DOZIVI

Etgar Keret

PET PRIA
KINDER JAJE
Pria koja sledi je istinita. Pre neto manje od tri meseca, u samoubilakom teroristikom
napadu u blizini autobuske stanice, nastradala je jedna ena od trideset dve godine. Nije
ona bila jedina; poginuli su i mnogi drugi. Ali ova pria je o njoj.
Pravilo je da se rtve teroristikih napada odvoze u Forenziki institut u Abu Kabiru na
obdukciju. Mnogi ljudi na visokim poloajima u izraelskom drutvu ne mogu da se naude
ovoj proceduri, ak ni zaposleni u Abu Kabiru ne razumeju do kraja njenu svrhu. Uzrok
smrti u tim napadima je poznat, a telo nije kinder jaje, pa da ne zna da li e unutra nai
jedrenjak, formulu 1 ili koalu. Tokom seciranja se, valjda, svaki put nau metak, ekser ili
neke druge krhotine. Ukratko nema tu mnogo iznenaenja. Meutim, kod ove trideset
dvogodinjakinje je pronaeno jo neto. Ona je, pored svih tih komadia metala koji su
joj razorili telo, imala i desetine ogromnih tumora na jetri, crevima, materici, ali pre svega
u glavi. Lekar koji je u Institutu za patologiju radio obdukciju zavirio je u njenu glavu i samo
rekao: Mila majko!, jer je prizor zaista bio stravian. Ugledao je kako joj po mozgu riju
mnogobrojni tumori, kao roj okrutnih i nezasitih crva.
I tu sada dolazi na red struno miljenje: da nije poginula u teroristikom napadu, ta
ena bi jo iste nedelje doivela kolaps zbog tumora, a smrt bi nastupila za mesec dana, ili
u najboljem sluaju za dva. Teko je objasniti kako je tako mlada ena mogla da ima rak u
poslednjem stadijumu koji nije otkriven. Mogue je da je bila jedna od onih to nerado
odlaze kod lekara, ili je mislila da su glavobolja i vrtoglavice prolazna pojava i da e nestati
same od sebe. U svakom sluaju, kad je njen mu doao u mrtvanicu da identifikuje le,
lekar koji je izvrio obdukciju ozbiljno se dvoumio da li da mu kae ta je ustanovljeno. S
jedne strane, mogue je da bi ga to donekle uteilo barem ne bi sebe bespotrebno mu
io mislima u stilu da nije otila na posao tog dana ili da sam je odvezao kolima, poto
je jasno da bi ionako vrlo brzo umrla. S druge strane, tak va vest moe da izazove dodatnu
patnju i da stranu i sluajnu smrt pretvori u manje sluajnu, ali jo straniju ena je umrla
dvostrukom smru, dvostruko neizbenom, kao da su nebesa htela da osiguraju njeno
ubistvo, i nijedna misao o tome ta bi bilo kad bi bilo ne bi mogla da joj spase ivot. S tree
strane, razmiljao je lekar, u emu je pa razlika? ena je mrtva, mu je udovac, deca siroad,
desila se tragedija, jedino je to vano, sve ostalo je nepotrebno lupanje glave.
Mu je traio da identifikuje suprugu na osnovu stopala. Veina ljudi identifikuje svoje
blinje na osnovu lica, ali on je traio da vidi stopalo, jer je mislio da e ga prizor njenog
mrtvog lica proganjati do kraja ivota, tanije onog to mu je ostalo od ivota. Voleo ju je i

162

poznavao toliko da bi bio u stanju da je identifikuje na osnovu bilo kog dela tela, a stopalo
mu je od svih delova tela bilo nekako najdalje i najneutralnije, kao da i nije bilo njeno. Zurio
je u njega jo nekoliko trenutaka, ak i nakon to je prepoznao gotovo neprimetnu talasa
stu strukturu nokta, blago zakrivljen i otekao palac i idealan luk stopala. Moda je to bila
greka, razmiljao je dok je posmatrao maleno stopalo (broj 36), moda je pogreio to je
izabrao stopalo. Lice umrlog nalik je na usnulo lice, ali stopalo mrtvog oveka nemogue
je ne primetiti smrt skrivenu ispod svakog nokta.
To je ona ree na kraju i izae iz prostorije.
Na sahranu je doao i lekar koji je izvrio obdukciju. Ne samo on, doli su i gradonael
nik Jerusalima i ministar unutranje bezbednosti. Obojica su lino obeala muu, ponavlja
jui pritom vie puta njegovo ime i ime njegove mrtve ene, kako e osvetiti njenu uasnu
smrt. Opisivali su, dramatino i slikovito, kako e pronai i kazniti one koji su poslali ubicu
(kad ve ne mogu da se osvete samoubici). Muu je, izgleda, bilo nelagodno zbog tih obe
anja. inilo se da ga zapravo nije briga za njih i da se trudi da to sakrije kako ne bi povre
dio oseanja uznemirenih predstavnika vlasti koji u svojoj naivnosti zaista veruju da ga
njihove gnevne govorancije mogu uteiti.
Sahrana je bila taj drugi trenutak u kom je lekar poeleo da saopti muu da mu je ena
ionako bila na pragu smrti ne bi li donekle smirio osvetniko raspoloenje i optu uzru
janost koji su vladali na pogrebnoj ceremoniji, ali ni tada nije nita rekao. U povratku je
pokuao da filozofski porazmisli o svemu to se dogodilo. ta je uopte rak, pitao se, ako
ne boji teroristiki napad? ta radi Bog ako nas ne terorie iz protesta prema... neem,
neem uzvienom i transcendentnom to u potpunosti nadilazi nau sposobnost poima
nja? Slino kao njegov rad u Institutu, i misli su mu bile precizne i uravnoteene, mada u
ovom sluaju od preciznosti i uravnoteenosti nije bilo mnogo vajde.
Te noi, posle sahrane, mu postradale ene je usnio tuan san, u kom ga mrtvo stopa
lo miluje po licu san zbog kog se probudio uznemiren. Tiho je odetao do kuhinje, da ne
probudi decu, i u mraku skuvao aj. Nastavio je da sedi u mranoj kuhinji i nakon to je
popio aj. Trudio se da razmilja o neemu to bi eleo da uradi. O neemu to bi ga razve
drilo. To je moglo biti bilo ta. ak i ono to ne bi smeo sebi da dozvoli zbog dece ili novca.
Ali nita mu nije padalo na pamet. Oseao se kao da ga neka gusta, opora materija gui u
grudima, a to nije bila tuga. Bilo je to neto mnogo zlokobnije od tuge. Nakon svih tih pro
ivljenih godina ivot mu je sada zamka. Lavirint. Nije ak ni lavirint. Jednostavno, soba
koja ima zidove, a nema vrata. Mora da postoji neto, zainatio se, neto to bih eleo da mi
se desi, pa ak i ako se zavri loe. Bilo ta.
Neki ljudi izvre samoubistvo kada izgube blinjeg, neki se okrenu religiji, a neki po
celu no sede u kuhinji a da ne ekaju izlazak sunca. Dnevna svetlost se polako uvlai u stan,
jo malo i deca e se probuditi. Pokuao je da se jo jednom priseti dodira stopala iz sna, i
kako to obino biva sa snovima uspeo je da prizove seanje, ali ne i oseaj.
Da nije otila na posao tog dana prolazilo mu je kroz glavu dok se silio da ustane da
sam je odvezao kolima, sada bi bila iva i zdrava i sedela bi ovde u kuhinji sa mnom.

163

TA IMAMO U DEPOVIMA?
Upalja, pastila za grlo, potanska marka, jedna blago savijena cigareta, neko trunje,
akalica, papirna maramica, olovka, dva novia od pet ekela. Ovo je samo deli onoga
to imam u depovima. Nije ni udo to su naduveni. Mnogi to primeuju. Pitaju me: ta
to, keve ti, nosi u depovima? Uglavnom im ne odgovorim, samo se osmehnem, a pone
kad ak i slatko nasmejem. Kao da sam uo neki dobar vic. Da je neko nekad bio uporan i
da me je upitao vie puta, sigurno bih mu pokazao ta imam, moda bih ak i pojasnio
zato mi je sve to potrebno u svakom trenutku. Ali, eto, nije. ta to, keve ti, kratak smeh,
trenutak neprijatne tiine, i ve smo preli na drugu temu.
A zapravo je sve to imam u depovima veoma briljivo odabrano. Sve je to tu da bih
bio spreman u odsudnom trenutku. Tanije, sve je tu da ne bih bio nespreman u odsudnom
trenutku. Jer, na kraju krajeva, kak vu korist moe imati od drvene akalice ili potanske
marke? Ali ako me, na primer, neka lepa devojka ma znate ta, ne mora biti lepa, moe
da bude i armantna, obina devojka sa arobnim osmehom koji oduzima dah upita da
nemam sluajno marku, ili me ne upita za marku, nego je jedne veeri ugledam kako stoji
pored crvenog potanskog sandueta, na kii, s kovertom bez marke u ruci, i ona me odjed
nom upita da ne zna sluajno gde se u blizini nalazi neka pota koja radi u ovo doba, a
onda se zakalje jer joj je hladno i oajna je, jer duboko u sebi zna da nijedna pota u bli
zini ne radi, naroito ne u to doba, i u tom odsudnom trenutku ona sigurno nee rei: ta
to, keve ti, nosi u depovima?, nego e biti zahvalna zbog marke, moda nee ak biti ni
zahvalna, nego e se samo osmehnuti na onaj svoj oaravajui nain, uputie mi aroban
osmeh zbog potanske marke uvek bih igrao na tu kartu, ak i ako vrednost maraka raste,
a vrednost osmeh pada.
Nakon osmeha e se zahvaliti i ponovo zakaljati zato to je prehlaena, ali i zato to joj
je pomalo neprijatno. A onda u joj ponuditi pastilu za grlo. ta jo ima u depovima?,
upitae me, ali neno, bez onog keve ti i bez ironije, a ja u joj istog trena odgovoriti: Sve
to bi ti ikad moglo zatrebati, ljubavi. Sve to bi ti ikad moglo zatrebati.
Eto, sada znate. To imam u depovima. ansu da ne uprskam. Malu ansu. Ne samo to
je mala, nego je i malo verovatna. Znam ja to odlino, nisam debil. Malu ansu da jednom,
kad mi se srea osmehne, kaem da, a ne: ao mi je, nemam cigaretu / akalicu / novi
za automat. To imam u depovima, krcatim i naduvenim, malecnu ansu da kaem da
umesto da mi posle bude ao.

ZATVORENIH OIJU
Znam jednog tipa koji neprestano sanjari. Mislim, on ak i ulicom hoda zatvorenih oiju.
Jednog dana sedim s njim u kolima, na suvozaevom seditu, sluajno se okrenem ulevo i ugle
dam ga kako muri sa obema rukama na volanu. Ne zezam se, tako je vozio glavnom ulicom.
Hagi kaem to nije pametno. Hagi, otvori oi.
On, meutim, nastavlja da vozi kao da je sve u najboljem redu.
Zna li gde sam sada? pita me. Zna li gde sam sada?

164

 Otvori oi ponavljam. Odmah da si ih otvorio. Izluuje me.

Pravo je udo to se tada nismo sudarili s nekim.
ovek sanjari o tuim kuama, zamilja da je neka tua kua njegova. O tuem autu,
poslu. O tuoj eni. Zamilja da su tue ene njegove. I deca. Deca koju sree na ulici, u
parku, deca koju je video u nekoj televizijskoj seriji. Zamilja da su ta deca njegova, a ne
ona koju ima. U stanju je da tako provodi sate. Da se on pita, proveo bi tako ceo ivot.
Hagi kaem mu probudi se. Probudi se u svom ivotu. Ima sjajan ivot. Predivnu
enu. Slatku i pametnu decu.
Pusti sad to progovara iz dubine svoje lazy bag fotelje ne kvari mi. Zna li s kim
sam sada? S Jotamom Ratsabijem, mojim ortakom iz vojske. Vozimo se u dipu. Tu smo
samo ja, Joti i mali Avijatar Mendelson, onaj starmali klinac to ide sa Amitom u vrti. I zna
ta mi kae Avijatar, mali pok varenjak: Tata, edan sam. Mogu li da popijem jedno pivo?
Zamisli, molim te. Ej, nema jo ni sedam godina. A ja mu kaem: Ne moe pivo, Avi. Mama
ne da. Njegova mama, to jest, moja biva. Rona Jedidija, iz gimnazije. Lepa je kao fotomodel, ali teka, teka k crna zemlja.
Hagi urlam na njega s kreveta on nije tvoj sin i ona ti nije ena. ovee, ti nisi raz
veden, ti si sreno oenjen. Otvori oi.
Svaki put kad joj vratim dete kui, meni se digne nastavlja. Pogledaj, digao mi se
i stoji uspravno kao jarbol na brodu. Ona je prelepa, moja biva, prelepa, ali teka. A mene
to pali, to to je tako teka, die mi se na to.
Ona nije tvoja biva kaem i uopte ti se nije digao.
Znam ta priam, sedi u boksericama na metar od mene. Nema tamo nieg uspravnog.
Morali smo da se raziemo kae. Nisam mogao vie da je podnesem. Dodue, ni
ona nije mogla sebe da podnese.
Hagi vapim tvoja ena se zove Karni. I da, prelepa je. Ali nije teka. Divna je prema tebi.
Njegova ena je zaista nena. Nena je kao ptiica, velikoduna i puna razumevanja.
Ve devet meseci smo u vezi. Hagi rano odlazi na posao, pa ja odem kod nje oko pola devet,
im odvede klince u vrti.
Rona i ja smo se upoznali u gimnaziji tera on svoje. Ja sam joj bio prvi, a i ona meni.
Kad smo se razveli, kresao sam ribe na sve strane, ali nijedna joj nije bila ni do kolena. Sada, kad
razmiljam o njoj, rekao bih da je jo uvek sama. Ako bih saznao da ima nekog, to bi me ba
potreslo, iako smo odavno razvedeni i meu nama nema niega. To bi me razbilo. Ne bih
mogao s tim da se pomirim. Nijedna druga mi nije nita znaila. Samo ona. Ona e uvek biti ta.
Hagi sikem ona se zove Karni i nema nikog. Vi ste jo u braku.
Ni Rona nema nikog kae i oblizuje se. Nema nikog. Ubio bih se kad bih znao da
ima nekog.
Karni ulazi u stan. U ruci nosi kesu iz AM:PM marketa i kae mi zdravo, onako hladno.
Otkako smo u vezi, trudi se da u prisustvu drugih bude sa mnom na blagoj distanci. Hagiju
se ak i ne javlja; zna da nema svrhe obraati mu se dok muri.
Moj stan je kae Hagi u samom centru Tel Aviva. Lep stani, gleda na stari dud u
dvoritu. Problem je u tome to je mali. Tesan. Potrebna mi je jo jedna soba. Vikendom,
kad mi dou deca, moram da razmetam kau u dnevnoj. A to je strahovito zamorno. Ako
ne naem neko reenje do leta, morau da se selim.

165

NE SASVIM SAMA
Trojica frajera sa kojima je bila u vezi pokuala su da izvre samoubistvo. To kae sa tu
gom u glasu, ali i sa mrvicom ponosa. Jednom od njih je ak i polo za rukom, skoio je sa
zgrade Fakulteta za humanistike studije i razbio se iznutra u paramparad. A spolja je bio
u komadu, ak bi se reklo da je bio spokojan. Ona nije bila na fakultetu tog dana, ali prija
telji su joj ispriali. Ponekad, kad je sama kod kue, osea njegovo prisustvo; sedi sa njom
u dnevnoj sobi, gleda je. To je u trenutku uplai, ali i obraduje. Jer tada zna da nije sasvim
sama. Njoj je zaista stalo do mene. Stalo joj je do mene, ali ne privlaim je fiziki. I to je ras
tuuje, isto koliko i mene, ako ne i vie. Jer ona bi zaista elela da je privlai neko poput
mene. Neko pametan, nean, neko ko je iskreno voli. Ve godinu dana je u emi s nekim
starijim tipom, trgovcem umetninama. On je oenjen i ne planira da ostavi enu, o tome
nema ni govora. E, on je jako privlai. To je brutalno. Brutalno prema meni i brutalno prema
njoj. ivot bi joj bio mnogo jednostavniji da sam joj ja privlaan.
Ona mi doputa da je dodirujem. Ponekad, kad je bole lea, sama trai. Smeka se za
tvorenih oiju dok je masiram.
Kako je dobro, kae, mmm, kako je to dobro.
Jednom smo ak vodili ljubav. Kad vratim film unazad, uviam da je to bila greka, kae.
Jedan deo nje je silno eleo da uspemo kao par, pa je ignorisala intuiciju. Neto joj kod mene
nije odgovaralo, moj miris, moje telo... jednostavno nismo kompatibilni. Iako je na etvrtoj
godini psihologije, ne uspeva da objasni u emu je stvar. Uvek je rastui pomisao na vee
kad smo vodili ljubav. Nju mnogo toga rastuuje. Ona je jedinica. Tata joj se razboleo od
raka, dugo je bolovao i umro. Nije imala brata da joj se nae, da je utei. Ja sam joj neto
najblie bratu. Ja i Koti, tako se zvao tip koji je skoio s krova Humanistike. Sa mnom moe
da sedi satima i da aska o svemu. Moe da spava sa mnom u istom krevetu, da me gleda
golog, da se eta gola preda mnom. Ne stidi se, nije joj neprijatno. ak ni kad masturbiram
pred njom, iako to ostavlja fleke na posteljini i rastuuje je. Tuna je, jer ne moe da me
voli, ali ako meni prija da se tako olakam, njoj nije teko da posle opere uflekan arav.
Sa ocem je, pre nego to je umro, bila veoma bliska. I sa Kotijem je bila bliska, on je bio
zaljubljen u nju. Ja sam jedini ovek s kojim je bliska a koji je jo iv. Na kraju u nai drugu,
a ona e ostati sama. To je neminovno, ona to zna. I bie joj ao kad se to desi. Bie joj ao
sebe, ali drago zbog mene, jer sam naao ljubav. Nakon to svrim, ona me miluje po licu
i kae da joj to, iako je tuno, ipak imponuje. Imponuje joj to od svih devojaka na svetu ja
mislim ba na nju dok masturbiram. Taj trgovac umetninama je dlakaviji i nii od mene, ali
to je, oh, tako seksi. Sluio je vojsku u jedinici kojom je komandovao Netanijahu, i njih dvo
jica su od tada u stalnom kontaktu. Ostali su bliski prijatelji. Ponekad, kad ide da se vidi sa
njom, kae supruzi da ide kod Bibija. Jednom je naletela na njega i njegovu enu u trnom
centru. Nali su se oi u oi, ona mu se kriom osmehnula, a on se pravio lud. Gledao je kroz
nju, kao da ne postoji. Kao da je vazduh. Bilo joj je jasno da pred suprugom ne moe da joj
uzvrati osmeh, niti da joj se obrati, ali to ju je ipak zabolelo. Stajala je tako sama pored te
lefonske govornice i plakala kao dete. Te noi je spavala sa mnom. Kad vratim film unazad,
uviam da je to bila greka.

166

etvorica frajera sa kojima je bila u vezi pokuala su da izvre samoubistvo. Dvojici od

njih je ak polo za rukom. A do te dvojice joj je bilo najvie stalo. S njima je bila bliska, vrlo
bliska, bili su joj kao braa. Ponekad, kad je sama kod kue, osea nae prisustvo, moje i Ko
tijevo, sedimo u dnevnoj sobi, gledamo je. To je u trenutku uplai, ali i obraduje. Jer zna da
nije sasvim sama.

PARALELNI SVETOVI
Ima jedna teorija po kojoj postoje milijarde drugih svetova, paralelnih sa ovim u kom
ivimo, i da se svi oni u neemu razlikuju. Postoje oni u kojima se nikad ne bi rodio, i oni u
kojima nikada ne bi poeleo da se rodi. Postoje paralelni svetovi u kojima, u ovom asu,
seksualno optim s konjem i oni u kojima sam dobio sedmicu na lotou. Postoje oni u kojima
leim na podu spavae sobe i smrtno krvarim, i oni u kojima sam ubedljivom veinom gla
sova izabran za predsednika drave. Ali u ovom trenutku ti svetovi me uopte ne zanimaju.
Zanimaju me samo oni u kojima ona nije sreno udata ena i majka preslatkog klinca. Oni
u kojima je sasvim sama. Ima mnogo takvih svetova, u to sam uveren. Trudim se da razmi
ljam o njima. Meu svim tim svetovima sigurno postoje i oni u kojima se nikada nismo
sreli. Ni ti svetovi me u ovom asu ne zanimaju. Ne zanimaju me ni oni svetovi u kojima me
ona ne eli. U kojima me odbacuje. U nekim od njih ini to neno, a u drugim je gruba pre
ma meni. Ni ti svetovi me ne zanimaju. Ostali su samo oni u kojima me ona eli, i ja biram
jedan od njih, slino kao to vi, na primer, birate paradajz u prodavnici. Biram onaj najlepi,
najzreliji, najslai. Svet u kom je klima idealna, ni tropska, ni hladna, a mi ivimo u brvnari
u umi. Ona radi u gradskoj biblioteci na etrdesetak minuta vonje od nae kue, a ja radim
u sektoru za prosvetu lokalne samouprave, u zgradi preko puta njene. Ponekad je vidim s
prozora kancelarije kako rea knjige na policu. I uvek ruamo zajedno. I ja volim nju, a ona
voli mene. Ja volim nju, a ona voli mene. Ja volim nju, a ona voli mene. Sve bih dao da se
preselim u taj svet. Meutim, dok ne pronaem put do njega, ostaje mi samo da matam.
Zamiljam sebe tamo, usred ume. S njom sam, potpuno srean. Postoji bezbroj paralelnih
svetova. U jednom od njih polno optim s konjem; u drugom sam dobio sedmicu na lotou.
Ne elim da mislim sada o tim svetovima, ve samo o onom jednom, u kom imam kuicu
u umi. Postoji svet u kom leim preseenih vena i krvarim na podu spavae sobe. To je
svet u kom sam osuen da ivim do kraja. Ne elim sada da mislim o njemu. elim da mislim
samo o onom drugom svetu. Kuica u umi, zalazak sunca, rano leemo. U krevetu smo,
moja desna ruka nije raseena, ne krvari. Ona lei na mom ramenu, grlimo se. Lei na mom
ramenu sve dok mi ruka potpuno ne utrne. Ali ja se ne pomeram, svia mi se to, volim kad
mi je ruka ispod njenog toplog tela, prija mi ak i kad sasvim prestanem da oseam ruku i
rame. Oseam njen dah na licu die ravnomerno, ritmino, neisprekidano. Oi mi se po
lako sklapaju. Ne samo u tom svetu, u krevetu, u umi, nego i u drugim svetovima, o kojima
sada ne elim da razmiljam. Lepo je znati da postoji jedno mesto, usred ume, gde uvek
zaspim srean.
(S engleskog prevela Mila Gavrilovi)

167