10 ooficiraa Drag

goljub
ba Miihailovia i
Juggosloveenskee vojsk
ke u otadb
o
bini
by zabaavistance February
F
17, 2016

10. M
Miroslavv Trifun
novi Vojvod
da uma
adijski

wikipeddia.org
k
je dob io zbog ueea u borbaama na Kajm
makalanu u Prvom
Nosilac Karaoreve zvezde, koju
m ratu. Tokkom Aprilsk
kog rata borravio je u oblasti oko Skoplja,
S
nakkon ijeg paada se
svetskom
povlai preko Niaa i skriva u reonu
r
Toplicce. Na leto 1941. godin
ne, stavlja sse pod komaandu
Dragosllava Mihajloovia i dobiija zadatak dda organizu
uje odrede na
n prostoru T
Trstenika i
Vrnjakke Banje, a, kako se istaakao kao vrrhunski orgaanizator, ve par mesecci kasnije do
obija
pod svooju komanduu prostor ceele Srbije. U leto 1943. okupatori su
s u dve odvvojene akcij
ije
pokualli da zarobe i njega i njegov tab, aali bezuspeno. Godinee 1944. je kaao Mihajlov
viev
izaslanik uestvovaao u pregov
vorima sa Ljjotiem oko
o formiranjaa jedinstvennog fronta prrotiv
komunista, ali, poto do dogov
vora nije doolo, dolazi u Mihajloviiev tab i ssa njim ostaaje do
kraja. Poginuo je u bici na Zellengori 13. m
maja 1945. godine. Osttalo je zabeeleeno da jee
u sve vojne poasti dook je borba jo
j trajala.
sahranaa obavljena uz

9. Drragoslavv Miletii Rai i Jezzdimir Dangi

D

krstaricaa.com
Dragosllav Mileti Rai i Jeezdimir Danngi su posle sloma Vojjske Kraljevvine Jugoslavije,
kao prippadnici Ravvnogorskog pokreta, drali oblasti sa obe stran
ne reke Drinne. Rai see pod
Mihajloovievu kom
mandu stavio
o posle svogg povlaenjja iz Sloven
nije. Kao osnnovne zadattke
dobio jee organizaciiju odreda u Podrinju i pomaganjee Dangiu u Bosni. Majjor Dangi je
j
komanddovao Jugosslovenskom
m vojskom u otadbini na
n prostoru istone Bossne sve do aprila
a
1942. goodine. Danggi je ratovaao protiv usstaa i Nemaaca, sa prom
menljivim uuspehom. Njjegovi
ustanicii su preivelli dve ofanzzive protiv nnjih, nakon ega su ugo
ovoreni preggovori sa Nediem
N
kao posrednikom. Kako
K
su se Hrvati usprrotivili bilo kakvom priimirju i poddeli teritorijee NDH,
usledilaa je i trea ofanziva pro
otiv Dangiaa, u kojoj jee on zarobljeen i poslat u logor u Po
oljskoj.
Kasnije ga je Crvenna armija issporuila koomunistiko
oj vlasti FNR
RJ, koja ga jje i streljalaa 1947.
u Sarajeevu. Rai je sa druge strane
s
Drinee u Srbiji, za to vreme, obnavljao ssvoje jediniice i
oformioo Cerski korrpus. U leto 1943. godiine, tada ve major po inu,

Rai uestvuje u
etnikooj ofanzivi ka
k primorju
u, gde se oeekivalo saveezniko iskrrcavanja. O
Oslobodio jee Bajinu
Batu i Viegrad, a na Sokolcu
u se sukobioo i sa Nemccima i sa parrtizanima. U prolee 19
944.
na ka Gou i Kopaonik
ku i sa promenljivom srreom branio im
predvoddio je gonjennje partizan
prolaz kka umadiji. Krajem 19
944. i 1945.. godine, Raai se povlaio kroz B
Bosnu, odakle je
planiraoo upad u Srbbiju i dizanjje ustanka pprotiv komu
unista. Poslee Sutjeske, ppreao je Drrinu i
doao u selo Savkoovie, gde ga
g otkrila jeddna partizan
nska jedinicca i posle krrae borbe
likvidiraala. Grob mu
m ni danas nije
n poznat..

8. Poop Mom
milo u
uji

youtubee.com
Svetennik koji je u julu 1941. predvodio
p
uustanak srpsskog narodaa protiv ND
DH, kao odgovor na
ustake zloine na podruju
p
tro
omee Likee, Bosne i Dalmacije,
D
i osnovao Diinarsku etn
niku
divizijuu, koja se vee 1942. i fo
ormalno stvaalja pod kom
mandu Drae Mihajlovvia. Zbog
nde i slabih kkomunikacija, esto je dolazilo doo razilaenjaa u
udaljenoosti od vrhoovne koman
miljenjjima, pa i meusobnih
m
sukoba meu etnikim
m prvacimaa. uji nijee bio za borb
bu
protiv Ittalijana, sa kojima
k
nije imao veihh problema, ve samo protiv
p
ustaaa, koje su iinile
svakojaaka zlodela po
p toj oblasti. Zzbog taakvog stava rano dolazii u sukob saa komunistima i
j
estinom kaoo protiv Hrv
vata. ujieev jedini ciljlj tih dana jeeste bio
protiv nnjih se bori jednakom
da sauvva srpski naarod od besp
potrebnog sstradanja do
o trenutka ko
oji bude povvoljan za op
pti
ustanakk. Dagoljub Mihajlovi,, pa i sam kr
kralj, imali su
s razumevaanja za tekuu situaciju u kojoj
se Dinarrska divizija nalazila, te
t ujiu m
miran ivot sa Italijanim
ma nisu zameerali, a vie puta su
pohvalilli njegove uspehe
u
u borrbi protiv uustaa i kom
munista. Pado
om Italije 1 943. godinee,
Nemci u Dalmacijuu alju dodaatne snage i tako ujiu
u jo vie ko
omplikuju ssituaciju. uji u
izvesnojj meri saraddnju sa Italijjanima zam
menjuje saradnjom sa Nemcima,
N
u cilju nastav
vka
borbe prrotiv komunnista i ustaa. Kako se partizanskaa snaga u Bo
osni poveaavala, uji planira
povlaeenje ka Slovveniji, u em
mu mu dostaa, politikim
m uticajem kod
k Nemacaa, pomae Dimitrije
D
Ljoti (oo Ljotiu, Nediu,
N
Peaancu i drugiim oficirima koji nisu bili
b pod kom
mandom
Dragoljuba Mihajoovia emo pisati
p
drugoom prilikom
m). U Italiju se sa svojim
m borcima povukao
p
tek 19455. godine. Tamo
T
su ih saveznici
s
raazoruali. Nastanio
N
se u okolini iikaga, i bio je voa
etnikee emigracijee sve do svo
oje smrti, 19999. godinee.

7. Paavle urrii Vojvoda

V
a durmiitorski

Aprilskii rat ga zatie u okolinii Plava, odaakle napadom prelazi allbansku graanicu i stupaa u
borbu pprotiv Italijaana. Brza kaapitulacija K
Kraljevine Ju
ugoslavije nije
n ga oteraala u zaroblj
ljenitvo
ve u ileegalu, u kojjoj je ekao ansu za noovi ustanak. Pre ustank
ka imao je kkontakte i saa
komunistima, ali see od njih iz vie razlogaa brzo raziao, te je u Trinaestojul
T
lskom ustan
nku
uestvovao sa svojim snagamaa. Veliki usppeh uriievih boracaa bio je osloobaanje Beerana
manja ustank
ka, povlai se u planinu
u, gde osniv
va svoj Gorsski tab. Vee u
18. jula. Posle slam
novembbru 1941. naa Goliji se sree sa Mihhajloviem i stavlja se pod
p njegovuu komandu. Kada
su se tokkom 1942. partizanske
p
e jedinice poovukle u Crrnu Goru, do
olazi do esstih i velikih
h sukoba
sa njimaa. Godine 1943. oslobaaa Kolain , i tu smetaa svoj tab. Zbog sve vveih sukobaa sa
komunistima, sklappa pakt o neenapadanju sa italijansk
kom koman
ndom. Uesttvovao je u
borbam
ma na Neretvvi i neto kasnije u krvaavim borbam
ma za Nevesinje, gde gga partizansk
ki
osle pada Ittalije, nemaka vojska 1943. ulazi u Crnu Gorru i
odredi tteraju na povlaenje. Po
kree daa unitava etnike.

Nap
padom na K
Kolain, zaro
obljavaju u
uriia i maanji deo njeg
govih
boraca. urii je prvo
p
prebaen u Berlinn, u kom je muen
m
i pok
kazivan kaoo jedan od
mandanata, da bi potom
m bio prebaaen u logor u Poljskoj.. Odatle usp
peva da
Mihajloovievih kom
pobegnee i kroz Maarsku se probija ka Srrbiji. Opet biva
b otkriveen i uhapenn, i tek se naa
Nedievvu molbu puuta na slob
bodu. Nedi i Ljoti pok
kuavaju daa ga uvuku u formiranje
Srpskogg dobrovoljaakog korpu
usa, to on kkoristi kako
o bi se domo
ogao Crne ggore i kontaakta sa
generaloom Mihajlooviem. Tok
kom 1944. ggodine, sa albanskim prrvacima doggovara stvaaranje
slobodnne teritorije na primorju
u, gde bi se iskrcali kraalj i saveznicci, ali i obezzbedio prav
vac
odstupaanja ka Grkkoj. Ipak, naa poziv Mihhajlovia se sa svojim borcima
b
upuuuje ka Bo
osni,
njemu u susret. Tu dolazi do raazilaenja M
Mihajloviaa i uriia, koji kree kka Kozari. Izdajom
I
od stranne Sekule Drljevia,
D
u
urii pada u obru okrruzen i ustaama i partiizanima. Ug
govara
nove pregovore sa Drljeviem
m u Staroj Grradiki, gdee ga ustae zarobljavaju
z
u. Likvidiraan je u
logoru JJasenovcu 1945.
1
godine.

6. Raadomir Petrovii Ken

nt

pogledi.rs
U Aprillskom ratu je bio u jedinici pod koomandom geenerala Drakia, na Ka
Kalni, gde mu
u je bio
ratni rasspored. Genneral Drakii poslao je potporunika Petrovia da odnesee vaan izveetaj
generaluu Cukavcu, u Ni, gde su ga Nemcci zarobili. Meutim,
M
Petrovi
P
usppeo je da isk
koristi
nesmotrrenost Nemaca i da im pobegne, ppridruio se ponovo Jug
goslovenskooj vojsci u
Sokobannji, obavesttivi komandu da su Neemci ve u Niu.
N
Generral Milovannovi ga je, sa
ratnim m
materijalom
m, 16. aprila 1941. godinne poslao na
n front u Bo
ovanskoj kllisuri, tu je
uestvovao u borbii protiv Nem
maca, nanevvi im porazz. Petrovi je poeo da organizuje seljake
da skuppljaju orujee i municiju koje su ost avili vojnicci pri povlaenju, i ubrzzo zapoinjee gerilu,
najpre ssamostalno, a od juna 1941.
1
godinee u okviru pokreta
p
sa Ravne
R
gore, kome se
prikljuuje sa svojiim Ozrenskiim etnikim
m odredom
m. Petroviev
v odred je srredinom 19
942.
godine pprerastao u brigadu i prreuzeo je koomandu nad
d Boljevak
kom brigadoom, sa kojom
m
uestvuj
uje u borbam
ma protiv Bu
ugara i Nem
maca. Poetk
kom 1944. godine,
g
nem
maka
protivvaazduna odbbrana uspelaa je da oborri dva borbeena aviona u oblasti Boorskih rudniika. Svih
30 amerrikih avijattiara uspelo je bezbeddno da se spusti padobranima na teeritoriju Bolljevake
brigade. Do avgustta 1944. god
dine, Kent j e uspeo da organizuje prebacivanj
p
je amerikih
h
avijatiaara u zapadnnu Srbiju, odakle
o
su pooslati u Italij
iju sa impro
ovizovanog aerodroma u
Pranjannima, tokom
m operacije Vazduni
V
m
most. Tokom
m jula 1944. godine, 23.. Partizansk
ka
divizija se vratila u istonu Srb
biju i voenne su krvavee borbe izm
meu etnikaa i partizanaa,
Petrovi biva ranjen i prebaen
n na leenjee u Beograd
d, a zatim kaanalom za rranjenike od
dlazi u
emigracciju. Umro je
j u enevi 2006. godinne.

5. Zaaharije Ostoji
O

krstaricaa.com
Kao blisski saradnikk Bore Mirk
kovia, uesstvovao je u puu 27. marta
m
1941. godine. Lino je
ispratio kneza Pavlla u Grku posle
p
pua, da bi se pod
dmornicom vratio u Jug
ugoslaviju i iste
godine ppridruio Dragoljubu
D
Mihajloviu
M
u kao naeln
nik Operativ
vnog odsekaa. U avgustu
u 1942.
pokrenuuo kontranappad protiv ustaa
u
koji ssu se vraalli u Fou. To
okom 1942 . godine je
rukovoddio svim veim operaciijama protivv partizansk
kih jedinica u predelu R
Rake i Crnee gore.
Tokom 1943. godinne i bitke naa Neretvi, im
mao je velik
kih problem
ma zbog razjjedinjenostii
etnikiih komandirra, te svoj plan
p za unittavanje parttizana i oslo
obaanje obbale za iskrccavanje
saveznikka nije uspeeo da sproveede. Do 19444. je unaprreen u kom
mandanta isttone Bosnee,
odakle jje pokuavaao da organiizuje dalju bborbu, ali jee, posle prog
glasa kralja Petra da see svi
borci staave pod kom
mandu Tita,, Mihajlovia izvestio da
d u jediniccama nastajee rasulo. Po
okuao je
da izdejjstvuje preddaju etnika saveznicim
ma u Italiji, u emu nije uspeo. Nakkon susreta sa
uriieem, Mihajlooviem i osttalim etnikim voam
ma u Bosni, naputa Mihhajlovia i sa
uriieem se povlaai ka Italiji. Zajedno saa uriiem
m je zarobljeen i pogubljjen u Jaseno
ovcu.

4. Drragutin Kesero
ovi

faceboook.com
Ranjen jje u Aprilskkom ratu priilikom pruanja otporaa upadu Bug
gara na istokku zemlje.
Izbegavvi zarobljennitvo, pristupa etnikkoj organizaaciji Koste Peanca
P
i doobija zadataak da
organizuuje oblast upe

i Krueevca. U jeseen 1941. stu

upa u kontak
kt sa Mihajlloviem, ko
oji
nareujee opti ustannak. Kesero
ovi napadaa Kruevac, a zatim se pridruuje
p
oopsadi Kraljjeva,
gde se sstavlja pod Mihajlovie
M
evu komanddu. Posle propasti ustan
nka, dobija zzadatak da
organizuuje kopaoniiki kraj, gd
de stupa u bborbe sa Nem
mcima, Bug
garima, parttizanima i
ljotievccima. Tokom 1942. go
odine, protivv njega i njeegovih ljudi bezuspenoo je pokrenu
uta
nemakka ofanziva na
n podruju
u Kopaonikaa. Posle Neretve, usiljeenim marem
m preko Petera
pritie M
Mihajloviuu u pomo i kree probiijanje na sev
ver, nakon ega

se vraa na Kopao
onik.
Tokom 1943. godinne je poraziio ljotievcee i Bugare, a zatim i izb
begao zarobbljavanje od
d strane
Nemacaa koji su im pritekli u pomo.
p
Kakko je rat odm
micao, a kom
munisti naprredovali, 19
944.
godine sse vie borio protiv parrtizana negoo protiv Nem
maca. Pred ulazak Crveene armije u Srbiju,
pokuaoo je da se stavi na stran
nu saveznikaa ueem u oslobaan
nju Kruevcaa, ali su Ru
usi bez
obzira nna to krenuli sa hapenjjem etnikaa odmah po ulasku u grad. Keserovvi uspeva da
d
pobegnee i sa svojim
m borcima, uz
u stalne boorbe sa ustaaama i partiizanima, kreee ka Bosn
ni, gde
se sastajje sa ostatkoom Mihajlo
ovievih snaaga. Uhapeen je priliko
om pokuajaa etnika daa preu
Drinu izz Bosne i u Srbiji podig
gnu ustanakk protiv kom
munista. Sprroveden je u Beograd i streljan
avgustaa 1945. godiine, na jo nepoznatoj
n
llokaciji.

3. Veelimir Velja
V
Pilleti

gradjaniin.rs
U Aprillskom ratu je bio naeln
nik taba D
Dunavske div
vizione oblasti, kojoj jee pripadao i
Beogradd. Prilikom povlaenja vojske iz pprestonice, Pileti
P
je dob
bio zadatakk da srui mostove i
spali zallihe sena, tto i ini. Naakon kapitullacije je kreenuo ka Beranu, ali se uusled njegov
vog
pada vraatio u Beoggrad, gde se u prvi mah od Nemacaa krio u boln
nici. Nakonn to je odbiio
predlog komunista da im se prridrui, vrboovali su ga i ljotievci i nedievci,, ali je Piletii
prihvatiio samo pozziv Dragolju
uba Mihajloovia, videv
vi u njemu legitimnog
l
predstavnik
ka
vojske K
Kraljevine Jugoslavije.
J
Dobio je zzadatak da organizuje
o
isstonu Srbijju, u koju do tada
nije zalaazio, te je zaadatak samiim tim bio ttei. Za sred
dte svojih akcija
a
odabrrao je Homoljske
planine,, koje su tadda bile punee raznih vojsski. Pored peanevih
p
etnika, na planinama su se
nalazili i komunistii pod vostv
vom Veljkaa Dugoevia, sa kojim je Pileti ppokuao sa ostvari
o
saradnjuu, ali bezusppeno. Ubrzzo je dolo i do sukobaa, kada su ko
omunisti nap
apali mesta koja
k su
Piletievvi borci oslobodili. Najjvei je bio u Petrovcu
u na Mlavi, posle
p
ega sse otvoreno stupa u
neprijatteljstvo sa partizanima. U borbamaa oko agub
bice potukao je partizanne, a mnogee i
zarobio. Pileti ih puta
p
na slobodu, govoorei da po svaku
s
cenu treba izbeii graanski rat. Taj
p
t u narodu. Tokom
T
1942. godine jee preiveo veliku
v
postupaak mu je donneo veliku popularnost
nemakku ofanzivu na njegove odrede. Istee godine, ko
omunisti su
u videli svojuu priliku i
pokrenuuli opti nappad na Piletiia i njegovve borce. U kontranapadu je dolo do potpuno
og
unitenjja partizanskkih eta na tom podruju, te je gottovo itava istona Srbbija bila pod
d
komanddom Piletiaa. Tokom ceele 1943. goodine se suk
kobljavao saa bugarskim
m odredima na tom
prostoruu, da bi 1944. dobio nareenje od M
Mihajloviaa da pree u Rumunijuu i stupi u ko
ontakt sa
Crvenom
m armijom.. To je i uradio. Oko toog postupka mnogo se prialo
p
i laggalo, pominjjana je i
izdaja. K
Kod Piletiaa tim priam
ma nema meesta. I na bo
ojitu i van njega
n
bio jee estit oveek, sam
Mihajloovi je na svvom suenju
u nekoliko pputa rekao da
d se Piletiu ne moe ppripisati nijjedan
zloin. N
Nakon njeggovog prelasska u Rumuuniju i stupaanja u kontaakt sa Crvennom armijom
m,
Pileti ssa svojom pratnjom
p
biv
va uhapen. Koliko je to
t doprinelo
o broj proppasti etnikaa u
istonojj Srbiji, tolikko je modaa samom Piiletiu spasiilo glavu. On nije predaat komunisttima u

Jugoslavviji niti je pogubljen.

p
Posle
P
rata jee bio istaknu
uti politiki disident, i uumro je 197
72. u
Francusskoj.

2. Nik
kola Kaalabi

pogledi.rs
kog pokretaa. Nakon kaapitulacije, Kalabi
K
se ppridruuje Kosti
K
Najintriigantnija linost etnik
Peancuu, ali njega naputa
n
zbo
og saradnju sa Nediem
m. Na leto 1941. se stavvlja pod kom
mandu
Mihajloovia na Ravvnoj gori, gde e imati vanu ulog
gu pri organizovanju Drrainog beg
ga od
okupatoora i premetanje u Raku. Kako ppred kraj 194
41. dolazi do
d razlaza saa komunistiima,
Kalabiev odred stuupa u otvorrene sukobee sa partizan
nima tokom itave 19422. godine. U to
vreme, K
Kalabi je ve
v komand
dant Gorskee garde kojaa operie na podruju O
Oplenca i Orraca.
Sama diisciplina Goorske garde je bila diskkutabilna, alli je Kalabi u njoj imaao ostatke raaznih
ranije raasputenih eta,

te je piitanje kolikoo je uspevao

o da u svakom trenutkuu dri svojee borce
pod kom
mandom. Too je naroito
o dolo do iizraaja krajjem 1943. godine,
g
priliikom inspek
kcije
saveznikka. Iako je ta
t 1943. pro
ola bez ozbbiljnijih suk
koba sa okup
patorom, svve se drastino
menja 11944, kada u martu Nem
mci sprovodde ofanzivu
u protiv Kalaabia i njeggovih boracaa. Sve
do avguusta 1944. uestvuje
u
u svim
s
sukobiima protiv partizana
p
u Srbiji, brannei i sam prrilaz
Crnoj G
Gori. Posle poraza
p
na Jeelovoj Gori,, povlai se ka Beograd
du i dolazi ddo osetljivije
saradnjee sa Srpskim
m dobrovoljjakim korppusom i sam
mim okupato
orom. U Boosnu se povu
ukao
preko prreko Sjenice, i bio u grrupi onih officira koji su
u Mihajlovia nagovaraali da krenee na
zapad, aali je ipoak ostao uz njeega kada je ovaj to odb
bio i odluio
o da ode u SSrbiju i podiigne
ustanakk protiv kom
munista. Tok
kom 1945. ggodine, prob
boj ka Srbiji odneo je gglavninu
Kalabievih boracaa, sin od 15 godina mu je streljan od
o strane paartizana, a vvei deo porrodice
uhapenn. Uhapen je
j i sam, jan
nuara 1946.. u Beograd
du, u koji ga je namamilla OZNA. Datum
D
Kalabieve smrti, i njegovo uee ili neuuee u hap
penju Drag
goljuba Mihhajlovia,
ostavljaamo istoriji i istoriarim
ma da utvrdee.

1. Zvvonimirr Vuko
ovi V
Vojvoda takovski

telegraff.rs
Zvonim
mir Vukovi, zvani Felliks, bio je j edan od najjbliih oficiira Dragoljuuba Mihajlo
ovia. U
martu 1941. godinee, na sam naagovetaj daa e Kraljev
vina Jugoslo
ovija pristuppiti silama Osovine,
O
kree puut Grke kaako bi se tam
mo kao dobrrovoljac borrio protiv Ittalije. U zem
mlju se vraa nakon
demonsstracija 27. marta,
m
u Beograd stie nakon bom
mbardovanjaa, i zatie uas i rasulo.
Izbegavvi zarobljavvanje, u julu
u stie na Ra
Ravnu goru i stavlja se pod
p komanddu Dragolju
uba
Mihajloovia. Godinne 1941. vodi udruenii partizansko
o-etniki napad
n
i osloobaa Gornji
Milanovvac, a napadda aak, Rudnik
R
i okoolna mesta. U znak odm
mazde za ovve akcije, 21
1.
oktobraa 1941. godiine, okupato
or vri ratni zloin i u Kragujevcu
K
strelja 7.8000 civila (broj
rtava uuzet iz zvaniine statistik
ke). Krajem
m 1941. dolaazi do razilaaenja sa paartizanima i, iako
nevoljnoo, Vukovi stupa u neeprijateljstvoo i sa njihov
vim odredim
ma. Tokom 1942. godine, kada
Draa pprelazi u Crnnu Goru, Vu
ukovi ost aje u Srbiji,, te je pitanjje koliko je bio upoznaat sa
sadejstvvom etnikaa i okupatora protiv kom
munista na Neretvi
N
194
43. godine. Z
Zbog veliko
og
ugleda kkoji je Vukkovi imao u Srbiji, Miihailovi up
pravo njemu
u preputa oorganizaciju
u zbora
narodnih predstavnnika iz cele zemlje koji se odrao u selu Ba, na
n Svetog Saavu 1944. godine.
g
Pred kraaj rata leti za
z Italiju kak
ko bi bio M
Mihajloviev
va veza sa saaveznicima,, ali ga tu zaatie
okonannje rata. Preelazi u Franccusku, a zattim u Amerriku, u kojojj ivi sve odd 2004. god
dine.
Umro jee 21. decem
mbra, na dan
n kada je Naarodna skup
ptina Repub
blike Srbije usvojila zaakon o
izjednaavanju prava partizanaa i ravnogorrskog pokreeta.