe i distribucije toplotne energije;
-unapre|ewe odnosa sa korisnicima toplotne energije;
-primena obra~una na bazi stalnih tro{kova koji se
napla}uju tokom cele godine i tro{kova koji se napla}uju
tokom grejne sezone;
-naplata usluga prema stvarnoj potro{wi svakog prikqu~enog potro{a~a toplotne energije;
-postavqawe rada i poslovawa vr{iti na tr`i{nim
principima uz postizawe pozitivnih ekonomskih rezultata poslovawa;
-sni`avawe tro{kova po energetskoj jedinici potro{wa
energije primarnog goriva;
-racionalizacija i otimalizacija u svim fazama procesa rada i posovawa;
-pove}awe kratkoro~ne i dugoro~ne likvidnosti preduze}a;
-poboq{awe radnih uslova zaposelnih;
-smawewe potra`ivawa za utro{enu toplotnu energiju
kroz pove}awe procenta naplate;
-smawewe kratkoro~nih obaveza;
-obezbe|ewe donatorstva iz spoqnih izvora grada i
Republike;
Realizacija postavqenih ciqeva osvari~e se kroz koncept:
51

-dono{ewe Programa razvoja Toplane (kratkoro~nih,

sredworo~nih i dugoro~nih);
-definisawe stabilnog modela finansirawa funkcije
Toplane sa osniva~em;
-definisawe nove Odluke, Tehni~kih uslova i Tarifnog pravilnika za odre|ivawe cena i na~ina obra~una
proizvedene i utro{ene toplotne energije;
-unapre|ewe odnosa i saradwe sa op{tinskim i dr`avnim organima i institucijama;
-uvo|ewe sistema kvaliteta;

52

DIREKTORI TOPLANE

Zajedno za zaposlenim radnicima veliki doprinos razvoju preduze}a dale su poslovodne strukture, a me|u wima
direktori, ~ije radno anga`ovawe sa du`nom pa`wom bele`imo.
Todori} Miodrag - Mile Strina (ro|en 1928.), politi~ki radnik, postavqen je za prvog direktora Stambenog
preduze}a 1962. godine, koje se transformisalo iz tada{weg Stambenog fonda. Preko stambenog preduze}a i{la je
celokupna stambena izgradwa u Kraqevu. U to vreme, u
Kraqevu otpo~iwe intenzivna stambena izgradwa. Zajedno
sa tehni~kim direktorom Predom Marinkovi}em doprineo
je da se kroz izgradwu podignu standardi u izgradwi stanova kroz projektovawe centralnog grejawa. Bio je inicijator da se delatnost proizvodwe i distribucije toplotne
energije organizuje kao posebna delatnost i izdvoji iz
Stambenog preduze}a.
Baseki} Zoran (ro|en 8.04.1940.), ma{inski in`ewer,
53

obavqao vi{e stru~nih du`nosti: rukovodilac proizvodwe toplote i odr`avawa, rukovodilac monta`e, i {ef
pripreme. Godine1969. godine postvqen je za prvog {efa
Radne jedinice Toplane koja je bila u sastavu Stambenog
preduze}a. Du`nost direktora Toplane obavqao je do 1973.
godine i tokom konstituisawa kao Osnovna organizacija
udru`enog rada kada je u{la u sastav Komunalnog preduze}a Komuna. Bio je vr{ilac du`nosti direktora OOUR Toplana 1976. godine u sastavu Preduze}a Komuna.
Maksimovi} Miroslav (ro|en
), diplomirani
ma{inski in`ewer,
Nakon izdvajawa iz sastava Stambenog preduze}a i
konstituisawa Toplane kao OOUR Toplana u sastavu Preduze}a Komuna postavqen za prvog direktora OOUR 1973.
godine. Na ovoj du`nosti ostao je do 30. novembra 1976. godine. Dao je veliki doprinos konstituisawu Toplane kao
posebne tehnolo{ke i ekonomske celine. Zalagao se da Toplana zauzme odgovaraju}e mestu u komunalnom sistemu grada. Izradio amblem Toplane koji se i dannas primewuje.
Vu~eti} Slavko (ro|en 31.10.1930), diplomirani ma{inski in`ewer (ro|en 31.10.1930.), direktor Osnovne organizacije urdu`enog rada Toplana u periodu 5. decembra 1976. do 1. decembra 1985. godine, koja je poslovala u
sastavu Komunalnog preduze}a Komuna . U periodu od
1987-1992. godine obavqao je du`nost tehni~kog direktora
i zamewivao direktora preduze}a vi{e puta. Anga`ovao se
na rekonstrukciji izvora toplotne energije, zameni dotrajalih kotlova, uvo|ewe novih kvalitetnijih kotlova, uskla|ivawu tehnologije i razvoja i osposobqavawu i stru~nom
usavr{avawu majstorskog kadra Toplane. .
Rai~i} Mirko (ro|en 31.10.1941.), diplomirani
pravnik, direktor Komunalnog preduze}a Toplana u peri54

odu 1. decembra 1985.- 31. jula 1994. godine. Pru`io veliki doprinos na konsolidovawu poslovawa i preduze}e izveo iz zone dugogodi{wih gubitaka. Pokrenuo postupak i
izvr{io izdvajawe OOUR Toplana iz Komunalnog preduze}a Komuna i konstituisawe Radne organizacije kao samostalnog subjekta privre|ivawa. Pokrenuo postupak supstitucije te~nih gasovitim gorivom. Ukqu~io intenzivnije
Toplanu u proces gasifikacije. U tom periodu prikqu~ena
je kotlarnica Nova kolonija na gas, a naredne godine
prikqu~ena je Centralna toplana na gas. Uporedo sa ovim
pove}an je kapacitet i intenzivno vr{eno pro{irewe toplovodne mre`e u gradu. Zalagao se za prijem mladih visokostru~nih kadrova i wihovo daqe usavr{avawe u struci,
wihovoj socijalnoj sigurnosti. Doprineo je izgradwi dobiih odnosa Toplane sa gra|anima i medijima. Doprineo
ostvarivawu uspe{ne saradwe sa Ma{inskim fakultetom
Kraqevo i Fakultetom za{tite na radu iz Ni{a. Nakon odlaska iz Toplane obavqao je brojne odgovorne du`nostu u
privredi, biran je za predsednika Izvr{nog saveta op{tine Krqevo, Na~elnika R{kog okruga, pomo}nika Ministra
za lokalnu samoupravu. Bio je poslanik Savezne skup{tine
u mandatu 1995-2000. godine.
Spasojevi} Dragi{a (ro|en 4.11.1947.), in`ewer organizacije rada, diplomirani ekonomista, direktor Javnog
komunalnog preduze}a Toplana od 21.06.1996. do
24.10.2003. godine. U Toplani proveo preko 21 godinu obavqaju}i poslove stru~nog saradnika, rukovodioca radne
jedinice za proizvodwu i distribuciju toplotne energije,
tehni~kog direktora, zamenika direktora i vr{ilac du`nosti direktora preduze}a.
Dao veliki doprinos na pro{irewu toplovodne mre`e,
ukidawu mawih kotlarnica u u`em centru grada, rekonstrukciji svih topplana u preduze}u, nabavka savremene
opreme za regulaciju toplote po zgradama. U organizaciju
55

rada uveo kompjuterski sistem rada. Preduzeo mere na izgradwi upravne zgrade.
Bio je inicijator za osnivawe Poslovnog udru`ewa toplana Srbije 1997. godine sa sedi{tem u Kraqevu i prvi
predsednik Udru`ewa kao volonter. Dao je veliki doprinos osavremewavawu procesa rada u Toplani, uvodio savremene metode organizacije rada. Kao direktor preduze}a u vreme sankcija me|unarodne zajednice uspeo sa saradnicima da obezbedi redovnu proizvodwu i distribuciju
toplotne energije. Neposredno doprineo osnivawu Poslovnog udru`ewa toplana Srbije. Iz Toplane oti{o je na du`nost direktora Didekcije za izgradwu Kraqeva.
Simeunovi} Vuka{in (ro|en 2.04.1951.), diplomirani ma{inski in`ewer, direktor Javnog komunalnog preduze}a Toplana u periodu od 24.10.2003. do 25.03.2004. godine. U preduze}u je radio na poslovima rukovodioca radne jedinice za proizvodwu i distribuciju toplotne energije,rukovodioca tehni~ke pripreme, razvoja i investicija. Za vreme svog mandata naro~ito se anga`ovao na rekonstrukciji i pro{ireu toplovoda, rekonstrukciju izvorab
toplote u kotlarnicama radi pove}awa wihovih kapaciteta.
Arsenijevi} Dragan (ro|en 02.11.196), diplomirani ma{inski in`ewer direktor Javnog komunalnog preduze}a
Toplana Kraqevo. U preduze}u radi od 1988. godine na
poslovima rukovodioca proizvodwe i distribucije. Direktor od 01.04. 2004. godine. U preduze}i pro{ao sve faze rada u Toplani od pripravnika do {efa proizvodwe i
distribucije toplotne energije. Najma}i je direktor u 40
godina postojawa Toplane. U mandatnom periodu direktora
posvetio naro~itu pa`wu obezbe|ewu kvalitetnije usluge
grejawa u Kraqevu, podizawu mesta i uloge toplane u komunalnom sistemu grada, racionalizaciji i modernizaciji
56

celokupnog sistema daqinskog grejawa u Kraqevu. Anga`ovan na intenzivnoj izgradwi novih i rekonstrukciji starih toplovoda i ostale opreme u kotlrnicama i podstanicama.
Uveo sistem za daqinski nadzor, upravqawe i o~itavawe potro{we iz jednog centralnog mesta. Doprineo pove}awu finansijsko-donatorsom ulagawu od strane Ministarstva, Agencije, Simnesa, KFW i Op{tine Kraqevo.

57

PREGLED ZAPOSLENIH
U TOPLANI
(Zajedno smo radili u Toplani)

U toku proteklog perioda u Toplani je radio ve}i broj

zaposlenih u stalnom radnom odnosu, na odre}eno vreme
zbog zamene odsutnih po raznim osnovama ili zbog pove}anog obima poslova. Do sada je kroz stalni radni odnos bilo je anga`ovano 270 radnika.
Od osnivawa do 2006. godine u stalanom radnom odnosu u Toplani su radili:
Aleksi} Verica
An|elkovi} Qiqana
Arsenijevi} Biqana
Arsenijevi} Dragan
Arsi} Marko
Bal{i} Dragan
Baseki} Zoran
Belo{evi} Dragan
Blagojei} Zoran
58

Bojovi} Olivera
Brku{anin Svetislav
Velimirovi} Miroqub
Vitorovi} Milan
Vujanac Vladica
Vukadinovi} Svetlana
Vukanovi} Gordana
Vukovi} Bogoqub
Vuleti} Du{an
Vu~eti} Budimir
Vu~eti} Milorad
Vu~eti} Slavko
Vu}i} Dragn
Vu~i}evi} Jevrem
Vu~i}evi} Qubinka
\okovi} Dragan
\urovi} Jovan
@era|anin Dragoslav
Zdravkovi} Gordana
Zdravkovi} Du{an
Zekavica Marina
Ivanovi} Biqana
Ili} Dragan
Jakovqevi} Qubica
Jeli} Kosta
Jeremi} Goran
Jovanov Zvonko
Jovanovi} Zorica
Jovanovi} Slavomir
59

Jovi} Zoran
Kali~anin Rajka
Kard`ovi} Miroslav
Kne`evi} Qiqana
Komadini} @ivadin
Kostira Vasilije
Kostira Olivera
Lazarevi} Ilija
Lazarevi} Milovan
Lazarevi} Radoslav
Lazovi} Branko
Lopi~i} \or|e
Luki} Marija
Lukovi} Dragomir
Lukovi} Svetlana
Ma|er~i} Milo{
Marinkovi} Milovan
Markovi} Milan
Matovi} Nata{a
Matovi} Biqana
Mihailovi} Milo{
Milanovi} \or|e
Milanovi} Qubi{a
Milanovi} Zmajko
Mila{inovi} Qubi{a
Milenkovi} Velisav
Milenkovi} Milorad
Miliki} Miodrag
Milojkovi} @ivko
Mirkov Milo{
Mi{ovi} Mirjana
Mladenovi} Milanka
60

Ne{ovi} Slavomir
Nikoli} Dragica
Nikoli} Mirko
Nikoli} Urdov Slavica
Novakovi} Slobodan
Obrenovi} Du{an
Obrenovi} Slavko
Ota{evi} Tomo
Pavlovi} Bratislav
Panovi} Dane
Pantovi} Ivan
Paunovi} Andrija
Paunovi} Radomir
Peri} Radoslav
Popovi} Zoran
Puzovi} Dragoqub
Radeqak Mate
Radenkovi} Gordana
Radi~evi} Bojan
Radosavqevi} Zoran
Radojkovi} Milorad
Raki} Bo{ko
Rai~i} Mirko
Raki} Bo{ko
Raki} Milo{
Ra{ovi} Kristina
Rudinac Milutin
[anti} Jelena
[anti} Mom~ilo
Simeunovi} Vuka{in
61

Simonovi} Milovan
Si}evi} Nenad
Spasojevi} Dragi{a
Stankovi} Milorad
Stefanovi} Goran
Sto{i} Dragoqub
Todorovi} Vesna
Tokali} Stanimir
Tomovi} Biqana
To{i} Biqana
]irkovi} Milka
Cvetkov Goran
Crn~anin Milan
^ampar Goran
^ekanac Radojica
[undovi} Radomir
______________
1) Dat je pregled zaposlenih na neodre|eno vreme

Impresum

Izdava~: Javno komunalno preduze}e Toplana Kraqevo

Za izdava~a: Arsenijevi} Dragan, direktor Preduze}a
62

Ure|iva~ki odbor
Ota{evi} Tomo, diplomirani ma{inski in`ewer,
predsednik
Mladenovi} Milanka, diplomirani pravnik
Velimirovi} Miroqub, diolomirani ekonomista
Kostira Vasilije, diplomirani ma{inski in`ewer
Baseki} Zoran, ma{inski in`ewer
Bal{i} Dragan, diplomirani ma{inski in`ewer
Autor monografije
Dr Milan Matijevi}, diplomirani ekonomista
Tehni~ki urednik
Antoni} Jovan
[tampa
AJOVA Kraqevo
Izrada CD

63

64