MEHANIZMI 1i2 PDF

Autori:
Slobodan D. Nikoli}
Srbislav S. Marjanovi}
MEHANIZMI II
- KRETANJA SA PREKIDIMA Knjiga II
Lektura i korektura:
Radoslav Majdevac
Recenzent:
Prof. dr Tihomir Panteli},
dipl. ma{. in`.
Izdava~i:
Autori
[tampa:
Grafika "SIMI]" - Kru{evac
Tira`:
300 primeraka
II
Ovu knjigu, sa velikom, istinskom, roditeljskom ljubavlju, posve}ujemo

na{oj deci: Danieli, Ivani, Mariji i Aleksandru.
Autori
SADR@AJ PRVE KNJIGE

NERAVNOMERNOST RADA MEHANIZAMA
- PRORAÛN ZAMAJCA
- Srednja ugaona brzina po~etnog ~lana radne grupe
- Koeficijent neujedna~enosti i mera neujedna~enosti
- Uticaj zamajca na neravnomernost brzine ma{ine pri
stacionarnom reìmu rada
- Pribli`na metoda odre|ivanja momenta inercije zamajca
Metoda K.E.Reriha
- Odre|ivanje momenta inercije zamajca
Metoda Vitenbauera
- Odre|ivanje momenta inercije zamajca ma{ine sa
elektri~nim pogonom
- Uticaj elasti~nosti ~lana u pogonu na stepen
neravnomernosti i izbor mesta ugradnje
- Odre|ivanje dimenzija zamajca
- REGULACIJA BRZINE MA[INE
- Zadaci upravljanja
- Vrste regulatora brzine
- Karakteristika regulatora
- Koeficijent regulacije brzine
- Koeficijent neosetljivosti regulatora
- Pouzdanost regulatora
- Pouzdanost procesa regulacije
- URAVNOTE@ENJE OKRETNIH MASA
- Zadaci uravnoteènja masa
- Uslovi za ravnoteù rotacionih masa oko nepokretne ose i
sistema i masa
- Uravnoteènje rotacionih masa postavljenih u jednoj ta~ki
- Uravnoteènje rotiraju}ih masa u op{tem slu~aju
- Stati~ko i dinami~ko uravnoteènje rotiraju}ih masa
- URAVNOTE@ENJE SILA INERCIJE MEHANIZAMA
3
5
7
9
13
20
23
28
33
35
37
39
43
48
51
54
57
59
61
64
68
71
75
85
- Odre|Ivanje centra mase mehanizma

- Stati~ko uravnoteènje mehanizma
- Sile inercije razli~itih redova (nizova)
- Uravnoteènje sila i momenata sila inercije
- Uravnoteènje mehanizama vi{ecilindri~nih motora
87
92
97
101
106
ZUPÂNICI I BREGOVI
109
- Kretanje sa prekidima pomo}u brega

- êoni breg za kretanje sa prekidima pratioca sa ~etiri
rolera
- Bregasti mehanizam mirovanja
- Kretanje sa prekidima pomo}u brega
- Breg i to~ak sa ~ivijama
- Mehanizam za promenljivo okretanje sa prekidima
- Unutra{nji bregasti mehanizam za kretanje sa prekidima sa
ustavlja~em
- Promenljivo okretanje sa prekidima
- Mehanizam dodavanja sa prekidima
- Okretanje sa prekidima pomo}u ekscentra
- Ekscentri~ni tip kretanja sa mirovanjem
- Obrtno kretanje velikom brzinom sa prekidima
- Drugi na~in obrtnog kretanja velikom brzinom sa
prekidima
- Kombinacija brega i diferencijala za pomeranje trakastog
transportera
- Mehanizam za kretanje sa prekidima koji se pode{ava i
kontroli{e satnim mehanizmom
- Konstrukcija i rad mehanizma za kretanje sa prekidima,
koji je kontrolisan satnim ure|ajem
- Naizmeni~no kretanje sa prekidima izvedeno pomo}u
brega koga pokre}e lanac
- Kretanje sa prekidima za velike obrtne brzine
- Op{ta konstrukcija obrtnog kretanja sa prekidima velike
brzine
- Crtanje krive brega
- Promenljivo obrtno kretanje sa prekidima pomo}u
izmenljivih bregova
- Mehanizam za kontrolu duìne rotacije i perioda mirovanja
- Kretanje sa prekidima pomo}u dva sinhronizovana brega
111
VI
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
124
126
129
131
135
137
138
138
141
144
146
- Bregom pogonjen mehanizam za kretanje sa prekidima

pomo}u pu`nog pogona
- Mehanizam kretanja sa prekidima cilindri~nog brega ili
brega u vidu pe{~anog sata
- Zup~asti i bregasti mehanizam sa rotacionim kretanjem sa
prekidima
- Nepravilno kretanje sa prekidima sa frikcionim pogonom
- Brzo dejstvuju}i mehanizam za napajanje, odnosno dovod
sa prekidima
- Prostorno kretanje sa prekidima to~ka sa ~ivijama
- Mehanizam kretanja sa prekidima u prostoru
- Prostorni mehanizam mirovanja
- Mehanizam mirovanja i kretanja sa prekidima
- Prostorno kretanje sa prekidima bregastim pogonom
- Mehanizam mirovanja i kretanja sa prekidima
- Mehanizam za kretanje sa prekidima koji obezbe|uje
dvostruko kretanje napred i dvostruko kretanje nazad
- Zup~anici za jednoliko kretanje sa prekidima
- Promenljivo kretanje sa prekidima
- Velike brzine kretanja sa prekidima
- Kretanje sa prekidima za birano dodavanje
- Dvanaestina obrtaja vo|enog vratila za pet ~etvrtina
obrtaja pogonskog
- Dvobrzinsko kru`no kretanje sa prekidima
- Podesivo kretanje sa prekidima
- Trostruko kretanje sa prekidima sa trodelnim pu`nim
zup~anikom
- Promenljivo kru`no kretanje sa prekidima pomo}u
izmenljivih bregova
- Kretanje sa prekidima sa zaustavnim diskom
- Promenljivo kru`no kretanje sa prekidima
- Mehanizam kretanja sa prekidima sa ekscentri~nim
pogonom
- Mehanizam kretanja sa prekidima sa ekscentri~nim
pogonom
- Kretanje sa prekidima sa konusnim zup~anicima
- Specijalni zup~anik za jednoliko kretanje sa prekidima
- Kretanje sa prekidima i dugo mirovanje
- Kretanje sa prekidima sa mirovanjem vo|enog ~lana
- Kretanje sa prekidima sa veoma kratkim mirovanjem
VII
148
150
152
155
157
160
161
163
164
165
167
168
170
172
173
175
176
178
180
182
184
186
187
188
189
190
191
192
193
194
- Rotacija sa prekidima vo|enog to~ka

- Mehanizam kretanja sa prekidima i skakavicom
- Mehanizam kretanja sa prekidima i kru`nim
zaklju~avanjem
- Mirovanje vo|enog zup~anika i njegovo zaklju~avanje
- Sprega zup~anika sa jednolikim kretanjem sa prekidima
vo|enog ~lana
- Mirovanje vo|enog ~lana sa njihaju}im zup~astim
sektorom
- Planetarni zaustavni ure|aj
- Spoljno uklju~ivanje zup~anika sa ~ivijama
- Nesimetri~an mehanizam mirovanja sa spoljnim
uklju~ivanjem
- Spoljno uklju~ivanje zup~anika sa ~ivijama
- Unutra{nje uklju~ivanje zup~anika sa ~ivijama
- Kretanje sa prekidima i periodom mirovanja
- Kretanje sa prekidima i mirovanje
- Zup~asti prenos sa mirovanjem vo|enog ~lana
- Zup~asta letva u mehanizmu sa mirovanjem kliza~a
- Pretvaranje obrtnog kretanja sa prekidima u konstantno
obrtanje
- Promenljivo kretanje sa prekidima pomo}u zup~anika
- Povratno kretanje sa zadràvanjem u obe ta~ke preokreta
- Jedan obrtaj vratila ekvivalentan zadràvanju koje
odgovara jednom okretu
- Kretanje sa prekidima pomo}u planetarnog zup~astog
prenosnika
- Obrtno kretanje sa promenom od nule do maksimuma i
obrnuto
- Mehanizam za pogon dva vratila naizmeni~nim kretanjem i
kretanjem sa prekidima
- Obrtno kretanje sa prekidima za merenje namotanosti
trake pisa}e masine
- Kretanje sa prekidima ostvareno pomo}u kontinualnog
kru`nog kretanja
- Tip podeonog mehanizma
- Amortizeri udara za zup~aste prenosnike koji rade sa
prekidima
VIII
195
196
198
199
200
201
202
204
205
206
207
208
209
210
212
213
215
216
217
218
221
223
225
227
230
232
234
235
- Pomo}ni frikcioni zup~asti prenosnik za smanjenje startnog

udara pri kretanju sa prekidima
- Zup~asti prenosnik za saop{tavanje kretanja sa prekidima
paralelnim vratilima koja se okre}u u suprotnim
smerovima
- Zup~anici za kretanje sa prekidima sa njihaju}im delom
- Zup~anici za kretanje sa prekidima za vratila pod pravim
uglom
- Kretanje sa prekidima dobijeno od zup~aste letve sa
naizmeni~nim kretanjem
- Kretanje sa prekidima pomo}u pu`nog zup~anika
- Kretanja sa odre|enim poloàjem koja zapo~inju bez udara
- Obrtno kretanje sa prekidima pomo}u lan~anog pogona
- Obrtno kretanje sa prekidima sa promenom na kraju
ciklusa
- Rotacioni radni sto sa mehanizmom za automatsko
pozicioniranje
- Mehanizam kretanja sa prekidima i primene pritiska
- Promenljivo kretanje sa prekidima dobijeno zup~astim
pogonom
- Zup~asti mehanizam za kretanje sa prekidima
- Pogon cilindri^nim zupânicima kod kretanja sa
prekidima
- Podesivo obrtno kretanje sa prekidima
- Mehanizam za odre|ivanje poloàja na bazi modifikovanih
helikoidnih zup~anika
- Ure|aj za pozicioniranje na bazi jednostavnog zup~anika i
zvezdastog to~ka
- Ozubljenje za velike brzine kod kretanja sa prekidima
- Mehanizam sa nepravilnim, rotacionim kretanjem sa
prekidima
- Mehanizam za obrtanje sa prekidima konstruisan za mirni
rad
- Mehanizam za obrtanje sa prekidima i zabravljivanje ~etiri
podjednako razme[tena vratila
- Spoj zup~aste letve i zup~anika za rotaciono kretanje sa
prekidima
- Kretanje sa prekidima za izmenu intervala, tajming,
odnosno tempiranje funkcionisanja vazdu{nog ventila
IX
237
239
241
243
245
246
248
250
252
255
256
259
261
265
267
269
272
274
276
278
281
283
285
- Zup~asti prenos sa mirovanjem vo|enog ~lana i

kotrljaju}im polugama
287
@ENEVA TOÂK ILI MALTE[KI KRST
289
- Kretanje sa prekidima pomo}u @eneva mehanizama

- @eneva to~ak za kretanje sa prekidima
- @eneva to~ak za neznatno podizanje
- Kretanje sa prekidima pomo}u inverznog @eneva to~ka
- @eneva to~ak i pogon bregom kod kretanja sa prekidima
- To~ak sa ~ivijama i inverzni @eneva to~ak
- Kombinovani @eneva to~ak i prekidni zup~asti mehanizam
sa periodima jednolikog obrtanja
- Planetarni pogon @eneva mehanizma sa ~etiri `ljeba
- @eneva mehanizam sa ~etiri `ljeba
- @eneva kretanje konstruisano za redukciju dela ubrzavanja
i usporavanja vo|enog ~lana
- Kombinacija @eneva mehanizma i zup~astog kretanja sa
prekidima
- Kretanje sa obrnutim @eneva to~kom
- Radni i neradni uglovi pogonskog ~lana za vreme rotacije
- Zabravljivanje vo|enog ~lana
- @eneva tip radno povratnog i prenosnog mehanizma
- Segmentni zup~anik i @eneva to~ak za rotaciono kretanje
sa prekidima
- Primena @eneva to~ka za odre|eno zaokretanje stoèra
- Spolja{nji @eneva to~ak sa {est `ljebova
- Unutra{nji @eneva to~ak sa ~etiri `ljeba
- Unutra{nji @eneva to~ak sa tri `ljeba
- Unutra{nji @eneva to~ak sa ~etiri `ljeba i nejednakim
periodom mirovanja
- @eneva mehanizam sa nejednakim periodima mirovanja
- Spolja{nji @eneva to~ak sa tri `ljeba
- Spolja{nji @eneva to~ak sa ~etiri `ljeba
- @eneva mehanizam sa kliznim ~lanom
- @eneva mehanizam sa tri `ljeba
- Spolja{nji @eneva to~ak sa {est `ljebova
291
293
295
297
298
300
301
302
303
304
306
308
310
313
316
317
318
320
322
324
326
328
330
332
333
334
336
338
340
342
- Kombinovani @eneva to~ak i segmentni zup~asti

mehanizam za obrtanja sa prekidima
- @eneva mehanizam sa `ljebom za zabravljivanje
- @eneva mehanizam sa ~etiri `ljeba
- Sferni @eneva mehanizam sa ~etiri `ljeba
- Prostorni @eneva mehanizam sa deset `ljebova
- @eneva pogon u kome prenosni odnos kontroli{e vreme
kretanja
- Zaustavni ure|aj kod @eneva to~ka
- @eneva mehanizam sa jednom polovinom obrtaja
- Devedeset pozicioniranja u minuti
- @eneva to~ak konstruisan za precizna pomeranja sa
prekidima
- Mehanizam na bazi @eneva kretanja sa jedinstvenom
konstrukcijom
- Mehanizam na bazi @eneva to~ka za postizanje povratne
rotacije sa prekidima
- Grafi~ka analiza @eneva mehanizma
- Odre|ivanje vrednosti brzine u srednjem poloàju
- Crtanje krive brzine
- Upotreba krive brzine
XI
344
345
346
347
348
349
352
354
364
366
369
372
374
377
377
379
SADR@AJ DRUGE KNJIGE

USTAVLJA^KI - NAZUBLJENI TOÂK I SKAKAVICA
- Kretanja sa prekidima pomo}u nazubljenog to~ka
ustavlja~a i skakavice
- Nazubljeni to~ak, ustavlja~
- Vi{e skakavica za jedan zub na ustavlja~u
- Promena smera sa nazubljenim to~kom - ustavlja~em
- Promena smera sa ustavlja~em
- Frikcioni ustavlja~ki mehanizmi
- Dvoakcioni ustavlja~i
- Promenljivo kretanje preko ustavlja~a
- Ustavlja~ sa podiù}om skakavicom za redukciju buke
- Bez{umni ure|aj sa dvokrakom skakavicom
- Bez{umni ure|aji kuglastog ili valjkastog tipa
- Ustavlja~ konstruisan za automatsko pravljenje pauze
- Automatska promena kretanja kod ustavlja~a
- Frikcioni ustavlja~ zglobnog tipa
- Automatska redukcija kretanja sa prekidima
- Automatsko isklju~ivanje ustavlja~kog mehanizma u
prethodno odre|enoj ta~ki
- Pode{avanje u toku neprekidnog dodavanja
- Pode{avanje u toku neprekidnog dodavanja
- Frikcioni ustavlja~ sa skakavicom u obliku puà
- Unutra{nji ustavlja~ za pogone velike brzine
- Frikcioni ustavlja~ bregastog tipa
- Frikcioni ustavlja~ tipa zavojne opruge
- Frikcioni ustavlja~ki mehanizam za kontinualno dodavanje i
dodavanje sa prekidima
- Zup~asti mehanizam za izvo|enje prethodno odre|enog
kretanja od 90o
- Pokazni mehanizam sa bira~em dodavanja ustavlja~em
- Klackalice za satni mehanizam
XII
381
383
385
386
387
388
389
390
391
392
395
396
397
399
401
402
404
406
408
411
413
414
416
418
420
422
424
- Ustavlja~ki mehanizam sa osloba|aju}im zup~i}em

- Ustavlja~ki mehanizam za obrtnu stegu
- Mehanizam makaza prese- kontrolisan ustavlja~kim
mehanizmom
- Mehanizam sa ustavlja~kim to~kom za jednoliko kretanje sa
prekidima i veliko optere}enje
- Obrtno kretanje sa prekidima pomo}u konstantne rotacije
vratila
- Skakavica pogonjena bregom
- Mehanizam za dodavanje sa velikim brzinama i sa
pouzdanom blokadom
- Kretanje sa prekidima menja pomeranje pogonskog vratila
dva puta pri jednom obrtaju
- Reverzibilni, solenoidom pogonjen mehanizam sa
nazubljenim to~kom prilago|en za daljinsko upravljanje
- Rad reverzibilnog nazubljenog to~ka - ustavlja~a
- Dodavanje sa prekidima sa regulatorom pomeranja
- Rotacija ustavlja~a sa prekidima za vreme ubrzavanja i
povratnog kretanja poluge skakavice
- Pogon za obrtanje sa prekidima u okviru jednog obrtaja
- Zaustavljanje lan~anika lan~astog transportera u jednakim
intervalima radi utovara tereta
- Dvostruki tip kretanja sa prekidima
- Kombinacija valjkaste spojnice i ustavlja~kog to~ka za
prenos promenljivog kru`nog kretanja
- Razli~ito ozubljenje za saop[tavanje laganog aksijalnog
kretanja vu~nom vretenu
- Podesiva za{tita skakavice kod razli~itih kretanja to~ka
- Kombinovanje ekscentri~nih i frikcionih nazubljenih
to~kova za automatsku promenu dobijenog kretanja
- Mehanizam za oscilovanje dela montiranog na pokretnom
~lanu
- Pretvaranje pravolinijskog kretanja u kru`no kretanje sa
prekidima
- Skakavica ustavlja~kog to~ka ima lagano kretanje na oba
kraja svog hoda
- Automatska podeona glava sa samozatvaraju}im
mehanizmom
- Kretanje sa prekidima kod ma{ine za dodavanje i odsecanje
ìce
XIII
426
428
431
433
435
437
439
442
444
446
448
451
453
457
459
462
465
467
468
470
473
475
476
479
- Rad mehanizma za dovod ìce

- Podeoni mehanizam sa izmenljivim obrtnim glavama za tri ili
~etiri alata
- Obrtanje sa prekidima dvokrake poluge
- Polu`ni mehanizam za konvertovanje naizmeni~nog kretanja
u kretanje sa prekidima
- Mehanizam sa ozubljenim to~kom
- Mehanizam sa ozubljenim to~kom
- Ekscentri~ni tip ustavlja~kog mehanizma
- Polu`ni tip ustavlja~kog mehanizma
- Ustavlja~ sa unutra[njim i spolja[njim ozubljenjem
- Pravolinijsko kretanje sa prekidima pomo}u ozubljene letve
i skakavice
- Pravolinijsko kretanje sa prekidima pomo}u ozubljene letve
i skakavice
- Ustavlja~ki mehanizam sa promenljivom ugaonom brzinom
ozubljenog to~ka
- Kretanja sa prekidima izvedena bregom pogonjenim
mehanizam sa ozubljenim ustavlja~kim to~kom
- Kretanje sa prekidima pomo}u poluge i ustavlja~kog to~ka
mehanizmom sa ozubljenim ustavlja~kim to~kom
- Kretanje sa prekidima pomo}u skakavice i ustavlja~a
- Ekscentrom pogonjeni ustavlja~ki mehanizam
- Ustavlja~ki mehanizam sa frikcionom ustavlja~kom
spojnicom ("fraj lauf")
- Klizni ustavlja~ki mehanizam
- Mehanizam za pomeranje sa prekidima nazubljene letve
- Nazubljena letva se pomera pomo}u mehanizma za
pomeranje sa prekidima
- Zup~asta letva kao pogon ustavlja~kog mehanizma
- Zup~asta letva kao pogon ustavlja~kog mehanizma
- Ustavlja~ki mehanizam sa dva ustavlja~ka to~ka
- Ustavlja~ki mehanizam sa ~etiri skakavice
- Klizni pogon ustavlja~kog mehanizma
- Klizni pogon ustavlja~kog mehanizma
ustavlja~kog to~ka
XIV
481
483
485
486
487
488
489
490
491
492
493
494
495
496
497
498
499
500
501
502
503
504
505
506
507
508
509
510
511

ustavlja~kog to~ka
- Ustavlja~ki mehanizam sa duplom paralelnom vezom
ustavlja~kog to~ka
- Planetarni ustavlja~ki mehanizam
- Klizni polu`ni pogon ustavlja~kog mehanizma
- Polugom pogonjeni ustavlja~ki mehanizam
- Okida~ki mehanizam pomo}u ustavlja~a
- Kretanje sa prekidima kod mehanizma za dodavanje
- Kretanje sa prekidima kod mehanizma za dodavanje
- Ustavlja~ki mehanizam za pode[avanje trake transportera
- Ustavlja~ki mehanizam elektri~nog sata
- Prostorno ozubljenje sa kretanjem sa prekidima vo|enog
~lana
- Osloba|aju}i, rastere}uju}i mehanizmi
- Sigurnosna spojnica sa ustavlja~kim zubima
- Ustavlja~ki mehanizam sa promenom smera obrtanja
- Ustavlja~ki mehanizam sa kliznom skakavicom
- Pravolinijsko kretanje sa prekidima
- Tihi ustavlja~ki mehanizam
- Promenljivo kretanje ustavlja~kog mehanizma
- Ustavlja~ki mehanizam sa dugmetom za pritiskanje
- Vilju{kasti osloba|aju}i, rastere}uju}i mehanizmi
- Ustavlja~ki mehanizam sa povratnom, naizmeni~nom
skakavicom
- Ustavlja~ki mehanizam sa povratnom, naizmeni~nom
skakavicom
- Skakavica sa valj~i}em i zubcima u obliku ~ivija
- Specijalno oblikovana skakavica i to~ak sa ~ivijama
- Mehanizam sa duplom skakavicom
- Mehanizam sa duplom skakavicom
- Ustavlja~ki mehanizam mirovanja
- Ustavlja~ki mehanizam mirovanja
- Ustavlja~ki mehanizam sa loptastim tipom zabravljivanja
elemenata
XV
512
513
514
515
516
517
518
519
520
521
522
523
524
525
526
527
528
529
530
531
532
533
534
535
536
537
538
539
540
541
542
543
544
545
- Mehanizam sa duplim ustavlja~em

- Polu`ni ustavlja~ki mehanizam
- Bregasti ustavlja~ki mehanizam za kretanje sa prekidima
- Kretanje sa prekidima i dve skakavice
- Zup~asta letva, zup~anik i ustavlja~ka letva
- Ustavlja~ sa ~ivijama
- Ustavlja~ka letva
- Frikciona ustavlja~ka letva
- Mehanizam za osiguranje ta~nog postavljanja
- Isklju~iva~ koji obezbe|uje pravilno kretanje sa prekidima
- Podesivi mehanizam za kretanje sa prekidima sa
nazubljenim to~kom
- Ustavlja~ki mehanizam za kontrolu duìne odsecanja
- Mehanizam sa nazubljeim to~kom sa pozitivnim smerom
kretanja projektovani za tihi rad
- Bez{umni mehanizam za spre~avanje prekora~enja pogona
"fraj - lauf"
- Mehanizam sa nazubljenim to~kom
- Nazubljeni to~ak radi sa promenljivim hodom
- Kretanje sa prekidima dobijeno od kontinualno rotiraju}eg
vratila
- Mehanizam za kretanje sa prekidima pomo}u brega i
nazubljenog to~ka
- Automatsko programiranje pomo}u nazubljenog to~ka
- Podesiv mehanizam za ozna~avanje sa periodom
zadràvanja od 180 0
- Broja~ki ure|aj sa velikom brzinom rada
- Vi{estruko obrtno kretanje nazubljenog to~ka
- Mehanizam sa nazubljenim to~kom sa dve brzine i sa
dvostrukim dejstvom
- Nazubljeni to~ak i dve skakavice kontroli{u kretanje ure|aja
za pozicioniranje
- Mehanizam na bazi nazubljenog to~ka sa ure|ajem za
kontrolisanje uklju~ivanja skakavice
- Kretanje ustavlja~kog to~ka sa periodima mirovanja
- Mehanizam na bazi nazubljenog to~ka sa specijalnim
re{enjem skakavice
- Daljinska kontrola kretanja pomo}u nazubljenog to~ka
XVI
546
547
548
549
550
551
552
553
554
555
557
561
563
566
570
572
574
576
578
579
582
584
587
590
592
594
598
600
602
- Mehanizam na bazi nazubljenog to~ka koji je bez buke i koji

spre~ava obrtanje vratila unazad
- Mehnizam na bazi nazubljenog to~ka koji pretvara povratno
kretanje u kontinualno rotaciono kretanje
- Dvostruko dejstvo povratnog kretanja nazubljenog to~ka
MEHANIZMI SA POLUGAMA U KRETANJIMA SA
PREKIDIMA
- Naizmeni~no kretanje sa prekidima
- Klizna spojna poluga mehanizma mirovanja
- Mehanizam sa kliznom polugom i pri~vr{}enim kliza~em
- Klizni mehanizam sa dva perioda mirovanja
- Klizni mehanizam sa periodom mirovanja
- Paralelni kliza~i sa bregovima i zabravljiva~em za rad jednog
kliza~a sa prekidima
- Naizmeni~no pomeranje kliza~a sa prekidima
- Pomeranja sa prekidima koja nastaju od konstantnog
naizmeni~nog pomeranja
- Kretanje sa prekidima sa automatskim pove}avanjem i
smanjivanjem perioda mirovanja
- Dobijanje kretanja sa prekidima pomo}u kliza~a sa
naizmeni~nim jednolikim kretanjem
- Mehanizam koji sluì za pretvaranje jednolikog, uniformnog
kretanja u kretanje sa prekidima napred-nazad
- Poluga u mehanizmu sa mirovanjem kliza~a
- Zglobni ~etvorougao kao pogon ustavlja~a
- Zglobni ~etvorougao kao pogon ustavlja~a
XVII
604
606
608
611
613
614
615
616
617
618
619
620
621
622
623
624
626
629
631
633
635
637
638
639
640
641
642
643
644
645
- Klizna poluga pogoni ustavlja~ki mehanizam

- Polu`no pomeranje ustavlja~kog to~ka
- Polu`ni ustavlja~ki mehanizam sa promenljivom ugaonom
brzinom ustavlja~kog to~ka pri kretanju sa prekidima
- Mehanizam kretanja sa prekidima pomo}u klina
- Pravolinijsko kretanje sa prekidima
- Kretanje sa prekidima pomo}u poluge i ustavlja~kog to~ka
- Obrtanje sa prekidima dvokrake poluge
- Polu`ni mehanizam za konvertovanje naizmeni~nog kretanja
u kretanje sa prekidima
- Mehanizam kretanja sa prekidima pomo}u klina
- Ekscentri~ni tip kretanja sa mirovanjem
646
647
MEHANIZMI FILMSKIH PROJEKTORA I KAMERA
663
- Mehanizam filmske kamere sa oprugom

- Zglobni ~etvorougao u mehanizmu filmske kamere
- Rotacioni disk u mehanizmu filmske kamere
- [licovana poluga u mehanizmu filmske kamere
- [licovana poluga sa zup~astim segmentom u mehanizmu
filmske kamere
filmske kamere
665
666
667
668
669
670
671
672
673
674
675
676
677
XVIII
648
649
650
651
652
653
654
656
658
659
660
661
662
678
679

filmske kamere
- Prostorno {licovani ~lan u mehanizmu filmske kamere
- [licovani ~lan u mehanizmu filmske kamere
- Mehanizam filmske kamere
- Klizni ~lan u mehanizmu filmske kamere
- Prostorni klizni ~lan u mehanizmu filmske kamere
- Mehanizam filmske kamere sa elasti~nom vezom
- Bregasti tip mehanizma filmske kamere
- Prostorni tip mehanizma filmske kamere
- Brzo kretanje sa prekidima za filmske projektore
- Mehanizam za pozicioniranje kod malog filmskog projektora
XIX
680
681
682
683
684
685
686
687
688
689
690
691
692
693
694
695
696
697
698
699
700
701
702
703
704
705
708
NERAVNOMERNOST RADA
MEHANIZAMA
PRORAÛN ZAMAJCA
SREDNJA UGAONA BRZINA POÊTNOG ^LANA

RADNE GRUPE
Razlikujemo nekoliko srednjih (prose~nih) ugaonih brzina
okretanja po~etnog ~lana radnog mehanizma.
Stvarna srednja ugaona brzina okretanja naziva se ugaona brzina
ravnomernog okretanja, pri kojoj po~etni ~lan opisuje ugao, koji je
jednak uglu okretanja za vreme koje je jednako periodu T, u stvarnom
neravnomernom (nejednolikom) kretanju. Razmatranjem te definicije,
moèmo stvarnu srednju ugaonu brzinu da izrazio slede}i jedna~inama:
i =
(1)
gde je - ugaoni period, jednak
= 1dt
(2)
Stvarna srednja ugaona brzina moè se odrediti prema zadatoj

krivulji 1 u funkciji vremana t.
Za aktivne ma{ine krivulja ugaonih brzina moè biti zapisana
pomo}u specijalnih automatskih ure|aja za pisanje tahografa, posle
planimetrijskog odre|ivanja povr{ine F, koja odgovara periodu T,
stvarna ugaona brzina odre|uje se prema formuli (1).
Kod prora~una funkcionalna zavisnost 1 u odnosu na t nije
direktno zadata, ali moè biti odre|ena, ako se na|e 1 u funkciji ugla
okretanja po~etnog ~lana radne grupe mehanizma.
Po{to je dt = d/dt, a
z z
T = dt =
0
onda je stvarna srednja ugaona brzina:

5
i = :
d
1
(3)
Kod pribli`nih prora~una ponekad se odre|uje srednja ugaona

brzina koja nije stvarna, nego je srednja planimetrijska, koja se izraàva
jedna~inom:
n =
1
1 d
0
Srednja planimetrijska brzina malo se razlikuje od stvarne

srednje ugaone brzine, koja se obi~no izraàva brojem obrtaja u minuti:
i =
p
30
Naj~e{}e, po~etna ugaona brzina te{ko se odre|uje, zbog toga {to

ne postoje nikakvi podaci za izra~unavanje stvarne srednje ugaone
brzine ili srednje planimetrijske brzine. U tim slu~ajevima, za prora~un
se koristi srednja aritmeti~ka ugaona brzina, koja je odre|ena
poluzbirom njene maksimalne i minimalne vrednosti:
sr =
max + min
(4)
Pri maloj promeni ugaone brzine od srednje vrednosti i ravnomernom kretanju krive stvarnih ugaonih brzina, srednja aritmeti~ka
ugaona brzina razlikuje se od stvarne srednje brzine manje, nego
srednja planimetrijska brzina. Po toj osnovi u ve}ini prora~una srednja
aritmeti~ka brzina se poistove}uje sa stvarnom srednjom ugaonom
brzinom po~etnog ~lana grupe radnog mehanizma.
KOEFICIJENT NEUJEDNAÊNOSTI I MERA

NEUJEDNAÊNOSTI
Nesklad izme|u sila koje su dovedene na osnovni radni ~lan
mehanizma preko momenta pogonskih sila i sila koje se njima
suprotstavljaju, promena redukovanog momenta inercije, izazivaju pri
uspostavljenom kretanju ma{ine, periodi~nu promenu ugaone brzine.
Za neke ma{ine, njihova promena nema nikakvu va`nost i promene
ugaonih brzina mogu biti zna~ajne; za druge ma{ine potrebna je velika
ravnomernost okretanja, pri ~emu je promena ugaone brzine od srednje
vrednosti vrlo mala. Promena ugaone brzine moè da pokaè {tetan
uticaj na radni proces ma{ine. Ako se na primer, vratilo motora sa
unutra{njim sagorevanjem, koje daje pogon rotoru generatora elektri~ne struje, neravnomerno okre}e tada }e napon struje periodi~no da se
menja u skladu sa promenom ugone brzine vratila motora.
U praksi postoje razli~ite vrste ma{ina, u zavisnosti od specifi~nih
uslova koji zahtevaju njihov rad, te su predvi|ene odre|ene norme
njihove neravnomernosti brzine okretanja. Ocena ravnomernosti
okretanja po~etnog ~lana mehanizma moè se izvr{iti pomo}u relacije:
max min
=
sr
(5)
gde je - koeficijent neravnomernosti.

Zbog te{ko}e odre|ivanja stvarne srednje brzine, poslednja u
ve}ini tehni~kih prora~una, zamenjuje se srednjom aritmeti~kom
ugaonom brzinom, koja se odre|uje jedna~inom (4).
Zadati koeficijenti neravnomernosti i srednja aritmeti~ka
ugaona brzina, izjedna~eni su sa stvarnom srednjom ugaonom brzinom,
daju mogu}nost odre|ivanja max i min. Stvarno , po{to je:
max + min = 2 sr
i
max - min = sr,
tada je:
7
FG
H
max = sr 1 +
IJ
K
FG
H
i min = sr 1
IJ
K
(6)
Kod grafi~kih prora~una, kori{}enje koeficijenta neravomer-nosti

omogu}ava slobodno odre|ivanje, ali kod analiti~ke metode
prora~una ugla, koordinantni poloàj po~etnog ~lana radnog
mehanizma, pri kome postaje jednako max i min i odre|uje se
korenima transcendentalnih jedna~ina.
U vezi sa time, predloèna mera neravnomernosti, izra~ava se
formulom:
1
=
FG 1 IJ d
H K
2
sr
(7)
t.j. mera neravnomernosti nije ni{ta drugo, nego srednji kvadrat

promene ugaonih brzina od njene srednje vrednosti. Izme|u i ,
zbog razlike u njihovom odre|ivanju, nema zavisnosti.
UTICAJ ZAMAJCA NA NERAVNOMERNOST BRZINE MA[INE

PRI STACIONARNOM RE@IMU RADA
Za vreme stavljanja ma{ine u pogon, po~etni ~lan radnog
mehanizma u op{tem slu~aju okreta}e se sa promenljivom ugaonom
brzinom, pri tome zadata celokupnost zakona promene pogonskih
momenata sila, sila otpora i momenata inercije mehanizma odre|uje
koeficijent neravnomernosti brzine ma{ine. Moè se pokazati da }e
dobijeni koeficijent neravnomernosti brzine pri projektovanju biti ve}i
od dopu{tenog za datu klasu ma{ine, i da ga treba smanjiti.
Za poja{njenje mogu}ih sredstava za smanjenje koeficijenta
neravnomernosti brzine ma{ine prema datom zakonu promene spoljnih
sila, treba obratiti pa`nju na jedna~inu kretanja u obliku jedna~ine
momenata inercije mase:
J 2 J 0
= A () =
2
2
2
zd
M p + M Q d
(8)
Promena rada spoljnih sila, koja je izraèna integralom zbira

pogonskih momenata sila i sila otpora za ugao okretanja po~etnog ~lana
radnog mehanizma, zavisi od granice integrisanja. Po{to je kineti~ka
energija mehanizma, u toku jednog ciklusa rada mehaniz-ma, dobija
maksimalne i minimalne vrednosti pri nekim uglovima 2 i 1, tada se
najve}a vrednost A() odre|uje grani~nim vrednostima 1 i 2.
Ako se zanemari promena momenata inercije mehanizma, moè
se smatrati, da se najve}a i najmanja vrednost kineti~ke energije
poklapa sa max i min. U tom slu~aju jedna~ina momenta inercije mase,
moè se predstaviti u obliku:
J sr
2max 2min
min
= J sr max
max min =
2
2
zd
= sr J sr =
2
M p + M Q d
(9)
t.j.
9
J sr 2sr = Amax
(10)
Dobijeno pribliàvanje za promenu kineti~ke energije

omogu}ava da se postignu mogu}nosti koje treba koristiti za dobijanje
koeficijenta neravnomernosti brzine ma{ine na zahtevanu vrednost.
U stvarnosti, po{to se srednja ugaona brzina sr i prazan hod
Amax(), smatraju da su poznati, jedini slobodni parametar smatra se
svedeni moment inercije, koji se moè menjati u skladu sa izabranim
koeficijentom neravnomernosti brzine ma{ine. Ako se koeficijent
neravnomernosti brzine ma{ine pokaè ve}im, za njegovo smanjenje
treba pove}ati svedeni moment inercije mehanizma. U tu svrhu naj~e{}e
se na vratilo ma{ine ugra|uje zamajac u obliku diska sa paocima i
masivnim obodom, koji sluì kao akumulator kineti~ke energije.
Fizi~ki se uloga zamajca moè predstaviti na slede~i na~in. Ako je
u granicama nekog ugla okretanja po~etnog ~lana radne grupe
mehanizma, rad pogonskih sila ve}i od od sila otpora, tada se po~etni
~lan radne grupe kre}e ubrzano i kineti~ka energija mehanizma se
pove}ava. Pri postojanju zamajca u ma{ini, porast kineti~ke energije
raspore|uje se na mase ~lanova radne grupe mehanizma i masu
zamajca, a kada zamajca nema sav porast kineti~ke energije, mora biti
prenesen na mase ~lanova radne grupe mehanizma. Po{to zamajac
pove}ava ukupnu masu mehanizma, a uz to pove}ava i kineti~ku
energiju, porast ugaone brzine bez zamajca }e biti ve}i, nego kada
postoji zamajac, t.j. zamajac predstavlja akumulator kineti~ke energije,
koji istu skuplja u toku pauze, kada je rad pogonskih sila ve}i od rada
sile otpora, i smanju}i je, menja me|usobni odnos sila.
U mnogim slu~ajevima, te`nja da se obezbedi ravnomernija
brzina ma{ina, niìm, nije opravdana i dovodi do uslo`njavanja i
poskupljenja ma{ine. To se koristi zbog toga, da za male vrednosti
momenat inercije zamajca dobija jako velike vrednosti i pri realizaciji
dobijenog re{enja prora~una dovodi ili do izrade zamajca velikog
pre~nika ili do potrebe dogradnje specijalnog prenosnog mehanizma.
Za svaku ma{inu kod koje se srednja vrednost momenta
pogonskih sila i sile otpora pri dostignutoj brzini menjaju, veze izme|u
Jsr i menja}e se prema familiji ravnostranih hiperbola (sl. 1).
Ako je moment inercije zamajca odre|en prema zadatom za
neki stacionarni reìm rada ma{ine, tada pri promeni na drugi reìm
koeficijent se menja. Geometrijska promena reìma rada ma{ine
odgovara prelazu prikazane ta~ke sa jedne ravnostrane hiperbole
(simetri~ne) na drugu, na primer, pri pove}anju A1 do A2 - prelaz ta~ke
iz poloàja koji odgovara 1 u poloàj, koji odgovara 2 (sl. 1).
10
Sl. 1 - Zavisnost momenta inercije zamajca od stepena neravnomernosti
Sl. 2. - Dijagram stepenastog optere}enja

Posebnu veliku vrednost ima sposobnost zamajca da akumu-li{e
kineti~ku energiju za ma{ine koje rade sa naglo pove}anim
optere}enjem, kao {to su na primer prese, drobilice i sl., kod kojih sila
otpora dostiè ogromne vrednosti u vrlo kratkim intervalima ciklusa
rada ma{ine. Za poja{njenje navedenog posluì}emo se primerom.
Recimo da se ma{ina , u kojoj se trenutno pove}ano opte-re}enje
karakteri{e svedenim momentom sila otpora M2 i M1 (sl. 2), dovodi u
pogon pomo}u elektromotora, koji ima karak-teristiku, prikazanu na
(sl. 3) koji pokazuje funkcionalnu zavisnost obrtnog momenta od broja
obrtaja rotora.
11
Sl. 3. - Karakteristika motora

Pri pove}anju momenta sila otpora od MQ2 i MQ1 po~inje
polagano okretanje rotora motora, {to ima za rezultat smanjivanje broja
obrtaja, a moment M1 pogonskih sila se pove}ava. Snaga motora pri
odsustvu zamajca mora biti odabrana tako, da moment motora ne
dostigne maksimalnu vrednost Mmax (kidaju}i moment), zbog toga {to u
suprotnom slu~aju nastupa njegovo zaustavljanje, tj. mora biti Mp = MQ1
< Mmax (kriva 1, sl. 2). Po isteku vremena rada momenta MQ1 i njegove
promene do MQ2, rotor motora po~inje da se okre}e ubrzano i moment
pogonskih sila }e se smanjivati do vrednosti koja odgovara MQ2.
Pri odsustvu zamajca snaga elektri~nog motora se pokazala da
nije iskori{}ena u potpunosti, u tom slu~aju, kada ko~enje i pove}a-nje
brzine rotora zavr{avaju u ta~kama a i b (sl. 2), koje odgovaraju nmaaxi
nmin, zbog toga {to pri normalnoj snazi motor radi samo u toku vremena
t1, a u toku vremena t2 on radi sa smanjenim optere}enjem. Ako je sa
rotorom motora povezan zamajac, koji ima dovoljno veliki moment
inercije, tada }e ko~enje i pove}anje brzine motora nastati sa manjim
ugaonim ubrzanjima i ugona brzina rotora za vreme t1 delovanje
momenta MQ1 ne}e sti}i vidno da se promeni, a pogonski moment MP
ne}e dosti}i vrednost jednaku Mmax.. Pri tome rad elektri~nog motora
bi}e takav, da za vreme t2, koje odgovara manjem optere}enju, zamajac
}e povezati brzinu i njegova kineti~ka energija }e se pove}ati, u toku
vremenskog intervala t1 moment MQ1 }e savladati delovanje momenta
rotora motora i moment sile inercije zamajca, koji se obr}e usporeno.
Moment M1 }e se menjati prema krivoj 2 (sl. 2).
Kod promenljivog optere}enja ma{ine, postavljanjem zamajca ne
moè se uvek posti}i cilj, tj. neravnomernost okretanja pogonjenog
radnog ~lana moè da se umanjuje, koliko je to potrebno, a uprkos
tome, pove}a}e se zbog torzionih oscilacija. To pitanje bi}e razmotreno
u ta~ki kasnije
12
PRIBLI@NA METODA ODRE\IVANJA MOMENTA

INERCIJE ZAMAJCA
Metoda K.E.RERIHA
Pronalaènje ta~nog re{enja zadatka o izboru zamajca oteàno je
time {to je nepoznat moment inercije zamajca, ~ija ugradnja mora da
obezbedi zadati koeficijent naravnomernosti brzine, uti~e na zakon
kretanja ma{ine. To oteàvanje pote{ko}a obja{njava se nedostatkom
podataka o veli~ini momenta inercije zamajca kada je nepoznat zakon
kretanja ma{ine {to dalje onemogu}ava da se odredi poloàj
mehanizma, kod koga su = max i = min .
Ve}ina ma{ina radi u premenljivom reìmu, a rezultat toga je
koeficijent neravnomernosti brzine koji oscilira u nekim granicama u
odnosu na njegovu srednju vrednost. Osim toga srednja vrednost
koeficijenta brzine ma{ine bira se orijentaciono, zbog toga nije uvek
potrebno njegovo ta~no ponovno odre|ivanje. Postoje}e okolnosti
omogu}avaju da se primene pribli`ne metode za odre|ivanje momenta
inercije zamajca, koje daju komparativnu malu gre{ku.
Pre svega treba re}i, da }e najve}e pribliènje biti odre|ivanje
momenta inercije zamajca prema formuli (10) kroz prazan hod:
J sr =
Amax
2sr
(11)
U ovoj formuli, promena kineti~ke energije masa mehanizma se

ne uzima u obzir.Ta~nije odre|ivanje momenta inercije zamajca }e biti
izvr{eno kroz jedna~ine kretanja, koja je opisana u obliku:
J sr =
d
d
= J sr =
= M p + M O + M i0 = M
dt
d
(12)
U ovoj jedna~ini, promena kineti~ke energije masa koje se kre}u

sa promenljivim brzinama, izra~unava se indirektno kroz pogonski
moment sila inercije Mio osnovnog kretanja.
13
Sl. 4. - Odre|ivanje momenta inercije zamajca

pribli`nom metodom
Odre|ivanje momenta Mio pri postojanju ugaone brzine poluge,
moè se izraditi grafik sume zadatih momenata Mp i Mio (vidi sl. 4a).
Zakon promene momenta Mo mora biti izabran tako, da zadovolji
uslove dostignutog kretanja mehanizma, tj. da bi
MQsr = -(MP + Mio)sr = - MPsr
14
Neka se moment MQ menja tako, kako je prikazano na sl. 4b.

Postavimo jedan dijagram preko drugog (sl. 4c), pretpostaviv{i da su
izra|eni u istoj razmeri i napravimo dijagram jalovog momenta suvi{nog
momenta (sl. 4d), ~ije su ordinate krive:
MP + Mio i MQ
Uzev{i da je Jsr =const, integri{emo jedna~inu (12) po , pri tom
dobijamo:
J sr =
12 22
=
2
z dM
z
x
+ M O + M i0 d = k k m y dx
(13)
Promene kineti~ke enrgije zamajca proporcionalne su povr{ini

koja je ograni~ena krivuljom suvi{nog momenta i ose apscise.
Sl. 5. - Odre|ivanje maksimalne i iminimalne ugaone brzine

Razmotrimo detaljnije promenu kineti~ke energije u grani-cama
jednog ciklusa rada ma{ine. Neka po~etak ciklusa bude u taaki a ose
apscise, a kraj u ta~ki f. Pri izra~unavanju uglova okretanja po~etnog
radnog ~lana mehanizma od ta~ke a ose apscise moèmo primetiti, da
na delu krivulje a-b kojoj odgovara negativna vrednost suvi{nog
momenta M, kineti~ka energija se smanjuje, a na delu krivulje b-c,
suprotno tome, da se pove}ava. Ako je Fab > Fbc tada je ugona brzina za
poloàj c poluge ve}a od ugaone brzine za poloàj a. Takvo
upore|ivanje moè se uraditi i za za sve ostale delove dijagrama jalovog
momenta. Pri Jsr =const. Iz formule (12) sledi da, pri M = 0 i d/dt = 0,
t.j, ugaona brzina dobija maksimalnu ili minimalnu vrednost svaki put,
samo kada krivulja suvi{nog momenta se~e osu apscise. O~igledno, da
kod nekih promena znaka suvi{nog momenta moè da se dobije
nekoliko maksimuma i nekoliko minimuma od kojih }e biti jedan
15
maksimum maksimorum i jedan minimum minimorum. Te najve}e i

najmanje vrednosti ugaone brzine odre|uju stepen neravnomernosti .
Za odre|ivanje najmanjih i najve}ih vrednosti ugaone brzine
treba postupiti tako. Planimetrisanjem odrediti povr{ine Fab i Fbc itd. i
odloìti naizmeni~no delove koji su njima proporcionalni, i koji su
usmereni prema gore (vrhu) (sl. 5), ako je odgovaraju}a suvi{na
povr{ina pozitivna i prema dole, ako je povr{ina negativna. Tako,
proizvoljno odabranu ta~ku a ozna~imo za po~etak prora~una, odloìmo
odse~ak krive ab, proporcionalan negativnoj povr{ini Fab prema dole itd.
Geometrijsko sumiranje povr{ina izvr{iti za puni ciklus rada ma{ine.
Svaki od ovih od odloènih odrezaka podudara se sa srazmernim
pove}anjem ili smanjivanjem kvadrata ugaone brzine po~etnog ~lana
radnog mehanizma, zbog toga rastojanje be izme|u najudaljenijih
krajeva pozitivnog i negativnog odrezka od po~etne ta~ke a
proporconalno je razlici kvadrata najve}e i najmanje ekstremnne
vrednosti ugaone brzine . O~igledno je da }e u na{em slu~aju za = b
ugaona brzina biti najmanja, a pri = e najve}a. Napisav{i jedna~inu
(13) za te granice integracije, ima}emo:
e
2 22
J sr = 1
= M d = k k m F
2
(14)
gde je F =Fba Fsd +Fde = Fef +Fab rezultuju}a povr{ina, ograni~ena

krivuljama suvi{og momenta za postavljene granice integracije.
Izraz (14) moèmo napisati u obliku:
Jsr2sr = kqkuF,
Otuda:
J sr =
kkmF
2sr
(15)
Neka srednja vrednost dovedenog momenta inercije mehanizma

bude J0, tada }e moment inercije zamajca Jm, obezbediti dobijanje
traènog koeficijenta neravnomernosti brzine ma{ine i bi}e:
JM = J - J0
(16)
U daljem tekstu }emo pokazati, kako pi poznatom momentu

inercije zamajca moèmo odrediti njegove dimenzije. Isti takav rezultat
16
dobija se kori{}enjem metode K.E.Reriha odre|ivanjem momenta

inercije zamajca. Ta metoda sastoji se u slede}em:
Kineti~ka energija mehanizma moè da se predstavi ako suma
kineti~ke energije EM mase, koja se obr}e ugaonom brzinom, proporcionalnom sa ugaonom brzinom zamajca, i kineti~kih energija E ()
masa, koje se kre}u sa promenljivim brzinama:
E = EM + E () = 2 JM /2 + E ();
Gde je JM moment inercije zamajca.
Sl. 6 - Odre|ivanje momenta inercije zamajca prema Rerihu

Na osnovu zakona o promeni kineti~ke energije moè se napisati:
J sr =
2 20
J M = A () + E ( 0 ) E ()
(17)
Kineti~ka energija masa, koje se kre}u sa promenljivim brzinama,

izra~unava se pod pretpostavkom da je = const.
17
Prema dijagramu jalovog momenta M = MP + MQ metodom

grafi~kog integrisanja, izra|uje se dijagram A() + E() (sl. 6) sa osom
O .
Ako po~etak koordinata postavimo u O1 na vrednost proporcionalnu E(0), tada }e kriva A() rada u novom sistemu opisati
(prikazati) sumu A() +E(0 ). Konstruisav{i u sistemu koordinata O1
krivu E() mehanizma, moèmo izra~unati prirast kineti~ke energije
zamajca kao razliku H ordinate krive A() i E(), uzimaju}i da je =
sr.
Iz krive prikazane na sl. 6, vidljivo je da se od po~etka ta~ke O
kineti~ka energija zamajca u po~etku smanjuje, dostiè minimum u ta~ki
min koja se podudara sa najve}om razlikom Hmin ordinate (krive i E() i
A()). Nadalje, kineti~ka energija raste, dostiè maksimum pri uglu max
, koji se podudara sa najve}om razlikom ordinata krive A() i E().
O~igledno je, da maksimalna promena kineti~ke energije zamajca je
proporcionalna sumi Hmin + Hmax. Ako je koeficijent razmera energije
kA, tada se moment inercije zamajca moè odrediti po formuli:
JM =
k A (H max + H min )
2sr
Kod vi{ekratnih presecanja krivih energije E() i praznog rada

A(), neophodno je da se uradi isti dijagram kao i na sl. 5.
Koriste}i zajedni~ke krive, moè da se nacrta kriva H(), pomo}u
koje moè da se odredi zakon promene ugaone brzine po~etnog ~lana
radnog mehanizma. U stvarnosti, pri poznatom H() jedna~ina (17)
moè da se prikaè u obliku:
2 20
J M = k A H ()
ili,
= 20 +
H sr
2 k A H ()
0 1 +
JM
H max + H min
Razlaganjem korena u red i ograni~avanjem na dva ~lana,

dobijamo:
18
FG
H
= 0 1+
IJ
K
H ()
,
H max + H min
(18)
Koriste}i otkri}e K.E. Reriha, moèmo da na|emo drugu

aproksimaciju (izvod).
Srednja planimetrijska brzina u prvoj aproksimaciji:
sr =
0
2
z FGH
1+
IJ
K
FG
H
H sr
H ()
d = 0 1 +
H max + H min
H max + H min
IJ
K
(19)
Odavde se moè izra~unati ta~nija vrednost 0 = sr. Osim toga,

iz jedna~ine (18) i (19) sledi:
=
sr
H ()
H max + H min
H sr
1
H sr
H max + H min
1+
H max + H min
1+
FG
H
IJ FG1 + H () IJ
KH H + H K
max
min
Ako sada ranije izra~unate vrednosti kineti~ke energije

pomnoìmo sa kvadratom odnosa / sr , dobi}emo promenu kineti~ke
energije promenljive mase mehanizma drugim izvodom. Dalji prora~un
treba izvr{iti na na~in kako je gore opisano.
19
ODRE\IVANJE MOMENTA INERCIJE ZAMAJCA

Metoda VITENBAUERA
Moment inercije zamajca ta~nije se moè odrediti pomo}u
dijagrama (E, J), koji polazi od pretpostavke, da je stvarna srednja
ugaona brzina jednaka srednjoj aritmeti~koj ugaonoj brzini tj, da je:
sr =
n max + min
=
30
2
Zatvorena kriva, koja pokazuje zavisnost promene kineti~ke

energije u funkciji promene kineti~ke energije u funkciji od dovedenog
momenta inercije mehanizma, moè se nacrtati kada je nepoznata
po~ena kineti~ka energija mehanizma i momenata inercije JM zamajca:
Neka ta~ka O bude po~etna ta~ka koordinantnog sistema, u
kome se crta dijagram (A.J) (sl. 7). Pretpostavimo, da su E0 i JM poznati. U tom slu~aju stvarni po~etak koordinata bi}e u ta~ki O1, i ukupna
kineti~ka energija mehanizma za dati poloàj po~etnog ~lana proporcionalna je odgovaraju}oj ordinati krive u sistemu koordinata (E, O1):
E = E0 + A() = kAy,
A ukupni moment inercije mehanizma
proporcionalan je apscisi iste te ta~ke na krivoj:
sa
zamajcem
J = JM + J() = kjx.
Tangen nagiba poluprave koja se~e koordinantni po~etak O1 i
zadatu ta~ku krivulje (E, J), proporcionalan je kvadratu ugaone brzine
po~etnog ~lana i da ugaona brzina dobija najve}e i najmanje vrednosti
za poloàj po~etnog ~lana pri kome se se~ica i tangenta dodiruju.
Zbog toga, ako su zadati sr i , tada se tg max i tg min mogu
izra~unati prema formulama:
tg max =
20
k j 2max
2k A
; tg min =
k j 2min
2k A
Po{to su tangente u odnosu prema krivoj (E, J), pod uglom max i
min , nije te{ko izra~unati stvarni po~etak koordinata O1, dijagrama
(E,J).
U stvarnosti, ako se izra~unaju uglovi max i min, nacrtati te uglove sa
vrhom na osi apscise OJ, a zatim preneti tangente na ranije nacrtanu
krivu (E, J), tada }e ta~ka preseka tih tangenti odrediti poloàj po~etka
kordinate O1.
O~igledno , da je moment inercije zamajca JK, proporcionalan
odse~ku O1A = xM, t.j.
J M = k jO1 A = k j x M
Iz sl. 7 sledi da je :
A C = O1 A tg max i A C = O1 A tg min
Oduzimanjem duì AB od duì AC, dobijamo:

BC = A C A B = O1 A (tg max tg min
ili,
O1 A = x M =
BC
tg max tg min
(20)
Odse~ak BC (du`), koji odseca tangentu na ordinatnoj osi, uvek

se moè odreditin sa odgovaraju}im izborom razmere grafika, zbog toga
ga moèmo iskoristiti za izra~unavanje momenta inercije zamajca.
Uvo|enjem zamene tg max i tgmin u formulu (20) posle
pretvaranja, moèmo da dobijemo za izra~unavanje JM u kona~nom
obliku:
JM =
k A BC
2sr
(21)
21
Sl. 7. - Dijagram Vitenbauera
22
ODRE\IVANJE MOMENTA INERCIJE ZAMAJCA MA[INE SA

ELEKTRI^NIM POGONOM
Mnogi industrijski agregati, koji rade sa naglim pove}anim
optere}enjem, imaju elektromotore, imaju momente rotora koji se
javljaju kao funkcija ugaone brzine. Izborom snage motora na srednjem
optere}enju za jedan ciklus rada motora, dobija se nominalni moment
motora bez zamajca MD =1,2 MQsr; gde je MQsr - srednji moment sila
otpora za jedan ciklus.
Najve}a vrednost MD ne sme da prema{i kidaju}u ili kriti~nu
vrednost MK. Zbog toga najkorisniji metod prora~una treba biti takav,
da se zadovolje svi uslovi rada motora pri dozvoljenom optere}enju
mD= (0,8 - 0,85). Ovde je = Mk : MN i Mmax : MN = m1.
Izuzetnost prora~una zamajca za ma{ine elektropogonom je u
tome da osnova (baza) za izra~unavanje u ve}ini slu~ajeva nije stepen
neuravnoteènosti , nego minimalana vrednost min ugaona, koja ne
sme da dostigne vrednost koja se poklapa sa kruti~nim momentom MK.
Da bi uprostili, pretpostavi}emo da je promenljiv deo, dovedenog
momenta inercije mase mehanizma, mali i njega moèmo zanemariti, te
da je radni deo karakteristike motora linearan. U skladu sa takvim
oblikom karakteristike (sl. 7), moment motora je:
M D = k0 k = M 0 k
(22)
gde je k strmina karakteristike.

Pri trenutnoj promeni momenta od MQ1 do MQ2 ugaona brzina
rotora motora smanjuje se , a moment zadnjeg raste prema krivoj 1 ili 2
(sl. 2), {to zavisi od veli~ine momenta inercije zamajca. Pri skidanju
optere}enja, ugaona brzina rotora raste, a veli~ina momenta motora
pada prema krivoj koja je prikazana isprekidano.
Za na{e razmatranje neka je, pretpostavimo da jedna~ina
kretanja agregata za vreme posle porasta optere}enja moè imati ovaj
oblik:
M D M Q1 = k 0 k M Q1 =
J d
d
= J
2 d
d
23
U toj jedna~ini promenljive se odvajaju, i kao rezultat imamo:

d =
J d
A k
(23)
ovde je J traèni moment inercije mehanizma i zamajca i A = k - MQ1.

Integracijom izraza (23) u granicama 1, tj. od 2 do 1, ima}emo :
1 =
LM
N
A k2
J
k ( 2 1 + A ln
2
A k 1
k
OP
Q
(24)
Ako je 1 = min grani~na vrednost ugaone brzine i 2 = max

ugaona brzina praznog hoda pri optere}enju MQ1 tada je traèni
moment zamajca i mehanizma:
k 2
J =
k ( 2 min ) + A ln
A k2
A k min
(25)
Dostizanje ugaone brzine do vrednosti 2 = max, koja odgovara

prakti~no manjem stepenu optere}enja MQ2, potrebno je da nastane za
vrema okretanja ugla 2. Po~etna ugaona brzina 2 u momentu
dostizanja vrha ("pika") optere}enja je nepoznata, ali ona moè biti
odre|ena pribli`no.
Stvarno, ugaono ubrzanje po~etnog ~lana radne grupe moè da se
izrazi kroz izvod (derivaciju) momenta motora:
FG
H
dM D
0
d
=
MH
dt
dt
0 H
IJ = k d
K dt
Tada se jedna~ina kretanja za faze optere}enja moè prikazati u

obliku:
M D = M Q1 + J
ovde je: T =
24
0 H dM D
dM D
= M D = M Q1 + T
=0
MH
dt
dt
0 H
MH
konstanta vremena.
(26)
Uvo|enjem u jedna~inu (26) bezdimenzionog vremena = t/T i

odvojiv{i promenljive, dobijamo:
d =
dM D
M D M Q1
(27)
a posle integracije i dizanja na potenciju dobijamo:

M D = M Q1 (M Q1 M Q2 )e
(28)
Brzina pribliàvanja krive momenta ka asimptotskoj pravoj

MQ1 zavisi potpuno od vremenske konstante T. Tako da je mnoìtelj e-
jedanak 0,05 (5%) za = t / T =3; 0,018 (1,8%) za = t / T = 4; 0,01
(1%) za = t / T =4,5.
Prakti~no moèmo smatrati moment motora odre|enim pri t = (4
4,5)T.
Iz izraza (22), za moment motora na}i }emo ugaonu brzinu
vratila = o - MD/k, {to posle zamene vrednosti MD daje :
LM
MN
F
GH
1
M Q + (M Q M Q ) 1 e T
k
= 0
I OP
JK PQ
(29)
Pri t = t1 ugaona brzina je jednaka = min.

Integracijom jedna~ine (29), dobi}emo vezu izme|u , u ~ijoj je
funkciji i zadato optere}enje i vremena t:
=
k0 + M Q
t+
F
GH
T
(M Q M Q ) 1 e T
k
1
I
JK
(30)
Za vreme t = t1, ugao je = 1, zbog toga jedna~ina (30)

omogu}ava prema zadatom uglu 1 odre|ivanje t1, pa prema tome
veli~inu momenta motora pri odbacivanju optere}enja i vrednost min.
Jedna~ina (30) moè se prikazati u obliku:
t
k 0 + M Q t1
k 1
= 1 e T
T (M Q M Q ) (M Q M Q ) T
1
(31)
ili
25
a1 b
t1
= 1 e T
T
koja moè biti grafi~ki re{ena. Zbog toga, uzimaju}i da je 1 = t1 /T

promenljiva, crta se kriva 1 e t1 i prava sa ugaonim koeficijentom b,
koja prolazi kroz ta~ku na ordinantnoj osi, udaljenu od koordinantnog
po~etka O1 na odstojanju a1.Veli~inu a1 i b1 lako je izra~unati. Ta~ku
preseka eksponenta 1 i prave 2 (sl. 8) odre|uje vreme 1 , zbog toga i
vreme t1 prema zadatom uglu 1 izra~unatom momentu inercije J = Tk
sa spojenim optere}enjem. Veli~ina t1 odre|uje na kraju delovanja
optere}enja MQ1 vrednosti min i momenta motora MD, koji se javlja kao
po~etni za poslednju fazu.
Integracijom jedna~ine (29) za faze rada ma{ine posle
odbacivanja optere}enja, koristi}emo izraz za moment motora:
M D = M Q + (M Q M Q )e
2
(32)
Saglasno za ugaonu brzinu po~etnog ~lana radnog mehanizma

= 0
1
M Q + (M Q M Q )e
k
2
(33)
i ugla obrtanja
=
0k M Q
k
t+
T
(M Q M Q )e
k
1
(34)
Pri normalnom radu agregata na zadatom reìmu i pri postojanju

sa izra~unatim momentom inercije na kraju faze 2 , moment motora
mora da dobije vrednost koja se malo razlikuje od MQ2, a ugaona brzina
iznos odre|en izrazom
max = k0 - MQ2/k.
Za proveru je potrebno iz jedna~ine (34) analogno prethodnoj
prema zadatom uglu = 2, odrediti 2 = t / T, a prema formuli (32) i
(33) na}i vrednost MD2 i 2, koje treba uporediti sa MQ2 i max. Pri
neznatnom odstupanju zadatak moè da se samatra re{enim.
26
Uostalom, ako je dobijena vrednost 2 > 4 5 tada takva provera

nije neophodna, zato {to je mnoìtelj e-2 u tom slu~aju mali.
Sl. 8. - Odre|ivanje vremena smirenja kod delovanja optere}enja

Za ma{ine, kod kojih se optere}enje menja, promenljivo
sastavljenog od dovedenog momenta inercije, zna~ajno se menja od
srednje vrednosti i ne treba ga zanemariti. Odre|ivanje momenta
inercije po opisanoj metodi ne treba vr{iti. Prora~un u ovom slu~aju se
uslo`njava i njegov opis prelazi okvire ove knjige.
27
UTICAJ ELASTI^NOSTI ^LANA U POGONU

NA STEPEN NERAVNOMERNOSTI
I IZBOR MESTA UGRADNJE
U realnim ma{inskim postrojenjima unapred odre|en stepen
(koefiicijent) neravnomernosti rada u zadatim uslovima moè da se
razlikuje od prora~unskog zbog uticaja elasti~nosti sredi{njih ~lanova.
U ulozi zadnjih mogu biti prenosi elasti~nom vezom (klinastim
remenom, lan~anom vezom), elasti~nim spojnicama, elasti~nim
vratilima velike duìne i drugim ~lanovima u kojima se pri promenljivim
optere}enjima javljaju periodi~no promenljive deformacije. Kao
rezultat kretanja sa prekidima celog agregata kao celine jednog krutog
tela (na primer, dovo|enjem nekakve mase preko vratila), menja se
stepen neravnomernosti. Pri izboru mesta zamajca kod ma{inskih
ure|aja koji rade pod te{kim dinami~kim uslovima, veliki zna~aj ima
za{tita delova od preoptere}enja i samouni{tenja. Moè se pokazati u
nizu slu~ajeva, da izbor mesta ugradnje zamajca bez dovoljne analize
predstavlja uzrok pojave velikih dinami~kih optere}enja u ~lanovima
radne grupe prenosnih mehanizama.
Sl. 9. - Zamajac i ma{ina (ure|aj) kao oscilatorni sistem

Pogledajmo sistem (sl. 9) motor 1, ma{ina 2, izme|u kojih je
uklju~en elasti~ni ~lan konstante tvrdo}e c12. Moment motora M1
smatrajmo stalnim, a moment na izlaznom vratilu radne ma{ine
28
M2 = M1 + M sin2 M1 + Msinsrt;
Gde je sr srednja ugaona brzina.
Po{to je srednja vrednost momenta motora i radne ma{ine
jednak, kretanje agregata je stacionarno, sa srednjom brzinom sr.
Pretpostavka, da je sin2 = sin sr t, unosi gre{ku drugog reda, koju u
ovom slu~aju moèmo zanemariti.
Ako su momenti inercije masa J1 i J2 konstantni, tada se
jedna~ina kretanja za svaki od masa moè opisati jedna~inama:
b g
+ c b g = M
1 + c12 1 2 = M 1
J 1
2
J 2
12
(35)
2
(36)
Te dve jedna~ine moèmo pretvoriti u jednu, ako odvojimo prvu

na J1, a drugu na J2 i njihovu razliku pomnoìmo sa c12 . Za rezultat
dobijamo:
M J + M 2J1
2
M 12 + 12
M 12 = c12 1 2
J 1J 2
(37)
ako ozna~imo sa M12 = c12 (1 - 2) moment sile elasti~nosti i 212 = c12

( J1 + J2 )/ J1J2 periodi~nu frekvenciju oscilacije sistema.
Pretpostavimo da je vrednost M2 = M1 + Msinsrt i pretvaranjem
dobijamo:
2
2
2
M 12 + 12
M 12 = 12
M 1 + 12
M
J1
sin sr t
J1 + J 2
(38)
Ako pretpostavimo da je M12 - M1 = Asinsrt tada iz jedna~ine

(38) dobijamo:
A=M
J1
J1 + J 2
1
2
1 2sr
12
(39)
tj. amplituda oscilacija momenta sila elasti~nosti zavisi od me|usobnog

odnosa momenata inercije mase J1 i J2.
29
Sada nije te{ko da odredimo vrednosti svake od ugaonih brzina 1 = 1 i

2 = 2 preko prvog izvoda. Iz jedna~ine (35) i (36) kretanje masa posle
zamene M12 i integracijom dobijamo:
1 = 10 +
M
sr (J 1 + J 2 )
F
GG
GG
H
1
(cos sr t 1)
2
1 2sr
12
J1
M
2 = 20 +
sr J 2 J 1 + J 2
(40)
I
JJ
JJ
K
1
1 (1 cos sr t )
2
1 2sr
12
(41)
Na|ene jedna~ine za ugaone brzine radne ma{ine i motora

svedo~e o tome, da zakon o promeni brzina zavisi ne samo od zakona o
promeni suvi{nog momenta, ve} i od odnosa sr i 12 .
Razlika maksimalne i minimalne ugaone brzine ~lana 1 (motora),
koja se odnosi na sr , jednaka je :
1 =
1 max 1 min
2M
= 2
sr
sr (J 1 + J 2 )
1
2
1 2sr
12
(42)
Za drugi ~lan radne ma{ine u skladu sa gore navedenim:
2 =
2 max 2 min
2M
=
J 2 sr2
sr
F
GG J
GG J + J
H
1
2
1 2sr
12
I
J
1J
JJ
K
(43)
Odavde se vidi, da je stepen neravnomernosti za radnu ma{inu 2 i

za ma{ine sa motorom 1, razli~it.
Izraz
2M
= 0
sr (J 1 + J 2 )
2
predstavlja stepen neravnomernosti kada pri apsolutno krutoj vezi

izme|u radnih ma{ina i ma{ina motora, prema tome, iz izraza (42) i
(43) dobijamo
30
1 = 0
LM
= M1 +
MM
N
0
1
2
1 2sr
12
1
2
1 2sr
12
(44)
OP
PP = (1 + )
PQ
0
(45)
ovde je 0 = J1 / J2
U slu~aju kada je mala vrednost parametra reìma rada
sr2
1
122
u imenitelju moèmo ga zanemariti, tada je 0 = 1 = 2 , tj. stepen

neravnomernosti ma{ina motora, koji je odre|en obi~nim metodama
prora~una, kada se dve ma{ine smatraju kao jedna okrupnjena masa.
Stepen neravnomernosti zna~ajno se pove}ava pri pribliàvanju
parametara reìma prema jedinici, tj. ako agregat radi u blizini
rezonantne frekvencije.
Na kraju, ako je parametar reìma
sr2
1
122
tada stepen neravnomernosti motora, prema kome se periodi~na

pobuda prenosi kroz elasti~nu vezu, teì ka nuli: 0, t.j. 1 << 0 , a
radna ma{ina 2, na dovedenu masu na koju deluje pobudna sila menja
sopstveni stepen neravnomernosti:
2 = 0 (1 + J ) =
2M
sr2 J 2
Samim tim pitanje o mestu ugradnje zamajca re{ava se jednozna~no, zapravo: za smanjenje stepena neravnomernosti radne ma{ine
zamajac treba ugraditi neposredno na izlaznom vratilu. Na sl. 10 su
prikazani grafici promene neravnomernosti 1 i 2, koji pokazuju
31
promenu relativnih veli~ina (koje se odnose na 0 ) u zavisnosti od

parametra reìma kP = 2sr /212 i konstruktivnog parametra J = J1 / J2
koji karakteri{e odnos momenata inercije i moè biti promenjen
pomo}u odgovaraju}e ugradnje zamajca.
Sl. 10. - Grafik promene stepena neravnomernosti

Sada nije te{ko videti, da zbog za{tite radne ma{ine od uticaja
elasti~ne veze na stepen neravnomernosti treba zamajac ugra|ivati na
osovinu i sledi da treba da radi do rezonancije. Time se garantuje 2 < 0.
Sli~an rezultat se moè dobiti za 1, ako pobudni periodi~ki momenat
deluje od strane motora. U slu~aju delovanja promenljivih M1 i M2,
rezultat }emo dobiti kori{}enjem metode superpozicije.
32
ODRE\IVANJE DIMENZIJA ZAMAJCA

Dimenzije zamajca zavise od mesta njegove ugradnje na ma{ini.
Ako je zamajac pri~vr{}en na vratilu po~etnog ~lana radne grupe, tada
je momenat inercije jednak izra~unatom prema zadatom koeficijentu
neravnomernosti momenta inercije JM. U mnogim slu~ajevima
zamajac se ugra|uje na pomo}no vratilo, ~ija se ugaona brzina razlikuje
od ugaone brzine po~etnog ~lana. U tom slu~aju prora~unom na|en
moment inercije predstavlja moment inercije zamajca. Ako je po
prora~unu za potpomaganje oscilacija ugaone brzine po~etnog ~lana
radne grupe u zadatim granicama, neophodno uvesti dodatni moment
inercije JM, a moment inercije zamajca postavljenog na pomo}no vratilo
JM, tada je veza me|u njima slede}a:
JM=i2JM
(46)
gde je i odnos ugaone brzine pomo}nog vratila na kome je postavljen

zamajac, prema ugaonoj brzini po~etnog ~lana.
Iz formule (25.46), vidljivo je da je za smanjenje dimenzija to~ka
zamajca pogodnije postaviti zamajac na pomo}no vratilo, koje rotira
brè od po~etnog ~lana. Tom prilikom ~esto se koriste u praksi, posebno
kod avionskih inercionih startera.
Pri izradi zamajca u obliku pljosnatog diska, momenat inercije
njegove mase moè biti izra~unat prema formuli:
JM =
D 4b
1000 kgs m s 2
32g
(47)
gde je D - pre~nik zamajca u m;

b - {irina zamajca u m;
- specifi~na gustina u g/cm3;
g ubrzanje zemljine teè 9,81 m/s2;
G masa zamajca.
Proizvod GD2, koji karakteri{e zamajac, naziva se momentom
zamajca.
33
Ako je zadat odnosom {irine zamajca prema njegovom

pre~niku D : = b /D, tada za odre|ivanje pre~nika zamajca dobijamo
formulu:
D=5
32gJ M
1000
(48)
U slu~aju izrade zamajca u obliku to~ka, odre|ivanje njegovih

dimenzija, mase glav~ine i paoka, zanemaruju se, tj smatra se da se
momenat inercije zamajca odre|uje samo njegovim obodom.
Uzimaju}i u obzir, da je masa oboda koncentrisana na kru`nicu
srednjeg pre~nika D, za moment inercije to~ka dobijamo izraz:
J M = Dbh
FG IJ
H K
1000 D
2
g
GD 2
4g
(49)
gde je h debljina oboda.

Odatle moment zamajca jednak je:
GD 2 = 4 gJ M
(50)
Uvo|enjem odnosa d/D = i h/D = , dobijamo:
D=5
4 gJ M
1000
(51)
Pri ugradnji na pomo}no vratilo, dimenzije zamajca mogu se

odrediti, u zavisnosti od njegovog oblika, prema formulama (48) ili (51),
ako je njegov moment inercije prethodno odre|en po formuli (46).
34
REGULACIJA BRZINE MA[INE
35
36
REGULACIJA BRZINE MA[INE

ZADACI UPRAVLJANJA
Za normalan rad mnogih ma{ina veoma je va`no odràvati na
stalnom nivou neke parametre, kao na primer, ugaone brzine glavne
osovine ma{ine, pritisak, temperature i tome sli~no. Taj zahtev treba
ispuniti pri razli~itom optere}enju ma{ine, koje moè da se menja po
nekom zakonu ili periodi~no (vremenski). Ako je promena odnosa
nastala izme|u ~lanova, od kojih zavisi vrednost jednog od pomenutih
parametara, tada se ravnote`no stanje (stacionarno) naru{ava. Kada se
pojavi, nestacionarni proces }e se prou~avati dotle dok se ne postigne
novo ravnote`no stanje posle odgovaraju}e promene veli~ine radne
grupe.
Kao primer razmotri}emo rad avionskog motora. Njegova snaga i
broj obrtaja zavise od visine i brzine leta i od vrste putanje aviona: uzlet
(polet), pravolinijski let, leta~ke figure i sli~no. Sa pove}anjem visine
leta, atmosferski pritisak se smanjuje i zajedno sa njim smanjuje se
koli~ina usisanog vazduha vazdu{nog cilindra, koji se ~esto pokazuju
kao nedovoljni za razvijanje pune snage.
Te`nja da se sa~uva snaga motora na istom nivou pri kome je
koeficijent iskori{}enja najpogodniji, zahteva neophodnu regulaciju, u
zavisnosti od visine leta, koli~ine komprimiranog vazduha u vazdu{nim
cilindrima i otpora vazduha izazvanog radom vazdu{nih elisa. Regulacija otpora vazduha, pomo}u promene napadnog ugla pri rotaciji elisa
omogu}ava da se sa~uva broj obrtaja vratila motora stalnim, nezavisno
od reìma leta.
Ako se jedan od momenata pokretnih sila ili sila otpora
pojavljuje u funkciji brzine, tada pri odgovaraju}oj karakteristici
ma{ine, u uslovima koji odgovaraju postignutom kretanju, uspostavlja
se automatski; pri tom novom postignutom reìmu leta, uspostavi}e se
nova ugaona brzina, koja se razlikuje od nje, pri kojoj je ma{ina radila
do momenta promena jednog od pomenutih momenata. Za takav
primer moè posluìti jedan asinhroni elektri~ni motor, koji dovodi u
pogon radnu ma{inu.
O~igledno je, da u tom slu~aju nisu neophodni specijalni
mehanizmi, koji registruju brzinu rotacije vratila, ako same promene
nastaju u dozvoljenim granicama. Ako se momenat pogonskih sila javlja
kao funkcija poloàja po~etnog ~lana radnog mehanizma i od brzine,
37
tada za uspostavljeno kretanje ma{ina neophodno je na odgovaraju}i

na~in izmeniti veli~inu jednog od momenata sila.
Na taj na~in, zadatak regulacije predstavlja automatsko postavljanje relacija izme|u aktivnih ~lanova, pri kojima }e vrednost regulacionog parametra ostati unutar zadatih granica.
U ulozi regulacionog parametra ma{ine razmotri}emo samo
ugaonu brzinu glavnog vratila ma{ine, ~ija promena izaziva poreme}aj
odnosa izme|u aktivnih ~lanova radne grupe pogonskih momenata
sila i sila otpora, koji odgovara stacionarnom kretanju.
38
VRSTE REGULATORA BRZINE

Regulatori brzine po principu dejstva dele se na brzinske i
dinami~ke. Regulatori brzine reaguju na promenu regulacione brzine
vratila ma{ine, u isto vreme kao i dinami~ki regulatori relativnog
kretanja ~lanova radnog mehanizma javljaju se kod promene sile, koji
naru{avaju uslove stacionarnog stanja. U ma{inogradnji su najzastupljeniji regulatori brzina.
Pomeranje pogonjenog ~lana brzinskog regulatora koje se javlja
kao posladica procene regulacione brzine, izaziva promenu momenta
pogonskih sila ili momenta sile otpora. U prvom slu~aju brzinski
regulatori se nazivaju jednostavno regulatori, a u drugom slu~aju
moderatori. Moderatori se koriste najvi{e u mehanizmima preciznih
ure|aja, ~ija je osnova karakteristika obnavljanje zadatih kretanja, a ne
izvr{enje korisnog rada.
Kod brzinskih regulatora pomeranje pogonjenog ~lana nastaje
zbog promene sile inercije mase pri promeni ugaone brzine vratila
regulatora, proporcinalne ugaonoj brzini vratila ma{ine.
Regulatori mogu biti direktnog i indirektnog dejstva. Kod
regulatora direktnog dejstva prema{tanje kliza~a, ventila, razvodnika i
ostalih ure|aja, regulacionih ~lanova (koli~ina ili pritisak radnog fluida
koji ulazi u motor) vr{i se pomo}u sila koje se pojavljuju u regulatoru
pri promeni upravljanog parametra.
Na primer, sa pove}anjem ugaone brzine vratila ma{ine kod
smanjenja momenta sila otpora vratila koni~nog regulatora (sl. 11)
po~inje da se okre}e brè i inercione mase m1 i m2 pod dejstvom
centrifugalnih sila pomeraju kliza~e prema dole, smanjuju}i prolazni
otvor u cevi, kroz koji dolazi u motor radni fluid (voda, para), {to sa
svoje strane, izaziva smanjivanje momenata pogonskih sila i naru{eno
ravnote`no kretanje se uspostavlja ponovo.
Kod regulatora indirektnog dejstva pomeranje reuglacionih
~lanova vr{i se na ra~un sila pomo}nog izvora, koji se naziva
servomotor, na koji deluje regulator. U ulozi servomotora koriste se
elektri~ni, pneumatski ili hidrauli~ki motori. Na sl. 12 prikazana je
shema brzinskog regulatora (moderatora), pomo}u koga se vr{i rotacija
lopatica sa ciljem promene momenta otpora na vratilu avionskog
motora.
Regulatori indirektnog dejstva mogu biti sa krutom ili elasti~nom
povratnom vezom. Kod regulatora idirektnog dejstva sa krutom
39
povratnom vezom, ~lan AB (sl. 13), koji upravlja radom servomotora,

dobija pomak od mase regulatora i od servomotora. Po zavr{etku
procesa regulacije i porastom ili smanjenjem optre}enja razvodnik se
vra}a u srednji poloàj, a klip servomotora zauzima drugi poloàj u
pore|enju s tim, koji je imao do naru{avanja odnosa ~lanova, koji
odgovara ravnote`nom kretanju.
Sl. 11. - Centrifugalni regulator direktnog dejstva
Sl. 12. - Regulator indirektnog dejstva

40
Sl. 13. -Regulator sa krutom povratnom vezom

1.- spojnica; 2 ~lan; 3 servomotor;
4 razvodnik; 5 klip; 6 ventil
Ugaona brzina vratila ma{ine posle zavr{etka procesa regulacije
moè biti ve}a ili manja od ugaone brzine do po~etka regulacije u
zavisnosti od toga, proisti~e odbacivanje ili pove}anje optere}enja.
Promena ugaone brzine posle zavr{etka procesa regulacije je
isklju~ena kod regulatora indirektnog dejstva sa elasti~nom povratnom
vezom, {ematski prikazanoj na sl. 14. U povratnu vezu koja je ostvarena
polugom AB, uklju~ena je opruga 8 i amortizer 7. Zahvaljuju}i opruzi 8
i amortizeru 7 poluga AB povratne veze, zauzima, posle zavr{etka
procesa regulacije po~etni poloàj, koji odgovara postvljenoj brzini, u
isto vreme kao i klip 5 servomehanizma 3, zauzima poloàj koji
odgovara promenjenom optre}enju.
Regulatori elasti~ne povratne veze, koji dozvoljavaju odràvanje
regulisane brzine na jednom istom nivou, nazivaju se izodromni.
41
Sl. 14. - Izodromni regulator:

1 spojnica; 2 ~lan; 3 servomotor; 4 razvodnik; 5- klip;
6 ventil; 7 amortizer; 8 opruga
42
KARAKTERISTIKA REGULATORA
U procesu rada na njegove ~lanove deluju sile inercije koje teè
da odvoje centre teì{ta inertnih masa od ose rotacije i sile koje ih
uravnoteùju, na primer, sile teì{ta inertnih masa ili sile elasti~nih
opruga. Sile inercije masa proporcionalne su kvadratu ugaone brzine
rotacije vratila regulatora i osim toga, zavise od poloàja spojnice
regulatora i veli~ine inrtne mase. Sile, koje su uravnoteìle pri
dostignutom kretanju ma{ine sile inercije masa regulatora, tako|e zavisi
od poloàja spojnice regulatora.
Zbog pogodnosti analize rada regulatora i odre|ivanja njegovih
osobina, obi~no sile inercije i njihove sile koje uravnoteùju dovode se
na spojnicu regulatora ili u centar teì{ta inertnih masa. Nadalje, sve sile
}e se dovoditi prema spojnici regulatora.
Neka vratilo koni~nog regulatora (sl. 15, a) rotira sa ugaonom
brzinom , tada }e na svaku od inertnih masa mA i mA delovati
centrifugalne sile inercije.
Pi = mA r2 = mA(e +asin)2.
Masa glavnog vratila i kugli zamenjuju se dovedenim prema
centru teì{ta kugli A i A sa masama :
m A = m A ' = ma + m 2
b m1
+
2a
2
u ta~ki D koncentrisana masa mD, jednaka je mD = 2m2/2+md; ovde je

masa kugle i ma masa kugle i md masa spojnice.
Pri kretanju ~lanova regulatora uravnoteàvaju}e sile i sile
inercije deluju u ravni postavljene glavne osovine, vektori brzine
prenosnog kretanja koji su odre|eni ugaonom brzinom vratila
regulatora, postavljeni ortogonalno u odnosu na tu ravan. To dovodi do
toga, da je rad ravnote`nih sila i sila inercije u prenosnom kretanju
~lanova regulatora ravna nuli, tj. pri odre|ivanju uravnoteàvaju}ih sila
koje su dovedene na spojnicu dovoljno je razmotriti relativno kretanje
radnih ~lanova regulatora.
43
Recimo da u ravnote`nom poloàju ~lanova radne grupe

regulatora na spojnicu se dovodi brzina vD. U tom slu~aju (sl.15, b)
brzine ta~aka C i A bi}e jednake:
vC =
vD
2 sin
i v A =vC
a
a
=vD
2b sin
b
Sl. 15. - Odre|ivanje dovedenih sila na regulator

Rad sila inercije dve kugle, jednak je radu dovedenom na
spojnicu sile inercije Pi, tj.
Pv D = 2Piv A cos(180 ) = v D
mA
FG e + aIJ a cos
H sin K
(52)
Imaju}i u vidu, da je z/2 = bcos, i zanemariv{i veli~inu e,

uzimaju}i da je e =0, iz izraza (52), dobi}emo na kraju:
44
a2 2
z = 2 f p (z )
2b 2
P = mA
(53)
Iz izraza (53) vidljivo je, da je sila inercije kugli, koja deluje na

spojnicu regulatora, proporcionalna ordinati z. Po{to smo prihvatili da
je pozitivni smer ose z prema dole, tada znak minus u formuli (53)
pokazuje, da sila inercije koja deluje u smeru prema gore, tj. ona teì da
pomeri spojnicu prema gore, tako da se centri teì{ta kugli udaljuju od
ose rotacije. Sila inercije P koja deluje sa smanjenjem z pribiàva se nuli
zbog toga {to se ugao u ovom slu~aju se pribliàva 900.
Ugaona brzina rotacije vratila ulazi u ugaoni koeficijent prave,
koja menja funkcionalnu zavisnost dovedene sile inercije kugli u odnosu
na ordinatu z, koja odre|uje poloàj spojnice regulatora. Davanjem
razli~itih vrednosti ugaonoj brzini , dobijamo povodom pravih, svako
od njih naziva karakteristikom centrifugalnih sila (sl. 16). U ovom
slu~aju, dobijamo familiju krivulja u skladu sa jedna~inom (ako veli~inu
e ne treba zanemariti):
F
G
m G
GG
H
P =
A
z
4b 2
2b 2
I
JJ z
F
JJ
m Ge + a
K = H
2b 2 1
z2
4b 2 z
I
JK
z2
4b 2
Koriste}i metod reduciranja sila, moèmo na}i veli~inu koja se

dovodi na spojnicu uravnoteènu silom Q. Postavljanjem u ta~kama a, e
i d dijagrama sila koje odgovaraju: silama teì{ta G1 kugli, sili F,
elasti~nosti opruge, dovedenoj uravnoteàvaju}oj sili Q i sili teì{ta GD
spojnice, nalazimo:
Qv D = G Dv D + 2G Av A sin + 2Fv E cos

Ili po{to je:
vA =
v Da
v Dd
z
; vE =
; cos =
2b sin
2b sin
2b
dobijamo:
45
Q = GD +GA
a
Fzd
+ 2
b 2b sin
(54)
Dovedena na spojnicu, uravnoteàvaju}a sila Q predstavlja

tako|e funkciju poloàja spojnice:
Q = fQ ( z )
(55)
i moè biti prikazana u obliku nekakve krive, koju nazivamo

karakteristikom uravnoteàvaju}ih sila regulatora (sl. 16).
Sl. 16 - Karakteristika regulatora

Uravnoteàvaju}a sila Q regulatora, dovedena na spojnicu,
usmerena je u smeru pozitivnih vrednosti z, tj. smeru suprotnom od
delovanja dovedene sile inercije P mase regulatora.
Za stacionaran reìm rada ma{ine, koga karakteri{e ugaona
brzina okretanja glavne osovine, regulator se nalazi u stanju
ravnoteè, u kome je dovedena sila inercije na spojnicu jednaka
ravnote`noj sili.
2 f p ( z ) = fQ ( z )
46
(56)
tj. odgovaraju}e karakteristike presecaju se u ta~ki z, koja odgovara

ravnoteì regulatora. Odavde moèmo na}i ravnote`ne ugaone brzine
vratila regulatora, za svaki od ravnote`nih poloàja regulatora.
=
fQ ( z )
f P (z )
(57)
Funkcija fQ (z) i fP(z) zavise od tipa regulatora, i ,zato mogu da se

razlikuju od dobijenih izraza za koni~ni regulator. {to se ti~e
odre|ivanja oblika funkcije fQ(z) i fP(z) drugih tipova regulatora, mogu
se izvr{iti analogijom.
47
KOEFICIJENT REGULACIJE BRZINE

Poznavaju}i funkciju fQ (z) i fP(z), moèmo da na|emo ugaonu
brzinu vratila, pri kojoj }e se ono za zadati poloàj spojnice nalaziti u
ravnoteì. Neka krivulja 1 na sl.16 pokazuje zavisnost sile Q = fQ (z) u
funkciji ordinate z, koja odre|uje poloàj spojnice. Ako se zadaju
razli~ite vrednosti z1, pri kojima se regulator nalazi u ravnoteì, tada
moèmo ozna~iti niz ta~aka A1, A2, A3,..Ai, preseka karakterstika
dovedenih sila inercije masa regulatora sa karakteristikom postignute
sile Q.
Uzimanjem u obzir izraz (53) moèmo zapisati:
a2 2
i z i = M 2i z i
2b 2
k
M i2 z i = kQ y i = kQ x i tg i = Q z i tg i
kl
Q i = Pi = m A
odakle je:
2i =
kQ
tg
kl M
(58)
ovde je M = mAa2/2b2 ; i kQ i kI u skladu sa razmerama sila i pomaka.

Imaju}i karakteristiku uravnoteàvaju}ih sila regulatora, moèmo
za razli~ite vrednosti z, odrediti tg, i zatim ravnote`nu ugaonu brzinu
vratila regulatora prema formuli (58).
Spojnica regulatora ima neki hod h pri promeni z, od zmax do zmin,
koji odgovaraju minimalnoj i maksimalnoj brzini vratila regulatora. Pri
vrednostima ugaone brzine manjim od min i max regulator ne reaguje
na promenu ugaone brzine.
Odre|ivanjem ravnote`ne ugaone brzine prema formuli (58), za
z, koja se menja u granicama hoda h, moèmo da nacrtamo krivu
ugaone brzine vratila (sl. 17) i zato moèmo na}i granice u kojima
regulator reaguje na promenu ugaone brzine vratila ma{ina.
48
Sl. 17. - Odre|ivanje koeficijenta neosetljivosti regulatora

Ozna~imo sa m poluzbir maksimalne i minimalne vrednosti
ugaone brzine regulatora, tada je:
m =
max + min
2
Nazovimo koeficijentom regulacije brzine veli~inom , odre|en

odnosom:
=
max min
m
(59)
Koeficijent regulacije brzine zavisi od maksimalnog i minimalnog

optere}enja ma{ine i pri projektovanju se smatra zadatim. Zadati
koeficijent , regulacije brzine i kriva revnote`ne ugaone brzine
regulatora, odre|uje hod spojnice h.
U zavisnosti od vrste krive, ravnote`ne ugaone brzine regulaciona sposobnost regulatora bi}e razli~ita. Zbog toga pravilan izbor
tipa regulatora koji poseduje prethodni tip za zadate karakteristike,
obi~no ima izuzetno veliku vrednost.
Kod razli~tih regulatora pri jednakom hodu spojnica koeficijent
regulacije bi}e utoliko ve}i, time {to je strmija karakteristika ravnote`ne
ugaone brzine. Koeficijent regulacije vra}a se na nulu, ako kriva
49
ravnoteè ugaone brzine prelazi u pravu paralelnu apscisi. Pri takvoj

promeni, ravnote`na ugaona brzina pri bilo kom poloàju spojnice i
vratilo regulatora imaju istu ugaonu brzinu.
Regulator koji ima sli~nu karakteristiku, naziva se astati~ki i za
svrhu proporcionalnog regulatora nije primenljiv. Me|utim, astati~ki
regulatori se korista za indirektnu regulaciju.
50
KOEFICIJENT NEOSETLJIVOSTI REGULATORA

Pri analizi rada regulatora nismo obra}ali pa`nju na otpore koji
se javljaju kao rezultat kretanja njegovih ~lanova. U samom procesu
regulacije pomo}u sila inercije optere}enja ili ravnote`nih sila,
savladavanje sile trenja na elemente kinemati~kih parova mehanizma,
zapravo regulatora i sile trenja, koje nastaju pri krtenju ~lanova
regulacionih komponenti, na primer servomotori. Parametri regulatora,
o~igledno moraju biti odabrani tako, da pri zadatom koeficijentu
regulacije brzine promene sila inercije masa, bilo bi dovoljno za
savladavanje sila otpora i postavljanje spojnice u poloàj, koji odgovara
reìmu rada ma{ine.
Ozna~imo sa F1 dovedenu silu trenja na spojnicu u samom
regulatoru i sa F2 dovedenu silu trenja u regulaconom ~lanu, koju
nazivaju tako|e uravnoteàvaju}om silom. Ukupna dovedena sila F = F1
+ F2 kada deluje u stranu, suprotnu od smera kretanja spojnice
regulatora, zbog toga {to svaka od dovedenih sila trenja vr{i negativan
rad (rad sa gubitkom i odavanjem toplote).
Kretanje spojnice po~inje isklju~ivo samo kada razlika dovedenih
sila inercije i uravnoteàvaju}ih sila postane jednaka dovedenoj sili
trenja na spojnicu pri kretanju spojnice prema gore:
2 f P ( z ) fQ ( z ) = F
(60)
i pri kretanju spojnice prema dole:
fQ ( z ) 2 f P ( z ) = F
(61)
Vrednost ugaone brzine regulatora pri kretanju spojnice prema

gore ozna~i}emo sa , a pri kretanju prema dole sa . Tada iz
formule (61) saglasno tome dobijamo:
"2 =
fQ ( z ) + F
f P (z )
(62)
51
i
' 2 =
fQ ( z ) F
f P (z )
(63)
Iz izraza (63) vidljivo je, da ako se zbog promene optere}enja

ugaona brzina vratila regulatora nalazi u granicama
< <
(sl. 17), tada }e spojnica mirovati i regulator ne}e reagovati na promene
brzine.
Neosetljivost regulatora karakteri{e se koficijentom neosetljivosti
, koji je odre|en relacijom:
=
"' "2 ' 2

=
2 2
(64)
gde je - ugaona brzina idealnog regulatora, u kome je F = 0, prbli`no

dobijena jednaka:
=
"+'
(65)
Koeficijent neosetljivosti regulatora moèmo predstaviti u obliku

dve komponente, koje zavise od samostalnosti (odvojenosti) od trenja,
zapravo u stvari od vlastitog i trenja u regulacionom organu:
= 1 + 2 =
F1
F2
+
fQ ( z ) fQ ( z )
(66)
Kori{}enjem izraza (66), moèmo, prema zadatom koeficijentu

neosetljivosti i dovedenoj sili trenja F, odrediti ravnote`nu silu fQ(z) i
mase kugle; - predstavlja funkciju poloàja spojnice, zbog toga pri
prora~unu neophodno je operisati sa njegovim srednjim vrednostima u
zadatoj oblasti regulacije.
Te`nja za sniàvanjem koeficienta neosetljivosti dovodi do
neophodnosti smanjenja dovedene sile trenja F, zbog toga {to pove}anje
inertnih masa nije poèljno prema svim dosada{njim iskustvima.
Veli~ina F u prvom redu zavisi od pomi~ne sile F2, koja u regulacionom
52
~lanu motora velike snage moè biti veoma velika. Primenom metode
indirektne (posredne) regulacije pri kojoj preme{taju}a sila regulacionog organa se savladava servomotorom, dobijamo mogu}nost
mnogostrukog umanjenja preme{taju}e sile, koju savladava spojnica
regulatora, i u skladu sa tim dobijamo traèni koeficijent neosetljivosti i
veli~inu mase regulatora. Me|utim, treba napomenuti da je koeficijent
neravnomernosti hoda (brzine) ma{ine , zbog toga {to se u obrnutom
slu~aju pojavljuju neèljene oscilacije brzine vratila ma{ine, pobu|ene
neravnomernim radom po~etnog ~lana.
53
POUZDANOST REGULATORA
Regulator, podesan za regulaciju, mora biti pouzdan, tj.
mehanizam regulatora, iako je izba~en iz ravnoteè odre|enog
stacionarnog reìma kretanja, mora da se vrati u po~etno stanje. Ako se
ti uslovi ne ispune, tada je regulator nepouzdan i ne moè se iskoristiti
za regulaciju brzine ma{ine.
Pouzdanost regulatora moè se oceniti prema karakteristikama
regulatora. Na sl. 18 prikazan je grafik promene dovedenih sila inercije
Pi (uzete sa suprotnim znakom) i ravnote`ne sile Q. Ta~ka A odgovara
uslovima ravnoteè regulatora pri vrednosti koordinate zA, koja
odre|uje poloàj spojnice, za koju je Q = -Pi. Ako na spojnicu delujemo
pomakom +z (spojnica se odvaja), tada Pi postaje ve}a od Qi i spojnica
teì da se pomeri prema vrhu zato {to je dovedena sila inercije Pi
usmerena prema vrhu. Pri pomeranju spojnice prema gore za veli~inu z ona }e pod dejstvom sile Q, koja je u tom slu~aju ve}a od Pi, teìti
prema dole, tj. pri bilo kojoj promeni ravnote`nog stanja (poloàja)
spojnice po zadatoj karakteristici ona teì da se vrati u po~etni poloàj.
Zbog toga moèmo izraditi oblik karakteristike stati~ki pouzdanog
regulatora.
Sl. 18 - Karakteristika pouzdanosti regulatora

Ocenu stepena pouzdanosti regulatora lako moèmo izraziti ako
koordinati z dodamo poztivni porast z, tada }e u ta~kama A i C karakteristike sile inercije za = 1 biti odgovraju}e vrednosti parametara z i
54
z +z. Zbog toga {to se ugaona brzina jo{ nije izmenila, karakteristika
sile inercije ostaje ista kao i ranije. Iz sl. 18 sledi da je:
EC = (Pi-Q) = 12 fp (z+z) fQ(z+)
Ali iz formule (56)
12 = fQ (z)/fP(z)
zbog toga je:
( Pi Q ) =
f Q ( z )f P ( z + z ) f Q ( z + z ) f P ( z )
f P (z )
(67)
Zanemariv{i male vrednosti, moèmo napisati da je:
f P (z + z ) = f P ( z ) + zf P ' ( z ); fQ (z + z ) = fQ ( z ) + zfQ ' ( z )

To daje mogu}nost da izraz (67) napi{emo u slede}em obliku:
( Pi Q ) =
fQ ( z )f P ' ( z ) f P ( z )fQ ' ( z )

z
f P (z )
(68)
Mno enjem i delenjem jednakost (68) sa f P(z), imaju}i u

vidu jednakost (56), dobijamo:
( Pi Q ) = f P ( z )( z )
d
( 2 )
dz
(69)
Iz gore navedene analize sledi, da za pouzdani regulator za:

z > 0, (P i-Q)>0,
zbog toga ako je:
FG
H
IJ
K
d
d fQ ( z )
( 2 ) =
<0
dz
dz f P (z )
(70)
55
tada je regulator pouzdan, ako je:
FG
H
IJ
K
d
d fQ ( z )
( 2 ) =
>0
dz
dz f P (z )
tada je regulator pouzdan.
56
(71)
POUZDANOST PROCESA REGULACIJE

Proces regulacije mora da se razvija tako, da posle zavr{etka
regulacije kretanje ma{ine bude ponovo dostignuto kao pre, jer se
isklju~ivo u tome sastoji svrha regulacije. Odnos izme|u radnih
~lanova, koji odgovara postignutom kretanju, postiè se pomo}u
regulatora. Proces regulacije proti~e veoma sloèno, zbog toga se
moè dati ocena procesa regulacije samo kao rezultat matemati~ke
analize, pri kome se uzima u obzir uticaj regulatora i ma{ine,
kinemati~ki povezanih jedan sa drugim, na kretanje sistema.
Svako naru{avanje relacija izme|u momenata pogonskih sila
i sila otpora za dostignuto kretanje dovodi do nestabilnog procesa,
koji se moè opisati sa sistemom odgovaraju}ih diferencijalnih
jedna~ina kretanja regulatora i masa. Broj tih jedna~ina jednak je
ukupnom broju stepena slobode regulacionog sistema, koji je
pro{ao kroz stanje nestacionarnog kretanja.
Pri brzom prelazu od jednog optere}enja na drugo, regulator
obavlja sloèn proces regulacije i u zavisnosti od vrste moè dovesti
do razli~itih rezultata. Ako na primer, sklonimo optere}enje tada
}e vratilo ma{ine po~eti da rotira pove}anom ugaonom brzinom, pri
tome sistem regulacije dovodi se u pogon tako {to u rezultatu
pomaka regulacionog ~lana moment pogonskih sila se smanjuje, a
vratilo ma{ine po~inje da se kre}e polako, vra}aju}i se u
ravnote`no kretanje. Me|utim, kada ugaona brzina vratila ma{ina,
do|e u ravnote`ne ugaone brzine, ona }e produìti da se smanjuje
zbog inercije regulisane ma{ine (inercije rotora, zamajca i sl.) i
regulator }e ponovo biti doveden u pogon, ali sad u obrnutom
smeru.
Moè se pokazati da vrednost ugaone brzine u tom slu~aju ne
dostiè vrednost ravnote`ne ugaone brzine vratila. Na taj na~in,
naru{ene relacije izme|u radnih organa dovode do oscilatornog
kretanja ma{ina koje se nadovezuje na ravnote`no kretanje.
Ma{ina, koja se nalazi pod uticajem regulatora, izvedena iz stanja
ravnote`nog kretanja, moè nadalje da se kre}e tako, da oscilatorno kretanje sistema moè da se poja~ava sve ve}om poja~anom
amplitudom. O~igledno, ceo sistem koji je doveo do takvog
rezultata, u cilju regulacije nije pogodan zato {to je kretanje
regulisane ma{ine nepouzdano.
57
Mogu} je takav slu~aj, kada je regulacioni sisteam izveden iz

stanja ravnote`nog kretanja, nadalje se de{avaju nesmiruju}e
oscilacije koje se nadodaju na ravnote`no kretanje. Takav sistem
regulacije tako|e dovodi do nepouzdanosti procesa regulacije i u
praksi ne moè biti upotrebljen.
Ako se u procesu regulacije, posle promene relacija izme|u
radnih ~lanova, pojavljuju brzo smiruju}e oscilacije sa malom
amplitudom, takav sistem regulacije moè biti prakti~no iskori{}en,
iako u mnogim slu~ajevima postojanje oscilacija ostaje neèljeno.
Potpuno pouzdan proces regulacije }e biti u slu~aju kada dovedemo
u pogon sistem regulacije pri naru{enim odnosima izme|u radnih
~lanova sistema regulacije, {to dovodi do aperiodi~kog kretanja, pri
kome ugaone brzine lako prelaze iz jednog ravnote`nog stanja u
drugo ili posle nihovog naru{avanja sistem se vra}a u po~etno
stanje, ako je regulator izodroman.
Matemati~ki dokazane jedna~ine kretanja regulatora i
ma{ine, koje su posmatrane kao male linearne oscilacije u odnosu
na poloàj ravnoteè, daje se mogu}nost da se odrede parametri
sistema regulacije, pri kojima }e proces regulacije biti pouzdan.
58
URAVNOTE@ENJE
OKRETNIH MASA
59
60
URAVNOTE@ENJE OKRETNIH MASA

ZADACI URAVNOTE@ENJA MASA
U ma{inogradnji se postavljaju zadaci stati~kog i dinami~kog
uravnoteènja masa ~lanova radnih mehanizama. Pod stati~ki
uravnoteènjem mehanizama ubudu}e }emo smatrati takve mehanizme koji ne mogu biti dovedeni u kretanje pod dejstvom sile
zemljine teè svojih ~lanova, ~ak i pri odsustvu sile trenja.
Kao rezultat kretanja ~lanova radnog mehanizma sa promenljivim brzinama na svaki od njih }e delovati sila inercije, koja
izaziva pojavu dopunskih dinami~kih pritisaka na elemente
kinemati~kih parova. Ti dinami~ki pritisci prenose se na postolje ili
rame ma{ine (na primer, na okvir motora aviona, postolje motornog voza) i uravnoteàvaju se odgovaraju}im reakcijama. Sile
inercije ~lanova u radnom mehanizmu su promenljive i njihove
projekcije na ose koordinata predstavljaju sloène periodi~ke
funkcije, koje imaju period, jednak vremenu jednog obrta poluga
(krivaja).
Dinami~ki pritisak, koji se pojavljuje pri kretanju ~lanova
mehanizma, predstavlja izvor dopunskih sila trenja na elemente
kinemati~kih parova i dopunskih naprezanja materijala ~lanova
radnog mehanizma. Osim toga, periodi~ki promenljive sile inercije
izazivaju oscilacije posebnih (samostalnih) ~lanova mehanizma i
ma{ina na postolje. Ako je njihova amplituda dovoljno velika, i ima
vrednost blizu rezonancije, tada pri tom naprezanju mogu izazvati
uni{tenje (havariju) oscilatornih delova.
Neuravnoteène sile inercije u mehanizmu preko osnove
prenose se na podlogu i na temelje zgrade, deluju na rad susednih
ma{ina, ~iji radni ~lanovi zato mogu u}i u oscilacije. Razumljivo je
da pravilan rad bilo koje precizne ma{ine koja je instalirana u
blizini ma{ine uzro~nika oscilacija, moè biti naru{en i oscilacije
koje se dalje {ire treba izolovati na bilo koji na~in.
Za odstranjivanje {tetnog uticaja sile inercije na rad ma{ine,
potrebno je uravnoteìti odgovaraju}im rasporedom (razme{tajem)
masa ~lanova ili uvo|enjem specijalnih ure|aja za uravnoteènje.
Odstranjivanje dopunskih pritisaka na elemente kinemati~kih parova preraspodelom masa radnih ~lanova mehanizma
mogu}e je samo u okretnim parovima, koji imaju npokretnu osu, a
61
u svim ostalim slu~ajevima neophodno je koristiti specijalne

ure|aje za uravnoteènje.
Sile inercije svih ~lanova u mehanizmima mogu se zameniti
rezultantnom silom inercije, koju u potpunosti prima na sebe
postolje mehanizma (ma{ine). Ta rezultantna sila moè biti uravnoteèna unutar ma{ine u potpunosti ili delimi~no tako {to se na postolje ne}e pokazivati dinami~ko dejstvo, ili }e ono biti smanjeno do
dopu{tenog iznosa.
Odatle polaze slede}i zadaci za uravnoteènje sila inercije:
uravnoteènje sila inercije ~lanova, koje rotiraju oko nepokretnih osa, ili kako je ve} re~eno, uravnoteènje obrtnih masa;
puno ili delimi~no uravnoteènje rezultiraju}e sile i momenata sila inercije mehanizma.
Ako su poloàj centra obrtnih masa ili sistema masa,
povezanih zajedni~kom nepokretnom osom okretanja (rotacije) i
veli~ine masa poznati, tj. pronalaènje veli~ine poloàja centara
teì{ta protivtegova, moè se izvr{iti prora~unom. U ulozi primera
obrtnog detalja, uravnoteène sile i moment sile inercije koje lako
moè izvr{iti prora~unskim putem moèmo uzeti kolenasto vratilo
(sl.19); za njega se zadaju poloàji centara masa i dimenzije i
razmere vratila i svakog kolena. Ali u mnogim slu~ajevima nisu
neophodni podaci za prora~un protivtegova. Ako se uzme na
primer, rotor elekromotora ili turbine, zbog nesimetri~nosti
njihovih sila inercije moraju biti uravnoteèni i teoretski centar
teì{ta poklapa se sa osom rotacije.
Sl. 19. - Kolenasto vratilo

Me|utim, pri izradi diskova rotora turbine uvek je mogu}e
pomeranje geometriske ose u odnosu na osu rotacije, lopatice
turbine razlikuju se jedna od druge po masi i ne postavljaju se na
diskove na sasvim ta~no odre|enom mestu itd., rezultat ~ega je da
se prora~unska simetri~nost u procesu izrade naru{ava i rotor
62
postaje neuravnoteèn. Veli~inu neuravnoteènih sila inercije, koje

se javljaju u rotiraju}em rotoru, zbog njegove neta~ne izrade,
nehomogenosti materijala i sl., prora~unskim putem ne moè se
odrediti i uravnoteènost se moè odrediti eksperimentalno pomo}u odgovaraju}ih smernica i ma{ina. Pozicija, deo koji je uravnoteèn prora~unskim putem, moè se pokazati zbog neta~nosti
izrade da nije uravnoteèn. Obi~no neuravnoteènost, koja se
pojavljuje kao rezultat neta~nosti izra|enog sklopa, mala je u
pore|enju sa neuravnoteèno{}u, koja moè biti odre|ena
prora~unskim putem.
Otklanjanje malih neuravnoteènosti, koja se javlja kao
rezultat neta~nosti izrade sklopa, nehomogenosti materijala i
naru{avanje simetri~nosti pri montaì pozicija na vratilo, naziva se
uravnoteènje rotiraju}ih masa.
63
USLOVI ZA RAVNOTE@U ROTACIONIH MASA OKO

NEPOKRETNE OSE I SISTEMA I MASA
Pretpostavimo da radni ~lan sa raspore|enom masom rotira oko
ose z pokretnog sistema koordinata sa ugaonaom brzinom i ugaonim
ubrzanjem (sl.20). Odredi}emo rezultantnu silu inercije i momente sila
inercije rotiraju}eg rotora u odnosu na koordinantne ose.
Sl. 20. - Neuravnoteèni rotiraju}i rotor

Neka vektor , koji odre|uje poloàj odvojene elementarne mase
dm u ravni njegovog okretanja, koordinira uglom u odnosu na
koordinantnu povr{inu xz. Za te slu~ajeve moè se napisati:
64
dPix = 2 cos dm sin dm
(72)
dPiy = 2 sin dm cos dm
(73)
dPiz = 0
(74)
dM ix = dPiy z ;
(75)
dM iy = dPix z ;
(76)
(77)
dM iz = dPix y dPiy z .
Integracijom po celom obimu, dobijamo veli~inu projekcije sile

inercije:
z
z
z
z
z
z
Pix = dPix = 2 xdm ydm = 2 x S m y S m ;
(78)
Piy = dPiy = 2 ydm + xdm = 2 y S m + x S m;
(79)
gde su xs i ys koordinate, koje odre|uju poloàj centra mase S ~lana u

odnosu na osu z rotacije.
Nadalje:
z
z
z
z
M ix = dM ix = 2 yzdm + zxdm;
M iy = dM iy = 2 zxdm + yzdm;
M iz = dM iz = y 2dm x 2dm = 2dm.
zxdm i
yzdm
gde su
rotirju}ih oko ose z pozicije, a
(80)
(81)
(82)
centrifugalni momenti inercije masa,
J z = 2dm
njen moment inercije u odnosu na osu z.
Dobijene jedna~ine (78) i (79) omogu}avaju da se odrede uslovi,
pri kojima }e se zadovoljiti uravnoteèni radni ~lan koji rotira oko ose z.
Rezultantna sila inercije Pi jednaka je:
65
Pi = Pix2 + Piy2 = m x S2 + y S2 4 + 2 = mS 4 + 2
O~igledno, da se Pi vra}a na nulu, samo u slu~aju kada se radijus
vektor S centra teì{ta upu}uje prema nuli, tj. centar teì{tae
postavlja se u osu rotacije.
Radni ~lan koji zadovoljava taj uslov naziva se stati~ki
uravnoteèn ~lan. Taj termin je usvojen zato {to se radni ~lan sa
centrom teì{ta name{ta u osu rotacije, i s obzirom da je postavljen u
èljeni poloàj, bi}e uravnoteèn, a pri pomerenom centru pod
dejstvom sile teì{ta }e se okretati u leàjevima dok centar teì{tae ne
zauzme najniì poloàj.
Rotacijom oko nepokretne ose radni ~lan }e u potpunosti biti
uravnoteèn, ako osim toga projekcija vektora momenta sile inercije }e
biti ravna nuli. Moment inercije sile Miz javlja se pri neuravnoteènom
kretanju i uravnoteùje se momentom spoljnih sila, dodatim na
rotiraju}i ~lan. Miz pritisaka reaktivnih sila u osloncima ne pobu|uje se
direktno, zbog toga ga moèmo zanemariti.
[to se ti~e momenata M ix i Miy, oni se uravnoteùju odgovaraju}im reakcijama, koje formiraju parovi sila. Te reakcije oslonaca bi}e
ravne nuli, ako odgovaraju}i momenti Mix i Miy budu ravni nuli.
Poslednje je mogu}e samo u slu~aju, kada je zxdm = 0 i yxdm = 0.
Iz teorije mehanike poznato je , da centrifugalni momenti inercije
teè nuli, kada postoje glavne ose inercije. Otuda sledi, da }e momenti
sila inercije biti ravni nuli samo u tom slu~aju kada je osa z glavna osa
inercije.
Za bolje obja{njenje navedenog, pretpostavimo, da se centar
teì{tae nalazi na osi rotacije, da su vektori Mix i Miy sloèni i da je
poznat ukupni vektor Mi (sl. 21). Postavljanjem ravni Q kroz osu z i
na|eni vektor M i podelimo telo rotora na dva dela , sa centrima mase
Si Skoji su pomereni u odnosu na osu z. O~igledno je, tada, da se za
svaki deo tela rotora mogu na}i sile inercije P i P, ~ija je rezultanta
jednaka nuli (Pi =0), t.j. oni se svode na par sila sa momentom
Mi=Mix+Miy. Moment Mi pobu|uje reaktivne pritiske.
Moment Mi dobija vrednost nula, ako kretanja vi{e nema, zbog
toga statisti~ka metoda ne moè otkriti neusagla{enost glavne ose
inercije i ose rotacije. Radni ~lan, ~iji centar teì{tae se poklapa sa osom
rotacije, ali koja ne predstavlja glavnu osu inercije, naziva se dinami~ki
neuravnoteènim zato {to neuravnoteènost sila inercije moèmo
utvrditi samo pri kretanju radnog ~lana. Radni ~lan }e biti upotpunosti
uravnoteèn, ako osa rotacije predstavlja glavnu centralnu osu inercije.
66
Sl.21. - Dinami~ki neuravnoteèni rotor
67
URAVNOTE@ENJE ROTACIONIH MASA POSTAVLJENIH

U JEDNOJ TA^KI
Uravnoteènje rotiraju}ih masa na vratilu ~iji se centri masa
nalaze u jednoj ravni, ~esto se postiè prora~unskim putem (sl. 22). U
tom slu~aju dovoljno je da se zadovolji samo uslov Pi=0, zato {to je
moment sila inercije pri razme{tanju masa u jednoj ravni uvek jednak
nuli.
Ako su mase m1, m2, ., mk neuravnoteène, tada sile inercije ~ija
je rezultanta, ima oblik kao na sl. 22, a isprekidane linije:
P i = P i 1 + P i 2 + P i 3 +...+ P ik ;
Ovde je
P i1 =
G1 2
G
G
r 1 ; P i 2 = 2 2 r 2 ; ... P ik = k 2 r k ;
g
g
g
G1,G2.Gk - teì{ta uravnoteàvaju}ih masa

r1, r2,..rk - radijus vektori njihovih centara mase.
Zamenom Pi, sa njihovim vrednostima, moèmo rezultantu
izraziti jednako{}u:
Gde su
Pi =
eG r + G r
1 1
2 + G 3 r3 +... =
G rS
ili,
G 1 r1 + G 2 r2 + G 3 r3 +...G k rk = G rS
(83)
gde je rS radijus vektor centra teì{tae datog sistema masa i :

G = G1 + G2 + G3 +.+ Gk
Rezultantnu silu inercije moèmo uravnoteìti jednakom silom
suprotnog smera. Ako u zadati sistem dodamo masu my, ~iji je centar
68
teì{tae sme{ten u istoj ravni, kao i centri teì{taa masa m1,m2, , tada
rotacione mase bi}e uravnoteène, ako je:
G rS + G y r y = 0
tj., ako vektor sile inercije dodatnih masa bude suprotan rezultantnoj sili
inercije za dati sistem masa. Dodata masa zove se protivteg.
Na taj na~in, za uravnoteènje sistema masa, koje se nalaze u
jednoj ravni, dovoljna je ugradnja jednog protivtega. Pretpostavka, da je
protivteg postavljen na vratilo, moè se napisati uslov uravnoteènja
rotacionih sitema masa u slede}em obliku:
G 1 r1 + G 2 r2 +...G k rk + G y r y = 0
(84)
Po{to svaki od vektora Gjrj ima isti smer kao radijus vektor
centra teì{tae odgovaraju}e mase, tada je lako konstruisati
geometrijsku sumu vektora u skladu sa jedna~inom (84). Rezultiraju}i
vektor pokazuje smer radijusa, na kome je potrebno pri~vrstiti
protivteg. Na sl. 22 a, protivteg je dvaput osen~en.
Sl. 22. - Uravnoteènje masa sme{teno u jednoj ravni
69
Ako konstrukcija radnog ~lana omogu}ava, tada se ne mora

postaviti protivteg, ali sa suprotne strane pre~nika treba skinuti
(odstraniti) odre|eni deo mase materijala.
U datom slu~aju uravnoteènja, neophodno je dràti se proizvoda
Gyry. Zbog toga u zavisnosti od konkretnih uslova moè da se zada ry i
odredi odgovaraju}i Gy i obrnuto. Mogu}e su i druge varijante uravnoteènja posmatranog sistema masa. Moè se desiti da ni postavljanje
protivtega Gy, ni odstranjivanje materijala na odre|enom pravcu - ry
nije mogu}e, a u pravcu ry i ry to je mogu}e uraditi (sl. 22 b).
U tom slu~aju treba vektor Gyry postaviti u pravcu ry i ry i na}i
veli~inu Gyr y i Gyry iz uslova da je:
Gyry = Gyr y + Gyry
Ako su veli~ine ry i ry zadate lako se mogu na}i uravnoteènja
Gy i Gy ili teì{ta odstranjenog materijala sa suprotne strane. Postoje
~etiri varijante re{enja pri tome.
70
URAVNOTE@ENJE ROTIRAJU]IH MASA U OP[TEM

SLUÂJU
U op{tem slu~aju, centri masa Sj rotiraju u paralelnim ravnima,
svaka od njih ortogonalno u odnosu na osu rotacije. Zbog toga {to je za
takav raspored masa potrebno zadovljiti za uravnoteènje sistema
dvama uslovima, a isklju~ivo: moraju biti odvojeno Pi=0 i Mi=0, tada je
najmanji broj uravnoteàvju}ih tegova dva. Odre|ivanje veli~ina
protivtegova moè se izvr{iti na osnovu jedna~ina navedenih u
prethodnom izlaganju. Me|utim, zbog o~iglednosti i jednostavnosti
prora~una nave{}emo uslove za ravnoteù u nekom drugom obliku.
Sl. 23. - Proizvoljni sistem masa na vratilu

Neka je zadat sistem masa m1, m2, mk na vratilu, koje rotira sa
ugonom brzinom . Tada }e centrifugalna sila svake od masa biti
jednaka:
71
Pi1=m12r1 ; Pi2= m22 r2;. Pik= mk2 rk,

Zadate ravni I i II (sl. 23), u kojima se trebaju odrediti traèni
protivtegovi (uravnoteènja), ubudu}e }e se nazivati ravnima
uravnoteènja. Vektore Pi1, P12,. Pik moèmo da prenesemo u jednu
ravan, ortogonalno u odnosu na osu z i nazva}emo je ravan dovo|enja,
dodavanjem odgovaraju}ih momenata, koji su jednaki proizvodu
paralelnih sila na duìni prenosa. Obi~no u ulozi ravni dovo|enja biva
jedna od ravni uravnoteènja, na primer ravan I.
Pomeranjem po~etne koordinate u ta~ki A preseka ose z i ravni
dovo|enja I, uslove ravnoteè zadatog sistema masa i protivtegova GI i
GII moèmo prikazati u slede}em obliku:
2
G1
G
G
G
r1 + 2 2 r2 +...+ 2 1 r1 + 2 11 r11 = 0
g
g
g
g
(85)
G1
G
G
r1 a1 + 2 2 r2 a2 +...+ 2 11 r11 a = 0
g
g
g
(86)
G 1 r1 + G 2 r2 + G 3 r3 +...+G 1 r1 + G 11 r11 + = 0
(87)
G 1 r1 a1 + G 2 r2 a2 +...+G 11 r11 a = 0
(88)
ili druk~ije:
gde su a1, a2, a3 rastojanja izme|u ravni dovo|enja i ravni u kojima se

rotiraju centri teì{ta odgovaraju}ih masa;
a rastojane izme|u ravni uravnoteènja.
Svaki od vektora momenata centrifugalnih sila inercije je
ortogonalan prema ravni koja prolazi kroz osu z i odgovaraju}i centar
teì{ta, tj. ortogonalan odgovaraju}oj sili inercije. Smer vektora
momenta odre|uje se u smeru desne rotacije vijka. Na sl. 23 prikazana
je sila inercije Pi2, prenesena na ravan I, i vektor njenog momenta M12 u
odnosu na ta~ku A. Preme{tanje vektora momenta u ravan dovo|enja i
grafi~kim re{avanjem jedna~ina (87), i (88), dobijamo dva zatvorena
poligona (veri`ni poligon).
Zbog jednostavnosti re{avanja smera radijusa rI i rII protivtegova
obi~no se odstupa od postavljenih pravila u odre|ivanju smera vektora
momenta (pravilom desnog vijka) i veri`ni poligon se rotira za 900. Kao
72
rezultat tog zaokreta momenata, mase postavljene sa desne strane od

ravni dovo|enja, pokazuju isti smer kao i njihove odgovaraju}e
centrifugalne sile inercije, a mase, postavljene sa leve strane suprotno
od sila inercije. Kori{}enjem toga pravila, moè se prema jedna~ini (88)
odrediti stati~ki moment GIIrII uravnoteàvaju}eg optere}enja, koji je
u~vr{}en u ravni II uravnoteènja.
Za odre|ivanje veli~ine i razme{taja protivtega potrebno je
najpre izra~unati sve proizvode Gj rj aj za date sisteme masa, osim
poslednjeg koji treba izra~unati. Posle toga od proizvoljne ta~ke ravni
dovo|enja odvajaju se naizmeni~no vektori Gj I rj aj I, proporcionalni
izra~unatom trostrukom proizvodu Gj rj aj, koji odgovara paralelnom
radijusu rj i smeru od ose z prema centru te~ine Sj, ako je masa sme{tena
desno od ravni urevnoteènja, i u suprotnom smeru, ako je masa
sme{tena sa leve strane. Ovde je j =1, 2, 3,k.
Sl. 24. - Odre|ivanje uravnoteènja mase

Na sl. 24, prikazan je takav sistem neuravnoteènih masa, kao {to
su i na sl. 23, ali u ortgonalnim projekcijama, a na sl. 24, b konstrukcija
veri`nog poligona prema jedna~ini (88). Nacrtan veri`ni poligon zatvara
se sa rezultantom GII [r11] (na sl.24, b, prikazana je sa isprekidanom
linijom), prema kome, uz prora~un razmere, moè da se odrede
73
trostruki proizvod GII rII a. Po{to je rastojanje a izme|u ravni

uravnoteènja zadato, tada stati~ki moment GII rII protivtegova GII, lako
je odrediti. Ako se osim toga zada veli~ina rII, tada se odre|uje i masa
GII protivtega. Protivteg GII sme{ten je sa desne strane od ravni
dovo|enja i zbog toga, saglasno prihva}enom pravilu, paralelan GII
[r11a].
Provla~enjem kroz osu z u ravni II uravnoteènja usmeru
paralenom vektoru GII [r11a], odredi}emo poloàj SII centra teì{ta
protivtega GII.. Na sl. 24 protivteg GII je prikazan osen~en.
Izra~unavanje nadalje svih dvostrukih proizvoda i zadatih koeficijenata
razmere, moèmo da nacrtamo veri`ni poligon, u skladu sa jedna~inom
(87). Zbog toga je neophodno izabrati proizvoljno u ravni dovo|enja
po~etnu ta~ku (sl. 24, c), odvojiti naizmeni~no vektore Gj rj, od kojih je
svaki paralelan radijusu rj.
Vektor rezultante GIrI(na sl. 24, c, prikazan je isprekidanom
linijom) odre|uje veli~inu i poloàj uravnoteàvju}e mase GI. U stvari,
ako je zadat radijusom rI, tada iz proizvoda GIrI, koji je proporcionalan
vektoru GIrI, nalazimo veli~inu teì{ta GI protivtega. Centar teì{ta SI
sme{ten je u pravcu koji je paralelan rezultanti vektora GIrI veri`nog
polgona stati~kih momenata na vratilu.
Umesto ugradnje protivtegova moè se, ako to dozvoljava konstrukcija detalja (pozicija), sa suprotne strane odstraniti odgovaraju}a
koli~inu materijala, na na~in kako je navedeno u prethodnom poglavlju.
Analizirana metoda odre|ivanja veli~ine protivtegova moè biti
primenjena u svim slu~ajevima, isto tako i pri odre|ivanju protivtegova
kolenastih vratila.
74
STATI^KO I DINAMI^KO URAVNOTE@ENJE

ROTIRAJU]IH MASA
Stati~ko uravnoteènje, ~ijim se uvo|enjem pomereni centri mase
delova u izradi, vra}aju u osu rotacije, moè se izvr{iti pomo}u
jednostavnih ure|aja.
Ako telo, koje se podvrgava uravnoteènju, postavimo na
oslonce paralelne prizme (sl. 25), tada }e ono po~eti da se samo od sebe
kotrlja, dok centar mase S ne postigne najniì poloàj. Ako se centar
mase S pomeri od vertikalne ose najpre u levo, a zatim u desno i svaki
put samo od sebe, moè se na preseku vratila ozna~iti dve dijamtralne
crte u momentu zaustavljanja tela, koje se poklapa sa vertikalnom, ali se
ne poklapaju me|usobno zbog trenja koje se javlja izme|u dodirne
povr{ine vratila i dodirne povr{ine prizme. Centar teì{ta, leì na osi
koja prolazi na sredini dve gore pomenute ose. Pomeranje centra mase
moè se odrediti dodavanjem na suprotnoj strani mase (obi~no legure),
~iji je stati~ki moment jednak stati~kom momentu balansiraju}eg
materijala u odnosu na osu rotacije. Posle toga na ranije izabranim
(odre|enim) presecima mogu se dodati protivtegovi ili da se odstrani
matreijal, stati~ki moment jednak je stati~kom momentu balansiraju}eg
detalja.
Sl. 25. - Stati~ko uravnoteènje na prizmama

Na 26. prikazan je ure|aj za stati~ko uravnoteènje, u kome se
primenjuju antifrikcioni valjci, (a) za uravnoteàvaju}i detalj. Redosled
odre|ivanja neuravnoteènosti ovde je isti kao i u prethodnom slu~aju.
Savremena ma{inogradnja i proizvodnja ure|aja (ìroskopi),
karaktrei{e se velikim ugaonim brzinama, zbog ~ega odvojene male
stati~ke neuravnoteènosti mogu izazvati vrlo velike dinami~ke efekte.
75
Sl. 26. - Ure|aj za stati~ko uravnoteènje

U vezi toga, zna~ajno se pove}avaju zahtevi za stati~ko
uravnoteènje koji se ne mogu biti zadovoljeni pri kori{}enju gore
pomenutih primitivnih ure|aja, kao {to su prizme. Za pove}anje
ta~nosti stati~kog uravnoteènja, razra|ene su metode i ma{ine koje
omogu}avaju odre|ivanje reakcije sile otpora (trenja) brzo rotiraju}eg
vratila, koje nastaju pod dejstvom neuravnoteènih centrifugalnih sila
inercije, a tako|e pomeranje centra mase u odnosu na osu rotacije do
iznosa od nekoliko mikrona, a kod posebno ta~nih ma{ina ispod
mikrona.
Gore je bilo obja{njeno, da se dinami~ka neurvnoteènost
ispoljava (pokazuje) pri kretanju tela, zbog toga i dinami~ko uravnoteènje mora da se vr{i pri rotaciji uravnoteàvaju}eg materijala. Pri
sloènoj neuravnoteènosti, uravnoteènje moè da se vr{i istovremeno
ili odvojeno (nezavisno) za stati~ko i dinami~ko uravnoteènje. Najbolje
se to moè videti kod ma{ina sa sloènim balansiranjem.
Ma{ine sa dinami~kim urevnotènjem dele se na dve grupe: sa
leàjem sa elasti~nim no{enjem u kome se nalazi telo za uravnoteènje, i
sa leàjevima za uravnoteènje detalja koji su elasti~no povezani sa
76
postoljem. Mogu}e varijante {ema za uravnoteènje prve i druge grupe

prikazane su na sl. 27.
Sl. 27. - [ema ure|aja za uravnoteènje

Ma{ine za dinami~ko uravnoteènje sa ljuljaju}im (opru`nim
elasti~nim) postoljem, koriste se za uravnoteènje pozicija male i
77
srednje teì{ta, pri ~emu se veli~ina uravnoteènja koja se unosi na

odabrane povr{ine uravnoteènja, odre|uje prema veli~ini amplitude
oscilacija postolja pri prolasku kroz rezonancu, ili pak pomo}u kompenzacionog ure|aja bilo kakvog oblika, na primer, elektromagnetnog.
Ta~nost uravnoteènja na ma{nama toga tipa je nedovoljna, zbog toga u
dana{nje vreme izra|uju se prvenstveno ma{ine sa osloncima sa
elasti~nim oslanjanjem, na kojima se ugra|uje uravnoteèni rotor.
U procesu rada uravnoteàvaju}e ma{ine sa elasti~nim oloncima
neuravnoteène sile i momenti sile inercije deluju na rotor kao
poreme}ajne sile, zbog ~ega rotor na elasti~nim osloncima vr{i osim
zadatog rotacionog kretanja oko ose, jo{ i oscilatorno kretanje.
Karakter oscilatornog kretanja i amplituda oscilacija bilo koje ta~ke ose
rotora prema donjem delu koordinantnih osa zavise od reìma rada
ma{ine i njenih parametara u obliku neuravnoteènja (debalansa).
Sl. 28. - Neuravnoteèna optere}enja u ravni uravnoteènja

Neuravnoteène sile i momenti sila inercije mogu biti zamenjene
sa dvema silama, koje deluju u ravnima uravnoteènja. U stvari, ako se
sila inercije Pi pribliì centru teì{ta, a rastojanje izme|u uravnoteènja i
centra teì{ta za vrednosti z1 i z0 , tada je :
Pi 1 ' = Pi
z2
z1 + z 2
i Pi 2 ' = Pi
z2
z1 + z 2
; Pi = 2 mS
Pri ~emu se sile Pi1 i Pi2 nalaze u ravni, koja prolazi kroz osu
rotacije i centra teì{ta. Rezultiraju}i moment sile inercije:
78
M i = M ix2 + M iy2 = 2 J zx2 + J yz2

Moè biti zamenjen parom sila inercije, jednakom:
M i = Pi II ( z 1 + z 2 );
Pi II = 2
J zx2 + J yz2
z1 + z 2
Komponente para sila Pi koje se nalaze u ravni 1 i 2 (sl. 28) i

prema tome iz svake ravni mogu se na}i jednake dovedene sile, koje
odgovaraju:
Pi 1 ' + Pi 1"= m1 r1 2
Pi 2 ' + Pi 2"= m 2 r 2 2
Stati~ki moment m1r1 i m2r2 koji su dovedeni na mase koje

odre|uju rezultiraju}u neuravnoteènost u izabranim ravnima dovo|enja, mogu biti prona|eni pri uravnoteènju na ma{ini.
Uravnoteàvaju}e mase u tim ravnima moraju da imaju iste stati~ke
momente, ali suprotnog znaka. Iz toga sledi, da se pri dinami~kom
uravnoteènju, uz odre|ivanje m1r1 i m2r2 ostvaruje istovremeno i
stati~ko uravnoteènje.
Za odre|ivanje neuravnoteènosti neophodno je odrediti
jedna~inu kretenja postolja sa rotorom koji se rotira na njemu ili za
rotor, ako se on u procesu uravnoteènja rotira u elasti~nim osloncima.
Ovde }emo analizirati drugi slu~aj, kao najop{tiji (sl. 29).
Pod dejstvom neuravnoteènih sila inercije, rotor se pomera
pravolinijski (progresivno) u rotoru sa centrom mase, ~ije }e koordinate
biti , , (na sl.29) nisu prikazane, u odnosu na nepokretni
koordinantni po~etak 0.
Pod dejstvom momenata sile inercije koordinantne ose x, y, z
povezane sa rotorom, koji rotira u odnosu na nepokretni kordinantni
po~etak 0. U razmatranom slu~aju zgodno je koristiti aerodinami~ki
koordinantni sistem. Za prelaz u pokretni (dinami~ki) koordinantni
sistem treba dodati ugao skretanja . Dalje se vr{i okretanje za ugao
oko ose y, zakrenute za ugao .
Osa z zauzima trenutni poloàj , a osa x sredi{nji. Na kraju,
zakretanjem (rotacijom) dinami~kog sistema, koordinata za ugao
valjanja u odnosu na osu , prevodimo ose x i y u sada{nji poloàj.
Zbog toga {to se ugao rotacije u odnosu na osu z, poklapa sa smerom
79
rotacije rotora, pri ~emu je u pore|enju t on jako mali, ugao valjanja

se moè zanemariti. Osim toga zbog male vrednosti uglova i oni se
mogu uzeti za uglove rotacije rotora u odnosu na nepokretne ose i .
Na taj na~in, rotor se rotira ugaonom brzinom oko ose z i sa
promenljivim ugaonom brzinama i u odnosu na ose x i y.
Sl. 29. - Rotor sa {est stepena slobode

Preme{tanje ta~aka ose, koje se poklapaju sa osloncima izaziva
deformaciju opruga, zbog toga komponente reakcija opru`nih oslonaca
}e biti proporcionalne komponentama pomaka (koeficijent proporcionalnosti krutost c koji odgovara opruzi). Uzimaju}i da je svaki pomak
mali, moèmo sastaviti slede}e jedna~ine kretanja:
m = F cos t c ( + l ) c ( + l );
U|
m = F sin t c ( + l ) c ( + l );|
||
m = c ;
|V
= F cos(t + ) + c ( l )l
J
||
J ;
c ( l )l
= F sin(t + ) + c ( l )l +
||
J
J ;
+c ( l )l
|W
1
xx
yy
80
xoz
yoz
(89)
Gde su Jxx = Jyy = J momenti inercije rotora u odnosu na ose x i

y, koje su jednake zbog sile simetri~nosti rotora;
J xoz = y 2dm = J yoz = x 2dm; J xoz = J yoz = J e

ekvatorijalni momenti inercije rotora, koji odre|uju ìroskopske
momente;
F1 = m S 2 = 2m11 2 i F 2 = 2 J zx2 + J yz2 = 2m 2 2 z 2

sila momenta inercije masa neuravnoteènja, koje su dovedene u
ravan uravnoteènja.
U slu~aju simetri~nog razm{tanja centra masa u odnosu na
oslonac l1 = l2. Tada diferencijalne jedna~ine dobijau oblik:
U|
||

m + 2c = 0;
V|

+ J + 2l c = F cos(t + );
J
|

J + J + 2l c = F sin(t + ); |W
m + 2c 1 = F1 cos t ;
+ 2c 2 = F1 sin t ;
m
3
(90)
Prve tri jedna~ine kretanja su nezavisne, zbog toga svaka od njih

moè se analizirati kao jedna~ina pravolinijskog oscilatornog kretanja
uzdu` koordinantnih osa i . Cikli~ne frekvencije sopstvenih oscilacija
bi}e jednake:
2 =
2c 1
2 =
2c 2
2 =
2c 3
Diferencijalne jedna~ine oscilatornog rotacionog kretanja oko

ose koje su povezane jedna sa drugom zahavljuju}i uticaju projekcije
ìroskopskog momenta.
Obi~no je u ma{inama za uravnoteènje savitljivost oslonaca
velika samo u jednom smeru, t.j. preuzima za ma{ine, kod kojih se
oscilacije pojavljuju samo u horizontalnoj ravni C1>>C2 . Zbog toga
prinudna pomeranja , , a tako|e i slu~ajna pomeranja u
81
pore|enju sa su mala i njih moèmo zanemariti. Za potpuno ta~no

uravnoteènje, ta preme{tanja moraju da budu uzeta u obzir.
Uz te pretpostavke moèmo da se ograni~imo na razmatranje
jedna~ina:
F
2c
+ 2 =
+ 2 = 1 sin t ;
m
m
(91)
F2
2c 2 l 2

+
=
cos(t + ),
U|
V|
|W
iz kojih moè da se izra~una amplituda A oscilacija centra teì{ta rotora

i amplitudna vrednost ugla skretanja ose rotora u ravni oscilacije za
zadate ugaone brzine rotora koji se uravnoteàva. U stvarnosti, ako osa
rotacije predstavlja glavnu osu inercije, tada se ugaone oscilacije ne
pobu|uju, zbog toga {to je F2 = 0 i osa rotora vr{i progresivno
oscilatorno kretanje.
U tom slu~aju, uzimaju}i da je = A sint, iz diferencijalne
jedna~ine zamenom (supstitucijom) dobijamo:
A=
mS2 2
2 m 1 1
1
1
2
=
2
2
m
m

(92)
Ako je rotor stati~ki uravnoteèn, tada je s = 0 i pobu|uje samo

oscilacije zakretanja (valjanja) rotora ~ija je amplituda:
B=
F2
1
2
J
2
2m 2 2 z 1
(93)
Pri sloènoj neuravnoteènosti pomeranja desnog i levog oslonca

predstavlja sumu oscilacija pri pravolinijskom kretanju ose rotora i
valjanja
2m 2 2 z 1 l
1
sin t +
J
2
1
2
2 m 1 1
2m 2 2 z 1 l
1
YB =
2
sin t
J
m
1
2
YA =
82
2 m 1 1
1
sin(t + );
2
1
2
1
2
sin(t + );
1
2
U|
||
V|
||
W
(94)
Dobijene formule za pomeranje oslonaca omogu}avaju da se

zaklju~i, da ako je > i > , tj. ma{ina za uravnoteènje radi daleko
od rezonancije, tada amplitude oscilacija oslonaca linearno zavise od
neuravnoteènosti stati~ke i dinami~ke:
YA =
2 m 1 1
2m 2 2 z 1 l
sin(t + );
J
2 m 1 1
2m 2 2 z 1 l
YB =
sin t +
sin(t + );
J
m
sin t
U|
V|
|W
(95)
Amplitude oscilacije oslonaca mere se pomo}u specijalnih

dava~a, na primer induktivnih, koji pretvaraju pomake u napon
elektri~ne struje. Ba`darenjem se odre|uje koeficijent k proporcionalnosti izme|u pomaka i napona. Prema amplitudi napona moèmo
da ocenimo amplitudu pomeranja (pomaka). Sada preostaje da se
objasni, na koji na~in prema amplitudama pomaka oslonaca i faznom
uglu 1, izme|u njih, koji se odre|uje eksperimentalno, se moè
izra~unati veli~ina mase m1 i m2 i njihov poloàj na rotoru koji se
uravnoteàva.
Jedna~ine (95) moèmo zapiasati u drugom obliku:
Y A = y st sin t + y din sin(t + ) = ( y st + y din )sin(t + A );

Y B = y st sin t y din sin(t + ) = ( y st y din )sin(t + A );
UV
W
(96)
Sl. 30. - Odre|ivanje neuravnoteènosti masa prema

amplitudama oscilacija
83
Neka su yAt i yBt , amplitude oscilacije oslonaca i - fazni pomak i

najava. Tada za proizvoljni ugao t moèmo da konstrui{emo od jednog
kraja vektora yAt i yBt (sl. 30) sa uglom 1 izme|u njih. Razliku izme|u
njih moèmo da podelimo na polovinu i srednju ta~ku da spojimo sa
krajem vekora kao na slici.
Upore|ivanjem konstrukcije sa formulama (96), lako je uo~ljivo
da je nacrtan vektor proporcionalan stati~koj neuravnoteènosti, ali sa
suprotnim smerom. Vektori ydin proporcionalni su sa dinami~kim
neuravnoteènim masama, koje su dovedene u ravan uravnoteènja.
Konstrukcijom se odre|uje i fazni ugao 1 Slaganje i o~itavanje vektora,
tako|e, i izra~unavanje faznog ugla moè se izvr{iti pomo}u elektri~nih
pribora (ure|aja) ili pomo}u ra~unara. Posle odre|ivanja ydin i yst i
faznog ugla 1 , mogu se odrediti neuravnoteène mase:
m1 =
ky st m
21
m2 =
ky din J
2 2 z 1 l
cos 1 =
2
2
y Am
y st2 y din
2 y st y din
gde je - koeficijent proporcionalnosti izme|u izmerenih napona i

pomaka.
U ravni uravnoteènja, sme{tenoj bliè prema osloncu A,
neophodno je da se smeste dva protivtega, ~iji su radijus vektori
usmereni prema yst i ydin , a u ravni, koja je sme{tena na oslonce B,
radijus - vektor mase m2 neophodno je promeniti u suprotnom smeru.
Svaki od para uravnoteàvaju}ih masa, moè se zameniti jednim, kako
je to prikazano na sl. 28.
84
URAVNOTE@ENJE SILA INERCIJE

MEHANIZAMA
85
86
URAVNOTE@ENJE SILA INERCIJE MEHANIZAMA

ODRE\IVANJE CENTRA MASE MEHANIZMA
Pri uravnoteàvanju sila inercije u mnogim slu~ajevima mora biti
poznat poloàj centra mase mehanizma za svaki poloàj po~etnog ~lana
radnog mehanizma. Pod pretpostavkom, da je masa mehanizma
koncentrisana u centru mase, moèmo na}i rezultantnu silu inercije
~lanova radnog mehanizma, kao proizvod mase mehanizma i ubrzanja
njegovog centra mase.
Ako uzmemo, da su sile inercije radnih ~lanova sme{tene u
njihovim centrima mase i da je zbog toga rezultantna sila sme{tena u
centru mase mehanizma, time nisu uzeti u obzir momenti sila inercije na
postolje, koje tako|e pokazuju poznat uticaj na postolje.
Sl. 31. - Odre|ivanje centra mase mehanizma

U mnogim slu~ajevima zanemarivanje uticaja momenata sila
inercije na postolje obja{njava se time, da na poslednji, osim toga,
pokazuju uticaj moment pokretnih sila i sila otpora koji se sabiraju sa
neuravnoteènim momentima sila inercije.Pri tome moè se pokazati da
uravnoteènje momenata sila inercije, koje deluju u toj istoj ravni, kao i
momenti pomi~nih sila ili sila otpora, se ne smanjuju, nego se naprotiv
pove}ava delovanje sila na postolje. [to se ti~e uravnoteènja
87
momenata sila inercije, koje deluju ortogonalno u odnosu na bliè ravni,

tada je njihovo uravnoteènje neophodno i korisno. U ravnim
mehanizmima, kod kojih sile inercije deluju u toj isto ravni kao i parovi
sila ili pokretna sila, na taj na~in, u potpunosti je dozvoljeno sme{tanje
sile inercije u centar mase svakog od ~lanova i u skladu sa tim,
sme{tanje rezultantne sile inercije u centar mase mehanizma.
Objasni}emo metodu nalaènja centra mase mehanizma. Neka su
S1,S2,.(sl. 31) centri masa radnih ~lanova mehanizma, koji su
odre|eni radijus vektorima r1,r2,.., koji imaju po~etak u nepokretnoj
ta~ki O. Ako uzmemo da je masa, usredoto~ena u centru mase (teì{tu)
S mehanizma, tada je njen stati~ki moment u odnosu na ta~ku O jednak
sumi stati~kih momenata masa ~lanova mehanizma tj.
mr = m1 r1 + m 2 r2 +...+ m k r k
(97)
gde je m = m1+m2+.+mk ;
r radijus vektor, koji odre|uje poloàj centra masa
mehanizma. Znaju}i poloàj centra mase za svaki od ~lanova, moèmo
za razli~ite poloàje po~etnog radnog ~lana na}i vrednost vektora r1,r2
itd, a u skladu sa tim i vrednosti vektora stati~kih momenata mjrj.
Odre|ivanjem rezultantnog vektora mr kao geometrijske sume
mj rj i smanjivanjem za m puta, nalazimo poloàj centra mase
mehanizma, odvajanjem od ta~ke O, vektora r. Takva metoda
odre|ivanja poloàja centra masa zahteva veliki prora~un. Taj zadatak
moè se re{iti na drugi na~in:
Pretpostavimo da je svaki od vektora r1, r2 i t.d. suma vektora
U|
r = l +s ;
||
r = l +l +s ;V
........................|
|
........................|
W
r1 = s 1 ;
2
(98)
gde su l1, l2, l3 - duìne ~lanova mehanizma, koji su predstavljeni kao

vektori.
88
s1, s2, s3,- rastojanja od najbliè ta~ke O centra zgloba na ~lanu

do centra mase ~lana, koji je predstavljen kao vektor.
Vektori lj i sj imaju smer u pravcu ~lana j, zato stavljanjem izraza
(98) u izraze (97), moèmo radijus vektor centra mase predstaviti kao
sumu vektora, paralelnih sa odgovaraju}im ~lanom.
Ispunjavanjem date pretpostavke i grupisanjem sabiraka, izraz
(97) moèmo prikazati u obliku:
mr = m1s 1 + ( m 2 + m 3 +...)l 1 +
+ m 2 s 2 + ( m 3 +...)l 2 + m 3 s 3 +... +...
Ili, delenjem svakog ~lana sa m, dobijamo:
r1 = h1 + h 2 + h3 +...
(99)
Gde je:
m1 s 1 + ( m 2 + m3 +...)l 1
;
m
m s + ( m3 +...)l 2
;
h2 = 2 2
m
m s +...
;
h3 = 3 3
m
h1 =
..................
Vektori h1, h2, h3, . koji su paralelni sa odgovaraju}im
~lanovima 1, 2, 3 i t.d., za zglobne mehanizme, ostaju po veli~ini
konstantni i menjaju smer u skladu sa promenom poloàja ~lanova.
Na|eni vektori nazivaju se glavni vektori, a ta~ke Hj na ~lanovima, koji
koordiniraju od najbliè ta~ke na ~lanu prema ta~ki O centra zgloba,
preko vektora hj, nazivaju se glavnim ta~kama (sl. 32).
Za sloène zglobne mehanizme glavni vektori mogu da se odrede
odmah, ne re{avaju}i pretpostavke i sva ostala pretvaranja.
Alo se u centru zgloba J ~lana j, smesti masa svih gore navedenih
~lanova (sl.33), u centar mase Sj masu mj,, a u ta~ki K - masu svih
narednih ~lanova, tada ra~unaju}i sumu stati~kih momenata masa u
odnosu na ta~ku J, na}i}emo rastojanje hj do ta~ke Hj, u koju je
potrebno smestiti koncentrisanu masu celo mehanizma. Pri tom
dobijamo
89
hj =
mj s j + l j m
j +1
(100)
Odre|ivanjem glavnog vektora h1,h2 itd, i crtanjem geometrijske

sume, sa po~etkom od ta~ke O, dobi}emo rezultiraju}i vektor r, koji
svojim koordinatama odre|uje poloàj centra masa mehanizma (sl.32).
Ispunjavanjem uputstava za crtanje niza poloàja po~etnog ~lana u
granicama jedne rotacije na}i}emo naizmeni~no poloàje centra mase
mehanizma na njegovom geometrijskom mestu.
Znaju}i ubrzanje as centra mase, lako moèmo izra~unati ukupnu
silu inercije mehanizma, jednaku mas usmerenu u suprotnom smeru u
odnosu na ubrzanje a.Prema zadatim poloàjima centra masa as nije
potrebno ta~no odrediti, a pribli`ni prora~un je te{ko uraditi.
Izra~unavanje ubrzanja as zna~ajno se olak{ava u tom slu~aju, ako uspe
da se proizvede takav mehanizam, jedna od ta~aka koja opisuje
trajektoriju i poklapa se sa pri èljenom poloàju po~etnog ~lana sa
geometrijskim mestom centra mase mehanizma. Izrada takvog
mehanizma je mogu}a.
Sl. 32. - Crtanje glavnih vektora

Spajanjem u ta~akama H1 i B dvo~lana grupa u kojoj je H1 = AB i
BD =AH1. U tom slu~aju ~lan H1D uvek je paralelan AB, a ~lan BD
paralelan OA. Dalje u ta~kama D i C spojimo dvo~lanu grupu, ~ija je
90
duìna ~lana jednaka CE =BD, i ED = CB. Na taj na~in, DE je

paralelno BC, a CE paralalelno BD,tj, paralelno OA. Na kraju, spojimo
u ta~kama H2 i H3 , rastojanja od ta~aka H1 i D koje se podudaraju sa
rastojanjima h2 i h3, dvo~lanu grupu, ~ija duìna ~lanova iznosi H3F =
DH2 = BH2 i H2F = DH3 = BH3. Lako je videti, da se ta~ka F pri bilo
kom ploàju mehanizma poklapa sa centrom teì{ta, zbog toga {to je
OH1 = h1, H1H2 = h2, i H2F = h3.
Sl. 33. - Odre|ivanje glavnog vektora ~lana

Odre|ivanjem ubrzanja ta~ke F mehanizma, koja je nacrtana na
taj na~in, nalazimo veli~inu i pravac sile inercije mehanizma za bilo koji
poloàj po~etnog ~lana.
91
STATI^KO URAVNOTE@ENJE MEHANIZMA

Mehanizam se smatra stati~ki uravnoteènim, ako su u njemu
uravnoteène sile inercije, a momenti poslednjih nisu uravnoteèni.
Ako je poloàj centra mase za bilo koji poloàj po~etnog ~lana
radnog mehanizma poznata, tada moèmo da izvr{imo kvalitetnu ocenu
uravnoteènja mehanizma.
Sl. 34. - Poligon glavnih vektora

Mehanizam }e biti stati~ki urevnoteèn, ako je razultantna sila
sila inercije ~lanova PI = -ma za bilo koji poloàj mehanizma jednaka
nuli. Po{to masa mehanizma nije jednaka nuli, za stati~ko uravnoteènje
mehanizma ubrzanje treba biti jednako nuli. Ti uslovi ispunjavaju se u
dva slu~aja, a zapravo: u tom slu~aju, kada se centar mase mehanizma
kre}e cikli~no (radnje se ponavljaju stalno), a centar mase pomi~e se
(preme{ta) po zatvorenoj krivulji. Na taj na~in kod stati~ko uravnoteènih mehanizama centar mase mora biti nepokretan.
Koriste}i izlaganje u prethodnom poglavlju, metodu odre|ivanja
centara mase mehanizma, moè se utvrditi odnos izme|u glavnih
vektora, koji zavise od veli~ine masa i poloàja centara masa ~lanova,
pri kojima }e mehanizam biti uravnoteèn.
92
Sl. 35. - Stati~ko uravnoteènje polu`no-kliznog mehanizma

od ~etiri ~lana mehanizma
Centar mase zglobnog mehanizma }e biti nepokretan, ako pri
slaganju glavni vektori formiraju poligon, koji je sli~an mehanizmu. U
tom slu~aju poligon glavnih vektora moèmo posmatrati kao
mehanizam, koji je prikazan u drugoj razmeri (sl. 34), odakle proisti~u
slede}i uslovi, koji su du`ni da zadovolje duìne glavnih vektora:
h1 h 2 h 3
=
=
=...
l1 l 2
l3
(101)
Kod polu`no-kliznog mehanizma, pri zadovoljenju glavnih

vektora uslovima (101), centri masa }e se pomerati po pravoj liniji i
mehanizam }e biti neuravnotèn (sl. 35). O~igledno, centar mase je
nepokretan, ako h1= h2 = 0, tj. Centar mase mehanizma poklapa se sa
nepokretnim centrom O, rotacije poluge (krivaje).
Razmotrimo na konkretnim primerima stati~ko uravnoteènje
mehanizma.
Kod mehanizma sa ~etiri ~lana (sl. 36), masu svakog ~lana
moèmo zameniti koncentrisanim masama u zglobovima u centrima O,
A, B, C, ne menjaju}i pri tome zadati poloàj centara masa ~lanova. Za
odre|ivanje veli~ine koncentrisanih masa, u skladu sa uslovima stati~ke
zamene razme{tene mase ~lana sa koncentrisanim masama, imamo:
93
m1A + m10 = m1 ; m1A (l 1 s 1 ) = m10 s 1 ;

m 2 A + m 2 B = m 2 ; m 2 A s 2 = m 2 B (l 2 s 2 );
i
m 3 B + m3C = m 3 ;
m3 B s 3 = m 3C (l 3 s 3 ).
Odatle:
m iA = m1
s1
;
l1
m10 = m1
l2 s2
;
l2
l s3
;
= m3 3
l3
l1 s1
;
l1
s2
;
l2
s
= m3 3 ;
l3
m 2A = m 2
m2B = m 2
m3B
m 3C
Sumiranjem masa u zglobovima A i B, dobijamo:
s1
l s2
+ m2 2
;
l1
l2
s
l s3
.
= m 2 2 + m3 3
l2
l3
m A = m iA + m 2 A = m1
m B = m 2 B + m3 B
Mase koncentrisane u zglobovima O i C, su nepokretne, zbog

toga {tp je za a potpuno uravnoteènje mehanizma neophodno je
uravnoteìti protivtegovima samo mase mA i mB. analiziraju}i ih zajedno
pri rotaciji sa polugom (krivajom) OA i klatnom, moèmo na}i
protivtegove iz uslova, da su centri masa, uravnoteènih poluga
(krivaja) i {etalica, mogu se na}i protivtegovi iz uslova da su centri
masa uravnoteènih poluga moraju poklopiti sa centrima njihove
rotacije.
Mase protivtegova GI i GIIImogu se na}i iz jednakosti:
G 1 r1 = m A gl 1
94
G 111 r111 = m B gl 3
Ako su zadate veli~inom radijusa r1 i rIII. Posle zamene

protivtegova G1 i GIII u ta~kama O i C treba misliti koncentrisane mase:
m0=mo1+mA+m1 i mC =m3C +mB+mIII.
Centar mase mehanizma i protivtegova nalazi se na liniji centara i
deli je na odse~ke, obrnuto proporcionalne masama m0 i mC.
Izra~unavanjem OS lako se mogu nacrtati glavni vektori ~lanova, kako
je prikazano na sl. 34.
Mogu}e su i druge varijante ugradnje protivtegova, uravnoteàvaju}ih sila inercije mehanizma sa ~etiri ~lana. Ako se protivteg
postavi na klatnu (sl. 37), tada on treba da se nalazi na liniji AB centara
~lanova sa tim, da se smesti centar masa mA i mB u jedan od centara
~lanova A ili B. Sme{tanjem centara masa u ta~ki A, treba ugraditi
protivteg GII levo od ta~ke A (sl.37) ~ija se veli~ina, ako je zadata rII ,
odre|uje iz jedna~ine:
GIIrII = mBgl2
Posle ugradnje protivtega GII u ta~ki A, neophodno je izra~unati
koncentrisanu masu:
mA= mA + mB + mII ,
koju moèmo uravnoteìti protivtegom, postavljenim na poluzi (krivaji),
dijametralno suprotno postavljenim i odre|enim iz jedjednakosti:
GIrI = mAgl1
Pri postavljanju protivtega na klatnu desno od ta~ke B drugi
protivteg mora biti postavljen na produètku poluge.
Na sl. 35. je prikazana jedina mogu}a varijanta stati~kog
uravnoteènja polu`no-klizaju}eg mehanizma sa dva protvtega, koji su
odre|eni analogno prethodnom i postavljenim na produètku klipnja~e
i krivaje. Su{tinski nedostatak takvog uravnoteàvanja mehanizma,
posebno pri ugradnji protivtegova na klipnja~i, predstavlja zna~ajno
pove}anje mase ~lanova radne grupe mehanizma u celini, zbog ~ega se
razmatrana metoda moè uspe{no primeniti u nizu slu~ajeva, na primer,
pri stati~kom uravnoteènju podiù}ih platformi ma{ina za valjanje i
sli~nih mehanizama, kod kojih pri pomeranju centara masa, nastaje
veliki moment na po~etnom ~lanu. Veli~ina tog momenta, u skladu sa
tim i snaga motora mogu biti zna~ajno smanjeni, ako su mehanizmi
podiù}ih platformi uravnoteèni.
95
Sl. 36. - Stati~ko uravnoteènje mehanizma sa tegovima

sa ~etiri ~lana na krivaji i klatnu
Sl. 37. - Stati~ko uravnoteènje mehanizma sa ~etiri ~lana sa

tegovima na poluzi i klatnu
96
SILE INERCIJE RAZLIÎTIH REDOVA (NIZOVA)

Pri delimi~nom uravnoteènju sila inercuje mehanizma korisno
je, rezultantnu silu inercije, sme{tenu u centru teì{ta mehanizma,
rastaviti na proste sastavne sile iz kojih svaka moè biti uravnoteèna.
To pitanje se najjednostavnije re{ava u tom slu~aju, kada se sila inercije
mehanizma rastavlja na vertikalne i horizontalne komponente.
Razmotri}emo kao primer, normalni polu`ni mehanizam ~ija je
{ema prikazana na sl.28.5. Ako pretpostavimo da je sila inercije klipa
sme{tena u centar mase, moè se njegova masa rastaviti u ta~ki A i B,
pri ~emu }emo imati:
mA2 = m2
l2 s2
l2
mB 2 = m2
s2
l2
Ako je centar teì{ta poluge u ta~ki S1, tada rastavljanjem mase

poluge u ta~ki O i A, ima}emo:
m 0 i = m1
l1 s 1
l1
m Ai = m1
s1
l1
N taj na~in, masa polu`no klizaju}eg mehanizma moè biti

zamenjena sa dvema masama:
m1 = mA1 + mA2
mB = mB2 + mB3
Masa mA vr{i rotaciono kretanje i njegova sila inercije prikazana

je vektorom centrifugalne sile inercije, a masa mB vr{i se pravolinijsko
kretanje i njena sila jednaka je:
PiB = - mB aB,
uvek se poklapa po pravcu sa putanjom ta~ke B.
97
Od ranije je uvedena je formula za odre|ivanje ubrzanja klipa

prikazana u obliku trigonometrijskog reda:
aB = - r21(B1cos +2B2cos2) ++ (2Bcos2 + ...)
(102)
koji se moè koristiti za odre|ivanje horizontalnih sila inercije razli~itog

reda.
Projekcijom sila inecije PiA i PiB na vertikalnu i horizontalnu osu,
moèmo odrediti odgovaraju}e sile inercije razli~itih nizova. Pri tome
dobijamo za horzontalne sile inercije:
U|
P = 4 r m cos 2k;
|V
.............................................|
|W
P = 2kB r cos 2k
Px 1 = r 12 (m A + m B B1 )cos ;
x2
2
1
x 2k
2k
(103)
2
1
Vertikalne sile inercije bi}e samo prvog reda, jednake su:
Py 1 = r 12 m A sin
(104)
Potpuno uravnoteènje sila inercije polu`no-klizaju}eg mehanizma rotacionim optere}enjem nije mogu}e, me|utim sile inercije prvog
reda mogu se pribli`no uravnoteìti. Sile inercije vi{eg reda, koje su
paralelne vode}oj (ne treba uravnoteàvati jednim tegom).
Odre|ivanjem cos iz formule (103) i sin iz formule (104) i
njihovim dizanjem na kvadrat i slaganjem, dobijmo:
Px21
r 2 14 ( m A + B1 m B )2
Py22
=1
r 2 14 m A2
(105)
tj. kraj vektora sile inercije prvog reda kre}e se po elipsi, sa velikom
horizontalnom osom, a malom vertikalnom (sl. 38).
Ugao koji zauzima radijus-vektor P1 sile inercije prvog reda u
odnosu na pozitivni smer ose, moè biti odre|en po jedna~ini:
tg =
98
Py 1
Px 1
mA
tg
mA + mB
(106)
Iz prethodno dobijenog izraza, vidljivo je da u prvom i tre}em

kvadrantu vektor PI rotira u po~etku polagano, a zatim brè od krivaje
(poluge), poklapaju}i se sa njom pri uglu =0, i = 900, a u drugom i
~etvrtom kvadrantu-obrnuto.
Sl. 38 - Odre|ivanje srednje vrednosti uravnoteàvaju}eg optere}enja

Ako na poluzi u~vrstimo uravnoteàvaju}i teg my, ~iji je stati~ki
moment proporcionalan poluzbiru poluosa elipse, tj.
FG
H
m y ry = r mA +
IJ
2 K
mB
(107)
Tada }emo izvr{iti samo delimi~no uravnoteènje sile inercije

prvog reda.
Preostali neuravnoteèni deo sile inercije prvog reda odre|uje se
dijagonalom paralelograma, nacrtanog na silama P1 i Py, jednakom:
P1 = P12 + Py2 2P1 Py cos( )
(108)
gde je:
99
P1 = Px21 + Py21
Horizontalna i vertikalna komponenta
predstavlja prostu harmonijsku funkciju.
100
(109)
sile
inercije
P1
URAVNOTE@ENJE SILA I MOMENATA SILA INERCIJE

Ako se na diskovima 1 i 2 (sl. 39), koji rotiraju u suprotnim
smerovima sa jednakim brzinama, u~vrste mase sa jednakim stati~kim
momentima u odnosu na osu rotacije, tada za svaki poloàj diska koji
zauzima ugao , projekcija centrifugalnih sila inercije na liniju centara
tih diskova, uravnoteàva se, a ortogonalno u odnosu na nju se slaù
(sabiraju).
Pri tome dobijamo:
Py = 2 2 m y r y cos y
(110)
tj. rezltantna sila inercije predstavlja prostu harmoni~ku funkciju.
Sl. 39. - Lan~esterov ure|aj za uravnoteènje

101
Razmotri}emo mogu}nost postavljanja (ugradnje) takvog ure|aja

u polu`no - klizaju}em mehanizmu za uravnoteènje sila inercije mase
mB, povezanu sa klipom (klatnom). Pretpostavi}emo, da treba
uravnoteìti silu inercije prvog reda:
P1= mBr12 cos
Tada, u skladu sa uslovima ravnoteè, mora biti:
mBr12 cos = -2 myryy2 cos
Otuda sledi, da je = y 1800 i 1= y.
Stati~ki moment mase svakog od uravnoteàvaju}ih tegova
jednak je:
m y ry =
m B r1
2
(111)
Na sl. 40. prikazan je ure|aj, ugra|en u polu`no - klizaju}i

mehanizam za uravnotènje sila inercije klipa prvog reda. Pri
uravnoteènju sila inercije prvog reda, 2k veli~ina stati~kog momenta
uravnoteàvaju}eg optere}enja odre|uje se iz jedna~ine:
mBr12 2kB2 cosk = -2 myryy2 cosy
Odavde sledi, da je ugao:
y 1800 = 2k i y = 2 k1,
tj. uravnoteàvaju}a optere}enja moraju da se rotiraju za 2k puta brè
od krivaje (poluge). Veli~ina stati~kog momenta svakog od uravnoteàvaju}ih tegova odre|uje se orema formuli:
m y ry =
m B rB2 k
2 2k
(112)
Pomo}u analognih (sli~nih) ure|aja moè se tako|e, uravnoteìti

moment sile inercije bilo kog reda pomo}u odgovaraju}eg izbora
102
stati~kih momenata uravnoteàvaju}ih masa. Na sl. 41. prikazana su dva

diska koji rotiraju u jednu te istu stranu, na kojima su u~vr{}ene mase sa
jednakim stati~kim momentima u odnosu na njihovu osu rotacije. Lako
se moèmo uveriti da se centrifugalne sile svode n dve sile sa
momentom My, ako su radijusi ry i ryostaju celo vreme paralelni.
Moment My prema tome je jednak:
M y = 2y m y r y A cos y
(113)
Sl. 40. - Uravnoteàvaju}e sile inercije prvog reda

polu`no klizaju}eg mehanizma
Postavljanjem masa my na diskove 1 i 2 na takav na~in da bi
vektori centrifugalnih sila bili celo vreme paralelni, dobijamo moment
My, koji se menja prema prostoj harmoni~koj funkciji.
Pretpostavimo da je nepohodno uravnoteìti moment sile inercije
k reda
M ik = M k cos k
(114)
Gde je M ik amplituda momenata reda k.

Tada, upore|ivanjem formule (113) i (114), dobijamo
2ymyryAcosy= -Mkcosk.
103
Odavde nalazimo y 1800 = k, tj. diskovi moraju da se rotirju za

k- puta brè od po~etnog ~lana. Vrednost stati~kog momenta odre|ujemo prema formuli:
m y ry =
Mk
k 2 12 A
(115)
Uravnoteàvaju}i tegovi moraju biti u~vr{}eni tako da se dobije

uravnoteàvaju}i moment koji ima fazni ugao jednak 1800.
Sl. 41. - Lan~esterov ure|aj za uravnoteènje

momenta sile inercije
104
Nepodobnost ove metode delimi~nog uravnoteènja je

neophodnost ugradnje toliko ure|aja koliko ima uravnoteàvaju}ih sila
inercije razli~itihog reda. Me|utim, moè se uspe{no koristiti pri
uravnoteènju jedne do dve sile inercije bilo kojeg reda.
105
URAVNOTE@ENJE MEHANIZAMA VI[ECILINDRI^NIH

MOTORA
Kod vi{ecilindri~nih motora ili kompresora potpuno ili delimi~no
uravnoteènje moè se izvr{iti pomo}u odgovaraju}eg spoja izme}u
me|usobno jednakih krivajno polu`nih mehanizama, ili na drugi na~in
pri odgovaraju}em poloàju poluga u~vr{}enih na zajedni~ko vratilo.
Pretpostavi}emo, da vi{ecilindri~ni motor predstavlja homogenu
ma{inu, tj. da su mase klipova i klipnja~a, a tako|e duìne poluga i
klipnja~a u svim polu`no-klizaju}im (klipnim) mehanizmima, koji rade
na zajedni~kom vratilu, jednaki.
Sl. 42. - Dvostruki polu`no klizaju}i (klipni) mehanizmi

Razmotri}emo slu~aj spajanja dva jednaka polu`no - klipna
mehanizma, u kome se sile inercije uravnoteàvaju potpuno ili
delimi~no. Pri u~vr{}enju poluga pod uglom od 1800 i razme{taju
cilindara a i b s jedne strane (sl. 42) pri postavljanju (definisanju)
uglova rotacije poluga u formuli za sile inercije k-reda, neophodno je
uzeti da je B = A + 1800, pri ~emu dobijamo ukupne sile inercije
razli~itih redova jednake.
106
P1= mBr12B1[cosa+cos(a+1800)];
P2= 2mBr12B2[cosa+cos(2a+3600)];
..
P3= 2kmBr12B2k[cosa+cos(2ka+k3600)];
Na taj na~in, kod mehanizama dvocilindri~nog motora prema
{emi na sl. 42. uravnoteàvaju se sile inercije prvog reda, a sve ostale
ostaju neuravnoteène. Pri pomeranju cilindara u pravcu ose vratila za
veli~inu d pojavljuje se neuravnoteèni par sila inercije Mi = Pid, koje
teè da rotiraju motor u vertikalnoj ravni.
Sl.43. - Potpuno uravnoteèn dvocilindri~ni mehanizam

Potpuno urvnoteènje moè se posti}i, pri spajanju krivajnih
mehanizama po {emi na sl. 43, u kojoj sile inercije se uravnoteàvaju
zbog simetri~nosti. U mehanizmu ~etvorocilindri~nog motora (sl. 44),
osim sile inercije prvog reda, uravnoteàva se i moment Mi = Pi d koji se
pojavljuje u dvocilindri~nom motoru.
Kod {estocilindri~nog motora (sl.45) u kome su krivajni
prenosnici u~vr{}eni pod uglom od 1200 jedan u odnosu na drugi, sile se
uravnoteàvaju delimi~no. Kori{}enjem op{teg izraza za sile inercije
razli~itog reda, imaju}i u vidu simetriju mehanizma, moèmo napisati:
P1= 2mBr12B1[cos+cos(+1200)+cos(+2400)];
P2= 2mBr12 2B2[cos2+cos(2+2400)+cos(2+4800)];
P4= 2mBr12 4B4[cos4+cos(4+4800)+cos(4+9600)];
P6= 2mBr12 6B6[cos6+cos(6+7200)+cos(6+14400)]
itd., tj. kod {estocilindri~nog motora ostaju neuravnteène samo sile
redova deljivih sa {est, a sile inercije svih ostalih redova se
uravnoteàvaju.
107
Sl.44. - Mehanizam ~etvorocilindri~nog motora
Sl. 45. - Mehanizam {estocilindri~nog motora
108
BREGOVI I ZUPÂNICI
109
110
KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U BREGA

Breg C, okre}e se oko fiksne ose B i ima naslon na povr{ini G,
koja naizmeni~no uklju~uje kvadratne ~ivije E i F, na vo|enom disku D
(sl. 46). Disk D, okre}e se oko fiksne ose A. Kvadratne ~ivije E i F,
simetri~no su postavljene u odnosu na osu A. S obzirom na
ekscentricitet ose A i diska D na osu B, brega C, ~ivija E kliza van
zahvata iz naslona G, posle polovine obrtaja brega C, a disk D je
stacionaran za vreme druge polovine obrtaja brega C. Tada naslon G
uklju~uje ~iviju F i okre}e disk D ponovo.
Sl. 46. - Kretanje sa prekidima pomo}u brega
111
ÊONI BREG ZA KRETANJE SA PREKIDIMA PRATIOCA SA

ÊTIRI ROLERA
Breg 1, okre}e se oko fiksne ose A i njegova radna povr{ina
sastoji se od dva krivolinijska `ljeba, a - a i b - b i dva koncentri~na
kru`na luka, c - c i d - d, opisanih iz centra A (sl. 47). Krstasti pratioc 2,
okre}e se oko fiksne ose B i nosi ~etiri pratioca 3, 4, 5 i 6 koji se
kotrljaju du` unutra{nje i spolja{nje povr{ine brega 1.
Sl. 47. - Kretanje sa prekidima pomo}u brega i ~etiri pratioca

Kada breg 1 rotira za ugao , pratioc se okre}e za ugao . Prva
polovina ovog obrtnog kretanja izvr{ena je delom putanje a - a, povr{ine
brega i rolera 3, a druga polovina dejstvom profilisanog `ljeba b - b i
rolera 4. Daljim obrtanjem brega 1 za ugao 360O - y, pratioc 2 ima
mirovanje za vreme kog se pratioci 3, 4, 5 i 6, kotrljaju du` spoljnih i
unutra{njih lukova c - c i d - d na bregu 1, spre~avaju}i time neèljeno
okretanje u drugom smeru, pratioca 2.
112
BREGASTI MEHANIZAM MIROVANJA

Breg A je pri~vr{}en za pogonsko vratilo J i okretnim parom B,
spojen sa zakrivljenom polugom C, ~iji je jedan kraj, preko opruge D,
spojen sa bregom A (sl. 48). Opruga teì da zaokrene polugu C, ali je
ovo zaokretanje spre~eno prizmati~nim ~lanom E. Poluga F je okre}u}a
poluga zakrivljene poluge C i na sebi nosi roler G. Dobo{ H je
pri~vr{}en za pogonsko vratilo J.
Sl. 48. - Bregasti mehanizam mirovanja

Kada je poluga C oslobo|ena ograni~avaju}eg drànja ~lana E,
okre}e se u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu tako da je
roler uklje{ten izme|u unutra{nje strane dobo{a H i brega A, i breg
po~inje da se okre}e zajedno sa pogonskim vratilom J.
113
KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U BREGA

Plo~asti breg 1, okre}e se oko fiksne ose A (sl. 49). Pratioc 2
osciluje oko fiksne ose B i na sebi nosi roler 6 koji se kotrlja du`
konture brega 1. Glava a na drugom kraju pratioca 2, kliza du` ravne
povr{ine d poluge 3 koja se obr}e oko fiksne ose C. Karika 4 je obrtnim
parovima E i F, spojena sa ukr{tenim delom 5 koji je, u okretanju,
spojen okretnim parovima T i H sa karikama 7 i 8. Karike 7 i 8 se
okre}u oko fiksnih osa S i N, i imaju sferne povr{ine f koje klizaju u
`ljebu b i c od polovine navrtki 9 i 10. One povla~e polovine navrtki
zajedno ili ih razdvajaju, uklju~uju}i i isklju~uju}i obrtni vijak 11 koji se
kre}e aksijalno ili je u stanju mirovanja.
Sl. 49. - Kretanje sa prekidima pomo}u brega

Kada su polovine navrtki spojene, navoj je u funkciji; kada su
polovine navrtki razmaknute, aksijalno kretanje vijka se zaustavlja.
Roler 6 se drì u kontaktu sa bregom 1 pomo}u opruge 12.
Duìne karika moraju da zadovolje slede}e uslove: ST=NH;
TF=GH I TH=SN.
114
BREG I TOÂK SA ÎVIJAMA

êoni breg 1 okre}e se oko fiksne ose A i ima profilisani `ljeb a
(sl. 50). Pratioci 2 i 7 osciluju oko fiksnih osa B i C i nose rolere 10 i 11
koji se kotrljaju i klize du` `ljeba a. Spojna poluga 3, spojena je obrtnim
parovima D i E sa pratiocem 2 i karikom 4, koja se obr}e oko fiksne ose
P. To~ak sa ~ivijama 5, okre}e se oko fiksne ose P, po-mo}u ~lana 9 koji
je sa udubljenjem d i uklju~uje ~iviju 6 na to~ku 5.
Sl. 50. - Breg i to~ak sa ~ivijama ostvaruju kretanje sa prekidima i

period mirovanja
^lan 9 je spojen obrtnim parovima E i F sa karikom 4 i karikom 8
koje se, obrtanjem, spojene obrtnim parom K, pratioca 7. Pratioc 7 ima
ispust b koji periodi~no ulazi u prostor izme|u dve susedne ~ivije 6 na
to~ku 5 da bi spre~ila neèljeno kretanje za vreme perioda mirovanja.
Kada se breg 1 okre}e neprekidno, to~ak sa ~ivijama 5 okre}e se
kretanjem sa prekidima sa periodima mirovanja.
115
MEHANIZAM ZA PROMENLJIVO OKRETANJE SA

PREKIDIMA
Kru`ni, ekscentri~ni plo~asti breg 1, okre}e se oko fiksne ose A
(sl. 51). Pratioc 2 osciluje oko fiksne ose F i nosi roler 7 koji se kotrlja
du` konture brega 1. Karika 3 spojena je obrtnim parovima C, E i D sa
kliza~em 8, karikom 9 i do karike 4 koja osciluje oko fiksne ose B.
Kliza~ 8 se pomera du` ose pratioca 2. Karika 9 se obr}e oko ose K ~iji
poloàj moè biti promenljiv i blokiran u èljenom poloàju polugom 6
koja se okre}e oko fiksne ose L. Postavljeni izme|u ~lanova 4 i 5, su
roleri a i opruge f. ^lan 5 se okre}e slobodno oko ose B.
Sl. 51. - Podesivo kretanje sa prekidima

Kada se karika 4 okre}e u smeru suprotnom smeru kretanja
kazaljke na satu, roleri a bivaju uklje{teni izme|u karike 4 i ~lana 5,
okre}u}i ovaj drugi u istom smeru. Kada se breg 1 okre}e neprekidno,
~lan 5 se okre}e sa prekidima u smeru suprotnom smeru kretanja
kazaljke na satu. Amplituda oscilacija ~lana 4 je promenljiva
okretanjem poluge 6 i njenim zabravljivanjem u èljenoj poziciji.
116
UNUTRA[NJI BREGASTI MEHANIZAM ZA KRETANJE

SA PREKIDIMA SA USTAVLJAÊM
Disk 1 se okre}e u smeru kretanja kazaljke na satu, oko fiksne
ose A (sl. 52). Poluga 2 osciluje oko fiksne ose B i ima unutra{nju
povr{inu u obliku `ljeba b du` koga klizi ~ivija a diska 1. Poluga 2 ima
ispust sa osom C oko koje se okre}e skakavica 3. Skakavica 3 se
uklju~uje u zube ustavlja~a 4 koji se slobodno okre}e oko ose B. Kada
se disk 1 okre}e, njegova ~ivija a uklju~uje ru~icu u povr{ini brega b,
okre}u}i polugu 2 u smeru suprotnom smeru okretanja kazaljke na satu
dok se ta~ka gde ~ivija a prolazi preko ru~ice.
Sl. 52. - Unutra{nji bregasti mehanizam za kretanje

sa prekidima sa ustavlja~em
Poluga 2 osciluje i skakavica 3 okre}e ustavlja~ 4 kretanjem sa
prekidima i sa periodima mirovanja. Skakavica 3 se drì u kontaktu sa
to~kom 4 pomo}u opruge 5
117
PROMENLJIVO OKRETANJE SA PREKIDIMA

Breg u obliku plo~e 1 rotira oko fiksne ose A (sl. 53). Pratioc 2,
okre}e se oko fiksne ose B nose}i roler b koji se kotrlja po konturi sloènoj krivoj liniji a - a - brega 1. Skakavica 4 se okre}e oko fiksne ose
C pratioca 2 i uklju~uje u zupce ustavlja~kog to~ka 5 koji se obr}e oko
fiksne ose D.
Sl. 53. - Promenljivo okretanje sa prekidima

Kada se breg 1 okre}e, ustavlja~ki to~ak 5, okre}e se sa
prekidima i mirovanjima ~iji broj i duìna zavise od profila konture a - a,
brega 1. Roler b se drì u kontaktu sa bregom a skakavica 4 u kontaktu
sa ustavlja~kim to~kom pomo}u opruge 3.
118
MEHANIZAM DODAVANJA SA PREKIDIMA

Breg 1, okre}e se oko fiksne ose A i ima dva profilisana `ljeba, a i
b (sl. 54). Pratioc 4 se okre}e oko fiksne ose C i nosi roler 8 koji se
kotrlja i klizi du` `ljeba a. Pratioc 4 ima dve pro{licovane ru~ice sa
`ljebovima c i d. @ljeb c kliza du` ~ivije e na skakavici 3 koja kliza u
vo|ici D, pratioca 2. Pratioc 2 se okre}e oko fiksne ose B i nosi roler 7
koji se kotrlja i kliza du` `ljeba b. Ispust 5 kliza u fiksnoj vo|ici E i nosi
~iviju f koja kliza u `ljebu d. Dobo{ 6 se okre}e oko ose B.
Sl. 54. - Mehanizam dodavanja sa prekidima

Kada se breg 1 okre}e kontinuirano, dobo{ 6 se okre}e sa
prekidima pomo}u zuba k i skakavice 3, kada ova u|e u prostor izme|u
zuba m na dobo{u 6.
119
OKRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U EKSCENTRA

^lan mehanizma D je cilindar sa ekscentri~no postavljenom osom
A oko koje se okre}e na nepokretnom osloncu (sl. 55). Oko cilindra
postavljen je prsten K koji ga okruùje i koji je sastavni deo poluge E.
Poluga E je kliznim parom spojena sa kliza~em G koji se okre}e oko
fiksne ose B.
Sl. 55. - Kretanje sa prekidima pomo}u ekscentra

Kada se ekscentar D okre}e u smeru kretaknja suprotnom smeru
kretanja kazaljke na satu, zub J na poluzi E, uklju~uje se u me|uzublje
zup~anika F, saop{tavaju}i mu obrtno kretanje sa prekidima, u smeru
pokazanom strelicom. Skakavica H odre|uje poloàj zup~anika F i
spre~ava njegovo neèljeno okretanje u suprotnom smeru.. Za jedan
obrtaj ekscentra D, zup~anik F se zaokrene za ugao: = 360O/z gde je z
= broju zuba na zup~aniku F.
120
EKSCENTRI^NI TIP KRETANJA SA MIROVANJEM

Duìne ~lanova moraju zadoviljiti slede}e uslove: CB = 2,66 AB;
CD = 1,33 AB; AD = 2,66 AB; CE = 4,33 AB; BE = 6,3 AB; AF = 5,66
AB; DF = 4 AB I a = AB (sl. 56). Ekscentar 1 ima centar u ta~ki B i
okre}e se oko fiksne ose A. Spojna poluga 2 ima prsten b koji okruùje
ekscentar 1. Zavr{etak c, na drugom kraju poluge 2, spojen je obrtnim
parom E sa kliza~em 3 koji se kre}e du` vo|ica d, na pro{licovanoj
poluzi 4.
Sl 56. - Ekscentri~ni tip kretanja sa mirovanjem

Na putanji ta~ke E, na spojnoj poluzi 2, nalazi se deo putanje x x, prikazan punom, neprekidnom, pribli`no pravom linijom na
rastojanju a od fiksne ose F, oko koje karika 4 osciluje. Kada ta~ka E
prolazi kroz deo x - x, karika 4 ima period mirovanja.
121
OBRTNO KRETANJE VELIKOM BRZINOM

SA PREKIDIMA
Mehanizam prikazan na slici 57 obezbe|uje obrtno kretanje sa
prekidima koje se zahteva za pogon konvejera za izradu petlji kod
pletenja ìce. ^lan A dobija svoje rotaciono kretanje sa prekidima od
vratila B, koje se okre}e kontinuirano preko odre|enog dejstva
ekscentri~ne veze C, pogonjene ekscentrom L, spojenim klinom za
vratilo B. Lan~anik ili zup~anik- nisu prikazani- pri~vr{}eni za glav~inu
ili prednju stranu ~lana A, prenose kretanje sa prekidima do konvejera.
Prilikom svakog obrtaja vratila B, ~lan A odre|uje 1/11 obrtaja
preko ~ivije D, koja aktivira jedan od jedanaest ravnomerno
raspore|enih proreza S. Za vreme praznog ili povratnog hoda, odnosno
kretanja ~ivije D, ~lan A je zabravljen u poloàju od strane ~ivije E.
Odnos vremena praznog hoda i vremena izme|u dva odre|ena
poloàja, je 73 do 107 kod prikazane konstrukcije.
Na po~etku kretanja, ~lan A se kre}e polako, ali se brzina
pove}ava naglo do maksimuma, a potom polako opada sve do trenutka
kada je kretanje dostiglo svoj kraj. Kako mehanizam zaustavlja teret
bez udara, moè se raditi sa velikom brzinom i ako se vr{i upore|enje sa
mehanizmom ustavlja~kog to~ka i skakavicom, te{ko je izvr{iti
balansiranje i postoji tendencija da teret padne.
^lan A se uvek aktivira od strane jednog ili oba zuba D i E. Ovi
zubi se okre}u do krajnjih suprotnih poloàja ekscentri~ne {ipke C.
Obru{avanje tereta se spre~ava pomo}u blokiraju}eg zuba E koji moè
da se slobodno kliza u udubljenju G koje je napravljeno u ramu H. Ovaj
prorez ograni~ava pomeranje zuba E tako da je isti prisiljen da se kre}e
u vertikalnom smeru.
Pogled levo prikazuje delove mehanizma u poloàjima koji
zauzimaju celinu odre|enog perioda kretanja. Treba napomenuti da je
zub E u{ao u jedan od proreza u ~lanu A pre nego {to je zub D isklju~en
od strane drugog proreza ovog ~lana.
Neobi~no kretanje saop{teno ekscentri~noj {ipki C pomo}u
ekscentra L, ~ini da prati vertikalnu putanju svojim donjim krajem {to
za posledicu ima da se gornji kraj eksentri~ne {ipke C kre}e po
elipti~noj putanji nose}i sa sobom pogonjeni zub D. Zub D se uvek
zadràva u vertikalnom poloàju pomo}u proreza u vode}oj ru~ici, koji
je slobodan na vrhu ~lana A. Elipti~no kretanje i radijalna vo|ica
prisiljavaju pogonjeni zub D da aktivira i isklju~i sukcesivno proreze u
122
zubu ~lana A, koji transformi{e konstantno obrtno kretanje u kretanje

sa prekidima.
Sl. 57. - Vratilo B sa konstantnim obrtanjem i ekscentri~nim

saop{tavanjem kretanja sa prekidima ~lanu A koji je
zabravljen za vreme mirovanja
Mehanizam ima isti u~inak ako radi u drugom smeru. U
prilago|avanju za druge upotrebe, u odnosu na date, moglo bi se svesti
na slede}e: poloàj proreza u ~lanu A kontroli{e vrednost perioda
kretanja sa prekidima, a u isto vreme i perioda mirovanja. Morao bi da
postoji neparan broj proreza da bi se dobila najbolja operacija, ali po{to
se zup~anik, poganja u odgovaraju}em odnosu isti bi se mogli koristiti
da zadovolji pojedina~ne zahteve, pa ova karakteristika nije od vitalnog
zna~aja.
Ako bi broj proreza bio suvi{e mali, ekscentri~no bacanje bi bilo
preterano i rad mahanizma ne bi bio tako miran kao sa ve}im brojem
proreza. U su{tini manji broj proreza smanjuje, a ve}i broj pove}ava
vreme mirovanja.
Unutra{njost mehanizma, kako je prikazano, je napunjena ma{}u,
dok su delovi postolja napunjeni uljem. Ovim na~inom podmazivanja,
ulazna snaga se pove}ava i prenosi ve}e terete na ve}im brzinama.
123
DRUGI NAÎN OBRTNOG KRETANJA VELIKOM BRZINOM

SA PREKIDIMA
Obrtno kretanje sa prekidima, koje je upravo opisano, je
pogodno za upotrebu gde je vreme mirovanja malo u pore|enju sa
vremenom punjenja. Ukupno vreme mirovanja izme|u obrtanja ili
kretanja dodavanja u slu~aju mehanizma koji }e biti opisan, je vi{e od
180O po obrtaju, dok je u prethodno opisanom slu~aju manje od 180O.
Sl. 58. - Mehanizam za kretanje sa prekidima koji obezbe|uje duì

period mirovanja nego mehanizam prikazan na sl. 274
Principijelna razlika u konstrukcijama se moè na}i u poloàju
pogonskih zubaca, D i E (vidi sliku 58) u odnosu na ~lan A pomo}u
koga je kretanje sa prekidima, ili odre|eno kretanje, dobijeno.
Pokreta~ki zub deluje izvan prstena ~lana A, tako da se vreme
124
mirovanja dobija dok se ekscentricitet pomera iznad osne linije za

vreme trajanja povratnog hoda sipke S. Kretanje napred ili kretanje
dodavanja, javlja se dok se ekscentar pomera ispod horizontalne osne
linije. Na ovaj na~in duè bacanje ekscentra je iskori{}eno za prazan
hod, ili povratno pomeranje poluge S, dok se kra}e bacanje koristilo za
pomeranje u periodu dodavanja - u radnom hodu. Treba napomenuti da
se vratilo i njegov ekcentar B obr}u suprotnim smerom od pogonjenog
~lana A, dok se u konstrukciji koja je ranije opisana, kretao u istom
smeru.
Kada mehanizam radi, centralno vratilo za koje je pri~vr{}en
pogonski ekscentar B, rotira konstantnom brzinom. Donji kraj {ipke S
je ograni~en na vertikalno kretanje pomo}u zuba E. Zub E, montiran na
polugu S, ima {iroko uleì{tenje, i slobodno kliza u prorezu, u krutom
postolju. Zub D na suprotnom kraju {ipke S ima vezu sa {ipkom i
slobodno klizi u prorezu radijalne vo|ice R, koja se obr}e oko ~aure
centralnog vratila. Vo|ica R sluì da drì zub D u radijalnom poloàju u
odnosu na centralno vratilo. Kada mehanizam radi ekscentricitet B
uslovljava da se zub D i E alternativno uklju~uju i isklju~uju prate}i
otvore T, u prstenu, ~ine}i kretanje sa prekidima ~lana A.
Vertikalno kretanje donjeg kraja poluge S, u kombinaciji sa
obrtnim kretanjem koje daje ekscentar B, daje gornjem kraju poluge,
koji je povezan sa zubom D, elipti~no kretanje. Ovo kretanje prati
uklju~ivanje i isklju~ivanje zuba D u otvorima T ~ime se ostavaruje
zahtevano kretanje sa prekidima, vo|enog ~lana A. Duìna i oblik zuba
kao i jedan i drugi zub su takvi da su uvek u zahvatu sa prorezom u
~lanu A {to ~ini kontrolu kretanja. Zub E blokira deo A u poloàju
kada je zub D u svom povratnom kretanju ili praznom hodu. Zub D
aktivira prorez uslovljavaju}i kretanje napred, dok je zub E van zahvata.
Glav~ina na strani ~lana A je tako konstruisana da se na nju mogu
osloniti zup~anik, ili klin, na koji nacin se kretanje prenosi na druge
delove mehanizma.
Ovaj mehanizam ima nekoliko poèljnih karakteristika kao {to su
mirno startovanje i zaustavljanje, odsustvo bacanja, dobra povezanost
pomeranja, kompaktnost i sposobnost rada sa relativno velikim
brzinama. Prazan hod je odre|en brojem proreza (otvora) i uvek je
ekvivalent od vi{e od 180O po obrtaju. Sa manje otvora vreme praznog
hoda }e biti ve}e, a sa ne{to ve}im brojem }e biti manje. Za najbolji rad,
trebao bi se broj otvora odrediti i blokirati.
125
KOMBINACIJA BREGA I DIFERENCIJALA ZA POMERANJE

TRAKASTOG TRANSPORTERA
Lan~ani transporter se rasprostranjeno koristi za preno{enje
kontejnera kroz ma{inu za punjenje, a kretanje sa prekidima je tako
ure|eno da se lanac zadràva u intervalima da bi mogao pravo-vremeno
da primi kontejnere. Jedan od interesantnih prenosnika za ostavrivanje
ovakvog kretanja je prikazan na slici 59. Njegovu konstrukciju
unapre|uje breg koji prenosi kretanje do diferencijalnog planetarnog
prenosnika u cilju kontrole rotacije pogonskog lan~anika lan~anog
transportera.
Ovakav mehanizam ima svoju primenu i u ma{ini za punjenje
fla{a te~no{}u. Da bi se izbeglo rasipanje te~nosti, fla{e prolaze
pojedina~no na transporter, a to je mera da se izbegnu udari pri
pokretanju i zaustavljanju.
Kretanje sa prekidima se prenosi na vratilo lan~anika A od
pogonskog vratila koje se obr}e konstrantnom brzinom, preko
zup~anika C i D, zup~anika E, F i G i preko breg H. Zup~anici C i E su
pri~vr{}eni na pogonskom vratilu ~iji se kraj slobodno obr}e u
pogonjenom vratilu A. Na ovom vratilu je pri~vr{}en zup~anik G koji se
spreze sa zup~anikom F. Zupcanik F je montiran na rukovcu J koji drì
roler pratioca, koji se slobodno obrce na vratilu B. Spoljnji kraj rukavca
J drì roler pratioca koji uklju~uje breg H, koji je opet uleì{ten u vratilu
K. Da bi se sinhronizovao rad lan~anog transportera i ostalog dela
ma{ine, ciklus lan~anog transportera mora da se odigra ta~no za vreme
1/4 obrtaja pogonskog vratila B.
Postoje ~etiri stajali{ta za svaku duìnu lan~anog transportera
koja je ekvivalentna obimu podeonog kruga lan~anika; tako da bi se
lanac na svakom stajali{tu zadrào radi punjenja, lan~anik M se mora
zaustaviti i izdràti posle svake ~etvrtine obrtaja. Ekspirementalno se
treba podesiti da se jedno punjenje obavlja za isto vreme kao ono koje
je potrebno da se vratilo B okrene za jednu osminu okretanja. Prema
tome, kako je ugaono pomeranje ovog vratila za vreme zadràvanja,
unapred odre|eno, preostaje da se u kinematske proporcije zup~anika i
brega obezbedi takvo pomeranje rukavca J da se ovo zadràvanje moè
ostvariti, a to je slu~aj kada zup~anik F kotrlja zup~anik G bez rotiranja
lan~anika.
126
Sl. 59. - Lan~ani pogon transportera koji ~ini da se na stajali{tima

transporter zadràva bez polaznog i zaustavnog udara
127
Imaju}i u vidu da je rukavac J nepomi~an za jednu osminu

obrtaja zup~anika E, u smeru pokazanom strelicom, }e izazvati rotaciju
zup~anika G, samo u suprotnom smeru. Sada, ako imamo u vidu, da se
za vreme jedne osmine obrtaja zup~anika E, rukavac J zaokrene za
jednu {esnaestinu obrtaja u istom smeru, tada }e se zup~anik F kotrljati
na zup~aniku G dok }e ovaj ostati nepomi~an. Po{to znamo da
pomeranje rukavca J, zahteva da se zup~anik G i lan~anik M, zadrè za
vreme od jedne osmine obrtaja pogonskog vratila, moè se razviti
kontura brega.
Bacanje brega }e, naravno, odgovoriti ugaonom pomeranju
rukavca. Zahteva se kompletan ciklus brega za svaku ~etvrtinu obrtaja
pogonskog vratila. Me|utim, prenosni odnos izme|u zup~anika C i D
mora da bude 4: l.
Tako, dok pogonsko vratilo B rotira za jednu osminu kruga od
poloàja koji je prikazan, breg }e rotirati jednu polovinu okretaja, a
zup~anik F }e se kotrljati na zup~aniku G, uslovljavaju}i da se zup~anik
G i lancanik zadrè. Za vreme slede}e osmine okretaja vratila B,
me|utim, breg }e ostvariti svoj potpuni obrtaj, njihaju}i rukavac u
suprotnom smeru i prinuditi zup~anik F da rotira zup~anik G za jednu
~etvrtinu obrtaja, ili }e rotirati duplo ako je rukavac J nepokretan. Na
ovaj na~in se vidi da }e vratila B i A imati isto ugaono pomeranje za
svaku stanicu, iako vratilo A rotira sa ve}om brzinom, gubitak
pomeranja }e biti rezultat njegovog perioda mirovanja.
Kada se posmatra kontura brega moè se primetiti da se ista
stalno razvija da bi dala konstantan nagib za prvu polovinu okretanja.
Ovaj konstantan uspon je vaàn ako se zahteva precizno odre|en
poloàj mirovanja. Za ostalu polovinu brega, sa ~ije konture po~inje
penjanje nagore, pomeranje rukavca se ubrzava, a onda smanjuje do
vrha. Ovo ubrzavanje i usporavanje rukavca, ako se prenos vr{i preko
zup~anika, rezultira u odgovaraju}e pomeranje lan~anog transportera, a
udar lanca je tako mali da se rasprskavanje te~nosti ne javlja ~esto.
Radni moment koji se prenosi preko zup~anika je dovoljan da se
odràva prate}i roler pratioca na bregu.
128
MEHANIZAM ZA KRETANJE SA PREKIDIMA KOJI SE

PODE[AVA I KONTROLI[E SATNIM MEHANIZMOM
Mehanizam prikazan na slici 60. koristi se na ma{ini za stezanje
(zatvaranje) zatvara~a za boce. Funkcija mehanizma je da naizmeni~no
povija stoèr sa nagibom od jednog do drugog poloàja dozvoljavaju}i
nagib da u svakom poloàju ostane dovoljno dugo da prihvati ambalaù
za punjenje zatvara~ima za fla{e ~iji se period odre|uje pomo}u nagiba.
Mada se pomeranja, koja se obezbe|uju ovim mehanizmom,
mogu drugim konstrukcionim re{enjima udvostru~iti, nijedan od
postoje}ih tipova ne moè da zadovolji posebne zahteve ma{ine za
skupljanje koji je ovde opisan. Mehanizam je to omogucio postupno.
Zahtevana pomeranja su se prenela na nagib kliza~a A. Klin Z u
kliza~u A aktivira otvor na donjoj strani nagiba. Kada se kliza~ A na|e
u poloàju kao {to je prikazano na levoj projekciji slike 60, nagib vr{i
istovar u jednu od ambalaà. Kada se pakovanje napuni, sat koji ima
polugu koja je povezana za {ipku W, jarma P, osloba|aju}i poslednji
~lan, {to za posledicu ima uklju~ivanje spojnice za pogonsko i gonjeno
vratilo, a potom isklju~ivanje kada je gonjeno vratilo zahvatilo laktastu
polugu oko jedne polovine okretanja.
Osovina L, laktaste poluge aktivira prorez u kliza~u A, i nosi
kliza~ na suprotni poloàj i tamo ~eka dok se ambalaà napuni
zatvara~ima fla{a. Sat se tada aktivira i nagib se automatski preme{ta u
drugi poloàj. Ovaj ciklus rada se, kontinualno ponavlja, a mehanizam
se obr}e konstantnom brzinom pogonjen vratilom I preko helikoidnog
ozubljenja C i vratila D. Ovim konstruktivnim re{enjem se pomeranje
nagiba izvr{ava vrlo brzo i mekano. Tajming ovih pomeranja i trajanje
preostalih perioda se kontroli{e pomo}u satnog mehanizma, koji se
moè podesiti da odgovori raznim radnim zahtevima.
129
Sl. 60. - Mehanizam koji se kontroli{e satnim mehanizmom koji sluì da

saop{ti naizmeni~no kretanje sa prekidima kliza~u A
130
KONSTRUKCIJA I RAD MEAHANIZMA ZA KRETANJE

SA PREKIDIMA, KOJI JE KONTROLISAN SATNIM URE\AJEM
Prema konstruktivnom re{enju mehanizma, ozubljeni ~lan
spojnice E, pri~vr{}en je za vratilo D, koje se stalno obr}e, a koje je
uleì{teno u leàjevima F. Drugi deo mehanizma je oslonjen u leàju G i
sastoji se od vratila H na kome je ozubljeni ~lan spojnice E, koji je
spreman da klizi. Rotacija spojnice E1, na vratilu H, je osigurana sa dva
mala klju~a J, pomo}u kojih je spojnica E1, fiksirana u vratilu i koji
zatvaraju mogu}nost klizanja u pravcu klju~a.
Sl. 61. - Presek X - X sa sl. 60

Laktasta poluga K je pri~vr{}ena za drugi kraj vratila H.
131
Prsten M onemogu}ava bilo kakvo bo~no pomeranje vratila i

istovremeno sluì kao vo|ica za oprugu N. Kada se mehanizam oslobodi
opruge N, pritiska element spojnice E, uklju~uju}i, element E, {to
obezbe|uje rotaciju laktaste poluge K za jednu polovinu obrtaja.
Sl. 62. Princip rada brega O sa sl. 80

Breg O, koji uslovljava da kliza~ A miruje na kraju svakog hoda,
ili jednu polovinu obrtaja vratila H, pri~vr{}en je za spojni~ki element E
. Kontura brega O, kada se razvije, prikazana je desno na slici 62. Moè
se primetiti da postoje dva zareza na povr{ini brega posle kojih sledi
naglo povla~enje. Ono se doga|a ta~no na 180O:
Da bi se isklju~ili elementi spojnice, neophodno je samo da se
pomeri element spojnice E, za odre|enu distancu koja zavisi od debljine
zuba spojnice i zbira zazora izme|u zuba. U ovom slu~aju debljina zuba
je bila 1,6mm. Podizanje konture brega je bilo 5,55mm a dati zazor
132
izme|u zuba 4mm. Ovaj veliki zazor je neophodan kada se ho}e da

jasno opi{e rad pratioca (rolera) brega.
Breg koji je konstruisan u obliku prstena, pri~vr{}en je na
element spojnice E1 tako da su dva ~lana slobodna da se pokre}u bo~no
du` vratila H.
Valjcic (roler) brega je donekle vi{e razmatran nego prose~an tip
pratioca i on je interesantniji i jedinstven deo mehanizma. Prema
slikama 60 i 61, jaram P je vo|en u uleì{tenjima Q. Ovi leàjevi su
otvoreni za profilisanje i montiranje mehanizma. Da bi se spre~ilo da se
jaram zarotira u svom leì{tu, obezbe|en je osigura~ Y, a put osigura~a
je onemogu}en da se kre}e vertikalno.
Donje stablo jarma je snabdeveno sa podesivom osnovicom
pratioca W koja se moè blokitari pomocu `leba V. Podesivost ove
osnovice je vrlo va`na jer odre|uje zbir pomeranja koji je potreban u
polu`nom mehanizmu (ovde nije prikazan), koji je pri~vr{}en za
osnovicu pratioca W. Ovaj polu`ni mehanizam je povezan za sat koji
meri vreme pomeranja. Mehanizam koji radi kao satni mehanizam
otpu{ta donju osnovicu i primorava elemente spojnice da naprave
kontakt pod dejstvom opruge N.
Funkcionisanje osovinica pratioca }e se lak{e razumeti ako se
razmatraju {eme na slici 62 koje pokaziju glavne poloàje osovinice
pratioca sa relacijom u odnosu na konturu brega. U poloàju A je
prikazana standardna pozicija osovinice pratioca na po~etku. Donja
osovinica je u kontaktu sa konturom brega, dok je gornja osovinica
slobodna. Tako je jaram P (slika 60) povu~en nadole, donja osovinica je
skinuta, a gornja osovinica nailazi na spoljnu ivicu prstena brega, kao
{to je prikazano u poloàju B
Treba primetiti da je gornja osovinica ve}a u pre~niku nego
donja. Svrha ovog konstruktivnog re{enja je o~igledno dalja postojanost
mehanizma. Ako gornja osovinica nai|e na spoljnu ivicu prstenastog
brega, opruga U, slika 62, se sabija. Me|utim, ovaj uslov traje samo
nakratko, jer po{to opruga, N pritiska elemente spojnice do kontakta,
isto tako, udalje osovinicu od konture brega, {to }e kao rezultat dati
obrtanje brega i svih sa njime povezanih delova.
Isto tako, kada po~ne rotacija, gornja osovinica se osloba|a i
spu{ta dole pod dejstvom opru`ne sile opruge U, tako da ista pravi
kontakt sa bregom kao {to je prikazano u poloàju C, slike 62. Ako se
breg zarotirao za 180O, elementi spojnice se odvajaju i rotacija prestaje.
Ovaj poslednji korak je prikazan pomo}u pozicije D, na slici 62, gde se
ta~ka ozna~ena sa 1 pomera pomo}u ta~ke ozna~ene sa 2, pod gornjom
osovinicom valjka R. U me|uvremenu, laktasta poluga se pomerila od
jednog kraja njenog hoda na drugi i tu se zaustavila. Donja osovinica je
iza{la iz kontakta sa konturom brega i izvr{ila dejstvo da se elementi
spojnice razdvoje. Isto tako je oslobo|en jaram, pa se isti, pod dejstvom
133
opruge T, podigao, slika 60 i u istom trenutku, gornja osovinica se

pomerila od konture i vratila se na mesto pomo}u donje osovinice. Ovo
se obja{njava time {to je gornja osovinica ne{to ve}eg pre~nika nego
donja.
Gornja osovinica uslovljava da se kontura brega pomeri, ili da se
lagano vrati od ivice donjeg valjka (rolera). Ovo primorava donju
osovinicu da se izdigne u poloàj suprotan konturi brega. Breg i ~lan
spojnice E1, pomeraju ~lan spojnice E, kada gornja osovinica pratioca
napusti konturu brega, ali se ovo pomeranje zaustavlja pomo}u donje
osovinice.
Treba napomenuti dva vrlo va`na detalja. Prvo, rastojanje
izme|u krajeva gornje i donje osovinice, mora da bude toliko da dovede
donju osovinicu suprotno konturi brega, pre nego {to se gornja
osovinica potpuno ne pomeri od kontakta sa bregom. Ako ovaj uslov ne
postoji, opruga N }e pritiskati elemente spojnice i dovesti ih u kontakt,
pre nego {to je donja osovinica u poloàju da drì njenu zadnju stranu
kada gornja osovinica odstupi. Drugi vaàn detalj je u tome da je
podizanje kontura brega odre|eno veli~inom gornje osovinice. Gornja
osovinica mora da bude u stanju da padne u donji deo konture brega
pre nego {to isti moè da izvr{i svoju funkciju.
Ako je rame otpu{teno pre nego {to je breg zarotirao za 180O,
donja osovinica }e izvr{iti svoju funkciju odvajanja elemenata spojnice i
odvoji gornju osovinicu toliko, koliko je potrebno za kontakt sa
bregom. U ovom posebnom slu~aju nije bilo potpuno odre|eno vreme
potrebno za otpu{tanje jarma tako da je ovo re{enje obezbe|ivalo samo
180O kru`nog pomeranja. Da bi se to re{ilo, umesto jednog moralo se
koristiti dva valjka (pratioca) brega. Treba ovde napomenuti da je ovaj
mehanizam radio brzinom od oko 100 obrtaja u minuti {to nije te{ko.
Medutim, ako je brzina ve}a od 200 obrtaja u minuti, neophodno je da
se obezbedi mali pritisak u povr{ini konture, brega. Ovo }e onemogu}iti
pojavu inercije koja se razvija u delovima koji rotiraju.
134
NAIZMENI^NO KRETANJE SA PREKIDIMA IZVEDENO

POMO]U BREGA KOGA POKRE]E LANAC
Ponekad je potrebno da se postigne pozitivno reverzibilno
kretanje pra}eno periodom mirovanja, od strane pokretnog lanca.
Takvo kretanje se moè predati preko svake veze na lancu sa ure|ajem
prikazaniom na slici 63, ili izostavljanjem odre|enih bregastih valjaka,
ure|aj se moè sa~initi da radi samo kao deonica lanca koji ga prolazi.
Upu}ivanjem na ilustraciju, lanac J je konstruisan od ravnih
~eli~nih veza koje su spojene zajedno sa dvema duìnama cevi, jedna sa
polugom, na na~in da bi se dozvolilo slobodno obrtno kretanje na
spojnim vezama. Svaka veza je opremljena vretenom G, ~iji najvi{i kraj
nosi drza~ radnog komada (nije prikazan) dok na nièm kraju je
montiran set od 3 valjka. Najmanji valjak predstavlja klizni parnjak na
glav~ini na jednom od onih ve}ih i deluje naspram ravnog brega, a kada
je lanac u kretanju. Dva ve}a lanca dolaze u kontakt sa {ipkom C, otuda
obezbe|ujuci neophodnu podr{ku za lanac kada je pod uticajem
delovanja brega. Breg je pri~vr{}en zavrtnjevima i klipovima za
ljuljaju}e rame M, koje se obr}e u raklji B preko ~ivije N, dràne u raklji
preko seta zavrtnjeva O. Raklja je osigurana za ma{inski sto preko
zavrtnjeva, gde je potporna {ipka C montirana za njen gornji deo.
Takode postoje dve ravne raklje (koje nisu prikazane) da podrè
ekstremne krajeve ove {sipke. Povezana za str~e}i deo ramena M, je
veza p koja nosi reverzibilno kretanje za zahtevni deo ma{ine.
U toku rada, valjak D, kao {to je prikazano u bo~noj projekciji,
upravo treba da primora ta~ku K, brega, van lanca, i dok se breg obr}e
na ~iviji N, kraj L }e se pomerati prema lancu izme|u dva valjka F i E.
Naspram daljeg kretanja lanca, ivica X }e do}i u kontakt sa valjkom E.
U ovo vreme, centar valjka D je pre{ao ta~ku K, tako da valjak E
primorava ivicu X van, ta~ka K se ljulja prema lancu i izme|u valjka D i
F. Izbo~ina Y brega spre~ava ta~ku K da se dalje ljulja prema centru
lanca. Breg dejstvuje samo za vreme kretanja lanca pribli`no jednako
pre~niku bregastih valjaka, i kako je izbo~ina za koju je veza P
povezana, sastavna sa bregom, kretanje drugog, kao {to je opisano, }e
prouzrokovati èljeno reverzibilno kretanje veze P.
135
Sl. 63. - Naizmeni~no kretanje sa prekidima, prouzrokovano kretanjem

lanca pored brega
136
KRETANJE SA PREKIDIMA ZA VELIKE OBRTNE BRZINE

Razli~iti oblici kretanja sa prekidima su konstruisani za pogonske
ma{inske delove koji se naizmeni~no moraju obrtati kroz deo obrtaja i
onda se zadràvati ili ostati stacionarnim izme|u svakog delimi~nog
obrtnog kretanja. Neki mehanizmi iz ove klase, me|utim, nisu
adaptirani, prilagodeni za visoke brzine usled prekomernih udara, svaki
put kada je gornji ~lan pokrenut. Konstrukcija ovde ilustrovana (vidi
sliku 64), je sli~na po principu u odnosu na one koji se koriste na
filmskim projektorima, iako su mnogo ve}i, rade tiho i glatko sa velikim
brzinama.
Sl. 64. - Kretanje sa prekidima velike brzine sa mirovanjem

od 270O ili manje
Ovaj posebni mehanizam se koristi na ma{ini za pravljenje
poklopaca na fla{ama za mleko. Pogonski ~lan, koji je u pre~niku 610
mm pravi ~etiri obrrtaja u odnosu na jedan vo|eni ~lan, koji ima ~etiri
137
podjednako raspo|eljena ramena, svako opremljeno sa valjkom, kao {to

prikazuje ilustracije. Brzina pogonskog ~lana je 960 obrtaja po minuti, i
zahteva minimalno kretanje od 90 stepeni da bi pogonio gornji ~lan
glatko i tiho ovom brzinom. Dejstvo se moè produìti za ve}i ugao;
otuda, dozvoljavaju}i vi{e brzine i skrivanje perioda mirovanja.
OP[TA KONSTRUKCIJA OBRTNOG KRETANJA SA

PREKIDIMA VELIKE BRZINE
Valjci na vo|enom ~lanu aktiviraju veliku prstenastu traku
(pogledati bo~ni pogled) i nakon svake ~etvrtine obrtaja, vo|eno vratilo
je obezbe|eno za vreme perioda mirovanja. Kako se pogonski ~lan
obr}e u smeru strelice, on saop{tava kretanje sa prekidima, vo|enom
vratilu, u istom smeru. Povr{ina u G (slika 64) spoljne trake dejstvuje
naspram valjka B sve dok valjak A ne u|e u `ljeb H.
Kada je valjak A potpuno u{ao u `ljeb H, valjak C, po~inje da
ulazi u `ljeb J. Kada ta~ka P na pogonskom ~lanu pro|e valjak B, valjak
A je na pola puta kroz `ljeb H, i kako valjak B po~inje da aktivira
povr{inu K, valjak A se polako pomera sa trake H. Kada je valjak A
dosegao poloàj ozna~en sa A, tada se valjak D zaljulja tako da je
ponovo u dodiru sa unutra{njom putanjom, kao u poloàju D, valjak B
je na B1, a vo|eni ~lan se zaokrenuo za jednu ~etvrtinu obrtaja. Valjak C
sada prolazi, da bi dospeo u `ljeb H koji prati valjak D oko unutra{nje
putanje. Pogonjeni ~lan nije nikad u poloàju da se obr}e u jednom ili
drugom smeru, osim ako se zaokrenuo pomocu staza, ili `ljebova brega,
a dva, ili vi{e valjka su uvek u zahvatu sa pogonskom ma{inom.
CRTANJE KRIVE BREGA

U zahtevu da se izbegnum udari, narocito pri velikim brzinama,
neophodno je da se ubrzavanje vr{i postepeno, a potom da se kretanje
pogonjenog ~lana isto tako, postepeno usporava. Sada }e biti
predstavljen metod koji ce omogu}iti da se ostvari ovaj cilj. Pomo}u N,
kao centra povuci luk FE kroz osu vo|enog vratila i podeliti ovaj luk na
36 jednakih delova. Dalje, iz F kao centra, povu}i luk kroz ose valjka A
i B i produìti ovaj luk do 45O do ta~ke M. Po~injuci od centra valjka A,
izvr{iti podelu za 1 stepen, onda za 2 stepena, 3 stepena, 4 stepena i sve
tako, do, uklju~uju}i do 9 stepeni. Ukupni broj stepeni je jednak 45
stepeni (1 + 2 + 3 + 4 + 5 + 6 + 7 + 8 + 9 = 45), pri ~emu devetu podelu
izvr{iti progresivno od 1 do 9 stepeni sa podeokom od 1 stepena.
138
Ova procedura se sada ponavlja; deljenje po~inje od 45O i

progresivno se smanjuje od 9 do 1 . po~injuci od centra valjka B,
operaciju obnoviti i po~eti podelu sa 1 stepenom i pove}ati do 9
zavr{avaju}i u ta~ki M.
Svaka podela od A do M je sada deljiva sa dva (moè se deliti na
dva jednaka dela); u tom smislu izme|u centra A i B sada ima 36 podela
isto kao i izmedu centra F i E. Po{to su podele od F do E numerisane od
1 do 36, podele od A do B su, tako|e, numerisane od 1 do 36 .
Od ovih podela, mi }emo sada nastaviti da bismo locirali
promenljive ta~ke osnih linija `ljeba brega J i H. Sa N, kao centrom
povu}i luk kroz podelu 1 na luku AB, produìti ga na levo i desno od
vertikalne osne linije NP. Povu}i drugi luk kroz podelu 2 i nastaviti do
podele 36, do centra valjka B. Lukove, kroz ove promenljive ta~ke
podele, nije potrebno nastaviti, ali one }e se locirati levo i desno od
vertikalne osne linije NP dovoljno udaljeno koliko je najmanje
potrebno da se preseku osne linije bregastih `ljebova.
Sada otvoriti {estar za zadnjeg pogonjenog ~lana, ili od centra
vratila F do jednog od centara valjka. Sa podeonim brojem (najbliè do
F) kao centra, povu}i luk presecaju}i luk broj 1, polaze}i od centra N
udesno od vertikalne linije NP. Nastaviti dok lukovi radijusa
pogonjenog ~lana ne preseku svaku od 36 podela na FE seku}i na taj
na~in svih 36 lukova (desno od NP) povu~enim od centra N.
Na taj na~in trideset {est centara koji su locirani du` osne linije
bregastog `ljeba H i ta~aka du` strana ovog `ljeba je nacrtati olovkom,
ili perom radijuse vo|enih valjaka, kao povla~enjem niza lukova. Tada
se mogu povu}i tangente na strane `ljeba H koje tangiraju ove lukove.
Da bi se nacrtao `ljeb J, ponovo se otvori {estar za radijus
pogonjenog ~lana i povla~i od E do F. Na ovaj na~in moè se odrediti
poloàj niza ta~aka (uzastopnih poloàja) centara valjka za `ljeb J.
Prilikom crtanja krive GPK spoljne putanje pogonskog ~lana
postupa se na slede}i na~in: sa N kao centrom a od svake od osamnaest
podela na luku od centra B do centra M, povu}i osamnaest lukova
nadesno od centra P i osamnaest lukova nalevo tako da se sve grani~e sa
povr{inom K i G; zatim pomo}u {estara povu}i luk za radijus
pogonjenog ~lana, prese}i trideset {est lukova pomo}u dugog niza od 36
lukova sa podelama na luku FE.
Ako se ima u vidu da su trideset {est lukova, koji dodiruju G i K
numerisani od 1 do 36 s leva na desno onda ce se podeoni broj 1 na FE
koristiti da presece luk broj 1, i tako dalje, do 36 podele koje dodiruju E
koje se koriste radi preseka trideset {estog luka na kraju povr{ine K sa
valjaka sada su deo od ovih trideset {est centara radi odre|ivanja
poloàja ta~aka du` profila GPK.
Iako je prenosni odnos ovog pojedinacnog mehanizma 4 prema l,
moguci su i drugi prenosni odnosi sabiranjem vi{e poluga i valjaka
139
prema pogonskom ~lanu i produàvanjem delovanja brega na duèm

luku na upravlja~u. Ovaj mehanizam ima jedno nepoèljno svojstvo pogonjeno vratilo mora da bude kraj na upravlja~u i ne sme da se
pridràva ni sa jedne strane kao {to je prikazano na poslednjoj
projekciji. Medutim, stalno usavr{avanje prenosa izme|u pogonskih i
pogonjenih ~lanova i dobra distribucija habaju}ih povr{ina i
prilagodljivost na velike brzine, nadokna|uje napred pomenute mane.
140
PROMENLJIVO OBRTNO KRETANJE SA PREKIDIMA

POMO]U IZMENLJIVIH BREGOVA
Neka od novijih re{enja u mehanizmima sa kretanjem sa
prekidima, prikazana su na sl. 65. Posmatraju}i gornji pogled na slici,
vratilo B se okre}e konstantno, dobijaju}i svoje kretanje od jednog od
vratila sa konstantnim obrtanjem na ma{ini na kojoj je primenjen.
Drugo vratilo C, saop{tava svoje kretanje sa prekidima, dobijeno od
mehanizma. Sa delovima brega N i O, vratilo C pravi 0,5 obrtaja, a
zatim miruje dok vratilo B napravi 7,5 obrtaja. Mehanizam je opremljen
sa sedam dodatnih bregova, koji se mogu upotrebiti umesto
postavljenog, prikazanog u N i O, radi obezbe|ivanja razli~itih kretanja
sa prekidima.
Pogonsko vratilo B, okre}e se u leàjevima L i W. Cilindri~ni
zup~anik V, ~ivijom pri~vr{}en za vratilo B, uzup~en je sa zup~anikom u
obliku ~aure koji na sebi ima ~eoni `ljeb H. Zup~anik sa ~aurom,
uzup~en je sa zup~anikom sa prirubnicom U. Prirubnica U pri~vr{}ena
je za vratilo X, ~ivijom i na suprotnom kraju od velikog zup~anika, ima
obrtni disk na koji se montiraju delovi brega N i O. Ovi delovi brega N,
pri~vr{}eni su za disk, vijcima I. Prsten K je ~ivijom spojen za vratilo X, i
prima aksijalno optere}enje od dejstva brega, koje prenosi na aksijalni
leàj J.
âura H, koja kliza i tako|e se obr}e oko vratila C, ima naslon ili
prsten koji je pod konusom sa obe strane i koji je pod dejstvom brega N
i O. âura H ima jedan ~eoni zubac, na koji deluje jedan ili dva zupca
na ~lanu G. ^lan G, koji je pri~vr{}en na vratilo C, opremljen je
frikcionom, trakastom ko~nicom D. Frikciono potezanje ko~nice,
kontroli{e se pode{avaju}om navrtkom E, koja pribliàva ili udaljava
obloge ko~nice onoliko koliko je potrebno. Opruga T deluje na ~auru
H, potiskuju}i konusne povr{ine prstena na ~auri H prema bregu N i O,
naslanjaju}i se na kugli~ni aksijalni leàj Q.
Po{to ima osam razli~itih kretanja sa prekidima koja mogu biti
prene{ena, osam kompleta, kojima je mehanizam opremljen, moraju
biti razli~ite duìne. Kada je kra}i deo od prikazanog brega O,
upotrebljen, dva dela brega N klize unazad, tako da ostvare kontakt sa
kra}im bregom, i pri~vrste se vijcima. Na ~lanu U, obezbe|ene su
dodatne rupe za pri~vr{}ivanje novih delova brega. Treba primetiti da
su podeoni krugovi zup~anika na glav~inama H i U, i brega i konusmog
141
naslona, jednaki tako, da su pribli`no, skoro sva klizanja izme|u

povr{ina bregova, eliminisana.
Sl. 65. - Promenljivo kretanje sa prekidima pomo}u

izmenljivih bregova
Rad mehanizma moè se objasniti na slede}i na~in: âura H,
pogonjena je vratilom B sa kojim ima isti broj obrtaja u minuti. Vratilo
X se obr}e za ~etvrtinu puta brè od vratila B i ~aure H. Sa delom brega
142
O, prikazanim na slici, vratilo C }e mirovati ili ostati stacionarno dok

vratilo B napravi 3,5 obrtaja, posle ~ega }e vratilo C napraviti polovinu
obrtaja i kompletirati jedan ciklus. Breg N jednostavno potiskuje ~auru
H unazad, ~ime se isklju~uje spojnica, dok se breg okre}e ponovo u
poloàj za uklju~ivanje spojnice. Frikciona ko~nica sluì da zaustavi
vratilo C ~im su zubi spojnice isklju~eni i tako|e kao prevencija bilo kog
drugog kretanja koje se moè pojaviti.
143
MEHANIZAM ZA KONTROLU DU@INE ROTACIJE

I PERIODA MIROVANJA
Zahtev je bio da se kretanje sa prekidima saop{ti vratilu koje se
obr}e jednim obrtajem u sekundi uz mogu}nost pode{avanja duìne
perioda u kojen vratilo ostaje stacionarno. Prvi vrsta rada, za koji je
mehanizam bio u upotrebi je, kada je vratilo ~inilo jedan obrtaj u
sekundi a ostajalo u stanju mirovanja 59 sekundi. Druga vrsta rada je
bili da je vratilo ~inilo tri obrtaja u tri sekunde a ostajalo u stanju
mirovanja 57 sekundi, dok je tre}a operacija zahtevala da vratilo na~ini
pet obrtaja u pet sekundi a zatim ostane u stanju mirovanja 55 sekundi.
Mehanizam prikazan na sl. 66, konstruisan je da bi se udovoljilo
ovim zahtevima. Na osnovi ma{ine A, montirano je postolje leàja R, u
kome se okre}e bez zazora kraj ~aure puà U. Vratilo N, obr}e se kroz
~auru puà U, prenose}i odgovaraju}e kretanje sa prekidima na
odgovaraju}u ma{inu koja nije prikazana na slici. ^lan spojnice K kliza
aksijalno po vratilu N, prenose}i obrtanje pomo}u klina L. Na ~elu
prirubnice ~aure puà U, nalazi se jedan spojni~ki zub koji se uklju~uje
sa zubima na ~lanu spojnice K. Pu` je uzup~en sa pu`nim to~kom E,
saop{tavaju}i kontinualno i jednoliko obrtanje plo~i brega F. Plo~a
brega potiskuje polugu C, i isklju~uje spojnicu K na kraju perioda u
kojem se zahteva da vratilo N bude stacionarno. Ko~ioni dobo{ Y
klinom je vezan za vratilo N, i opremljen je ~eli~nom trakastom
ko~nicom M sa frikcionom oblogom koja naleè na dobo{. Pritisak
ko~ione frikcione obloge na dobo{, ostvaruje se oprugom V.
Kada je mehanizam u radu, kai{nik S je pogonjen kai{em
brzinom od 60 obrtaja u minuti. Ovaj kai{nik okre}e pu` U, koji okre}e
pu`ni to~ak E, i plo~u brega F, za jedan obrtaj u minuti. Po{to pu` ima
jednohodi navoj, ta~ka na obimu plo~e brega }e se zaokrenuti za
rastojanje Z, koje je jednako koraku navoja ili pribli`no 6,35 mm, za
jedan obrtaj puà U i vratila N.
Jednom pode{enu plo~u brega nije potrebno ponovo pode{avati
osim u slu~ajevima kada je potrebno kompenzirati habanje u toku rada.
Kada uba~eni deo brega dospe do kraja puta Z, kretanje poluge C }e
isklju~iti spojnicu K, tako da se rotacija vratila zaustavlja ta~no na kraju
jednog obrtaja. Frikciona ko~nica M i ko~ioni dobo{ Y, trenutno
zaustavljaju dalje okretanje vratila.
144
Sl. 66. - Promenljivo kretanje sa prekidima pomo}u

izmenljivih bregova
Za obezbe|enje potrebnog mirovanja za drugu i tre}u operaciju,
rastojanje Z mora biti pove}ano. Ovo zahteva upotrebu zamenljivih
plo~a brega F. Za drugu operaciju, dimenzija Z je tri puta ve}a od Z u
prvoj operaciji a za tre}u treba da bude pet puta ve}a. Svaka druga~iji
odnos moè se dobiti obezbe|enjeo odgovaraju}ih plo~a brega.
145
KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U DVA

SINHRONIZOVANA BREGA
Ma{ine za pakovanje ~esto zahtevaju mehanizme koji prenose
specifi~no kretanje za vreme 1/5 obrtaja glavnog vratila brega. Takva
potreba bi mogla biti i ve}a gde se trebaju grupisati 5 paketa, a onda da
se odguraju iz ma{ine u isto vreme. Mehanizam koji je bio ura|en, tako
da zadovolji ove posebne zahteve prikazan je na sl. 67.
Principijelni radni elementi ovog mehanizma su dva sinhronizovana brega i jedna prate}a poluga. Gornji kraj poluge A u obliku
slova L pogoni jedinicu za izbacivanje paketa (nije prikazana). Na
suprotnom kraju poluge su dva prate}a valjka B1, B2 koji se drè u
kontaktu sa bregovima C1 i C2, respektivno, pomo}u opruge D
(pri~vr{}ene za uspravno rame poluge).
Breg C1 je spojen ~ivijom za vratilo brega E koje se konstantno ravnomerno obr}e, dok je kretanje brega C2 postignuto indirektno od
strane zup~anika F, tako|e spojenog ~ivijom za vratilo brega. Pomo}u
zup~anika G i H- ovaj drugi je spojen klinom za breg C2 - kretanje
zup~anika F je redukovano na 1/5 u vreme kada on dospeva do drugog
brega. Otuda, brana brega C2 je samo 1/5 brane vratila brega i C1, ako je
rotaciono kretanje oba brega u istom smeru.
Imaju}i ovo na umu, i zapaàju}i konfiguracije brega i poloàje u
pogledu na desnoj strani slike, moè se videti, da za jedan obrtaj brega
C1, breg C2 }e se obrnuti za onu duìnu jednaku {irini ise~ka J. Ise~ak
zauzima pribli`no 1/5 drugog kru`nog brega.
Za vreme ove rotacije vratila brega, prate}i valjak B2 se
deaktivira sa povr{ine brega C2. Ovo dozvoljava valjku B1 da putuje du`
cele povr{ine brega C1, otuda primoravaju}i polugu A da se obr}e. Za
slede}a ~etiri obrtaja vratila brega, prate}i valjak B2 }e jahati du` brega
C2, time spre~avaju}i valjak B1 da bude pod uticajem konture brega C1, i
primoravaju}i polugu A da ostane nepokretna.
146
Sl. 67. - Poluga A moè da funkcioni{e samo jednom za svakih

5 obrtaja vratila brega E. Ovo kretanjese sa prekidima
kontroli{e se aktivno{}u bregova C1 i C2.
147
BREGOM POGONJEN MEHANIZAM ZA

KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U
PU@NOG POGONA
Pu`ni pogon veoma jednostavne konstrukcije, razvijen za
kori{}enje na ma{ini za oblikovanje ìce, prikazan je na sl. 68.
Mehanizam koji uklju~uje ovaj pogon, pretvara kontinualno obrtno
kretanje u obrtno kretanje sa prekidima sa redukovanom obrtnom
brzinom. Su{tina kori{}enja puà i pu`nog to~ka je da se saop{ti
kompaktna redukcija brzine visokog prenosnog odnosa u kombinaciji sa
kretanjem sa prekidima.
Gledaju}i sl. 68, vratilo A, montirano je u leì{tu C, i nosi pu` B
sa jednohodim navojem i obr}e u smeru ozna~enom strelicom. Vratilo
A, prima svoje kretanje od pogonskog vratila E, preko specijalne,
zase~ene spojnice D, koja dopu{ta aksijalno pomeranje vratila A. Pu` B
je u sprezi sa pu`nim zup~anikom M, do kojeg prenosi kretanje u
ozna~enom smeru. Vratilo A nosi breg P koji se obr}e zajedno sa njim.
Oslonac L, pri~vr{}en za leàj C, nosi valjak H koji dejstvuje u `ljebu
brega P. O~igledno je, da u skladu sa, fiksiranim poloàjem valjka H,
obrtanje brega P }e primorati vratilo A da se pomera aksijalno.
@ljeb u bregu P je tako oblikovan da moè da proizvodi aksijalno
kretanje u jednom smeru za vreme jedne polovine obrtaja, kao i u
suprotnom smeru za vreme druge polovine obrtaja. Korak brega P je
jednak koraku puà B.
Da je pu` bio fiksiran da se ne bi kretao aksijalno, jedan obrtaj
puà B bi proizveo kretanje zup~anika M jednako koraku puà.
Me|utim, u dodatku rotacionom kretanju, puù B je saop{teno
aksijalno kretanje od strane brega P koji deluje naspram valjka H, kao
{to je pomenuto; otuda je obrtanje zup~anika M pod uticajem i obrtnih i
aksijalnih kretanja puà B. Kako su koraci puà B i brega P jednaki,
kretanje zup~anika M se izjedna~ava sa onim kretanjem
prouzrokovanim od strane aksijalno fiksiranog puà sa duplim korakom
u odnosu na pu` B.
Kako vratilo nastavlja da se obr}e, valjak H je pre{ao najvi{u
ta~ku brega P, koji vra}a aksijalno kretanje vratila A. Kada se ovo
de{ava, ne postoji nikakvo kretanje zup~anika M, jer je aksijalno
kretanje vratila A dobijeno od brega P, jednako koraku puà B, ali u
suprotnom smeru. Na ovaj na~in, aksijalno kretanje vratila A neutrali{e
korak puà B, a pu` se samo obr}e ili navija nazad na svoju originalnu
148
poziciju bez saop{tavanja bilo kakvog kretanja do zup~anika M. Efekat

je taj da mora da se proizvede serija delimi~nih obrtaja zup~anika M sa
jednakim periodima mirovanja izme|u kretanja.
Sl. 68. - Pu` i pu`ni to~ak sa bregom koji obezbe|uje obrtno

kretanje sa prekidima
149
MEHANIZAM KRETANJA SA PREKIDIMA CILINDRI^NOG

BREGA ILI BREGA U VIDU PE[ÂNOG SATA
Mehanizam prikazan na levoj strani na slici 69, sastoji se od brega
u obliku pe{~anog sata sa helikoidnom - zavojnom bregastom
povr{inom koja se pruà delimi~no oko povr{ine cilindri~nog tela u
obliku pe{~anog sata i onda da formira kru`ni `leb za preostali deo
obima. Ovaj breg aktivira nazubljeni to~ak kao {to se prikazano na levoj
strani na slici 69. Kako je zub to~ka aktiviran helikoidnom povr{inom
brega, to~ak se obr}e sve dok ne dosegne kru`ni `leb.
Sl. 69. - Pogon na bazi pu`nog zup~anika u projekciji na levoj strani, sa

razvijenim obimom sli~nog paralelnog puà u projekciji na desnoj
strani.
To~ak tada smanjuje svoje obrtanje sve dok slede}i zub ne u|e u
zahvat sa helikoidnom povr{inom brega. Zubi na to~ku su raspore|eni
tako da u momentu kada je jedan zub iza{ao iz kru`nog `ljeba,
150
helikoidna povr{ina brega dolazi u kontakt sa slede}im zubom, ~ime se

obezbe|uje rotacija to~ka sa prekidima.
Helikoidna povr{ina brega, donekle je modifikovana na po~etku i
na kraju, da bi se obezbedio postepeni start i zaustavljanje to~ka.
Prikazani to~ak ima 6 zuba, tako breg pravi 6 obrtaja za svaki obrtaj
to~ka.
Sl. 70. - Alternativa periodi`nom pogonu na bazi pu`nog zup~anika

prikazanog na slici 69.
Pogled na desnoj strani na slici 69. prikazuje razvijenu povr{inu
cilindri~nog brega sa sli~nom helikoidnom povr{inom brega i kru`nim
`ljebom.
Na slici 70, na levoj strani, je prikazan cilindri~ni breg sa
povr{inom brega i kru`nim `ljebom koji aktivira valjkasti nazubljeni
disk. Pogled, projekcija slike 70. prikazuje razvijenu povr{inu ovog
brega.
151
ZUPÂSTI I BREGASTI MEHNAIZAM SA ROTACIONIM

KRETANJEM SA PREKIDIMA
Od vratila A mehanizam prikazanog na slici 71, obr}u}i se u
smeru kazaljke na satu sa konstantnom brzinom, zahteva se da prenosi
obrtno kretanje sa prekidima u smeru suprotnom od smera kretanja
kazaljke na satu do pogonjenog zup~anika J. Vratilo A je spojeno
klinom za pogonsko rame B, koje nosi kratko vratilo C. Spojeno klinom
za jedan kraj vratila C je obrtno rame D sa pratiocem brega sa valjkom
E koji, putuju}i u `lebu u stacionarnom osnovnom bregu I prenosi
oscilatorno rotaciono kretanje do vratila C.
Za prednji kraj vratila C je uklinjen segmentni zup~anik F, koji je
u konstantnoj sprezi sa zup~anikom G. Zup~anik G predstavlja
pogonsku spregu na vratilu A, i ima glav~inu za koju je zup~anik H
spojen klinom. Zup~anik H, zauzvrat, je u sprezi sa zup~anikom J,
spojen klinom za vratilo kome se treba saop{titi obrtno kretanje sa
prekidima. Kako zup~anik J ima isti broj zuba kao i zup~anik H, ima}e
isto kretanje sa prekidima, ali }e obrtanje, odnosno rotacija biti u
suprotnom smeru, ili u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na
satu.
Upu}ivanjem na projekciju na levoj strani, na slici 71, bi}e jasno
da sve dok valjak, pratioc brega E putuje du` koncentri~ne deonice
`ljeba brega od K ka L, ne}e postojati nikakvo obrtno kretanje vratila C
u ramenu B. Za vreme ovog perioda, rame B i segmentni zup~anik F
prosto prenose obrtno kretanje do zup~anika H u smeru kretanja
kazaljke na satu, istom brzinom kao ono kod vratila A. Otuda, sve dok
ne postoji obrtno kretanje vratila C u svom leì{tu u ramenu B, drugi
~lan, zajedno sa segmentnim zup~nikom F i zup~anicima G i H, su
efikasno zabravljeni zajedno i obr}u se kao jedan ~lan.
Kada vratilo A i rame B, obr}u}i se u smeru kretanja kazaljke na
satu, primoraju valjak pratioc brega E da putuje od L do M, podizanje u
`ljebu brega I primorava segmentni zup~anik F i njegovo vratilo C da se
obr}u u smeru kretanja kazaljke na satu u ramenu B. Kako je segmentni
zup~anik F, u sprezi sa zup~anikom G, obrtno kretanje se prenosi do
zup~anika G i H u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu,
{to je suprotno rotaciji u smeru kretanja kazaljke na satu, saop{tene
njima samo preko ramena B.
152
Sl. 71. - Rotacija vratila A pri konstantnoj brzini saop{tava

kretanje sa prekidima do zup~anika J.
153
Sada, kako je kretanje u smeru suprotnom od kretanja kazaljke

na satu, saop{teno zup~nicima G i H preko segmentnog zup~anika F
jednako kretanju u smeru kretanja kazaljke na satu, saop{tenom preko
ramena B, prilikom pravljenja ~etvrtine obtaja zahtevanog da nosi
valjak E od L do M, zup~anici G i H }e ostati neaktivni, odnosno,
mirova}e za vreme ovog perioda. Da bi se postigao prekidan rad ili
period mirovanja, podizanje `ljeba brega od L do M mora biti samo
dovoljno da primora segmentni zup~anik F da prenese kretanje u smeru
suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu pri istoj stopi i brzini kao
kretanje u smeru kretanja kazaljke na satu preneto od strane ramena B.
Produèno kretanje u smeru kretanja kazaljke na satu ramena B
za vreme slede}e ~etvrtine obrtaja, nosi valjak E od M do O. Kako je
ova deonica `ljeba u bregu I, koncentri~na sa vratilom A, ne}e postojati
rotacija segmentnog zup~anika u ramenu B, a vratilo A, rame B,
segmentni zup~anik F i zup~anici G i H }e se obrtati zajedno za jednu
~etvrtinu obrtaja.
Za vreme slede}e ~etvrtine obrtaja vratila A, u kojem valjak E
putuje od O do K, pad `ljeba brega }e primorati segmentni zup~anik F
da se obr}e u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu, i
posledi~no, prenosi}e kretanje do zup~anika G i H u smeru kretanja
kazaljke na satu {to predstavlja isti smer po kojem rame B pogoni ove
zup~anike. Stoga, u ovom slu~aju, pogonsko kretanje saop{teno ovim
zup~anicima G i H pomo}u segmentnog zup~anika F je dodato onom
saop{tenom, samo preko ramena B, otuda dupliraju}i obrtnu brzinu
zup~anika G i H za vreme ~etvrtine obrtaja vratila A. Zup~anici G i H
su, stoga obrtani za ugao od 180O, dok vratilo A, se obr}e kroz ugao od
90O.
Sumiraju}i rad kretanja sa prekidima mehanizma, obrtanje
pogonskog vratila A pri konstantnoj brzini ima slede}i rezultat: ne
postoji kretanje zup~anika G, H i J dok rame B nosi valjak J kroz 1/4
obrtaja od L do M; pogonjeni zup~anici se obr}u istom brzinom kao i
vratilo A i u istom smeru, smeru kretanja kazaljke na satu, dok E putuje
od M do O; pogonjeni zup~anik J se obr}e dvostrukom brzinom u
odnosu na vratilo A u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na
satu dok E putuje od O do K; pogonjeni zup~anici se obr}u istom
brzinom kao pogonsko vratilo A dok je valjak E, no{en od K do L.
Ugaoni poloàj vratila A i ramena B pri kojem po~inje period
mirovanja zup~anika J se moè menjati pode{avanjem brega I i
njegovim stezanjem u mestu kada je odigrano odgovaraju}e
pode{avanje.
154
NEPRAVILNO KRETANJE SA PREKIDIMA SA

FRIKCIONIM POGONOM
Mehnaizam prikazan na slici 72 je tako projektovan da prenosi
nepravilno obrtno kretanje sa prekidima do vratila A, koje se obr}e
kontinualno sa konstantnom brzinom. Koristi se na ma{ini koja sluì za
proizvodnju ì~anog materijala u vidu snopa, koji ima spregu u vidu
naizmeni~nog opadanja i pove}avanja veli~ine. Varijacije u veli~ini u
sprezi se kontroli{u od strane mehanizma koji menja broj obrtaja ili
delova obrtaja koji je na~injen od strane pogonjenog vratila J izme|u
perioda zadaàvanja.
Upu}ivanjem na ilustraciju, pogonsko vratilo A nosi disk B, koji
je spojen klinom za njega i obr}e se uniformnom, jednolikom brzinom u
smeru ozna~enom strelicom. Zup~anik I se slobodno okre}e na vratilu
A, i nosi seriju ~ivija G koje kontroli{u razli~ite korake u toku
operativnog ciklusa. Zup~anik I, tako|e, nosi dva zavrtnja E, koji sluè
da ga poveù za traku iz dva dela D koji okruùje disk B. Traka D je
snabdevena oblogom od frikcionog materijala C, i drì se u mestu sa dva
stezne reze koje se mogu pode{avati da reguli{u frikcionu pogonsku silu
prenetu od strane diska B.
Zup~anik L je u sprezi sa zup~anikom I i sluì da obr}e vratilo J
koje pogoni napojni mehanizam ma{ine. Reza H, koja je oslonjena
slobodno na stacionarnom delu ma{ine, uzastopno pravi kontakt sa
~ivijama G na zup~aniku I dok one pristiù na najvi{i poloàj. Disk B
nosi rame F, koje pogoni rezu H preko kontakta sa ~ivijom K.
U toku rada, vratilo A, disk B i rame F se obr}u uniformno u
smeru ozna~enom strelicom. Frikciona pogonska sila izvr{ena na traci D
od strane diska B teì da obr}e zup~anik I preko povezuju}ih zavrtnjeva
E. Kada su razli~iti ~lanovi mehanizma u poloàju prikazanom na
ilustraciji, sa kukastim krajem reze H u kontaktu sa jednom od ~ivija G,
zup~anik I je spre~en da se obr}e, i otuda nikakvo rotaciono kretanje
nije preneto do vratila J, a disk B se obr}e naspram friksione otpornosti
trake D.
Upu}ivanjem na ilustraciju, koja prikazuje rame F u kontaktu sa
~ivijom K na rezu H, bi}e o~igledno da }e produèna rotacija ramena F
primorati rezu H da bude izdignuta iz kontakta sa ~ivijom G,
dopu{taju}i frikcionom pogonu od diska B do trake D da prenosi
kretanje do zup~anika I i vratila J preko medijuma zup~anika L.
155
Sl. 72. - Mehnaizam konstruisan tako da prenosi obrtno kretanje sa

prekidima do vratila J od vratila A sa razli~itim duìnama perioda
obrtanja izme|u osam uzastopnih perioda mirovanja
Kada je rame F pro{lo ispred ~ivije K, reza H se spu{ta napred do
slede}e ~ivije G, opet zaustavljaju}i obrtanje zup~anika I. Zup~anik I
ostaje stacioniran sve dok rame F ne komletira pun obrtaj, kada ponovo
podiè rezu H preko ~ivije K. Kako su ~ivije G nejednako raspore|ene,
vratilo J }e se obrtati ili preko razli~itih deljenja punog obrtaja izme|u
svakog od perioda mirovanje, kao {to je odre|eno lokacijom ovih ~ivija.
156
BRZO DEJSTVUJU]I MEHANIZAM ZA NAPAJANJE,

ODNOSNO DOVOD SA PREKIDIMA
Mehnizam za napajanje prikazan na slikama 73. i 74., bio je tako
konstruisan da sluì za namotavanje papira na automatskoj ma{ini koje
se obavlja sa prekidima. U ovom mehanizmu, napravljena je prednost
na bazi principa zabravljivanja klinastog spoja za brzu primenu i sigurno
drànje razdelne navrtke u kontaktu sa vode}im zavrtnjem.
Sl. 73. - Breg H, poluga G, ljuljaju}e rame F i klinasti spoj obezbe|uju

napajanje sa prekidima aktiviranjem i deaktiviranjem vode}eg zavrtnja
B i razdelnih navrtki C i D
Konstrukcija ma{ine je u~inila potrebnim sme{tanje vratila sa
bregom A, slika 73, na zna~ajnoj udaljenosti od vode}eg zavrtnja B. Dve
polovine C i D razdelne navrtke su prikazane na slici 73 deaktivirane u
odnosu na vode}i zavrtanj, tako da mehanizam za koji su pri~vr{}ene se
ne}e pomerati bo~no preko vode}eg zavrtnja. Na slici 74, razdelna
157
navrtka je aktivirana sa vode}im zavrtnjem, a mehanizam no{en na

raklji O je bio pomeren za 5 cm. Periodi~no pomeranje, odnosno
napajanje je postignuto dovo|enjem i odvo|enjem zajedno dvaju
polovina navrtke u prethodno odre|enim intervalima u toku
operativnog ciklusa ma{ine.
Sl. 74. - Zatvoreni ili poloàj napajanja mehanizma prikazanog na slici

73. U ovoj projekciji i razdelna navrtka je u sprezi sa vode}im zavrtnjem
za napajanje mehanizma
Gornji krajevi ramena J i K aktiviraju proreze u bo~nim stranama
polovina razdelne navrtke. Dva ramena se obr}u oko zavrtnjeva L i M,
a njihovi niì krajevi su spojeni za zavrtanj R pomo}u veza N i P. Veza
Q spaja ovaj klinasti spoj za njihaju}e rame F.
Valjak E, na nièm kraju njihaju}eg ramena, aktivira izduènu
polugu Y na duèm ramenu poluge G. Poluga G se obr}e preko valjka
U ili bloka W dolaze}i u kontakt sa bregom H, koji se obr}e sa vratilom
A u smeru ozna~enom strelicom.
Funkcija bloka W je da produì period za ~ije vreme poluga drì
razdelnu navrtku u njenom otvorenom poloàju nakon {to valjak
napusti uzvi{enje na bregu. Oblik bloka obezbe|uje brzo "spu{tanje" na
kraju otvorenog puta, kao {to je ozna~eno na slici 74, dopu{ta razdelnoj
navrtki da brzo pre|e u spregu sa vode}im zavrtnjem. Opruga S, koja je
pri~vr{}ena za gornji kraj njihaju}eg ramena F i zakrivljena je preko
158
~ivije V, vr{i dovoljno naprezanje da drì valjak, blok u kontaktu sa

bregom, i tako|e zabravljuje klinasti spoj bilo u otvorenom ili
zatvorenom poloàju.
159
PROSTORNO KRETANJE SA PREKIDIMA

TO^KA SA ÎVIJAMA
To~ak sa ~ivijama 1, okre}e se oko fiksne ose A i nosi ~ivije a
koje se uzastopno uklju~uju u zavojne `ljebove b na ~lanu mehanizma 2
(sl. 75).
Sl. 75. - Prostorno kretanje sa prekidima to~ka sa ~ivijama

^lan 2 se okre}e oko fiksne ose B. Kada se ~lan 2 okre}e
kontinualno, to~ak sa ~ivijama se okre}e sa prekidima i sa periodima
mirovanja. Ugaona brzina ~lana 1 zavisi ugla odnosno, nagiba zavojnog
`ljeba na ~lanu 2.
160
MEHANIZAM KRETANJA SA PREKIDIMA U PROSTORU
Sl. 76. - Mehanizam kretanja sa prekidima u prostoru

161
Helikoidni zup~anik 13, obr}e se oko fiksne ose A i zup~i se sa

zup~anikom 14 koji je pri~vr{}en za vratilo 12 i obr}u oko fiksne ose B
(sl. 76). Kada se vratilo 12 okre}e neprekidno, naizmeni~no kretanje sa
prekidima sa mirovanjem na kraju svakog hoda, prene{eno je na kliza~
1, preko vratila 15 i polugu 3, periodi~nim uklju~ivanjem i
isklju~ivanjem spojnice 2. Spojnica se uklju~uje satnim mehanizmom
(nije pokazan).
Kada je poluga 4, drà~a 5 povu~ena na dole dejstvom satnog
mehanizma, breg 6, zajedno sa desnim ~lanom spojnice 2 je podignut
oprugom 7 du` `ljeba na vratilu 15, uklju~uju}i ~lanove sa leve i desne
strane spojnice 2 tako da vratilo po~inje da rotira. Pri obrtanju, breg 6
osloba|a gornju ~iviju 8, koja pada na dole pod dejstvom sabijene
opruge 9 i dolazi u kontakt sa konturom brega 6, potiskuju}i unazad
desni ~lan i isklju~uju}i spojnicu 2 tako da se vratilo 15 zaustavlja posle
obrtanja od 180O. Kada satni mehanizam oslobodi polugu 4, drà~ 5 je
podignut oprugom 10 i pre nego {to se ~ivija 8 isklju~i iz kontakta sa
bregom 6, on je uklju~en donjom ~ivijom 11 koja ga vra}a u po~etni
poloàj u kome je spojnica 2 isklju~ena.
Vratilo 15 se okre}e sa prekidima, za ugao 180O svaki put, a kliza~
1 se kre}e naizmeni~no du` fiksne vo|ice f sa mirovanjima na kraju
svakog hoda.
162
PROSTORNI MEHANIZAM MIROVANJA

Zup~anik 6 okre}e se slobodno oko vratila 1, oko fiksne ose A i
uzup~uje sa zup~anikom 7 koji se okre}e oko fiksne ose B (sl. 77).
Zup~anik 7 ima upola manje zuba nego zup~anik 6. Rukavac 2 je
pri~vr{}en za vratilo 1 i ima kliznu skakavicu 3 ~iji kraj a se potiskuje
dejstvom opruge 5 u zahvat sa zup~anikom 6 tako da se zup~anik okre}e
zajedno sa rukavcem 2 i vratilom 1.
Sl. 77. - Prostorni mehanizam mirovanja

^vrsto pri~vr{}en na osnovu je ~lan brega 4, koji je profilisan tako
da isklju~uje skakavicu 3 iz zup~anika 6 posle svake polovine obrtaja
zup~anika. Kada se vratilo okre}e neprekidno, zup~anik 7 se okre}e sa
prekidima sa periodima mirovanja. U zavisnosti od prenosnog odnosa
zup~anika 6 i 7, period mirovanja i period rotacije su jednaki ako se
dobija polovina obrtaja zup~anika 6.
163

BREGASTIM POGONOM
Breg C, okre}e se oko fiksne ose A i ima profilisani `ljeb H
oivi~en sa dva prstenasta naslona F (sl. 78). Vo|eni to~ak D, okre}e se
oko fiksne ose B i po svom obodu ima zube G i prostor izme|u njih E,
raspore|eni po obimu. Ose A i B se ukr{taju pod uglom od 90O,
odnosno, normalne su jedna u odnosu na drugu.
Sl. 78. - Prostorno kretanje sa prekidima

bregastim pogonom
ugao:
Kada se breg C okre}e, profilisani `ljeb H okre}e to~ak D, za
= 2 / z;
gde je z - broj zuba zup~anika D. Za vreme obrtanja brega C, jedan od
zuba na to~ku D, je izme|u prstenova F, ~ime se spre~ava nepoèljno
obrtanje unazad.
Kada se breg C, okre}e neprekidno, svojim kretanjem, to~ku D,
saop{tava okretanje sa prekidima i dugim periodima mirovanja.
164

BREGASTIM POGONOM
Sl. 79. - Prostorno kretanje sa prekidima

bregastim pogonom
êoni breg C, obr}e se oko fiksne ose A i ima sa ~ela profilisani
`ljeb, koji se sastoji od cilindri~nog dela F - F, sa istim polupre~nikom
opisanim iz centra A, i spiralnog dela G - G (sl. 79). Pogonski to~ak D,
okre}e se oko fiksne ose B - B i na sebi nosi rolere, radijalno montirane
po obimu to~ka. Ose A i B - B, seku se pod pravim uglom i normalne su
jedna na drugu. Kada se breg Cokre}e za ugao , spiralni deo G - G,
svojim ivicama deluje na rolere E i okre}e to~ak D za ugao:
= 2 / z;
165
gde je z - broj rolera raspore|enih po obimu to~ka D. Za vreme

okretanja brega C, segment F - G upada izme|u dva susedna rolera
~ime se spre~ava neèljeno obrtanje to~ka D.
Kada se breg C okre}e neprekidno, to~ku d biva saop{teno
obrtno kretanje sa prekidima, sa dugim periodom mirovanja, za vreme
jednog obrtaja.
166
MEHANIZAM MIROVANJA I KRETANJA

SA PREKIDIMA
Breg konstantne {irine1, okre}e se oko fiksne ose A i ogra|en je
kvadratnim otvorom b ~lana 2 koji ima skakavicu a na njegovom kraju
(sl. 80). ^lan 3 rotira oko fiksne ose A i po obodu ima zupce D. Kada
breg 1 rotira, skakavica a uklju~uje zube d, i zaokre}e to~ak 3 kretanjem
sa prekidima i sa periodima mirovanja.
Sl. 80. - Mehanizam mirovanja i kretanja sa prekidima

Kada se jedna skakavica a uklju~uje u zube d, suprotna skakavica
a prelazi na vrh zuba
167
MEHANIZAM ZA KRETANJE SA PREKIDIMA KOJI

OBEZBE\UJE DVOSTRUKO KRETANJE NAPRED I
DVOSTRUKO KRETANJE NAZAD
Jedan genijalni mehanizam za kretanje sa prekidima prikazan je
na sl. 81. Traèno je da plo~a B, koja nosi klip I, ostvari sloèno kretanje
napred i nazad i pri tom kretanju plo~a, a preko nje i klip ostvaruje silu
~iji se intenzitet menja. Mehanizam je primenjen na presi za "pe~enje" i
oblikovanje bakelita u kalupu. Posle jednog kretanja plo~e sa klipom u
desno dolazi do sabijanja bakelitne mase u kalupu gde masa mora da
odstoji izvesno vreme da bi se zavr{io period polimerizacije
(o~vr{}avanja). Posle toga, potrebna je izvesna sila da bi se masa
"odlepila" od kalupa. Ona se ostvaruje drugom fazom kretanja u desno,
posle ~ega se plo~a vra}a, duplim kretanjem u levo, u po~etni poloàj.
Sl. 81. - Mehanizam za sabijanje i pra`njenje kalupa i vra}anje

u po~etni poloàj
îvija M koja upada u {licovanu rupu F, kre}u}i se u smeru
strelice O, potiskuje plo~u B u desno, u smeru strelice b, istovremeno i
168
klip I. îvija M, koja je u poloàju D, kre}u}i se jednolikim kretanjem u

smeru strelice O, putanjom T, prelazi isto rastojanje po luku u jedinici
vremena. Pri tom svom kretanju plo~a, koja se kre}e u desno ne kre}e
se jednolikim kretanjem ve} se vrednost pre|enog puta plo~e B u
jedinici vremena, smanjuje ~ime se pove}ava sila pritiska klipa I. U ta~ki
H, poluga-klackalica L naglo upada u jednu od ~etiri depresije na
kru`no postavljenom bregu K, ~ime se ~ivija M izvla~i iz {licovane rupe
F, istovremeno potiskuju}i ~iviju Q u drugu {licovanu rupu A, ~ime
zapo~inje drugo kretanje u desno.
Kod ovog kretanja ~ivija Q se na{la u {licovanoj rupi A u
poloàju C. U ovom slu~aju potrebno je da se kretanje plo~e B i klipa I
ostvaruje malom brzinom sa tendencijom rasta i velikom silom sa
tendencijom pada. îvija Q se kre}e sve do poloàja D gde klackalica
pada oko osovinice R, izvla~e}i ~iviju Q iz {licovanog `ljeba A
istovremeno ubacuju}i ~iviju M u njega. îvija M se sada na{la u
poloàju G. Nastavljaju}i kretanje plo~e P sa osovinom u pravcu strelice
O, ~ivija M povla~i plo~u B u levo u pravcu strelice a, do poloàja C. U
poloàju C ponovo dolazi do promene zahvata ~ivija. îvija M se izvla~i
iz zahvata sa `ljebom A istovremeno ubacuju}i u `ljeb F ~iviju Q u
poloàju H. Okre}u}i se u smeru strelice O po~inje drugo kretanje u
levo pomeranjem ~ivije Q iz poloàja H u poloàj G, ~ime se zavr{ava
drugo kretanje u levo.
U svim ta~kama promene poloàja klackalice, mogu}e je
postaviti vremenske releje, sklopke i ostalu opremu iz domena
automatike koja }e u tim ta~kama zaustavljati kretanje ili ga nastavljati.
Klackalica je oslonjena preko osovinice R i prose~ene osovine U
na kojoj se nalazi aksijalni leàj koji se oslanja na breg K, koji je
stacionaran i vezan za {asiju ure|aja. Drugi leàj (radijalni) nije
prikazan. Plo~a P se okre}e sa osovinom i klackalicom koja u
osovinicama S nosi ~ivije M i Q.
169
ZUPÂNICI ZA JEDNOLIKO KRETANJE

SA PREKIDIMA
Konstrukcija zup~anika sa prekidima prikazana u A na sl. 82.
tako je zami{ljena da pogonski zup~anik, koji ima samo jedan zub,
obr}e se ~etrnaest puta za jedan obrtaj vo|enog zup~anika. Svaki put
zub pogona upada u me|uzubni prostor na vo|enom zup~aniku koji se
zaokrene za vrednost ugla .
Sl. 82. - Zup~anici za jednoliko kretanje sa prekidima

Da bi se obezbedilo neèljeno okretanje vo|enog zup~anika za
vreme dok pogonski zup~anik ne do|e ponovo u zahvat sa njim, postoji
zakrivljena udubljena povr{ina koja prati radijus pre~nika vode}eg
zup~anika. Rastojanje izme|u pre~nika pogonskog zup~anika i
zakrivljene povr{ine je veoma malo ali ne previ{e da ne bi do{lo do
habanja povr{ina. Mehanizmi za brojanje su ~esto opremljeni ovakvom
vrstom mehanizma. Razli~ita izvo|enja kod ovog slu~aja mogu biti
170
primenjena. Na primer, ako bi se dodao jo{ jedan zub na suprotnoj

strani na pogonskom zup~aniku, kao {to je pokazano isprekidanom
linijom, vo/eni zup~anik bi primao kretanje za svaku polovinu obrtanja
pogonskog zup~anika.
Na slici B (sl. 82), prikazana je druga~ija modifikacija. U ovom
slu~aju, pogonjeni zup~anik ima manji broj perioda pauze i ima obrtanje
za ve}u vrednost ugla nego u prethodnom slu~aju po{to pogonski
zup~anik ima tri uzastopna zuba.
171
PROMENLJIVO KRETANJE SA PREKIDIMA

Sa nekim oblicima zup~anika za kretanje sa prekidima, vo|eni
zup~anik se ne obr}e za istu vrednost svaki put kada je uzup~en sa
pogonskim zup~anikom, kretanje }e biti promenljivo, umesto jednoliko
ili isto.
Sl. 83. - (A) - promenljivo kretanje sa prekidima pomo}u zup~anika;

(B) - Velike brzine kretanja sa prekidima
Crte` A na sl. 83. pokazuje promenljivo kretanje u kretanju sa
prekidima. Pogonski zup~anik ima ~etiri pogonske ta~ke po svom obimu
sa promenljivim brojem zuba u svakoj ta~ki, od jedan do ~etiri. Prostor
izme|u zuba na vo|enom zup~aniku je tako izveden da "prepozna" koje
je kretanje dobijeno i u zavisnosti od smera obrtanja pogonskog
zup~anika sa ~im je u direktnoj zavisnosti.
Zup~anici za nejednoliko - promenljivo kretanje, uop{tenog,
generalnog tipa, mogu biti konstruisani u zavisnosti od tipa do tipa
prema zahtevima samog mehanizma.
Posle konstrukcije ovakvih zup~anika, ~esto je potrebno napraviti
mesingani {ablon da bi se proverio sam princip rada i eksperiment i u
kojoj }e meri dati odgovaraju}e ktretanje
172
VELIKE BRZINE KRETANJA SA PREKIDIMA

Crte` B na sl. 83. je u prednosti u odnosu na prethodno prikazani
(A), gde se vode}i ~lan okre}e srazmerno velikom brzinom. Sa ovakvim
zup~anikom, vo|eni ~lan je stacionaran za vreme polovine obrtaja
pogonskog zup~anika. Kasnija izvo|enja imaju ~iviju ili roler a koji se
uklju~uje u radijalne `ljebove u vo|enom zup~aniku dok prolazi kroz
unutra{nju polovinu svog podeonog kruga.
Sl. 84. - Drugi oblik uzubljivanja konstruisan za eliminaciju udara pri

velikim brzinama
Lisnata opruga c upotrebljena je da "drì" vo|eni to~ak u
odre|enoj poziciji tako da omogu}i pogonskom valj~i}u ulazak u slede}i
`ljeb bez smetnji. Izbo~ine ili zubi na vo|enom zup~aniku mogu imati
polukru`ne krajeve kao {to je na crteù pokazano, ili svi krajevi mogu
biti obra|eni kao {to je pokazano isprekidanom linijom b. Ako
polukru`ni zavr{etci nisu ura|eni, mora se obezbediti na~in za
osiguranje ta~nosti uzubljivanja pogonske ~ivije ili rolera. Uglovi i o{tre
173
ivice tako|e moraju biti zaobljeni da bi se obezbedilo olak{ano

ukop~avanje rolera.
Drugi oblik kretanja sa prekidima pomo}u zup~anika konstruisan
za eliminaciju udara kada se radi sa relativno velikim brzinama,
prikazan je na sl. 84. Prenosni odnos izme|u pogonskog i vo|enog ~lana
je 4 prema jedan, svaki obrtaj pogonskog ~lana okre}e vo|eni ~lan za
jednu ~etvrtinu kruga ili za 90O. Pogonski ~lan A ima `ljeb C koji
predstavlja breg koji je tako ura|en da se kretanje pogonjenog to~ka B
postepeno ubrzava i usporava na po~etku i na kraju svog kretanja. Ovaj
`ljeb je uzup~en sa rolerom D na pogonskom to~ku. Roler ulazi i izlazi
iz `ljeba brega kroz otvorene prostore u E, i kada je vo|eni to~ak
stacionaran, dva rolera su u zahvatu u ovom `ljebu ~ime se postiè
efikasno zabravljivanje vo|enog ~lana. Crte` sa leve strane (A)
prikazuje vo|eni to~ak u centru svog kretanja, a pogled sa desne strane
(B) prikazuje relativne poloàje dva dela po{to je kretanje
kompletirano. Po{to se roler u D obrnuo za 45O od prikazane pozicije,
slede}i roler ulazi u zahvat u `ljebu kroz otvoreni prostor E na levoj
strani.
174
KRETANJE SA PREKIDIMA ZA BIRANO DODAVANJE

Mehanizam za kretanje sa prekidima, primenjen na auto-matskoj
ma{ini za poliranje bakarnih {koljki, tako je konstruisan da se vratilo A
(sl. 85.) okre}e sa prekidima i ima osam perioda pauze za jedan obrtaj.
Sl. 85. - Kretanje sa prekidima za birano dodavanje

Svako mirovanje jednako je 3/5 obrtaja pogonskog vratila B. Disk
C pri~vr{}en je na vratilo A, i na njemu se nalaze na osam jednakih
rastojanja, od pobolj{anog ~elika ~ivije D isti broj ve}ih ~ivija E. Presek
pokazuje ~ivije D koje su postavljene na vi{em nivou nego ~ivije E.
Po{to se vratilo obr}e u smeru pokazanom strelicom, prst F se prvo
uklju~uje sa ~ivijom D i zaokre}e disk C dok ve}a ~ivija E ne bude
uklju~ena zarezom G; kada F napu{ta ~iviju D, pozitivno kretanje
izme|u E i G se nastavlja dok se ne kompletira jedna osmina obrtanja
diska C. Tada je koncentri~na povr{ina H u kontaktu sa tangentom dve
~ivije E, zaklju~avaju}i vo|eni disk u poloàj mirovanja.
175
DVANAESTINA OBRTAJA VO\ENOG VRATILA

ZA PET ÊTVRTINA OBRTAJA POGONSKOG
Re{enje jednog interesantnog problema prikazano je crteòm na
sl. 86. Zahtevi su bili da se za svakih 5/4 obrtaja (pun krug i jedna
~etvrtina) vratila A, koje se konstantno obr}e, drugo vratilo L, koje je u
liniji sa pogonskim, mora da se okre}e sa prekidima, jednakom brzinom
i u istom smeru kao vratilo A, jednu dvanaestinu obrtaja ili za ugao od
30O.
Sl. 86. - Mehanizam za rotaciju sa prekidima, vo|enog vratila L istom

brzinom kao i pogonsko A
Jedna ekscentri~na ~aura C pri~vr{}ena je na vratilo A. Zup~anik
sa 96 zuba labavo postavljen na ekscentri~nu ~auru C, ali je blokiran od
slobodnog obrtanja polugom E; podeoni pre~nik zup~anika D uvek
dodiruje podeoni pre~nik zup~anika od 120 zuba F i planetarni zup~anik
G. Ovaj zup~anik (G) nalazi se na dvokrakoj poluzi B koja je tako|e
pri~vr{}ena za pogonsko vratilo A. Po{to poluga "prenosi" zup~anik G
oko zup~anika D, zup~anik F se obr}e oko vratila A u prenosnom
odnosu 120/96, odnosno 1,25/1. Drugi kraj poluge B nosi kariku i roler I
176
koji se obr}e oko prirubnice zup~anika F dok udubljenje na periferiji

dozvoljava roleru da upadne dok se skakavica H uklju~uje u ustavlja~ki
to~ak J koji je pri~vr{}en na vratilo L. Svaki put kada se skakavica H
uklju~i sa ustavlja~kim to~kom, ovaj se zaokrene napred dok se roler I
kre}e ponovo ka vrhu. Po{to se zup~anik F zaokre}e za jednu petinu
obrtaja za svaki obrtaj poluge i skakavice, i po{to je 30 stepeni jednako
jednoj dvanaestini obrtaja, otvaranje ili spu{tanje rolera mora biti
skra}eno 1/5 x 1/12 od 30 stepeni, ili 29,5 stepeni.
177
DVOBRZINSKO KRU@NO KRETANJE SA PREKIDIMA

Brzo i sporo kretanje "~unka" na ma{inskom razboju
raspodeljeno je od povratnog kretanja sa prekidima prikazanog na sl.
87.
Sl. 87. - Dvobrzinsko povratno kretanje sa prekidima

Ve}i zup~anik A montiran je na vratilu ~unka, i dobija svoje
kretanje od segmentnog zup~anika i kombinacije zglobnih poluga B ili
kroz jednostavnu kombinaciju C, ove dve kombinacije se upotrebljavaju
za promenu smera rotacije. Zup~anik D je pogonski zup~anik za
pokretanje ovog niza mehanizma. Bilo koje kretanje da je preno{eno od
zup~anika D za {ablon zup~anik A preko kolenaste poluge i
kombinaciju segmentnog zup~anika B ili kroz kombinaciju C u
zavisnosti od poloàja kliznog klju~a F. Brzo i sporo kretanje sa
prekidima postiè se bilo kojom kombinacijom. Kada klizni klju~
zabravi polugu i zup~anik B za vratilo, to~ak {ablona se okre}e relativno
sporom brzinom kada segmentni zup~anik deluje kao pogonski, i ve}om
178
brzinom kada ~ivija zglobne poluge dolazi okolo u vezu sa jednim od

radijalnih `ljebova na zup~aniku {ablona. Kada je ovaj direktan pogled
izvr{en, zup~anici G i H se obr}u "u prazno" sa gornjom polugom i
zup~anikom kombinacije C. Kada je potrebno povratno kretanje, klizni
klju~ F je gurnut u uklju~enje zup~anika H, koji zatim pogoni zup~anik
G i kombinaciju u C.
179
PODESIVO KRETANJE SA PREKIDIMA

Mehanizam za dodavanje sa prekidima (sl. 87.), tako je ura|en da
akcija prekidanja moè biti promenljiva u zavisnosti od zahteva na na~in
jednostavnog "preskakaju}eg" ure|aja.
Sl. 87. - Ure|aj za dodavanje sa mehanizmom za preskakanje za

promenljivo kretanje sa prekidima
Spojna veza sa zglobnom polugom B prenosi oscilatorno kretanje
na polugu A. Ova poluga nosi ~iviju na svom slobodnom ili gornjem
kraju oko koga se obr}e skakavica od fibera C. Ova skakavica se
"mekano" uklju~uje na obim diska D i okre}e drugi razlomljeni deo
obrtaja kada se poluga A kre}e na levo, ukoliko uklju~enje skakavice
nije spre~eno mehanizmom koji }e biti opisan. Skakavica je formirana
od dva dela koji su pri~vr{}eni sa suprotnih strana bloka u obliku romba
F.
Ovaj blok je bez `ljeba, malo tanji od plo~e, prouzrokuju}i da se
strane C frikciono uklju~uju sa donjom stranom plo~e. Svako kretanje
180
poluge A na desno prouzrokuje da se skakavica zaokre}e u poloàj koji

je prikazan ~ime osloba|a disk D za povratni hod. Povratno kretanje
poluge A menja poloàj bloka F tako da njegov kraj C "hvata" disk D,
kome je dato zahtevano kretanje dodavanja. Preska~u}e dodavanje je
usavr{eno dodavanjem zup~anika za promenu i brega G. Ovaj breg sluì
da podigne ~iviju H iz njenog sedi{ta, tako da plo~a, koja nosi
skakavicu, slobodno klizi horizontalno po{to se poluga A kre}e na levo;
rezultat je da se skakavica ne zaokre}e u poloàj hvatanja, frikcionim
otporom ve} se jednostavno okre}e u prazan hod. Breg G je potisnut ka
centru obrtnog diska po{to nai|e na grani~nik K i naglo se odbacuje van
centra pomo}u opruge, kada pro|e grani~nik. Ovo iznenadno
osloba|anje ~ivije H iz njenog sedi{ta u kome upada u povratni `ljeb
plo~e E. Broj koraka dodavanja odre|en je prenosnim odnosom
zup~anika za promenu.
181
TROSTRUKO KRETANJE SA PREKIDIMA

SA TRODELNIM PU@NIM ZUPÂNIKOM
Mehanizam ovde opisan je deo ma{ine za izradu bodljikave ìce
za ogradu. Priloèni crte` ure|aja (sl. 88) nije u razmeri ali }e njegov
opis objasniti princip rada. Ovaj ure|aj prenosi tri odvojena kretanja, od
kojih svako pravi mirovanje na razli~itim duìnama, po{to mirovanje
moè biti promenljivo po vremenu za 180O jednog kruga.
Sl. 88. - Trodelni pu`ni zup~anik za prenos

tri kretanja sa prekidima
Pu`ni zup~anik je napravljen od tri dela, A, B i C. Deo A je
pri~vr{}en za vratilo F. Deo B se obr}e oko vratila i nosi disk sa
ekscentri~no postavljenom osovinicom D. Deo C se tako|e obr}e oko
vratila i ima ekscentar E. Vratilo F ima kolenastu polugu G, a D, E i G
su radne poluge. Deo puà A ima dva koncentri~na `ljeba J i H sa obe
strane. U svaki od ovih `ljebova postavljen je ustavlja~ (nije pokazan).
U delovima B i C nalaze se dva koncentri~na `ljeba M i N prose~eni
dovoljno da obezbede zahtevano vremensko pode{avanje. Vijci za
pri~vr{}ivanje L i I drè se u èljenim poloàjima navrtkama O i P.
182
Duìna segmenta zuba dovoljna da obezbedi iskop~avanje iz

uzubljenja sa puòm, izva|ena ie iz delova A, B i C. Pretpostavi}emo da
se deo C nalazi na mestu gde su zubi van zahvata puà. Deo C }e ostati
u ovoj poziciji dok se deo A ne zaokrene dovoljno dok dovede blokadu
u `ljebu J u dodir sa vijkom za pri~vr{}ivanje L. Ova akcija, naravno,
mora biti vremenski odre|ena da bi se dalo dovoljno vremena koje }e
zubi puà registrovati. Sa razli~itim postavljanjima ova dva vijka za
zaustavljanje, vreme moè biti pode{avano u skladu sa zahtevima koji se
traè od ma{ine.
183
PROMENLJIVO KRU@NO KRETANJE SA PREKIDIMA

POMO]U IZMENLJIVIH BREGOVA
Sl. 89. - Promenljivo kretanje sa prekidima ostvareno

izmenljivim bregovima
184
Neka novija re{enja ostvarena su na mehanizmu sa prekidima

prikazanom na sl. 89. Gledaju}i na gornji pogled, vratilo B se okre}e
kontinualno, primaju}i svoje kretanje od konstantno okre}u}eg vratila
na ma{ini na koju je postavljeno. Drugo vratilo C, saop{tava kretanje sa
prekidima ostvareno mehanizmom. Sa delovima brega N i O, vratilo C
~ini 1/2 obtraja a zatim miruje dok vratilo B na~ini 7 celih i 1/2 obrtaja.
Sedam dodatnih kompleta bregova je obezbe|eno, koji mogu biti
upotrebljeni za ovo postavljanje pokazanih u N i O za obezbe|ivanje
razli~itog kretanja sa prekidima.
185
KRETANJE SA PREKIDIMA SA ZAUSTAVNIM DISKOM

^lan mehanizma F, rotira oko fiksne ose E (sl. 90). Na njemu se
nalaze lu~no ura|ena udubljenja G, gde je radijus krivine jednak
radijusu diska B, koji se obr}e oko fiksne ose A. Pogonski ~lan B ima
konstantno okretanje. ^lan F je osiguran protiv prekomernog obrtanja
lu~nim udubljenjem u koje upada krivina diska B.
Sl. 90. - Kretanje sa prekidima sa zaustavnim diskom

Prostor C, u disku B odgovara projekciji C na ~lanu F, za vreme
jednog obrtaja. Ovakav mehanizam omogu}ava relativno ve}e brzine
obrtanja pogonskog ~lana B.
186
PROMENLJIVO KRU@NO KRETANJE SA PREKIDIMA

Na sl. 91. prikazan je interesantan mehanizam za saop{tavanje
kru`nog kretanja sa prekidima ~ija se vrednost ugaonog zaokretanja,
moè pode{avati.
Sl. 91. - Promenljivo kru`no kretanje sa prekidima

^lan A ima kru`no ekscentri~no obrtanje oko fiksne ose X. ^lan
B ima prsten C koji opasuje ekscentar A i spojen je okretnim parom M
sa karikom D. Kugli~ni leàj E montiran je izme|u ekscentra A i
prstena C. Karika D sa prorezom F se kre}e du` kliza~a G koji se
okre}e oko fiksne ose Y. Karika D je svojim drugim krajem, spojena
okretnim zglobom, sa ~lanom I ~ije je ku}i{te J komponenta spojnice K
sa povratnim ustavlja~em sa kuglicama ili sa valj~i}ima ("fraj lauf").
Kada ekscentar A rotira, vratilo L dobija kretanje sa prekidima
pomo}u spojnice sa povratnim ustavlja~em K. Vrednost za koju }e
vratilo L biti zaokrenuto pri svakom obrtaju ekscentra A, zavisi od
poloàja ose Y, ~lana N koji moè biti pode{avan du` vo|ice P,
navojnim vretenom O.
187
MEHANIZAM KRETANJA SA PREKIDIMA SA

EKSCENTRI^NIM POGONOM
Na slici 92., prikazan je interesantan mehanizam za saop{tavanje
vo|enom ~lanu mehanizma, obrtno kretanje sa prekidima.
Ekscentar A, obr}e se oko fiksne ose X i uokviren je prstenom B
~lana C. ^lan C je dvokraka poluga. îvija D je spojena sa obrtnim
delom K na gornjem kraju dvokrake poluge C i kliza uzdu`, vode}i ~lan
E koji se slobodno obr}e oko ose X. îvija F je spojena sa obrtnim
parom G na donjem kraju dvokrake poluge C i kliza du` fiksne vo|ice
H.
Sl. 92. - Mehanizam kretanja sa prekidima sa ekscentri~nim pogonom

Kada se ekscentar A obr}e, gornji kraj dvokrake poluge C ima
kompleksno kretanje u kome se ~ivija D uklju~uje, pomera napred i
isklju~uje slede}e `ljebove I ~lana J koji se na taj na~in obr}e sa
prekidima, u istom smeru u kome se obr}e i ekscentar A oko ose X.
Dok se ~ivija D isklju~uje iz `ljeba I, u drugi `ljeb I, sa suprotne strane
se uklju~uje ~ivija F koja zadràva ~lan J stacionarnim dok se ~ivija C ne
uklju~i u slede}i `ljeb D.
188
MEHANIZAM KRETANJA SA PREKIDIMA SA

EKSCENTRI^NIM POGONOM
Sli~an mehanizam prethodno opisanom, prikazan je na sl. 93.
Ekscentar A, obr}e se oko fiksne ose B i uokviren je prstenom C
~lana D. ^lan D je dvokraka poluga. îvija E je spojena sa obrtnim
delom F na gornjem kraju dvokrake poluge D i kliza uzdu`, vode}i ~lan
G, koji se slobodno obr}e oko ose B. îvija H je spojena sa obrtnim
parom L na donjem kraju dvokrake poluge D i kliza du` fiksne vo|ice
K.
Sl. 93. - Mehanizam kretanja sa prekidima sa ekscentri~nim pogonom

Kada se ekscentar A obr}e, gornji kraj dvokrake poluge D ima
sloèno kretanje u kome se ~ivija E uklju~uje, pomera napred i
isklju~uje slede}e `ljebove N, vo|enog ~lana M koji se na taj na~in
obr}e sa prekidima, u suprotnom smeru u kome se obr}e ekscentar A,
oko ose B. Dok se ~ivija E isklju~uje iz jednog `ljeba N, u drugi `ljeb N,
sa suprotne strane se uklju~uje ~ivija H, koja zadràva ~lan M
stacionarnim dok se ~ivija D ne uklju~i u slede}i `ljeb E.
189
KRETANJE SA PREKIDIMA SA KONUSNIM

ZUPÂNICIMA
Segment konusnog zup~anika okre}e se oko svoje fiksne ose C,
na postolju ma{ine G, u smeru kretanja kazaljke na satu (sl. 94). Kod
ovakvog izvo|enja, postoje dve varijante dobijanja kretanja:
1.- Zajedni~ko vratilo HJ koje se obr}e oko fiksne ose AB, nosi
na sebi dva konusna zup~anika D i E, koji su klinovima vezani za
vratilo. U slu~aju kada se segment zup~anika F, stalno obr}e u istom
smeru, prilikom svog obrtanja on }e naizmeni~no uklju~ivati zup~anike
D i E koji }e prouzrokovati kretanje vratila sa prekidima u jednom i u
drugom smeru naizmeni~no.
Sl. 94. - Kretanje sa prekidima sa konusnim zup~anicima

2.- U drugoj varijanti, ako se predpostavi da je vratilo na kome se
nalaze zup~anici D i E, sastavljeno od dva nezavisna vratila koja se
obr}u oko zajedni~ke ose AB, ima}emo slu~aj da zup~aniku D pripada
vratilo H, a zup~aniku E, vratilo J. Okretanjem segmenta zup~anika F,
zup~anik F }e saop{tavati kretanje sa prekidima i to zup~aniku D i
vratilu H u jednom smeru, a zup~aniku E i vratilu J u drugom smeru.
190
SPECIJALNI ZUPÂNIK ZA JEDNOLIKO KRETANJE

SA PREKIDIMA
Zup~anici D i E okre}u se oko fiksnih osa A i B, na postolju C
(sl. 95). Kada se pogonski zup~anik D, okre}e continuirano u smeru
kretanja kazaljke na satu, vo|eni to~ak E se obr}e sa prekidima i sa
periodima mirovanja. Koncentri~ne, konveksne, blokiraju}e povr{-ine
F, na zup~aniku D, uklju~uju se u konkavne povr{ine G na vo|enom
zup~aniku E, u cilju spre~avanja nenamernog obrtanja zup~anika E u
suprotnom pravcu, za vreme perioda mirovanja.
Sl. 95. - Specijalni zup~anik za jednoliko kretanje

sa prekidima
Za svaki obrtaj zup~anika D, koji se kre}e jednolikom brzinom,
zup~anik E ima dva perioda kretanja i dva perioda mirovanja.
191
KRETANJE SA PREKIDIMA I DUGO MIROVANJE

Zup~anici E i G obr}u se oko fiksnih osa A i B (sl. 96). Zup~anik
G ima zupce F, pore|anih sa bo~ne strane zup~anika G. Zup~anik E
ima jedan zub C i blokiraju}i prsten D. Kada se pogonski zup~anik E
obr}e jednoliko u smeru strelice, vo|eni zup~anik G se obr}e samo u
periodu kada se zub C, uklju~uje u zube F. Po{to zub C iza|e iz zahvata
sa zubom F, bliokiraju}i prsten klizi kroz me|uprostor dva obuhva}ena
zuba F, zabravljuju}i zup~anik G od neèljenog obrtanja za vreme
njegovog dugog perioda mirovanja.
Sl. 96. - Kretanje sa prekidima i dugo mirovanje

Svaki obrtaj zup~anika E, zup~anik G zaokre}e za ugao koji je
jednak:
2
=
zG
gde je zG broj zuba zup~anika G. Prilikom dolaska zuba C i F u zahvat,

dolazi do udara.
192
KRETANJE SA PREKIDIMA SA MIROVANJEM

VO\ENOG ^LANA
Zup~anici A i B, okre}u se oko fiksnih osa C i D (sl. 97).
Zup~anik A ima dva zuba E. Zup~anik B ima zupce pravougaonog
oblika F. Kada se zup~anik A obr}e jednoliko, zup~anik B se okre}e
samo kada zub E ulazi u zahvat sa zupcima F.
Sl. 97. - Kretanje sa prekidima sa mirovanjem

vo|enog ~lana
Za svaki obrtaj zup~anika A, zup~anik B }e se zaokrenuti za ugao
koji je jednak:
=
zB
gde je zB broj zuba zup~anika B. Za vreme punog obrtaja zup~anika B,

on }e imati zB mirovanja. Prilikom ulaska u zahvat zuba A sa zubima F,
dolazi do udara.
193
KRETANJE SA PREKIDIMA SA VEOMA KRATKIM

MIROVANJEM
Zup~aniciC i D, obr}u se oko fiksnih osa A i B (sl. 98). Zup~anik
C ima zube trouglastog oblika E. Zup~anik D ima umesto zuba,
udubljenja F. Broj zuba E jednak je broju zuba (udubljenja) F.
Vrednost prenosnog odnosa za vreme punog obrtaja, je: iC,D = -1.
Sl. 97. - Kretanje sa prekidima sa veoma kratkim mirovanjem

Kada se zup~anik C kre}e kontinualno, jednolikom brzinom
obrtanja, zup~anik D ima kretanje sa prekidima sa veoma kratkim
periodima mirovanja.
194
ROTACIJA SA PREKIDIMA VO\ENOG TO^KA

Zup~anici C i D, rotiraju oko fiksnih osa A i B (sl. 98). Vo|eni
zup~anik D ima zupce E, a zup~anik C ima jedno udubljenje F, u koje
upada zub E. Kada se zup~anik okre}e kontinuirano, zup~anik D se
okre}e samo za vreme perioda kada se udubljenje F uklju~uje sa zubom
E.
Sl. 98. - Rotacija sa prekidima vo|enog to~ka

Za svaki obrtaj zup~anika C, zup~anik D napravi ugaono
zaokretanje za ugao:
2
=
zD
gde je zD = broju zuba zup~anika D. Kada se zup~anik C kre}e

jednolikim kretanjem, zup~anik D ima kretanje sa prekidima. Prilikom
uklju~ivanja zuba E sa udubljenjem F, dolazi do udara.
195
MEHANIZAM KRETANJA SA PREKIDIMA

I SKAKAVICOM
Zup~anici F i E obr}u se oko fiksnih osa A i B (sl. 99). Vode}i
zup~anik E ima jedan zub H. Kada se zup~anik E obr}e kontinuirano,
zup~anik F se okre}e samo za vreme perioda kada zub H ulazi u zahvat
sa zubom D zup~anika F.
Sl. 99. - Mehanizam kretanja sa prekidima

i skakavicom
Za svaki obrtaj zup~anika E, zup~anik F pro|e ugao koji je
jednak:
=
zF
gde je zF = broju zuba zup~anika F. Da bi se spre~ilo nenamerno

obrtanje zup~anika F i zabravio za vreme perioda mirovanja, zub J na
skakavici G, koji se okre}e oko fiksne ose K, ulazi u me|uzublje
zup~anika F. îvija C, na zup~aniku E, gura skakavicu G van zahvata
po{to se zub H uklju~uje u zahvat sa zup~anikom F. Udar se javlja
prilikom uzup~avanja zuba H i D.
196
MEHANIZAM KRETANJA SA PREKIDIMA I

KRU@NIM ZAKLJUÂVANJEM
Zup~anici C i D, okre}u se oko fiksnih osa A i B (sl. 100).
Zup~anik C ima jedan zub E. Kada se pogonski zup~anik C, okre}e
kontinuirano, vo|eni zup~anik D se okre}e samo za vreme perioda kada
se zub E uklju~uje u zahvat sa me|uzubljem F na zup~aniku D. Za svaki
obrtaj zup~anika C, zup~anik D se zaokrene za ugao:
2
=
zD
gde je zD = broju zuba zup~anika D. Za pokazani mehanizam na slici,

2
=
5
Sl. 100. - Mehanizam kretanja sa prekidima i

kru`nim zaklju~avanjem
Da bi se spre~ilo neèljeno okretanje zup~anika D i blokirao za
vreme mirovanja, zup~anik C ima koncentri~nu konkavnu povr{inu F
koja naleè na povr{inu zup~anika D. Kada se zup~anik C okre}e
jednolikim kretanjem, zup~anik D ima okretanje sa prekidima.
197
MEHANIZAM KRETANJA SA PREKIDIMA I

KRU@NIM ZAKLJUÂVANJEM
Zup~anici E i F rotiraju oko fiksnih osa A i B (sl. 101). Zup~anik
E ima jedan zub c. Ako se pogonski zup~anik E okre}e kontinuirano,
vo|eni to~ak F se okre}e samo kada je zub c uklju~en u me|uzublje
zuba d, zup~anika F.
Sl. 101. - Mehanizam kretanja sa prekidima i

Za svaki obrtaj zup~anika E, zup~anik F }e pro}i kroz ugao:
2
=
zF
gde je zF, broj zuba zup~anika F. Da bi se spre~ilo neèljeno obrtanje

zup~anika F, a njegov poloàj zabravio za vreme perioda mirovanja,
zup~anik E ima koncentri~nu konveksnu povr{inu b koja se uklju~uje u
konkavnu povr{inu a na zubima zup~anika F. Kada se zup~anik okre}e
jednolikim kretanjem, zup~anik F ima kru`no kretanje sa prekidima.
198
MIROVANJE VO\ENOG ZUPÂNIKA I NJEGOVO

ZAKLJUÂVANJE
Zup~anici 1 i 2 rotiraju oko fiksnih osa A i B (sl. 102). Zup~anik 1
ima jedan zup~asti segment d, a zup~anik 2 ima dva zup~asta segmenta
c. Kada se pogonski zup~anik 1 obr}e neprekidno, vo|eni zup~anik 2 se
okre}e samo u periodima kada se segment d ukop~ava sa jednim od
segmenata c.
Sl. 102. - Zup~asti mehanizam kretanja sa prekidima i

Za svaki obrtaj vode}eg zup~anika A, zup~anik 2 se okrene za
ugao: = 180O. Mekan, bezudaran rad kada segmenti c i d dolaze u
zahvat, ~ine se uz u~e{}e bregastih povr{ina a i k, ~iji su profili delovi
centroda u relativnom kretanju zup~anika 1 i 2.
Da bi se spre~ilo neèljeno obrtanje zup~anika 2 i njegovo
zabravljivanje za vreme perioda mirovanja, zup~anik 1 ima
koncentri~nu zabravljuju}u povr{inu b koja se uklju~uje u konkavnu
povr{inu f na zup~aniku 2.
199

ZAKLJUÂVANJE
Zup~anici C i D okre}u se oko fiksnih osa A i B (sl. 103).
Pogonski zup~anik C prenosi rotaciju vo|enom zup~aniku D sa jednim
dugim mirovanjem za obrtaj zup~anika. Da bi se spre~ili udari, zup~anik
D se dovodi u zahvat pomo}u ~ivije H na zup~aniku C koja ulazi u `ljeb
G na zup~aniku D.

Koncentri~na zaklju~avaju}a povr{ina E uklju~uje se u konkavnu
povr{inu F ~ime se spre~ava neèljeno obrtanje zup~anika D za vreme
perioda njegovog mirovanja.
200

ZAKLJUÂVANJE
Zup~anici 1 i 2 obr}u se oko fiksnih osa A i B (sl. 104). Pogonski
zup~anik 1 prenosi obrtno kretanje zup~aniku 2, sa dva duga perioda
mirovanja za obrtaj zup~anika 2.
Da bi se spre~ili udari, zup~anik 2 se dovodi u zahvat pomo}u
~ivije d na zup~aniku 1, koja ulazi u `ljeb c na zup~aniku 2.

Koncentri~na zaklju~avaju}a povr{ina a uklju~uje se u konkavnu
povr{inu b ~ime se spre~ava neèljeno obrtanje zup~anika 2 za vreme
perioda njegovog mirovanja.
201
SPREGA ZUPÂNIKA SA JEDNOLIKIM KRETANJEM SA

PREKIDIMA VO\ENOG ^LANA
Zup~anici C i F okre}u se oko fiksnih osa A i D (sl. 105). Kada se
pogonski zup~anik C neprekidno okre}e u smeru kazaljke na satu,
vo|eni zup~anik F, okre}e se sa prekidima i sa periodima mirovanja.
Koncentri~na zaklju~avaju}a povr{ina B naleè na konkavnu povr{inu E
na zup~aniku F ~ime se spre~ava neèljeno obrtanje zup~anika F.
Sl. 105. - Sprega zup~anika sa jednolikim kretanjem sa prekidima

vo|enog ~lana
Za svaki obrtaj zup~anika C, zup~anik F se zaokrene za ugao =
/3. Zbog simetri~nog rasporeda zuba na zup~aniku F, on ima jednoliko
kretanje sa prekidima kada se zup~anik C obr}e jednolikom brzinom.
202

ZAKLJUÂVANJE
Segmentni zup~anik G i zup~anik E, okre}u se oko fiksnih osa A
i B (sl. 106). Kada se pogonski segmentni zup~anik G, okre}e
neprekidno, u smeru kretanja kazaljke na satu, vo|eni zup~anik E se
okre}e zajedno sa diskom D, ~vrsto pri~vr{}enim za njega, sve dok
segmentni zup~anik G ne iza|e iz zahvata sa zup~anikom E. Tada,
koncentri~ni ispust F, na zup~aniku G dolazi u zahvat sa konkavnom
povr{inom C na disku D, ~ime se zabravljuje zup~anik E u periodu
mirovanja.

Za svaki obrtaj segmentnog zup~anika G, zup~anik E pro|e kroz
ugao: E = 2,2 . Slede}i svaki obrtaj segmentnog zup~anika G, zup~anik
E ima mirovanje za 0,2 u odnosu na prethodni. Prenosni odnos
mehanizma je:
z
R 2, 2
iG , E = E = E
z G RG G
gde su zE, zG, RE, RG brojevi zuba i radijusi zup~anika G i E a G ugao
segmenta.
203
MIROVANJE VO\ENOG ^LANA SA NJIHAJU]IM

ZUPÂSTIM SEKTOROM
Segmentni zup~anik C i zup~anik D, obr}u se na fiksnim osama A
i B (sl. 107). Kada se pogonski segmentni zup~anik C, okre}e
neprekidno u smeru kretanja suprotnom kretanju kazaljke na satu,
zup~anik D se obr}e dok ne do|e u zahvat sa segmentom E koji se
slobodno nji{e oko ose A. Tada se opruga G razvla~i i za to vreme
zup~anik D ima period mirovanja sve dok strana segmenta E ne dodirne
stranu F segmentnog zup~anika C. îm se sektor E oslobodi zahvata
zup~anika D, opruga G ga vra}a u njegov po~etni poloàj.
Sl. 107. - Mirovanje vo|enog ~lana sa njihaju}im zup~astim sektorom
204
PLANETARNI ZAUSTAVNI URE\AJ

^lan C se obr}e oko fiksne ose B - B (sl. 108). Zup~anik J ima
jedan zub i ~vrsto je vezan za vratilo D. Zup~anik M ima sedam zuba K i
~iviju F koji se obr}u oko ose A - A ~lana C.
Sl. 108. - Planetarni zaustavni ure|aj

Kada se ~lan C obr}e u smeru kretanja kazaljke na satu,
udubljene (konkavne) povr{ine L klize preko koncentri~ne povr{ine H,
zup~anika J i zup~anik M ne moè da se okre}e oko ose A - A. Kada se
u zube K, zup~anika M uklju~i zub zup~anika J, zup~anik se okrene za
neki ugao oko ose A - A. Posle sedam obrtaja ~lana C, ispust F (koji
ima konveksnu - ispup~enu povr{inu), na zup~aniku M dolazi nasuprot
povr{ini H i zaustavlja mehanizam. Pogonski element moè biti i drugi
element - ~lan C ili vratilo D. Ovaj mehanizam je naj~e{}e primenjen
kod ~asovnika radi spre~avanja "prenavijanja" opruge sata.
205
SPOLJNO UKLJUÎVANJE ZUPÂNIKA SA ÎVIJAMA

To~ak sa ~ivijama C, okre}e se oko fiksne ose A (sl. 109) i
periodi~no se uklju~uje sa zubima F na zup~aniku D koji se obr}e oko
fiksne ose B. To~ak sa ~ivijama C ima koncentri~nu zaklju~avaju}u
povr{inu H-H a zup~anik D ima dve, simetri~no locirane, konkavne
povr{ine E.
Sl. 109. - Spoljno uklju~ivanje zup~anika sa ~ivijama

Kada se vode}i to~ak sa ~ivijama C, obr}e neprekidno, vo|eni
to~ak D, se obr}e sa prekidima i sa periodima mirovanja. Za vreme
mirovanja, zaklju~avaju}a povr{ina H-H, uklju~uje se u jednu od
konkavnih povr{ina E, da bi se spre~ilo neèljeno obrtanje to~ka D.
Period rotacije Tr to~ka D je jednako periodu mirovanja Td. Faktor
radnog vremena mehanizma je:
k=
Tr
=1
Td
Za svaki obrtaj to~ka C, to~ak D se okrene za ugao 2 = .

Prenosni odnos izme|u to~ka C i to~ka D za vreme perioda rotacije Tr
je:
r
i 1, 2 = 2
r1
gde su r1 i r2 podeoni polupre~nici zup~anika C i D

206
NESIMETRIÂN MEHANIZAM MIROVANJA SA

SPOLJNIM UKLJUÎVANJEM
To~ak sa ~ivijama C, sa asimetri~no postavljenim ~ivijama i
koncentri~nom zaklju~avaju}om povr{inom E - J i H - H, rotira oko
fiksne ose A i periodi~no se uklju~uje sa zubima F, to~ka D, koji rotira
oko fiksne ose B (sl. 110). To~ak D ima asimetri~no postav-ljene zube F
i indenti~ne konkavne povr{ine E.
Sl. 110. - Nesimetri~an mehanizam mirovanja sa

spoljnim uklju~ivanjem
Kada se pogonski to~ak sa ~ivijama okre}e kontinualno, vo|eni
to~ak D se okre}e sa prekidima i sa periodima mirovanja. Za vreme
mirovanja, zaklju~avaju}e povr{ine E - J i H - H, uklju~uju
odgovaraju}e povr{ine E da bi spre~ile neèljeno obrtanje to~ka D.
Kada je deo to~ka C, sa ~etiri ~ivije u zahvatu, to~ak D se okre}e za
ugao 2/3 ; Kada je deo to~ka C sa sedam ~ivija uklju~en, to~ak D se
okre}e za igao 7/6 .
207
SPOLJNO UKLJUÎVANJE ZUPÂNIKA SA ÎVIJAMA

To~ak 1 sa ~ivijama a okre}e se oko fiksne ose A i periodi~no
uklju~uje sa zubima d to~ka 2 koji se obr}e oko fiksne ose B (sl. 111).
To~ak 1 ima koncentri~nu zaklju~avaju}u povr{inu b, a to~ak 2 ima
konkavnu zaklju~avaju}u povr{inu c.
Sl. 111. - Spoljno uklju~ivanje zup~anika sa ~ivijama

Kada se pogonski to~ak sa ~ivijama 1, obr}e kontinuirano, vo|eni
to~ak 2 se okre}e sa prekidima i sa periodima mirovanja. Za vreme
mirovanja, zaklju~avaju}a povr{ina b se uklju~uje u konkavnu povr{inu
c, radi spre~avanja neèljenog obrtanja to~ka 2. To~ak 2 pravi jedan
obrtaj za svaki obrtaj to~ka 1. Prenosni odnos od to~ka 1 do to~ka 2, za
vreme perioda rotacije je:
i 1, 2 =
r2
r1
gde su r1 i r2 podeoni polupre~nici to~kova 1 i 2.
208
UNUTRA[NJE UKLJUÎVANJE ZUPÂNIKA

SA ÎVIJAMA
To~ak 1 sa ~ivijama a okre}e se oko fiksne ose A i periodi~no
uklju~uje sa zubima d to~ka 2 koji se obr}e oko fiksne ose B(sl. 112).
To~ak 1 ima koncentri~an zaklju~avaju}i ispust b, a to~ak 2 ima {est
simetri~no lociranih konkavnih zaklju~avaju}ih povr{ina c.
Sl. 112. - Unutra{nje uklju~ivanje zup~anika sa ~ivijama

Kada se pogonski to~ak sa ~ivijama 1, okre}e kontinuirano,
vo|eni to~ak 2 se kre}e sa prekidima i ima periode mirovanja. Za vreme
mirovanja, zaklju~avaju}i ispust b se uklju~uje u odgovaraju}u
konkavnu povr{inu c radi spre~avanja neèljenog obrtanja to~ka 2. Za
svaki obrtaj to~ka 1, to~ak 2 prolazi kroz ugao:
1 =
3
Prenosni odnos izme|u zto~ka 1 i 2:
i 1, 2 =
r2
r1
gde su r1 i r2 polupre~nici podeonih krugova to~kova 1 i 2.

209
KRETANJE SA PREKIDIMA I PERIODOM MIROVANJA

^lan 5, zglobnog ~etvorougla ABCD, ima zup~asti segment b koji
se uzup~ava sa segmentom c zup~anika 6 (sl. 113). ^lan 5 ima ~ivije d
koje se uklju~uju u `ljebove a na ~lanu 6. Kada se poluga 1 okre}e oko
fiksne ose A, ~lan 6 osciluje sa periodima mirovanja oko fiksne ose E.
Sl. 113. - Kretanje sa prekidima i periodom mirovanja

Da bi se spre~ili udari u zup~anicima, segmenti zup~anika b i c
dolaze u zahvat pomo}u ~ivija d u `ljebu a na ~lanu 6. Kretanje i periodi
mirovanja ~lana 6 mogu biti promenljivi promenom rastojanja izme|u
210
obrtnih parova C i D. Ovo se postoè kretanjem kliza~a 3 du` vijka 4.

Potrebno je u isto vreme, promeniti ugao u kojem je ~ivija d postavljena
s obzirom na liniju CD. Koncentri~ne povr{ine f na ~lanu 5 klize po
konkavnim povr{inama e ~lana 6 radi spre~avanja neèljenog obrtnog
kretanja ~lana 6 za vreme perioda njegovog mirovanja.
211
KRETANJE SA PREKIDIMA I MIROVANJE

^lan 1, spojen je obrtnim parovima A i B sa polugama 2 i 4 (sl.
114). Poluge 2 i 4 imaju `ljebove c i d koji klizaju du` fiksne ~ivije E.
Ove poluge imaju zube a i b na svojim krajevima. Zup~anik 3 se okre}e
oko fiksne ose F.
Sl. 114. - Kretanje sa prekidima i mirovanje

Kada ~lan 1 rotira oko fiksne ose C, zubi a i b na polugama 2 i 4,
naizmeni~no se uklju~uju u zube zup~anika 3, daju}i zup~aniku 3 obrtno
kretanje sa prekidima. U jednom kompletnom obrtaju ~lana 1, zup~anik
se pomeri za ugao: a = 720O/z; gde je z - broj zuba zup~anika 3.
212
ZUPÂSTI PRENOS SA MIROVANJEM

VO\ENOG ^LANA
Segmentni zup~anici 1 i 2, okre}u se oko fiksnih osa A i B (sl.
115) u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu .
Sl. 115. - Zup~asti prenos sa mirovanjem vo|enog ~lana

Kada se pogonski zup~anik 1, okre}e konstantno, vo|eni
zup~anik se okre}e sa prekidima i sa periodima mirovanja.
213
Koncentri~na zaklju~avaju}a povr{ina a - a uklju~uje se u konkavnu

povr{inu na zup~aniku 2 da bi spre~ila njegovo neèljeno obrtanje za
vreme njegovog perioda mirovanja.
Udari su redukovani kada zubi zup~anika 1 i 2 dolaze u kontakt
sa slobodno montiranom zvezdom 3, koja ima vi{e ru~ica d, gde se
nalaze ui konkavni lukovi b. Zvezda 3 je spojena sa zup~anikom 2,
oprugom 4. Obrtanje u smeru kretanja kazaljke na satu sa obzirom na
zup~anik 2 je u funkciji ~ivije c. Pre nego {to zubi zup~anika 1 i 2 do|u u
zahvat, jedna od ~ivija e, zup~anika 1 ukop~ava se sa odgovaraju}im
krakom zvezde 3, okre}u zvezdu u smeru kretanja kazaljke na satu,
saop{tavaju}i inicijalnu brzinu zup~aniku 2. Ova pojava redukuje udare
kada se zubi zup~anika 1 i 2 na|u na po~etku uzup~avanja.
214
ZUPÂSTA LETVA U MEHANIZMU SA

MIROVANJEM KLIZAÂ
Segment zup~anika 1, okre}e se oko fiksne ose A i zup~i se sa
zup~astom letvom a, koja pripada kliza~u 2 (sl. 116). Kliza~ 3, koji ima
polugu 6, kre}e se du` kliza~a 2. Opruga 5 montirana je na polugu 6
izme|u kliza~a 3 i ispusta e na kliza~u 2. Skakavica 4 okre}e se oko
fiksne ose B. Kada se segment zup~anika 1, okre}e u smeru kretanja
kazaljke na satu, karike 2 i 3 i opruga5, kre}u se na desno kao i zup~asta
letva a.
Sl. 116. - Zup~asta letva u mehanizmu sa

mirovanjem kliza~a
Ovo kretanje se nastavlja sve dok zub b karike 3 ne do|e
naspram zuba d na skakavici 4. Posle toga, poluga 6}e imati period
mirovanja sve dok ispust e ne podigne skakavicu 4, osloba|aju}i kliza~ 3
koji se brzo kre}e na desno pod dejstvom sile sabijene opruge 5. Poluga
6 se vra}a u svoj po~etni poloàj okretanjem segmenta u smeru
suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu.
215
PRETVARANJE OBRTNOG KRETANJA SA PREKIDIMA U

KONSTANTNO OBRTANJE
Sl. 117. - Pretvaranje obrtnog kretanja sa prekidima u konstantno

obrtanje
Disk 1, koji je ~vrsto vezan za konusni zup~anik 2, okre}e se
slobodno na vratilu A i spojen je oprugom 4 sa zamajcem 3 koji je
pri~vr{}en za vratilo A (sl. 117). Pulsiraju}i pogon od zup~anika 2
proizvodi okretanje sa prekidima diska 1. Ovo okretanje sa prekidima
pretvoreno je u konstantno okretanje zamajca 3.
216
PROMENLJIVO KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U

ZUPÂNIKA
Zup~anici 1 i 2 okre}u se oko fiksnih osa A i B (sl. 118). Kada se
pogonski zup~anik 1, okre}e neprekidno u smeru kretanja kazaljke na
satu, vo|eni zup~anik 2, okre}e se sa prekidima i sa periodima
mirovanja. Koncentri~ne zabravljuju}e povr{ine a uklju~uju se u
konkavne povr{ine b, spre~avaju}i neèljeno obrtanje za vreme perioda
mirovanja zup~anika 2.
Sl. 118. - Promenljivo kretanje sa prekidima pomo}u zup~anika

Zbog razli~itog broja zuba na raznim delovima oboda zup~anika
1, i razli~ite duìne koncentri~nih povr{ina a, a koje odgovaraju
rasporedu na zup~aniku 2, ovaj drugi ima obrtanje sa prekidima sa
razli~itim periodima mirovanja kada se zup~anik 1 okre}e jednolikim
kretanjem.
217
POVRATNO KRETANJE SA ZADR@AVANJEM U OBE TA^KE

PREOKRETA
Prilikom emajliranja odre|enih delova aparata u doma}in-stvu,
na kombinaciji ma{ine za potapanje i me{anje, delovi su zaka~eni za
beskrajni konvejerski lanac gde se provla~e kroz komoru za nano{enje
emajla a onda kroz susednu pe}nicu za brzo su{enje i pe~enje obloènih
povr{ina. Da bi se olak{alo {irenje emajla dok delovi prolaze kroz
proces napra{ivanja, lancu je saop{teno reverzibilno (povratno) kretanje
napred. Lanac napreduje da bi preneo delove do pe}nice.
Ovo kretanje lanca je postignuto preko mahanizma na sl. 119.
Mehanizam je oka~en za osnovu A ma{ine. On se su{tinski sastoji od
kombinacije planetarnih zup~anika i re{enja u vidu duplih perio-di~nih
zup~anika. Periodi~no, mestimi~no ozubljenje obezbeduje reverzibilno
kretanje, dok je planetarno ozubljenje neophodno da bi prenelo ovo
kretanje do lan~anika sa lancem.
Po~inju}i sa periodi~nim ozubljenjem, prstenasti zup~anik B i
centralni zup~anik C, oslonjeni su u stacionarnom leàju D i spreù se sa
manjim pogonskim zup~anikom E koji se obr}e u stacionarnom leàju.
Na levom kraju rukavca koji oblikuje ~ep, za zup~anik B je spojen
klinom obi~an prstenasti zup~anik sa unutra{njim ozublje-njem F, i za
vratilo za koje je zup~anik C osiguran, spojen je klinom manji pogonski
zup~anik G. Zup~anik H moè slobodno da se obr}e sa zavrtnjem u
ramenu J i spreè sa unutra{njim zup~anikom F i manjim pogonskim
zup~anikom G. Rame J je spojeno klinom za izduèni rukavac koji
predstavlja zajedni~ki deo sa konvejerskim lan~anikom K, gde se
rukavac slobodno obr}e na centralnom vratilu.
Kada se pogonski zup~anik E obr}e u smeru ozna~enom
strelicom, jedan zub }e aktivirati susedno me|uzublje u zup~aniku B i
obrnuti drugi za 1/18 obrtaja. Za vreme ovog kretanja, zup~anik C }e
biti zabravljen u stacionarnom poloàju od strane zup~anika E. Otuda,
parcijalna rotacija zup~anika B }e obrtati zup~anik F i primorati
zup~anik H da se obr}e preko stacionarnog manjeg pogonskog
zup~anika G i osciluju}eg ramena J, sa lan~anikom K, u istom smeru.
Kako zup~anik E nastavlja da se obr}e, njegova cilindri~na
deonica zabravljuje zup~anik B, a jedan zub aktivira me|uzublje u
centralnom zup~aniku C, obr}u}i drugi za 1/11 obrtaja, nakon ~ega
cilindri~na deonica zup~anika E ga zabravljuje. Obrtni zup~anik C na
ovaj na~in primorava zup~anik G da se obr}e i kotrlja zup~anik H na,
218
sada, stacionarnom zup~aniku F. Na ovaj na~in, zup~anik H nosi rame J

i lan~anik K oko centralnog vratila u smeru suprotnom u odnosu na
onaj kod pogonskog zup~anika E. Ovo kompletira jedan ciklus kretanja.
Sl. 119. - Mehanizam za prenos reverzibilnog kretanja do lanca

transportera na ma{ini za emajliranje u procesu potapanja i pe~enja
Zahtevana ugaona kretanja lan~anika su kao {to sledi: 14 1/2, ili
pribliino 0,04 obrtaja, u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na
satu, kao {to se moè videti sa desnog kraja mehanizma. Lan~anik se
219
onda zadràva i vra}a svoje kretanje, obr}u}i se za 9 stepeni, ili 0,025

obrtaja.
Ugaono napredovanje lan~anika za svaki ciklus je: 0,04 - 0,025 =
0,015 obrtaja, ili oko 5 1/2 stepeni. Prilikom prora~una odnosa i broja
zuba i me|uzublja u zupa~nicima uklju~ena su dva odvojena uslova:
prvo, kretanje zup~anika kada zup~anik E obr}e zup~anik B dok su
zup~anici C i D zabravljeni; i drugo, kretanje lan~anika u suprotnom
smeru kada zup~anik E obr}e zup~anik C dok su zup~anici B i F
zabravljeni.
220
JEDAN OBRTAJ VRATILA EKVIVALENTAN ZADR@AVANJU

KOJE ODGOVARA
JEDNOM OBRTAJU
Vratilo A, pogona prikazanog dijagramski na slici 120, koristi se
da bi napravilo obrtaj ili da se zadràva za period jednak jednom
obrtaju. Vratilo A je gonjeno od strane vratila B, koje se obr}e
kontinualno. Zup~anik G je spojen klinom za vratilo A i spreè se sa
zup~anikom E, koji predstavlja pokretni par na vratilu B. Rukavac C je
spojen ~ivijom za pogonsko vratilo B. Kada je pogon u funkciji,
prirubni~ka spojnica D, koja predstavlja klizni par u prorezu u rukavcu
C, pogoni zup~anik E za pola obrtaja; onda kada ugaona prednja strana
na zapira~u do|e u kontakt sa ugaonom ili bregastom prednjom
stranom F stacionarnog komada H, ustavlja~ je povu~en iz kontakta sa
zup~anikom E u ta~ki K, dopu{tajuci zup~aniku E da ostane stacionaran
dok vratilo B pravi pola obrtaja.
Nakon {to je vratilo B napravilo pola obrtaja, ustavlja~ D izlazi iz
kontakta sa komadom H u ta~ki L dopu{taju}i ustavlja~u da ponovo
aktivira zup~anik E preko dejstva opruge S. Zup~anik E onda pravi pola
obrtaja, prate}i opisano ciklusno kretanje koje se ponavlja. Otuda se
zup~anik E obr}e za jednu polovinu obrtaja i onda ostaje stacionaran
dok se vratilo B obr}e za 1/2 obrtaja.
Kako zup~anici E i G imaju prenosni odnos od 2 prema 1,
zup~aniku G je saop{teno èljeno periodi~no kretanje. [irok raspon u
tempiranju periodi~nog kretanja se moè posti}i promenom odnosa
zup~anika i duìne aktiviranja ili bregaste povr{ine komada H.
221
Sl. 120. - Periodi~ni zup~asti prenosnik pogonjen pomo}u

bregaste prirubnice
222
KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U PLANETARNOG

ZUPÂSTOG PRENOSNIKA
Planetarni prenosnik (reduktor) se moè koristiti u slu~aju kada
su ulazno (pogonsko) i izlazno (gonjeno) vratilo u istoj osi i kada se
zahteva veliki broj zastoja pogonjenog vratila u toku obrtaja. Pogonski
mehanizam ovoga tipa je prikazan na slici 121.
Sl. 121. - Kretanje sa prekidima pomo}u prenosnika

planetarnog tipa
Prstenasti zup~anik A je nepokretan, a zup~anik B sa jednim
zubom je pogonjen pomo}u vratila C, preko zup~anika D i E. Zup~anik
D je pri~vr{}en za vratilo C, dok je zup~anik E povezan sa zup~anikom
B. Oba zup~anika, E i B, se slobodno obr}u na vratilu J koje je
223
ugra|eno u setu F i G. Glav~ina na donjem kraju seta F se slobodno

obr}e u nepokretnom uleì{tenju H, a kretanje sa prekidima se
ostvaruje preko ove glav~ine.
Zup~anici D, E i B u ovom slu~aju imaju iste pre~nike i pre~nike
podeonih krugova; otuda, a s obzirom na epiciklicno ozubljenje i
prenos, zahteva se jedna tre}ina okretaja vratila C za deljenje po
odre|enom poloàju na setu F.
U poloàju koji je prikazan, zup~anik sa jednim zubom B je u
blizini uklju~ivanja sa prstenastim zup~anikom. Kao {to se vidi, ovo
sprezanje se dogada kada se setovi F i G po~nu da okre}u na vratilu C u
smeru suprotnom meru kretanja kazaljki na satu.
Obrtanje setova se nastavlja, dok jedan zub napu{ta poloàj
me|uzublja, za koje vreme se koncentri~ni deo zuba B uklju~uje u
odgovaraju}u povr{inu L u prstenastom zup~aniku, blokiraju}i zup~anik
B, uslovljavaju}i da setovi F i G ostanu u stanju mirovanja. Setovi
nastavljaju sa mirovanjem dok se zub zup~anika B ne uklju~i u slede}e
me|uzublje prstenastog zup~anika {to ce izazvati setove da se pomere
do slede}eg perioda mirovanja..
224
OBRTNO KRETANJE SA PROMENOM OD NULE DO

MAKSIMUMA I OBRNUTO
Svojstvo mehanizma ilustrovanog na slici 122, je u tome da
proizvodi obrtanje sa prekidima gde }e se startovanje i zaustavljanje
gonjenog ~lana vr{iti bez udara du` celog ciklusa rada. Ovakvo kretanje
se ostvaruje prakti~nom primenom matemati~ke krive poznate kao
epicikloida, a to je putanja koju opisuje ta~ka na kru`nici kada se ista
obr}e po spoljnoj strani druge kru`nice koja miruje.
Poluga A je pri~vr{}ena za pogonsko vratilo B koje se obr}e
konstantnom brzinom. Na drugom kraju poluge A, je vratilo C, koje
ima zup~anik D pri~vr{}en za jedan kraj kratke poluge, ili za postolje E.
Dva okretna zup~anika D su u sprezi sa nepokretnim zup~anikom F,
koji je koncentri~an sa pogonskim vratilom. Sva tri zup~anika imaju
jednake pre~nike. Na kraju rukavca E je pratilac (roler) G ~ija je osa
obrtanja na podeonom krugu zup~anika D. Okrugla ploca H se
slobodno obr}e, na pogonskom vratilu pomo}u rolne G. Pogon se
prenosi od plo~e H na bilo koji èljeni na~in.
Iz ilustracije se moè videti da centri valjka G opisuju epicikloidu
koja je prikazana isprekidanom linijom kada poluga A rotira, ugaona
brzina centara valjaka i pogonjene plo~e se postepeno pove}ava od
ta~ke nula u K, dok je prema poloàju prikazanom na slici, ugaona
brzina ve}a nego brzina pogonskog vratila; od ove ta~ke, pa za vreme
obrtanja jedne polovine okretanja pogonske poluge, promenjiva brzina
centra valjka i pogonjene plo~e se postepeno smanjuje ponovo do nule
u tacki K. Kako su zup~anici istog pre~nika, centri valjka i pogonjena
plo~a ~ine ceo okretaj za isto vreme kao i pogonsko vratilo.
Ugaona brzina pogonskog vratila je konstantna. Ako odre|uje
ugaoni poloàj pogonske poluge od nulte ta~ke K, a ugaonu brzinu
pogoske ploce H, onda je:
6a(1 cos )
5 4 cos
Maksimalna ugaona brzina je 1,3 puta ve}a od brzine pogonske

poluge.
225
Sl. 122. - Planetarni tip mehanizma za postepeno menjanje brzine

vo|enog ~lana mehanizma od nule do maksimuma i obratno
226
MEHANIZAM ZA POGON DVA VRATILA NAIZMENI^NIM

KRETANJEM I KRETANJEM SA PREKIDIMA
Mehanizam koji je {ematski prikazan na slici 123 bio je
konstruisan za kori{}enje u specijalnoj ma{ini. U radu, vratilo A koje se
konstantno obr}e, pogoni pu`ni to~ak B za jedan okretaj u smeru koji je
prikazan strelicom posle ~ega zup~asti mehanizam za pomeranje radi
automatski uslovljavaju}i da se pu`ni tocak Bna|e u stanju mirovanja, a
pogonsko kretanje da se prenese na pu`ni to~ak C preko drugog
zup~astog pogona. Po{to je pu`ni to~ak C izvr{io jedan okretaj,
pogonski zup~asti mehanizam se ponovo uklju~uje uslovljavajuci pu`ni
to~ak C da se zadrì dok se pogon ponovo ne prebaci na pu`ni to~ak B
tako da }e se ciklus nastaviti onoliko koliko rotira pogonsko vratilo A.
Spojnicki clan D, koji je klizno spojen sa vratilom G, prikazan je
u neutralnom poloàju, ali kada mehanizam radi ova spojnica je u spoju
sa jednim od malih zup~anika E ili F uslovljavaju}i da vratilo G rotira u
jednom ili drugom smeru zavisno od toga koji je mali zup~anik u
zahvatu. Pogon vratila G, u bilo kom smeru od zup~anika na vratilu A,
~ini se mogu}im pomo}u frikcione spojnice sa ustavlja~kim to~kom i
valj~i}ima, tzv. "fraj - lauf", koja se sastoji od dva ~lana H i I i frikcionih
valjaka projektovanih kao {to je prikazano u donjem desnom uglu
ilustracije. Dva ~lana I su pri~vr{}ena za vratilo, a dva frikciona ~lana H
i J se kre}u preko njih.
Tako, ako je ~lan spojnice D u sprezi sa malim zup~anikom F,
frikciona sila u valjcima sluì da se ~lanovi H i I me|usobno drè kao da
su jedan deo, dok se ~lan J obr}e slobodno oko svog parnog ~lana I.
Kada spojnica uklju~i mali zup~anik E, smer rotacije vratila G se menja,
pogon se vr{i preko frikcione spojnice J, dok se ~lan H slobodno obr}e.
Na taj na~in se smer obrtaja vratila G kontroli{e pomeranjem ~lana
spojnice D.
Zubi u ~lanovima H i J, spreù se sa zup~anicima K i L, koji imaju
oblik puà na svojim glav~inama koji se naizmeni~no spreù sa
puèvima B i C. Na~in na koji se spojnica automatski kontroli{e da
izvr{i prenos na pu`ne to~kove B i C i na njihova pomeranja sa
prekidima, prikazan je pomo}u gornje projekcije.
Imaju}i u vidu da je mehanizam u radu i da je spojnica D, u
zahvatu sa zup~anikom E, onda je pu`ni to~ak C pogonjen u smeru
prikazanom pomo}u strelice. Ako ~ivija M, na pu`nom to~ku dode u
kontakt sa pljosnatom oprugom na njihaju}oj poluzi N, koja se obr}e na
227
vratilu pu`nog to~ka {to za posledicu ima da njihaju}a poluga do|e u

dodir sa valjkom na pomi~noj poluzi O.
Sl. 123. - Mehanizam za kretanje sa prekidima i naizmeni~no,

pu`nih to~kova C i B, od pogonskog vratila A
Poluga P se za ovo vreme spusti dole kao {to je prikazano. U
donjem poloàju stepen na poluzi aktivira om~u Q na pomi~nom kliza~u
spre~avaju}i isti da se pomera u desnu stranu. Na taj na~in stalna
rotacija ramena N sluì da stisne oprugu R za koje vreme povr{ina
brega podiè polugu P otpu{taju}i opugu koja pritiska ~lan spojnice D
nadesno u sprezanje sa zup~anikom F, aktiviraju}i pogon na pu`ni to~ak
B, dozvoljavaju}i pu`nom to~ku C da miruje. Kada on na~ini mesto koje
228
se realizuje pomo}u pritiska u opruzi R, vr{i se pomeranje nadesno, a

ru~ica N rotira nakon {to je ravna opruga bila pritisnuta pomo}u ~ivije
M.
Kada se pu`ni to~ak zarotira za traèni ugao, ~ivija S dolazi u
dodir sa ravnom (pljosnatom) oprugom na osciluju}oj poluzi kao {to je
ve} opisano. Pomeranje ~lana spojnice D u zahvat sa zup~anikom E se
vr{i automatski isto kao pomeranje u suprotnom smeru. Ovaj ciklus
operacija se ponavlja automatski.
229
OBRTNO KRETANJE SA PREKIDIMA ZA MERENJE

NAMOTANOSTI TRAKE PISA]E MASINE
U namotavanju trake na kaleme pisa}ih ma{ina koristi se ure|aj
kao {to je prikazano na slici 124, koji sluì da zaustavi okretanje kalema
ako je ve} namotana prethodno odre|ena duìna i za koje vreme }e
traka nestati. Kalem se pomera na kraju pogonskog vratila A, a traka se
kre}e izme|u dva valjka B i C. Spiralna opruga (nije prikazana), deluje
navi{e na gornju zobnicu omogucujuci da se odrii stalni pritisak valjka
na vrpcu, tako da se traka namotava na kalem dok oba valjka rotiraju.
Sl. 124. - Mehanizam za namotavanje prethodno odre|ene duìne trake

na kalem na pisa}oj ma{ini
Valjak C, posredstvom zupcanika D, E i F rotira lancanik G
preko koga se krece lanac. Iz jednog od clanaka ovog lanca strci civija J,
koja, preko poluge K i L iskljucuje spojnicu M sa pogonskog kaisnika N
i tako prekida rotaciju kalema. Duzina trake koja je namotana na ovaj
230
kalem zavisi od obima valjka C, prenosnog odnosa zupcanika, broja

zuba u lancaniku, broja clanaka u lancu.
U svakom ciklusu ovog lanca, ~ivija olabavljuje donji kraj poluge
K i time pritiska gornji kraj poluge da se kre}e desno primoravaju}i
polugu L da se klati u smeru kazaljke na satu pod vu~nim dejstvom
opruge O. Ova ru~ica je pri~vr{}ena za spojni~ki ~lan M u svom desnom
kraju sa koga se veza prenosi do nepomi~ne glav~ine stuba P. Kako se
kraj poluge L pomera nadole, ~lan spojnice osciluje na vratilu A, dok su
ispup~enja brega oslobo|ena, omogu}uju}i opruzi Q, da potiskuje
element spojnice udesno i da isklju~i njegov zub iz pogonskog kai{nika
isklju~uju}i, tako, rotaciju vratila i kalema.
Da bi se spre~ila rotacija valjka (usled inercije), nakon {to je
spojnica isklju~ena, sluì ru~ica za ko~enje R koja prima silu sa
polugama K i L i ko~i valjak C.
U prikazanoj konstrukciji valjak C ima obim od cca 30cm, a
prenosni odnos zup~anika i kai{nika je isti kao kad se valjak okrene
jedanput, linearno kretanje lanca je isto kao i korak lanca; broj ~lanka u
lancu odgovara broju koraka trake iznad kalema. Tako je konstrukcija,
koja je prvenstveno bila namenjena za namotavanje trake na pisa}oj
ma{ini, nesumnjivo mogla koristiti i za druge namene.
231
KRETANJE SA PREKIDIMA OSTVARENO POMO]U

KONTINUALNOG KRU@NOG KRETANJA
Mehanizam za transformaciju kontinualnog kruznog kretanja u
prekidno kru`no kretanje je prikazano na slici 125. Kretanje kao ovo se
~esto koristi radi odre|ivanja poloàja plo~e, ili table kod vi{evretenih
bu{ilica, ili satnih mehanizama. Mehanizam se sastoji od dva spojni~ka
clana A i B koji automatski isaklju~uju interval jednolikog kretanja
pomo}u zaustavne poluge C.
Pogonski zup~anik D rotira stalnom brzinom primaju}i kretanje
od nekog drugog ~lana mehanizma. Ovaj zup~anik se spreè sa malim
zup~anikom E na donjem ~lanu spojnice B. U donjem spojni~kom ~lanu
A je kliù}i poluga F koja se vra}a pomo}u spiralne opruge. Ova poluga
se pomo}u opruge pritiska u prorez G, kada donji spojni~ki ~lan zarotira
u polozaj kada su poluga i prorez u istoj liniji. Kada se ovo ostvari, oba
spojnicka ~lana su blokirana. Prsten R pomaè da se poluga zadrì u
prorezu.
Mali zup~anik H, povezan je sa gornjim delom spojni~kog ~lana
A i spregnut je sa zup~anikom J. Ovaj zup~anik, kada se obr}e,
omogu}ava pokretanje podeone plo~e (nije prikazano). Spojnica je
uklju~ena pritiskom ~ivije K u pogonskom zup~aniku D, i na glavnoj
ta~ki rotacije ova ~ivija pokrene polugu C za korak, tako da poluga C i
hvataljka M dobiju poloàj koji je prikazan isprekidanom linijom na
{emi detalja, dole desno. Vratilo za koje su pri~vr{}eni poluga i
hvataljka rotira u nepokretnom uliè{tenju pri~vr{}enom za ma{inu.
Kada je to~ak hvataljke pomeren izvan veze sa klinom u prorezu u
osovinici, poslednji se oslobada da se povu~e dole u prorez G
omogu}iv{i da dva ~lana spojnice budu blokirana u ispravnom
radijalnom poloàju. Ako poluga u|e u prorez G, zup~anik J rotira. U
me|uvremenu je ~ivija K pro{la polugu C, a hvataljka M se vratila u
svoj osnovni poloàj, u prestenasti usek N pod dejstvom opruge (na vidi
se).
Kada se spojnica okrene za pribli`no jedan ceo okretoj, cela na
osovinici F (pogledaj detalj u donjem desnom uglu), dolazi u dodir sa
kosinom P na hvataljki i spojnica nastavi da rotira, osovinica se pritiska
nagore i izvan proreza G, kao {to je pokazano u detalju.
Ovaj mehanizam moè zadovoljavaju}e da radi sa brzinama
preko 50 obrtaja u minuti, ali na ve}im brztinama osovinica ne daje
dovoljno vremena da se povuce u prorez G. Kada se zahteva precizna
232
podela, obi~no se koristi opisani mehanizam sa priborom. Ovaj

mehanizam je naro~ito prikladan kod poslova kada treba da se menja
podela na plo~ama. da bi se obezbedila promena prenosnih odnosa
zup~anmika H jer se moè izra|ivati kao promenjljiv uz respektovanje
spojni~kog ~lana A. Na ovaj na~in, zupcanici H i J se mogu menjati
zavisno od toga kakav se odnos u podeli zahteva.
Sl. 125. - Ova spojnica radi pomo}u spojni~ke poluge
233
TIP PODEONOG MEHANIZMA

Jednostavni podeoni aparat koji se sastoji od prstena koji se
obr}e u kome su prorezani radijalni otvori i kliù}ih prstena, ili bregova,
kao {to je prikazano na slici 126.
Sl. 126. - Jednostavan podeoni mehanizam koji radi brzo

pomo}u jedne poluge
Ure|aj radi pomo}u ru~ice kao {to je prikazano isprekidanim
linijama. Prema X, prsten B, sasvim levo ima prorez i ~elo sa nagibom
prsta A koji je u uglu istog proreza. Kada prst nastavlja desno ili ulazni
u prorez, prsten se pomera za ne{to vi{e nego {to je polovina jednog
podeoka.
Kretanje prsta je sada obrnuto i prst B uklju~uje ugao slede}eg
proreza kao {to se vidi u Y. Kada se pomeranje nastavi ulevo, prst B
ulazi u prorez i vu~e prsten oko njegovog korektnog podeonog polozaja,
234
AMORTIZERI UDARA ZA ZUPÂSTE PRENOSNIKE

KOJI RADE SA PREKIDIMA
Jedna od najve}ih zamerki kod tipova zup~astih prenosnika koji
rade sa prekidima, kada rade u cilju preno{enja visokobrzinskih
kretanja, je udar spregnutih zuba na po~etku svakog kretanja sa
prekidima. Ovo delovanje je, naravno, posledica inercije pogonskog
zup~anika i poloàja izlaska, kada zub otvara prostor, kao {to je
prikazano A na ilustraciji.
Sl. 127. - Visokobrzinski zup~asti prenosnik za kretanje sa

prekidima sa amortizerom udara
Najve}i deo habanja, lomnjave i buke koji dolazi od udara zuba
se izbegava na na~in koji daje konstrukcija prikazana na sl. 127. Ovde je
235
~elicna zvezda B, koji ima veliki broj krakova izmedu skupa zubaca
zup~anika D, montirana na vratilo G. Ova zvezda, po{to je slobodna da
se obr}e na vratilu zup~anika, drì se uz ~iviju C, pomo}u spiralne
opruge u zupcaniku D. Pomeranje zvezde na vratilu je ograni~eno
pomo}u ~ivije H.
Neposredno pre nego {to do|e do kontakta zuba u A, jedna od
~ivija E, u zup~aniku F, pritiska vrh kraka zvezde udesno isteù}i
oprugu povla~e}i ~iviju C da postepeno startuje zup~anik D. Na ovaj
na~in je inercija zup~anika D absorbovana pre nego {to je do{lo do
kontakta u A. Time je sila udara, kada dode do kontakta zuba, uveliko
redukovana.
236
POMO]NI FRIKCIONI ZUPÂSTI PRENOSNIK ZA

SMANJENJE STARTNOG UDARA PRI
KRETANJU SA PREKIDIMA
U radu prenosnika sa kretanjem sa prekidima, udar zuba na
po~etku rada nije tako ozbiljan problem pri manjim brzinama, ali pri
ve}im brzinama ve}a je verovatno}a da }e biti ve}a buka, i ve}e dodirno
optere}enje {to }e dovesti do ve}eg habanja, ili lomljenja. Da bi se
izbegle pretpostavke {tetnih uticaja, ugradan je dodatni zup~asti ure|aj
kao {to je prikazano na slici 128.
Sl. 128. - Prenosnik pomo}u koga se smanjuje udarna sila upotrebom

frikcionog prenosnika kod obrtnog kretanja sa prekidima
Ovi zup~anici A i B pomaù startovanje vratila G, koje se obr}e
uz vrlo mali udar neposredno pre nego {to zup~anici do|u u dodir.
Druga karakteristika je ta {to se obrtni moment stvara samo od broja
zuba zup~anika A i B i to od dva zuba, kao {to je obi~no kod prenosnika
sa dejstvom sa prekidima, tako da se smanjuje habanje zup~anika.
Zup~anici sa obrtanjem sa prekidima, koji su pri~vr{}eni na
odgovaraju}im vratilima, prikazani su na D i C. Dodatni zup~asti
prenosnik je, dakle, montiran na ovim vratilima. Zupcanik A se,
me|utim, slobodno obrce na svom vratilu, dok je zup~anik B pri~vr{}en
237
na donjem vratilu (ne vidi se). Oba zup~anika, i A i B imaju zube po

celom svom obimu i imaju isti pre~nik podeonog kruga, i isti korak kao i
zupcanici D i C. Treba primetiti da se zup~anik A nalazi izme|u
frikcionih plo~a koje nastoje da prenesu obrtni moment na gonjeno
vratilo. Pritisak frikcionih plo~a na zup~anik, moze se menjati zavisno
od promene pritiska u spiralnoj opruzi. Sa ovim re{enjem se ostvaruje
da su brzine na liniji podeonog kruga zupa~nika A i D jednake.
U radu, pogonski zup~anici C i B rotiraju u smeru prikazanom
strelicom. Sa zup~anmicima ~iji je poloàj prikazan, osim ako nije
u~injena neka posebna mera, startna udarna sila podeonog mehanizma
}e se desiti u tacki H. U prikazanoj konstrukciji, medutim, deo sile se
raspore|uje izme|u nekoliko zuba u zup~anicima A i B. Kada je ta~ka F
pro{la ta~ku E, zup~anik D je po~eo da rotira delovanjem sile trenja pre
nego {to su zubi u zup~anicima D i C do{li u kontakt. Ova rotacija je
prakti~no otpo~ela bez udara i nastavlja se sve dok su oba zup~anika u
propisnoj sprezi.
Na po~etku je neophodna izvesna proba da bi se podesio pritisak
u opruzi koji bi uravnoteìo optere}enje mehanizma.
Zazor J u zup~aniku D zasluùje izvesnu pa`nju. Kada se skine
profil zuba u ovoj ta~ki, pove}ava se period mirovanja K, ~ime se
smanjuje vreme na po~etku i kraju svakog prekida u kome su zup~anici
u svojim slobodnim poloàjima. Treba shvatiti da je ovaj mehanizam
sposoban samo za laka optere}enja. Ako je optere}enje suvi{e veliko
hodanje na dodirnim povr{inama }e biti suvi{e veliko habanje {to }e
izazvati moment u frikcionom prenosu za vreme perioda mirovanja.
Medutim, brzo habanje se moè spre~iti umetanjem tvrdih umetaka na
povr{inama mirovanja.
238
ZUPÂSTI PRENOSNIK ZA SAOP[TAVANJE KRETANJA SA

PREKIDIMA PARALELNIM VRATILIMA
KOJA SE OKRE]U U SUPROTNIM
SMEROVIMA
U projektovanju menja~a, uslov je bio da se izrade dve poluge za
naizmeni~no pomeranje dva regulatora sa periodima mirovanja izme|u
njihovih kretanja. @elja je bila da se ima pogonsko pod pravim uglom u
odnosu na vratilo koje pokre}u poluge regulatora. Zahtev je bio da
prenosni odnos bude pribli`no 1:12.
Ovi uslovi su potpuno ispo{tovani mehanizmom prikazanim na sl.
129. Zup~asti prenosnik se sastoji od kombinacije puà na pogonskom
vratilu A, koji se spreè sa dva zup~anika na vratilima B i C koja su
povezana sa regulatorom. Pu` je izra|en iz dva dela D i E. Deo D ima
zupce koji su sli~ni kru`nim `ljebovima. Ovaj deo zauzima segment od
270O. .Drugi deo E ima helikoidni ugao od 53,1O stepena. Ova dva dela
imaju `lebove na svojim stranama u koje naleù kru`na rebra bo~nih
plo~a kada su ~etiri ~lana spojena zajedno, kako je pokazano.
Sl. 129. - Zup~asti prenosnik koji omogu}ava da vratilo A pogoni vratila

B i C, naizmeni~no
239
Dva zup~anika F i G su naizmeni~no u sprezi sa delovima D i E

na puù. Ovo se ostavruje kada se zup~anici F i G izrade sa zubima kao
{to je prikazano na H koji }e se spregnuti sa zubima u oba preseka D
koji ne prenosi kretanje sa pogonskog na gonjeno vratilo.
Jedan okretaj segmenta E posle F ili G sluì da rotira neki od
ovih zupcanika za ugao od 27 stepeni. Zup~anici F i G, svaki ima 40
zuba. Presek E je 90O od puà sa 12 navoja. Ovim re{enjem zup~anik F a
potom zup~anik G }e se zaokrenuti za 27O. Postoji zaustavljanje ili
period mirovanja izme|u svakog perioda kretanja koji odgovaraju uglu
od 3/4 obrtaja pogonskog vratila. Oba mala zup~anika su blokirana
izme|u njihovih rotacionih pomeranja.
240
ZUPÂNICI ZA KRETANJE SA PREKIDIMA SA NJIHAJU]IM

DELOM
Uzup~enje, koje je pokazano na sl. 130, ima jedan period
mirovanja za svaki obrtaj vode}eg zup~anika koji ima sektor B, koji se
slobodno nji{e u prostoru predvi|enim za otklon, ali se zadràva u
prikazanom poloàju, pomo}u opruge D
Sl. 130. - Kretanje sa prekidima dobijeno od njihaju}eg

zup~astog segmenta
Pogonski zup~anik a, okre}e se uniformnom brzinom u smeru
prikazanom strelicom, i kada sektor B do|e u zahvat sa vo|enim
zup~anikom, ovaj zup~anik zaustavlja obrtanje dok se sektor B zaokre}e
(nji{e) kroz dozvoljeni ise~ak zup~anika A, ili dok strana B ne dodirne
stranu F, kada vo|eni zup~anik E ponovo zapo~inje kretanje. îm
ise~ak zup~anika B, iza|e iz zahvata sa vo|enim zup~anikom, opruga D,
vra}a ise~ak B u kontakt sa stranom C (pozicija pokazana na slici) ~ime
je zup~anik E pripremljen za mirovanje u toku svog obrtanja. Otpor
241
kretanju zup~anika E mora biti dovoljno velik da se savlada opruga D

koja drì sektor B pripijenim uz ivicu C. U pogledu smanjenja udara,
ovakav na~in zup~enja moè obezbediti potpuno miran rad ali ovakva
konstrukcija nije preporu~ljiva osim u cilju jasnijeg sagledavanja
principa rada.
242
ZUPÂNICI ZA KRETANJE SA PREKIDIMA ZA

VRATILA POD PRAVIM UGLOM
Kada su pogonsko i pogonjeno vratilo pod pravim uglom u
odnosu jedno prema drugom, zup~anici koji su sli~ni konusnim
zup~anicima po formi, ali konstruisani pod istim principima kao ~eoni
zup~anici, odnosno kombinacija cilindri~nog brega i ~eonog zup~anika,
prikazani su na slici 131.
Sl. 131. - "Zup~anici" za kretanje sa prekidima za

vratila pod pravim uglom
Zavojni `ljeb D, na pogonskom ~lanu A, sluì za zaokretanje
vo|enog ~lana C, a zatim osiguranje njegovog mirovanja za vreme
punog obrtaja pogonskog ~lana. Obrtanjem ~lana A, cilindri~na ~ivija E
(ili roler), ulazi u zahvat `ljeba D, i zaokre}e se za {irinu B koja je
jednaka praznom prostoru izme|u valjaka E, u isto vreme osiguravaju}i
mirovanje ~lanu C sve dok `ljeb D ne do|e u ponovni zahvat sa
slede}om ~ivijom E pri slede}em obrtaju (sl. 131 a). Period kada je
obrtanje ~lana C spre~eno, odnosno kada je ~lan C u periodu mirovanja,
prikazan je na narednoj slici (131 b). U odnosu na konusni na~in
izvo|enja ozubljenja, ovaj na~in je mnogo teì za konstrukciju i
izvo|enje.
Ovakav na~in izrade primenjuje se na ma{inama koje rade sa
relativno velikim brojem obrtaja (oko 350 min-1), omogu}avaju}i
243
"mekane" prelaze izme|u mirovanja i kretanja i obrnuto. Umesto

@eneva mehanizama, pri ve}im brzinama, ovaj na~in je primenljiviji i
omogu}ava ta~no pozicioniranje vo|enog to~ka u procesu rada.
Kriva `ljeba je konstruisana tako da vo|eni to~ak zapo~inje
kretanje lagano a zatim, po{to se kretanje ubrzava, dolazi do redukcije
brzine zaokretanja. Vo|eni ~lan ni jednog trenutka ne gubi u svom
kretanju a samo kretanje je bez udara i vibracija i prakti~no, samo
kretanje je be{umno.
Ovaj na~in kretanja, koji je opisan, odnosi se na ose vratila koje
su pod pravim uglom i koje leè u istoj ravni.
Drugi oblik pogona za kretanje sa prekidima, odnosi se na vratila
koja su pod pravim uglom i koja ne leè u istoj ravni (sl. 132).
Sl. 132. - Modifikacija mehanizma prikazanog na sl. 131

Ovaj mehanizam radi na istim glavnim principima kao prethodno
opisani, ali razli~it u obliku cilindri~nog brega odnosno pogonskog
~lana. Ovaj breg B pri~vr{}en je na kraj pogonskog vratila A i ima `ljeb
~ija {irina odgovara pre~niku rolera na vo|enom disku D koje nosi
vratilo C. Ovaj `ljeb nije kontinualan ve} sa obe strane, gde ima
isko{enu povr{inu F, ima otvore.
Kada se breg okre}e u smeru prikazanom strelicom, zako{ena
povr{ina F gura roler E u levo, ~ime prouzrokuje zaokretanje diska D; u
isto vreme roler E1 ulazi kroz prorez sa suprotne strane potiskuju}i disk
D u centralni poloàj povr{ine G. Ovaj roler E1 ostaje u `ljebu dok breg
napravi jedan obrtaj, zabravljuju}i disk D od neèljenog obrtanja. Ovaj
zabravljuju}i roler zatim, izlazi iz zahvata sa suprotne strane brega kada
se slede}i roler uklju~uje u `ljeb. Prenosni odnos ovog prenosa zavisi od
broja rolera na disku D.
244
KRETANJE SA PREKIDIMA DOBIJENO OD ZUPÂSTE

LETVE SA NAIZMENI^NIM KRETANJEM
Kretanje sa prekidima koje }e biti opisano odnosi se na deo
ure|aja na ma{ini za dodavanje bakarnih poklopaca na jednoj presi. U
radu ove ma{ine za dodavanje bilo je potrebno saop{titi deo okretanja
vratila A (sl. 133) i segmentnog zup~anika B na svakom kraju hoda
zup~aste letve C. Na slici je prikazan segment zup~anika u stanju
mirovanja.
Sl. 133. - Zup~asta letva sa segmentnim zup~anikom koji se

uklju~uje na svakom kraju hoda letve
Ako se zup~asta letva pokre}e, na primer, u levo, zubi na letvi }e
se u ta~ki D uklju~ivati sa zubima na segmentnom zup~aniku i
zaokretati ga. Kada se letva po~ne kretati na drugu stranu, segmentni
zup~anik }e se okretati dok zubci letve ne iza|u iz zahvata sa zubima
segmentnog zup~anika, zatim }e nastupiti period mirovanja sve dok zubi
na zup~astoj letvi sa leve strane ne do|u u zahvat za zubima na
segmentnom zup~anikom, i zaokre}u ga. Zub E i isti takav zub na
suprotnoj strani, podrezani su da bi se omogu}ilo uklju~ivanje zuba D sa
zubom F.
245
KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U PU@NOG ZUPÂNIKA

Pogon sa pu`nim zup~anikom prikazan na slici 134. projek-tovan
je tako da obezbedi periodi~no kretanje. Sastoji se od pu`nog to~ka A
koji ima zube u deonicama X, Y i Z; duìne B i C, montiranih i spojenih
klinovima za vratilo D; i klip E. Pu` B je ~vrsto vezan za vratilo a pu` C
slobodno moè da klizi. Helikoide ovih puèva trebalo bi da budu
kontinualne.
Sl. 134. - Pogon sa pu`nim zup~anikom za stvaranje kretanja sa

prekidima; pu`ni to~ak A se obr}e za jednu tre}inu obrtaja, pra}en
stacionarnim periodima, preko dejstva
dva pu`na zup~anika B i C.
246
Da bi pu` C, drào na desnoj strani, van uzubljenja sa pu`nim

to~kom, opruga F je sme{tena u podu`noj rupi u vratilu D. Popre~na
~ivija G, koja prolazi kroz prorez u vratilu i koja se ukop~ava u sedi{te u
pu`nom zup~aniku C, prenosi pritisak opruge do ovog puà. Sli~no
sedi{te je obezbe|eno za ovu ~iviju u pu`nom zup~aniku B. Opruga je
podesno osigurana na svom levom kraju.
Ure|aj radi na slede}i na~in: po{to se vratilo D obr}e u smeru
ozna~enom strelicom, ne}e postojati rotacija pu`nog to~ka u poloàju
prikazanom na crteù, jer se pu` B obr}e u ravanskom sektoru pu`nog
zup~anika. Da bi se dobila rotacija pu`nog zup~anika - u ovom slu~aju
za jednu tre}inu punog obrtaja - klip E (tempiran drugim delovima koji
nisu prikazani) se podiè da se aktivira zajedno sa navojem puà. Usled
aktiviranja obrtni pu` C se pomera u levo, dok se njegov navoj pomera
pored klipa sve dok pu` ne aktivira poslednji zub u deonici X pu`nog
to~ka. Klip se mora povu}i pre nego {to pu` C dospe do puà B.
Kada kraj puà C do|e u kontakt sa krajem puà B, pogonski
to~ak A se obr}e u smeru strelice, a oba puà funkcioni{u kao jedna
jedinica. Nakon {to se to~ak A obrnuo dovoljno da deaktivira poslednji
zub sektora X u odnosu na pu` C, opruga F gura pu` do krajnje desne
strane, gde ne moè (pu`) da aktivira zube u sektoru deonici Y. Kada
je poslednji zub u deonici Y, razdvojen od puà B, pu`ni to~ak A }e
stati, prave}i jednu tre}inu obrtaja oko svoje ose.
247
KRETANJA SA ODRE\ENIM POLO@AJEM KOJA ZAPOÎNJU

BEZ UDARA
Ve}ina mehanizama za kretanja sa ta~no odre|enim poloàjem,
uklju~uju bilo bregove, @eneva kretanja, ili druge komponente koje
predstavljaju ma{inske probleme. Mehanizam za odre|eno kretanje
sa~injen od lako obradivih komponenata i preciznih zup~anika koji se
mogu napraviti od strane stru~njaka za zup~anike, prikazan je na slici
135.
Sl. 135. - (a) Planetarni ure|aj za ozna~avanje sa zup~anicima koji obezbe|uju fiksne periode zadràvanja prilikom kretanja prate}eg vratila M.
(b) Naizmeni~ni raspored zup~anika dozvoljava eliminaciju unutra{njeg
zup~anika G:
248
Mehanizam, ilustrovan u gornjem delu slike 135, predstavlja

planetarni zup~asti ure|aj koji uklju~uje dva ekcentri~no locirana
cilindri~na zup~anika. Rupa kod svakog od ovih zup~anika predstavlja
centar obra|en ma{inom do veli~ine od 20% jednake pre~niku njihovih
podeonih krugova. @eljeni period mirovanja je ostvaren kada je odnos
broja obrtaja ru~ice C i broja obrtaja centralnog zup~anika H, 3 : 1; to
jest, ru~ica se mora obrtati tri puta brè nego centralni zup~anik, ali u
suprotnom smeru.
Pogonsko vratilo A, koje nosi pogonski to~ak B sa 20 zuba,
spojeno je klinom za ru~icu C. Deo okvira D nosi dva pogonska to~ka E
i F, od kojih svaki ima po 20 zuba, koji se uzup~uju sa pogonskim
to~kom B i tako|e sa unutra{njim zup~anikom G. Ovaj zup~anik G ima
60 zuba i sastavni je deo ekscentri~no lociranog centralnog zup~anika H
koji ima 40 zuba.Zup~anici G i H se obr}u oko vratila A.
Sa centralnim zup~anikom se uzup~uje drugi ekscentri~no lociran
zup~anik J koji ima 40 zuba. Montiran na istom vratilu sa zup~anikom J
je i pogonski to~ak K koji ima 20 zuba. Ovaj zup~anik se uzup~uje sa
zup~anikom L koji ima 60 zuba i koji je montiran na prate}em vratilu
M.
U toku rada, pogonsko vratilo A se obr}e u smeru kazaljke na
satu kao {to se ozna~eno strelicom; pogonski to~kovi E i F, unutra{nji
zup~anik G, i centralni zup~anik H se obr}u suprotno od smera kazaljke
na satu, dok se zup~anik J i pogonski to~ak K obr}u u smeru kazaljke na
satu. Kako je zup~anik L pogonjen u smeru suprotnom od kretanja
kazaljke na satu, prate}i vratilo M, prima ovo kretanje. Jedan puni
obrtaj pogonskog vratila rezultira u nekoliko fiksnih perioda
zadràvanja prilikom obrtanja prate}eg vratila.
Adaptacija prenosa sa zup~anicima sa leve strane centralnog
zup~anika H je prikazana u projekciji ispod na slici 135. U ovom
naizmeni~nom rasporedu, samo su spoljni cilindri~ni zup~anici kori{}eni
i otuda elimini{u unutra{nji zup~anik G. Prenosni odnos, me|utim,
ostaje isti ( 3:1).
249
OBRTNO KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U LANÂNOG

POGONA
Na ma{ini za proizvodnju ìce, vo|enom vratilu je trebalo biti
predato obrtno kretanje sa prekidima preko lanca sa valjcima, od strane
pogonskog vratila koje se ravnomerno obr}e. Oba vratila su morala da
zapo~nu i da zavr{e svaki obrtaj zajedno. Me|utim, kako se pogonjeno
vratilo moralo obrtati sa prekidima, ono se moralo obrtati ve}om
brzinom nego pogonsko vratilo. Crte` ilustruje mehanizam koji je bio
projektovan da postigne èljeno kretanje.
Sl. 136. - Prakti~na konstrukcija za stvaranje obrtanja sa prekidima kod

vo|enog vratila H od strane pogonskog vratila A koje se ravnomerno
obr}e
Spojeni klinom za pogonsko vratilo A, (vidite sliku 136) su
lan~anik B i breg C. Postolje L drì polugu J. Na svom nièm kraju,
poluga J nosi pratioc - roler K koji dodiruje breg. Gornji kraj poluge je
spojen vezom M za klizaju}u polugu F koja je spojena u vidu lastinog
repa za okvir ma{ine. êtiri lan~anika D sa praznim hodom su
250
montirana na ma{ini, a dva lan~anika E sa praznim hodom su no{ena na

klizaju}oj poluzi. Opruga I sluì da vr{i otpor bilo kakvom kretanju
klizaju}e poluge u desno, i da odràva prate}i valjak u kontaktu sa
bregom. Pogonjeno vratilo H ima lan~anik G koji je spojen klinom za
njega i koji je, kao lan~anik na pogonjenom vratilu, u sprezi sa lancem
N.
Da bi se bolje objasnio rad mehanizma, pretpostavimo da su breg
i poluga izostavljeni. Obrtanje vratila A i H bi zavisilo od odnosa broja
zuba na lan~anicima B i G, lan~anici D sa praznim hodom koji jedino
sluè da usmere lanac preko èljenog puta. Dva lan~anika E sa praznim
hodom, no{ena na klizaju}oj poluzi, ne uti~u na kretanje lan~anika G,
ako klizaju}a poluga ostaje nepomi~na. Ali ako postoji promena
poloàja klizaju}e poluge, tako|e }e postojati i promena u relativnom
poloàju lan~anika B i G. Ovo je zato {to kretanje klizaju}e poluge
uzrokuje da se lanac ispu{ta na jednoj strani i da se nastavlja na drugoj
strani, a ova aktivnost proizvodi parcijalnu rotaciju lan~anika G.
Upu}ivanjem na crte`, moè se videti da se breg obr}e u smeru
ozna~enom strelicom, i da }e u~initi da se poluga zaljulja oko oslonca i
da }e pomeriti (poluga) klizaju}u polugu u desno Kao rezultat ove
aktivnosti, lanac se ispu{ta na levoj strani a nastavlja na desnoj strani.
Ako je brzina uzdizanja jednaka linijskoj brzini lanca, ne}e se preneti
nikakvo rotaciono kretanje do lan~anika G. Dok se klizaju}a {ipka
kre}e, ova linijska brzina klizaju}e poluge se mora izjedna~iti sa
polovinom brzine lanca da se stvori ovo (stanje), zato {to se lanac
ispu{ta i uzdiè sa obe strane lan~anika E.
251
OBRTNO KRETANJE SA PREKIDIMA SA PROMENOM

NA KRAJU CIKLUSA
Na ma{ini za oblikovanje proizvoda od ravne ìce, materijal se
dovodi sa prekidima preko spone za uvijanje (Sl. 137). Za vreme
ciklusa, vratilo rotira za jedan obrtaj, miruje jedan period, onda se obr}e
za jo{ jedan obrtaj u istom smeru. Nakon nekoliko takvih obrtaja,
vratilo se obr}e u suprotnom smeru nekoliko obrtaja ~iji je broj jednak
odvojenim obrtajima napred, a onda se zaustavlja da zavr{i ciklus.
Slika 137. - Mehanizam koji obezbe|uje rotaciono kretanje sa

prekidima od stane obrtnog pogonskog vratila i koji je pripremljen za
automatski preokret kada do|e do zavr{etka radnog ciklusa
Na slici 329, cevasto vretenasto vratilo A, koje nosi sponu za
uvijanje, oslonjeno je u leì{tima B. Pogonski zup~anik C, dobo{
ko~nice D i dobo{ za protivteù E su spojeni klinom za vratilo A. Trenje
je primenjeno na dobo{ ko~nice pomo}u ko~nog kai{a F koji je pod
252
tenzijom usled dejstva opruge G. Teg za protivteù prima ~eli~ni puni

lanac H, za koji je pri~vr{}en protiv teg J. Ovo sluì da vrati cevasto
vratilo A na njegov po~etni poloàj na kraju svakog ciklusa. Namena
ko~nog kai{a je da kontroli{e brzinu kojom se spu{ta protiv teg.
Raklja K, sa ise~kom zuba na obe gornje i donje povr{ine, se
uzup~uje sa pogonskim zup~anikom C i zup~astim segmentom L.
Zup~asti segment L je spojen klinom za pogonsko vratilo M, koje je,
zauzvrat,. potpomognuto leì{tem N. Odnosi pre~nika podeonih
krugova zup~anika L i C, a otuda i njihov odnos u brzinama je 4:1.
Zup~asti segment L se pruà za vi{e od 90 stepeni i moè obrtati
zup~anik C za jedan obrtaj.
Crte` pokazuje mehanizam na po~etku ciklusa upu}ivanjem na
frontalno podizanje sa leve strane. Prvi zub u zup~aniku L, koji se obr}e
u smeru ozna~enom strelicom, je u kontaktu sa zupcima zup~anika na
donjoj povr{ini raklje K. Ovo ~ini da se raklja pomera udesno, a time i
da obr}e zup~anik C u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na
satu. Dobo{ E, spojen klinom za vretenasto vratilo A, tako|e se obr}e,
otuda uzrokuju}i podizanje protivtega J dok je puni ~eli~ni lanac H,
namotan oko dobo{a. Kada ja poslednji zub M, na zup~aniku L,
deaktivirao zube u raklji, zup~anik C prestaje da se obr}e a raklja se
pozicionira u ovoj ta~ki preko skakavice O. Skakavica se spu{ta izme|u
dva od gornjih zuba raklje.
Vretenasto vratilo onda ostaje stacionirano sve dok prvi zub
zup~anika L ponovo ne kontaktira zube na donjoj povr{ini raklje K.
Ova faza se ponavlja sve dok ~ivija P koja je pri~vr{}ena za raklju, ne
dodirne klizni hvata~ Q, pomeraju}i ga u desno. Ovo diè skakavicu O
da bude van kontakta sa zubima na raklji K. Aktivnost protiv tega J,
onda stvara obrtanje u suprotnom smeru pogonskog zup~anika C, koji
zauzvrat, pogoni raklju u levo. Skakavica O ostaje podignuta sve dok
~ivija R ne dodirne klizni hvata~ Q, pomeraju}i ga u levo, i dopu{taju}i
skakavici da zaostane u kontaktu sa rakljom K, tako zavr{avaju}i ciklus.
253
ROTACIONI RADNI STO SA MEHANIZMOM ZA

AUTOMATSKO POZICIONIRANJE
Radni sto za pozicioniranje, koji se moè koristiti u sprezi sa
nezavisnim reznim glavama u oblikovanju automatske vi{e-vretene
ma{ine, prikazan je na sl. 138. Sto je namenjen da primi nekoliko radnih
ure|aja, odnosno onoliko koliko je obezbe|eno stanica za
pozicioniranje. [irok dijapazon ma{inskih operacija, moè se izvoditi
automatski, dok se radni komadi locirani u ovim stranicama.
Sl. 138. - Preseci radnog stola koji se moè postaviti za automatsko

pozicioniranje. Prekida~ za ograni~enje M zaustavlja ciklus
pozicioniranja a prekida~ N zapo~inje novi ma{inski ciklus.
Gledaju}i presek W - W, prstenasti sto A, obr}e se na ~eli~nim
kuglicama koje okruùju fiksni centralni disk B. Ozna~avanje ta~ne
pozicije, izvodi se pomo}u zup~astog segmenta C (presek X - X) koji je
osiguran na vretenu D. Druga komponenta je montirana u kugli~nim
leàjevima koji su sme{teni u disku B i u osnovi.
Kretanje od strane zup~astog segmenta prenosi se pomo}u
pogonskog to~ka E, koji aktivira zube zup~anika u rupi na stolu. Akcija
ozna~avanja ta~nog poloàja, kontroli{e se preko spojnog brega F
254
(presek W-W) koji aktivira prate}e valjke sme{tene u udubljenjima u

zup~astom segmentu C i koji je pogonjen pomo}u kosih zup~anika,
preko vratila G. Ovo vratilo je pogonjeno motorom, preko V - kai{a,
elektromagnetskog kva~ila i jedinicom za ko~enje. Ova pogonska
oprema nije prikazana na ilustraciji.
Na po~etku ciklusa, segment C se zadràva za neke period, a
kretanje prilikom pozicioniranja je kompletirano za vreme ugaonog
pomeranja brega F za 210 stepeni. Zatim, segment C je ponovo
primoran da miruje pre nego {to se vrati u po~etni poloàj. Ovo je
izvr{eno prilikom pripreme za slede}i ciklus pozicioniranja u cilju
kona~nog ugaonog pomeranja brega F za 90 stepeni.
Za vreme perioda mirovanja segmenta C, pre i posle kretanja
prilikom pozicioniranja, pogonski to~ak E i klip H (presek Y- Y) se
pomeraju vertikalno, u suprotnim smerovima pomo}u poluge J. Na
po~etku ciklusa, klip se povukao iz jedne od mnogobrojnih rupa
napravljenih na donjoj povr{ini stola na mestima pozicioniranja.
Simultano, pogonski to~ak E se aktivira - uzup~uje sa zubima zup~anika
u stolu za kretanje prilikom pozicioniranja. Kada je pozicioniranje
zavr{eno, klip ulazi u slede}u rupu u stolu. Drugi je, stoga pozitivno
lociran dok se izvode ma{inske operacije na radnom komadu. U isto
vreme, pogonski to~ak - manji zup~anik, povukao se iz sprege sa zubima
zup~anika u stolu u pripremi za povratno kretanje segmenta. U
odre|enim ta~kamau ciklusa, pogonski to~ak i klip su zajedno paralelno aktivirani sa stolom, tako da je drugi pozitivno lociran za
vreme celokupnog procesa pozicioniranja.
Kretanje se prenosi do pogonskog to~ka i klipa pomo}u konusnih
zup~anika na poluzi J i na obrtnom segmentu K (preseka Z-Z). Ovaj
segment nosi dva prate}a valjka koji se aktiviraju zajedno sa vezom L.
Ovaj breg je spojen klinom za niì kraj vratila koje nosi breg F.
Ure|enje se moè videti u preseku W-W na ilustraciji.
Ciklus pozicioniranja se zapo~inje pomo}u prekida~a (nije
prikazan) koji aktivira elektromagnetsko kva~ilo da bi se aktivirao
pogon sa vratilom G. Na kraju ciklusa pozicioniranja, prekida~ za
ograni~enje (presek Z-Z) radi pomo}u opruge na nièm kraju vretena
D, sa takvim rezultatom da su kva~ilo i stoga pogon vratila G
deaktivirani. Istovremeno, rame pri~vr{}eno za obrtno vreteno na
poluzi J aktivira prekida~ za ograni~enje N da zapo~inje ciklus glava za
rezanje.
255
MEHANIZAM KRETANJA SA PREKIDIMA I PRIMENE

PRITISKA
Lepljenje papirnog broj~anika sata za njegove metalne podloge,
zahtevalo je prvobitno kori{}enje ~etiri prese i ~etiri radnika. Da bi se
smanjio rad i tro{kovi opreme, ure|aj za lepljenje koji uklju~uje
posebne mehanizme, bio je razvijen da vr{i ovaj rad. Novi ure|aj je
zahtevao samo jednog operatera, elimini{u}i otpad i omogu}io je rad
koji se mogao vr{iti sa ve}om sigurno{}u.
Prilikom projektovanja ovog ure|aja, bilo je potrebno da se
uklju~e sredstva za drànje i pritiskivanje papirnog broj~anika i njegovih
metalnih podloga zajedno, za dovoljan period vremena da bi ih lepak
pri~vrstio. Ovom zahtevu se iza{lo u susret preko obezbe|ivanja ure|aja
sa 8 pritisnih vretena pogonjenih od strane brega montiranih na nosa~u
za vretena sa 8 pozicija periodi~no ozna~enih sa jednom pozicijom
rezervisanom jednom za napajanje i istovarivanje. Nosa~ vretena radi
dovoljno sporo da dopusti odgovaraju}e nano{enje lepka za jedan pun
obrtaj nosa~a. Zalepljeni broj~anik i njegova podloga su uklonjeni sa
stranice za napajanje i odlaganje ozna~enoj sa "O" i zamenjeni novim
komadima za vreme perioda mirovanja koji prate svako pozicioniranje
preko nosa~a vretena. Otuda, lepljenje osam broj~anika je kompletirano
u toku jednog obrtaja nosa~a vretena, a svaki broj~anik i njegova
podloga su pod pritiskom za vreme jednog obrtaja nosa~a.
Osnovne karakteristike mehanizma projektovanog da pogoni
ure|aj za lepljenje su prikazane na sl. 139. Mehanizam je pogonjen
preko motora pomo}u remena koji prelazi preko frikcionog kotura H i
kva~ila pogonjenog polugom J. Kada je kva~ilo aktivirano, pu` K na
vratilu F obr}e pu`ni to~ak L. Gornji deo pu`nog to~ka nosi ~iviju za
pozicioniranje u @eneva mehanizmu. Prilikom svakog obrtaja pu`nog
to~ka, disk za pozicioniranje M, koji je kruto spojen za vertikalno
vratilo N, se obr}e za 1/8 obrtaja. Kako je nosa~ vretena A spojen
klinom za vertikalno vratilo, i on se obr}e.
Osam ravnomerno raspore|enih pritisnih vretena C je montirano
na nosa~u A kao {to je prikazano. Direktno iznad, i aksijalno- podu`no
centrirano sa svakim pritisnim vretenom C je vreteno za{ti}eno
oprugom B. Izme|u radnog potpornog diska P na gornjem kraju
vretena C i diska na kraju vretena B su satni broj~anik i njegova
podloga koji su pritisnuti zajedno da bi zavr{ili proces lepljenja. Oba
vretena C i B, snabdevena su klinovima koji klize u svojim `ljebovima
256
da bi ih spre~ili od obrtanja na nosa~u A. Prorezi na donjim krajevima

vretena C odgovaraju valjcima, koji su u konstantnom dodiru sa
kru`nim prstenom brega D.
Sl. 139. - Mehanizam kori{}en da lepi papirnate broj~anike za metalne

diskove primenom dovoljnog pritiska za unapred odre|enu duìnu
vremena
257
Prsten brega ima povi{enu deonicu od 246 stepeni u okviru svog

obima, deonice sa padom od 47 i 44 stepeni i ravnu deonicu od 23
stepena, koja je sme{tena izme|u padaju}ih deonica, Ravna deonica u
poloàju ozna~enom sa "O" je direktno ispred operatera, i ona je u
ovom poloàju u kome se par vretena optere}uje i rastere}uje.
Leì{te E, pored toga {to deluje kao potpora prstenu brega D,
sme{ta @eneva kretanje i pu`ni to~ak i sluì kao potporna raklja za
pu`no vratilo F. Pogonski kotur G aktivira frikcioni kotur H optere}en
oprugom kada je poluga kva~ila J u povi{enom poloàju saop{tavaju}i
obrtanje vratilu F, puù K i pu`nom to~ku L.
U toku rada, delovi koji se trebaju lepiti su sme{teni pomo}u
operatora na disk P vretena koje je u poloàju "O". Pravilno
pozicioniranje papirnatog broj~anika i metalne poluge na disk P je
olak{ano pomo}u lociraju}ih ~ivija (nisu prikazane). Operator osloba|a
oprugu Q sa ravnom kukom, koja dopu{ta poluzi kva~ila J optere}enoj
oprugom da se pomera navi{e. Ovo, zauzvrat, osloba|a pogonjeni kotur
H i aktivira traku ~lanova koji pogone nosa~ vretena A.
Kako se nosa~ vretena obr}e, pritisno vreteno C je pomereno
navi{e preko dejstva njegovog valjka na kru`nom prstenu brega D.
Pritisak vr{en na ovom ~lanu preko vretena B optere}enog oprugom je
dovoljan, i po veli~ini i trajanju, da dozvoli sme{tanje lepka. Kako je
jedno vreteno optere}eno i pomereno do poloàja gde se vr{i pritisak,
pritisak na vreteno koje odmah usledi je oslobo|en. Za valjak vretena
sledi onda silazak u prsten brega pod uticajem gravitacije prilikom
pomeranja do pozicije "O". Jednom u ovom poloàju, vreteno pri dnu
se brzo rastere}uje i ponovo optere}uje.
Mehanizam se zaustavlja pritiskivanjem poluge J koja deaktivira
pogonski kotur G. Poluga kva~ila tako|e, dejstvuje kao frikciona
ko~nica.Ona je zabravljena u pritisnom poloàju pomo}u opruge Q sa
ravnom kukom.
258
PROMENLJIVO KRETANJE SA PREKIDIMA DOBIJENO

ZUPÂSTIM POGONOM
Neobi~an mehanizam koji obezbe|uje kretanje sa prekidima
preko standardnog ure|aja sa zup~anicima, prikazan je na sl. 140.
Koli~ina kretanja vo|enog ~lana je promenljiva unutar {irokih granica i
lako je podesiva za bilo koji stepen kru`nog luka.
Sl. 140. - Pogonski mehanizam konstruisan za pretvaranje konstantnog

obrtnog kretanja u promenljivo
U ovom mehanizmu, pogonski zup~anik A, obr}e se na
stacionarnom vratilu B, a osiguran je od aksijalnog pomeranja prstenom
C. Tri koncentri~ne rupe u zup~aniku A sadrè elemente ure|aja za
kretanje sa prekidima. Pravougaona spojnica D, monti-rana integralno
na vratilu B, obezbe|uje povr{inu za montiranje kliza~a E. Dva zavrtnja
F, prolaze}i kroz produène rupe u kliza~u, pri~vr{}eni su za bazu
dubljeg proreza obra|enog preko lica spojnice. Ove rupe dopu{taju da
se menja stepen kretanja sa prekidima postignutog od strane
mehanizma.
Poluga G se obr}e na zavrtnju sa naslonom H. Na zavrtnju je
obra|en navoj i on je spojen navojem za kliza~ E u ta~ki ispod centra
259
zup~anika A kao {to je ozna~eno dimenzijom Z. Nazubljeni to~ak J je

spojen klinom za rame na kraju izlaznog vratila K.
Kretanje se prenosi izme|u zup~anika A i nazubljenog to~ka J
pomo}u skakavice L. Skakavica je osigurana za zup~anik A pomo}u
zavrtnja sa naslonom. Pogonska ~ivija N, koja je utisnuta u skakavicu,
prolazi kroz kratko {licovanu rupu na poluzi G. Svrha ove veze je
kontrola ljuljaju}eg kretanja skakavice.
Kako se pogonski zup~anik A obr}e u smeru ozna~enom
strelicom, ustavlja~ki to~ak J je primoran da se obr}e u istom smeru
usled uklju~ivanja skakavice L. Zato {to je pogonska ~ivija N povezana
sa ekscentri~no montiranom polugom G, ~ivija se pomera u kru`noj
putanji koja nije koncentri~na sa vratilom B. Otuda, kako se zup~anik A
obr}e, skakavica se uop{teno vu~e blizu, a onda dalje od zuba
ustavlja~kog to~ka na ovaj na~in, kretanje sa prekidima je preneseno do
izlaznog vratila K.
Sa kliza~em E lociranim tako da obezbe|uje nagib jednak
rastojanju Z, ustavlja~ki to~ak }e se obrtati pribli`no 45 stepeni za
vreme svakog obrtaja zup~anika A. Duìna angaòvanja izme|u
skakavice i ustavlja~kog to~ka ozna~ena je brojevima 1 i 2 u projekciji
desno na crteù. Pode{avanjem poloàja kliza~a E, rastojanje pre|eno
od strane ustavlja~kog to~ka moè se menjati.
260
ZUPÂSTI MEHANIZAM ZA KRETANJE SA PREKIDIMA

Promena koja se zahtevala kod proizvodnje ìce predstavila je
interesantan problem koji je bio re{en na poseban na~in. Na ovoj
ma{ini, uniformno obrtno kretanje pogonskog vratila, prenosilo je svoje
kretanje, u direktnom prenosnom odnosu, do pogonjenog vratila preko
para cilindri~nih zup~anika. U skladu sa promenom na proizvedenom
proizvodu, zahtevalo se, da se pogonjenom vratilu saop{ti naizmeni~no,
pola perioda obratanja i pola perioda mirovanja u odnosu na pun obrtaj
pogonskog vratila, i da brzina pogonjenog vratila i osno rastojanje
izme|u pogonskog i pogonjenog vratila ostanu nepromenjeni.
Sl. 141. - Mehanizam pomo}u kojeg vratilo B prenosi pola obrtaja do

vratila H, pra}eno periodom mirovanja jednakim za jedan puni obrtaj
vratila B.
261
Sl. 142. - Isti mehanizam sa vratilom B koje pogoni vratilo H dok

zup~anik E ostaje da miruje
Slike 141. i 142, pokazuju kako su se na{la re{enja za ispunjenje
ovih uslova, bez upu}ivanja na sloène mehanizme sa upotrebom
rastavljivih spojnica.
Upu}ivanjem na sl. 141, koja pokazuje tri projekcije sklopa,
zup~anik A je montiran na pogonskom vratilu B. Na vo|enom vratilu
H, montirana su dva zup~anika C i D, ~ije su {irine jednake polovini
{irine zup~anika A, tako da se oba mogu spregnuti sa zup~anikom A, sa
istog centra rotacije. Zup~anik D, slobodno se obr}e na vratilu H i u
sprezi je sa zup~anikom A. Zup~anik C je pri~vr{}en ~ivijom za vratilo
H i nema zube po celom obimu, ve} ima dve praznine koje su
razme{tene u dve dijarnetralno suprotne ta~ke, a taj broj zuba koji
nedostaje je dovoljan da spre~i neèljenu rotaciju, odnosno obrtanje
zup~anika A.
Zup~anik E se obr}e slobodno na osovinici F i ima odre|en broj
zuba koji su uklonjeni sa gornje polovine njegovog obima, tako da za
vreme dela njegove rotacije ne postoji kontakt sa zup~anikom C.
262
Zup~anik E miruje za vreme ve}e deonice ciklusa, a njegova glavna

funkcija je da pomaè u kontroli odre|ivanja vremena rotacije
pogonjenog vratila H. Pre~nik zup~anika E i broj uklonjenih zuba su
odre|eni, naravno, kretanjem koje se zahteva. U ovom slu~aju,
zup~anici A, C i D imaju po 24 zuba rastavljanje.
Broj uklonjenih zuba kod zup~anika C, mora biti dovoljan da
spre~i kontakt sa zup~anikom A u èljenim ta~kama. Uklanjanje zuba,
me|utim, ne uti~e na rad radnog ciklusa, a jedini zahtev je taj, da broj
preostalih zuba u svakoj deonici bude dovoljan da odràva kontakt
izme|u zup~anika A, C i E za vreme dela ciklusa.
Broj zuba kod zup~anika E, jednak je sa brojem zuba u
pogonskom zup~aniku A, koji }e pro}i svaku zadatu ta~ku za vreme
kompletnog ciklusa obrtanja. Kako kompletni ciklus uklju~uje jedan
period mirovanja za jedan puni obrtaj, i period obrtanja za pola obrtaja
pogonskog zup~anika A, odnos izme|u zup~anika A i E }e biti 1 prema
1,5; drugim re~ima, zup~anik E u donjoj ili strani punoj zuba sadrì 24 x
1,5 = 36 zuba. Broj zuba uklonjenih sa gornje polovine zup~anika E
odgovara jednom periodu mirovanja, ili 24 zuba.
Slika 141. prikazuje sklop u sredini perioda mirovanja. Zup~anik
A, obr}u}i se u smeru ozna~enom strelicom, prenosi svoje kretanje u
suprotnom smeru na zup~anik D, koji se obr}e praznim hodom na
vratilu H. Kako ne postoji veza izme|u zup~anika A i C, ovaj drugi,
ostaje stacionaran. Obrtanje zup~anika D se prenosi do zup~anika E,
koji, u ovom delu ciklusa ne formira nikakvu vezu sa zup~anikom C.
Po~etni, zahvatni zub na gornjoj polovini zup~anika E mora, donekle
biti zase~en u ta~ki K, za slobodan ulaz, kada se kontakt ostvaruje sa
zup~anikom C.
Kada prvi zub zup~anika E aktivira zup~anik C, zup~anik C
po~inje sa svojom rotacijom, prenose}i je do vratila H. Zna~ajno je
napomenuti da, u ovoj ta~ki, zup~anik E koji je odgovoran za obrtanje
zup~anika C, ne deluje kao pogonski: zubi zup~anika E samo deluju kao
klinovi koji zabravljuju zup~anike C i D, tako da se oni obr}u zajedno.
Kako se zubi zup~anika C spreù sa zubima zup~anika A, pogon je
direktan od A do C, a zup~anici D i E rade bez neke namene.
Slika 142. prikazuje mehanizam na polovini deonice kompletrnog
ciklusa. U ovoj ta~ki, zup~anik E je bez funkcije, a njegovo dejstvo je
onda ~im zup~anik C do|e u zahvat sa pogonskim zup~anikom A. Iako
nazubljena, deonica gornje polovine zup~anika E prolazi kroz
nenazubljenu deonicu zup~anika C, ovo je samo slu~ajno i ne bi se
odigravalo ako gonjeno vratilo H treba da primi puni obrtaj izme|u
perioda mirovanja. Kako poslednji zub, koji prethodi nenazubljenoj
deonici zup~anika E, prolazi van kontakta sa svojim komplementarnim
zubom u zup~aniku C, ovaj drugi prekida rotaciju, i period mirovanja
po~inje, jer je ovog puta nenazubljena deonica zup~anika C, opet u
263
poloàju da nije u zahvatu sa zubima zup~anika A, kao {to je prikazano

na slici 141. Opru`na kugli~asta ko~nica G, dodata je, da bi spre~ila
neèljeno obratanje vratila H.
264
POGON CILINDRI^NIM ZUPÂNICIMA KOD

KRETANJA SA PREKIDIMA
Pogon za kretanje sa prekidima, prikazan na sl. 143. uklju~en je u
konstrukciju ma{ine koja se koristi u proizvodnji ì~anih proizvoda. Od
dva vratila M i N, zahteva se da se obr}u u suprotnim smerovima.
Vratilo N mora napraviti potpun obrtaj dok vratilo M pravi polovinu
obrtaja, a vratilo N ostaje stacionarno dok drugo vratilo ne zavr{i
komletan, potpun obrtaj.
Sl. 143. - Mehanizam koji dopu{ta vratilu N da miruje za vreme pola

obrtaja pogonskog vratila M
.
Zup~anik A na pogonskom vratilu M je u sprezi sa zup~a-nikom
B na vo|enom vratilu N, i vo|eno vratilo se obr}e dva puta brè od
pogonskog. Zup~anik B ima 3 uklonjena zuba u jednom delu svog
nazubljenog venca, gde ne dobija nikakvo kretanje od zup~anika A.
265
Pojedina~ni segmenti sa jednim zubom, C i D su pri~vr{}eni sa spoljne

strane zup~anika A i B, tako da se dodiruju me|usobno i prenose
kretanje na isti na~in kao {to ga prenose i obi~ni zubi.
Kada su zubi C i D u kontaktu, obrtanje zup~anika A u smeru
ozna~enom strelicom, prouzrokuje obrtanje zup~anika B u suprotnom
smeru. Zup~anik B dobija svoje kretanje od zup~anika A, preko zuba C
i D sve dok se zup~anik B, ne obr}e toliko dugo da dovede obi~ne zube
u zahvat. Pojedina~ni zubci C i D, na~injeni su nezantno duìm nego
standardni - obi~ni zubi da bi obezbedili kontakt bez opasnosti ili
sudaranja. Kada su standardni zubi ostvarili zahvat, nastavlja se
obrtanje zup~anika B sve dok prostor sa koga su uklonjeni zubi dopu{ta
zubima zup~anika A da pro|u, kada je ujedno i rotacija zup~anika B
prekinuta. U to vreme, zub C je na 180 od ta~ke zahvata sa zubom D,
tako da zup~anik B ostaje stacioniran sve dok zup~anik A nije
kompletirao svoje obrtanje a zubi C i D nisu ponovo u kontaktu.
266
PODESIVO OBRTNO KRETANJE SA PREKIDIMA

Traka trakastog transportera kori{}ena u procesu montaè, na
monta`nom stolu, zahtevala je zadràvanje ili period odmora u
odre|enim intervalima da bi se omogu}ilo dodavanje ili uzimanje
predmeta rada. Kako je tabla stola bila kori{}ena za raznovrsne
operacije sklapanja, bilo je potrebno izna}i na~in za pode{avanje perida
mirovanja.
Sl. 144. - Mehanizam za postizanje podesivog obrtnog

kretanja sa prekidima
267
Slika 144. prikazuje podesivi mehanizam sa zup~anicima,

projektovanim tako da se udovolji ovim zahtevima.
Vratilo E nosi pogonski, manji zup~anik A, koji se obr}e u smeru
ozna~enom strelicom. Vratilo F, koje nosi traku transportera, tako|e
nosi nekompletni zup~anik B koji je spojen klinom za njega, a tako|e i
nekompleni zup~anik C, koji moè slobodno da se obr}e na vratilu F.
Oba zup~anika, B i C, su u sprezi sa manjim pogonskim zup~anikom A.
Zup~anik B ima prorez S u sebi, dok zup~anik C nosi grani~nik D, koji
je lociran u jednoj od izbu{enih rupa i koji moè slobodno da se pomera
u prorezu S.
Izbu{ene rupe za grani~nik D u zup~aniku C, tako su locirane da
kada je grani~nik D u bilo kojoj od njih, i u kontaktu sa oba kraja
proreza S, zubi u zup~anicima B i C }e biti u ta~noj liniji. Ko~nica G,
koja dejstvuje na glav~ini zup~anika C, obezbe|uje dovoljan otpor da
spre~i slu~ajno obrtanje zup~anika C usled trenja.
Na crteù, manji pogonski zup~anik A, prikazan je u sprezi sa
zup~anikom C, koji se okre}e u smeru ozna~enom strelicom. Zup~anik
B, me|utim, ostaje stacioniran, jer je nepotpuna deonica u liniji sa
manjim pogonskim to~kom A. Ovakvo izvo|enje obezbe|uje period
mirovanja koji se zahteva za traku transportera. Obrtanje zup~anika C,
primorava grani~nik D da se pomeri na suprotan kraj proreza S, kao {to
je prikazano ta~kastim kruì}ima u R. Kada dospe u ovaj poloàj,
kretanje zup~anika C se opet prenosi zup~anikom B kroz grani~nik, i
oba zup~anika se onda obr}u zajedno i prenose kretanje do trake.
Kako nepotpuna deonica zup~anika C doseè do manjeg,
pogonskog zup~anika A, njegovo kretanje prestaje dok zup~anik B
nastavlja da se obr}e. Zup~anik C ostaje stacioniran sve dok je grani~nik
D, opet lociran u svoj orginalni poloàj u prorezu u zup~aniku B, kada
se oba zup~anika opet obr}u u skladu. Za vreme ovog perioda, traka
transportera je nastavila svoje kretanje, a jedina namena praznine u
zup~aniku C je da omogu}i dvoma zup~anicima da menjaju njihove
relativne poloàje, tako da }e grani~nik D opet biti u poloàju za slede}i
period mirovanja. Relativni poloàji nepotpunih deonica zup~anika B i
C su bezna~ajni, obezbe|uju}i da se nijedan deo od dve praznine ne
preklapa.
Kada se traì kra}i period mirovanja, dodatni grani~nik D je
sme{ten u jednoj od izbu{enih rupa, zbog ~ega se smanjuje efektivna
duìna proreza u zup~aniku B. Kako se koli~ina kretanja trake
transportera izme|u stanica kontroli{e brojem zuba u zup~aniku B, bilo
koja promena u periodu mirovanja ne uti~e na duìnu putanje izme|u
stanica.
268
MEHANIZAM ZA ODRE\IVANJE POLO@AJA NA BAZI

MODIFIKOVANIH HELIKOIDNIH ZUPÂNIKA
Helikoidni zup~anici modifikovani kao {to je prikazano na
slikama 145, 146 i 147, mogu se koristiti direktno za odre|ivanje
poloàja. Sa re{enjem prikazanim na slici 145, vratilo A }e biti
pozicionirano za jedan obrtaj za svaka ~etiri obrtaja pogonskog
zup~anika B. Drugim re~ima, vratilo A }e biti zaokrenuto za ugao od 90
stepeni za vreme jednog obrtaja pogonskog zup~anika.
Sl. 145. - Modifikovani helikoidni zup~anici odre|uju poloàj

vratila A za jednu ~etvrtinu obrtaja za vreme jednog obrtaja
pogonskog vratila F.
269
Frekvencija ta~nog pozicioniranja se moè pove}ati, sa

odgovaraju}im smanjivanjem u koli~ini obrtanja vratila A, posle
pozicioniranja, i to pove}avanjem broja proreza C, u zup~aniku D i
smanjivanjem broja helikoidnih zuba E, u zup~aniku B. Sli~no, vratilo A
se moè pozicionirati kroz ve}i luk, smanjivanjem broja proreza C. Broj
helikoidnih zuba E u pogonskom zup~aniku B, mora biti jednak broju
helikoidnih zuba u zup~aniku D, izme|u bilo koja dva susedna proreza
C.
Sl. 146. - Broj ozna~avanja plo~e G po obrtaju je pove}an umetanjem

du`nog ozubljenja izme|u njega i modifikovanih helikoidnih zup~anika
B i D.
Modifikovani helikoidni zup~anici B i D prikazani na slici 145,
mogu se koristiti kao {to je ilustrovano na slici 146, za pove}anje broja
stanica za pozicioniranje bez izmene broja obrtaja pogonskog vratila F.
Ovo je postignuto umetanjem pu`nih zup~anika izme|u vratila A i
plo~e za obeleàvanje G. Korak puà H se moè tako izabrati tako da }e
pu`ni to~ak pozicionirati plo~u G za èljeni broj podela. U ilustrovanom
slu~aju, korak od 38 mm, na puù sa dvostrukim navojem, bio je
kori{}en za dobijanje èljenog obeleàvanja.
Na mehanizmu prikazanom na slici 147, modifikovani helikoidni
zup~anici K i L se koriste da naizmeni~no pokre}u kliza~ M. Ovaj kliza~
je pomeren udesno za jedan obrtaj pogonskog vratila N, i ulevo (na
prikazanom poloàju) u slede}em obrtaju vratila. Kretanje kliza~a u oba
270
smera je postignuto za vreme jedne polovine obrtaja vratila N, kliza~ se

zadràva na kraju svoje putanje za vreme druge polovine obrtaja vratila.
Veza O povezuje kliza~ za plo~u P, koja je spojena klinom za vratilo na
kojem je montiran zup~anik L.
Sl. 147. - Modifikovani helikoidni pogonski zup~anici N i L tako ure|eni

da proizvode povratno kretanje sa prekidima kliza~a M sa periodom
zadràvanja na oba kraja njegove putanje.
271
URE\AJ ZA POZICIONIRANJE NA BAZI JEDNOSTAVNOG

ZUPÂNIKA I ZVEZDASTOG TO^KA
Ure|aj za pozicioniranje, prikazan na slici 148, sa~injava glavni
mehanizam kod automatskog ure|aja za otiskivanje. Ovaj ure|aj se
pokazao skoro isto uspe{nim kao @eneva mehanizam za zaustavljanje
kretanja, a mnogo se lak{e izvodi. Glavno pogonsko vratilo A, nosi disk
B, koji ima odre|eni broj zuba na svojoj periferiji. Ovaj disk dejstvuje
na isti na~in kao kontrolni disk kod @eneva kretanja.
Sl. 148. - Mehanizam za pozicioniranja razvijen kod automatskog

ure|aja za otiskivanje ìgova.
Pri~vr{}en za prednju stranu diska B, odmah iznad nazubljene
deonice sektora C, postavljen je radni breg ili navrtka D. Pogonjeni ~lan
E, koji je oblika zvezde sa tri kraka, ima tri zup~asta sektora F,
272
obezbe|ena izme|u ta~aka zvezde. Kako se glavno pogonsko vratilo A

obr}e, jedna od strana radnog komada D gura naspram strane
zvezdastog to~ka i primorava ga da se obr}e. Nazubljeni sektor na disku
B i na zvezdastom to~ku E }e onda aktivirati jedni druge, a u posebnom
slu~aju prikazanom na ilustarciji, zvezdasti to~ak }e se obrtati kroz 120O
sve dok njegovo kretanje nije zauzeto pomo}u deonica za proveru G,
dolaze}i u kontakt sa nenazubljenom periferijom diska B, sli~no onom
kod zaustavnog @eneva mehanizma.
273
OZUBLJENJE ZA VELIKE BRZINE KOD

Jedna od pote{ko}a koja se uo~ila kod svih tipova ozubljenja kod
kretanja sa prekidima, uklju~uju}i @eneva kretanja, je njihova
nesposobnost da funkcioni{u pouzdano sa velikom brzinom. Da bi se
omogu}ilo aktiviranje i deaktiviranje pri velikim brzinama, neop-hodno
je bilo posedovati odre|en stepen slobode kretanja izme|u uparenih
delova. Ovo, zauzvrat, uzrokuje sudaranje, nepravilan tajming, odnosno
odre|ivanje vremena, prekomernu radnu buku i habanje, i zakr~enje
mehanizma za kratko vreme.
Sl. 149. - Ozubljenje za kretanje sa prekidima projektovano

da radi pri velikim brzinama
Da bi se prevazi{le ove pote{ko}e, projektanti traè zamenu u
celishodnim sredstvima kao {to su opru`ni ili inercijom pogonjeni
274
elementi koji su napravljeni da umanje po~etni udar aktiviranja. Ovi

ure|aji, kada su propisno projektovani i primenjeni, omogu}uju velike
brzine koje bi se koristile, ali ne pro{iruju opseg velikih brzina koje se
ponekad zahtevaju.
Sl. 149. prikazuje periodi~ni zup~asti mehanizam projektovan
tako da odgovori zahtevima u vezi operacija skoro bez buke pri
ekstremno velikim brzinama, sa pozitivnim zabravljivanjem za vreme
perioda mirovanja. Mehanizam se sastoji od pogonskog vratila A koji
nosi cilindar B, i od gonjenog vratila C, i vratila za pozicioniranje D.
Gonjena i vratila za pozicioniranje C i D su pod pravim uglom u odnosu
na pogonsko vratilo A. Cilindar B se sastoji od dva zup~anika, spiralnog
zup~anika E i kru`nog postolja F. Sa svakog od ova dva zup~anika,
odre|eni broj zuba je odse~en, tako da ne}e postojati sprega izme|u
spiralnih zuba E i spiralnog zup~anika G na vratilu D kada su zubi
postolja F, aktivirani sa cilindri~nim zup~anikom H na vratilu C. Dva
vratila D i C su blokirana zup~anicima J i K.
Kada je ozubljenje u delovanju, vratilo D je zabravljeno za vreme
kada je kru`no postolje F u sprezi sa cilindri~nim zup~anikom H.
Spiralni zubi E aktiviraju spiralni zup~anik G u momentu kada kru`no
postolje F ne postane deaktivirano od strane zup~anika H. Dok su
spiralni zubi E i zup~anik C u sprezi, vratilo D se obr}e za prethodno
odre|enu deonicu obrtaja, kao {to je odre|eno delom obima zauzetim
od strane zuba E. Ovo kretanje se prenosi do vratila C preko zup~anika
K i J.
Kako zubi E postaju van sprege sa zup~anikom G, zubi postolja F
ulaze u zup~anik H i zabravljaju vratilo C protiv dalje rotacije.
Preciznost mehanizma nije pod uticajem veli~ine praznog hoda koji
postoji izme|u zup~anika E, G, K i J, zbog toga {to postoji efikasna
akcija zabravljivanja izme|u F i H. Da bi se olak{alo aktiviranje, ulazni
krajevi zuba F su zaobljeni, isto kao i kod zuba E.
Opisani mehanizam je pozitivan, precizan i miran u radu pri
ekstremno velikim brzinama. Ove poèljne karakteristike su postignute
tako {to su svi kontakti izme|u pogonskih i zabravljenih ~lanova
izra|eni preko ulaznih povr{ina.
275
MEHANIZAM SA NEPRAVILNIM, ROTACIONIM KRETANJEM

SA PREKIDIMA
Projekat, odnosno konstrukcija mehanizma sa nepravilnim,
periodi~nim, rotacionim kretanjem koji se koristi na ma{ini za
proizvodnju uvijene ìce je prikazan na udruènoj ilustraciji. Sa ovim
mehanizmom, gonjenom vratilu C je saop{ten puni obrtaj za vreme pola
obrtaja pogonskog vratila; a za vreme druge polovine obrtaja
pogonskog vratila, gonjeno vratilo ostaje stacionarno, osim neznatne
izmene u poloàju.
Upu}ivanjem na sliku 150, projekcija na dnu slike, pogonsko
vratilo A nosi zup~anik B; koji prenosi svoje kretanje preko zup~anika
D do vratila C. Zup~anik D ima pun komplement zuba, dok zup~anik B,
koji je sa dvostruko ve}im pre~nikom podeonog kruga u odnosu na
zup~anik D, ima dovoljan broj zuba da proizvede puni obrtaj zup~anika
D. Zup~anik B nosi unutra{nji breg E, ~iji `ljeb prima valjak F montiran
na zup~aniku D.
U ovoj projekciji, zup~anik D je prikazan prilikom startovanja
perioda mirovanja. Poslednji zub u nazubljenoj deonici zup~anika B
upravo napu{ta svoj odgovaraju}i zub u zup~aniku D, a valjak F je
upravo u{ao u `ljeb u bregu E, ~iji je vode}i kraj tako oblikovan da
odgovara putanji po kojoj zup~nik F putuje dok je zup~anik D jo{ uvek
pogonjen od strane zup~nika B. Od ove ta~ke, `ljeb u bregu E je
formiran na puni radijus sa centrom vratila A, koji dopu{ta bregu E da
nastavi svoje kretanje bez saop{tavanja bilo kakvog kretanja do
zup~anika D. Bi}e napomenuto, da za vreme perioda mirovanja
zup~anika D, valjak F je van centralne ose izme|u vratila A i C, koja
zabravljuju zup~anik D, spre~avaju}i slu~ajnu rotaciju.
Kako izdignu}e u bregu E doseè do valjka F, postiè se taj
efekat da se saop{ti neznatno, malo, obrtno kretanje do zup~anika D u
svom originalnom smeru. Zup~anik D onda ostaje stacioniran u svom
izmenjenom poloàju za kratak period vra}aju}i se u svoj originalni
poloàj kako pad brega E prolazi valjak F.
Zup~anik D sada ostaje stacioniran za preostali deo perioda
mirovanja.
Na slici 150, centralni pogled, zup~anik D je prikazan upravo
kada treba da zapo~ne svoju rotaciju, a prvi zub nazubljene deonice u
zup~aniku B aktivira svoj odgovaraju}i zub u zup~aniku D. Pre nego {to
se ovi zubi spregnu, izdignu}e na kraju brega E stvara postepenu
276
delimi~nu rotaciju zup~anika D odgovaraju}i onom {to bi bilo saop{teno

od strane jednog zuba.
Sl. 150. - Nepravilno kretanje sa prekidima

Na ovaj na~in, zup~anik D je upravo u kretanju kada se zubi
spregnu, ~ime se elimini{e udar na prvom zubu. Zup~anik D onda pravi
puni obrtaj pre nego {to valjak F opet ne u|e u `ljeb u bregu E.
277
MEHANIZAM ZA OBRTANJE SA PREKIDIMA KONSTRUISAN

ZA MIRNI RAD
Zahtev j bio da zavojno vreteno ma{ine za proizvoidnju uvijenog
ì~anog proizvoda, zavr{i svoj ciklus za pribli`no pola vremena koje je
bilo potrebno za kompletan ciklus operacija izvedenih od strane ma{ine,
a zatim da miruje dok se odigrava preostali deo ciklusa. Zbog
prostornih ograni~enja, nepotpuni zup~anik, bio je izabran kao
najednostavnije re{enje za proizvodnju èljenog kretanja. Kako se od
pogonjenog vretena zahtevalo da bude stvarno zabravljeno za vreme
svog perioda mirovanja, zabravljuju}e re{enje je bilo pri~vr{}eno za
zup~anike; ali u toku rada, prona|eno je da iako se pogonjeno vreteno
obrtalo sporijom brzinom, momenat, usled mase obrtnih delova, bio je
dovoljan da stvori grubi udarni efekat na kraju perioda obrtanja.
Konstrukcija koja se pokazala zadovoljavaju}om, prikazana je na
donjem i centralnom delu crteà na slici 151.
Projekcija na levoj strani prikazuje mehanizam veoma kratko
posle obustavljanja rotacionog perioda, odnosno perioda rotacije
pogonjenog vretena D. Pogonsko vratilo A nosi nepotpuni zup~anik B,
koji se obr}e u smeru ozna~enom strelicom. Zavojno vratilo D, obr}u}i
se u suprotnom smeru, nosi puni zup~anik C koji se spreè sa
zup~anikom B. Zup~anik B nosi plo~u E koja je donekle ve}a u
pre~niku nego zup~anik B i tako je sme{tena da pribli`no pokriva
deonicu zup~anika B sa kojeg su zubi bili uklonjeni.
Zup~anik C nosi, na plo~i F, dva izduènja koja su oblika luka,
~iji je radijus za nekoliko delova milimetra ve}i nego radijus plo~e E.
Broj zuba u zup~aniku B je dovoljan da proizvede kompletni obrtaj
zup~anika C. Kako zup~anik C zavr{ava svoju rotaciju, {tr~e}i krajevi
plo~e F dolaze u kontakt sa plo~om E na zup~aniku B, zabravljuju}i
zup~anik C od slu~ajne rotacije za vreme perioda mirovanja. Ovo
re{enje, odnosno ure|enje je sa~injavalo originalni mehanizam.
Svrha ove konstrukcije je bila ta da izduènje na levoj strani
plo~e F udara plo~u E dok zup~anik C i delovi no{eni na vratilu D su
bili dovedeni u stanje mirovanja. Da bi se eliminisao udar usled
iznenadnog zaustavljanja zup~anika C, bio je uklonjen zub sa vode}eg
kraja zup~anika B. Vode}e plo~e I i J su bile pri~vr{}ene za plo~u E a
valjak H, koji je no{en na ramenu G je bio pri~vr{}en za plo~u F u
poloàju da bi mogao da prati putanju brega izme|u plo~a I i J.
278
Sl. 151 - Obrtni mehanizam sa kretanjem sa prekidima pogonjenim

zup~anikom C koji treba da po~ne mirovanje.
Poslednji zub zup~anika B je prikazan u pogledu, projekciji na
donjoj strani slike 151. upravo kada je trebalo da okon~a svoj kontakt sa
svojim odgovaraju}im zubom u zup~aniku C. Valjak H je putovao
naniè do `ljeba formiranog izme|u plo~a I i J sve do ove ta~ke, valjak
H putuje du` putanje i brzinom odre|enom obrtanjem zup~anika C, a
279
gornja deonica u `ljebu izme|u plo~a I i J je tako oblikovana da se

prilagodi ovoj putanji.
Kako poslednji zub zup~aste deonice zup~anika B izlazi van
kontakta sa svojim odgovaraju}im zubom u zup~aniku C, drugi
zup~anik vi{e ne prima pogonsko kretanje od zup~anika B. @ljeb u
bregu formiran od strane plo~a I i J, tako je oblikovan da produèna
rotacija zup~anika B povla~i valjak H prema centru zup~anika B,
stvaraju}i obrtanje zup~anika C da bude nastavljeno u svom
originalnom smeru ali sa mnogo manjom brzinom.
Kako valjak H dospeva do kraja `ljeba, vode}i kraj plo~e E dolazi
u kontakt sa stopom na desnoj strani plo~e F, zabravljuju}i zup~anik C
od slu~ajne rotacije. Redukovana brzina zup~anika C prema kraju svog
perioda obrtanja sluì da elimini{e zna~ajan efekat udaranja.
Kao {to je prikazano u centralnom dijagramu na slici 383 vode}i
kraj plo~e F se kre}e po periferiji plo~e E, otuda zabravljuju}i zup~anik
C i vreteno D od rotacije.
Bo~ni pogled sklopljenog mehanizma je prikazan na gornjem
delu na slici 151.
280
MEHANIZAM ZA OBRTANJE SA PREKIDIMA I

ZABRAVLJIVANJE ÊTIRI PODJEDNAKO
RAZME[TENA VRATILA
Vratilo A mehanizma prikazanog na slici 152 prenosi 1/3 kilovata
(kW) sa brzinom od 180 obrtaja u minuti, i moè se aktivirati pri ovoj
brzini bilo u smeru kretanja kazaljke na satu ili suprotno. Prilikom
obrtanja u smeru kretanja kazaljke na satu, kao {to je ozna~eno
strelicom, vratilo A obr}e zup~anike B, E, C i D, sa prekidima i
uzastopce u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu. Pogon do
ovih zup~anika postignut je preko kombinovanog i uzastopnog
delovanja `ljeba brega M, segmentnog zup~anika H i `ljeba brega N.
Segmentni zup~anik je spojen klinom za vratilo A a ~lanovi brega su
podesivo pri~vr{}eni za segmentni zup~anik preko zavrtnjeva K, i ~ivija
I koje se koriste da obezbede permanentna pode{avanja brega nakon
{to su oni bili pode{eni na èljeni poloàj.
Po~inju}i sa razli~itim ~lanovima mehanizma u prikazanom
poloàju, jedna polovina obrtaja vratila A }e zarotirati zup~anik B za
jedan pun obrtaj. Zup~anik B je onda zabravljen u fiksni poloàj dok
vratilo A pravi jedan pun obrtaj. Kako su ~etiri zup~anika B, E, C i D
raspore|eni pod 90O jedni u odnosu na druge, pogonsko kretanje
saop{teno uzastopce do svakog od ovih zup~anika po~inje kada je
prethodni zup~anik napravio samo jednu polovinu obrtaja na primer,
kada je zup~aniku B saop{tena jedna polovina obrtaja, zup~anik E
po~inje da se obr}e. Sli~no tome, kada E napravi jednu polovinu
obrtaja, zup~anik C po~inje da se obr}e.
Karakteristika mehanizma je njegov miran rad, koji je postignut
kori{}enjem `ljebova M i N za respektivno po~injanje i zaustavljanje
pogonskih kretanja saop{tenih ovim zup~anicima B, E, C i D, a
segmentni zup~anik H obezbe|uje pogonsko me|u kretanje.
U toku rada, `ljeb brega M aktivira ~ivija G i otuda pogoni
zup~anik B, koji ubrzava svoju brzinu sve dok brzine dva ~lana ne
postanu iste. Ovo aktiviranje ~lanova je postignuto bez udara.
Segmentni zup~anik i manji pogonski zup~nik B su otuda aktivirani bez
udara kada njihove podeone linije brzine ne postanu iste. Segmentni
zup~anik nastavlja da pogoni zup~anik B sve dok ~ivija J ne ide u slede}i
`leb u bregu N, zup~anik ostaje u kontaktu sa zubima zup~astog
segmenta sve dok `leb brega nije potpuno zauzeo svoju pogonsku
funkciju. @leb brega N je projektovan da saop{tava usporavaju}e
281
kretanje do zup~anika B sve dok se ne zaustavi. Koncentri~na ivica ili

obod L ~lana brega po{to je sada u kontaktu sa dve ~ivije G i J sluì da
zabravi zup~anik M u fiksni poloàj i da ga drì tako sve dok `ljeb brega
M opet ne aktivira ~iviju G. Svaki od zup~anika E, C i D se uzastopce
rotira za jedan obrtaj a onda biva zabravljen u fiksni poloàj, isto kao i
zup~anik B.
Sl. 152. - Mehanizam pomo}u kojeg vratilo A pogoni sa prekidima i

zabravljuje ~etiri zup~anika B, E, C i D.
Ovaj mehanizam se moè, naravno, menjati da se pogon sa
prekidima moè saop{tavati jednom, dvoma ili do tri zup~anika, a kao
{to se èli tako|e, moè biti tako modifikovan da zup~anik ili zup~anici
budu pogonjeni samo preko `ljeba brega. Kontura brega `ljeba M, na
primer, se moè menjati tako da }e saop{tavati bilo ubrzavaju}a ili
usporavaju}a kretanja do zup~anika, i moè se tako napraviti da uklju~i
period zadràvanja. Brzina vratila A se tako|e moè pove}ati, a njegova
rotacija preokretati.
282
SPOJ ZUPÂSTE LETVE I ZUPÂNIKA ZA ROTACIONO

KRETANJE SA PREKIDIMA
U crteù ma{ine za oblikovanje ìce, zahtevalo se postojanje
vratila koje se obr}e sa prekidima i koje je prevazi{lo radijalni put koji
se obi~no postiè preko mehanizma na bazi skakavice i zup~astog
(ustavlja~kog) to~ka. Sklop zup~aste letve i zup~anika, prikazani na slici
153, obezbe|ivali su èljeno kretanje i to vrlo efikasno. Zup~asta letva
sa povratnim kretanjem A, u sprezi je sa zup~anikom B, do kojeg
prenosi naizmeni~no obrtno kretanje. Zup~anik B je u sprezi sa
zup~nikom C, koji je manji u pre~niku nego zup~anik B i nije u sprezi sa
zup~astom letvom A. Zup~anik C je spojen klinom za vratilo D, kome je
saop{teno obrtno kretanje sa prekidima u jednom smeru.
Pogonski zup~anik B je u~vr{}en na vratilu F, koje je oslonjeno u
dva leì{ta u vidu spojnice E. Leì{ta E su pravougaona u delu gde
prolaze kroz potporni ~lan. Pravougaone deonice leì{ta E su montirane
u pravougaonim prorezima, koji su donekle duì od ovih deonica da bi
omogu}ili horizontalno klizno kretanje leì{ta. Glav-~ine zup~anika B
su ve}eg pre~nika i u dodiru su sa spojnicama na leì{tima E. Vratilo F
ima spojnicu na jednom kraju i tako|e poseduje oprugu G na
suprotnom kraju, ~iji pritisak vu~e leì{ta E, da bi se primenio frikcioni
otpor obrtnom kretanju zup~anika B.
Kao {to je ilustrovano, postolje A se kre}e u smeru ozna~enom
strelicom, primoravaju}i zup~anik B da se obr}e u istom smeru.
Zup~anik B, koji je u sprezi sa zup~anikom C, primorava njega i vratilo
D da se obr}u u suprotnom smeru. Kada je kretanje postolja A
preokrenuto, tendencija zup~anika B, da se obr}e u suprotnom,
preokrenutom smeru je pod otporom frikcije koja se pojavljuje usled
postojanja opruge G. Sve dok ne postoji otpor horizontalnom kretanju
leì{ta E, ovo drugo }e kliziti u pravougaonim prorezima, otuda
deaktiviraju}i zup~anik B od zup~anika C. Kada leì{ta E dolaze u
kontakt sa krajevima proreza, dalje klizno kretanje je onemogu}eno, a
produèno kretanje letve A primorava zup~anik B da se obr}e;
me|utim, dok su zup~anici B i C van sprege, na prenosi se nikakvo
kretanje do zup~anika C. Kada je kretanje letve A jo{ jednom
preokrenuto (tada je u smeru ozna~enom strelicom), leì{ta E odmah
teraju zup~anik B da klizi u spregu sa zup~anikom C a vratilo D se
obr}e.
283
Sl. 153. - Zup~asta letva i zup~anik koji obezbe|uju obrtno kretanje sa

prekidima u jednom smeru.
Me|uzup~anik izme|u zup~anika, }e dozvoliti rotaciju vratila D u
suprotnom smeru u odnosu na onaj ilustrovan.
284
KRETANJE SA PREKIDIMA ZA IZMENU INTERVALA,

TAJMING, ODNOSNO TEMPIRANJE FUNKCIONISANJA
VAZDU[NOG VENTILA
Slika 154 prikazuje kako vratilo D, koje originalno sluì da
aktivira vazdu{ni ventil jednom za svaki obrtaj lan~anika A pogonjenog
lancem, koji je bio opremljen sa mehnaizmom sa prekidima za
pozicioniranje konstruisanim tako da aktivira ventil jednom za svakih
{est obrtaja pogonjenog lan~anika. Kako se malo sporija brzina pri kojoj
se lan~anik A obrtao nije mogla izmeniti, bilo je neophodno da se
obezbedi pogonsko vratilo D u odnosu na lan~anik A sa smanjenom
brzinom u odnosu 6:1 da bi se postigla ova promena u operativnom
ciklusu ventila.
Na sre}u, kompletan rad otvaranja i zatvaranja ventila (nije
prikazan) bi se mogao posti}i sa 1/8 obrtaja vratila D. Da bi se u~inilo
mogu}im kori{}enje mehnizma sa kretanjem sa prekidima i pogonjenim
od strane brega kao {to je prikazano, koji pozicionira vratilo D za 1/6
obrtaja za svaki obrtaj lan~anika A.
Sa ovim mehanizmom, svakih 6 kretanja pozicioniranja vratila D
preko 1/6 obrtaja je sluìlo da otvori i zatvori ventil (vazdu{ni) kao {to
se zahtevalo. Neophodne modifikacije u pogonu su uklju~ivale
osiguravanje lan~anika A za slobodan dobo{ B, koji predstavlja radni
par na vratilu D, i meru prstena E za zadràvanje dobo{a i sklopa na
bazi lan~anika na vratilu D.
Lan~ani to~ak je lociran na dobo{u B preko obra|enog prstena
C, i drì se u mestu pomo}u vijka sa pro{irenom glavom. ~eli~no ku}i{te
F, pri~vr{}eno za dobo{ B, sadrì optere}en oprugom pratilac sa
skakavicom na kraju. Pratilac kao {to je prikazano ta~kas-tim linijama u
projekciji sa desna, je napravljen iz dva komada, a kraj skakavice je u
vidu kvadratne {ipke deonice sa krajem u obliku slova V. Zadnji kraj
ove skakavice je oboren da bi formirao trup koji predstavlja klizni par
sa zazorom unutar napregnute opruge. Kraj ovog trupa je vijcima
pri~vr{}en da se upari sa navojnom rupom u pratiocu prikazanom u
kontaktu sa bregastom plo~om H.
Osiguran za vratilo D, stoji ozna~eni heksagomalni, {estougaoni
~lan od alatnog ~elika G koji ima prorez u obliku V- slova centralno
lociranog u svakom od svojih {est ravnih prednjih strana. Normalno,
napregnuta opruga drì skakavicu van kontakta sa ~lanom G, ali kada
kraj do|e u kontakt sa bregom H, kraj skakavice je primoran da udje u
285
jedan od proreza u ~lanu G, koji aktivira vratilo D da se obr}e zajedno

sa lan~anikom A. Duìna kretanja pozicioniranja je odre|ena preko
brega H, koji drè skakavicu u sprezi sa ~lanom G kroz 1/6 obrtaja i
onda omogu}ava skakavici da se povu~e, tako da ~lan G postaje
slobodan za preostalih 5/6 obrtaja.
Sl. 154. - Mehnaizam za pozicioniranje sa kretanjem sa prekidima

projektovanim da aktivira ventil jednom za svakih 6 obrtaja gonjenog
lan~anika.
Operativnost vazdu{nog ventila je, naravno, postignuta za vreme
jednog od 6 kretanja pozicioniranj ~lana 6, a preostalih 5 kretanja
pozicioniranja ne vr{e nikakvu funkciju nad ventilom. Breg H je
snabdeven sa radijalnim prorezom za stezne vijke da bi se omogu}ilo
pode{avanje brega i da bi se osiguralo pravilno tempiranje, odnosno
tajming sprege skakavice i ~lana G.
286
ZUPÂSTI PRENOS SA MIROVANJEM VO\ENOG

^LANA I KOTRLJAJU]IM POLUGAMA
Segmentni zup~anici 1 i 2, okre}u se oko fiksnih osa A i B (sl.
155). Kada se pogonski zup~anik 1, okre}e konstantno, vo|eni zup~anik
se okre}e sa prekidima sa periodima mirovanja. Koncen-tri~na
zaklju~avaju}a povr{ina a - a uklju~uje se u konkavnu povr-{inu na
zup~aniku 2 da bi spre~ila njegovo neèljeno obrtanje za vreme
njegovog perioda mirovanja.
Sl. 155. - Zup~asti prenos sa mirovanjem vo|enog

~lana i kotrljaju}im polugama
Kotrljaju}e poluge c i d, ~vrsto montirane na zup~anike 1 i 2,
dolaze u kontakt pre po~etka zup~enja zup~anika. Ovo omogu}ava
mekano pove}anje brzine zup~anika 2 i smanjenje udara. Lukovi b
zup~anika 1 su opisani sa manjim radijusom nego luk a - a, tako da se
zup~anik 2 moè slobodno obrtati do kontakta profila poluga c i d.
Ovakvo relativno kretanje poluga c i d sadrì vi{e kotrljanja nego
klizanja.
287
288
@ENEVA TOÂK ILI MALTE[KI KRST
289
290
KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U @ENEVA

MEHANIZAMA
@eneva tip mehanizama zasniva se na principu zaustavnih
@eneva mehanizama, naro~ito primenjenih kod satova radi spre~a-vanja
naglog odmotavanja opruge. Ovakav zaustavni mehanizam, kako mu i
ime kaè, imao je funkciju da spre~i dalju rotaciju posle ta~nog broja
obrtaja. Ovo nije slu~aj kada je princip @eneva meha-nizma primenjen
u slu~aju odre|ivanja kretanja sa prekidima. @eneva to~kovi ili
mehanizmi primenjeni su kada je potrebno preneti odre|eno kretanje
sa prekidima, vo|enom ~lanu mehanizma u pravilnim vremenskim
intervalima. Na primer, neki ~lan mehanizma ma{ine zahteva ta~no
pozicioniranje i rotaciju kroz isti deo obrtaja i ta~nim intervalima dok je
ma{ina u radu.
I jedna napomena na kraju ovog uvoda. Naime, svuda se u svetu
ovakvi mehanizmi nazivaju @eneva mehanizmi ali se kod nas mogu
ponegde na}i i termini malte{ki mehanizam, malte{ki krst, malte{ki
to~ak itd.
291
292
@ENEVA TOÂK ZA KRETANJE SA PREKIDIMA

Glavni tip pogona za kretanje sa prekidima, prikazan na sl. 156.,
obi~no se naziva "@eneva to~ak", zbog sli~nosti sa dobro poznatim
@eneva ustavlja~em upotrebljenim za spre~avanje "prenavijanja"
opruga u satovima, muzi~kim kutijama itd. @eneva to~kovi su ~esto
upotrebljavani u alatima ma{ina za odre|eno ili rotaciono kretanje
nekih delova ma{ine kroz odre|eni deo obrtanja.
Sl. 156. - Razli~iti @eneva to~kovi u zavisnosti od metode zabravljivanja

pogonjenog ~lana za vreme perioda mirovanja
Pogonjeni to~ak prikazan na ilustraciji A, ima ~etiri radijalna
`ljeba postavljenih pod 90O, nezavisno jedan od drugog a pogonski
to~ak nosi roler k koji se ukop~ava u jedan od ova ~etiri `ljeba, svaki
put t, vr{i kretanje vo|enog to~ka za jednu ~etvrtinu obrtaja. Kru`na
koncentri~na povr{ina b naleè na udubljenu (konkavnu) povr{inu c
izme|u svakog para 2ljebova pre nego {to se pogonski roler iskop~a iz
293
vo|enog to~ka, koji ga spre~ava od obrtanja dok se roler okre}e napred

i ukop~ava slede}i `ljeb. Kru`ni vodi~ b na pogonskom to~ku je
prose~en u d za omogu}avanje nesmetanog prolaza krakova sa
`ljebovima na vo|enom to~ku.
@eneva to~ak prikazan na ilustraciji B, razlikuje se od upravo
opisanog, u na~inu zabravljivanja vo|enog to~ka za vreme perioda
mirovanja. Vo|eni to~ak ima ~etiri rolera g postavljenih pod 90O
me|usobno i pod 45O u odnosu na radijalne `ljebove u koje se ukop~ava
roler na pogonskom to~ku. Na pogonskom to~ku se nalazi, tako|e i
veliki kru`ni `ljeb e koji ima radijus jednak osnom rastojanju dva
suprotna rolera v merenih po osnoj liniji x - x. Ovaj kru`ni `ljeb
uklju~uje jedan od rolera ~im pogonski roler h pro|e i iza|e iz radijalnih
`lebova. Svaki put kada pogonski to~ak napravi jedan obrtaj, dva rolera
na centralnoj liniji x - x su u zahvatu u `ljebu za zabravljivanje Kada se
vo|eni to~ak pomeri za 90O u pravcu strelice u prikazanoj poziciji, roler
koji je sada u najnièm poloàju, }e se sada pomerati na levu stranu i u}i
u zabravljuju}i `ljeb po{to pogonski roler h napu{ta radijalni `ljeb.
Kod konstrukcije za uklju~ivanje, ovog, generalnog tipa,
preporu~ljivo je da prenosni odnos pogonskog i vo|enog to~ka bude
takav da ugao bude pribli`no 90O. Radijalni `ljebovi na vo|enom
~lanu }e tada biti tangenta na kru`nu putanju pogonskog rolera u
trenutku kada roler ulazi i izlazi iz `ljeba. Kada je uzup~avanje re{eno
na ovaj na~in, vo|eni to~ak }e startovati postepeno od stanja mirovanja
i kretanje je tako|e postepeno ostvareno.
294
@ENEVA TOÂK ZA NEZNATNO PODIZANJE

Jedan domi{ljat, specijalni mehanizam @eneva to~ka konstruisan
je za rad na transporteru na automatskoj vagi za merenje. Ovaj
transporter, sa pregradama pri~vr{}enim na njegovu traku, potiskuje ili
gura pakete na merenje, na platformu ma{ine sa skalom i ostaje
stacionaran za vreme dok traje merenje.
U originalnoj zamisli, ovaj transporter je pogonjen jednim
obi~nim @eneva to~kom, ali paketi ponekad trljaju o zidove pregrada
transportera, {to ozbiljno uti~e na vrednost merenja. Da bi se ovo
spre~ilo, bilo je potrebno da se transporter "vrati" unazad za oko 3 mm
posle "isporu~ivanja" paketa platformi za merenje, zatim obezbedi
toleranciju izme|u pregrade transportera i paketa. Ova tolerancija se
ostvaruje neznatnom promenom na @eneva to~ku.
Pove}ano podizanje ostvareno je pro{irivanjem pre~nika putanje
koju prelazi pogonski roler A (sl. 157.). Krug C predstavlja normalnu
putanju koju opisuje centar rolera A, ili radijalni poloàj rolera kada je
kretanje pogonjenog to~ka 90O za vreme svakog uklju~ivanja rolera.
Pove}anjem pre~nika putanje, predstavljene krugom C1, vo|eni to~ak B
i transporter daju èljenu vrednost podizanja. Osne linije `ljebova na
to~ku B, pribli`no su tangente na krug C1, tako da se uklju~ivanje
odigrava bez udara i mehanizam radi "mekano". Ugao D je jednak
jednoj polovini ugaonog podizanja saop{tenog to~ku B.
Kada roler A dospe u poloàj prikazan u donjem pogledu, on
pomera to~ak B za 90O plus dvostruki ugao D. Sada, po{to roler napu{ta
svoj `ljeb, povr{ina brega E, koja se proteè kroz ugao F, dolazi u
kontakt sa uglom G na to~ku sa `ljebovima i gura to~ak nazad za
vrednost dvostrukog ugla D, tako da odvla~i pregrade transportera za
vreme potrebno za merenje. Vo|eni to~ak je zabravljen za vreme ovog
mirovanja uklju~ivanjem koncentri~ne povr{ine H sa lukom J na
pogonskom to~ku, to~ak }e biti oslobo|en ~im se roler A ponovo
pomeri u svom zahvatu u `ljebu, ili u poloàju pokazanom na gornjem
pogledu.
Ovaj jednostavan metod spre~ava otpor trenja izme|u pregrada
transportera i paketa za vreme operacije merenja i on ne predstavlja
nikakve te{ko}e u proizvodnji opisanog kretanja sa prekidima.
295
Sl. 157. - Specijalno @eneva kretanje koje daje neznatno podizanje i

jednako povratno kretanje za obezbe|enje razmaka
296
KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U INVERZNOG @ENEVA

TO^KA
Poluga 2, zglobnog ~etvorougla BCDE ima ~iviju (roler) a u ta~ki
A (sl. 158). Ovaj roler se uklju~uje u `ljebove b na @eneva to~ku 3.
Kada se poluga 1 okre}e oko fiksne ose B, roler a sa poluge 2, pokre}e
@eneva to~ak 3, sa prekidima i sa periodima mirovanja. Deo putanje sa
mirovanjem to~ka, odgovara delu putanje y - y, na krivoj koja
predstavlja putanju ta~ke A, rolera a.
Sl. 158. - Kretanje sa prekidima pomo}u @eneva to~ka

^lan 4, pogonjen polugom 1 preko zup~anika 5 i 6, sluì da spre~i
neèljeno okretanje to~ka 3 za vreme perioda mirovanja, klizanjem
koncentri~ne povr{ine c du` konkavnih povr{ina d, @eneva to~ka 3. Za
jedan pun obrtaj poluge 1, @eneva to~ak 3 je zaokrenut odre|enim
poloàjem od 40O .(360O / 9 =40O).
297
@ENEVA TOÂK I POGON BREGOM KOD KRETANJA

SA PREKIDIMA
Sl. 159. - @eneva to~ak i pogon bregom kod kretanja

sa prekidima
Duìne ~lanova moraju zadovoljiti slede}e uslove: AB = CD i BC
= AD. Karika 1 je ~vrsto spojena sa pu`nim to~kom 7 koji se obr}e oko
fiksne ose A (sl. 159). Poluga 1 je deo ukr{tene polu`ne veze ABCD.
Poluga 2 ove veze, okre}e se oko fiksne ose D i ~vrsto je spojena sa
to~kom sa ~ivijama 3 i bregom 4. @eneva to~ak 6, okre}e se oko fiksne
ose E a poluga 5 se okre}e oko fiksne ose F. To~ak sa ~ivijama 3 ima
~iviju a, a @eneva to~ak 6 ima `ljebove b.
Za vreme mirovanja @eneva to~ka 6, koncentri~na povr{ina
to~ka sa ~ivijama 3, klizi konkavnom povr{inom c na @eneva to~ku ~ime
ga osigurava od neèljenog obrtanja. Pu`ni to~ak 7 pogonjen je puèm
298
8. Obrtanje se prenosi preko pu`nog to~ka 7, na to~ak sa ~ivijama 3 i

breg 4.
Da bi se spre~ilo povratno okretanje ~lana 2 u krajnjim
poloàjima (u "mrtvim ta~kama"), krajevi poluga 1 i 2 imaju zube koji
se periodi~no, me|usobno uklju~uju jedan sa drugim.To~ak sa ~ivijama
3 prenosi rotaciju @eneva to~ku 6, a breg 4 osciluju}oj poluzi 5. Opruga
9 drì polugu 5 u kontaktu sa bregom 4.
299
TOÂK SA ÎVIJAMA I INVERZNI @ENEVA TOÂK

Karika 2, zglobnog ~etvorougla BCDE, ima ~iviju (roler) a u
ta~ki A (sl. 160). Ovaj roler ulazi u `ljebove c @eneva to~ka 3. Kada se
poluga 1 okre}e oko fiksne ose B, roler a, karike 2, pogoni @eneva
to~ak 3, kretanjem sa prekidima sa periodima mirovanja. Mirovanje
to~ka prepoznaje se u delu putanje y - y, rolera a.
Sl. 160. - Kretanje sa prekidima pomo}u inverznog @eneva to~ka

Koncentri~na povr{ina b, poluge 1, kliza du` konkavnih povr{ina
d, @eneva to~ka 3, radi spre~avanja neèljenog okretanja to~ka za
vreme njegovog perioda mirovanja. U jednom punom obrtaju poluge 1,

@eneva to~ak 3 prolazi kroz ugao 22O30'.
300

Poluga 2, zglobnog ~etvorougla BCDE, ima ~iviju (roler) a u
ta~ki A (sl. 161). Ovaj roler ulazi u `ljebove b @eneva to~ka 3. Kada se
poluga 1 okre}e oko fiksne ose B, roler a, karike 2, pogoni @eneva
to~ak 3, kretanjem sa prekidima sa periodima mirovanja. Mirovanje
to~ka prepoznaje se u pribli`no pravom delu putanje y - y, ta~ke A,
rolera a.

Ovaj deo ~ini ugao od 90O. Koncentri~na povr{ina d, poluge 1,
kliza du` konkavnih povr{ina e, @eneva to~ka 3, radi spre~avanja
neèljenog okretanja to~ka za vreme njegovog perioda mirovanja. U
jednom punom obrtaju poluge 1, @eneva to~ak 3 prolazi kroz ugao 90O.
301

Kada se poluga 1, zglobnog ~etvorougla BCDE, okre}e oko
fiksne ose B, karika 2, osciluje oko fiksne ose A (sl. 162). Kretanje i
periodi mirovanja karike 2, mogu biti promenljivi, menjanjem rastojanja
izme|u obrtnih parova D i E. Ovo se postiè pomeranjem kliza~a 3 du`
vijka 4. Ako je potrebno, u isto vreme, promenom ugla u kojem je ~ivija
a postavljena sa obzirom na liniju DE. Ovo se postiè podizanjem vijka
b u `ljeb karike 5.
302

^lan 5, zglobnog ~etvorougla DCAB ima zup~asti segment koji se
uzup~ava sa segmentom c zup~anika 6 (sl. 163). ^lan 5 ima ~ivije d koje
se uklju~uju u `ljebove a na ~lanu 6. Kada se poluga 1 okre}e oko fiksne
ose D, ~lan 6 osciluje sa periodima mirovanja oko fiksne ose E, kroz
ugao do 360O.

obrtnih parova A i B. Ovo se postoè kretanjem kliza~a 3 du` vijka 4.
s obzirom na liniju BA. Koncentri~ne povr{ine f na ~lanu 5 klize po
303
KOMBINOVANI @ENEVA TOÂK I PREKIDNI

ZUPÂSTI MEHANIZAM SA PERIODIMA
JEDNOLIKOG OBRTANJA
Zup~anik 1, slobodno je montiran na fiksnoj osovinici 10 i
pogonjen je jednolikom brzinom oko fiksne ose B na osovinici 10 (sl.
164).
Sl. 164. - Kombinovani @eneva to~ak i prekidni zup~asti mehanizam sa

periodima jednolikog obrtanja
304
Prva pogonska ru~ica je ~vrsto vezana na (ili je sastavni njegov

deo) zup~anik 1, dok se druga ru~ica 3, pokre}e zup~anikom 1 i drì u
podignutom poloàju (prikazano isprekidanom linijom), s opru-gom 4,
pri~vr{}enom za ~iviju a na ru~ici 3. OPrugom pogonjena ~ivija a kliza
oko fiksnog brega 5 (nije prikazan u gornjem pogledu). @eneva to~ak
(zvezda) 6, obr}e se oko fiksne ose D i ima dva `ljeba d i dva `ljeba b,
simetri~no postavljeni.
Kada ~ivija f, ru~ice 2, ulazi u zahvat `ljeba b, na @eneva to~ku 6,
ona saop{tava ubrzanje to~ku dok ru~ica 2 dolazi u centralnu liniju BD.
U ovoj ta~ki, segment zup~anika 7 se zup~i sa svojim odgovaraju}im
segmentom 8 koji je ~vrsto vezan za @eneva to~ak 6. Ova druga rotacija
je sa jednolikom brzinom. Zadnji zid `ljeba b je skra}en i zaobljen u g,
tako da ~ivija ne moè nastaviti jednolikom brzinom dobijenom od
zup~anika. Kada uba~eni segmenti zup~anika 7 i 8 pro|u me|usobni
zahvat, ru~ica 3 je zaokrenuta oko ose A u zahvat sa `ljebom d, @eneva
to~ka 6. Ovo je ostvareno bregom 5, ~ija lepeza pogoni ~iviju a na ru~ici
3.
Daljom rotacijom, ru~ica 3 usporava @eneva to~ak 6 do
zaustavljanja.. U ovoj ta~ki ru~ica 3 prolazi van zahvata sa `ljebom d
@eneva to~ka 6, i koncentri~ni zabravljuju}a povr{ina karike 9, ~vrsto
vezana sa zup~anikom 1, uklju~uje konkavnu povr{inu e, @eneva to~ka
6, radi spre~avanja povratnog kretanja za vreme perioda mirovanja.
305
PLANETARNI POGON @ENEVA MEHANIZMA

SA ÊTIRI @LJEBA
^lan 1, okre}e se oko fiksne ose A i nosi planetarni zup~anik 3,
koji se uzup~uje sa fiksnim centralnim zup~anikom 4 (sl. 165).
Planetarni zup~anik 3 nosi ~iviju a koja se uzastopno uklju~uje u
radijalne proreze d, @eneva to~ka 2. @eneva to~ak 2 se okre}e oko
fiksne ose B, a `ljebovi na to~ku su postavljeni simetri~no pod uglom od
90O izme|u osa dva susedna `ljeba. Nosa~ 1 ima koncentri~nu
zabravljuju}u povr{inu b koja kliza preko konkavnih povr{ina e na
@eneva to~ku 2, koji spre~avaju neèljeno okretanje @eneva to~ka za
vreme njegovog perioda mirovanja.
Sl. 165. - Planetarni pogon @eneva mehanizma

sa ~etiri `ljeba
306
Kada se nosa~ 1 okre}e kontinuirano, jednolikom brzinom,

@eneva to~ak 2 se okre}e sa prekidima, nejednolikom brzinom, sa ~etiri
perioda rotacije tr i ~etiri perioda mirovanja ti. Vreme jednog obrtaja
planetarnog zup~anika 3, oko ose A je:
T = tr + t i
Zup~anici 3 i 4 imaju isti podeoni radijus i ta~ka D, ~ivije a
opisuje kardidoidu. U pokazanom poloàju, ta~ka D je na putanji
kardidoide koja je najudaljenija od ose A. Za svaki obrtaj pogonskog
nosa~a 1, planetarni zup~anik 3, kotrlja se oko centralnog zup~anika 4 a
~ivija a okre}e ~eneva to~ak za ugao od 90O. Nosa~ 1 i @eneva to~ak 2,
okre}u se u suprotnim smerovima.
307
@ENEVA MEHANIZAM SA ÊTIRI @LJEBA

Poluga 1, zglobnog ~etvorougla abcd, okre}e se oko fiksne ose A,
saop{tavaju}i obrtanje poluzi 2 oko fiksne ose D (sl. 166). Spojna poluga
4, spojena je obrtnim parovima B i C sa polugama 1 i 2. Poluga 2 nosi
~iviju a koja se uzastopno uklju~uje u upravne, radijalne `ljebove d na
@eneva to~ku 3.
@eneva to~ak 3 okre}e se oko fiksne ose E i `ljebovi na njemu su
postavljeni simetri~no, pod uglom od 90O izme|u osa dva susedna
`ljeba.
Sl. 166. - @eneva mehanizam sa ~etiri `ljeba

^vrsto vezan za polugu 2 je ~lan koji ima koncentri~nu
zabravljuju}u povr{inu b kaja klizi preko konkavne povr{ine e, @eneva
to~ka 3, radi spre~avanja neèljenog okretanja za vreme perioda
mirovanja. Kada se poluga 1 okre}e kontinuirano, jednolikom brzinom,
@eneva to~ak se okre}e sa prekidima, nejednolikom brzinom sa ~etiri
308
perioda rotacije tr i ~etiri perioda mirovanja ti. Vreme jednog obrtaja

poluge 1 je:
T = tr + t i
Za svaki obrtaj pogonske poluge 1, poluga 2 se okre}e
nejednolikom brzinom i zaokre}e @eneva to~ak 3 za ugao od 90O.
309
@ENEVA KRETANJE KONSTRUISANO ZA REDUKCIJU DELA

UBRZAVANJA I USPORAVANJA
VO\ENOG ^LANA
@eneva zaustavni mehanizam ~esto je pimenjivan zbog svoje
jednostavnosti i lako}e odràvanja. U obliku koji je naj~e{}e
upotrebljavan, vo|eni roler naj~e{}e se kretao kru`nom putanjom. Sa
ovakvim izvo|enjem, disk zapo~inje svoje kretanje od stacio-narnog
poloàja i zaustavlja se bez udara, ali pove}avanje i smanjivanje brzine u
brzim smenjivanjima ciklusa, dovode do naglog pove}avanja, odnosno
smanjivanja ugaone brzine na rotiraju}em disku.
U cilju izbegavanja ovih nepravilnosti, pronalaza~i i inovatori
kretanja pomo}u @eneva mehanizama, razvili su i modifikovali
postoje}e @eneva mehanizme u kojima roler, koji prenosi kretanje sa
prekidima kroz uzdu`ni ili prose~eni disk, mehanizmom koji se sastoji
od ~etiri glavna ~lana kao {to je pokazano na sl. 167.
Sl. 167. - @eneva mehanizam konstruisan za redukciju ubrzanja i

usporenja vo|enog ~lana
310
U ovom mehanizmu, pogonski ~lan D, obr}e se oko ose E, i

polugom F, daje ~lanu G njihaju}e kretanje. Po{to centar spojne
osovinice H, opisuje krug, a osovinica I prolazi samo kroz jedan deo
kru`ne putanje, sve ostale ta~ke na poluzi ili ~lanu F opisuju krive
specifi~nog oblika. Osovinica u ta~ki J nosi i pogonski roler od @eneva
zaustavnog mehanizma. Kada poluga D kompletira punu rotaciju, roler
J ulazi u `ljeb diska K i pokre}e disk do slede}e zaustavne pozicije,
posle ~ega napu{ta `ljeb.

Razlika izme|u ovog, prikazanog mehanizma i dobro poznatih
izvo|enja ovakvog tipa je da visina krive koju prati roler na osovinici J i
nije tako velika ali ugaona brzina diska K, koja zavisi od rastojanja
ta~ke L od vrha krive, zna~ajno je redukovana. Da bi se spre~ilo bilo
kakvo nenamerno okretanje diska K, bilo je neophodno izna}i i
blokiraju}i disk, tako|e. Za ovu namenu, mehanizam je snabdeven
diskom M, prikazanim na sl. 168. Ovaj disk je pogonjen od strane
dodatnog zup~anika od poluge D. Dodatak ovog blokiraju}eg sistema,
ponekad nepotrebno komplikuje sam mehanizam. Drugi nedostatak
ovog pogona je zama{na, nesimetri~na konstrukcija.
Drugi sli~an pogon, koji funkcioni{e preko veze obrtnog bloka,
prikazan je na sl. 169. Mali fiksni oslonac L, formira leàj za vratilo
pogonske poluge M. Ova poluga-ru~ica sluì tako|e i kao blokiraju}i
disk za drànje vo|enog diska N, stacionarnim u periodu mirovanja.
311
Poluga-ru~ica M, spojena je u ta~ki V sa polugom R, koja kliza u bloku

S, obr}u}i se oko osovinice T. Na suprotnom kraju poluge R, montiran
je roler W. Kao {to pokazuje ilustracija, roler W opisuje putanju u
obliku srca Y. Gornji deo krive Y upotrebljen je za saop{tavanje
pogonskog kretanja trokrakom ili disku sa tri `ljeba N.

Po{to roler W ulazi u `ljebove na disku N, tangente na putanju
koju roler opisuje u ovoj ta~ki, moraju pro}i kroz centar diska i centre
`ljebova, koji su radijalno postavljeni. Normala na krivu Y dobija se
produàvanjem linije od V kroz centar vratila na koje je disk M
montiran, tako da se~e liniju normalnu na polugu R, povu~enu iz centra
fiksne osovinice oko koje se blok S okre}e. Linija povu~ena iz ta~ke
preseka O do centra rolera W, formira èljenu normalu na krivu Y.
312
KOMBINACIJA @ENEVA MEHANIZMA I ZUPÂSTOG

U potrebi da se modifikuju radne karakteristike dobro poznatog
@eneva kretanja sa prekidima i da se prilagode za prakti~nu primenu,
kretanje sa prekidima je ugra|eno u konstrukciju kao {to je pokazano
na sl. 170 i sl. 171.
Sl. 170. - Mehanizam pogona sa prekidima konstruisan da ubrzava i

usporava kretanje na startu i na kraju pogonskog kretanja
Posle razvoja mehanizma na crteìma, napravljen je model koji je
radio zadovoljavaju}e. Mehanizam se sastoji od modifikovane duple
pogonske poluge @eneva to~ka sa segmentom zup~anika za kretanje sa
prekidima. Segment zup~anika je tako postavljen da prenosi prakti~no,
kretanje jednolikom brzinom vo|enom ~lanu od uba~enog kraja
pogonske poluge sa svojim ubrzavaju}im kretanjem dok druga
pogonska poluga po~inje svoje usporavaju}e kretanje u zaustavljanju
vo|enog ~lana. Jedna od prednosti mehanizma, u njegovoj primeni na
automatskoj ma{ini, je da pogon zahteva kretanje za samo oko 130O da
zaokrene vo|eni ~lan za 180O. Ovo ostavlja 230O od ciklusa pogonskog
313
~lana, koji se mogu upotrebiti za neku drugu korisnu operaciju za vreme

dok pogonski ~lan miruje.
Sl. 171. - Mehanizam prikazan na sl. 307 sa razli~itim ~lanovima u

razli~itim radnim poloàjima
Gledaju}i sl. 171, A je pogonski zup~anik, koji radi jednolikom
brzinom. Cela pogonska jedinica montirana je na stacionarnoj osovinici
B i obr}e se u smeru prikazanom strelicom. Prva pogonska poluga C je
integralna sa pogonskim ~lanom, dok se druga pogonska ru~ica D obr}e
oko nje i dovoljno udaljena od prve ru~ice.
Kada se ru~ica C uklju~uje u `ljeb E na pogonskoj zvezdi S,
pokrenu}e rotaciju drugog ~lana i pove}ati njegovu brzinu dok ru~ica C
zauzima centralnu liniju izme|u dva ~lana. U ovoj ta~ki segment
zup~anika za kretanje sa prekidima F, uzup~uje se sa segmentom G na
vo|enom ~lanu. Po{to se podeoni pre~nici segmenata zup~anika
poklapaju sa centralnom linijom putanje po kojoj se ru~ica rolera
okre}e, zup~anici nastavljaju kretanje vo|enog ~lana pribli`no istom
brzinom dobijenom od ru~ice rolera C u trenutku prolazi liniju izme|u
314
centara vode}eg i vo|enog ~lana. @ljeb ili ru~ica na daljoj strani zvezde
S su skra}eni i tako oblikovani u H tako da se roler ne moè me{ati sa
jednolikim kretanjem dobijenim od zup~anika, po{to se roler udaljava
od `ljeba.
Prenosni odnos zup~anika je takav da }e se vo|eni zup~anik G,
zaokrenuti za 90O dok su zup~anici uzup~eni, ostatak od 180O }e biti
raspodeljen na dva pogonska kretanja, po 45O svaki, dobijenim od
ubrzavaju}e ru~ice C i usporavaju}e ru~ice D. Druga poluga, zbog svoje
konstrukcije koja joj dozvoljava zaokretanje u osovinici (sl. 308) i pod
dejstvom opruge J, drì se van zahvata sa svojim prorezom K, kao {to je
prikazano isprekidanim linijama L, pre nego {to dosegne centralnu
liniju, kada pod dejstvom lepeze stacionarnog brega M i ~ivije N,
potiskuje polugu na dole u uklju~emje sa svojim prorezom. Ovo
uklju~ivanje se doga|a kada zup~anici iza|u iz zahvata. Dejstvo @eneva
zup~anika i poluge D, u svom daljem rotiranju, usporava vo|eni ~lan do
zaustavljanja 180O od ta~ke gde je ubrzavaju}a poluga C zapo~ela svoju
rotaciju.
315
KRETANJE SA OBRNUTIM @ENEVA TO^KOM

Termin "obrnuti" mo`da nije najprikladniji ali je primenjen na
uobi~ajen oblik @eneva mehanizma za dobijanje kretanja sa prekidima,
zato {to i pogonski i vo|eni ~lan, rotiraju u istom smeru dok je kod
uobi~ajenih @eneva mehanizama, me|usobna rotacija u suprotnim
smerovima. Konstrukcija je takva da osa pogonske kolenaste poluge i
kruga koji ona opisuje ulaze u okvir radijusa plo~e ili vo|enog ~lana
~ime se dobijaju razli~iti efekti u vremenu, ubrzanju i brzini kretanja
plo~e. Ovi efekti su stvari o kojima treba razmi{ljati prilikom primene
mehanizma u konstrukciji ma{ine. U nekim konstrukcijama, ovi efekti
mogu proizvesti neèljene efekte u kretanju dok je kod drugih u~inak
veoma efikasan i jednostavan
Sl. 172. - Obrnuti @eneva to~ak sa tri `ljeba

Tipi~ni oblici obrnutih @eneva to~kova, prikazani su na sl. 172 i
sl. 173. Sl. 172., predstavlja @eneva to~ak sa tri proreza koji formiraju
trokraku zvezdu dok je drugi primer (sl. 173) oblik diska sa osam
proreza (osmokraka zvezda). Postoji nekoliko osnovnih i jednostavnih
delova kod oba oblika izvo|enja. Mehanizam se sastoji od pogonske
kolenaste poluge C, koja se okre}e konstantnom brzinom i vo|enog
~lana - diska D ~ije obrtanje je promenljivo. Disk D se okre}e u
jednakim vremenskim intervalima, kretanjem sa prekidima, od stanice
do stanice, zadràvaju}i se veoma kratki interval vremena u svakoj
stanici. Po{to je rotacija plo~e dobijena kretanjem ~ivije (rolera) n
316
kolenastoj poluzi E koja prolazi krozradijalne `ljebove na povr{ini

diska, broj stanica ili zaustavljanja zavisi od broja `ljebova na plo~i D,
(disku D).
Sl. 173. - Obrnuti @eneva to~ak sa osam proreza

Najmanji broj `ljebova sa kojim @eneva mehanizam moè
funkcionisati, je tri. Najve}i broj je, teoretski, beskona~an ali postoje
ograni~enja u veli~ini pre~nika plo~e i veli~ini `ljeba. U praksi, prilikom
izvo|enja, broj `ljebova nije veliki.
RADNI I NERADNI UGLOVI POGONSKOG ^LANA ZA

VREME ROTACIJE
Upore|ivanjem mehanizama sa sl. 172 i sl. 173, moè se uo~iti da
sa pove}anjem broja `ljebova, radni ugao a opada a neradni ugao ili
ugao praznog hoda b raste. Ovi uglovi su odre|eni slede}im: Gledaju}i
sl. 174, ugao s izme|u dva susedna radijalna `ljeba na @eneva plo~i je
360O podeljeno sa brojem `ljebova N. Po{to roler ulazi i izlazi iz `ljeba
kada je centralna linija kolenaste poluge pod pravim uglom u odnosu na
`ljeb, dva jednaka trougla se formiraju linijama AEB i AE'B, iz kojih se
vidi da je ugao b jednak 180 - s. Tada je ugao a jednak 360 - (180 - s) =
180 + s.
Slika 174 pokazuje nekoliko karakteristi~nih ta~aka na koje treba
obratiti pa`nju prilikom konstrukcije i primene ovog tipa @eneva
mehanizma. Na sl. 172 i sl. 173, unutra{nji krajevi susednih `ljebova,
spojeni su kru`nim lukovima koji su koncentri~ni sa krugom obrtanja
kolenaste poluge. Ovi uglovi, izme|u susednih `ljebova mogu biti
317
skra}eni i sa malim radijusima radi omogu}avanja lak{eg ulaza rolera u

zahvat (sl. 174 - ta~ka h).
Sl. 174. - Uglovi i na~in zabravljivanja kod obrnutog

@eneva mehanizma
ZABRAVLJIVANJE VO\ENOG ^LANA

U svakoj vrsti kretanja sa prekidima, ~esto je potrebno, na neki
na~in obezbediti zabravljivanje vo|enog ~lana u poloàju u kom se na|e
u trenutku nastanka perioda mirovanja. Na~in zabravljivanja
prethodnog mehanizma dat je na sl. 174. Na ovoj slici, kru`ni luk lepeze,
napravljene koncentri~no sa osom kolenaste poluge, prikazan je kao
integralni deo kolenaste poluge u delu d.
Za vreme perioda praznog hoda kolenaste poluge, ova lepeza ke
u kontaktu sa jednim od zabravljuju}ih elemenata e, koji su napravljeni
na ~eonoj strani plo~e i sa radijusom kao i kod lepeze koja je pomenuta.
Ovaj na~in izvo|enja spre~ava bilo neèljeno kakvo okretanje plo~e za
vreme njenog perioda mirovanja. Uglovi f i g, naspramni su lukovima e i
d, naizmeni~no, i jednaki njihovim vrednostima {to zahteva njihovo
bri`ljivo odre|ivanje.
Uglovi bi mogli biti i ve}i a sve u cilju zadràvanja blokiraju}eg
stanja plo~e za celo vreme kada nema kretanja, ali prave}i ih previ{e
velikim moè se odraziti i na funkcionalnost delova. Najbolji rezultati su
dobijeni izjedna~avanjem uglova f i g sa uglom b. Ovo dozvoljava
zabravljuju}e dejstvo koje po~inje kada roler kolenaste poluge napu{ta
`ljeb pa sve do njegovog ulaza u slede}i `ljeb. Ovo se moè videti i na sl.
174. Debela puna linija pokazuje kolenasto vratilo prilikom ulaska u
318
`ljeb, dok se leva polovina zabravljuju}eg segmenta upravo osloba|a

lepeze na kolenastom vratilu tako da rotacija vo|enog ~lana moè da
zapo~ne. Crta ta~ka linija pokazuje kolenastu polugu u trenutku
napu{tanja `ljeba, sa lepezom koja se uklju~uje u levu polovinu
zabravljuju}eg elementa.
Zabravljuju}i segment e postavljen je na sredi{tu izme|u dva
`ljeba, kako je i pokazano. Njihovi centri predstavljaju relativne
poloàje kolenaste poluge za vreme perioda praznog hoda izme|u
radnih perioda. Radijus zabravljuju}eg elementa je manje, vi{e
presudan ali je ograni~en radijusom plo~e. Zabravljuju}i segment ne
pove}ava zna~ajno cenu izrade plo~e zato {to je njegov oblik potpuno
jednostavan. U stvari, osnovne linije celokupne plo~e napravljene su od
jednostavnih geometrijskih figura i lake su za izradu bez upotrebe
{ablona ili specijalnih alata.
319
@ENEVA TIP RADNO POVRATNOG I PRENOSNOG

MEHANIZMA
Mnogi tipovi automatskih ma{ina moraju biti opremljene
sredstvima za okretanje ili povratak na poziciju rada u nekoj ta~ki za
vreme njenog prolaska kroz ma{inu. Ovakve stvari su se veoma uspe{no
izvr{avale mehanizmom koji je prikazan na sl. 175.
Sl. 175. - Ure|aj za preokretanje rada D i njegov prenos

u poloàj B
Radni komad je u poloàju A okrenut i prene{en u poloàj B. Da
bi se ovo izvelo, radni komad je dodat, u smeru strelice C, u poloàj D,
u mehanizmu za okretanje E. Plo~a F, u ovom mehanizmu, drì radni
320
komad, pomo}u pritiska dve opruge od kojih se samo jedna moè videti
na slici. Pri~vr{}en na obrtni mehanizam, je zup~anik H koji je montiran
na vratilu J.
@eneva mehanizam, prikazan ispod zup~anika H, okre}e celu
jedinicu za ugao od 180O u smeru strelice K, svaki put kada je u funkciji.
Ovo kretanje prenosi radni komad iz poloàja D u poloàj L. Kada je
slede}i komad gurnut u poloàj D, dolazi u kontakt sa papu~icom N na
potiskiva~u M, guraju}i ga u desno. Usled toga, papu~ica na drugom
kraju potiskiva~a gura radni komad u poloàj prikazan kao B. Ova
akcija se ponavlja pri svakom ciklusu ma{ine, uzrokuju}i da komad
bude zaokrenut a zatim gurnut u poloàj B a zatim i R. Ta~no
postavljanje je dobijeno @eneva kretanjem, u kome se kombinacijom
poluga i zabravljuju}eg segmenta S koji se obr}e u smeru pokazanom
strelicom T kroz jedan kompletan obrtaj za svakih 180O odre|enog
ta~nog pomeranja ~lana E.
Roler V, pri svakom okretaju, uklju~uje jedan od proreza W na
plo~i, uzrokuju}i da veliki ~eoni zup~anik X, ima okretanje u smeru
strelice Y za jednu {estinu obrtaja. Prenosni odnos brzina izme|u
zup~anika Z i zup~anika X je tri prema jedan. Zup~anik G se okre}e u
smeru suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu, ~ine}i da se zup~anik
H okrene za polovinu obrtaja u smeru pokazanom strelicom K. Ovo
kompletira jedan ceo ciklus na automatskoj ma{ini.
321
SEGMENTNI ZUPÂNIK I @ENEVA TOÂK ZA ROTACIONO

Sl. 176. - Mehanizam za izvo|enje obrtnog kretanja sa prekidima

za te{ke obrtne stolove
Mehanizam prikazan na sl. 176, konstruisan je za saop{tavanje
obrtnog kretanja sa prekidima, te{kim obrtnim stolovima ili velikim
322
stoèrima. Pogonsko vratilo A nosi segmentni zup~anik B koji ima

dovoljno zuba da u~ini da zup~anik C napravi jedan obrtaj. Na istom
vratilu sa zup~anikom C je i kolenasta poluga koja nosi roler D koji se
uklju~uje u `ljebove na plo~i E. Plo~a E je tako namontirana na obrtnoj
plo~i stola ili stoèra da joj je omogu}eno slobodno obrtanje.
Plo~a E nosi ~ivije F koje su uklju~ene prstenom ili kru`nim
segmentom G koji je deo kolenaste poluge. Ovim dejstvom se
zabravljuje plo~a E u poloàju u kome je roler van zahvata sa `ljebom.
Promenom broja zuba na malom zup~aniku, veli~ine segmenta i brojem
`ljebova, duina perioda mirovanja moè biti pove}avana ili smanjivana.
Za vreme perioda mirovanja, dok je segment B van kontakta sa
zup~anikom C, roler D ostaje u pokazanom poloàju. Veoma mali udari
se pojavljuju kada segment dolazi u kontakt sa zup~anikom. Ovaj
mehanizam je prilago|en za kretanje velikih, te{kih delova po{to je
snaga priklju~ena blizu periferije obrtnog stola.
323
PRIMENA @ENEVA TO^KA ZA ODRE\ENO ZAOKRETANJE

STO@ERA
Sl. 177. - Mehanizam ta~nog okretanja @eneva tipa
Sl. 178. - Drugi mehanizam ta~nog okretanja @eneva tipa

324
Dobro poznati metod ta~nog okretanja stoèra na auto-matskim

ma{inama zasniva se na principu rada @eneva mehanizama. Ovakvo
izvo|enje, saop{tava, lagano startno kretanje koje se postepeno
ubrzava, a zatim usporava do dostizanja zaustavne ta~ke, osiguravaju}i
brzo i ta~no postavljanje u odre|eni poloàj, istovre-meno izbegavaju}i
udare.
Jedan od na~ina primene ovakvog mehanizma, pokazan je na sl.
177. U ovom slu~aju, ~ivija A uklju~uje se u `ljebove na disku B,
postavljaju}i u ta~an poloàj stoèr. Cilindri~ni deo nosa~a ~ivije C,
uklju~uje konkavni deo diska B koji pribli`no postavlja stoèr u
odre|eni poloàj; automatska, oprugom pogonjrna rezica D, ta~no
postavlja stoèr upadaju}i u otvor na velikom, podeljenom to~ku E.
Stoèr je, kasnije osiguran kliznim zabravljiva~em. Ovaj mehanizam za
postavljanje u ta~an, odre|eni poloàj, postepeno ubrzava te{ki stoèr a
zatim ga trenutno zabravljuje.
Sl. 178, pokazuje drugi na~in primene @eneva pogona, u kom se
roler A uklju~uje u `ljebove formirane izme|u blokova B za
odre|ivanje ta~nog poloàja stoèra C. Roler se nalazi u `ljebu D, koji
se okre}e sa prekidima pomo}u zup~anika E.
325
SPOLJA[NJI @ENEVA TOÂK SA [EST @LJEBOVA

To~ak sa ~ivijom 1, okre}e se oko fiksne ose A i nosi ~iviju a koja
se uzastopno uklju~uje u radijalne, upravne `ljebove d, @eneva to~ka 2
(sl. 179). @eneva to~ak 2, okre}e se oko fiksne ose B i na sebi ima {est
`ljebova d koji su simetri~no postavljeni pod uglom od 60O izme|u osa
susednih `ljebova. To~ak sa ~ivijom 1, ima koncen-tri~nu, zabravljuju}u
povr{inu b, koja se uklju~uje i klizi du` konkavne povr{ine e, @eneva
to~ka 2, za vreme perioda mirovanja.
Sl 179. - Spolja{nji @eneva to~ak sa {est `ljebova

Kada se to~ak sa ~ivijom 1, okre}e kotinuirano, jednolikom
brzinom, vo|eni @eneva to~ak 2, okre}e se obrtnim kretanjem sa
prekidima nejednolikom brzinom; ima {est perioda obrtanja tr i {est
perioda mirovanja ti. Zabravljuju}e povr{ine b i e, spre~avaju obrtanje
@eneva to~ka 2, za vreme njegovog perioda mirovanja. Vreme obrtanja
to~ka sa ~ivijom 1, je:
T = tr + ti
326
Ugao rotacije to~ka sa ~ivijom 1, odgovara periodu mirovanja i

periodu obrtanja @eneva to~ka: i = 240O i r = 120O. Ugao obrtanja
@eneva to~ka 2, za svaki obrtaj to~ka sa ~ivijom 1, je: G = 60O. Faktori
rotacije i mirovanja su: p = tr/T = 0,3333 i q = ti/T = 0,6667. Koeficijent
vremena rada je: K = p/q = 0,5. Prenosni odnos je:
i 2, 1 =
2
(cos 1 )
=
1 1 2 cos 1 + 2
gde je =
R
L
R je radijus AD; L je rastojanje centara to~ka sa ~ivijom i @eneva to~ka

AB; 1 jeje ugao rotacije to~ka 1, meren od linije AB; a 1 i 2 su
ugaone brzine to~ka sa ~ivijom 1 i @eneva to~ka 2. Maksimalna
vrednost prenosnog odnosa je:
i 2, 1 =
2
=1
1
Koeficijent karakteri{e ugaono ubrzanje 2 @eneva to~ka 2,

kada ~ivija po~inje i zavr{ava spajanje sa `ljebom d, i jednak je:
=
2
= 0,577
12
To~ak sa ~ivijom 1 i @eneva to~ak 2, okre}u se u suprotnim

smerovima.
327
UNUTRA[NJI @ENEVA TOÂK SA ÊTIRI @LJEBA

Pogonski to~ak 1, okre}e se oko fiksne ose A i nosi ~iviju a koja
susednih `ljebova. Pogonski to~ak 1, ima koncentri~nu, zabravljuju}u
Sl 180. - Unutra{nji @eneva to~ak sa ~etiri `ljeba

Kada se pogonski to~ak 1, okre}e kotinuirano, jednolikom
328
prekidima nejednolikom brzinom; ima ~etiri perioda obrtanja tr i ~etiri

pogonskog to~ka 1, je:
T = tr + ti
Ugao rotacije pogonskog to~ka 1, odgovara periodu mirovanja i
vremena rada je: K = p/q = 3. Prenosni odnos je:
i 2, 1 =
2
(cos 1 )
=
1 1 2 cos 1 + 2
gde je =
R
L

2, 1
2
= 0, 414
1

=
2
=1
12
Pogonski to~ak 1 i @eneva to~ak 2, okre}u se u istom smeru.
329
UNUTRA[NJI @ENEVA TOÂK SA TRI @LJEBA

Sl 181. - Unutra{nji @eneva to~ak sa tri `ljeba

prekidima nejednolikom brzinom; ima tri perioda obrtanja tr i tri
330

T = tr + t i
i 2, 1 =
2
(cos 1 )
=
1 1 2 cos 1 + 2
gde je =
R
L

i 2, 1 =
2
= 0, 464
1

=
2
= 1,729
12
Pogonski to~ak 1 i @eneva to~ak 2, okre}u se u istom smeru.
331
UNUTRA[NJI @ENEVA TOÂK SA ÊTIRI @LJEBA

I NEJEDNAKIM PERIODOM MIROVANJA
(sl. 182). @eneva to~ak 2, okre}e se oko fiksne ose B i na sebi ima ~etiri
`ljeba d koji su simetri~no postavljeni pod uglom od 90O izme|u osa
Sl. 182. - Unutra{nji @eneva to~ak sa ~etiri `ljeba

i nejednakim periodom mirovanja
Radijus, odnosno rastojanje od centra, postavljenih ~ivija je
jednako (AD = AE). Kada se pogonski to~ak 1, okre}e kotinuirano,
jednolikom brzinom, vo|eni @eneva to~ak 2, okre}e se obrtnim
kretanjem sa prekidima nejednolikom brzinom; ima ~etiri perioda
obrtanja tr i ~etiri perioda mirovanja ti. Zabravljuju}e povr{ine b i e,
spre~avaju obrtanje @eneva to~ka 2, za vreme njegovog perioda
mirovanja. @eneva to~ak ima dva razli~ita perioda mirovanja. Jedan
odgovara obrtanju pogonskog to~ka 1 kroz ugao: 1 = - 90O a drugi: 2
= 270O - gde je ugao izme|u linija AD i AE. Pogonski to~ak 1 i
@eneva to~ak 2, okre}u se u istom smeru.
332
@ENEVA MEHANIZAM SA NEJEDNAKIM PERIODIMA

MIROVANJA
Pogonski to~ak 1, okre}e se oko fiksne ose A i nosi dve ~ivie a
koje se uzastopno uklju~uju u radijalne, upravne `ljebove d i f, @eneva
to~ka 2 (sl. 183). @eneva to~ak 2, okre}e se oko fiksne ose B i na sebi
ima ~etiri `ljeba d koji su simetri~no postavljeni pod uglom od 90O
izme|u osa susednih `ljebova d i f. Pogonski to~ak 1, ima koncentri~ne,
zabravljuju}e povr{ine b i c, koje se uklju~uju i klize du` konkavnih
povr{ina e i n, @eneva to~ka 2, za vreme perioda mirovanja.
Sl. 183. - Unutra{nji @eneva to~ak sa ~etiri `ljeba

i nejednakim periodom mirovanja
Radijus, odnosno rastojanje od centra, postavljenih ~ivija nije
jednako (AD nije jednako AE). Kada se pogonski to~ak 1, okre}e
kotinuirano, jednolikom brzinom, vo|eni @eneva to~ak 2, okre}e se
obrtnim kretanjem sa prekidima nejednolikom brzinom; ima ~etiri
perioda obrtanja tr i ~etiri perioda mirovanja ti. Zabravljuju}e povr{ine
b i e, spre~avaju obrtanje @eneva to~ka 2, za vreme njegovog perioda
mirovanja. @eneva to~ak ima dva razli~ita perioda mirovanja. Pogonski
to~ak 1 i @eneva to~ak 2, okre}u se u istom smeru.
333
SPOLJA[NJI @ENEVA TOÂK SA TRI @LJEBA

koje se uzastopno uklju~uju u radijalne, upravne `ljebove d, @eneva
to~ka 2 (sl. 184). @eneva to~ak 2, okre}e se oko fiksne ose B. îvije su
postavljene na istom rastojanju od ose A i pod me|usobnim uglom od
120O izme|u osa susednih ~ivija. @ljebovi na @eneva to~ku postavljeni
su simetri~no i tako|e pod uglom od 120O. To~ak sa ~ivijom 1, ima tri
koncentri~ne, zabravljuju}e povr{ine b, koja se uklju~uje i klizi du`
konkavne povr{ine e, @eneva to~ka 2, za vreme perioda mirovanja.
Sl 184. - Unutra{nji @eneva to~ak sa tri `ljeba

prekidima nejednolikom brzinom; ima tri perioda obrtanja tr i tri
334

T = 3tr + 3ti
i 2, 1 =
2
(cos 1 )
=
1 1 2 cos 1 + 2
gde je =
R
L

Pogonski to~ak 1 i @eneva to~ak 2, okre}u se u suprotnom smeru.
335
SPOLJA[NJI @ENEVA TOÂK SA ÊTIRI @LJEBA

koje se uzastopno uklju~uju u radijalne, upravne `ljebove d, @eneva
ima ~etiri `ljebova d koji su simetri~no postavljeni pod uglom od 90O
izme|u osa susednih `ljeba. Pogonski to~ak 1, ima koncentri~nu,
zabravljuju}u povr{inu b, koja se uklju~uje i klizi du` konkavne
povr{ine e, @eneva to~ka 2, za vreme perioda mirovanja.
Sl 185. - Spolja{nji @eneva to~ak sa ~etiri `ljeba

prekidima nejednolikom brzinom; ima ~etiri perioda obrtanja tr i ~etiri
336

T = tr + t i
i 2, 1 =
2
(cos 1 )
=
1 1 2 cos 1 + 2
gde je =
R
L

i 2, 1 =
2
= 2, 41
1

=
2
=1
12
Pogonski to~ak 1 i @eneva to~ak 2, okre}u se u suprotnom smeru.
337
@ENEVA MEHANIZAM SA KLIZNIM ^LANOM

Pogonski to~ak 1, okre}e se oko fiksne ose A i nosi ~iciju a
montiranu na kliza~u 4 koji se pomera du` `ljeba na pogonskom to~ku 1
(sl. 186). Kliza~ 4 je spojen sa pogonskim to~kom 1, pomo}u opruge f.
îvija a se konstantno upravno uklju~uje u `ljebove d na @eneva to~ku
2 koji se okre}e oko fiksne ose B. îvija a naizmeni~no kliza du`
krivolinijskog `ljeba n na normalnom postolju 3. @ljebovi d su
postavljeni simetri~no pod uglom od 90O izme|u dva susedna `ljeba.
Sl. 186. - @eneva mehanizam sa kliznim ~lanom

Pogonski to~ak 1 ima koncentri~nu zabravljuju}u povr{inu b koja
kliza po konkavnoj povr{ini e na @eneva to~ku 2, radi spre~avanja
neèljenog obrtanja za vreme mirovanja @eneva to~ka 2. Oblik `ljeba n
je konstruisan tako da se pri konstantnoj brzini obrtanja pogonskog
to~ka 1 i @eneva to~ak 2 okre}e konstantnom brzinom za vreme
njegovog perioda obrtanja tr. @eneva to~ak 2 ima ~etiri perioda
obrtanja, tr, i ~etiri perioda mirovanja ti. Vreme jednog obrtaja
pogonskog to~ka 1 je:
338
T = tr + t i
Uglovi obrtanja pogonskog to~ka 1, koji odgovaraju jednom
periodu mirovanja i jednom periodu obrtanja @eneva to~ka 2 su: i =
270O i r = 90O. Uglovi obrtanja @eneva to~ka 2 za svaki obrtaj
pogonskog to~ka 1 su: G = 90O. Ugao rotacije i faktor mirovanja je: p =
tr/T = 0,25 i q = ti/T = 0,75. Koeficijent vremena rada je k = p/q = 0,33.
Pogonski to~ak 1 i @eneva to~ak 2, okre}u se u suprotnim smerovima.
339
@ENEVA MEHANIZAM SA TRI @LJEBA

^lan 1, okre}e se oko fiksne ose D i spojen je obrtnim parom C
sa polugom 2 koja se kre}e u kliza~u 4 (sl. 187). Kliza~ 4 se okre}e oko
fiksne ose A koja je locirana izme|u osa D i B. Poluga 2 nosi ~iviju a
koja se konstantno upravno uklju~uje u `ljebove d na @eneva to~ku 3.
@eneva to~ak 3, okre}e se oko fiksne ose B i `ljebovi d su postavljeni
simetri~no pod uglom od 120O izme|u dva susedna `ljeba.
Sl. 187. - @eneva mehanizam sa tri `ljeba
340
^lan 1 ima koncentri~nu zabravljuju}u povr{inu b koja kliza po

konkavnoj povr{ini e na @eneva to~ku 3, radi spre~avanja neèljenog
obrtanja za vreme mirovanja @eneva to~ka 2. Vreme jednog obrtaja
pogonskog to~ka 1 je:
T = tr + t i
Uglovi obrtanja pogonskog to~ka 1, koji odgovaraju jednom
periodu mirovanja i jednom periodu obrtanja @eneva to~ka 3 su: i =
300O i r = 60O. Uglovi obrtanja @eneva to~ka 2 za svaki obrtaj
pogonskog to~ka 1 su: G = 120O. Kada se ~lan 1, okre}e jednolikim
kretanjem, @eneva to~ak 3 se okre}e nejednolikim kretanjem sa
minimalnom brzinom u poloàju kada se osa `ljeba poklopi sa linijom
BD. Druga~iji uslovi kretanja mogu se ostvariti promenom duìne CE,
na poluzi 2. ^lan 1 i @eneva to~ak 3, okre}u se u suprotnim smerovima.
341
SPOLJA[NJI @ENEVA TOÂK SA [EST @LJEBOVA

To~ak sa ~ivijom 1, okre}e se oko fiksne ose A i nosi dve ~ivije a
koja se uzastopno uklju~uju u radijalne, upravne `ljebove d, @eneva
ima {est `ljebova d koji su simetri~no postavljeni pod uglom od 60O
izme|u osa susednih `ljebova. îvije a su postavljene suprotno jedna od
druge na istom rastojanju od ose obrtanja A. To~ak sa ~ivijom 1, ima
koncentri~nu, zabravljuju}u povr{inu b, koja se uklju~uje i klizi du`
konkavne povr{ine e, @eneva to~ka 2, za vreme perioda mirovanja.
Sl 188. - Spolja{nji @eneva to~ak sa {est `ljebova

Kada se to~ak sa ~ivijom 1, okre}e kotinuirano, jednolikom
prekidima nejednolikom brzinom; ima {est perioda obrtanja tr i {est
342

to~ka sa ~ivijom 1, je:
T = 2tr + 2ti
Ugao rotacije to~ka sa ~ivijom 1, odgovara periodu mirovanja i
i 2, 1 =
2
(cos 1 )
=
1 1 2 cos 1 + 2
gde je =
R
L

To~ak sa ~ivijom 1 i @eneva to~ak 2, okre}u se u suprotnim
smerovima
343
KOMBINOVANI @ENEVA TOÂK I SEGMENTNI

ZUPÂSTI MEHANIZAM ZA OBRTANJA
SA PREKIDIMA
Segmentni zup~anik 2, okre}e se oko fiksne ose A i zup~i se sa
malim zup~anikom 3, koji se obr}e oko fiksne ose B (sl. 189). Segmentni
zup~anik 2 i mali zup~anik 3, imaju isti broj zuba, tako da mali zup~anik
~ini jedan obrtaj za jedan obrtaj segmenta zup~anika 2. îvija a na
malom zup~aniku 3, konstantnu uklju~uje slede}e radijalne, simetri~no
postavljene `ljebove d na plo~i 1, koja se okre}e oko ose A.
Sl. 189. - Kombinovani @eneva to~ak i segmentni zup~asti

mehanizam za obrtanja sa prekidima
Za svaki obrtaj segmenta zup~anika 2 (i malog zup~anika 3),
plo~a 1 pro|e kroz ugao izme|u osa dva susedna `ljeba d. Plo~a 1 je
osigurana, za vreme perioda mirovanja, od neèljenog okretanja,
koncentri~nim ~lanom 4, koji uklju~uje dve ~ivije b, na plo~i 1. Mali
zup~anik 3 i plo~a 1, okre}u se u istom smeru.
344
@ENEVA MEHANIZAM SA @LJEBOM ZA ZABRAVLJIVANJE

To~ak sa ~ivijom 1, okre}e se oko fiksne ose A i nosi ~iviju a koja
se konstantno uklju~uje za redom, u naredne `ljebove d na @eneva
to~ku. 2 (sl. 190). @eneva to~ak 2, okre}e se oko fiksne ose B i `ljebovi
na njemu su simetri~no postavljeni sa uglom od 90O izme|u osa dva
susedna `ljeba. To~ak sa ~ivijom ima prstenasti zabravljuju}i `ljeb c u
koji se uklju~uju dve suprotno postavljene ~ivije b na @eneva to~ku 2
koje spre~avaju neèljeno okretanje za vreme perioda mirovanja.
Sl. 190. - @eneva mehanizam sa `ljebom za zabravljivanje

îvije b, postavljene su na istom rastojanju od ose B i simetri~no
u odnosu na `ljeb d. Kada se to~ak sa ~ivijom 1, okre}e oko ose A,
konstantnom, jednolikom brzinom, @eneva to~ak 2 se okre}e sa
prekidima i nejednolikom brzinom sa ~etiri perioda okretanja i ~etiri
perioda mirovanja. Ugao okretanja @eneva to~ka 2 za jedan obrtaj
to~ka sa ~ivijom 1 je: G = 90O. To~ak sa ~ivijom i @eneva to~ak okre}u
se u suprotnim smerovima.
345
@ENEVA MEHANIZAM SA ÊTIRI @LJEBA

To~ak sa ~ivijom 1, okre}e se oko fiksne ose A i nosi dve ~ivije a
koje se konstantno uklju~uje za redom, u naredne `ljebove d na @eneva
to~ku. 2 (sl. 191). @eneva to~ak 2, okre}e se oko fiksne ose B i `ljebovi
na njemu su simetri~no postavljeni sa uglom od 90O izme|u osa dva
susedna `ljeba. îvije a su postavljene na istom rastojanju od ose A, i
zauzimaju ugao od 90O. To~ak sa ~ivijom 1 koncentri~ni zabravljuju}i
`ljeb c u koji se uklju~uje konkavna povr{ina e, na @eneva to~ku 2 koje
spre~avaju neèljeno okretanje za vreme perioda mirovanja.
Sl. 191. - @eneva mehanizam sa ~etiri `ljeba

Kada se to~ak sa ~ivijom 1, okre}e oko ose A, konstantnom,
jednolikom brzinom, @eneva to~ak 2 se okre}e sa prekidima i
nejednolikom brzinom sa ~etiri perioda okretanja i ~etiri perioda
mirovanja. @eneva to~ak 2 napravi jedan obrtaj za dva obrtaja to~ka sa
~ivijom i ima dva perioda obrtanja i dva perioda mirovanja.
346
SFERNI @ENEVA MEHANIZAM SA ÊTIRI @LJEBA

Pogoski ~lan 1, okre}e se oko fiksne ose A i na sebi nosi ~iviju a
koja se konstantno uklju~uje u naredne `ljebove b, na sfernom @eneva
to~ku 2 (sl. 192). @eneva to~ak 2, okre}e se oko fiksne ose B i njegovi
`ljebovi b su simetri~no postavljeni pod uglom od 90O.
Sl. 192. - Sferni @eneva mehanizam sa ~etiri `ljeba

Pogonski ~lan ima koncentri~an ~lan d koji se uklju~uje u
`ljebove e ~ime se @eneva to~ak 2, osigurava od neèljenog okretanja za
vreme njegovog perioda mirovanja. Kada se pogonski ~lan okre}e
konstantnom, jrdnolikom brzino, @eneva to~ak se okre}e sa prekidima i
sa nejednolikom brzinom.
347
PROSTORNI @ENEVA MEHANIZAM SA DESET @LJEBOVA

Pogoski ~lan 1, okre}e se oko fiksne ose A i na sebi nosi ~iviju a
koja se konstantno uklju~uje u naredne `ljebove b, na sfernom @eneva
to~ku 2 (sl. 193). @eneva to~ak 2, okre}e se oko fiksne ose B i njegovi
`ljebovi b su uvijeni i simetri~no postavljeni pod uglom od 36O izme|u
osa susednih `ljebova. Pogonski ~lan 1, nosi koncentri~ni zabravljuju}i
poluprsten b koji se uklju~uje u prostore izme|u prstiju na @eneva
to~ku 2, radi spre~avanja neèljenog obrtanja za vreme mirovanja.
Sl. 193. - Prostorni @eneva mehanizam sa deset `ljebova
Oae A i B se ne seku i normalne su jedna na drugu. Kada se

pogonski ~lan okre}e konstantno, jednolikom brzinom, @eneva to~ak 2,
okre}e se sa prekidima nejednolikim kretanjem sa deset perioda
kretanja i deset perioda mirovanja.
Ugao rotacije @eneva to~ka je 36O za svaki obrtaj pogonskog
~lana 1.
348
@ENEVA POGON U KOME PRENOSNI ODNOS KONTROLI[E

VREME KRETANJA
@eneva pogoni kori{}eni u {irokom dijapazonu u automatici,
obi~no se sastoje od pogonskog valj~i}a na kraju kolenaste poluge i od
jednog ~lana sa prorezom koji se pomera kada pogonski valjak ulazi u
prorez. Konvencionalni @eneva pogon ima neke mane, a one se
ogledaju u tome da je vreme za kretanje i period mirovanja pogonjenog
~lana obi~no odre|eni za dati broj proreza ili stanica.
Sl. 194. - Modifikovani @eneva pogon sa vremenom kretanja

kontrolisanim preko prenosnih odnosa.
Na sl. 194. prikazan je modifikovan @eneva pogon kod koga je
vreme za kretanje zavisno od prenosnih odnosa zup~anika. U ovakvom
pogonu, ulazno vratilo A, obr}e se jednolikom brzinom i pogoni
zup~anik B, koji, za uzvrat, pogoni centralni zup~anik C. Ovaj drugi se
slobodno obr}e na vratilu D. Vratila A i D su oslonjena u ku}i{tima
349
zup~anika. Centralni zup~anik C aktivira planetarni zup~anik E, i sve

dok je valjak H izvan ~lana sa prorezom F, zup~anik E se obr}e
jednolikom brzinom zato {to planetarni blok G ima oprugu. Ure|aj sa
oprugom nije prikazan. Valjak H upravo po~inje da ulazi u prorez na
slici 195-a, dok slika 195-b prikazuje mehanizam u vreme po{to je valjak
u{ao u prorez.
Sl. 195-a. -Crte` pokazuje valjak H koji ulazi u prorez planetarnog

bloka na po~etku @eneva kretanja.
Sl. 195-b. - Crte` pokazuje poloàje elemenata nakon {to je
valjak H pre{ao du` proreza planetarnog bloka.
U momentu kada valjak ulazi u prorez, planetarni nosa~ postaje
odbravljen. Valjak, me|utim, sada je u prorezu, i zbog ugaonog kretanja
veze J, koja je pogonjena planetarnim zup~anikom E, valjak }e prodreti
duboko u prorez i uzrokovati da se vratilo K, obr}e u smeru suprotnom
od kazaljke na satu oko vratila D.
Uop{teno, veli~ina me|uzup~anika nema uticaja na prenosni
odnos, ali u ovom slu~aju veli~ina zup~anika C je od zna~aja zato {to se
planetarni zup~anik E, valja preko zup~anika C za vreme kretanja.
350
Pregledom razli~itih kretanja, moè se prikazati, da vreme za

ozna~avanje kori{}enjem ~lana sa ~etiri proreza je
T = 90O
FG D D IJ
H D K
4
Za opisani mehanizam, 4 D3= D2= D4, gde su D2, D3, D4

pre~nici podeonih krugova zup~anika B, C i E respektivno
T = 900
FG D 0,25 D IJ = 3 / 4 90
H D K
2
= 6,75
stepeni, a vreme za mirovanje je 360- 67,5 = 292,5 stepeni

Izlazno kretanje planetarnog nosa~a G za svako ozna~avanje je
90 stepeni.
351
ZAUSTAVNI URE\AJ KOD @ENEVA TO^KA

U jednom posebnom pogonskom mehanizmu koji koristi @eneva
to~ak, bilo je na|eno da to~ak nije bio dovoljno zabravljen. êsto se
de{avalo da trenutna ~ivija A, prikazana u Z, na sl. 196, ulazi u prorez u
~eneva to~ku B, kretanje u suprotnom smeru bi se odigralo. Ovo je bilo
usled reaktivne sile u ma{ini koja je pogonjena od strane vratila C.
Povratno kretanje nije bilo provereno zato {to je blokiraju}a spojnica
efikasna samo u jednom smeru.
Sl. 196. - Nazubljeni pomo}ni zaustavni segment spre~ava povratno

kretanje @eneva to~ka.
352
Pobolj{ani @eneva mehanizam prikazan u X i Y, sa ugra|enim

grani~nikom za spre~avanje povratnog kretanja, bio je projektovan da
elimini{e ovo stanje. Vratilo E, koje pogoni ma{inu, upareno je sa
@eneva to~kom F, koji ima 6 stanica. Pogonski to~ak G, koji ima
uobi~ajen ko~ioni dobo{ H, i pogonsku - vode}u ~iviju J, ima navoj i
spojen je klipom za cilindri~ni zup~anik K. U sprezi sa ovim zup~anikom
je sli~an cilindri~ni zup~anik L, na kome je lociran u obliku polumeseca
grani~nik za povratno kretanje.
U X je prikazana pozicija komponenti u trenutku kada je
@eneva to~ak pozicionirao jednu stanicu. Pogonska ~ivija J, napu{ta
prorez, to~ak F je blokiran u smeru napred jednim delom spojnice H.
To~ak je tako|e blokiran u suprotnom smeru grani~nikom za povratno
kretanje M.
Poloàj komponenti, kada @eneva to~ak treba da pozicio-nira
drugu stanicu, obeleèn je u Y. Pogonska ~ivija J ulazi u odgovaraju}i
prorez u to~ku F, upravo kada se grani~nik u obliku polumeseca,
isklu~io iz zahvata sa to~kom. Usled svog oblika grani~nik M se aktivira
u onoj stopi kada ne}e smetati kretanju napred @eneva to~ka, otuda
dozvoljava glatko funkcionisanje mehanizma.
353
@ENEVA MEHANIZM SA JEDNOM POLOVNOM

OBRTAJA
Tri proreza su minimalni broj koji se moè koristiti u
konvencionalnom tipu @eneva mehanizama ili u slu~ajevima @eneva
kretanja, 120 stepeni je najve}i mogu}i ugao rotacije vo|enog ~lana za
svaki obrtaj pogona. Iz tog razloga mnogi konstruktori se oslanjaju na
druge mehanizme, kada se zahteva 180 stepeni rotacije sa prekidima od
vo|enog ~lana. Za neke primene, me|utim, mogu}e je koristiti
modifikacionu formu standardnog @eneva mehanizma, tipa prikazanog
na sl. 197, tako da se postiè jedna polovina potrebnog obrtanja.
Sl. 197. - Crte` polovine okretanja @eneva mehanizma pokazuje ulaz

pogonske ~ivije u `ljeb na vo|enom ~lanu
354
Na sl. 197, pogon A je kru`ni disk za koji je ~ivija c osigurana

klinom. Za bolje karakteristike, valjak na rukavcu ili na anti- frikcionom
leì{tu, trebao bi se koristiti valjak umesto ~ivije, koja je prikazana radi
jednostavnosti. Segment d na pogonu A sluì da zabravi to~ak B u ta~an
poloàj za vreme perioda praznog hoda ciklusa.
Sl. 198. - Kada se vo|eni to~ak obrne za 90 stepeni, kao {to je

prikazano, pogonska ~ivija je pre{la preko skakavice
i ona je u V-prorezu
To~ak B ima dva proreza V - oblika. Kada je to~ak u poloàju
mirovanja, osna linija jednog kraja svakog proreza je tangencijalna u
odnosu na kru`nu putanju valjka, kao {to je prikazano. Montirane na
ta~ku B su dve skakavice optere}ene oprugom C, jedna u svakom od Vproreza. Ove skakavice imaju zako{ene vrhove i pod pritiskom
pogonske ~ivije C, primorane su da u|u u udubljenje u V-`ljebu tako da
~ivija moè pre}i preko njih.
Kada pogonski ~lan A rotira, ~ivija C ulazi u prorez koji leì u
njenoj putanji i po~inje da obr}e to~ak B. Tako|e, u ovoj ta~ki, segment
d prelazi osnu liniju, ostavljaju}i to~ak da se slobodno obr}e, dok ~ivija
nastavlja da ulazi u prorez. Dostiù}i centar V- proreza, ~ivija prelazi
355
preko skakavice E, pritiskaju}i je dok prelazi, Na sl. 358 prikazan je

poloàj mahanizma kada je ~ivija C dostigla dno V- proreza. U ovom
poloàju ~ivija je pre{la preko skakavice A. Skakavica se vratila na svoj
po~etni, produèni poloàj opruge f , prikazane u preseku a-a, sl. 197.
Kako se ~ivija obr}e dalje, ona pritiska skakavicu naspram vertikalne
strane, {to sada proizvodi izduènje strane V-proreza. U praksi, strane
proreza izloène pritisku od strane ~ivije, cementirane su sa tvrdim
materijalom koji se moè zameniti kada se istro{i. Ove cementiranja su
prikazana kao pune linije ozna~ene sa g na sl. 197.
Sl. 199. - Ugao zahvata pravilne proporcije @eneva mehanizma

uklju~uju proste geometrijske pretpostavke
Kao {to je prikazano na sl. 199., raspored mehanizma se moè
razmatrati u smislu prostog problema u geometriji, naime: kako su dati
centri pogonskih i vo|enih to~kova, C1 i C2, treba na}i ta~ku X na osnoj
liniji C1 C2 tako da je C1 X1 = C1 X , C2X2= C2 X i X1X2 je upravno na C2
X2. Ako su ovi uslovi zadovoljeni, pogonska ~ivija }e u}i u V- prorez
tangencijalno, {to je najpoèljnije stanje, i bi}e u dnu V- proreza kada se
vo|eni ~lan obrne za 90 stepeni.
356
Sl. 200. -Pojednostavljen raspored mehanizma ilustrovan na sl. 357, koji

se koristi da odrede njegove proporcije.
Na sl. 200, osnovni geometrijski oblik prikazan na sl. 359 je bio
ponovo nacrtan sa dve dodate pomo}ne linije i sa ilustracije sledi:
d c
=
a a1
(1)
c = a2 b = a a1 b
(2)
Zamenjivanjem u jedna~ini (1) vrednost C iz jedna~ine (2) i

pojednostavljen izraz je:
357
d a a1 b
=
a
a1
a1d = a2 aa1 ab
a1d + aa1 = a2 ab
b g b g
a1 a + d = a a b
a1 a b
(3)
=
a a+d
Ova zadnja jedna~ina predlaè grafi~ki metod prikazan na sl. 361
kao sredstvo za nalaènje duìne a1 na sl. 360. Umesto ove grafi~ke
solucije, me|utim, analiti~ki metod se moè koristiti: kako je b=a cos i
d=a sin, ove vrednosti za b i d se mogu zameniti u jedna~ini (3) da se
postigne jeda~ina (4):
a1 1 cos
=
a 1 + sin
(4)
Tabela 1 je tabulacija od
1 cos
1 + sin
za upotrebu u jedna~ini (4) i pokriva uglove od 300 do 600. Od
strane op{tih pretpostavki ogao = 450 je najbolji
Sl. 201. - Grafi~ki metod odre|ivanja duìne a1 prikazane na sl 200

358
Tabela 1. - Vrednosti (1- cos ) / (1+ sin ) u skladu sa razli~itim

vrednostima ugla .
Ugao pomeranja, ugaona brzina i ugaono ubrzanje

modifikovanog @eneva mehanizma koji ima 60 90 i 1200 ugaoni
zahvat, svi prikazani na slikama 202, 203 i 204. Krivulje brzine i ubrzanja
za svaki od ovih mehanizama su zasnovane na pogonskom ~lanu koji
ima uniformnu jednoliku brzinu od 1 rad/s (9,55min-1), krive brzine koje
su prikazane, bile su postignute grafi~kim deljenjem krivih pomeranja, a
kriva ubrzanja grafi~kom diferen-cijacijom krivih brzine, jer jedna~ine
uklju~ene u analiti~ko re{avanje nisu bile zgodne za rukovanje.
359
Sl. 202. - Pomeranje, brzina i dijagrami ubrzanja kod @eneva

mehanizma koji ima pola obrtaja i ugao zahvata od 60 stepeni
360

361

362
Krivulje razme{tanja imaju neznatnu krivinu blizu centralne

pozicije koja je odgovorna za dva maksimuma i minimuma kod krivulja
brzine blizu centralne pozicije. Grba kod krivulja brzine se smanjuje
sa uglom aktiviranja i nestaje potpuno kada je ugao zahvata 60 stepeni.
U praksi, ova izmena u blizini koja se de{ava za vreme veoma kratke
deonice ciklusa. prouzrokova}e izvesnu grubost u toku rada mehanizma
oko centralne rotacije.
Krive, tako|e prikazuju da maksimalna brzina vo|enog ~lana,
za uglove aktiviranja ve}e od 60 stepeni, nije postignuta u centralnom
poloàju. Ugaona brzina u centralnoj poziciji izjedna~ava a2 / a1 ~ija je
vrednost [( 1 + sin )/( 1 cos)] - 1. tabela 2 daje vrednost svih brzina za
brojeve ugaonog aktiviranja od 60 do 120 stepeni.
Tabela 2. Ugaona brzina vo|enog ~lana u centralnom poloàju
zasnovanom na 1 radijan po sekciji ugaone brzine pogona.
Krive brzine i ubrzanja na slikama 362, 363 i 364 mogu koristiti

da bi se postigle vrednosti brzine i ubrzanja za N obrtaja pogonskog
~lana mnoènjem ordinata na ovim krivama
sa
FG N IJ
H 30 K
FG N IJ
H 30 K
respektivno
363
DEVEDESET POZICIONIRANJA U MINUTI

Prost po nacrtu, visoko - brzinski mehanizam za pozicioni-ranje
ilustrovan na sl. 205, projektovan je za primenu na ma{ini za transfer
rotacionog tipa u kome su plo~a za ozna~avanje i pogonsko vratilo
koncentri~ni.
Sl. 205. - Vo|eni valjak pozicionira @eneva to~ak koji obr}e plo~u za
pozicioniranje po niòj stopi preko razli~itih zup~anika
364
Ovo ure|enje dopu{ta alatnim kliza~ima u bilo kojoj ili u svim

stanicama da budu aktivirani od strane bregova montiranih na
pogonskom vratilu. Svaki obrtaj pogonskog vratila ozna~ava ili pogoni
ma{inu do slede}e stanice. Operativne brzine sve do 90 ili vi{e
pozicioniranja po minuti se mogu posti}i.
Pozicioniranje je u periodu jednakom 1/4 ukupnog vremena
ciklusa za svaku stanicu bez obzira na broj stanica.
Dok se ovaj projekat moè jasno adaptirati za lagano obra|ivanje, {tampanje, inspekcione radove i radove na sklopovima, bio je
prvo kori{}en na ma{ini za proveru. U originalnoj opremi, deo koji se
trebao proveriti se skakutavo napaja - dovodi i automatski puni, meri,
rotira, meri, rotira i meri ponovo u 6 uzastopnih stanica. Izbacivanje se
odigralo u bilo kojoj od ~etiri preostale stanice u zavisnosti od rezultata
merenja. Sve operacije su aktivirane preko tri brega montirana na
pogonskom vratilu.
Prednji pogled originalnog mehanizma je prikazan sa delom
plo~e za pozicioniranje odse~ene na gornjem crteù na prednjoj strani.
@eneva pogon se vidi tek nakon {to je upravo zavr{io kretanje
pozicioniranja. Donji crte` prikazuje pogon u ta~no njegovoj sredini
prilikom kretanja pozicioniranja.
Sve ma{inske funkcije okolo pogonskog vratila, na kome bilo koji
broj bregova se moè montirati. Spojen klinom za ovo vratilo, @eneva
pogonski ~lan pomera pogonjen @eneva to~ak kroz 90 stepeni luka i 90
stepeni svog sopstvenog puta. Koncentri~ni pre~nik pogona i konkretni
ise~ci u vo|enom ~lanu su u sprezi kao {to je prikazano, da locira
@eneva to~ak radijalno za vreme ostatka ma{inskog vremena ciklusa u
svakoj stanici.
Manji zup~anik pogonski to~ak, koncentri~no montiran na
@eneva to~ku sa zavrtnjima i klipovima, je u sprezi sa zup~anikom
sli~no pri~vr{}enim za plo~u za ozna~avanje. Podeona plo~a i zup~anik
su montirani na pogonskom vratilu pomo}u jednostrukog leì{ta sa
~aurom.
U originalnoj ma{ini, manji zup~anik pogonski to~ak ima 28
zuba a zup~anik ima 70 zuba. Kao rezultat, podeona plo~a se obr}e za
36 stepeni sa svakih 90 stepeni kretanja @eneva to~ka. Pogonski
zup~anici bi, naravno, mogli biti izabrani da proizvedu ugaonu rotaciju
potrebnu za ostale ~lanove stanica plo~e za pozicioniranje.
Leì{ta sa ~aurama i @eneva pogon su obezbe|ivali povoljnu
ta~nost i preciznost za namene originalne ma{ine. Igli~asti leàjevi i
pomo}ni klin operirani od strane brega na pogonskom vratilu bi mogli
proizvesti ve}u preciznost pozicioniranja.
365
@ENEVA TOÂK KONSTRUISAN ZA PRECIZNA POMERANJA

SA PREKIDIMA
Modifikovani tip Geneva- to~ka, konstruisan je da izvodi
precizna kretanja sa prekidima kao {to je prikazano na slici 206. Ovaj
specijalni mehanizam, {ematski prikazan kao J, konstruisan je da
elimini{e bilo kakav zazor pokretnog ~lana F na po~etku, ili kraju
svakog pomeranja sa pozicioniranjem, kada osnovica A podesnog ~lana
E u|e, ili napusti `ljeb u jednoj od krakova pogonskog ~lana F.
Relativni poloàj ~lanova koji su se pomerili ili se pomeraju, na po~etku
i kraju pomeranja sa prekidima, respektivno su prikazani {ematski u
oznaci J i L.
Sa mehanizmom koji je konstruisan kao {to je prikazano,
pogonsko vratilo H, priklju~eno na plo~u F, je podeljeno za jednu
~etvrtinu okretanja pogonskog vratila G koje je priklju~eno na plo~u E.
Svako pomeranje sa prekidima po~inje lagano tako da duga osovinica A
unosi jedan od zareza u plo~u F, a osovinica C napu{ta kontakt sa
prirubnicom na obodu plo~e F.
Pomo}na osovica A, kao {to je prikazano u preseku X-X, je
dovoljno duga~ka da ostvari kontakt sa stranama `ljebova u plo~i F za
celu debljinu o`ljebljenog dela plo~e.
Dve kra}e osovinice B i C, od kojih je jedna prikazana u preseku
Y-Y, sa~injene su da isprazne podno`je udubljenja obra|enog na donjoj
strani to~ka F, kao ~to je prikazano u preseku Z-Z, ali nisu dovoljno
duga~ke da dodirnu prave strane proreza dodirnutih od strane ~ivije A.
îvije B i C su tako pozicionirane, me|utim, da formiraju bliski
pokretni par sa flan{om formiranom od strane udubljenja na donjoj
strani to~ka F (vidite presek Z-Z). Flan{a, spojnice D, obra|ena kao
sastavni ~lan sa to~kom E na bliski pokretni par sa svakim od ~etiri
segmenta to~ka F, i ima deonicu od 90 ise~enu suprotno od pogonske
~ivije A da obezbedi prostor za zazor za ramena pogonjenog to~ka za
vreme kretanja pozicioniranja.
Upu}ivanjem na crte` u J, ~ivija A upravo ulazi u prorez u ta~ki
F, dok ~ivija C prolazi van kontakta sa obodom na donjoj strani to~ka F.
îvija C, koja predstavlja bliski pokretni par na unutra{njoj strani
prirubnice, spojnice na to~ku F i spojnica D, koja predstavlja bliski
pokretni par na spoljnoj strani prirubnice, spojnica na to~ku F, sluì da
drì to~ak F stacionarnim sve dok pozicioniranje ne po~ne stvarno, i
366
tako|e, da ga spre~i od daljeg kretanja u trenutku kada je pozicioniranje

okon~ano.
Za vreme dela ciklusa pogonskog to~ka E, prirubnica D samo
sluì da drì pogonjeni to~ak stacionarnim u poloàju mirovanja, kao {to
je ozna~eno u crteù N.
Sl. 206. - Crteì koji ilustruju rad Geneva. ta~ka koji je konstruisan za
precizno pomeranje sa prekidima
Precizno pozicioniranje ~ivije C, tako|e spre~ava bilo kakvo
kretanje to~ka F pre nego {to ~ivija A ne aktivira prorez. Otuda je
kretanje pozicioniranja kod to~ka F zapo~eto glatkim ubrzavaju}im
367
kretanjem i zaustavljeno jo{ glatkije usporavaju}im kretanjem bez

ikakvog prekora~enja zazora ili praznog hoda.
Crte` K prikazuje mehanizam sa pogonjenim to~kom F koji se
obr}e za jednu polovinu prvog kretanja pozicioniranja, a u toj ta~ki je
dosegao svoju maksimalnu brzinu rotacije, odnosno obrtanja.
Crte` L prikazuje pogonjeni to~ak na kraju kretanja
pozicioniranja, sa kratkom ~ivijom B pogonskog to~ka koji pravi
kontakt sa prirubnicom na donjoj strani pogonjenog to~ka, tako da drì
spoljnu stranu prirubnice u kontaktu sa prirubnicom D pogonskog
to~ka E. Otuda ~ivija B spre~ava bilo kakvo rotaciono kretanje
pogonjenog to~ka dok pogonska ~ivija A napu{ta prorez u pogonjenom
to~ku na kraju kretanja pozicioniranja.
Crte` u M prikazuje pogonjeni to~ak u poloàju zadràvanja sa
~ivijom B jo{ u kontaktu sa prirubnicom na donjoj strani pogonjenog
to~ka. Delimi~ni presek Z-Z prikazuje kratku ~iviju B kako napu{ta
udubljenje u pogonjenom to~ku, koji se drì stacionarnim u poloàju
zadràvanja. Presek Z-Z je prikazan isprekidanim linijama, a deo
projekcije na donjoj strani, je prikazan punim linijama, da bi se ukazalo
na razliku u visinama pogonske ~ivije A i dve ~ivija B i C.
Crte` u N prikazuje pogonjeni to~ak jo{ uvek u poloàju
zadràvanja, gde ostaje stacionaran sve dok rotacija pogonskog to~ka E
dovodi ~iviju C i pogonsku ~iviju A u poloàj ozna~ene u crteù J.
Kretanje ozna~avanja i period zadràvanja koji su opisani se ponavljaju,
a pogonjen to~ak F je ozna~en za 1/4 obrtaja za svaki kompletan obrtaj
pogonskog to~ka E.
368
MEHANIZAM NA BAZI @ENEVA KRETANJA SA

JEDINSTVENOM KONSTRUKCIJOM
Prilikom projektovanja ma{ine za automatsko utiskivanje
uzastopnih brojeva na uglovima pisama, omota, postalo je neophodno
da se razvijaju naki interesantni mehnaizmi, me|u kojima je i @eneva
kretanje broj~anika prikazano na slikama 207 i 208. Jednostavni
mehnaizam izvr{ava svoja kretanja sa prekidima pozicioniranja sa
uniformnom obrtnom brzinom umesto sa ubrzavaju}im i usporavaju}im
brzinama harmoni~nog kretanja karaktera sli~nog za @eneva
mehanizam konvencionalne konstrukcije uobi~ajeno kori{}ene za takve
svrhe.
Sl. 207. - @eneva mehanizam sa pozicioniranjem uniformnom

rotacionom brzinom. Pogonski ~lan i @eneva ~lan pozicioniraju
obrtanje za jednu {estinu obrtaja
369
Upu}ivanjem na sliku 207, mehnizam je pogonjen manjim

pogonskim zup~anikom u A koji je u sprezi sa zup~anikom B.
Pozicioniranje konji}a C, kao {to se zahteva da dovede ispravne brojeve
u njihove respektivne otiskiva~ke poloàje, je kontrolisano odvojenim
mehnizmom (nije prikazan) koji aktivira pogonsku polugu D. Kada je
poluga D pomerena kontrolnim mehanizmom da aktivira spojnicu E,
vratilo F pravi jedan obrtaj, a pogonjeno je manjim pogonskim to~kom
A preko me|uzup~anika B, G i H.
Sl. 208. - Krajnji pogled mehnizma na bazi @eneva kretanja prikazanog

na slici 207. @eneva broj~anika J, ima 6 stranica.
Pogonski ~lan I @eneva kretanja (tako|e prikazan na slici 208) je
spojen klinom za vratilo F pozicionira @eneva broj~anik J za jednu
370
stranicu, ili 1/6 obrtaja. Broj~anik J, osiguran za rukavac na kome je

montiran konji} C, prenosi isto kretanje ozna~avanja do konji}a i
zup~anika K.
Za vreme kretanja ozna~avanja, breg L preme{ta manji pogonski
zup~anik M van sprege sa zup~anikom N i u spregu sa zup~anikom K.
Da bi se omogu}ilo ovo preno{enje zup~anika, neophodno je da
zup~anici N i K imaju istu rotacionu brzinu, {to ne bi bio slu~aj da je
mehnizam na bazi @eneva kretanja bio konvencionalne konstrukcije.
Otuda je bilo neophodno da se modifikuju @eneva pogonsko kretanje,
kao {to je ozna~eno u krajnjem pogledu, projekciji mehanizma, slika
208.
Upu}ivanjem na sliku 207, ~ivija O (koja bi u slu~aju mehanizma
na bazi @eneva kretanja regularnog tipa bila u fiksnom poloàju) je
osigurana za kliza~ R montiran u `ljebu u vidu lastinog repa u goniocu I.
Na spoljnjem kraju kliza~a R je montiran prate}i valjak P, koji se kre}e
u `ljebu brega Q na stacionarnoj plo~i. Ovaj breg `ljeba je tako
projektovan da kada ~ivija O ulazi u pogonski `leb ili prorez u @eneva
broj~aniku J, kliza~ R je primoran ka unutra, primoravaju}i ~iviju O da
ubrza rotacionu brzinu broj~anika J dovoljno na ulaznim i izlaznim
poloàjima kretanja pozicioniranja da bi rezultiralo u vidu konstantne ili
uniformne stope rotacije za broj~anik J za vreme sveukupne operacije
pozicioniranja. Ova jednolika brzina obrtanja, postaje ista kao ona kod
zup~anika K, i dopu{ta manjem pogonskom zup~aniku M da se premesti
od zup~anika N do zup~anika K ili od K do N za vreme pozicioniranja
broj~anika J za 1/6 obrtaja.
371
MEHANIZAM NA BAZI @ENEVA TO^KA ZA POSTIZANJE

POVRATNE ROTACIJE SA PREKIDIMA
Rotacija sa prekidima, sa sredstvima za preokretanje smera
rotacije, kada se èli, snabdevena je mehanizmom prikazanim na
udruènoj ilustraciji. Upu}ivanjem na sliku 209, vertikalno vratilo K je
pogonjeno istom brzinom kao pogonsko vratilo a preko medijuma u
vidu para konusnih zup~anika B koji imaju odnos od 1 prema 1. Vratilo
A tako|e pogoni disk C, na kome je montirana ~ivija D. îvija D je
uperena u radijalne proreze @eneva to~ka E, koji su razme{teni pod 72.
Sl. 209. - Povratno obrtno kretanje i kretanje sa prekidima vratila H je

postignuto od strane pogonskog vratila a pomo}u @eneva to~ka E i
ozubljenja.
Otuda, za svaki obrtaj vratila A, to~ak E je ozna~en kroz 1/5
obrtaja pomo}u ~ivije D. Zup~anik F, koji je fiksiran za zup~anik E i
obr}e se na istom vratilu U, ima 60 zuba sa 24 koraka. Manji pogonski
zup~anik G, koji ima 12 zuba sa 24 koraka, i koji je u sprezi sa
zup~anikom F, je otuda pogonjen sa prekidima kroz jedan obrtaj za
svaki obrtaj pogonskog vratila A.
Smer obrtanja vratila H, na kome je montiran manji pogonski
zup~anik G, se moè preokrenuti, povratiti dovo|enjem zup~anika J u
372
spregu sa manjim pogonskim zup~anikom G. Ovo ugaono kretanje

deaktivira zup~anik F od zup~anika G, dok su oba vratila L i M
montirana u raklji N, koja se obr}e oko pogonskog vratila A.
373
GRAFI^KA ANALIZA @ENEVA MEHANIZMA

U konstrukciji @eneva mehanizama za kretanje sa prekidima i
postavljanje u odre|eni poloàj vratila ili nekog drugog ~lana ma{ine za
deo obrtaja, ~este su pojave te{ko}a za konstruktora koji analizira
njihov rad. Slede}e analize su predstavljene sa akcentom da se takve
analize u~ine lak{im. U ovoj analizi }e biti pokazan na~in da par
zami{ljenih poluga, spojenih zami{ljenom vezom, mogu biti zamena za
@eneva mehanizam i kinematski biti indenti~ni sa njim. Ovo se odnosi
za svaku ta~ku radnog ciklusa kretanja. Zami{ljene poluge su spojene
zami{ljenim karikama i promenljive duìne sa uklju~ivanjem razli~itih
njihovih ta~aka u radu, ali }e svaki ~lan biti veoma jednostavno
obja{njena dejstvom odre|enih ~lanova.
Sl. 210. - Tipi~an oblik @eneva mehanizma na po~etku ciklusa

Sl. 210 pokazuje osnovne principe tipi~nog oblika prenosa
@eneva mehanizmom na po~etku ciklusa. Zbog jednostavnosti,
upotrebljen je to~ak sa ~etiri `ljeba N, ali se ova analiza odnosi na bilo
koji broj `ljebova. Pogonska ru~ica je pokazana u M, centar pogonske
ru~ice u A, centar vo|enog to~ka u B a centar rolera u E. Isti
mehanizam pokazan je na sl. 211 u srednjoj fazi ciklusa; Ovde slovo O
predstavlja zami{ljenu pogonsku ru~icu, P je zami{ljena vo|ena ru~ica a
Q je zami{ljena spojna poluga.
374
Sl. 211. - @eneva mehanizam sa zami{ljenim ru~icama i spojnom

karikom, kinematski indenti~an @eneva kretanju
Zami{ljene ru~ice i karika konstruisane su na slede}i na~in:
Spojiti ta~ku E (centar rolera) i ta~ku B (centar vo|enog tu~ka). Kroz
ta~ku E povu}i normalu ED, a kroz A normalu na ED sa ta~kom
preseka u D. Zami{ljena pogonska ru~ica, sada je duìna AD,
zami{ljena vo|ena ru~ica je BE a zami{ljena karika je DE. Ova
zami{ljena veza kinematski zamenjuje @eneva mehanizam za ta~ku
ciklusa u kojoj se nalazi ta~ka E na ovom crteù.
Sl 212. - Slika pokazuje @eneva mehanizam u daljem kretanju

kroz cuklus
375
Sl. 212 pokazuje centar E u daljoj fazi okretanja u toku ciklusa.

Sa crteà se moè primetiti da je zami{ljena pogonska ru~ica O,
produèna dok su vo|ena ru~ica P i spojna karika Q, skra}ene. Slika 214
pokazuje mehanizam na sredini ciklusa, gde pogonska ru~ica dobuja
svoju najve}u duìnu i poklapa se sa duìnom zvani~ne pogonske ru~ice
M.
Sl. 213. - Po~etna pozicija @eneva prenosa u kojoj je vrednost

brzine jednaka nuli
Sl. 214. - Mehanizam na sredini ciklusa, gde je vrednost brzine

maksimalna
376
Zami{ljena vo|ena ru~ica je smanjena na minimum, poklapaju}i

se sa duìnom linije BE na vo|enom to~ku, i duìnom spojne karike
koja je jednaka nuli. U ovoj ta~ki vrednost brzine je maksimalna.
U po~etnom poloàju, koji je pokazan na sl. 213, duìna
zami{ljene pogonske ru~ice je jednaka nuli a duìna vo|ene ru~ice je
jednaka BE, maksimalnom radnom radijusu vo|enog to~ka. Duìna
zami{ljene spojne poluge je tako|e, jednaka nuli. U ovoj ta~ki, brzina je,
o~igledno, jednaka nuli.
ODRE\IVANJE VREDNOSTI BRZINE U

SREDNJEM POLO@AJU
Sada treba pokazati metodu pronalaènja vrednosti brzine u
srednjem poloàju. Na sl. 211, prenosni odnos je, po pravilu jednakosti
AD/BE, po{to je spojna poluga normalna na obe poluge, a na sl. 212,
vrednos odnosa brzine je, tako|e, AD/BE (upore|uju}i sa dva dobo{a
radijusa AD i BE, spojenih kai{em). Iscrtavanjem brojnih poloàja
poluga tokom kretanja sa sl. 211 i sl. 212, kriva brzine @eneva
mehanizma, se moè odrediti sa èljenim brojem ta~aka.
Postoji ~ak i direktniji metod odre|ivanja vrednosti odnosa
brzine. Na sl. 211 i sl. 212, trouglovi ADC i BEC su istovetni u
konstrukciji: AD : BE = AC ; BC. Odatle je AD/BE = AC/BC, a
vrednost odnosa brzine je AC/BC. Linije AC i BC su segmenti u kojima
spojna poluga Q deli rastojanje centara AB.
CRTANJE KRIVE BRZINE

Da bi se nacrtala kriva brzine, prvo se podeli obim EE1, na neki
proizvoljan broj delova, po mogu}stvu jednak, sl. 215. Zatim se iz B
povla~e linije BX, BY itd. kroz ta~ke raspore|ene po obimu radijusa
AC. Iz ovih linija BX, BY itd. povla~e se normale 40-40, 35-35 itd. do
preseka sa linijom AB. Sada, ako izmerimo da je A-15=6,09, na liniji
AB, a B-15=15,24 na istoj liniji, prenosni odnos je 6,09:15,24 = 0,4.
Ovako dobijene rezultate uporedimo sa krivom brzine na sl. 216.
Sada se spremimo da nacrtamo krivu brzine, podizanjem ordinata
na osnovnu liniju od 0 do 90 koju smo prethodno podelili na jednake
delove (sl. 216). Veli~ina ordinate je dobijena odgova-raju}im
koli~nikom: A-5/B-5; A-10/B-10; A-15/B-15 itd. i spojimo ove ta~ke.
377
Sl. 215 - Procedura odre|ivanja brzine vo|enog ~lana u razli~itim

ta~kama du` putanje rolera pri~vr{}enog na pogonski ~lan
378
Rezultuju}a kriva linija }e biti

tangenta na osnovnu liniju od 0 do 90 i
tangenta na liniju paralelnu sa osnovom u
najvi{ij ta~ki, kako je pokazano. Brzina
po~inje od nule, postepeno raste do
maksimuma u najvi{oj ta~ki krive a zatim
postepeno opada do kraja ciklusa kada je
ponovo jednaka nuli.
UPOTREBA KRIVE BRZINE

Ako se èli prona}i ta~ka u kojoj
se brzina ostvaruje 100%, treba
prepoloviti liniju AB, kao na slici 323.
Nad
ovim
segmentima,
nacrtati
polukrugove ADC i CEB. Kroz ta~ku E,
gde jedan polukrug preseca putanju
centra rolera, nacrtati liniju ED, do
preseka linije AB, kroz ta~ku C. Ugao
CEB, nacrtan nad pre~nikom, bi}e prav
ugao. Od ta~ke A spustiti normalu AD,
preseca DE. Prenosni odnos je AC : BC
= 1.
Konstrukcija za odnos 200%,
prikazana je na sl. 324. U ovom slu~aju,
linija AB je podeljena na tri jednaka
dela. Horizontalne linije moraju biti
nacrtane do preseka sa krivom linijom
brzine. Brza metoda odre|ivanja je sli~na
prethodno iznesenom. Visina ordinate H45, na sl. 322 za 100% raste. Zatim
podelimo visinu H-45 na pet jednakih
delova od kojih }e svaki biti jednak 20%.
Povu}i horizontalne linijekroz ove ta~ke
podele do preseka sa krivom brzine.
Sl. 216. - Kriva koja pokazuje odnos
brzine izme|u vode}eg i vo|enog ~lana
@eneva mehanizma u razli~itim ta~kama putanje rolera pri~vr{}enog za
pogon
379
U ta~kama preseka sa krivom brzine, procenat brzine }e se na}i.

Ceo opseg krive brzine, moè biti tretiran na ovaj na~in. Moè se
primetiti da brzina, po{to se vo|eni ~lan pomeri za 10 stepeni, na}i u
preseku ordinate 10 i horizontalne linije obeleène sa 20%.
Sl. 217. - Metoda odre|ivanja ta~ke u kojoj je odnos brzine 100% koja
se dobija kretanjem vode}eg i vo|enog ~lana
Sl. 218. - Konstrukcija odre|ivanja ta~ke u kojoj je odnos brzine 200%

koja se odvija izme|u vode}eg i vo|enog ~lana
Da bi prona{li ugaoni poloàj vo|enog to~ka, produìti linije BX,
BY itd na sl. 215, do preseka sa lukom ET. Mere uglova abx, aby itd.
nalaze se ispod krive brzine kako je pokazano na sl. 216. Ugaona
pozicija vo|enog to~ka odgovara bilo kom poloàju pogona koji moè
biti pro~itan direktno.
380
USTAVLJA^KI - NAZUBLJENI TOÂK

I SKAKAVICA
381
382
KRETANJA SA PREKIDIMA POMO]U NAZUBLJENOG

TO^KA - USTAVLJAÂ I SKAKAVICE
Veoma ~esto je potrebno ma{inskim delovima ili ma{inama
obezbediti kretanje sa prekidima umesto kontinuiranog kretanja. Zbog
toga i postoje razni oblici mehanizama za obezbe|ivanje ovakvog
kretanja. Klizni alati, koji su dati kod kretanja za dodavanje u pravilnim
intervalima, samo su primer potrebnih delova u kretanjima sa
prekidima. Automatski mehanizmi, koji sluè za povremeno rotiranje
nekog ~lana, za odre|eni deo obrtanja, po{to ma{ina kompletira radni
ciklus, predstavljaju druge na~ine primene u kretanjima sa prekidima.
Uobi~ajeni zahtevi u kretanjima sa prekidima, kada je
automatika u pitanju, su, da je kretanje ta~no vremenski odre|eno u
zavisnosti od delova koji rade kontinuirano i da ~lan koji prima kretanje
sa prekidima, prenosi takvo kretanje svaki put kada je pokrenut.
Kretanja mogu biti jednolika ili promenljiva. Kada ma{inski deo, koji je
preneo kretanje sa prekidima, mora biti lociran na precizno odre|enoj
poziciji, neki pomo}ni ure|aji koji u~estvuju u operaciji, moraju biti u
konjunkciji sa sa mehanizmom od koga je kretanje sa prekidima
dobijeno. Na primer, nosa~i navojnih vretena na vi{evretenoj ma{ini za
rezanje navoja, tako su pode{eni da se zarotiraju na pribli`nu èljenu
poziciju pomo}u kretanja sa prekidima, a zatim se postavljaju u ta~an
poloàj sa alatom za rezanje na isti na~in pomo}u ure|aja za lociranje.
383
384
NAZUBLJENI TOÂK, USTAVLJA^

Jedan od najjednostavnijih i naj~e{}e kori{}enih metoda za
obezbe|ivanje kretanja sa prekidima, je kretanje pomo}u nazub-ljenog
to~ka ili ustavlja~a (sl. 1). Ovaj tip ozubljenja pokazan je na slici 1. U
svom najjednostavnijem obliku, sastoji se od nazubljenog to~ka A,
skakavice B, i ru~ice ili poluge C za koju je skakavica pri~vr{}ena.
Ru~ica C se ljulja oko centra nazubljenog to~ka, kroz odre|ene delove
obrtanja, kao {to je pokazano punim i isprekidanim linijama u njihovim
krajnjim poloàjima.
Sl. 1. - Nazubljeni to~ak - ustavlja~

Kada je kretanje nazubljenog to~ka u levo, skakavica upada u
zupce to~ka i pokre}e ga. Kada se ru~ica zaokrene u suprotnom smeru,
skakavica se podiè i jednostavno klizi preko zubaca bez preno{enja
kretanja nazubljenom to~ku. U isto vreme, mogu}e je postaviti drugu
skakavicu u poloàj D koja spre~ava povratno obrtanje nazubljenog
to~ka u suprotnom smeru.
Sa ozubljenjem ovakvog, uop{tenog tipa, oblik zubaca moè biti
takav da skakavica ne iska~e iz zahvata prilikom obrtanja. Da bi se
spre~ilo ovakvo sprovo|enje kretanja, skakavica moè biti konstruisana
tako da se ona pri svom kretanju isko{ava, odnosno izvla~i iz zahvata i
pomera za slede}i zubac koji }e biti uzup~en.
385
VI[E SKAKAVICA ZA JEDAN ZUB

NA USTAVLJAÛ
Sa jednom skakavicom koja je upotrebljena kao {to je pokazano
na sl. 2., ru~ica koja nosi skakavicu mora oscilovati za isti luk koliko
iznosi duìna jednog zupca na nazubljenom to~ku, {to zna~i da korak
zupca na nazubljenom to~ku predstavlja minimalno zaokretanje to~ka.
Ako su dve ili vi{e skakavica upotrebljene, relativno mala kretanja
ru~ice mogu biti dobijena bez smanjenja koraka zubaca na to~ku.
Princip rada takve konstrukcije, prikazan na sl. 2., koji pokazuje dve
skakavice umesto jedne.
Sl. 2. - Vi{e skakavica za ustavlja~

Kao {to se moè videti, jedna skakavica je duà od druge za
vrednost jedne polovine koraka zuba na nazubljenom to~ku. Sa
ovakvom kon-strukcijom, kretanje ru~ice moè biti jedna polovina
koraka zuba, {to proizvodi isti efekat kao i kada bi se korak zubaca na
nazubljenom to~ku smanjio za jednu polovinu. Upotrebom tri
skakavice, svaka promena duìne za oko jednu tre}inu koraka zuba,
moè obezbediti ta~no kretanje bez aktuelnog smanjivanja koraka zuba
nazubljenog to~ka.
386
PROMENA SMERA SA NAZUBLJENIM TO^KOM

- USTAVLJAÊM
Jednostavan na~in obezbe|ivanja promene smera kretanja
ilustrovan je na sl. 3. Dvostrana skakavica je upotrebljena za promenu
smera kretanja nazubljenog to~ka, jednostavnim preme{tanjem
skakavice sa jednog kraja ru~ice na drugi, kao {to je pokazano punim i
isprekidanim linijama.
Sl. 3. - Promena smera sa ustavlja~em

To~ak za promenu smera kretanja, mora imati zupce tako
oblikovane da primaju kretanje od skakavice i sa jedne i sa druge
strane.
387
PROMENA SMERA SA USTAVLJAÊM

Drugi na~in promene smera, pokazan je na sl. 4. Skakavica u
ovom slu~aju, ima oblik male osovinice koja ima silu opruge radi
pripijanja uz nazubljeni to~ak. Jedna strana skakavice ima isko{enu
stranu koja omogu}ava "preskakanje" odnosno, klizanje skakavice
preko zuba na povratnom kretanju ru~ice.
Sl. 4. - Promena smera sa ustavlja~em

Kada je potrebna promena smera kretanja, skakavica se podiè i
zaokre}e za polovinu kruga, ili dok mala ~ivija F ne upadne u uzdu`ni
`ljeb predvi|en za nju, koji usmerava skakavicu.
388
FRIKCIONI USTAVLJA^KI MEHANIZMI

Tipovi ustavlja~kih zup~anika prvenstveno se odnose na rad u
uzajamnom direktnom kontaktu skakavice sa zupcima ustavlja~kog
to~ka. Neki ustavlja~ki mehanizmi su konstruisani na razli~itim
principima i tada se kretanje sa pogonskog na pogonjeni ~lan prenosi
frikcionim kontaktom. Na primer, u jednom obliku, pogonski ~lan
okruùje pogonjeni deo koji ima povr{ine brega koje su ukop~ane
pomo}u rolera. Kada se spoljni pogonski ~lan okre}e u jednom smeru,
roleri se pomeraju uzdu` i "zaglavljuju" izme|u bregova dovoljno ~vrsto
da obezbede okretanje pogonjenog ~lana u istom smeru, zajedno sa
ru~icom. Kada se pogonski ~lan okre}e u suprotnom smeru, povratno
kretanje rolera osloba|a prethodno zabravljenje. Ovakav uop{teni
na~in prikaza moè biti izveden na razli~ite na~ine.
389
DVOAKCIONI USTAVLJAÎ
Sl. 5. - Dvoakcioni ustavlja~

Ponekad je poèljno obezbediti kretanje ustavlja~kog to~ka za
vreme kretanja ru~ice ili poluge sa skakavicim, napred - nazad. Ovo
moè biti realizovano upotrebom dve skakavice na na~in kao {to je
prikazano na crteù (sl. 5). Ove skakavice su tako locirane da se obr}u u
osloncima na ru~ici, tako, dok jedna skakavica (e) potiskuje jedan zubac
na ustavlja~u, druga skakavica (d) klizi preko narednog zupca i upada u
slede}i poloàj zupca za potiskivanje.
390
PROMENLJIVO KRETANJE PREKO USTAVLJAÂ

Nazubljeni to~ak ili ustavlja~, naro~ito kada je primenjen na
ma{inama alatljikama za saop{tavanje kretanja kliznim alatima, mora
biti tako zami{ljen da kretanje koje se saop{tava, bude promenljivo.
Uobi~ajen metod u dobijanju takvih promena je u menjanju takvog
njihaju}eg kretanja ru~ice ili poluge koja nosi radnu skakavicu. U
mnogo slu~ajeva, veza koja pogoni skakavicu, prima kretanje od
kolenastog vratila ili vibriraju}e poluge, koja je tako konstruisana
okretanje klipnja~e bude pode{eno prema centru rotacije za promenu
kretanje radne skakavice i delova kretanja.
Sl. 6. - Promenljivo kretanje preko ustavlja~a

Jedna metoda pode{avanja kretanja nezavisno od kretanja radne
skakavice, prikazana je na sl. 6. Skakavica osciluje konstantno kroz luk
A, i ovaj ugao predstavlja maksimalno kretanje to~ka ustavlja~a. Kada
je potrebna redukcija kretanja, {tit B se kre}e oko ustavlja~a tako da se
skakavica podiè iz zahvata sa nazubljenim to~kom - ustavlja~em i
jednostavno klizi preko njega do slede}eg zahvata. Prema tome, kada
{tit pokrije tri zupca kao {to je pokazano na crteù, kretanje ustavlja~a
je redukovano kroz njihaju}e kretanje skakavice koja je bila
dimenzionisana tako da umanji vrednosti za tri zupca. Sa detaljnom
konstrukcijom koja je pokazana, {tit se drì u bilo kom poloàju
dejstvom malog opru`nog drà~a C koji upada u rupe na stacionarnoj
plo~i D.
391
USTAVLJA^ SA PODI@U]OM SKAKAVICOM ZA REDUKCIJU

BUKE
Slika 7. pokazuje konstrukciju ustavlja~kog mehanizma koji je
konstruisan za upotrebu na ma{inama kod kojih je buka prilikom
prelaska skakavice preko zubaca, nepoèljna. Slu~ajno, habanje zubaca
i krajeva skakavice, ovom konstrukcijom je eliminisano.
Sl. 7. - Ustavlja~ki mehanizam za spre~avanje povratnog kretanja i

konstrukcijom za podizanje skakavice i eliminisanje buke kada se to~ak
ustavlja~a obr}e u smeru kazaljke na satu
Ustavlja~ki to~ak F obr}e se sa vratilom G. Skakavica D
slobodno se obr}e oko osovinice I,koja se nalazi na stacionarnom delu
ma{ine. Spojne karike E se slobodno obr}u oko vratila G drè se
zajedno na svom gornjem kraju ~ivijom J koja je oslonjena na obe
strane.Ovo dozvoljava karikama da budu ~vrsto spojene i da se
slobodno obr}u oko skakavice D. Karike E se kre}u zajedno, ili prema
nièm kraju, tako da imaju lagano klizanje preko zubaca ustavlja~a F.
Na skakavici D se nalazi pro{licovana rupa kroz koju prolazi osovinica
J.
392
Dejstvo mehanizma je veoma jednostavno ali istovremeno i,

efikasno. Kada se vratilo G obr}e u smeru kazaljke na satu, to~ak
ustavlja~a F se okre}e sa vratilom. Trenje na zupcima ima tendenciju da
okre}e karike E sa ustavlja~kim to~kom. Tendencija ka obrtanju,
me|utim, spre~ena je osovinicom J koja prolazi kroz skakavicu D. Po{to
se osovinica pomera u desni kraj pro{licovanog otvora na sksksvici D,
ovo dejstvo prouzrokuje podizanje skakavice D van kontakta sa sa
to~kom F i drì je van kontakta sve dok se to~ak ustavlja~a i vratilo,
obr}u u smeru kazaljke na satu.
Sl. 8. - Be{umni ustavlja~ki ure|aj

Visina na koju je skakavica D podignuta, regulisana je duìnom
pro{licovane rupe na D, kroz koju prolazi osovinica J. Ako se vratilo G,
obr}e u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu, kao {to je
pokazano strelicom B, karike E teè da se okre}u sa ustavlja~em, i ovo
dovodi do toga da se skakavica D dovodi u donji poloàj i kontakt sa
ustavlja~kim to~kom, kao {to crte` (sl. 8) pokazuje.
Drugi ustavlja~ki ure|aj opremljen be{umnim ure|ajem pokazan
je na sl. 8. ^vor B sadrì opru`nu ~iviju opremljenu sa vrhom od fiber
vlakana. Ova ~ivija obezbe|uje glatko klizanje preko zubaca ustavlja~a
prouzrokuju}i da se skakavica podiè za vreme praznog hoda i ostaje u
kontaktu za vreme potiskivanja. Postoji veoma mnogo na~ina
modifikacije ovog principa rada.
393
BEZ[UMNI URE\AJ SA DVOKRAKOM

SKAKAVICOM
Ustavlja~ki mehanizam prikazan na sl. 9., ima dvokraku
skakavicu koja radi bez{umno. Kada se ustavlja~ki to~ak obr}e u smeru
prikazanom strelicom A, ili, kada skakavica rotira u smeru pokazanom
strelicom B, kraj C skakavice se podiè pomo}u zupca D, dovode}i kraj
E u zahvat zuba F. Oblik zupca odgovara obliku kraja skakavice tako da
omogu}ava pun kontakt izme|u. Nikakva opruga nije spojena sa
skakavicom.
Sl. 9. - Ustavlja~ki mehanizam koji ima dvokraku skakavicu

Kada je ovakav na~in primenjen u ure|ajima za dodavanje, mora
biti predvi|en i prora~unat otpor trenja, kao kod frikcionog podmeta~a
postavljenog na obrtnoj osovinici G, radi eliminacije buke (klepetanja) i
obezbe|ivanja propisanog rada. Kada je ure|aj upotrebljen kao
prevencija povratnog hoda drugih ~lanova, nikakav prora~un otpora
trenja nije potreban. Va`no je primetiti da, kada jedan kraj skakavice
prolazi zubac ustavlja~a, drugi se nalazi na polovini puta izme|u dva
zupca. Tako|e je va`no, da se ovakav tip mehanizma u primeni kod
ure|aja za dodavanje, obezbe|uje pokretanje dodava~a za vrednost
polovine koraka zuba.
394
BEZ[UMNI URE\AJI KUGLASTOG ILI

VALJKASTOG TIPA
Konstrukcija ustavlja~a koji je pokazan na sl. 10. ne bi mogla biti
uvr{}ena u frikcione tipove ustavlja~a. Snaga se prenosi uklje{tenjem
kuglica ili valj~i}a izme|u povr{ina A i B na pogonskom i pogonjenom
~lanu, ali ne izme|u povr{ina brega {to zna~i da se prenos snage ne
ostvaruje trenjem izme|u povr{ina ve} uklje{tenjem kuglice izme|u
njih.
Sl. 10. - Konstrukcija prenosa snage uklje{tenjem valj~i}a ili

kuglica izme|u pogonskog i pogonjenog ~lana
Nije potrebna nikakva opruga u konstrukciji, za postavljanje
valj~i}a ili kuglica na mesto, njihova sopstvena gravitacija je dovoljna.
êsto su samo tri valj~i}a u funkciji; na crteù se prime}uje da kuglica C
nije u zahvatu. ^lanovi D ili E mogu sluìti kao pogonski ~lanovi. Kada
je mehanizam upotrebljen u pogonu gde kretanje ne mora biti ta~no i
precizno odre|eno, nije potrebno ma{insko obra|ivanje kontaktnih
povr{ina, ve} i livena ku}i{ta mogu da sluè veoma dobro.
395
USTAVLJA^ KONSTRUISAN ZA AUTOMATSKO

PRAVLJENJE PAUZE
Kada se od pogonskog vratila ili pogonjenog elementa, u njihovoj
konstrukciji zahteva period mirovanja posle svakog segmenta
parcijalnog obrtanja, primenjuje se mehanizam prikazan na sl. 11.
Sl. 11. - Dvostruki ustavlja~ sa za{titnikom protiv uklju~ivanja to~ka za

vreme mirovanja
Ovaj specifi~an mehanizam konstruisan je tako da obezbedi
mirovanje koje je jednako duìni 3 zuba, ili 3/16 obrtanja ustav-lja~kog
to~ka, posle svakog kretanja koje je jednako duìni 13 zuba, ili 13/16
obrtanja.
Ustavlja~ B ima period mirovanja, a ustavlja~ A nosi za{titnik F
koji spre~ava skakavicu F od kontakta sa ustavlj~em B za vreme trajanja
pauze. To~ak ustavlja~a B je klinom vezan za vratilo D, a sporedni
to~ak ustavlja~a A je uklje{ten izme|u dva frikciona to~ka K. Potreban
pritisak se ostvaruje i osigurava navrtkama J. Skakavica E ukop~ava
ustavlja~ B kao {to je pomenuto, a skakavica M uklju~uje ustavlja~ A.
396
Ove dve skakavice, E i M, obr}u se oko osovinice i funkcioni{u sa

polugom C, koja im daje kretanje ne{to ve}e od duìne tri zuba
ustavlja~a.
Funkcija sporednog ustavlja~kog to~ka A je jedino da nosi
za{titnik F u krug {tite}i skakavicu E od uklju~ivanja u ustavlja~ki to~ak
B za vreme perioda mirovanja. Crte` pokazuje trenutak po~etka
mirovanja, koji se nastavlja sve dok skakavica M pokre}e ustavlja~ A
ukrug a za{titnik F ne dozvoljava kontakt sa skakavicom E. Vratilo se
klizno obr}e u glav~ini I koja je ~vrsto vezana u delu ma{ine H.
397
AUTOMATSKA PROMENA KRETANJA

KOD USTAVLJAÂ
Specijalno, primena na pojedinim ma{inama, zahteva teè
dodavanje na po~etku, iza koga sledi finije, u fini{u procesa. Ovo
naizmeni~no usporavaju}e i ubrzavaju}e kretanje ostvaruje se
automatski pomo}u ustavlja~kog mehanizma prikazanog na sl. 12 koje
je tako konstruisano da se radijalna pozicija poluge koja nosi skakavicu,
kontinuirano podiè i spu{ta pomo}u brega.
To~ak ustavlja~a A je osiguran pogonskim vijkom ~iji je drugi
kraj u `ljebu N. Poluga ustavlja~a D, slobodno se obr}e na vratilu J, i
nosi pogonsku skakavicu B. Poluga D dobija ljuljaju}e ili osciluju}e
kretanje pomo}u poluge C i osovinice K. Ova osovinica je pogonjena u
kliza~u ili ukrsnoj glavi F i na njenom drugom kraju se nalazi roler G
koji klizi po `ljebu N
Sl. 12. - Kretanje pomo}u ustavlja~kog mehanizma sa naizmeni~nim

podizanjem i spu{tanjem poloàja poluge pomo}u brega
398
Evidentno je da se ustavlja~ A okre}e sa prekidima. Breg }e prvo

podizati radijalnu poziciju ~ivije K dok ta~ka M prolazi, a zatim }e
vratiti ~iviju K vratiti u minimalnu radijalnu poziciju, prikazanu na
crteù. Ovo podizanje i spu{tanje izme|u centara vratila J i ~ivije K }e,
naravno, imati odgovaraju}i efekat gde ugao, kroz koji se poluga D,
nji{e i saop{tava kretanje ustavlja~u A i pogonskom vijku.
399
FRIKCIONI USTAVLJA^ ZGLOBNOG TIPA

Frikcioni ustavlja~ prikazan na sl. 13. tako je konstruisan da je
prirubnica frikcionog to~ka L, uklje{tena izme|u tela M i papu~ice N.
Frikcione povr{ine su u kontaktu pod dejstvom slabe opruge P. Kada se
ru~ica Q pokre}e u pravcu pokazanog strelicom R, telo M i papu~ica K
lagano klize preko prirubnice L, ali kada se kre}u u suprotnom smeru,
mehanizam je frikciono zabravljen, tako da telo M, ru~ica Q, papu~ica
N i karika O okre}u zajedno za jedan deo ugaonog kretanja oko to~ka.
Sl. 13. - Frikcioni ustavlja~ frikcionog tipa

Koristi od ovakve konstrukcije ovog mehanizma su da klizne ili
frikcione povr{ine imaju relativno {iroku primenu i veliku trajnost.
Nedostatak ove konstrukcije je povremeno stvaranje filma ulja na
prirubnici L, te se zbog toga ugao S ne pravi ve}im od 7O. Tanak sloj
ulja na prirubnici L ne moè u~initi nepouzdanim rad ustavlja~a. U
konstrukciji ovog tipa ustavlja~a. moè se primetiti da je telo M
napravljeno veoma grubo. Uslov koji se mora zadovoljiti je smanjenje
radijalnog kretanja tela M; Ovo se moè re{iti izradom `ljeba na
centralnom vratilu T. Prirubnica L i telo M mogu biti napravljeni od
livenog gvo`|a a papu~ica od mekog ~elika.
400
AUTOMATSKA REDUKCIJA KRETANJA

SA PREKIDIMA
Mehanizam koji }e biti opisan primenjen je na ~eki}astom mlinu
za automatsku redukciju kretanja mehanizma za popre~no dodavanje, i
dubinu zahvata, po{to je pre~nik dela priblièn njegovoj krajnjoj
veli~ini. Glava, koja nosi to~kove za mlevenje (tri od ~etiri to~ka su
upotrebljena na ovoj ma{ini), daje kretanje sa prekidima platformi
ma{ine, a glava sa radnim vretenom montirana je na podupira~ koji
moè biti postavljen pod uglom u vezi sa kretanjem to~ka sa kliza~em za
konusno mlevenje. Vratilo koje prenosi kretanje za popre~no dodavanje
prikazan na sl. 13., dobija svoje kretanje od povr-{ine brega na
njihaju}em ~lanu na glavi povratnog mehanizma, koji je koni~nim
zup~anikom i spojnicom kontrolisan podiù}im ure|ajem.
Univerzalno teleskopsko vratilo F2 prenosi kretanje mehanizmu
za popre~no dodavanje u bilo kom uglu se postavili prstenasti podupira~
i radno vreteno. Vijak na mehanizmu za popre~no dodavanje M2
montiran je na ru~nom to~ku K2 i cilindri~nom zup~aniku N2. Ovaj
cilindri~ni zup~anik spojen je sa ustavlja~em H2 i uklju~uju}im
zup~anikom kontrolisanim polugom J2 koja obezbe-|uje uklju~ivanje i
promenu smera kretanja dodavanja. To~ak ustavlja~a se pokre}e
skakavicom O2 koja se obr}e oko poluge G2 koja, u povratku, prima
kretanje od ljuljaju}e poluge F2. Ovo kretanje je odre|eno u smeru u
kom radi ustavlja~ki to~ak H2, i kroz popre~no dodavanje. U drugom
smeru, kretanje se dobija od opruge R2 dok se ta~ka ~epa S2 dovodi u
poloàj pode{avaju}eg zaustavljanja T2. Po{to poloàj T2 upravlja
kretanjem njihaju}e poluge G2, posledica je ve}e ili manje popre~no
dodavanje u svakom taktu.
Poloàj ta~ke zaustavljanja T2 i vrednosti dodavanja, upravljana
je na dva na~ina. Na prvom mestu, nareckana navrtka U2 kojom je
mehanizam opremljen, proverava njegovo povratno kretanje, a prema
tome kontroli{e i vrednost popre~nog dodavanja. Odvijanjem ove
navrtke pove}ava se dodavanje - njenim zavijanjem se smanjuje. Na
drugom mestu, dodavanje je kontrolisano bregom V2, koji je
pode{avaju}e spojen sa vratilom ustavlja~kog to~ka H2, i obr}e se sa
njim u smeru strelice. Po{to dodavanje raste, nià ivica V2 dolazi u
kontakt sa levim krajem zaustavljanja T2, stepenasto ograni~ava njegovo
kretanje od dozvoljenog U2 do kona~nog, u pokazanoj poziciji,
ljuljanjem pluge G2 koja se zaustavlja zajedno sa bo~nim dodavanjem.
401
Smanjena dubina reza zatim je predvi|ena, po{to se èljeni zavr{ni

pre~nik pribliàva, teì da pobolj{a rad u pogledu ta~nosti i zavr{etka. U
glavnom pogledu na crteù prime-}ujemo postojanje tri zaustavna brega
V2, i tri navrtke za pode{a-vanje dodavanja U2 i ~epa S2. Svaki od ova tri
brega moè biti pritisnut u radnu poziciju, {to }e dati razli~ito popre~no
dodavanjr i veli~inu dodavanja za svaku od tri operacije.
Sl. 14. - Mehanizam za dodavanje sa ustavlja~em konstruisan za

automatsko smanjenje kretanja dodavanja
402
AUTOMATSKO ISKLJUÎVANJE USTAVLJA^KOG

MEHANIZMA U PRETHODNO ODRE\ENOJ TA^KI
Dejstvo ustavlja~kog nazubljenog to~ka moè biti zaustav-ljeno
po{to nazubljeni to~ak bude zaokrenut za prethodno odre|enu
vrednost, opremanjem to~ka sa podesivim {titom koji sluì da isklu~i
skakavicu po{to se zavr{i èljeno kretanje.
Sl. 15. - Nazubljeni to~ak ustavlja~a konstruisan da se automatski

isklju~i posle odre|enog kretanja
Ovaj oblik isklju~uju}eg ure|aja, po{to je primenjen na
mehanizmu za popre~no dodavanje na cilindri~noj ma{ini za mlevenje,
prikazan je na sl. 15. Sa ovakvim mehanizmom, upotreb-ljenim za
automatsko pribliàvanje to~ka za mlevenje u pravcu rada ure|aja,
odràva se konstantnost se~enja (zahvata), a osnovno je potrebno imati
takav mehanizam koji je konstruisan da moè biti postavljen na
automatsko zaustavljanje kretanja dodavanja kada radni pre~nik moè
biti postavljen na prethodno odre|enu vrednost.
403
Kada je skakavica A ukop~ana sa nazubljenim to~kom ustavlja~a

B, to~ak za mlevenje se pomera napred za vrednost u zavisnosti od vijka
(nije prikazan) koji kontroli{e takt skakavice A. Automatsko kretanje
se nastavlja pri svakom preokretanju ma{inske plo~e, dok za{titnik C,
koji je pri~vr{}en za glavu D, ne prekine zahvat skakavice i spre~i njeno
ukop~avanje sa nazubljenim to~kom ustavlja~a, ~ime se zaustavlja
kretanje dodavanja. Ugao kroz koji je nazubljeni to~ak ustavlja~a
pro{ao pre nego {to je skakavica iza{la iz zahvata sa njim, ili opseg
kretanjakretanja to~ka za mlevenje, zavisi od rastojanja izme|u zuba
skakavice i kraja isklju~uju}eg za{titnika.
Sa detaljno prikazanim mehanizmom, kretanje jednog zuba
predstavlja redukciju pre~nika od 0,006 mm, tako da vrednost kretanja
to~ka unutra moè biti promenjena jednostavnim pomeranjem
rastojanja izme|u za{titnika i skakavice, pre nego {to se skakavica
isklu~i. Da bi se olak{alo postavljanje za{titnika, pred-vi|ene su
{tipaljke E. Svaki put kada se {tipaljka pritisne, za{titnik se pomera za
jedan zub nazubljenog to~ka. Na primer, ako se za{titnik nalazi u ta~ki
sklju~enja i {tipaljka je pritisnuta {esnaest puta, za{titnik je pomeren za
rastojanje od {esnaest zuba nazubljenog to~ka ustavlja~a. Po{to svako
pomeranje za jedan zub predstavlja kretanje dodavanja od 0,006 mm, to
zna~i da }e kretanje biti ostvareno za 0,1 mm pre nego {to skakavica
bude isklju~ena. Ovaj mehanizan spre~ava mlevenje delova ispod
èljene veli~ine, i ~ini nepotrebnim postupak neprekidnog merenja
veli~ine od strane operatora.
U pozadini je postavljen ru~ni to~ak za dodavanje (koji je
delimi~no pokazan na crteù) koji je upotrebljen za ru~no pode-{avanje.
Skakavica se drì u kontaktu sa nazubljenim to~kom ustavlja~a ili
zadràva u iskop~anom poloàju pomo}u opruge i stoèra F.
404
PODE[AVANJE U TOKU NEPREKIDNOG

DODAVANJA
Uobi~ajeno je da kretanje dodavanja ostvareno sa ustavlja~-kim
mehanizmom, varira u promeni radijalne pozicije radnog rukavca
klipnja~e, ali se ne moè brzo izvr{iti bez zaustavljanja ma{ine.
Promenljivi ustavlja~ki mehanizam za dodavanje, prikazan na sl. 16.
omogu}ava pode{avanje bez zaustavljanja ma{ine. Sastoji se od fiksne
klipnja~e A montirane na disku sa rukavcem B, koji je montiran na
glavnoj pogonskoj osovini.
Jedan kraj upravlja~ke poluge C spojen je sa rukavcem klipnja~e,
a drugi kraj je spojen sa karikama D i E. Spojena sa karikom E je klizna
poluga F, dok je karika D spojena sa zup~astom letvom G. Zup~asta
letva G uzup~ena je sa malim zup~anikom H. koji se slobodno obr}e na
vratilu dodava~a J ali je vezan za polugu K koja nosi skakavicu L. Ova
skakavica je uzup~ena u nazubljeni to~ak ustavlja~a koji je klinom vezan
za vratilo dodava~a J.
Tako ure|eno, pogonsko kretanje glavnog vratila je prene{eno na
polugu skakavice sa kliznom polugom F podudarnu sa blokom M; ako
se klizna poluga zadrì u istom poloàju prema bloku M za vreme
spu{tanja rukavca klipnja~e, celokupno ovo kretanje }e biti saop{teno
ru~ici skakavice, ljuljaju}i skakavicu za maksimalno rastojanje unazad
oko nazubljenog ustavlja~kog to~ka. U suprotnom kretanju rukavca
klipnja~e, ru~ica skakavice }e biti potisnuta napred a skakavica,
ukop~avaju}i se sa nazubljenim to~kom ustavlja~a, zaokrenu}e to~ak za
maksimalni ugao rotacije.
Me|utim, ako se dozvoli neko kretanje kliznoj poluzi od bloka M
i kretanje zup~aste letve, i neko saop{tavanje kretanja ru~ici skakavice,
deo kretanja na dole }e biti prene{en kliznoj poluzi i oduzet od kretanja
ru~ice skakavice u zavisnosti koliko je udaljena klizna poluga, sa jedne
strane i koliko je dozvoljeno kretanje zup~as-toj letvi i spojnim
elementima, sa druge strane. Na primer, ako nikakvo ograni~enje na
kretanje klizne poluge nije postavljeno, i nema kretanja zup~aste letve i
spojnih delova za vreme spu{tanja rukavca klipnja~e, celokupno
kretanje }e biti saop{teno kliznoj poluzi, a za vreme podizanja rukavca
klipnja~e, klizna poluga }e prosto do}i u M, i tada ne}e biti kretanja
dodavanja saop{tenog nazubljenom to~ku ustavlja~a i vratilu dodava~a.
405
Sl. 16. - Mehanizam dodavanja pomo}u ozubljenog ustavlja~kog

mehanizma koji moè biti pode{avan bez zaustavljanja ma{ine
Prema tome, uo~i}e se da regulacijom odnosa kretanja klizne
poluge i zup~aste letve, svaki èljeni ugao rotacije nazubljenog to~ka
ustavlja~a i vratila dodava~a moè biti postignut. Pogodno re{enje moè
biti postavljanje klizne poluge za svaki takt ma{ine. Ovo lako moè biti
izvedeno bez zaustavljanja rada ma{ine. Ovaj mehanizam je posebno
pogodan za dodavanje konstruktivnog ~elika itd., kroz {tanc ma{ine gde
je rastojanje izme|u {tancovanih otvora promen-ljivo. Tada glavno
vratilo pogona ~ini glavno vratilo {tanc ma{ine.
406
PODE[AVANJE U TOKU NEPREKIDNOG

DODAVANJA
Mnoge ma{ine imaju rolne dodava~a u jednom ili drugom obliku,
vratila sa dve rolne su uzup~ena zajedno, kao {to je na primeru,
zup~anicima A i B (sl. 17.). Donje vratilo od ovog detaljnog crteà, ima
nazubljeno vratilo ustavlja~a C, pokretano skakavicom postavljenom na
poluzi D, koja, prema prethodnom primeru, daje kretanje sa prekidima,
direktnim dejstvom spojne poluge E koja se obr}e oko njega, i
saop{tenog kretanja poluzi E u odnosu na rukavac klipnja~e. Kada je
spojna poluga E direktno spojena sa polugom D, promene kretanja
dodavanja zahtevaju zaustavljanje ma{ine radi podizanja ili spu{tanja
radijalne pozicije (nije prikazano) za koju je spojna poluga E
pri~vr{}ena. Povrh toga, takvo probno pode{avanje moè biti
ponavljano pre nego {to se èljeno kretanje ostvari.
U radu ove ma{ine koja radi sa 200 obrtaja u minuti, va`no je
dodavanje za ta~nu vrednost zato {to je dodavanje prema fiksnom
zaustavljanju; otuda, ako je kretanje dodavanja suvi{e dugo, zubi
ustavlja~a i valj~i}i za dodavanje se tro{e veoma brzo, a veoma kratko
kretanje prouzrokuje razne opiljke.
Da ne bi gubili vreme u pode{avanju mehanizma dodavanja a
tako|e i osigurati ta~no dodavanje, mehanizam dodavanja je
konstruisan sa dozvoljenim veoma ta~nim èljenim pode{avanjima dok
ma{ina radi punom brzinom. Ovo pobolj{ano re{enje je tako
konstruisano da se kretanje prenosi sa spojne poluge E na ru~icu
skakavice D kroz kariku G i kariku H koje se ljuljaju oko oslonca J i
mogu biti vertikalno pode{ene okretanjem navrtke K. Po{to se oslonac
J pomera na gore, manje kretanja je preneto ru~ici skakavice D, s
obzirom na pode{avanje na dole koje oslonac ima, naravno sa
suprotnim efektom, dodavanje }e biti pove}avano.
Ku}i{te L, koje nosi ovaj pode{avaju}i mehanizam, ima vertikalni
`ljeb u kome pravougaona glava osovinice M klizi po{to se navrtka K
obr}e.. Ova navrtka je preventiva od kretanja vertikalno zadràvanjem
prstena vidljivim u pogledu sa strane. Karika H se obr}e oko J
vilju{kastim zavr{etkom osovinice M. Delovi }e biti proporcionalni kada
karika H se ne ljulja nazad sa one strane vertikalne linije. Karike H i G
ovog mehanizma imaju rastojanje od centra do centra krajnjih rupa oko
145 mm i spojnom polugom duìne oko 1200 mm.
407
Sl. 17. -Drugi mehanizam za pode{avanje kretanja dodavanja

bez zaustavljanja ma{ine
Rukavac klipnja~e koji spaja E u grubom pode{avanju daje
dovoljno kretanja, a zatim kada se ma{ina pokrene, oslonac J je
pode{en vertikalno dok je kretanje dodavanja ta~no koliko se èlelo.
408
Ovaj mehanizam radi perfektno, i ne samo da {tedi vreme, ve} i

produàva vek trajanja nazubljenih to~kova ustavlja~a i rolni za
dodavanje. Mada neki oblici ustavlja~a mogu u~initi mogu}im
upotrebljivim teoretski perfektno pode{avanje, {to je i zahtevano od
ovog mehanizma. Tre}i oblik skakavice je sada upotrebljen. Rastojanje
izme|u ovih skakavica je jednako jednoj tre}ini koraka zuba na
nazubljenom to~ku ustavlja~a; prakti~no nazubljeni to~ak ustavlja~a ima
tri puta vi{e zuba od aktuelnog broja, tako da je uporedno fino
pode{avanje bez eliminisanja odnosno zaustavljanja pogona.
409
FRIKCIONI USTAVLJA^ SA SKAKAVICOM

U OBLIKU PU@A
Na sl. 18. prikazano je dovitljivo re{enje ustavlja~a koji se sastoji
od pu`nog to~ka i puà montiranog na vilju{kastoj poluzi. Kada je ova
konstrukcija zatvorena u preciznom ku}i{tu i delovi ura|eni ta~no,
funkcija ovog mehanizma je veoma ta~na. Ipak, ovo je relativno skupa
konstrukcija.
Sl. 18. -Frikciono pokretanje polu`nog tipa pomo}u puà i

pu`nog to~ka
Bilo koji deo, ili pu` ili pu`ni to~ak mogu biti upotrebljeni za
pogon mehanizma. Moè se primetiti da je vratilo puà opremljeno
aksijalnim kugli~nim leàjem A i opremljeno u B sa leàjem koji je
postavljen sa osetnim trenjem kome je izloèn. Leàj B i jedan deo
le~aja A su ~vrsto vezani za vratilo.
Kada vilju{kasta poluga radi u smeru pokazanog strelicom,
potisak na leàj B, i frikcioni otpor spre~avaju pu` da se obr}e; tada pu`
deluje kao skakavica i pokre}e pu`ni to~ak. U suprotnom smeru, kada
410
se vilju{kasta poluga kre}e u smeru suprotnom strelici, pu` se obr}e

zbog veoma malog otpora trenja u kotrljajnom aksijalnom leàju.
Pode{avanjem vrednosti kada se vilju{kasta poluga kre}e u smeru
suprotnom kretanju kazaljke na satu, kada je pu` pogonski ~lan,
kretanje pu`nog to~ka moè biti promenljivo. Ovaj ure|aj ne bi bio
zapaèn po{to pu` i pu`ni to~ak u obi~noj upotrebi, po{to nema trenja
izme|u zuba puà i pu`nog to~ka kada su dva ~lana pod optere}enjem.
Dodatne koristi ove konstrukcije su rad bez udara i tihi rad. Va`na
ta~ka na koju treba obratiti pa`nju pri konstrukciji ustavlja~a ovog tipa
veli~ina ugla zavojnice puà tako da se pu` obr}e kada je optere}enje na
leàju A i da bude "samoko~iv" kada je optere}enje na leàju B.
411
UNUTRA[NJI USTAVLJA^ ZA POGONE

VELIKE BRZINE
Ustavlja~ sa unutra{njim zubima je najprimenljiviji za pogone
velike brzine, zato {to centrifugalna sila pomaè dejstvu skakavice; ovo
je prakti~no kada je skakavica montirana na vo|enom ~lanu.
Sl. 20. - Ustavlja~ sa unutra{njim ozubljenjem pogodan za velike brzine

Slika 20. pokazuje ustavlja~ sa unutra{njim ozubljenjem B u
kome se snaga prenosi vo|enom ~lanu C preko ~etiri skakavice A, od
kojih svaka ima malu oprugu koja pomaè ukop~avanju sa ustavlja~em
B.
412
FRIKCIONI USTAVLJA^ BREGASTOG TIPA

Dva tipa frikcionog ustavlja~kog ure|aja prikazana su na sl. 21.
Na jednom (A) pogonski valj~i}i su uklje{teni izme|u unutra{nje kru`ne
povr{ine spoljnog ~lana i povr{ine brega na unutra{njem ~lanu.
U ustavlja~ima ovog tipa ~esto puta je uba~ena opruga koja
potiskuje valj~i} u kontakt sa spoljnom i unutra{njom povr{inom. Jedna
od mana ovog tipa je ta {to valj~i} uvek pritiska unutra{nji ~lan u istoj
ta~ki odnosno liniji i rezultat toga je pojava ulegnu}a (depresije) koja se
formira na svakoj zakrivljenoj povr{ini. Kada se ovo dogodi, ure|aj ne
moè dalje ispravno raditi zbog toga {to akcija ukle{tenja nemogu}a
zbog ulegnu}a koja su formirana.
Sl. 21. - Frikcioni ustavlja~ bregastog tipa

Ustavlja~ na crteù (B) da bi se prevazi{ao ovaj nedostatak.
Spoljni ~lan je postavljen blago ekscentri~no u odnosu na centar ose oko
koga se obr}e unutra{nji ~lan, kao {to je pokazano u uve}anoj razmeri,
isprekidanim linijama, tako da je uklje{tenje raspodeljeno na svaku
krivu izme|u ta~aka D i E. Sa ovakvim izvo|enjem, stvaranje depresija
u zakrivljenim povr{inama je izbegnuto.
Jedan tip frikcionog ustavlja~a, koji je prili~no pouzdan u svom
obi~nom obliku, prikazan je na sl. 22. Me|utim, ako je disk A blago
ekscentri~an u odnosu na polugu B, na koju je ukop~avaju}i segment C
413
pri~vr{}en, bi}e osigurani mnogo bolji rezultati, zato {to se uklje{tenje

prenosi preko povr{ine segmenta a formiranje depresije na ovom ~lanu
je spre~eno.
Sl. 22. - Frikcioni ustavlja~ sastavljen od diska, segmenta i poluge

Ovo {e biti jasnije ako se posmatraju poloàji diska i segmenta
prikazani isprekidanom linijom. Mora se voditi ra~una da ekscentricitet
ne sme biti veliki, ili da segment ne}e imati uklje{tenje kako bi trebalo
da bude na jednoj polovini periferije diska.
414
FRIKCIONI USTAVLJA^ TIPA ZAVOJNE OPRUGE

Frikcioni ustavlja~ prikazan na sl. 23. sastoji se od "gusto"
namotane ì~ane opruge H koja je spojena sa glavnom osovinom opruge
J a drugim krajem fiksirana u ta~ki K. Unutra{nji pre~nik opruge je
jednak pre~niku osovine opruge sa veoma malom tolerancijom koja
neznatno drì osovinu unutar opruge. Obrtanje u pokazanom smeru teì
da "otvori" oprugu za neprimetnu vrednost, po~inju}i od slobodnog
kraja dok se trenje ne oslobodi. Tada se osovina okre}e slobodno.
Obrtanje u suprotnom smeru, pove}ava trenje izme|u osovine i opruge,
~ime "zaklju~ava" osovinu.
Sl. 23. - Frikcioni ustavlja~ tipa zavojne opruge

Jednostavan metod upotrebe zavojne opruge koja obezbe|uje
kretanje pomo}u ustavlja~a, prikazan je na sl. 24. (pogledajte gornju
poziciju).
Dobo{ A pri~vr{}en je na vratilo B, i opruga C je namotana na
dobo{ A. Jedan kraj opruge pri~vr{}en je za polugu D. Ako poluga D
rotira u smeru suprotnom od onog koji je pokazan strelicom, opruga
klizi na dobo{u. Ako poluga rotira u smeru pokazanom strelicim,
opruga }e biti stegnuta oko dobo{a i pogonskog vratila B.
Ovaj tip ustavlja~a teì da proizvede frikcionu vu~u pogonskog
~lana za vreme njegovog praznog hoda usled steù}eg dejstva opruge.
Ovo vu~enje moè posluìti u mnogo slu~ajeva, ili moè biti redukovano
za neznatnu vrednost pove}anjem broja obrtaja i pove}anjem
unutra{njeg pre~nika tako da se izgubi stezanje dobo{a.
415
Sl. 24. - Pogon ustavlja~a zavojnom oprugom

Opru`ni ustavlja~ prikazan na donjem delu slike, odnosi se na
steù}e dejstvo i na pogonskom i na pogonjenom ~lanu a nijedan kraj
opruge nije pri~vr{}en. Dobo{ B, pri~vr{}en na polugu D, pogoni dobo{
A na vratilu C, steù}im dejstvom opruge E.
416
FRIKCIONI USTAVLJA^KI MEHANIZAM ZA KONTINUALNO

DODAVANJE I DODAVANJE SA PREKIDIMA
êsto puta su potrebni mehanizmi sa mogu}nostima malih
pode{avanja za upotrebu oba kretanja, i dodavanja sa prekidima i
neprekidnog dodavanja. Mehanizam ovog tipa, koji se pokazao
uspe{nim, pokazan je na sl. 25.
Sl. 25. - Pode{avaju}i frikcioni mehanizam za dodavanje koji

moè biti prolago|en za bilo koje kretanje, i sa prekidima i
konstantno krteanje
Ovaj mehanizam prvo je upotrebljen u ma{ini za horizontalno
bu{enje rupe pre~nika 28 i dubine 460 mm u vratilu izra|enom od
hrom nikl ~elika. Posle proba, do{lo se do zaklju~ka da je posmak od
0,178 mm, idealan za ovakvo bu{enje. Iz nekog nepoznatog razloga,
posmak od 0, 2 mm prouzrokuje vibracije dok posmak od 0,15 mm ~ini
da ~elo rupe koja se bu{i postaje polirano, tako da je bu{enje nemogu}e
posle veoma kratkog vremena. Burgija koja je upotrebljena je spiralna
od brzoreznog ~elika.
Mehanizam za posmak istog tipa uspe{no je upotrebljen na
ma{ini za prosecanje kao i na presi za probijanje. Mehanizam za
dodavanje koji je opisan, tako|e moè biti upotrebljen u spoju sa
presom za probijanje.
Gledaju}i priloènu ilustraciju, dodava~ ili pogonsko vratilo A je
u~vr{}eno za prsten od pobolj{anog ~elika B, koji jse nalazi na prstenu
od tako|e, pobolj{anog ~elika C. U prstenu C se nalazi pogodna
417
{upljina u koju je sme{ten valj~i} E i u~vr{}en oprugom F. Dejstvo ovog

ure|aja je slede}e: Kada se spoljni prsten C obr}e u smeru suprotnom
kretanju kazaljke na satu, ne postoji otpor za njegovo kretanje, ali ako
se obr}e u smeru kretanja kazaljke na satu, tvrdi valj~i} E potiskuje se
prema prstenu B i preko isko{ene povr-{ine on upada u {upljinu D.
Valj~i} kona~no postaje uklinjen i pogoni prsten B koji je u~vr{}en za
vratilo A.
U upotrebi kretanja sa prekidima, jedino je potrebno upotrebiti
jedan od ure|aja koji obezbe|uju lretanje pogonskog vratila A u
jednom smeru. Ovaj ure|aj moè biti spojen sa rotiraju}im vratilom
ma{ine, podesivom polugom, tako kons-truisanom da obezbedi fino ili
grubo dodavanje. Za neprekidno dodavanje (ili promenu brzine kada je
poluga u radu) neophodno je obezbrditi dve jedinice kao {to je
pokazano na dva pogleda sa leve strane slike. U ovom mehanizmu,
potrebni su dva spoljna prstena C1 i C2 i jedan prsten B. Ako su oba
prstena odre|ena za pogon u smeru kretanja kazaljke na satu, karika L i
prsten C2 }e biti pogonjeni dok se ~ivija poluge diska H kre}e kroz
gornju polovinu svog kruga, ili sa leva na desno, a karika C1 }e pokretati
~iviju kroz donju polovinu kruga, ili od desna na levo. Ako su dva diska
pode{ena da se kre}u u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu,
procedura koja je prethodno opisana, bi}e obrnuta, prsten C2 postaje
vode}i kada se ~ivija kre}e od desna na levo, a prsten C1 vo|eni kada se
~ivija kre}e sa leva na desno.
Disk sa ru~icom H moè biti postavljen na glavnom pogonskom
vratilu ili bilo kom drugom koje moè obezbediti adekvatnu upotrebu.
Zavrtanj M sluì za regulaciju pomeranja ru~ice na disku H i moè biti
pode{avano veoma precizno.
Po{to nema uo~ljivog intervala izme|u osloba|anja jednog
prstena od drugog, obezbe|eno je prakti~no neprekidno dodavanje.
Ako se èli, dozvoljeno je napraviti {upljinu za frikcione valj~i}e u
prstenu B. Ova konstrukcija ima primenu u davanju boljeg kontakta za
frikcione valj~i}e uzimaju}i u obzir da je kontaktna povr{ina na
spoljnom prstenu formirana sa ve}im radijusom.
418
ZUPÂSTI MEHANIZAM ZA IZVO\ENJE PRETHODNO

ODRE\ENOG KRETANJA OD 90O
Mehanizam za odre|eno kretanje od 90O koji nema prazan
povratni hod i koji radi sa kratkim hodom pokaznog ~lana ili poluge,
pokazan je na sl. 26. Zavrtanj ili oslonac A spojen je sa delom ma{ine
koji daje kretanje gore-dole. Karike B i C spojene su sa polugama D i E
koje nose skakavice F i G. Poluge D i E se slobodno obr}u oko vratla H
za koje je pokazani to~ak J, pri~vr{}en klinom.
Sl. 26. - Mehanizam za izvo|enje ta~no odre|enog

kretanja od 90O
419
Da bi bilo saop{teno ta~no okretanje od 90O to~ku J, skakavice F

i G saop{tavaju zaokretanje od 45O u jednom smeru (u ovom slu~aju u
smeru kretanja kazaljke na satu), a zatim se vra}aju u svoj normalni
poloàj. Kretanje na dole oslonca A za ta~no rastojanje, pokazano
dimenzijom K, }e povu}i poluge D i E na dole tako da }e se one
zarotirati za ugao od 45O. Ovo kretanje na dole povla~i skakavicu F
unazad, tako da se njena ivica, koja se ukop~ava sa to~kom J, poklapa sa
osom x - x. Tada, za to vreme, skakavica G potiskuje to~ak J na dole i
zaokre}e ga za ugao 45O, u smeru strelice (u ovom slu~aju smeru
kretanja kazaljke na satu), tako da istovremeno, ~elo L, skakavice F,
dolazi u zahvat sa to~kom J. Povratno kretanje oslonca A na gore, za
veli~inu K, pomera skakavicu F napred i to~ak se zaokre}e ponovo za
novih 45O, dok se skakavica G vra}a u po~etni poloàj, u kontakt sa
~elom zupca M na to~ku J i slede}im zubom spremnim za slede}e
pomeranje.
420
POKAZNI MEHANIZAM SA BIRAÊM DODAVANJA

USTAVLJAÊM
Na zadnjem delu hoda klipa na gore, zglobnom polugom
pogonjeno njihaju}e koleno (nije pokazano), ima jedan izduèn `ljeb u
koji je sme{ten oslonac V, koji je pomeran od strane kliznog ustavlja~a
D (sl. 27). Skakavica E,obr}e se oko osovinice F na kliza~u D,
uklju~uju}i se u zareze na podeonoj plo~i G i postavljanjem ovog ~lana
u slede}i poloàj. Pri kompletiranju ciklusa, ta~ka H na poluzi J upada u
zarez na plo~i G, zaklju~avaju}i ovaj ~lan za vreme hoda klipa prese na
dole i prvog dela kretanja na gore. Zbog toga je podeona plo~a
zabravljena dok je probija~ (ili sli~an alat) u radnoj fazi (fazi
probijanja).
Po{to se kliza~ D pribliàva zadnjem kraju svog kretanja, dolazi u
kontakt sa krajem poluge J i podiè bravicu H iz zareza na plo~i G. Dok
je bravica H van zareza plo~e G, skakavica E upada u odre|eni zarez.
Kada se kliza~ D pomeri napred dovoljno daleko da dozvoli bravici H
da do|e u kontakt sa plo~om G, zarez K se pomera ispod bravice H,
kliù}i periferijom plo~e G dok skakavica ne kompletira svoje kretanje
za koje vreme upada u slede}i zarez.
Podeona plo~a G prikazana je prazna, bez radnih stanica
prose~enih u njoj, u cilju eliminacije nepotrebnih detalja i poja{njavanja
samog mehanizma. Podeona plo~a napravljena je na lako obrtnom
osloncu L koji je pogonjen u ku}i{tu M. Ku}i{te je opremljeno
prirubnicom koja nosi podeonu plo~u. Frikcioni podmeta~ N,
napravljen od drveta, u kontaktu je sa gornjom ivicom podeone plo~e
pomo}u podmeta~a O i navrtke P. Korito Q, u kome kliza kliza~ D, ima
podesive vijke koji sluè za kompenzaciju zazora koji se stvara izme|u
korita Q i kliza~a D.
Zahtev je bio da se ograni~ena koli~ina malih delova,
konstruktivnog oblika koji mogu biti ura|eni najekonomi~nije, uradi na
presi sa bira~em dodavanja. Po{to relativno male koli~ine koje se
proizvode, ne mogu biti isplative za kupovinu nove ma{ine, bira~
dodavanja, prikazan na sl. 27., konstruisan je za "priklju~enje" na jednu
staru presu.
Lisnata opruga R da drì skakavicu E u kontaktu sa podeonom
plo~om. Bravica H napravljena je od alatnog ~elika, i ~vrsto vezana za
polugu J. Lisnata opruga S sluì da drì polugu J sa bravicom H, u
421
kontaktu sa plo~om G. Hod kliza~a D moè biti menjan pode{avanjem

zglobne poluge koja pokre}e njihaju}e koleno.
Sl. 27. - Mehanizam sa bira~em dodavanja
422
KLACKALICE ZA SATNI MEHANIZAM

Jedna klackalica je razmatrana kao oblik ustavlja~kog
mehanizma koja ima dvokraku skakavicu za kontrolu kretanja
nazubljenog to~ka uklju~ivanjem uzastopnih, slede}ih zuba. Klackalice
su konstruisane da dozvole kretanje sa prekidima koja se de{avaju u
pravilnim vremenskim intervalima.
Sl. 28. - Klackalica za kontrolu rada satnog mehanizma

Klackalica satnog mehanizma pokazana je na sl. 28. Po{to je
postavljena na klatno sata, klackalica sluì dvema namenama gde
upravlja kretanjem to~ka klackalice ({etalice) za svako njihanje klatna i
tako|e, daje impuls klatnu svaki put kada je zub na to~ku oslobo|en.
Klackalica moè biti tako konstruisana da klatno primi impuls za veoma
kratak period u najnièm delu njegovog njihanja a zatim biti slobodno
dok se ne dogodi slede}i impuls. Vreme potrebno za njihanje klatna
kroz male lukove, prakti~no je nezavisno od duìne luka. Na primer,
ako stacionarno klatno primi impuls, potrebno vreme za njegovo
odlazno i povratno kretanje bi}e pribli`no konstantno bez obzira na
423
impuls i ugao njihanja, bez neznatnih ograni~enja. Zatim, ako je impuls

zna~ajnog intenziteta, klatno startuje sa relativno velikom brzinom, ali
putanja koju prelaza protivi se pove}anju brzine tako da je vreme
prakti~no konstantno za svaki impuls ili luk njihanja.
Klatno koje se slobodno nji{e podesi}e svoje njihanje prema
impulsu koji prima, i svako ometanje koje moè biti prouzrokovano
zaklju~avanjem ili otklju~avanjem isklju~ivanja, odrazi}e se na
pravilnost kretanja manje ako je bliè centru njihanja nego krajevima.
Po{to se luk njihanja pove}ava, pojavljuje se veoma malo pove}anje
vremena potrebnog za kretanje, {to je ustvari i poèljno da bi impulsi
koji se predaju klatnu uvek budu jednaki.
Jedan od ranijih oblika klackalice bio je poznat kao "lenger" ili
"sidro". Sa ovim tipom, klatno nikada nije slobodno, ali je kontrolisano
klackalicom s kraja na kraj njihanja. Da bi spre~ili ovaj efekat,
mehanizam kao na sl. 28, bio je {iroko rasprostranjen. Kada je
klackalica u radu, leàjevi A i B se naizmeni~nu uzup~uju u zupce na
to~ku klackalice, daju}i mu kretanje sa prekidima u smeru strelice. Sa
mehanizmom u prikazanom poloàju, ta~ka zupca C je zako{ena za
klizanje leàja A, ~ime klatnu daje impuls za njihanje u levo. Kada
zubac D udari u stranu leàja B, kretanje to~ka klackalice }e biti
prekinuto dok klatno ne vrati svoje kretanje i zanji{e dovoljno daleko
da oslobodi zubac D; po{to ta~ka D kliza kroz iskrivljeni kraj od B,
klatno prima drugi impuls, i ovo kretanje sa prekidima se nastavlja ili
pokre}e toàk klackalice u krug koje moè biti ostvareno tegom ili
oprugom.
U konstrukciji klackalica ovog tipa, leàjevi (A i B) tako su
locirani da ne obuhvataju vi{e od jedne tre}ine obima to~ka klackalice.
U konstrukciji satnih mehanizama, poèljno je imati pogon takvog
intenziteta koji ne}e ubrzavati niti usporavati kretanje klatna.
Klackalice na prenosnim satovima imaju to~ak za balansiranje umesto
klatna da bi regulisali period prekidne akcije, ali svi od ovih klackalica
rade sa istim generalnim principima.
424
USTAVLJA^KI MEHANIZAM SA OSLOBA\AJU]IM

ZUPÎ]EM
Neki dovitljivi ustavlja~ki mehanizmi primenjeni na pogonskom
to~ku bicikla, dozvoljavaju pedalama mirovanje za vreme kretanja
nizbrdicom ili ravnicom. Princip rada konstrukcije koja je {iroko
primenjena, prikazan je na pogledu delimi~nog preseka A (sl. 29).
To~ak sa zupcima nije direktno spojen sa unutra{njim ~lanom koji je
prikazan u delimi~nom preseku, ali se kretanje sa jednog dela na drugi
prenosi frikcionim kontaktom. Unutra{nji prsten ima niz udubljenja na
podjednakom rastojanju po obimu. Svako od ovih udubljenja sadrì
valj~i} ili kuglicu od tvrdog, cementiranog ~elika i udubljenja na prstenu
koja su blago isko{ena. Valj~i}i su uba~eni u ove isko{ene povr{ine
pored kojih su male spiralne opruge.
Sl. 29. - Ustavlja~ki mehanizam sa osloba|aju}im zup~i}em
Sl. 30.
Sl. 31.
Sl. 32
Faze postavljanja ustavlja~kog mehanizam sa osloba|aju}im zup~i}em
425
Sl. 33.
Sl.34.
Faze postavljanja ustavlja~kog mehanizam sa osloba|aju}im zup~i}em
Svako relativno kretanje unutra{njeg ili spolja{njeg ~lana ovog
mehanizma, prouzrokuje da se ovi ~eli~ni valj~i}i kotrljaju po zako{enoj
povr{ini i zabravljuju dva ~lana (unutra{nji i spolja{nji), ~ine}i krutu
vezu, ili u kretanju u drugom pravcu osloba|aju pogonski i pogonjeni
~lan, od me|usobne povezanosti. Na primer, ako se spoljni ~lanobr}e u
smeru kretanja kazaljke na satu, svi valj~i}i se odmah uklinjuju u svojim
udubljenjima. Ako se spoljni ~lan iznenada zaustavi a unutra{nji ~lan
nastavi da se kre}e, valj~i}i se odmah osloba|aju.
Potpuno razli~it tip od prethodno pokazanog, a koji se primenjuje
na glavi bicikla, prikazan je na sl. 30. koji prikazuje njegov metod rada.
Spolja{nji zup~anik je sa napravljenim udubljenjem na unutra{njoj
strani u koje upada klin u obliku polumeseca a, koji deluje kao
skakavica. Dubina udubljenja i oblik dela A su takvi da zub unutra{njeg
prstena B moè slobodno pro}i kada se kre}e u smeru pokazanom
strelicom na sl. 30. sa kretanjem u ovom smeru, deo A dobija njihaju}e
kretanje u svom leì{tu - udubljenju u spoljnom prstenu - ~ime
omogu}ava prolaz narednih zuba. Kada je relativno kretanje u
suprotnom smeru, kao {to je pokazano na sl. 31., zub unutra{njeg
prstena zaokre}e deo A u njegovom leì{tu, kao {to je pokazano na
narednim crteìma, dok se kona~no ne u~vrsti izme|u dva dela,
prikazanih na sl. 34. Ovi mehanizami, tako|e nazvani "slobodni to~ak"
ili "fraj lauf", kasnije su bili zamenjeni ure|ajima koji rade na istim
generalnim principima s tim {to je i dodata funkcija povratnog kretanja,
tj. kretanja pedale u suprotnom smeru koje je sluìlo kao ko~nica.
426
USTAVLJA^KI MEHANIZAM ZA OBRTNU STEGU

Stega prikazana na sl. 35. opremljena je sa dve specijalne ~eljusti
za stezanje trokrakog mesinganog ure|aja i postavljanjem za obradu
svakog od tri otvorena kraja bez zaustavljanja struga. Postavljanje je
kontrolisano polugom sa strane ma{ine, koja automatski steè i zatvara
mehanizam.
Blok A sa ~eljustima sadrì mehanizam za postavljanje. êljust B
je integralna sa blokom C. U ta~ki D nalazi se ustavlja~ sa osam zuba
(videti projekciju levo). Skakavice E i F uklju~uju se u ovaj ustavlja~ i
rotiraju ~eljusti. Kliza~i G i H nose skakavice, i oni su zase~eni i
u`lebljeni u ~eljusni blok A.
Kretanje kliza~a H napred uklju~uje potiskuju}u skakavicu E i
obr}e ustavlja~ za jednu osminu obrtaja, a povratnim kretanjem
uklju~uje kukastu povla~e}u skakavicu F, ~ime se kompletira ~etvrtina
obrtaja potrebnog za svaki od tri poloàja. Opruge I drè skakavice u
odgovaraju}em poloàju.
Plo~a J pri~vr{}ena za stubi} C. Donja strana plo~e J, zabu{ena je
konusnim zabu{iva~em, na tri mesta, u koja upada ~ivija za
zabravljivanje K, ~ime se obezbe|uje svaka od odre|enih pozicija.
îvija za zabravljivanje je pogonjena bregom koji je integralni deo
kliza~a H, kao {to je pokazano na detalju (gornji levi ugao na sl. 35).
Gledaju}i na crte` ~eljusti, primeti}emo da postoji zna~ajan zazor
izme|u skakavice E i ustavlja~a D. Ovo je zbog toga {to }e breg na
~eljusti H, pro}i ispod rolera na bo~noj poluzi i pomeriti je dovoljno da
odvoji ~iviju za zabravljivanje od plo~e J pre nego {to skakavica E
zapo~ne obrtanje ustavlja~a.
U zadnjem pogledu ~eljusti primeti}emo dve u{ice koje su
pripojene licu ~eljusti u L. Donji krajevi obru~a M obr}u se u u{icama L.
Gorni krajevi obru~a M obr}u se u `ljebovima prose~enim
transverzalno kroz kliza~e H i G u N. Projekcija obru~a spojena je
karikom P sa ~ivijom Q koja kliza u vretenu.
Rukavac R kliza preko zadnjeg kraja vretena i pomera klin
upotrebljen u regularnom automatskom mehanizmu ~eljusti. Ruka-vac
R tako|e je spojen sa ~ivijom Q preko poluge S. Obru~ M ima rolere
koji su ukop~ani u `ljebovima rukavca R. Ovaj obru~ se obr}e u U na
ramu ma{ine, i njegov gornji kraj je pri~vr{}en preko karike za
osciluju}u ru~icu, koja pokre}e mehanizam za dodavanje. Grani~nik V
ograni~ava povratno kretanje kliznog mehanizma.
427
Sl. 35. - Stega obrtne glave struga ~ije okretanje moè biti odre|eno
Obe ~eljusti su oslonjene u aksijalnim leàjevima. Jedino je donja
~eljust nose}a. Nepokretne ~eljusti su o`lebljene kroz glavnu stegu i
428
pri~vr{}ene vijkom kao {to je pokazano u W na krajnjem gornjem

crteù.
Ovi ~eljusni blokovi su pri~vr{}eni za dvo~eljusnu stegu ali mogu
biti dizajnirani i za pri~vr{}ivanje ravnih plo~a. Materijal, upotrebljen za
~eljusti je ~elik; obru~ i kliza~ su liveno gvo`|e. Same ~eljusti svojom
konstrukcijom su predvi|ene za lake i srednje lake poslove, po{to
stezanje potrebno za te{ke poslove zahteva tako velike ~eljusti da ne bi
bilo mogu}e okretati ih ru~nom polugom a osloba|anje ~eljusti ne bi
bilo mogu}e bez poreme}aja ravnanja povr{ina koje se obra|uju.
U obradi mesinganih delova kod kojih je ovakav tip ~eljusti
upotrebljen, svaki od tri pre~nika je bu{en na razli~itu dubinu; zbog toga
tri glave za bu{enje moraju biti upotrebljene na obrtnoj glavi. Navoji na
svakom od ova tri pre~nika su ~ak jednaki. Ovakva konstrukcija
omogu}ava ~ak i obradu oko 665 delova dnevno.
429
MEHANIZAM MAKAZA PRESE- KONTROLISAN

USTAVLJA^KIM MEHANIZMOM
U proizvodnji odre|enih delova automobilskih hladnjaka, dva
rebra su prose~ena upotrebom o{trih noèva u~vr{}enih u konzoli
montiranoj na desnoj strani prese. Sedam udara klipa je potrebno za
probijanje svih rupa u rebru tako da je funkcija noà jednom u svakih
sedam udara klipa (sl. 36).
Sl. 36. - Mehanizam koji sluì za prosecanje noèvima na svakih sedam

kretanja klipa na dole
Na desnoj strani rama, namontiran je ustavlja~ sa 14 zuba A, koji
je u kontaktu sa polugom B, koja se potiskuje oprugom, na ku}i{tu
430
ma{ine. U svakom povratnom kretanju rama, ustavlja~ se zaokrene za

jednu ~etrnaestinu obrtaja pri svakom udaru.
Dijametralno, jedan drugom su, na ustavlja~kom to~ku,
postavljena dva zavrtnja C, i na svakom sedmom kretanju rama na dole,
jedan od njih dolazi u kontakt sa gornjim krajem poluge D, okre}u}i
donji kraj poluge na desno tako da se ona uklju~uje sa okvirom koji nosi
noève za prosecanje E. Zatim u slede}em taktu rama, poluga D
potiskuje okvir sa noèvima na dole prosecaju}i rebra. Oprugom
potiskivana skakavica F spre~ava ustavlja~ki to~ak A od okretanja
unazad kada je ostvaren kontakt sa polugom D, a opruga G osigurava
da druga bude oslobo|ena iz okvira noà kada drugi od zavrtnjeva
prolazi gornji kraj poluge.
431
MEHANIZAM SA USTAVLJA^KIM TO^KOM ZA JEDNOLIKO

KRETANJE SA PREKIDIMA I VELIKO OPTERE]ENJE
Mehanizam sa nazubljenim to~kom - ustavlja~em i skakavi-com,
prikazan na sl. 37. konstruisan je za precizno pomeranje sa prekidom i
velikim optere}enjem pri srednjim brzinama. Vratilo nazubljenog to~ka
- ustavlja~a, opremljeno je da se blokira u periodu mirovanja i da
onemogu}i pomeranje unazad i osigura jednoliko prekidna pomeranja.
To~ak ustavlja~a W slobodno se obr}e na pogonskom vratilu,
koje je prikazano na preseku. Iza vratila nazubljenog to~ka, a pri~vr{}en
za pogonsko vratilo, nalazi se ekscentar E koje je povezan sa kratkom
laktastom polugom B koja se obr}e u osloncu P. Radna skakavica O je
uleì{tena za dugu polugu B. Skakavica R, koja blokira ustavlja~ za
vreme perioda mirovanja (praznog hoda) je uleì{tena u U i prikazana
je u fazi kad se vr{i blokiranje. Obe skakavice, O i R su obi~no
prinu|ene da budu u zahvatu sa to~kom pomo}u spiralne opruge C,
koja je pri~vr{}ena za svaku skakavicu. Na gornjem kraju duge, poluge
se nalazi ~eli~na plo~a S koja uklju~uje lisnatu oprugu F tako da se
podiè skakavica R koja je pri~vr{}ena za oprugu F.
Ovaj mehanizam radi sa konstantnom brzinom pogonskog vratila
koje se moè obratiti u svakom smeru u odnosu na ustavlja~ki to~ak,
kao poluga; pune i isprekidane linije prikazuje ekstremne poloàje
laktaste poluge B i skakavice O. Pre nego {to skakavica O do|e u
zahvat sa zubom ozubljene plo~e na vratilu W, plo~a S, koja se aktivira
pomo}u opruge F, podiè skakavicu R, tako da se osloba|a nazubljeni
to~ak W.
Malo pomeranje plo~e S ~ini da osna linija prolazi izme|u P i U;
zbog toga, i isklju~uje se od strane opruge F, ali ne pre nego {to
skakavica O ne pomeri ustavlja~ W za oko pola zuba, tako da kada
plo~a S pro|e oprugu F, kraj kuke skakavice R pada na vrh slede}eg
zuba. Pre nego {to skakavica O dostigne kraj svog kretanja napred,
plo~a S se pomera tako da ~eona strana zuba do|e u kontakt sa istom na
kraju hoda i svako dalje kretanje je onemogu}eno. Za vreme trajanja
povratnog kretanja plo~e S u po~etni poloàj, plo~a S stiska oprugu F i
povija je blago nagore {to obezbe|uje pouzdanu blokadu skakavice.
Ovaj mehanizam ima prenosni odnos 12:1 {to ~ini 12 obrtaja
vratila W. Veza izme|u nazubljenog to~ka - ustavlja~a i pogonskog
~lana se ostvaruje posredstvom zup~anika koji se ne vide.
432
Sl. 37. - Mehanizam konstruisan da pomera te{ke terete sa prekidima i

precizno
433
OBRTNO KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U

KONSTANTNE ROTACIJE VRATILA
Mehanizam koji je prikazan na slici 38., konstruisan je za
preno{enje obrtnog kretanja sa prekidima, na vratilo D od vratila A,
koje ima konstantno obrtanje. Ovo pomeranje sa prekidima pokre}e
ure|aj za posmak na ma{ini za oblikovanje ìce koji zahteva da
pogonjeni ~lan u~ini tri obrtaja za svaki obrtaj pogonskog vratila.
Pogonsko vratilo A, za koje je pri~vr{}en disk B, rotira konstantnom
brzinom u smeru koji pokazuje strelica. Disk poseduje tri jednake ~ivije
C na jednoj strani. Nazubljeni to~ak - ustavlja~ E, pri~vr{}en je za
vratilo D. Poluga F nosi skakavicu G i slobodno se obr}e na vratilu D.
Poluga H sluì da drì skakavicu G u kontaktu sa nazubljenim to~kom E
i prisiljava rotaciju poluge F u smeru koji je suprotan u odnosu na onaj
u kome je pogonjen ~lan B.
Sl. 38. - Pogonski mehanizam na bazi zup~aste plo~e sa strelastim

zubima i skakavcem koji se koristi u ma{ini za oblikovanje ìce.
434
Skakavica G je tako postavljena da kada je kraj u zahvatu sa

nazubljenim to~kom E, njen drugi kraj leì u putanji ~ivije C. Kada
jedna od ~ivija C na~ini kontakt sa skakavicom G, skakavica je
povezana sa njim ~ine}i tako da nazubljeni to~ak E zarotira. Ako ~ivija
F na skakavici G do|e u dodir sa bregom J, skakavica G se isklju~uje iz
nazubljenog to~ka E, koji tada zaustavlja kretanje.
Kontinualno pomeranje diska B prouzrokuje da kraj skakavice G
i dalje bude pritisnut dejstvom brega J, dok skakavica miruje ispod
~ivije C. Dva pogleda na mehanizam, pokazuju skakavicu G kada nije u
zahvatu sa nazubljenim to~kom E. Kako je skakavica u prekidu
kontakta sa ~ivijom C, delovanje opruge H uslovljava da skakavica G i
poluga F, rotiraju u smeru koji je suprotan u odnosu na onaj koji ima
pogonski ~lan B dok gornji kraj poluge F pritiska kraj brega J koji
ograni~ava njegovo pomeranje i kontroli{e ugaono pomeranje
ozubljenog to~ka E. Pogonsko pomeranje se ponavlja uvek kada neka
~ivija C do|e u dodir sa skakavicom.
435
SKAKAVICA POGONJENA BREGOM

Mehanizam za dodavanje odnosno kretanje sa prekidima
upotrebljen je kod obrtanja te{kog cilindra prikazanog na sl. 39. Ovaj
ure|aj je konstruisan da pokrene rotaciju cilindra iznenadnim
kretanjem, zaustavlja brzo i drì u stanju mirovanja za odre|eni period
vremena, a zatim se ciklus ponavlja. Na pogledu sa leve strane,
mehanizam u poloàju kada se cilindar drì u stanju mirovanja. Pogled
sa desne strane pokazuje mehanizam u trenutku kada predvi|eno
kretanje po~inje.
Sl. 39. - Skakavica pogonjena bregom

Primeti}emo da postoje ~etiri glavna dela mehanizma, zup~asti
to~ak - ustavlja~ A, skakavica B, zglobna poluga C i breg D. Kada roler
E na zup~astoj poluzi C zauzme najvi{lju ta~ku brega D, ustavlja~ A }e
dosti}i svoju zadnju ta~ku obrtanja i biti zaklju~an zubom F na zglobnoj
poluzi C radi spre~avanja daljeg obrtanja u pravcu strelice, dok
skakavica B spre~ava ustavlja~ od povratnog obrtanja odnosno obrtanja
u suprotnom smeru.
Po{to se breg D obr}e konstantnom brzinom u smeru strelice,
roler E }e posle izvesnog vremena, predvi|enog konstrukcijom brega,
zauzeti najniì poloàj (prikazan na slici sa desne strane) te }e zub f iza}i
436
iz zahvata a skakavica }e "presko~iti" odre|eni broj zuba i zauzeti

poloàj za po~etak novog pokretanja zglobne poluge C, preko rolera E i
skakavice B.
437
MEHANIZAM ZA DODAVANJE SA VELIKIM BRZINAMA I SA

POUZDANOM BLOKADOM
Mehanizam za dodavanje, prikazan na slici 40., projektovan je za
rad rolne R koja se koristi u sprezi sa jedinicom za {tampanje na
{tamparskoj ma{ini. Jedan kraj rolne R i nazubljeni to~ak Z sa svojim
pokretnim i blokiranim skakavicama, montiran je na poluzi A. Po{to je
kretanje poluge A oko vratila U oscilatorno, neophodno je imati valjak
R koji ima suprotnu rotaciju za vreme povratnog kretanja podeonih
skakavica D i E. Za ovu svrhu nije bilo prakti~no koristiti frikcioni
ure|ej za dodavanje.
Podeoni mehanizam se ne pobu|uje pomo}u oscilatornog
kretanja po{to su podeona skakavica E i poluga F pomerljivo spojeni
zajedno, i zabravljuju skakavicu J koja je spojena za om~u skakavice H,
ali ovo nije prikazano u ilustraciji.
Da bi se odredio roler R, karika B daje odgovaraju}e kretanje
koje rotira polugu C u smeru kazaljke na ~asovniku. Odre|ivanje
skakavica D i E je povezano sa laktastom polugom C pomo}u osovine
Y. Skakavica D, koja je trenutno u poloàju koji je ostavren pomo}u
opruge M, aktivira nazubljeni to~ak Z koji je spojen za vratilo X.
Skakavica se drì u datom poloàju pomo}u veza poluga F i G.
Blokiraju}a skakavica J je pomo}u opruge pri~vr{}ena za polugu
G, a skakavica sa om~om K se drì u aktivnom poloàju sa nazubljenim
to~kom Z, pomo}u opruge O. Skakavice J i K su pri~vr{}ene za ru~icu
A pomo}u osovinice W i V. Po{to laktasta poluga C rotira, pokazna
skakavica D rotira nazubljeni to~ak Z. Pokazna skakavica je isklju~ena
pomo}u dejstva poluga F i G. Po{to se poluga G pomeri napred, ~ivija L
uvek blokira skakavicu J da dosegne vrh nazubljenog to~ka Z kroz
dejstvo opruge N.
Kada pro|e zub nazubljenog to~ka, opruga N gura blokiraju}u
skakavicu J u uzubljenje. Skakavica sa om~om K je iskop~ana pomo}u
zuba nazubljenog to~ka Z i stavljena je u aktivni poloàj na kraju
radnog hoda pomo}u opruge O. Poloàji skakavica D, E i J na kraju
pomeranja napred, ili pokazuju}eg pomeranja, prikazani su punim
linijama u projekciji desno. Isprekidane linije na ovoj projekciji
pokazuju poloàj om~i i skakavice K kada je laktasta poluga zavr{ila
svoj povratni hod.
438
Isprekidana linija skakavice sa om~om H i blokiraju}e skakavice

J pokazuju poloàje ovih skakavica kad J pre|e vrh zuba nazubljenog
to~ka Z.
Sl. 40. - Pouzdan mehanizam za posmak na bazi strelastog ozubljenja sa

skakavcem konstruisan za rad na velikim brzinama.
439
U povratnom hodu se nazubljeni to~ak drì u stanju mirovanja

pomo}u skakavice K koja je vra}ena u svoj osnovni poloàj. Skakavica
D je iskop~ana pomo}u zuba nazubljenog to~ka, a skakavica E je
vra}ena pod dejstvom poluga F i G. Skakavica J nije iskop~ana sve do
poslednje ~etvrtine radnog hoda laktaste poluge C, kada se iskop~ava
pomo}u ~ivije L koja pritiska skakavicu sa om~om nagore suprotno
delovanju opuge N. Gledaju}i linije crta- ta~ka skakavica D, E i J u
projekciji na desnoj strani crteà, skakavica J je prikazana u poloàju
koji zauzima posle iskop~avanja od nazubljenog to~ka Z; skakavica E je
prikazan kako se ukop~ava u nazubljeni to~ak; a skakavica D je
prikazana kako upravo prelazi preko zuba nazubljenog to~ka.
Treba primetiti u centralnoj projekciji i projekciji levo da su sve
veze pomo}u opruga na~injene pomo}u ~ivija P, S i T na skakavicama.
Ovo je pojednostavilo montaù i demontaù jedinice. Ka{njenje
blokiraju}e skakavice J je glavna karaktristika ove jedinice. Na
povratnom hodu laktaste poluge C, poluga F, kada se zarotirala za
jednu tre}inu od njenog potpunog pomeranja, uslovljava polugu G da se
pomeri samo za malu deonicu od svog celokupnog pomeranja. Posle
druge tre}ine pomeranja poluge F, poluga G }e imati pomeranje za
jednu polovinu svog hoda. Na taj na~in skakavica J nije deaktivirana
dok se ne kompletriaju tri ~etvrtine povratnog hoda laktaste poluge C.
440
KRETANJE SA PREKIDIMA MENJA POMERANJE

POGONSKOG VRATILA DVA PUTA
PRI JEDNOM OBRTAJU
Mehanizam sa nazubljenim to~kom koji automatski pove}ava i
smanjuje pomeranje pogonskog vratila dva puta u toku svakog obrtaja,
prikazan je na slici 41. Ovo kretanje je primenjeno kod ma{ina za
oblikovanje ìce da bi ostvarilo stalnu promenu dodava-nja. Zup~anik B
i nazubljeni to~ak C su montirani na vratilu A i obr}u se zajedno sa
njim. Oscilatorna poluga D je slobodna na vratilu A i nosi mali zup~anik
E, koji je spregnut sa zup~anikom B. Poluga D tako|e drì skakavicu J,
koja se uklju~uje sa nazubljenim to~kom.
Sl. 41. - Mehanizam sa ozubljenim to~kom koji automatski

pove}ava i smanjuje efektnu duìnu poluge dva puta
u toku svakog obrtaja
441
Poluga F je pri~vr{}ena na bok malog zup~anika E i spojena je sa

karikom G na njenom donjem kraju. Gornji kraj karike G nosi ~ivija na
osovinici K koja tako|e nosi jedan kraj poluge H. Osovinica K ulazi u
otvor u bloku M koji klizi u `lebu gornjeg kraja poluge D.
U toku rada, {ipka H daje periodi~no kretanje pomo}u brega.
Pomeranje {ipke H proizvodi oscilatorno kretanje poluge D na vratilu
A. U hodu napred skakavac J se aktivira sa nazubljenim to~kom C
uslovljavaju}i da ceo sklop da uradi deo okretanja u smeru pokazanom
strelicom na zup~aniku B. Na povratnom hodu skakavica J prelazi
preko nazubljenog to~ka C pri ~emu vratilo A, sa zup~anikom B, ostaje
u stanju mirovanja. Ovo uslovljava, da mali zup~anik E, koji je u sprezi
sa zup~anikom B, na~ini deo obrtaja.
Pomeranje malog zup~anika E, nosi polugu F u poloàj koji je
prikazan isprekidanom linijom R uslovljavaju}i da se karika G, koja je
pri~vr{}ena za polugu H, pomo}u osovinice K, pomeri napred
smanjuju}i osno rastojanje izme|u poluge K i vratila A. Na ovaj na~in
se menja duìna poluge F od L kao minimuma do L1 kao maksimuma.
Broj ciklusa za vreme jednog obrtaja vratila A je odre|en prenosnim
odnososm izme|u malog zup~anika E i zup~anika B, koji u ovom
slu~aju, iznosi 2 prema 1.
442
REVERZIBILNI, SOLENOIDOM POGONJEN MEHANIZAM SA

NAZUBLJENIM TO^KOM PRILAGO\EN ZA DALJINSKO
UPRAVLJANJE
Mehanizam prikazan na slici 42 ima interesantne mogu}nosti za
upravljanje ma{inom ili ure|ajem sa daljine. Protokom struje kroz jedan
od dva elektromagneta, ili solenoida L i R, jedna od dve opruge P }e se
istegnuti tako da }e se pomeranje nazubljenog to~ka promeniti za jedan
zub u jednom smeru, kada se protok struje prekine u jednom solenoidu.
Propu{tanjem struje kroz drugi solenoid pomeri}e se nazubljeni to~ak
za jedan zub, ali u suprotnom smeru. Solenoidi deluju vrlo brzo i
centiraju mehanizam bez udara. Prema tome, nazubljeni to~ak se moè
zaokrenuti brzo u jednom, ili drugom smeru, po èlji rukovaoca.
Konstrukcija bez prekida~a za usmeravanje struje kroz solenoide je
prikazana, ali bakarni kontakti postavljeni na periferiji obrtnog diska od
fibera ili bakelita, mogu biti konstruisani da obezbede elektri~ne
impulse sa prekidima za napajanje magneta, tako da }e svaki impuls
pomeriti nazubljeni to~ak za jedan zub u èljenom smeru.
Reverzibilni mehanizam bi mogao da se koristi, naprimer, na
liftovima kao indikator poloàja. Kori{}enjem samo neklih delova
ure|aja a eliminacijom drugih moè se dobiti samo onaj smer podele
koji treba da se upotrebljava. Svaki ure|aj je osposobljen za automatski
pomak za ozna~avanje. Za ovaj ure|aj su mogu}e i mnogobrojne druge
primene ako se koristi solenoidna kontrola ili ako se ista kontroli{e na
mehani~ki na~in. U nekim slu~ajevima se koristi kao nazubljeni to~ak za
rad u jednom smeru bilo da je magnetska, ili mehani~ka kontrola.
Elektromagneti se koriste za uklju~ivanje mehanizma i za
istezanje ili pritiskanje dve od opruga sa podesivim naprezanjem P. Ova
opruge su pode{ene da bi savladale trenje, u mehanizmu, odnosno
trenje delova koji deluju u ure|aju. Kada se ove opruge skupe one vr{e
postepeno preno{enje sile delova u zahvatu, tako da se smanjuju udari u
mehanizmu kada zub skakavice ulazi u me|uzublje nazubljenog to~ka.
Solenoid se ne moè koristiti za pomeranje nazubljenog to~ka jer
se sila povla~enje solenoida rapidno pove}ava ako se smanjuje hod. Na
primer, sa hodom, koji je 25mm, moèmo, obezbediti vu~nu silu od,
recimo, 5g, ali ako se duìna hoda na istom solenoidu smanji na 0,8mm,
vu~na sila moè da naraste na 2000g. Prema tome, daje se prednost
podesivom inicijalnom naprezanju opruge sa rezervnom opru`nom
silom za raspodelu funkcionalne sile u mehanizmu.
443
Slika 42. Mehanizam sa nazubljenim to~kom pogonjen elektri~nim

putem koji moè brzo da izvr{i indeksiranje u bilo kom smeru
444
RAD REVERZIBILNOG NAZUBLJENOG TO^KA USTAVLJAÂ

U razmatranju na~ina rada mehanizama, predpostavimo da se
kroz solenoid R, propu{ta elektri~na struja. Ovo uslovljava da se poluga
K pomera udesno, pritiskaju}i osovinicu J na poluzi G. Ova, obrtanjem
uslovljava, da kandà F na poluzi K, obrtanjem, pomera skakavicu E
tako da se trouglasti ispust Q, osloba|a me|uzublja u nazubljenom
to~ku. Poluga G se pomera udesno oko ose obrtanja kroz ta~ku A
povla~e}i trouglastu glav~inu H skakavice D da se podigne iz
me|uzublja nazubljenog to~ka.
Sl. 43. - Mehanizam prikazan na slici 42 sa radnim delovima u

poloàjima koje zauzimaju kada se primenjuje elektri~na struja.
Ova aktivnost podiè skakavicu B iz njegove kandè kao {to je
prikazano na slici 43 i povla~i ispust H u kandù koja je prethodno bila
zahva}ena skakavicom B. U ovom trenutku rada samo je skakavica C
angaòvana. Ova skakavica onemogu}ava nazubljenom to~ku da se
obrne suprotno od kazaljke na satu prilikom pojave trenja u pokretnim
delovima.
Opruga P je sada istegnuta i ako je kroz solenoid struja
prekinuta, ova opruga vra}a polugu G u centralni poloàj. Trouglasti
445
ispust H na skakavici D, pritiska nazubljeni to~ak preko jednog zuba u

smeru kazaljke na satu. Skakavac B pomera nadole trougao H i
zaustavlja kretanje nazubljenog to~ka. Na taj na~in, nazubljeni to~ak se
zaokrenuo za ekvivalent koraka ozubljenja svaki put kada je elektri~no
kolo zatvoreno i otvoreno. Smer rotacije se kontroli{e po èlji
operatora, a rotacija u suprotnom smeru se ostvaruje prekidom toka
struje kroz solenoid L umesto kroz solenoid R.
Opruge za skakavice B, C, D i E, konstruisane su da daju
dovoljnu silu istezanja za svaku odgovaraju}u skakavicu, dok inicijalno
istezanje opruge P je pode{eno da da dovoljnu silu za pokretanje
mehanizma i jezgra solenoida.
Sl. 42. pokazuje mehanizam u neutralnom poloàju - to je bez
elektri~ne struje primenjeno na magnete. Poluga K je pokazana u
centralnom poloàju zbog jasnijeg prikaza detalja, jer se poluga
verovatno nikada ne moè na}i u ovoj poziciji kada je mehanizam u
upotrebi. Ovde se moè primetiti da nije potrebno podesiti oprugu, tako
da }e ru~ica K biti u centralnom poloàju kada struja ne prolazi kroz
druge solenoide.
446
DODAVANJE SA PREKIDIMA SA REGULATOROM

POMERANJA
Pomak pomo}u nazubljenog to~ka - ustavlja~a i skakavice koji je
prikazan, na slici 44 je bio projektovan da ispuni slede}e uslove: (1) veli~ina pomaka treba da bude podesiva bez zaustavljanja ma{ine; (2) skakavica mora uvek da zavr{i radni hod u istom ugaonom poloàju; (3)
- posle okon~anja jednog okretaja, pomeranje u pomaku se mora
zavr{iti za jedan interval i skakavica mora uvek aktivirati isti zarez na
kraju pomeranja.
Pomeranje u dodavanju saop{tava se pomo}u kolenaste poluge
A, koja saop{tava nepromenjivo ugaono naizmeni~no kretanje plo~i B
oko ose osovine C. Kada se kolenasta poluga A obr}e u smeru koji
pokazuje strelica, obezbe|uje se brzo povratno kretanje skakavice.
Karika D prenosi kretanje na polugu skakavice E, a skakavica F prenosi
dodavanje na nazubljeni to~ak G.
Njihaju}a karika H je povezana sa karikom D i polugom za
sidrenje J, pomo}u koje se moè menjati poloàj du` segmenta K
povla~enjem ureza za oprugu L. Rukovaoc moè bez te{ko}a da podesi
ovaj ~lan na povratnom hodu skakavice F, ako delovi nisu pod
optere}enjem. Pode{avanjem poluge J, uslovljava da gornji kraj karike
D klizi du` donjeg ureza u plo~i B. Na taj na~in, ako se èli moè se
podesiti da poloàj gornjeg kraja poluge D bude bliè ili dalje od
sredi{ta obrtanja C, pa se moè obezbediti kra}e, ili duè pomeranje
skakavice F.
Donji urez u plo~i B je oblikovan na radijus koji je isti kao i
duìna karike D. Tako, ako je plo~a B u najvi{em poloàju, kao {to je
prikazano na crteù, centar E ureza lu~nog oblika }e uvek biti u istom
poloàju. Moè se videti, kada je kretanje zadràno u poloàju kao {to
je prikazano na slici, da se gornji kraj karike D moè pomerati za
ukupnu duìnu donjeg proreza bez dodavanja bilo kakvog kretanja
skakavice F. Okretna kop~a M omogu}ava precizno regulisanje
poloàja ta~ke E.
Nazubljeni to~ak G se retko sre}e sa oblikom da ispuni tre}i
zahtev. Broj pomeranja sa prekidima, po ciklusu se kre}e od 20 do 36, a
sa 4 obrtaja nazubljenog to~ka se ciklus zaokruùje i imamo 20 : 4 = 5
ureza i 36 : 4 = 9 ureza. Broj ureza se zahteva za razli~iti broj podela
(indeksiranja) pomeranja bez obzira {to se ovaj stepen omogu}uje na
447
isti na~in. Su{tina projekta je u tome da }e prvi urez za sva pomeranja u

pomaku uvek biti u g.
Dodavanjem koje se ostvaruje ovim nazubljenim to~kom je
o~igledno da grubi pomak zahteva minimalno ugaono pomeranje
skakavice F, {to je ekvivalent od 360 : 5 = 72, a poslednje dodavanje }e
zahtevati ugaono pomeranje od 360 : 9 = 40. Urezi koji su najbliì urezu
g su g1 i g2 i oni su raspore|eni na 40 sa svake strane od ta~ke g, ili 80
ukupno.
Sl. 44. - Konstrukcija mehanizma za dodavanje sa nazubljenim to~kom ustavlja~em i sa regulatorom pomeranja
Sada, ako se anker-poluga J pomerila za vreme perioda obrtanja
kada se pomak pove}ao do maksimalnog iznosa, prvo ili dva pomeranja
koja prate promenu, mogla bi biti nestabilna i skakavica moè kratko da
padne od zahtevanog pomeranja, ali uvek, ako se desi da uklju~i g, koji
odgovara pomaku od 40, ili 36-og podeonog ciklusa, a naginjanje od 72
stepena i jos, recimo, 3 stepena zazora, bilo bi nedovoljno da aktivira
zub u g2, koji se nalazi na 80 stepeni od g1. Tako, ne}e biti pomeranja
nazubljenog to~ka G i ne}e biti prekidnog pomeranja sve dok se
skakavica F ne pokrene i ne aktivira zarez g na ispravan na~in.
Nazubljeni to~ak G }e tada rotirati dok zarez g ne dostigne krajnju
ta~ku.
448
Iz prethodnog razmatranja postaje o~igledno da grubi pomak

moè biti manji dva puta nego {to je zavr{ni pomak a u cilju
obezbe|enja propisnog rada. Tako, ako uzmemo da je S jednako
najmanjem broju deljenja, a G najve}em, G mora da bude jednako 2S 1. U opisanom slu~aju, S = 5; dok je G = 9. Ako je S = 8, G = 15.
Teoretski, moèmo koristiti sve brojeve od 9 do 14 uklju~uju}i
iste. U praksi, me|utim, neke od ovih podela mogu smetati, ali se to
moè izbe}i upotrebom dva ustavlja~a koji su montirani jedan za
drugim. Naravno, potrebne su posebne skakavice. Ako male
nepravilnosti u pomaku nisu previ{e neugodne, moè se koristiti
maksimalni broj zareza jednakih rastojanja. Svaki od ovih rastojanja }e
biti jednak 360 : 15 = 24 .
449
ROTACIJA USTAVLJAÂ SA PREKIDIMA ZA VREME

UBRZAVANJA I POVRATNOG KRETANJA POLUGE
SKAKAVICE
Mehanizam prikazan na slici 45. projektovan je da omogu}i
automatsko dodavanje za osciluju}i sto bu{ilice. Mehanizam je tako
konstruisan da sto dobija pomak unutar operacije preokreta na kraju
svakog hoda. Nazubljeni to~ak se obr}e u smeru kazaljke na satu kada
se leva skakavica E pomera nadole, a G se obr}e u istom smeru kada se
desna skakavica E pomera nadole.
Skakavice E su povezane sa polugom D i funkcioni{u sa njom.
Kliza~, ili jedinica B, koja se aktivira pomo}u mehanizma za dodavanje,
je montirana na osciluju}em stolu A brusilice
^lan D je montiran u sredi{tu ~ivije S. Kada je sto A na kraju hoda,
donji kraj poluge pritiska jedan od elemenata zaustavljanja F. Ova
aktivnost uslovljava da se ~lan D okrene oko ~ivije S prenose}i tako
obrtno kretanje na jedan od ustavlja~a G kroz skakavicu E. Ustavlja~i
su osigurani da spregnu zup~anike W, od kojih je jedan montiran na
vu~nom vretenu kliza~a. Zbog toga obrtno kretanje ~lana D uslovljava
vu~no vreteno da se obr}e u istom smeru kada sto menja smer kretanja
na kraju svog hoda.
Veli~ina ugaonog pomeranja ~lana D je odre|ena poloàjem
elemenata zaustavljanja F respektuju}i poloàj stola u momentu
promene smera kretanja. Po{to se ~lan D aktivira kad do|e u kontakt sa
jednim od zaustavlja~a F, isti je nagnut u ispravnom smeru za operaciju
zaustavljanja pomo}u F na drugom kraju stola.
Ru~ica H se moè povezati sa vu~nim vretenom kliza~a
aktiviranjem dugmeta C da uklju~i unutra{nju spojnicu. Ako je ru~ica
tako povezana, to obezbeduje mogu}nost da se vr{i pomeranje kliza~a
napred - nazad. Sa mehanizmom za automatsko dodavanje koji je
primenjen kao {to je prikazano na slici, zapinja~a E bi se mogla izbaciti
iz kontakta sa nazubljenim to~kom - ustavlja~em.
450
Sl. 45. - Osciluju}i sto brusilice opremljen mehanizmom za automatsko

dodavanje
451
POGON ZA OBRTANJE SA PREKIDIMA U OKVIRU JEDNOG

OBRTAJA
Mehanizam koji }e biti opisan, konstruisan je da disk obr}e sa
prekidima, na mahove, tako {to }e na~initi jedan obrtaj za vreme dok
glavna ma{ina zaklju~i kretanje u pomaku. Ustavlja~ A, slika 46, koji je
pri~vr{}en na vratilu B, obr}e se kontinualno konstantnom brzinom.
Vratilo B slobodno rotira izvan glav~ine diska C, ali ako je skakavici D,
koja je pri~vr{}ena za disk C, omogu}eno da aktivira to~ak ustavlja~a A,
delovi A i C }e rotirati kao jedna celina. Zup~anik E, koji je pri~vr{}an
za vratilo B, tada prenosi kretanje na kliza~ (ne vidi se na crteù).
Sl. 46. - Mehanizam pomo}u koga rotaciono vratilo B daje jedan obrtaj
zup~aniku E, kada vratilo F otpusti bravicu G
Po okon~anju kretanja u pomaku, vratilo F se prebacuje u smeru
obrtanja kazaljke na satu dok brava G, koja je pri~vr{}ena za vratilo F,
osloba|a put do poluge H. Ovo osloba|a polugu H da propusti kraj
452
skakavice D, pomo}u koje je oslonjena na klin J pod dejstvom opruge

K, i uklju~uje obrtanje ustavlja~kog to~ka na na~in kako je ilustrovano
na slici 47.
Sl. 47. - Poloàj poluge H posle otpu{tanja bravice G sa sl. 46
Sl. 48. - Jezi~ak L uklju~uje kuku h koja podiè polugu H

S obzirom na potrebu da se ograni~i obrtanje diska C na jedan
obrtaj, izbo~ina jezi~ka L, koja je pri~vr{}ena za disk C i rotira zajedno
sa njim, aktivira gornju kuku h na poluzi H, kao {to je prikazano na slici
453
48. Tada jezi~ak L podiè polugu H dovoljno visoko da omogu}i bravi

G, slika 46, da se uklju~i u urez u poluzi H, i da poslednji pomenuti ~lan
drì u uspravnom poloàju. Ova promena poloàja poluge H, zauzima
mesto pre nego {to je jedan obrtaj okon~an. Kontinualno kretanje diska
C uslovljava da kraj skakavice D do|e u dodir sa donjom izbo~inom na
poluzi H, {to izvla~i skakavicu iz zahvata sa ustavlja~kim to~kom A i
blokira kretanje diska C po okon~anju jednog okretanja. Kada je poluga
H dole, gornja kuka mora da oslobodi kraj skakavice D, a donja kuka
na poluzi H mora da oslobodi izbo~inu L s obzirom da se èli da
mehanizam funkcioni{e korektno.
Sl. 49. - Pobolj{anje u razvoju prenosnika sa sl. 46

Uz propisanu pa`nju u pogledu podmazivanja, poluga H }e
funkcionisati zadovoljavaju}e ali prljav{tina ili smolasto ulje }e je
zadràvati u gornjem poloàju pa }e samo njena teìna omogu}avati
povratno kretanje. Zato je bilo odlu~eno da se promeni ovaj detalj. U
tom smislu je posluìla opruga koja }e da vu~e polugu H nadole, a
poluga M, kao {to pokazuje slika 49 }e biti zamena za polugu H. Ova
konstrukcija je bila jeftinija nego prva, a moment obrtanja oko osovine
N }e vr{iti manji frikcioni otpor nego klizanje poluge H.
454
Ostale iskustvene te{ko}e u vezi sa konstrukcijom prikazanom na

slici 46, omogu}ile su da se vremenski interval za osloba|anje brave G
podesi na prihvatljivu meru. Brzina rotacije ustavlja~kog to~ka A je
komparativno visoka i sa vrlo malim pomakom, a kretanje vratila F ne
moè da se odvija dovoljno brzo. Tako, brava G nije spremna da zadrì
polugu H ako je poslednji ~lan bio podignut pomo}u jezi~ka L. To zna~i
da bi disk otpo~eo sa drugim obrtajem pre nego {to je skakavica D, bila
oslobo|ena. Da bi se izbegla ova tesko}a, brava G je zamenjena sa dve
brave G1 i G2, slika 49. Brava G1 je pri~vr{}ena za vratilo F, ali brava G2
se slobodna obrce.
Kada se vratilo F obr}e u smeru kazaljke na satu, brava G gura
polugu M pomo}u ~ivije P. Poluga M tada zauzima poloàj prikazan u
gornjem desnom uglu slike 46. Na taj na~in poluga M se neznatno
nagne, ali kada se oslobodi pomo}u brave G2, zauzima poloàj direktno
ispod poluge M, onemogu}avaju}i tako da se povu~e za puno
odstojanje. Kada je vratilo F otpu{teno, a brava G1 vra}ena u osnovni
poloàj, opruga Q teì da vrati bravu G2, ali to ne moè da ostvari, jer
brava nailazi na bok poluge M. Poluga M je sada slobodna da se povu~e
izme|u dve brave i da pokrene ure|aj za jedan obrtaj. Ovo re{enje
onemogu}ava ostavrenje jednog okretaja dok se vratilo F ne vrati u svoj
osnovni poloàj.
455
ZAUSTAVLJANJE LANÂNIKA LANÂSTOG

TRANSPORTERA U JEDNAKIM INTERVALIMA
RADI UTOVARA TERETA
Beskrajna transportna traka tipa lan~anika dosta se koristi za
prenos lakiranih ili obojenih delova kroz pe} za su{enje. Drà~i, po
pravilu, se montiraju na svakom spoju spone. Kod jedne primene ovog
tipa, lanac prelazi put jednak duìni sedam spojeva a zatim se zaustavlja
dovoljno dugo kako bi se ovi spojevi napunili teretom pomo}u
mehanizma za automatsko dodavanje. Ovo kretanje sa prekidima kao i
zastoj lanca se stalno ponavljaju, tako da je lanac uvek pod punim
teretom prilikom prolaza kroz pe}.
Sklop za omogu}avanje ovakvog kretanja sa prekidima je
prikazan na slici 50. On se sastoji od pogonskog lan~anika A,
ustavlja~kog to~ka B, skakavice C, i pogonske spojnice D. Na svakom
spoju lanca je montirana tanka osovina, koja ima navoj na gornjem
kraju za drà~. Donji krajevi ovih osovina su opremljeni valjcima, koji u
odre|enoj ta~ki putanje lanca, dolaze u kontakt sa brzo kre}u}im
ko~nim kai{em (nije prikazan). Sve ovo ~ini da osovina, drà~ delova
rotiraju tako da se boja ili lak jednako nanose.
I lan~anik i ustavlja~ki to~ak su pri~vr{}eni za osovinu E, koja se
slobodno okre}e u ~auri D. Ona rotira stalno u smeru kazaljke na satu
od strane drugog dela ma{ine, a na njenom gornjem kraju je ~ivijom
pri~vr{}ena skakavica ustavlja~kog to~ka. Kako je prikazano, skakavica
nije u kontaktu sa ustavlja~kim to~kom zbog ~ivije F. Na ovaj na~in
lan~anik i lanac stoje dovoljno dugo kako bi se sedam drà~a delova
napunili teretom. Kako ~aura D nastavlja da rotira, spoljni kraj
skakavice prolazi ~ivija F, dozvoljavaju}i drugom kraju skakavice da
do|e u kontakt sa zubom i zaokrene lan~anik do poloàja prikazanog na
slici. Sada, kada je skakavica ponovo van kontakta sa ustavlja~kim
to~kom, dolazi do zastoja lan~anika dovoljno dugo kako bi se sedam
drà~a napunilo. Opisano kretanje se ponavlja prilikom svakog obrtaja
~aure D.
456
Sl. 50. - Mehanizam sa ustavlja~kim to~kom koji osloba|a lan~anik od

svog pogonskog ~lana u jednakim intervalima kako bi se kretanje lanca
odvijalo sa prekidima
457
DVOSTRUKI TIP KRETANJA SA PREKIDIMA

Mehanizam prikazan na slici 51 ima komponente sloène tako da
mogu da se koriste za dva odvojena procesa. Kod primene koja }e biti
prvo opisana, stalno rotiraju}a osovina A prenosi kretanje sa prekidima
osovini B. Na disku C, pri~vr{}enom za osovinu A, nalazi se ~ivija D
koja dolazi u dodir sa povr{inom unutra{njeg ekscentra u kombinaciji sa
ekscentrom i polugom. E.
Sl. 51. - Mehanizam za prenos kretanja sa prekidima od

ta~ke A do ta~ke B i obratno
458
Sl. 52. - Uve}an prikaz delova D i E sa sl. 52.

Poluga E se obr}e oko osovine B i ima nastavak za koji je vezana
opru`na skakavica F. Prikazane su dve opru`ne skakavice, ali moè ih
biti i vi{e, u zavisnosti od od predatog kretanja poluzi E, {to }e biti
obja{njeno kasnije.
Uve}ani prikaz, slika 52, prikazuje na~in stvaranja oscilacija
poluge E. Kretanje ~ivije D po unutra{njoj povr{ini ekscentra poluge E
primorava polugu da se zaokrene ka jednoj strani i dostigne ta~ku, kako
je prikazano isprekidanom linijom, gde ~ivija D prelazi preko vrha ili
ramena povr{ine ekscentra. Poloàj ~ivije D na ekscentru daje kretanje
bez klizanja na poluzi i elimini{e upotrebu bilo kakve opruge.
Ako je prazan hod kod kretanja poluge dovoljan da stvori
kretanje kod skakacice jednako polovini koraka zubaca zup~anika
ustavlja~kog to~ka G, onda su potrebne dve opru`ne skakacice, kako je
prikazano, gde je unutra{nja skakacica kra}a za polovinu koraka
459
zubaca. Ako je prazan hod poluge jednak tre}ini koraka zuba, potrebne
su tri opru`ne skakacice, svaka kra}a od slede}e za tre}inu koraka zuba.
Na ovaj na~in, broj naizmeni~nih kretanja zup~anika G moè da varira u
skladu sa zahtevima.
Kod druge primene, osovina B se kre}e stalno u smeru
suprotnom od kretanja kazaljke na satu. Preko sistema suvog kva~ila
(nije prikazano) osovina B pokre}e osovinu A u smeru kretanja
kazaljke na satu. Poluga E zaustavlja okretanje osovine A u odre|enim
intervalima, tako da se osovina A okre}e sa prekidima.
Posmatraju}i sliku 52, pretpostavimo da je ~ivija D dostigla
poloàj prikazan na slici isprekidanim linijama a osovina A je
pogonjena od strane osovine B preko pogona od strane suvog kva~ila.
Kako se osovina A sa svojim diskom okre}e, tako ~ivija D deluje na
povr{inu ekscentra poluge E, teraju}i je da se okre}e oko osovine B u
smeru suprotnom od rotiranja osovine B sve dok ~ivija D ne dostigne
svoj najniì poloàj, {to je prikazano punom linijom na slici 51 i 52. U
ovoj ta~ki ~ivija dolazi u kontakt sa ramenom poluge E a rotacija
osovine A se zaustavlja, zbog kontakta skakacice F sa zubima zup~anika
G.
Treba pomenuti da je pogon izme|u osovina A i B napravljen da
rotira osovinu A brè nego {to se kre}e pogonska osovina B.
Proklizavanje suvog kva~ila u pogonu od B do A se javlja, naravno, u
ovoj ta~ki i nastavlja se sve dok osovina B, koja rotira u smeru
suprotnom od kretanja kazaljke na satu i nosi pritom opru`ne skakacice
F sa sobom, ne u~ini da se poluga E zanji{e ili zarotira do poloàja
prikazanog isprekidanom linijom na slici 52.
460
KOMBINACIJA VALJKASTE SPOJNICE I USTAVLJA^KOG

TO^KA ZA PRENOS PROMENLJIVOG KRU@NOG KRETANJA
Osobina slobodnog hoda ili "slobodnog okretanja" valjkastog
suvog kva~ila se koristi radi postizanja prenosa promenljivog kru`nog
kretanja radnom drà~u ma{ine za poliranje. U vezu sa ovim kretanjem
dovodi se i mehanizam sa ustavlja~kim to~kom. Sli~ni delovi sa dva
razli~ita pre~nika se poliraju na ovoj ma{ini. Radne stanice imaju takve
povr{ine da dva velika radna dela moraju biti blizu jedan drugog, da bi
smanjili na minimum vreme praznog hoda to~ka koji ide sa jednog dela
na drugi. Me|utim, isti drà~ i isti radni prostor u~estvuju u poliranju
malog radnog dela; prema tome, bez posebnog mehanizma sa
promenljivim kretanjem prikazanim na slici (slika 53), do}i }e do
zna~ajnog gubitka vremena, zbog praznine koja mora nastupiti izme|u
dva rada.
Sa prikazanim mehanizmom, svaka radna povr{ina ide napred
prema to~ku za poliranje sve dok ne zapo~ne poliranje. Tada, kru`no
kretanje drà~a se odmah smanjuje na èljenu brzinu. Ova brzina drà~a
nastavlja se sve dok se radni deo ne odvoji od to~ka, nakon ~ega se
brzina odmah pove}a, tako da se drugi radni deo brzo pribliì to~ku.
Prenos konstantnog kru`nog kretanja dr~a~a je obezbe|en kod
poliranja velikih delova.
Mehanizam za prenos promenljivog kretanja drà~a je relativno
jednostavan. Drà~ pokre}e osovina A, koja rotira konstantnom
brzinom. Na ovu osovinu je pri~vr{}en zup~anik B, koji se spreè sa
zup~anikom C na stati~nom svornom zavrtnju D. Zup~anici C i E se
nalaze na istoj osovini, a kasnije se spreù sa zup~anikom F, koji je
slobodan da pokrene osovinu A. Pri~vr{}ena ~ivijom za zup~anik F i
slobodna da pokrene osovinu A je plo~a G, oko koje se obr}e H. Ona
pokre}e zup~asti to~ak J, sa prekidima ~ije kretanje kontroli{e
nepokretni ekscentar. N. To~ak J slobodno pokre}e osovinu A, ~iji levi
kraj omogu}ava manjem zup~aniku R da okre}e okretni mehanizam,
gde je mali zup~anik spregnut sa vode}im zup~anikom S koji je osiguran
sa zadnje strane okretnog mehanizma. Unutra{njost ozubljenog to~ka je
izbu{ena kako bi primila sistem valjaka, koji se sastoji od jezgra L i
valjaka M. Jezgro je pri~vr{}eno za osovinu A.
461
Sl. 53. - Mehanizam sa promenljivom brzinom obrtanja za rad drà~a

dela kod ma{ine za poliranje. îvija D se osloba|a kada se u toj ta~ki
ostvari dodir sa ramenom poluge a ciklus se zatim ponavlja kako je
opisano .
Odnos zup~anika B, C, E i F je takav da se plo~a G okrene 4 puta
za jedan okretaj vratila A. Prema tome, zbog mogu}nosti
preoptere}enja valjkaste spojnice, kada je skakavica H u dodiru sa
nazubljenim to~kom, obrtni mehanizam }e se okretati velikom brzinom
preko zup~anika R. Ipak, omogu}eno je automatsko isklju~ivanje
462
skakavice kada obra|eni to~ak po~ne da radi. Ovo je omogu}eno preko

ekscentra N.
Na primer, kada je skakavica uklju~ena u rad, okretni mehanizam
se okre}e velikom brzinom da bi postigao rad to~ka. Sa nazubljenim
to~kom u prikazanom poloàju, to~ak samo {to nije uklju~en u rad.
Kako plo~a G nastavlja svoje kru`no kretanje, ekscentar N izbaca
skakavicu iz spoja sa nazubljenim to~kom, dopu{taju}i valjkastoj
spojnici da primi kretanje i nastavi rotaciju okretnog mehanizma za
jednu ~etvrtinu od vrednosti prethodne ugaone brzine.
Ova nova vrednost ugaone brzine je konstantna i nastavlja se sve
dok obra|eni to~ak ne pre|e preko i prestane da radi. U ovoj ta~ki,
skakavica napu{ta donji kraj ekscentra N a zavojna opruga T je
primorava na spoj sa nazubljenim to~kom - ustavlja~em, tako da je jo{
jednom velika brzina plo~e prene{ena na ozubljenje, okre}u}i na taj
na~in okretni mehanizam odgovaraju}om brzinom kako bi postigao
slede}i poloàj prema obra|enom to~ku. Na taj na~in dva pogonska
~lana G i L naizmeni~no prenose zahtevanu brzinu manjem zup~aniku
R.
Ekscentar N je tako konstruisan da ne dozvoli spoj skakavice sa
ustavlja~em u toku jedne polovine obrtanja zup~anika R. Prema tome,
po{to plo~a G rotira ~etiri puta kao i jezgro L, ugaona brzina zup~anika
R za jednu polovinu kruga bi}e ~etvorostruka za ostatak preostale
polovine kruga.
Kada se dostigne ve}i rad, od okretnog mehanizma se zahteva
konstantna ugaona brzina. Za zadovoljavanje ovog uslova, rupe P i Q u
skakavici i plo~i, zasebno, se ravnaju, a ~ivija O se provla~i kroz njih.
Tako je skakavica odràna dalje od spoja sa nazubljenim to~kom kako
bi dozvolila valjku da prenese konstantno kru`no kretanje osovine A
direktno na zup~anik. Dovoljno trenje postoji kod razli~itih pokretnih
delova mehanizma kako bi se spre~ilo preoptere}enje valjkaste spojnice
svaki put kada se isklju~i skakavica. U slu~ajevima kada inercija delova
koji rotiraju moè da izazove preoptere}enje, jednostavna ko~nica moè
da se montira na jednom od pogonskih ~lanova.
Ovaj mehanizam je konstruisan za rad sa okretnim mehanizmom
na vertikalnoj plo~i, gde je angaòvanje valjaka u spojnici zavisno od
gravitacije. Me|utim, mehanizam se moè prilagoditi za bilo koji
poloàj spojnice ubacivanjem zavojne opruge iza valjaka. Lagano
kretanje valjaka spojnice se ne akumulira i ne menja poloàj okretnog
mehanizma, po{to lagani hod za svaki obrtaj zup~anika R je
nadokna|en pozitivnom akcijom ozubljenja.
463
RAZLIÎTO OZUBLJENJE ZA SAOP[TAVANJE LAGANOG

AKSIJALNOG KRETANJA VU^NOM VRETENU
Kod konstruisanja ma{ina ponekad je neophodno obezbediti
uslov za prenos kretanja sa prekidima vu~nom vretenu sa naizmeni~nog
kliza~a. Za srazmerno veliko kretanje zavrtnja dovoljno je obi~no
ozubljenje, ali za ekstremno malo kretanje, kao {to je ono potrebno
vu~nom vretenu i prikazano (vidi sl. 54), moraju se obezbediti posebna
sredstva.
Sl. 54 - Nazubljeni mehanizam za prenos neznatno malog kretanja

vu~nom vretenu.
Zavrtanj G obezbe|uje popre~no kretanje to~ka brusilice za
noève za ravno bru{enje drveta. On ima vrlo malo aksijalno kretanje
od 0,01mm za svaki krug kliza~a A. Za omogu}avanje potrebnog
464
kretanja, koriste se dva ustavlja~ka - to~ka C i D koji rade na razli~itim

principima. Jedan to~ak ima 23 zuba a drugi 24. Aksijalno kretanje oba
to~ka spre~ava drà~ B pri~vr{}en za ma{inu. Ovaj drà~ tako|e ima
leì{ta za to~kove. Moè se primetiti da je to~ak C osiguran pokretnim
klinom koji se pokre}e po `ljebu zavrtnja, a zavrtanj moè slobodno da
se kre}e u ovom to~ku uzdu`no. Otvor u to~ku D, me|utim, ima
zavojnicu kako bi zavrtanj mogao da radi. Ugaono kretanje se predaje
nazubljenom to~ku odgovaraju}im skakavicama E i F, koje se okre}u
oko kliza~a A.
Da bi smo objasnili rad mehanizma, pretpostavimo, radi
pojednostavljenja, da oba nazubljena to~ka imaju isti broj zuba. Tako,
za svaki obrtaj kliza~a A, oba to~ka, kao i zavrtanj, }e rotirati zajedno;
kao posledica toga ne}e biti aksijalnog pomeranja zavrtnja. Vra}aju}i se
na trenutno stanje, to~ak C ima jedan zub manje od to~ka D; zbog toga,
za jedan obrtaj kliza~a, skakavica F }e rotirati to~ak D za 1/24 obrtaja.
Usled razli~itosti u broju zuba, me|utim, skakavica E }e rotirati to~ak C
za 1/23 obrtaja; a aksijalno kretanje zavrtnja }e biti jednako razlici ova
dva kretanja pomnoèno korakom navoja, ili:
(
1
1
) 6, 4 = 0,0112942mm
23 24
Mo`da treba pomenuti da, {to se ti~e prethodnog obja{njenja,

obe skakavice se mogu sjediniti u jednu {iroku skakavicu koja obuhvata
oba to~ka. Me|utim, zahtevi ma{ine su bili takvi da je, zbog razli~itih
poslova bilo potrebno brè kretanje zavrtnja. Da bi se ovo postiglo,
skakavica E je zaokrenuta ulevo da bi oslobodila to~ak C i da bi se
dràla u ovom poloàju pomo}u bravice. Potiskiva~ je tako oslobo|en
~ime se zaklju~ava to~ak C radi spre~avanja njegove rotacije. Sva
kretanja koja isklju~uju kretanje to~ka kao i njegovo zaklju~avanje se
izvode podizanjem ru~ice. Me|utim, bravica, potiskiva~ i radna ru~ica
nisu prikazani. Sa isklju~enom skakavicom E, jedan obrtaj kliza~a }e
prouzrokovati samo nazubljeni to~ak D da rotira, ~ije ugaono kretanje
}e iznositi 1/24 obrtaja. Odgovaraju}e kretanje preneseno na zavrtanj je
pribli`no 0.0112942.
465
PODESIVA ZA[TITA SKAKAVICE KOD RAZLIÎTIH

KRETANJA TO^KA
Promene u izradi odre|enog proizvoda iziskuju skra}enje
kretanja ustavlja~kog to~ka na ma{ini. Novi sklop ustavlja~kog to~ka je
prikazan na slici 55. Osciluju}a poluga A je spojena za ekscentar (nije
prikazan) i nosi skakavicu E, kroz koju nazubljeni to~ak C prenosi
kretanje sa prekidima osovini F. Pode{avanje ugaonog kretanja ove
osovine omogu}avaju delovi za{tite D. Leì{te B je okrenuto nadole na
jednom kraju kako bi sluìlo kao podr{ka za za{titu, koja je u stati~nom
poloàju obezbe|ena setom zavrtnjeva. Blizu kraja hoda poluge, za{tita
diè skakavicu sa nazubljenog to~ka. Na taj na~in je deo slede}eg hoda
poluge kompletiran pre nego {to za{tita dozvoli skakavici da oslobodi
nazubljeni to~ak, pri ~emu je ugaono kretanje osovine skra}eno.
Sl. 55 - Primena {titnika nazubljenog to~ka kod smanjenja prenesenog

ugaonog kretanja
Razli~iti poloàji {titnika omogu}avaju tako|,e i razli~ite ugaone
brzine osovine.
466
KOMBINOVANJE EKSCENTRI^NIH I FRIKCIONIH

NAZUBLJENIH TO^KOVA ZA AUTOMATSKU
PROMENU DOBIJENOG KRETANJA
Na specijalnim ma{inama za poliranje, rad se izvodi pomo}u seta
oscilatornih ~etki sa abrazivnim sredstvom. Kod originalne konstrukcije,
radna povr{ina je primala jednoliko kretanje od strane nazubljenog
ustavlja~kog to~ka, koji prenosi svoje kretanje preko osovine do radne
povr{ine. Me|utim, pod odre|enim okolnostima, polirana povr{ina je
pokazivala seriju mrlja u skladu sa kretanjem radne povr{ine. Kako je
nemogu}e potpuno obrisati mrlje, razmi{ljalo se o razbijanju njihove
simetrije, kao i u~initi ih {to manje vidljivim. Ovo je omogu}eno
kori{}enjem razli~itih kretanja nazub-ljenog to~ka, konstrukcijom koja
je prikazana na slici 56.
Sl 56. - Mehanizam kod koga ekscentri~no postavljanje ustavlja~kog

to~ka menja efektivnu duìnu L ruke ustavlja~a od maksimuma na
minimum jednom za svaki obrtaj pogonskog vratila A.
467
Osovina A, koja omogu}ava rad radnoj povr{ini, nosi ekscentar B

koji je vezan za nju.
Oko ekscentra B se nalazi kai{ D, koji dobija
kretanje od poluge E. Ekscentar B ima kanale kako bi primio valjke C,
koji ~ine klasi~nu valjkastu spojnicu koja radi preko valjaka C izme|u
ekscentra B i kai{a D.
Kako se ekscentar B okre}e sa osovinom A, tako se efektivna
duìna L poluge konstantno menja, a njena promena se kontroli{e
zamahom ekscentra B. Pogled levo prikazuje mehanizam sa L u svom
maksimalnom poloàju, dok pogled desno prikazuje L u svom
minimalnom poloàju. Kako je naizmeni~no kretanje poluge E
konstantno, tako je stepen kretanja koje se predaje osovini A
kontrolisan duìnom rastojanja L poluge. Jedan raznoliki obrtaj se pravi
pri svakoj rotaciji osovine A.
468
MEHANIZAM ZA OSCILOVANJE DELA MONTIRANOG

NA POKRETNOM ^LANU
Ponekad konstruktori smatraju neophodnim prenos kratkog,
brzog osciluju}eg kretanja dela konstrukcije na ~lan koji je tako|e u
pokretu. Mehanizam prikazan na slici 57 je konstruisan da odgovori tom
zahtevu. Kod ovog mehanizma, od dela ili jedinice D se zahteva brzo
pomeranje nagore u odnosu na ram ili deo C u smeru prikazanom
strelicom F, a zatim da se vrati na po~etni poloàj. Ovo kretanje se
izvodi u trenutku dok se ram C kre}e nadole pri svom osciluju}em
kretanju u smeru prikazanom punom strelicom G.
Prikazani mehanizam je postolje sa ~ivijom koje se koristi kod
ma{ina za livenje za selekciju delova. Postolje koje se sastoji od mnogo
ravnih zaustavnih ~ivija, je klizaju}e u drà~u u obliku sa}a. Neke od
ovih ~ivija A prikazane su u povratnom ili po~etnom poloàju, dok su
druge, kao npr. one ozna~ene sa B, prikazane u svom potisnutom
poloàju. Ovi ustavlja~i su pore|ani u redove i u horizontalnoj projekciji
predstavljaju dvodimenzionalno polje u kome se kalupi mogu potisnuti.
Ram D se nalazi iznad postolja rama C koje je pri~vr{}eno
jednim brojem ~ivija E, i formira neku vrstu grube re{etke, koja kada se
podigne pod pravim uglom u odnosu na postolje u smeru prikazanom
strelicom F, vra}a sve potisnute ustavlja~e B u ravne poloàje A. Kada
jedinica za vra}anje, koja se sastoji od ~lanaka D i E, bude u donjem
poloàju u kontaktu sa ramom C, kako je prikazano, ona tada
dozvoljava novom kalupu da bude potisnut u postolju sa ~ivijom za
zaustavljanje kako bi bio spreman za novi krug.
Sada je neophodno izvesti operaciju ravnanja podizanjem i
istovremenim spu{tanjem jedinice koja se sastoji od ~lanaka D i E, dok
postolje pravi kratak i brz udarac u smeru G. Ovo se postiè sredstvima
jednostavne spoljne veze - poluga H deluje sa postoljem rama preko
valjka i `leba I. Polugu okre}e ekscentar (nije prikazan) preko veze J.
Preko jednog od nekoliko me|usobno povezanih kolenastih
zglobova L, koji sluè da obezbede stvarni istovremeni rad kod kretanja
~lanaka D i E, montiran je ustavlja~ki to~ak K. Ustavlja~ki to~ak je
vezan svornim zavrtnjem u postolju rama C i namena mu je da radi u
kombinaciji sa valjkom P na kolenastom zglobu L. Skakavica M ima
namenu da primi kretanje od poluge H preko veze N i njihaju}e plo~e
O, koja je tako|e postavljena na istom svornom zavrtnju kao i
ustavlja~ki to~ak K.
469
Sl. 57. - Prikazani delovi "masnim" linijama su primenjeni na jednoj

vrsti ma{ine za livenje koji se koriste za oscilatorno kretanje rama D
dok se ram C kre}e suprotno tokom oscilatornog kretanja.
Odmah se moè videti da za vreme hoda prikazanog
isprekidanom strelicom postoji preskok skakavice M preko zuba
ustavljackog to~ka, dok prilikom hoda u smeru prikazanom punom
470
strelicom, ustavljacki to~ak ostvaruje neki rad koji se ogleda u

pomeranju kolenastog zgloba L i jedinice za vra}anje nagore. Kako
teme zuba ustavlja~kog to~ka prelazi valjak, tako se ram vra}a u svoj
donji poloàj u odnosu na postolje rama zbog delovanja svoje teìne,
potpomognuto oprugom Q.
Prikaz zup~anika ustavlja~kog to~ka je takav da, kada je valjak u
bilo kom prorezu zuba zup~astog to~ka, valjak po malo ravna susedne
zube. Hod skakavice je dovoljno ve}i u odnosu na razmak zuba da bi
pokrio razmak i osigurao potpun razmak izme|u zuba. Broj zuba
ustavlja~kog to~ka je, naravno, nebitan i takvi zahtevi kao {to su èljena
veli~ina valjka, lagani sistem postepenog raspore|ivanja valjka od
strane pozadinskog nagiba zuba, radna povr{ina celog ure|aja itd. su
faktori koji uti~u na konstrukciju ustavlja~kog to~ka.
471
PRETVARANJE PRAVOLINIJSKOG KRETANJA U

KRU@NO KRETANJE SA PREKIDIMA
Pomo}u sklopa mehanizma prikazanog na slici 58, ozubljena
letva koja se kre}e napred nazad A prenosi kru`no kretanje sa
prekidima u jednom smeru osovini M preko zup~anika B, D, C, E i K, i
zapornih to~kova F i G. Za svaki hod letve, osovina M rotira za jednu
polovinu kruga a zatim zastane. Duìnu ovog zastoja, kao i brzinu
osovine M kontroli{e automatski ventil u vazdu{nom cilindru (nije
prikazan) koji pokre}e letvu.
Sl 58. - Sklop zup~anika koje pokre}e ozubljena letva za prenos

kretanja sa prekidima osovini M u jednom smeru
Zubi koji se spreù na suprotnim stranama letve pokre}u
zup~anike B i D, koji se nalaze na vratilima N i O, istovremeno.
Zup~anici C i E su slobodni da pokrenu svoja vratila i spregnu se sa
zup~anikom K koji se nalazi na vratilu M. Skakavice, koje se nalaze na
472
zup~anicima C i E, pokre}u ustavlja~ke to~kove F i G, fiksirane za svoje

osovine.
Kada se letva pokrene napred levo, zup~anici B i D se okre}u u
suprotnim smerovima, a skakavica J jednostavno prelazi preko zuba
ustavlja~kog to~ka bez prenosa kretanja zup~anika C. Skakavica H,
me|utim, pokre}e ustavlja~ki to~ak G i prenosi kretanje zup~aniku E
usled ~ega oni rotiraju.
Sada, kako je zup~anik E spregnut sa zup~anikom K, zup~anik K
}e rotirati u smeru kretanja kazaljke na satu. Kada zup~asta letva
dostigne kraj svog hoda, automatski ventili se zatvaraju na odre|eno
vreme drè}i na taj na~in letvu u stati~nom poloàju i zaustavljaju}i
istovremeno osovinu M.
Kada se ventil otvori, vazduh se odvodi na suprotnu stranu klipa
a letva se kre}e napred desno. Tada, skakavica H prelazi preko zuba
ustavlja~kog to~ka G, a skakavica J pokre}e zube ustavlja~kog to~ka F,
pokre}u}i rotaciju zup~anika C i ustavlja~kog to~ka F; a po{to je
zup~anik C u sprezi sa zup~anikom K, zup~anik K }e rotirati u smeru
kretanja kazaljke na satu kao i ranije. Ovo kretanje osovine M se
nastavlja sve dok letva ne dostigne kraj svog hoda, kada }e automatski
ventili jo{ jednom da se zatvore da bi odràli zahtevani zastoj.
Ugaono kretanje osovine M posle svakog zastoja zavisi od hoda
letve i odnosa zuba zup~anika. U ovom slu~aju, svi zup~anici imaju isti
broj zuba; pri ~emu za vreme jednog hoda, put letve mora biti jednak
jednoj polovini podeonog obima zup~anika K, ili {tavi{e, dovoljan da
dozvoli skakavicama pravilno da se pokrenu.
473
SKAKAVICA USTAVLJA^KOG TO^KA IMA LAGANO

KRETANJE NA OBA KRAJA SVOG HODA
Pokretna plo~a, u specijalnoj cevi kod ma{ine za odsecanje,
dobija kretanje sa prekidima od skakavice preko jednako razdvo-jenih
zuba na plo~i.
Za uklanjanje trzaja na po~etku i prekora~enja na kraju svakog
pomeranja plo~e, koristi se skakavica u obliku ru~ice, kako je prikazano
na slici 59. Ovde su zubi na klza~u prikazani kao C, od kojih je jedan u
dodiru sa skakavicom D. Skakavica slobodno pokre}e klin F na ru~ici
diska B. Disk je u vezi sa krajem stalno rotiraju}e osovine A, koja se
okre}e oko stati~nog leàja E.
Sl. 59. - Skakavica u obliku ru~ice koja prenosi neznatno kretanje na

oba kraja svog hoda kako bi spre~ila trzaje i prekora~enje
Kako osovina A rotira u smeru strelice, skakavica se prebaca do
slede}eg zuba. U tom trenutku klin F ima dijametralno suprotan poloàj
od prikazanog poloàja. Dalje okretanje osovine A uzrokuje da se plo~a
polagano pomera napred levo, usled zakrivljenosti puta koji klin
prolazi. Brzina kliza~a, me|utim, se pove}ava kako klin prilazi dnu
diska B, a smanjuje kako dolazi u prikazani poloàj, a kretanje na kraju
hoda je jedva primetno. Shodno tome, moment kliza~a je ve}i u sredini
hoda a smanjuje se na kraju.
474
AUTOMATSKA PODEONA GLAVA SA

SAMOZATVARAJU]IM MEHANIZMOM
Automatske podeone glave se koriste kod mnogih specijalnih
ma{ina koje imaju radne stolove tipa kretanja napred nazad.
Konstrukcija glave, posebno prilago|ena za ove vrste ma{ina, naro~ito
kod onih kod kojih se vr{i neobi~no veliki broj podela, prikazan je na
slici 60. Rad je osiguran odgovaraju}im delovima na kraju leve strane
(nisu prikazani) osovine A. Na kraju svakog podeonog kretanja,
osovina je zako{ena kako bi se spre~ilo kru`no kretanje pri radu tokom
rada ma{ine.
Ku}i{te podeone glave B je pri~vr{}eno za ma{inski sto koji
izvodi povratno kretanje. Osovina C izlazi iz jednog kraja ove glave, i
ona nosi konusni zup~anik D i ra~vastu polugu E. Ra~vasti kraj ove
poluge pokre}e stati~nu ~iviju F na ma{ini, dok se zup~anik D spreè sa
zup~anikom G, pri~vr{}enim za ruku H. Ruka H nosi opru`nu
skakavicu J koja pokre{e ustavlja~ki to~ak K, pri~vr{}en za konusni
zup~anik L.
Zatvaraju}i prsten M je pri~vr{}en za ustavlja~ki to~ak i, kako je
prikazano na slici 61., pokre}e klip N u ku}i{tu B. Ekscentar O, koji je
tankom plo~icom pri~vr{}en za ruku H, odvaja klip N od zatvaraju}eg
prstena ba{ pred svako podeono kretanje. Klip N je dovoljno {irok da
pokrene i zatvaraju}i prsten i ekscentar. Za smanjenje podeonog
kretanja toliko, da se veliki broj podela moè izvesti, potrebno je
uklju~iti sklop zup~anika sa ravnim zubima i pu`ni zup~anik, kako je
prikazano isprekidanom linijom na slici 60. Ovaj sklop zup~anika dobija
rad od konusnih zup~anika L i P.
Vratilo A je podeljeno tako da se glava pomera napred desno pre
nego {to se no` pokrene, a miruje za vreme povratnog hoda, dok se
izvodi obrada. Tako|e, ako je potisak noà protiv glave, ova kretanja
trebaju biti suprotnog smera {to se postiè montiranjem poluge E i
zup~anika D sa druge strane zup~anika G. U prikazanom poloàju,
glava je upravo kompletirala kraj podeonog hoda prema desno napred.
Sada, kako se glava vra}a ka napred levo, poluga E, zajedno sa ~ivijom
F, }e se okrenuti u smeru suprotnom kretanja kazaljke na satu, ~ine}i da
zup~anik G i ruka H rotiraju za oko 63 stepena.
Prema slici 61, moè se videti da, za vreme ovog kretanja ruke H,
skakavica J se pomera ulevo i do}i }e u kontakt sa zubom ustavlja~kog
475
to~ka Q. Me|utim, pre nego {to do|e do tog kontakta, klip N je izvan
kontakta sa prstenom M od strane brega R na ekscentru O.
Sl. 60. - Samozatvaraju}a podeona glava koja omogu}ava veliki broj

deljenja
476
Sl. 61. - Popre~ni presek podeonog mehanizma (sl.23) prikazuje rad

zatvaraju}eg ekscentra.
Na povratku podeonog hoda stola, poluga E se kre}e u
suprotnom smeru (smeru kazaljke na satu), ~ine}i da skakavica J rotira
zaporni to~ak K, sa zup~anikom L za 1/6 kruga. Ovo kretanje zup~anika
L se prenosi preko sklopa zup~anika sa ravnim zubima i pu`nog
zup~anika, doprinose}i da vratilo A napravi jednu podelu.
Podmeta~ S, slika 60, je tu da elimini{e bo~ni zazor konusnih
zup~anika i obezbedi ta~nost glave. Bo~ni zazor se smanjuje zatezanjem zavrtnja T, dovode}i na taj na~in zup~anike u bliì kontakt. Broj
podela postignut ovim tipom glave moè varirati shodno promenom
broja zuba zapornog to~ka, promenom zup~anika, ili promenom
zamaha poluge E. Ova poluga sa ~ivijom F, moè se zameniti
ozubljenom letvom i malim zup~anikom.
477
KRETANJE SA PREKIDIMA KOD MA[INE ZA

DODAVANJE I ODSECANJE @ICE
Sl. 62. - Popre~ni presek kretanja sa prekidima mehanizma za dovod

ìce prikazanog na slici 63
478
Sl. 63. - Mehanizam za dodavanje sa prekidima na ma{ini koja odseca

ìcu brzinom 120 delova u minuti
479
Kratki komadi uvijene ìce, duìne pribli`no 25 mm, koriste se

kod nekih proizvoda. Ru~no merenje i isecanje ove duìne je spori i
nezadovoljavaju}i proces; prema tome, ma{ina prikazana na slikama 62
i 63 je konstruisana da ovaj posao obavlja automatski.Ona se sastoji u
su{tini od mehanizma za guranje ìce sa prekidima do dva rotiraju}a
noà za smicanje.
Svi radni delovi ma{ine montirani su na ~eli~nom postolju. Nosa~
A je snabdeven nosa~em fiksiranog noà za odsecanje B a tako|e sadrì
i duplo leì{te za osovinu C (slika 62) na koju je montiran rotiraju}i no`
za odsecanje. Moè se videti da nosa~ A ima navoj kako bi primio dve
bronzane ~aure za leì{ta D za osovinu C. Ove ~aure obezbe|uju
neophodno pode{avanje noèva rotiraju}ih glava za odsecanje blizu
stati~nog noà B. Po{to se izvr{e ova pode{avanja, ~aure leì{ta se
fiksiraju zatezanjem zavrtnjeva E.
Osovinu C pokre}e motor snage 0,2 kW preko reduktora, a ona
pokre}e osovinu F preko helikoidnih zup~anika. Osovina F se slobodno
kre}e u izbrazdanom valjku G i ustavlja~kom to~ku H. Pri~vr{}ena za
osovinu F je vode}a ru~ica K, a spojeno za ovu ru~icu je i spona L (slika
63). Ova veza je ostvarena pomo}u zavrtnja M, koji tako|e sluì i kao
osovinica oko koje spona L oscilira. Na glavi zavrtnja M i na sponi L se
nalazi opruga, ~ija }e namena kasnije biti obja{njena. Ova opruga, koja
je bila izostavljena da bi se izbegla zabuna, je tipa "mi{olovke" i
obmotana je oko glave zavrtnja M.
Na donjem kraju spone L je pri~vr{}en valjak N i vode}a
skakavica O. Skakavica pokre}e ustavlja~ki to~ak H, dok se valjak N
kotrlja po povr{ini ekscentra P. Ekscentar P je radni sklop glav~ine
vode|e ru~ice K (slika 61) a osiguran je od odvrtanja pomo}u zavrtnja
Q (slika 63). Valjak G je pri~vr{}en za ustavlja~ki to~ak H.
RAD MEHANIZMA ZA DOVOD @ICE

Na~in na koji je dovodno kretanje prene{eno na ustavlja~ki to~ak
i valjak G je slede}i: Kako se osovina F okre}e, tako se vode}a ru~ica K
i njeni vezani ~lanci M, L, N, i O kre}u po ekscentru P. Valjak N je
primoran da odrì kontakt sa ekscentrom pomo}u opruge tipa
"mi{olovke", prethodno pomenute. Ekscentar ima dva niska dela
shodno intervalima dovoda.
Po{to valjak N upadne u ova dva udubljenja, spona L je gurnuta
prema centru ekscentra, dovode}i skakavicu O u kontakt sa
ustavlja~kim to~kom H i tako rotiraju}i ustavlja~ki to~ak i valjak G.
Ovo kretanje se nastavlja sve dok valjak N ne dostigne visoki nivo
480
ekscentra i biva izba~en spolja, Nose}i tako|e i sponu L prema spolja, i

osloba|aju}i skakavicu O od ustavlja~kog to~ka.
Prilikom rada, kraj ìce se ru~no prinosi preko valjka praznog
hoda R, preko dovodnog valjka G, kroz kratak deo cevi (nije prikazan)
da bi se spre~ilo izvijanje, i onda preko ivice fiksiranog noà za
odsecanje B, gde se se~e na duìnu pomo}u noèva na rotacionoj glavi
nakon pokretanja ma{ine. Valjak praznog hoda U, montiran na dve
ruke koje su ~ivijama pri~vr{}ene za svorni vijak S, sluì da bi primenio
pritisak na ìcu protiv valjka G preko srednje opruge T. Ovo
obezbe|uje neophodnu silu izvla~enja ìce iz kotura, koji se, iako nije
prikazan, nalazi na ~eli~nom postolju sa desne strane.
99 zuba su prorezana na ustavlja~kom to~ku, tako da svi zubi
stupaju u rad. Na ovaj na~in, dodir se ostvaruje preko svih zuba. Ovi
zubi imaju ugao od 15 stepeni kako bi skakavica lako mogla da isko~i
usled optere}enja. Svako dodano kretanje od 1/99 obima valjka G do
pribli`no 1/2 ove veli~ine moè se posti}i zamenom odgovaraju}ih
plo~astih ekscentara.
Kako ekscentar P ima dve manje povr{ine na periferiji, o~igledno
je da se dva dodana kretanja ostvaruju za svaki obrtaj osovine F. Preko
redukcionih zup~anika, osovina C radi 60 obrtaja u minuti, seku}i tako
dva komada ìce za svaki obrtaj ili 120 komada u minuti. Na taj na~in,
za period od 8 sati proizvodnja je pribli`no 57000 komada ìce.
481
PODEONI MEHANIZAM SA IZMENLJIVIM OBRTNIM

GLAVAMA ZA TRI ILI ÊTIRI ALATA
Kliza~ sa naizmeni~nim kretanjem na automatskoj ma{ini za
bu{enje i upu{tanje otvora malih vlaknastih delova, ima dve obrtne
glave koje su izmenljive. Jedna glava ima tri ista leì{ta za alat, dok
druga ima ~etiri. Glava sa tri alata se menja glavom sa ~etiri alata kada
je to neophodno. Eliminisanjem dodatnog podeonog kretanja
upotrebom glave sa tri alata, ostvaruje se dragocena u{teda.
Prema slici 64, kliza~ alata je prikazan kao A. Iznad kliza~a je
montiran stalni podeoni drà~ alata B koji je slobodan da pokrene
svorni zavrtanj C fiksiran na kliza~u. Obrtna glava sa 4 alata je
prikazana kako je montirana na drà~u. îvija E, koja leì radno na
drà~u a klizno na glavi, spre~ava okretanje glave na drà~u. Obrtnu
glavu deli krilo F, koji je u sklopu sa oprugom pogonjenim klipom G,
gde krilo pu{ta u rad ~ivije H, J, K i L na drà~u.
Moè se videti da 4 ~ivije H, J, K i L su u jednakim rupama u
drà~u, koje odgovaraju glavom sa 4 alata. Kada se ova glava zameni
glavom sa tri alata (nije prikazana) samo se tri ~ivije koriste u drà~u.
Tada, dve ~ivije su na poloàjima M i N, a ~ivija H ostaje u prikazanom
poloàju. Podela obrtne glave se postiè za vreme mirovanja dela
prikazanog hoda.
U prikazanom poloàju, kliza~, koji se kre}e napred desno, se
pribliàva radnom delu svog hoda. Nastavljaju}i ovo kretanje, alat koji
ne radi izvodi svoju operaciju, posle ~ega po~inje klizanje na povratnom
hodu. Kako ~ivija H napu{ta kraj, krilo F kod svog kretanja ulevo, drà~
ne moè da se vrati unazad zbog skakavice P pri~vr{}ene osovinicom za
kliza~. Ova skakavica pokre}e sprezanje zuba na kraju drà~a. [tavi{e,
bez ovog sklopa ustavlja~kog to~ka, povratni hod drà~a bi spre~io spoj
krila i ~ivije, ~ime bi bilo spre~eno podeono kretanje drà~a. Po{to ~ivija
J napusti krilo F, slede}e je potiskivano napred oprugom O, za daljinu
jednaku otprilike 3/4 pre~nika ~ivije.
Sada, kada se kliza~ kre}e suprotno, ~ivija J dolazi u kontakt sa
levim krajem krila F, tako da dalje kretanje kliza~a dovodi do
zaokretanja obrtne glave. Dalje okretanje glave dovodi da ~ivija K
dolazi u dodir sa krilom; i kako kliza~ nastavlja, krilo je gurnuto van,
tako da ~ivije J i K dolaze u dodir sa dugim krajem krila F. Alat u
drugom leì{tu glave je sada u poloàju za izvo|enje svoje operacije.
482
Sl. 64. - Mehanizam za podelu obrtne glave na tri ili ~etiri alata
Samo krilo F moè da zaustavi glavu. ~ivije alata, koje se
naslanjaju na krilo F, kako je prikazano, sluè za spre~avanje glave da se
okre}e. Ovo re{enje se pokazalo kao zadovoljavaju}e za vrstu posla
kakav se sprovodi na ovoj ma{ini. Kada je glava sa 3 alata upo{ljena,
neophodno je nosa~ Q pomeriti ka unutra, tako da kraj krila F na klipu
G pre|e osu desne ~ivije u trenutku kada je kliza~ pomeren u svoju
krajnju levu poziciju. Za ovo pode{avanje potrebno je samo odviti
zavrtnjeve R koji drè nosa~.
483
OBRTANJE SA PREKIDIMA DVOKRAKE POLUGE

Na sl. 65. pokazano je re{enje za obezbe|ivanje obrtanja poluge
A sa prekidima na jednoj polovini obrtaja. Polugu A pogoni frikcioni
prenos a ona je ~vrsto vezana na osovini B koja se obr}e oko ose X - X.
Skakavica C, kojoj se moè dodeliti naizmeni~no kretanje u pravcu
prikazanih strelica, ~ime zaustavlja ~iviju na poluzi A, na jednoj polovini
obrtaja poluge.
Sl. 65. - Mehanizam za saop{tavanje obrtanja sa prekidima dvokrakoj

poluzi
Vreme potrebno za skakavicu C da pre|e iz jednog poloàja u
drugi, mora da bude ne{to manje od vremena potrebnog za polovinu
obrtaja poluge A.
484
POLU@NI MEHANIZAM ZA KONVERTOVANJE

NAIZMENI^NOG KRETANJA U KRETANJE SA PREKIDIMA
Slika 66. pokazuje jedan mehanizam sa polugama koji ima
zadatak da naizmeni~no kretanje gore-dole, kliza~a A, u vo|icama O,
pretvori u naizmeni~no kretanje sa prekidima, plo~e Q koja nosi kliza~e
R i U. Kada se kliza~ A kre}e na dole, valj~i} P na poluzi Y kotrlja se
preko konture brega T. Kada valj~i} pre|e preko vrha brega T, i kada se
kliza~ A po~ne kretati na gore, potiskuje kliza~ U na plo~i Q i pomera
plo~u sa kliza~ima U i R u levo.
Opruga V obezbe|uje potrebnu silu trenja izme|u prirubnice Z i
osnove radi spre~avanja neèljenog okretanja brega T
Sl. 66. - Polu`ni mehanizam za konvertovanje naizmeni~nog kretanja u

485
MEHANIZAM SA OZUBLJENIM TO^KOM

Jedan od najjednostavnijih mehanizama sa nazubljenim to~kom ustavlja~em i skakavicom, prikazan je na sl. 67. Skakavica je napravljena
u vidu dvokrake poluge, A i E, koja se obr}e oko osovinice B.
Ustavlja~ki to~ak se nezavisno obr}e oko stacionarne osovine F.
Sl. 67. - Mehanizam sa ozubljenim to~kom

Kada se poluga C povu~e u levo (ili desno) zaokrenu}e ustavlja~
D, za vrednost ugla za koji je zaokrenuta i poluga C. Delovanjem na
krak poluge E i njegovim pribliàvanjem poluzi C, kraj poluge sa
skakavicom A osloba|a zubac na to~ku i zaokretanjem poluge C hvata
se drugi zubac, jednostavnim osloba|anjem kraja E dvokrake poluge
koji potiskuje opruga teè}i da ga odalji od poluge C.
486
MEHANIZAM SA OZUBLJENIM TO^KOM

Nazubljeni to~ak - ustavlja~ A na sl. 68, okre}e se oko fiksne ose
B na krutom postolju. Na istom postolju, oko fiksne ose D okre}e se i
dvokraka poluga C ~iji su krajevi E i F okretnim zglobovima spojeni sa
skakavicama G i H.
Sl. 68. - Mehanizam sa ozubljenim to~kom

Kada poluga C osciluje oko ose D, skakavice G i H zaokre}u
ustavlja~ A sa prekidima u smeru kazaljke na satu. Skakavice G i H,
istovremeno sluè da spre~e povratno obrtanje ustavlja~a.
U jednom ciklusu oscilovanja poluge C, ustavlja~ki to~ak A,
okrene se za ugao
= 720O/z,
gde je z = broj zuba na ustavlja~u A.
487
EKSCENTRI^NI TIP USTAVLJA^KOG MEHANIZMA

Na sl. 69., prikazan je tip mehanizma sa ekscentrom A, koji se
okre}e oko nepomi~ne osovine B. Skakavica C, na jednom svom kraju
ima prsten D u kome se okre}e ekscentar A. Ustavlja~ki to~ak E, obr}e
se oko fiksne ose F. Kada se ekscentar A obr}e u smeru suprotnom od
smera kretanja kazaljke na satu, drugi kraj skakacice C, pokre}e
ustavlja~ki to~ak sa prekidima u istom smeru.
Sl. 69. - Ekscentri~ni tip ustavlja~kog mehanizma

U jednom punom obrtaju ekscentra A, ostavlja~ki to~ak E,
skakavica C, zaokrene za ugao:
= 360O/z
gde je z = broju zuba na ustavlja~u. Pove}anjem ili smanjenjem
broja zuba na ustavlja~u E mogu}e je smanjivati odnosno pove}avati
ugao zaokretanja ustavlja~a.
488
POLU@NI TIP USTAVLJA^KOG MEHANIZMA

Slika 70 pokazuje polu`ni tip ustavlja~kog mehanizma gde se
ustavlja~ki to~ak A i poluga B okre}u nezavisno oko fiksne ose C.
Poluga B, spojena je okretnim parovima E i G sa skakavicama F i H
koje se drè u kontaktu sa ustavlja~em A pomo}u opruga D.
Sl. 70. - Polu`ni tip ustavlja~kog mehanizma sa tri skakavice

Skakavica K zabravljuje ustavlja~ki to~ak A protiv povratnog
kretanja u trenutku kada skakavice F i H iza|u iz zahvata sa
ustavlja~em A.
489
USTAVLJA^ SA UNUTRA[NJIM I SPOLJA[NJIM

OZUBLJENJEM
Sl. 71., pokazuje ustavlja~ki to~ak M, napravljen u obliku prstena
koji i sa unutra{nje i sa spolja{nje strane ima zupce. Ozobljeni to~ak ustavlja~ M, obr}e se oko fiksne ose N. Spojene okretnim parovima C i
D sa polugom A, nalaze se skakavice E i F, koje se, kada poluga A
osciluje oko ose B, alternativno uklju~uju u zupce ustavlja~a M,
saop{tavaju}i mu kru`no kretanje sa prekidima u smeru kretanja
kazaljke na satu.
Sl. 71. - Spolja{nje i unutra{nje ozubljenje ustavlja~kog to~ka

Da bi se osiguralo odgovaraju}e ukop~avanje skakavica sa
zupcima sa unutra{nje i spolja{nje strane, skakavice su me|usobno
spojene oprugom S. Skakavice E i F tako|e, sluè i kao zabravljiva~i
protiv obrtanja u suprotnom smeru. U jednom ciklusu pokretanja
poluge A (napred-nazad), ustavlja~ se zaokrene za ugao:
= (360O/z1) + (360O/z2) gde je:
z1 = broj zuba spoljnog ozubljenja a,
z2 = broj zuba unutra{njeg ozubljenja.
490
PRAVOLINIJSKO KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U

OZUBLJENE LETVE I SKAKAVICE
Slika 72 pokazuje jednostavno re{enje izvo|enja pravo-linijskog
kretanja sa prekidima. Poluga A oscilujue u fiksnoj osovini D i spojena
je obrtnim parovima B i C sa skakavicama E i F.
Sl 72. - Pravolinijsko kretanje sa prekidima pomo}u ozubljene letve i

skakavice
Ozubljena ustavlja~ka letva kre}e se pravolinijski u vo|ici H-H,
pomo}u skakavica E i F koje se naizmeni~no uklju~uju i povla~e letvu
uvis. Skakavice E i F sluè i kao zabravljiva~i povratnog kretanja na
dole ozubljene letve
491
PRAVOLINIJSKO KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U

OZUBLJENE LETVE I SKAKAVICE
Interesantna ideja izvo|enja pravolinijskog kretanja ozubljene
letve sa velikim mogu}nostima primene, prikazana je na sl. 73.. U
ku}i{tu C, nalaze se vo|ice G-G kroz koje klizi ozubljena letva F.
Sl. 73. - Pravolinijsko kretanje sa prekidima pomo}u ozubljene letve i

skakavice
Poluga A se obr}e u fiksnom leàju B na ku}i{tu C i u obrtnim
parovima E i D, ima vezu sa skakavicama H i K, koje su u zahvatu sa
ozubljenom letvom F. Oscilovanjem poluge A oko osovine B, skakavice
H i K saop{tavaju pravolinijsko kretanje sa prekidima ozubljenoj letvi
F. Skakavice H i K istovremeno sluè i kao zabravljiva~i od neèljenog
kretanja ozubljene letve F na dole.
492
USTAVLJA^KI MEHANIZAM SA PROMENLJIVOM

UGAONOM BRZINOM OZUBLJENOG TO^KA
Poluga A, okre}u}i se oko fiksne ose B (sl. 74), osciluje karikom
C koja je spojena za pogon (nije pokazan na crteù). Karika C spojena
je obrtnim parom D, sa kliza~em E, koji se kre}e prorezom F na poluzi
A. Poluga A je spojena obrtnim parom G, sa skakavicom H.
Sl. 74. - Ustavlja~ki mehanizam sa promenljivom ugaonom brzinom

ozubljenog to~ka
Kada se karika C kre}e naizmeni~no gore-dole, skakavica H
saop{tava kretanje sa prekidima ustavlja~kom to~ku K, u smeru
suprotnom kretanju kazaljke na satu oko ose B. Valj~i} L, montiran na
kliza~u E, pomera se du` bregastog `ljeba M, na ustavlja~kom to~ku K.
Bregasti `ljeb M, tako je konstruisan da rastojanje izme|u fiksne ose B i
centra valj~i}a L, koji je pratioc bregastog sklopa, postepeno raste i
postepeno opada. Ova pojava menja ugaonu brzinu i ugao rotacije
izme|u poluge A i ustavlja~kog to~ka K.
493
KRETANJA SA PREKIDIMA IZVEDENA BREGOM

POGONJENIM MEHANIZAM SA OZUBLJENIM
USTAVLJA^KIM TO^KOM
êoni breg A (sl. 75), obr}e se oko fiksne ose M, ima profil brega
u kome deo ONK predstavlja kru`ni luk ~iji je centar u osi M.
Ustavlja~ki to~ak C okre}e se sa prekidima oko ose E pomo}u
skakavice D koja je spojena okretnim zglobom F, sa dvokrakom
polugom B. Poluga B se obr}e oko fiksne ose G i njen roler H je pratioc
brega A.
Sl. 75. - Kretanja sa prekidima izvedena bregom pogonjenim

Kada se roler H kre}e delom putanje ONK, poluga B je u stanju
mirovanja. U delu kretanja KL, skakavica D pokre}e ustavlja~ C. U
delu LO, skakavica D kliza preko zuba i uklju~uje se u drugi slede}i
zub.
494

POGONJENIM MEHANIZMOM SA OZUBLJENIM
USTAVLJA^KIM TO^KOM
Radijalni breg A (sl. 76), obr}e se oko fiksne ose B prenose}i
oscilatorno kretanje poluzi C, koja se obr}e oko fiksne ose D. Spojena
sa polugom C, u obrtnom zglobu F je skakavica E koja se ukop~ava sa
ustavlja~em G.

Ravna opruga H drì polugu C pripojenu uz breg A. Ugao
oscilacije je limitiran blokadom J. Kada se breg obr}e A, oko ose B,
poluga C osciluje izme|u gornjeg i donjeg poloàja oko ose D. U
donjem kretanju poluge C, skakavica E okre}e ustavlja~ G, za jedan zub
oko ose G.
495
KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U POLUGE I

USTAVLJA^KOG TO^KA
Ustavlja~ki to~ak N (sl. 77), kontinuirano se obr}e na zajedni~koj osovini sa pogonjenim diskom A. Skakavica C, obr}e se sa
diskom A, potiskuje se oprugom B. Uklju~ivanje skakavice u zahvat sa
ustavlja~kim to~kom, spre~ava se polugom D koju u prikazanom
poloàju zadràva opruga L, pritiskuju}i na jezi~ak K. Kada je
kontrolna dvokraka poluga I, pritisnuta u H, pokre}e se poluga G,
zglobno spojena sa polugom I, i pokre}e se u desno.
Sl. 77. - Kretanje sa prekidima pomo}u poluge i ustavlja~kog to~ka

Ispust E na poluzi G zaokre}e polugu D koja osloba|a skakavicu
koja se uklju~uje u ustavlja~ki to~ak N. U tom trenutku, disk A po~inje
sa obrtanjem. îvija Mpritiskuje na dole levi kraj poluge G, isklju~uju}i
je iz zahvata sa polugom D, koja se vra}a u svoj po~etni poloàj i hvata
skakavicu C posle jednog obrtaja diska A. Kada se pritisak u H
oslobodi, poluga G se pod dejstvom opruge J vra}a u horizontalni
poloàj i pokre}e u levo tako da ispust E, koji je bio sa desne strane
~ivije F, vra}a ponovo u poloàj koji je pokazan na slici.
496

POGONJENIM MEHANIZMOM SA OZUBLJENIM
USTAVLJA^KIM TO^KOM
Ustavlja~ B obr}e se oko fiksne ose A (sl. 78). Breg K obr}e se
oko fiksne ose H i saop{tava kretanje roleru S, koji se obr}e oko ose H
na poluzi C. Opruga E drì rpler S pripijenim uz breg K. Kada se breg K
obr}e u smeru prikazanim strelicom, poluga C osciluje oko fiksne ose D
a skakavica F saop{tava obrtno kretanje sa prekidima ustavlja~u B.

U jednom kompletnom obrtaju brega K, ustavlja~ B se zaokrene
za ugao:
=
360 0
gde je z = broj zuba to~ka ustavlja~a.
497
KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U

SKAKAVICE I USTAVLJAÂ
Poluga A spojena je obrtnim parom D sa ~lanom C i kliza u
vo|ici B, ~lana za vo|enje E koji se obr}e oko fiksne ose F (sl. 79).
Nazubljeni to~ak - ustavlja~ H obr}e se oko fiksne ose I.
Sl. 79. - Kretanje sa prekidima pomo}u skakavice i ustavlja~a

Kada ~lan C rotira oko fiksne ose G, ispust J na poluzi A
saop{tava obrtno kretanje sa prekidima ustavlja~u H u smeru
suprotnom kretanju kazaljke na satu. U jednom kompletnom obrtaju
~lana C, poluga A zaokrene ustavlja~ H za ugao:
=
360 0
gde je z = broj zuba to~ka ustavlja~a.
498
EKSCENTROM POGONJENI USTAVLJA^KI

MEHANIZAM
Kru`ni ekscentar D obr}e se oko fiksne ose G i okruèn je
prstenom E na poluzi K (sl. 80). Zglobna poluga I okre}e se oko fiksne
ose M, a skakavica J spojena zglobno sa polugom I, saop{tava kretanje
sa prekidima ustavlja~kom to~ku F u smeru suprotnom kretanju
kazaljke na satu, oko oslonca G. Opruga H drì skakavice J i C
pripijene i u zahvatu sa ustavlja~kim to~kom F.
Sl. 80. - Ekscentrom pogonjeni ustavlja~ki mehanizam

Zaklju~avaju}a skakavica C zabravljuje ustavlja~ki to~ak za
vreme perioda mirovanja. Kada skakavica Jpo~ne da okre}e ustavlja~ F,
gornji kraj poluge I uklju~uje ravnu oprugu B, koja osloba|a
zabravljuju}u skakavicu C, dozvoljavaju}i ustavlja~kom to~ku da se
obr}e.
499
USTAVLJA^KI MEHANIZAM SA FRIKCIONOM

USTAVLJA^KOM SPOJNICOM ("FRAJ LAUF")
^lan H osciluje oko fiksne ose Q (sl. 81). On je pogonjen preko
spojne poluge E osciluju}om ru~icom C oko fiksne ose A. Uz pomo}
rolera F, ~lan H saop{tava kretanje sa prekidima ustavlja~kom to~ku G
u smeru kretanja kazaljke na satu, oko ose Q.
Sl. 81. - Ustavlja~ki mehanizam sa frikcionom ustavlja~kom spojnicom

("fraj lauf")
Ugao rotacije ~lana H promenljiv je u zavisnosti od promene
poloàja zglobne veze B na poluzi C. Ovo se ostvaruje pomeranjem
zgloba du` proreza D, i njegovim zabravljivanjem na èljenoj poziciji
du` `ljeba.
500
KLIZNI USTAVLJA^KI MEHANIZAM

Ustavlja~ki to~ak L obr}e se u smeru kretanja kazaljke na satu
oko fiksne ose K pomo}u skakavica H i I koje su spojene zglobovima E
i F sa kliza~em G, polu`no klizne veze B, C i D (sl. 82).
Sl. 82. - Klizni ustavlja~ki mehanizam

Skakavica I uklju~uje ustavlja~ L kada se kliza~ G kre}e na dole,
a skakavica H uklju~uje ustavlja~ki to~ak i zaokre}e ga kada se kliza~ G
kre}e na gore. U jednom kompletnom ciklusu (punom okretaju poluge
A oko oslonca B) ustavlja~ki to~ak napravi ugaono kretanje:
= 720O / z
gde je z = broj zuba na ustavlja~kom to~ku L.
501
MEHANIZAM ZA POMERANJE SA PREKIDIMA

NAZUBLJENE LETVE
Kolenasta poluga B okre}e se oko fiksnog leàja A i spojena je
obrtnim zglobom C, sa kliza~em E koji se pomera du` `ljeba D na
poluzi F (sl. 83). Poluga F kliza u fiksiranoj vo|ici W i spojena je
obrtnim zglobom S, sa skakavicom G. Skakavica G se uklju~uje u
nazubljenu letvu H koja kliza po fiksirajoj vo|ici Q.
Sl. 83. - Mehanizam za pomeranje sa prekidima nazubljene letve

Kada kolenasta poluga B rotira oko ose A, poluga F,
naizmeni~no se kre}e levo-desno i skakavica G saop{tava pravolinijsko
kretanje sa prekidima, nazubljenoj letvi H.
502
NAZUBLJENA LETVA SE POMERA POMO]U MEHANIZMA

ZA POMERANJE SA PREKIDIMA
Spojna letva S ima prsten Q koji okruùje ekscentar P, koji rotira
oko fiksnog leàja R, u smeru prikazanom strelicom (sl. 84). Kada
ekscentar P rotira oko ose R, spojna poluga S i skakavica V, saop{tavaju
nazubljenoj letvi W, kretanje sa prekidima na desno du` vo|ica X-X.
Skakavica V moè se zaokrenuti oko ose U u kom }e slu~aju nazubljena
letva i}i na levo.
Sl. 84. - Mehanizam za pomeranje sa prekidima nazubljene letve

Vo|ica T pridràva polugu S koja po njoj klizi a vo|ica T moè
da se zaokre}e oko ose Z
503
ZUPÂSTA LETVA KAO POGON USTAVLJA^KOG

MEHANIZMA
Dvokraka poluga E, zglobnog ~etvorougla BCDF, spojena je
obrtnim parom F sa kliza~em G, koji se pokre}e du` `ljeba J karike H.
Karika H klizi u fiksnoj vo|ici K, i ima na drugom kraju zup~astu letvu
R koja se zup~i sa segmentom zup~anika Q na paru P (sl. 85). Par P se
obr}e oko fiksne ose O i spojen je obrtnim parom N sa skakavicom M,
koja se uklju~uje u ustavlja~ki to~ak L. Ustavlja~ki to~ak L, rotira oko
fiksne ose O, nezavisno od para P.
Sl. 85. - Zup~asta letva kao pogon ustavlja~kog mehanizma

Kada poluga A rotira oko fiksne ose C, poluga H i letva R
naizmeni~no se kre}u dok par P sa segmentom zup~anika Q osciluje. Pri
tome skakavica M saop{tava kretanje sa prekidima ustavlja~kom to~ku
L u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu.
504
ZUPÂSTA LETVA KAO POGON USTAVLJA^KOG

MEHANIZMA
Poluga O, obr}e se oko fiksne ose A, i spojena je obrtnim parom
P sa kliza~em Q, koji se pomera du` `ljeba M poluge R (sl. 86). Poluga
R kliza u fiksnoj vo|ici L i ima na drugom kraju zup~astu letvu S koja je
uzup~ena sa segmentom zup~anika T, para A, koji se obr}e oko fiksne
ose B. Par A spojen je obrtnim parom C sa kliza~em J koji se pomera
du` `ljeba D karike I. Karika I kliza u fiksnoj vo|ici K i spojena je
obrtnim parom H sa skakavicom G koja se uklju~uje u nazubljenu letvu
F koja kliza po vo|ici E.
Sl. 86. - Zup~asta letva kao pogon ustavlja~kog mehanizma

Kada poluga O rotira oko ose N, Par A osciluje oko leàja B, a
poluga I se kre}e naizmeni~no i preko skakavice G saop{tava kretanje
sa prekidima u desno, nazubljenoj letvi F.
505
USTAVLJA^KI MEHANIZAM SA DVA USTAVLJA^KA

TO^KA
Poluga H rotira oko fiksne ose L (sl. 87). Trokraka poluga G, kao
~lan zglobnog ~etvorougla KLMN, obr}e se oko fiksne ose N. Savijena
poluga E okre}e se oko fiksne ose O. Kada poluga H rotira oko ose L,
trokraka poluga G osciluje i, preko spojne poluge F, osciluje savijenu
polugu E. Karika D, preko obrtnog para, spojena je sa polugom F i
uklju~uje ~iviju C.
Sl. 87. - Ustavlja~ki mehanizam sa dva ustavlja~ka to~ka

Spojene obrtnim zglobovima sa savijenom polugom E, su
skakavice A koja uklju~uje ustavlja~ki to~ak I i skakavica B koja
uklju~uje ustavlja~ki to~ak J. Kada se poluga E okre}e u smeru kretanja
kazaljke na satu ona okre}e ustavlja~ki to~ak J, a kada se okre}e u
smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu, preko skakavice A okre}e
ustavlja~ki to~ak I. Ustavlja~ki to~ak I
506
USTAVLJA^KI MEHANIZAM SA ÊTIRI SKAKAVICE

Poluga F rotira oko fiksne ose A i spojena je okretnim parovima
B sa ~etiri spojne poluge J koje su, u obrtanju, spojene obrtnim
parovima C sa savijenim polugama K. Poluge K, obr}u se oko fiksnih
osa D i spojene su obrtnim parovima E sa skakavicama G, koje se
uklju~uju u zupce ustavlja~kog to~ka (H), sa unutra{njim ozubljenjem i
zadràvaju u kontaktu sa njim pomo}u opruga L.
Sl. 88. - Ustavlja~ki mehanizam sa ~etiri skakavice

Kada poluga F rotira oko ose A, skakavice G saop{tavaju
kretanje sa prekidima, u smeru kretanja kazaljke na satu, ustavlja~kom
to~ku H, koji se tako|e obr}e oko ose A (sl. 88).
507
KLIZNI POGON USTAVLJA^KOG MEHANIZMA

Duìne ~lanova ispunjavaju uslove:
AB = AD; i BC = DC.
Klizne veze ABC i ADC sa zajedni~kim kliza~em F, spojene su
obrtnim parovima B i D i skakavicama G i H koje se uklju~uju u
ustavlja~ki to~ak E (sl. 89). Ustavlja~ki to~ak E, rotira oko fiksne ose A.
Sl. 89. - Klizni pogon ustavlja~kog mehanizma

Kada se kliza~ F kre}e na desno, skakavica G, okre}e ustavlja~ki
to~ak E, u smeru kretanja kazaljke na satu; kada se kliza~ F kre}e na
levo, skakavica H, okre}e ustavlja~ki to~ak E, u istom smeru. U jednom
kompletnom kretanju kliza~a (napred-nazad), ustavlja~ki to~ak E se
okrene za ugao = 720O / z, gde je z = broj zuba ), ustavlja~kog to~ka E.
508
KLIZNI POGON USTAVLJA^KOG MEHANIZMA

Karike F i L i ~etvorozubi ustavlja~ki to~ak H, okre}u se
nezavisno oko fiksne ose E (sl. 90). Spojne poluge C i P, koje su jednake
duìne, spojene se obrtnim parovima O i G sa karikama F i L, i obrtnim
parovima B sa kliza~em A koji se kre}e du` fiksnih vo|ica.
Sl. 90. - Klizni pogon ustavlja~kog mehanizma

Karike F i L, spojene su obrtnim zglobovima I i M skakavicama
K i N koje se uklju~uju u zupce D na ustavlja~kom to~ku H. Opruge J
drè skakavice u kontaktu sa ustavlja~kim to~kom H. Kada se kliza~ A
kre}e na dole, skakavica N okre}e ustavlja~ki to~ak H u smeru kretanja
kazaljke na satu za ugao od 45O; kada se kliza~ A kre}e na gore,
skakavica K okre}e ustavlja~ki to~ak H za drugih 45O u istom smeru
~ime se nastavlja kretanje sa prekidima. Zatim se ciklus ponavlja.
509

UGAONOM BRZINOM USTAVLJA^KOG TO^KA
Zglobni ~etvorougao ABCD spojen je obrtnim parom C sa
polugom K koja saop{tava naizmeni~no kretanje zup~astoj letvi J (sl.
91). Hod letve moè biti promenljiv promenom poloàja ta~ke D sa
vijkom E. Letva J se zup~i sa zup~anikom L koji se obr}e oko fiksne ose
F. ^vrsto pri~vr{}en na zup~anik L je ~lan G koji je obrtnim parom
spojen sa skakavicom H.

ustavlja~kog to~ka
Kada se letva kre}e na desno, skakavica H okre}e ustavlja~ki
to~ak I u smeru kretanja kazaljke na satu, oko ose F nezavisno od
rotacije zup~anika L.
510

Ustavlja~ki to~ak H, obr}e se oko fiksne ose A. Kolenasta poluga
M obr}e se oko ose C i spojena je obrtnim parom D sa polugom L koja
kliza u vo|ici G, kliza~a K. Kliza~ K se obr}e oko ose B. Poluga L je
spojena obrtnim parom E sa polugom J koja je, u obrtanju, spojena
obrtnim parom F i karikom AF i skakavicom I koja se uklju~uje u
ustavlja~ki to~ak H. Karika AF slobodno se obr}e oko ose A.

ustavlja~kog to~ka
Kada se kolenasta poluga M obr}e oko ose C, mehanizam CDB
osciluje polugu AF oko ose A a skakavica I saop{tava kretanje sa
prekidima ustavlja~kom to~ku H u smeru kretanja kazaljke na satu.
Ugaona brzina (ugao rotacije) to~ka H mogu se menjati promenom
poloàja ta~ke B u funkciji navoja N i navrtke O i njihovim blokiranjem
u èljenoj poziciji.
511
USTAVLJA^KI MEHANIZAM SA DUPLOM

PARALELNOM VEZOM
Ram D, koji miruje na fiksnom leàju, spojen je sa njim sa
nekoliko veza (sl. 93). Jedna od ovih veza, B, sluì da pogoni
mehanizam od ~lana A, koji je pogonjen bregom (nije prikazan).
Kretanje se prenosi simultano od vulju{kaste poluge B na ram D,
pomo}u rolera C, montiranim na ramu, a od drugog kraja poluge B,
preko karike E i F i skakavice H na ustavlja~ki to~ak G, koji je
montiran na rukavcu u~vr{}enom na ramu D. Montirani na ramu D,
nalazi se nekoliko kolenastih poluga K i jedna kolenasta poluga N, koja
nosi roler M.
Sl. 93. - Ustavlja~ki mehanizam sa duplom

paralelnom vezom
Kolenaste poluge K i N, spojene su obrtnim zglobovima sa
ramom L i trakom J. Kada se kaika A kre}e na gore, poluge D, L i J
imaju translatorno kretanje a skakavica H kliza preko zuba ustavlja~kog
to~ka G. Kada se karika A kre}e na dole, ustavlja~ki to~ak se okre}e u
smeru kretanja kazaljke na satu tako da zub podiè roler M, okre}u}i
poluge K i N oko njihovih osa saop{tavaju}i kretanje ramu L. Opruga
Ivra}a ram L u njegov po~etni poloàj na kraju donjeg hoda poluge A.
512

Poluga N zglobnog ~etvorougla DEFG konstruisana je kao
pro{licovana karika sa lu~nim `ljebom u kome klizi kliza~ M (sl. 94).
Pu` J rotira oko fiksne ose A-A i okre}e segment pu`nog to~ka K oko
fiksne ose B. Ova promena poloàja ta~ke C na poluzi L, prouzrokuje
promene kretanja kliza~a M u `ljebu O. Poluga P spojena je obrtnim
zglobovima H i K kliza~a M i poluge Q koje su konstruisane kao ku}i{te
ustavlja~a sa kuglicama R.

ustavlja~kog to~ka
Kada poluga I rotira oko fiksne ose D, kretanje sa prekidima u
smeru kretanja kazaljke na satu prenosi se na ~lan S preko ustavlja~ke
spojnice sa kuglicama R i ku}i{ta Q. Ugaona brzina kod ovog kretanja
moè biti menjana okretanjem puà J.
513
PLANETARNI USTAVLJA^KI MEHANIZAM

Poluga E rotira oko fiksne ose A i spojena je obrtnim parovima B
za poluge F (sl. 95). Poluge M spojene su obrtnim parovima C i D sa
polugama F i ustavlja~kim to~kovima H koji su ~vrsto vezani za
zup~anike J. Zup~anici J se zup~e sa fiksnim zup~anikom K koji je
obrtnim parom D sa karikomL koja se obr}e oko fiksne ose A. Zbir
polupre~nika zup~anika J i K je: RJ+RK=AD.
Sl. 95. - Planetarni ustavlja~ki mehanizam

Skakavice G, spojene su obrtnim parovima C sa polugama M i
uklju~uju ustavlja~ke to~kove H. Kada poluga E rotira oko ose A,
skakavice G okre}u ustavlja~ke to~kove H i zup~anike J. Zup~anici J se
kotrljaju okolo oko zup~anika K o saop{tavaju kretanje sa prekidima u
smeru kretanja kazaljke na satu.
514
KLIZNI POLU@NI POGON USTAVLJA^KOG

MEHANIZMA
Poluga O naizmeni~no se kre}e u fiksnoj vo|ici P i spojena je
obrtnim parom C sa kolenastom polugom N (sl. 96). Poluga Q se okre}e
oko fiksne ose A i spojena je obrtnim parom B sa kolenastom polugom
N. Poluge N i Q spojene su obrtnim parovima D i E sa polugama M i K,
koje su zajedno spojene obrtnim parom F. Poluga M je konstruisana
kao skakavica koja se uklju~uje u ustavlja~ki to~ak P. Skakavice L, J i H
drè se uz ustavlja~ki to~ak oprugama, osiguravaju polugu N i
ustavlja~ki to~ak P.
Sl. 96. - Klizni polu`ni pogon ustavlja~kog

mehanizma
Kada se poluga O, kre}e naizmeni~no gore-dole, skakavice M i J
saop{tavaju kretanje sa prekidima ustavlja~kom to~ku P u smeru
kretanja kazaljke na satu. Skakavice H i L spre~avaju povratno kretanje
ustavlja~kog to~ka P za vreme povratnog hoda poluge O.
515
POLUGOM POGONJENI USTAVLJA^KI

MEHANIZAM
Njihaju}a poluga M, zglobnog ~etvorougla ABCD, okre}e se oko
fiksne ose A, i spojena je okretnim parom E sa skakavicom L. Poluge H
i O okre}u se oko fiksnih osa F i P. Poluga H ima ~ivije G i K. Skakavica
L uklju~uje ustavlja~ki to~ak N, saop{tavaju}i mu kretanje sa prekidima
u smeru kretanja kazaljke na satu. îvija K na poluzi H spre~ava
povratnu rotaciju ustavlja~kog to~ka N.
Sl. 97. - Polugom pogonjeni ustavlja~ki

mehanizam
Kada se poluga O okre}e u smeru pokazanom strelicom, ~ivija K
se iskop~ava iz zahvata sa to~kom N, a ~ivija G koja okre}e skakavicu L,
tako|e je iskop~ava iz zahvata sa ustavlja~kim to~kom N (sl. 97).
516
OKIDA^KI MEHANIZAM POMO]U USTAVLJAÂ

Vratilo A, okre}e se sa prekidima, pomo}u ustavlja~kog to~ka B i
skakavice C, koje nosi poluga D (sl. 98). Poluga D osciluje pomo}u
poluge M, preko spojne poluge F. Na kraju poluge M je njihaju}i zglob
H, kroz koji poluga F prolazi. Poluga F nosi oprugu G koja je sabijena
kada optere}enje na vratilu A pre|e dozvoljeni limit. Skakavica C,
spojena je sa plo~om J na spojnoj poluzi. Plo~a E ima nepravilan `ljeb
N, kroz koji prolazi ~ivija K na poluzi M. Pod normalnim uslovima
optere}enja vratila A, poluga E radi bez optere}enja.
Sl. 98. - Okida~ki mehanizam pomo}u ustavlja~a

Kada se vratilo A zaustavi od preoptere}enja, nastavljeno
kretanje poluge M na levo, sabija oprugu G i ~ivija K dospeva u {iri deo
proreza N, tako da plo~a J i poluga E padaju na dole i kada poluga M
ide na desno, ~ivija K uklju~uje naslon u `ljebu N. Ova akcija povla~i
polugu E na desno, isklju~uje skakavicu C iz ustavlja~kog to~ka B,
dozvoljavaju}i plo~i J da uklju~i elektri~ni prekida~ L koji zaustavlja
ma{inu. Kada je plo~a J podignuta i isklju~ena iz zahvata ~ivije K,
ma{ina je spremna za startovanje ponovo, ako je preoptere}enje vratila
A uklonjeno.
517
KRETANJE SA PREKIDIMA KOD MEHANIZMA ZA

DODAVANJE
Poluga L rotira oko fiksne ose B i spojena je obrtnim parom E, sa
kliza~em Q, koji se kre}e `ljebaom O na {licovanom ~lanu P (sl. 99).
^lan P se obr}e oko fiksne ose A. Karika Z je spojena obrtnim
parovima K, F i G sa kliza~em M i karikama R i X. Kliza~ M se kre}e
du` lu~nog `ljeba N na ~lanu P. Poluga X se obr}e oko fiksne ose D i
nosi skakavicu W koja se uklju~uje u ustavlja~ki to~ak V.
Sl. 99. - Kretanje sa prekidima kod mehanizma za dodavanje

Kada se poluga L okre}e u smeru kretanja kazaljke na satu,
karika sa prorezima P osciluje. Ovo kretanje se prenosi na skakavicu W
koja zaokre}e sa prekidima, ustavlja~ki to~ak V, u smeru suprotnom
kretanju kazaljke na satu, oko ose D. Ugao rotacoje to~ka V zavisi od
poloàja ta~ke H koja se menja obrtnom polugom T. Poluga T se
postavlja na èljenu poziciju, zaokretanjem ru~ice S, oko fiksne ose C i
njenim zabravljivanjem u èljenom poloàju pomo}u ~ivije na ru~ici S
koja ulazi u odgovaraju}i `ljeb na poziciji U
518
KRETANJE SA PREKIDIMA KOD MEHANIZMA ZA

DODAVANJE
Reza D, obr}e se u ukrsnoj glavi C koja se naizmeni~no kre}e
vertikalno, pomo}u ru~ice A (sl. 100). U hodu na gore, donji kraj B,
reze D uklju~uje se u zupce na zup~astoj letvi K, nose}i je uvis. Daljim
kretanjem ukrsne glave C na gore, gornji kraj E, reze D, prelazi preko
donje konture G, zaokre}u}i rezu D u smeru suprotnom kretanju
kazaljke na satu, iskop~avaju}i kraj B iz zahvata sa letvom K, koja pada
dole pod dejstvom opruge J.
Sl. 100. - Kretanje sa prekidima kod mehanizma za dodavanje

Donji kraj reze drì se van zahvata sa letvom K trenutno; po{to
gornji kraj pro|e preko ispusta G, donji kraj B se uklju~uje u slede}i
zubac zup~aste letve K, i nastavlja svoje kretanje na gore sve dok je kraj
E ne oslobodi zahvata, nailaskom na ispust G. Na kraju kretanja na
gore, ukrsne glave C, letva K je van zahvata reze D i ona pada dole
519
USTAVLJA^KI MEHANIZAM ZA PODE[AVANJE TRAKE

TRANSPORTERA
Kada traka B po~ne da klizi sa svog dobo{a, na primer, u smeru
prikazanom strelicom, na sl. 101-I, valjak za vo|enje A, zaokre}e se oko
ose D. Sila trenja izme|u trake B i valjka A vra}a traku u njen centralni
poloàj. Valjak se zaokre}e mehanizmom prikazanim na sl. 101-II. Teg
G drì polugu E u stalnom kontaktu sa ivicom trake B. Dobo{ C,
pogonjen nezavisnim pogonom, naizmeni~no pokre}e kliza~ F preko
kolenaste poluge K i spojne poluge D. Kliza~ F je spojen obrtnim parom
sa polugom E. Kada je traka B u svom odgovaraju}em poloàju, poluga
je u poloàju prikazanom na sl. 101-II, a skakavica Q, koja je ~vrsto
vezana za polugu E, miruje.
Sl. 101. - Ustavlja~ki mehanizam za pode{avanje trake transportera

Kada traka B po~ne da klizi u drugom pravcu, poluga E se
iskrivljuje sa skakavicom. U ovom slu~aju skakavica prenosi kretanje sa
prekidima, u zahtevanom pravcu, ustavlja~kom to~ku J koji je
pri~vr{}en za vratilo M zajedno sa konusnim zup~anikom N. Ovaj se
zup~anik, zup~i sa konusnim zup~anikom O koji okre}e vijak P. U
funkciji navrtke (prikazane {ematski sa navojem na sl. 101-I), vijak P
zaokre}e valjak A u èljenom pravcu oko ose D.
520
USTAVLJA^KI MEHANIZAM ELEKTRI^NOG SATA

Poluga E, obr}e se oko fiksne ose B i spojena je obrtnim
parovima C i D sa skakavicama F i G koje se uklju~uju u ustavlja~ki
to~ak K (sl. 102). Ustavlja~ki to~ak K rotira oko fiksne ose A. Kada
poluga E osciluje, skakavice F i G naizmeni~no zaokre}u ustavlja~ki
to~ak K, za jedan zub.
Sl. 102. - Ustavlja~ki mehanizam elektri~nog sata

Podesivi vijci grani~nika H i J ograni~avaju kretanje skakavica F i
G i sluè za pode{avanje intervala uklju~ivanja skakavica u ustavlja~ki
to~ak K.
521
PROSTORNO OZUBLJENJE SA KRETANJEM SA PREKIDIMA

VO\ENOG ^LANA
Poluga C i to~ak D obr}u se oko ukr{tenih osa A i B (sl. 103).
To~ak D ima helikoidne zube E. Kada se poluga C obr}e neprekidno,
uklju~uje se u zube E i okre}e to~ak D sa prekidima i sa dugim
periodima mirovanja.
Sl. 103. - Prostorno ozubljenje sa kretanjem sa prekidima vo|enog ~lana

Za svaki obrtaj poluge C, to~ak D se okrene za ugao:
=
gde je zD = broj zuba na to~ku D
522
zD
OSLOBA\AJU]I, RASTERE]UJU]I MEHANIZMI

Kada dvokraka skakavica 2 osciluje oko fiksne ose B (sl. 104),
ustavlja~ki to~ak 1, koji je pod dejstvom sile Q, koja ga okre}e (u smeru
kretanja kazaljke na satu), ima obrtno kretanje sa prekidima oko fiksne
ose A.
Sl. 104. - Osloba|aju}i, rastere}uju}i mehanizmi
523

ose A.
524

ose A.
525

Kada dvokraka skakavica 2 osciluje oko fiksne ose A (sl. 107),
ose B.
526
SIGURNOSNA SPOJNICA SA USTAVLJA^KIM ZUBIMA

Diskovi 1 i 2 obr}u se oko fiksne ose AB (sl. 108) i imaju isti tip
ustavlja~kih zuba a na ~eonim stranama. Obrtanje moè biti prene{eno
samo u pravcu obeleènom strelicama, sa vratila 3 na vratilo 4.
Sl. 108. - Sigurnosna spojnica sa ustavlja~kim zubima

Ako je smer obrtanja pogonskog vratila ustavlja~a 1, suprotan od
prikazanog, ustavlja~ }e klizati ppreko stacionarnog diska 2. Opruga 5
teì dadisk 2 drì u zahvatu.
527
USTAVLJA^KI MEHANIZAM SA PROMENOM

SMERA OBRTANJA
Sl. 109. - Ustavlja~ki mehanizam sa promenom smera obrtanja

Ustavlja~ki to~ak 1, okre}e se oko fiksne ose A (sl. 109).
Skakavica za promenu smera 2, moè biti zaokrenuta oko fiksne ose B
(prikazano isprekidanom linijom), i dràti se u tom poloàju pomo}u
ravne opruge 3. Smer, u kome se ustavlja~ki to~ak moè obrtati, zavisi
od poloàja skakavice 2.
528
USTAVLJA^KI MEHANIZAM SA KLIZNOM

SKAKAVICOM
Ustavlja~ki to~ak 1, okre}e se oko fiksne ose A (sl. 110).
Prizmati~na skakavica 2, kliza u fiksnoj vo|ici a - a, a zub skakavice b,
uklju~uje se u me|uzublje ustavlja~kog to~ka 1.
Sl. 110. - Ustavlja~ki mehanizam sa kliznom

skakavicom
Opruga 3 drì skakavicu 2 u stalnom uklju~uju}em poloàju sa
ustavlja~kim to~kom koji se okre}e u smeru kretanja kazaljke na satu.
529
PRAVOLINIJSKO KRETANJE SA PREKIDIMA
Sl. 111. - Pravolinijsko kretanje sa prekidima

^lan 1 okre}e se oko fiksne ose A (sl. 111), i obrtnim parom B
spojen je sa skakavicom 2, koja se uklju~uje u nazubljenu letvu 3. Letva
3 klizi du` fiksnih vo|ica a - a. Kada se ~lan 1 okre}e, skakavica 2 ima
kompleksno - sloèno kretanje i njen kraj d se uklju~uje u me|uzublje b
na letvi 3, pomeraju}i letvu, kretanjem sa prekidima, u levo.
530
TIHI USTAVLJA^KI MEHANIZAM

Zup~anik 5, okre}e se oko fiksne ose A (sl. 112), i nosi skakavicu
3 koja se okre}e oko fiksne ose B i na sebi ima ~iviju b. Prsten 2,
montiran je na disk zup~anika 1 i ima ispust a.
Sl. 112. - Tihi ustavlja~ki mehanizam

Kada se ustavlja~ki to~ak obr}e u smeru suprotnom kretanju
kazaljke na satu, ispust a uklju~uje ~iviju b i podiè skakavicu 3
redukuju}i buku koja se stvara kada skakavica kliza preko zuba
ustavlja~kog to~ka. Kada se ustavlja~ki to~ak 1 okre}e u smeru kretanja
kazaljke na satu, opruga 4 drì skakavicu 3 u kontaktu sa zubima to~ka
1.
531
PROMENLJIVO KRETANJE USTAVLJA^KOG MEHANIZMA

Poluga 1 osciluje oko fiksne ose A za konstantnu vrednost ugla
(sl. 113). Skakavica 2 spojena je obrtnim parom B sa polugom 1 i
uklju~uje se u zube ustavlja~kog to~ka 3, okre}u}i ga sa prekidima u
smeru suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu, oko ose A.
Sl. 113. - Promenljivo kretanje ustavlja~kog mehanizma

Maska, ili {tit, 4 okre}u se oko ose A i {tite broj zuba ustavlja~kog
to~ka 3, podiù}i skakavicu 2 van zahvata za deo njenog hoda. Ugao
rotacije ustavlja~a 3, za svaki hod poluge 1, moè biti promenljiv,
zaokretanjem {tita i pokrivanjem vi{e ili manje zuba na putanji
skakavice 2. [tit 4 se drì u pode{enoj poziciji ~ivijom a koja ulazi u
èljenu rupu b na fiksnoj plo~i.
532
USTAVLJA^KI MEHANIZAM SA DUGMETOM ZA

PRITISKANJE
Dugme za pritiskanje 1 kliza u fiksnoj vo|ici a - a i spojeno je
obrtnim parom B, sa skakavicom 2 koja se uklju~uje u zupce
~etvorozubog ustavlja~kog to~ka 3 (sl. 114). Ustavlja~ki to~ak 3, obr}e
se oko fiksne ose A i ~vrsto je vezan sa ~etvorostrukom prizmom 4 (ili je
integralno ura|en sa njom).
Sl. 114. - Ustavlja~ki to~ak sa dugmetom za pritiskanje

Kada se dugme 1 pritisne, ustavlja~ki to~ak se okrene za 90O.
Ravna opruga 5 naleè ravno na strane prizme 4 i ustavlja~ki to~ak drì
u odre|enom poloàju.
533
VILJU[KASTI OSLOBA\AJU]I, RASTERE]UJU]I

MEHANIZMI
Sl. 115. - Vilju{kasti osloba|aju}i mehanizam

Disk C, obr}e se oko fiksne ose A i nosi ~iviju E koja se
naizmani~no uklju~uje izme|u krakova poluge vilju{kastog tipa F,
skakavice D (sl. 115). Kada se disk C okre}e, skakavica D osciluje oko
fiksne ose B i ustavlja~ki to~ak G, koji ima konstantni obrtni moment,
okre}e se sa prekidima.
534
Sl. 116. - Osloba|aju}i, rastere}uju}i mehanizam

Kada dvokraka skakavica C osciluje oko fiksne ose B (sl. 116),
ustavlja~ki to~ak D, koji je pod dejstvom sile Q, koja ga okre}e (u
smeru kretanja kazaljke na satu), ima obrtno kretanje sa prekidima oko
fiksne ose A.
535
USTAVLJA^KI MEHANIZAM SA POVRATNOM,

NAIZMENI^NOM SKAKAVICOM
Sl. 117. - Ustavlja~ki mehanizam sa povratnom, naizmeni~nom

skakavicom
Ustavlja~ki to~ak G, obr}e se oko fiksne ose A (sl. 117). Povratna
skakavica D, spojena je obrtnim parom B sa polugom F koja se
naizmeni~no kre}e u fiksnoj vo|ici E. Skakavica D saop{tava obrtno
kretanje to~ku G; smer kretanja zavisi od poloàja skakavice D (ili B ili
C).
536
USTAVLJA^KI MEHANIZAM SA POVRATNOM,

NAIZMENI^NOM SKAKAVICOM
Sl. 118. - Ustavlja~ki mehanizam sa povratnom, naizmeni~nom

skakavicom
Ustavlja~ko to~ak F okre}e se oko fiksne ose A (sl. 118).
Povratna skakavica D spojena je obrtnim parom B sa polugom E koja
osciluje nezavisno oko ose A. Skakavica D saop{tava obrtno kretanje sa
prekidima to~ku F; smer obrtanja zavisi od poloàja skakavice D (ili B
ili C.
537
SKAKAVICA SA VALJÎ]EM I ZUBCIMA U

OBLIKU ÎVIJA
To~ak F nosi ~ivije i obr}e se oko fiksne ose A (sl. 119), i obr}e se
u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu.
Sl. 119. - Skakavica sa valj~i}em i zubaca u obliku ~ivija

Skakavica D se obr}e oko fiksne ose B i obrtnim parom C je
spojena sa rolerom E, na drugom kraju koji se drì u kontaktu sa
to~kom i ~ivijama, pomo}u opruge H. To~ak F moè da se okre}e i u
drugom smeru, pod uslovom da se savlada sila opruge.
538
SPECIJALNO OBLIKOVANA SKAKAVICA I TOÂK SA

ÎVIJAMA
To~ak D, koji je pod konstantnim obrtnim momentom, nosi ~ivije
E i okre}e se u smeru kretanja, suprotnom od kretanja kazaljke na satu,
oko fiksne ose A (sl. 120). Oblikovana skakavica C, sa om~om F,
slobodno osciluje oko fiksne ose B. Kada skakavica osciluje, to~ak D se
okre}e sa prekidima.
Sl. 120. - Specijalno olikovana skakavica i to~ak sa ~ivijama
539
MEHANIZAM SA DUPLOM SKAKAVICOM
Sl. 121. - Mehanizam sa duplom skakavicom

Ustavlja~ki to~ak C, okre}e se u smeru kazaljke na satu, oko
fiksne ose A (sl. 121). Skakavice D i E okre}u se oko fiksne ose B.
Skakavica E je duà od skakavice D za polovinu ili jedan i jednu
polovinu koraka zuba ustavlja~kog to~ka C. Skakavice spre~avaju
povratno kretanje ustavlja~kog to~ka C za jedan ili za jednu polovinu
koraka. Izvo|enjem mehanizma sa dve skakavice, ekvivalentno se
dobija pove}anje broja zuba na to~ku D.
540
MEHANIZAM SA DUPLOM SKAKAVICOM
Sl. 122. - Mehanizam sa duplom skakavicom

Ustavlja~ki to~ak D, okre}e se u smeru kretanja kazaljke na satu,
oko fiksne ose A (sl. 122). Skakavice E i F, okre}u se oko fiksnih osa B i
C. Duìna i poloàj osa skakavica B i C su takve, da, kada je jedna
skakavica u zahvatu, druga kliza preko zuba ustavlja~kog to~ka. I jedna
i druga skakavica, spre~avaju povratno obrtanje to~ka D. Izvo|enjem
mehanizma sa dve skakavice, ekvivalentno se dobija pove}anje broja
zuba na to~ku D.
541
USTAVLJA^KI MEHANIZAM MIROVANJA

Kada se to~ak ustavlja~a E okre}e u smeru kretanja kazaljke na
satu, oko fiksne ose A, to~ak C, koji ima jedan zub J i koji je ~vrsto
vezan za ustavlja~ki to~ak E, okre}e zup~anik G, koji ima osam zuba,
oko fiksne ose B (sl. 123).
Sl. 123. - Ustavlja~ki mehanizam mirovanja

Kada se ustavlja~ki to~ak E okrene osam puta, zup~anik G se
okrene za jedan obrtaj ~ine}i za to vreme osam perioda pomeranja (za
ugao 45O) i osam perioda mirovanja. Skakavica F se obr}e oko fiksne
ose D i ima zadatak da spre~i neèljeno obrtanje to~ka E, unazad.
542
USTAVLJA^KI MEHANIZAM MIROVANJA

Neprekidno obrtanje ustavlja~kog to~ka u smeru suprotnom
smeru kretanja kazaljke na satu ustavlja~kog to~ka B, pri~vr{}enog za
vratilo H, oko fiksne ose A, pretvoreno je u obrtno kretanje sa
prekidima, istovremeno kroz jedan pun obrtaj i diska C, u istom pravcu
i oko iste ose (sl. 124).
Sl. 124. - Ustavlja~ki mehanizam mirovanja

Da bi se pokrenulo obrtanje diska C, rezica D je zaokrenuta u
smeru kretanja kazaljke na satu, tako da osloba|a prorez E, koji pada
na dole i osloba|a donji kraj skakavice F. Ova skakavica se zatim
okre}e pomo}u opruge G, u zahvat sa ustavlja~kim to~kom B. Dok se
skakavica F, okre}e na disku C, disk po~inje da se obr}e. Njegova
rotacija je ograni~ena na jedan obrtaj, ~epom K, koji se uklju~uje sa
gornjim ispustom poluge E i podiè ga, tako da ispustD ponovo ulazi u
`ljeb na prorezu.
Po{to disk C, nastavlja da se obr}e, donji kraj skakavice F se
kre}e ka donjem kraju proreza E i isklju~uje ga iz zahvata sa
ustavlja~kim to~kom C. Disk C, tada se zaustavlja dok se ispust D
okre}e ponovo.
543
USTAVLJA^KI MEHANIZAM SA LOPTASTIM TIPOM

ZABRAVLJIVANJA ELEMENATA
Sl. 125. - Ustavlja~ki mehanizam sa loptastim tipom

zabravljivanja elemenata
Ku}i{te B, okre}e se isklju~ivo u smeru suprotnom smeru
kretanja kazaljke na satu, oko fiksne ose A (sl. 125). Rotacija u
suprotnom smeru, spre~ena je kuglicama ili valj~i}ima koji se zaglavljuju
u klinasto oblikovanim `ljebovima C.
544
MEHANIZAM SA DUPLIM USTAVLJAÊM

Poluga 1 osciluje oko fiksne ose A i nosi skakavicu 2 koja se
uklju~uje sa zubima ustavlja~kog to~ka 3 (sl. 126). Ustavlja~ki to~ak 3 je
pri~vr{}en za vratilo 7 i okre}e se sa prekidima u smeru suprotnom
smeru kretanja kazaljke na satu, oko ose A. Skakavica 4 se okre}e na
poluzi 1, uklju~uje u zube ustavlja~kog to~ka 5 koji je sme{ten izme|u
ko`nih frikcionih diskova 6 koji mogu biti pode{eni da ostvare potreban
pritisak.
Sl. 126. - Mehanizam sa duplim ustavlja~em

[tit ili maska, a, pri~vr{}ena na ustavlja~kom to~ku 5, spre~ava
skakavicu 2 od uklju~ivanja to~ka 3 tako da vratilo 7 ima period
mirovanja dok skakavica 4 okre}e to~ak 5 sa {titom a tako da ne bude u
funkciji sa skakavice 2.
545
POLU@NI USTAVLJA^KI MEHANIZAM

Ustavlja~ki to~ak 1, obr}e se oko fiksne ose A (sl. 127). Poluga 2
se okre}e oko fiksne ose B i spojena je obrtnim parovima C i D sa
skakavicama 3 i 4. Kada poluga 2 osciluje oko ose B, skakavice 3 i 4
naizmeni~no se uklju~uju u zupce ustavlja~kog to~ka, okre}u}i
ustavlja~ki to~ak u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu.
Sl. 127. - Polu`ni ustavlja~ki mehanizam

Skakavice 3 i 4, tako|e, sluè da osiguraju neèljeno povratno
kretanje ustavlja~kog to~ka 1. Za vreme jedne kompletne oscilacije
poluge 2 (napred i nazad), ustavlja~ki to~ak 1, zaokrene se za ugao: =
360O/z gde je z - broj zuba na ustavlja~kom to~ku 1.
546
BREGASTI USTAVLJA^KI MEHANIZAM ZA

Kru`ni ekscentar 3, okre}e se oko fiksne ose A (Sl. 128). Pratioc
4 okre}e se oko fiksne ose B i nosi roler 6 koji se kotrlja du` konture
ekscentra 3. Skakavica 2, okre}e se oko ose C, karike 4 i ose D.
Sl. 128. - Bregasti ustavlja~ki mehanizam za

Za svaki obrtaj ekscentra 3, to~ak 1 se okrene za ugao: = 2 / z,
gde je z - broj zuba na to~ku 1. Roler 6 se drì u kontaktu sa ekscentrom
3 pomo}u opruge 5.
547


548
KRETANJE SA PREKIDIMA I DVE SKAKAVICE

Ustavlja~ki to~ak 4, okre}e se oko fiksne ose D (sl. 130). Poluga 3
je osciluju}a ru~ica zglobnog ~etvorougla abcd i spojena je obrtnim
parom E sa skakavicom5, koja uklju~uje to~ak 4. Opruga 7 drì
skakavicu 5 u kontaktu sa ustavlja~kim to~kom 4.
Sl. 130. - Kretanje sa prekidima i dve skakavice

U jednom obrtaju poluge 1 oko fiksne ose A, skakavica 5, okre}e
to~ak 3, kretanjem sa prekidima u smeru kretanja kazaljke na satu, kroz
ugao: a = 360O/z gde je z - broj zuba ustavlja~kog to~ka 4. skakavica 6 i
opruga 8, spre~avaju povratno okretanje ustavlja~kog to~ka 4.
549
ZUPÂSTA LETVA, ZUPÂNIK I USTAVLJA^KA LETVA

Mali zup~anik 1, okre}e se oko fiksne ose A i zup~i se sa zubima
b zup~aste letve 2, koja kliza u vertikalnoj vo|ici a (sl. 131).
Sl. 131. - Spoj zup~aste letve i zup~anika i ustavlja~ka letva

Kada se mali zup~anik 1 okre}e u smeru kretanja kazaljke na
satu, ~lan 2 je podignut. ^lan 2 se drì u podignutom poloàju pomo}u
skakavice 3 koja se okre}e oko fiksne ose B i uklju~uje ustavlja~ke
zupce d na zup~astoj letvi sa leve strane ~lana 2.
550
USTAVLJA^ SA ÎVIJAMA
Teg Q okre}e to~ak sa ~ivijama 1 u smeru kretanja kazaljke na
satu (sl. 132). Na to~ku 1, nalaza se postavljene ~ivije u dva
koncentri~na kruga. Isti je broj ~ivija u oba kruga; one su postavljene na
istom rastojanju.
Sl. 132. - Ustavlja~ sa ~ivijama

îvije jednog kruga su pomerene od drugih za polovinukoraka.
Skakavica 2 osciluje oko fiksne ose B i naizmeni~no se uklju~uje u
zahvat sa ~ivijama a od oba kruga tako da to~ak 1 dobija kretanje sa
prekidima.
551
USTAVLJA^KA LETVA
Sl. - 133. - Ustavlja~ka letva

Ustavlja~ka letva 1, sa zubima b, ima mogu}nost klizanja na
desno, u fiksnoj vo|ici a (sl. 133). Skakavica 2 se okre}e oko fiksne ose
A i drì se u zahvatu sa letvom dejstvom sile P. Skakavica spre~ava
kretanje letve u suprotnom smeru.
552
FRIKCIONA USTAVLJA^KA LETVA
Sl. 134. - Frikciona ustavlja~ka letva

Letva bez zubaca 1, moè da klizi na desno, u fiksnoj vo|ici a (sl.
134). Poluga (skakavica) 3, okre}e se oko fiksne ose A i spojena je
obrtnim parom B, sa papu~icom 2, sa zupcima b. Kada se dostigne
dovoljno velika sila trenja, nazubljena povr{ina b, papu~ice 2, ne
dozvoljava kretanje letve u suprotnom pravcu.
553
MEHANIZAM ZA OSIGURANJE TA^NOG POSTAVLJANJA

Potreba za konstruisanjem mehanizma za ta~no postavljanje koji
ne}e prebaciti èljeni poloàj ili zauzimanje neta~nog poloàja, ~esto
susre}e. Ovo je posebno potrebno kada ure|aj velike mase treba
preneti pomo}u podeonog stola. Mehanizam za ta~no postavljanje, na
bazi poluge, koji je osiguran od nepropisnog postavljanja, prikazan je na
sl. 135.
Sl. 135. - Mehanizam sa podeonom plo~om uklju~uje lociraju}i ure|aj i

pogonski hvata~ koji se kre}e u jednom smeru da obezbedi aktivnost
ta~nog postavljanja, eliminisanjem mogu}nosti neta~nog postavljanja
Poluga A se obr}e oko vretena koje je zajedni~ko i za zup~asti
to~ak B i za hvata~ koji naleè preko opruge C. Hvata~ ostaje aktiviran
u prorezu izglodanom preko ispup~enja koje je sastavni deo poluge.
Zubi zup~astog to~ka su ise~eni tako da se uzup~uju sa prostorima za
uparivanje na periferiji podeone plo~e D. Skakavica E, miruju}i
naspram ravne opruge, ograni~ava kretanje zup~astog to~ka samo u
554
smeru kretanja kazaljke na satu. Zadnji kraj skakavice miruje naspram

podesivog ustavlja~a brega.
Poluga sa prorezom F se obr}e slobodno na vretenu i povezana je
za lociraju}i klip G pomo}u ~ivije sa malom glavom. Lociraju}i klip klizi
u bloku vodice pri~vr{}ene za osnovu podeonog stola. Lociraju}i jezi~ak
na kraju klipa je precizno izbru{en da se uklopi unutar me|uzublja oko
podeone plo~e D. Ovaj jezi~ak je delimi~no smanjen na strani
paralelnoj sa horizontalnom osnom linijom, da bi se o~istile rapave ivice
na metalu koje bi se mogle pojaviti u me|uzublju na podeonoj plo~i D
preko delovanja zup~astog to~ka B.
Da pomeri podeonu plo~u sa prethodne rotacije na slede}u,
poluga A se pomera sa poloàja prikazanog u X, u onaj prikazan u Y.
Za vreme po~etnog dela kretanja, ~ivija H, pritisnuta na kratkom kraku
poluge, pomera se slobodno po luku sve dok ne dodirne polugu sa
prorezom F. îvija, za vreme ostatka hoda, primorava polugu sa
prorezom da se obr}e oko vretena, time deaktiviraju}i lociraju}i klip G,
sa podeone plo~e na kraju hoda, loptica optere}ena oprugom J ja{e u
udubljenju konusnog oblika na ~elu klipa. Klip se otuda drì u
uvu~enom poloàju.
U isto vreme kada se odigravaju ove kretnje, nosa~ optere}en
polugom C se slobodno obr}e preko zuba skakavice, koji su sastavni
deo zup~astog to~ka B i pozicionira se nakon {to je pre{ao rastojanje
jednako rastojanju koje je pre{ao jedan zub skakavice. Zup~asti to~ak,
koji ima isti broj zuba nosa~a kao i sopstveni broj zuba, je spre~en da se
obr}e pomo}u skakavice E.
Poluga A se sada pomera nazad na svoj po~etni poloàj. U
takvom radu, nosa~ C, obr}e zup~asti to~ak B za jedan zub koji,
zauzvrat, pomera podeonu plo~u do slede}e pozicije. Za vreme prvog
dela ovog hoda, loptica optere}ena oprugom J, zadràva lociraju}i klip
G, dopu{taju}i podeonoj plo~i da se pomera neograni~eno. Na kraju
hoda podesiv zavrtanj K, koji je spojen navojem kroz dr{ku na poluzi
dodiruje ~iviju koja povezuje polugu sa prorezom F sa klipom. Ovo
pogoni klip napred uzrokuju}i lociraju}i jezi~ak da u|e u prorez na zubu
na podeonoj plo~i, i tako je fiksira u ~vrst poloàj. Klip se pozicionira
pomo}u spiralne opruge L.
555
ISKLJUÎVA^ KOJI OBEZBE\UJE PRAVILNO KRETANJE SA

PREKIDIMA
Mehanizam sa isklju~iva~em u kome je primenjeno klatno za
vremensku kontrolu kretanja sa prekidima vratila, bio je uklju{en u
ma{ini za pletenje ìce, da gura napred snopove ìce za izvesno
rastojanje u regulisanim vremenskim intervalima. Ovaj mehanizam li~i
isklju~iva~e kori{}ene u Francuskim satovima sa klatnom.
Sl. 136. - Isklju~iva~ sa klatnom predaje disku G, kretanje sa prekidima

u smeru kazaljke na satu pomo}u leì{ta ~ivije I koja naizmeni~no
osloba|a ~ivije na disku kako se klatno J ljulja od strane do strane
556
Pogonsko vratilo A, vidi sliku 136, ima zup~anik B koji je spojen

klinom za ovo vratilo. Ovaj zup~anik se uzup~uje sa zup~anikom C, koji
se slobodno oslanja na pogonsko vratilo E. Zup~anik C nosi ~itav niz
~epova optere}enih oprugom, koji dodiruju disk D, koji je spojen
klinom za vratilo E, vidi sliku 137. Vratilo E nosi na svom spoljnom
kraju, disk G, koji nosi seriju ~ivija. Frikcioni materijal F u obliku
prstena je no{en na glav~ini diska G gde on prenosi rotaciono kretanje
sa zup~anika C do diska G usled pritiska koji stvaraju ~epovi sa
oprugom. Raklje H, zatvorene rezom za stacionarni deo ma{ine, nose
obrtni zavrtanj koji osigurava leì{te I i klatno J koji su zajedno
zabravljeni preko dva zavrtnja.
Sl. 137. - Pogonjeno vratilo E se obr}e periodi~no pod kontrolom

isklju~ivaà sa klatnom, primaju}i snagu od strane vratila A
U bo~nim plo~ama pri~vr{}enim za leì}te I ovi zavrtnjevi
predstavljaju sredstvo za pode{avanje poloàja leì{ta relativno u
odnosu na klatno.
557
U toku rada, kontinualno obrtno vratilo A prenosi kretanje do

vratila E preko zup~anika B i C, frikcionog prstena F, i diska G, gde ne
postoji ograni~enje kretanja diska G. Na slici 137, poloàji klatna L i
leì{ta I su takvi da gornji krak leì{ta I koji dodiruje ~iviju na disku G,
spre~ava njegovo kretanje. Kako se klatno J ljulja do suprotnog kraja
svoje lu~ne putanje, kao {to je prikazano ta~kasto kontaktni krak leì{ta
sklizne sa ~ivije dopu{taju}i disku G da se obr}e. Ali pre nego {to je
gornji krak potpuno izgubio kontakt sa svojom ~ivijom, niì krak leì{ta
se pozicionira da uhvati slede}u ~iviju. Otuda, na kraju lu~nog puta
udesno leì{te I }e biti u poloàju prikazanim ta~kastim konturom a
slede}a ~ivija se pomerila da dodirne niì krak leì{ta I. Ako su kraci
leì{ta isparvno locirani, ugaono kretanje vratila E }e se izjedna~iti sa
jednom polovinom ugaonog prore|ivanja izme|u bilo koje dve
uzastopne ~ivije na disku G. Stoga, broj ugaonih pomeranja vratila E po
obrtaju }e se izjedna~iti dvaputa sa brojem ~ivija u disku G.
Broj obrtaja vratila E u minuti se kontroli{e ljuljanjem klatna bez
obzira na broj ~ivija na disku. Ali u svim slu~ajevima brzina obrtanja
diska G mora biti takva da vreme koje je potrebno svakoj ~iviji da da
do|e u zabravljeni poloàj mora biti manje nego vreme potrebno klatnu
da se ljulja. Ugaonost kraka leì{ta I relativna u odnosu na liniju
kretanja ~ivija, stvara impuls da bi se proizvelo produèno kretanje
klatna J. Me|utim, ova ugaonost je regulisana radnim uslovima. Ako je
ugao previ{e mali postoja}e nedovoljan impuls koji se primenjuje na
klatno da ga odràva u kretanju. Ali ako je ugao preveliki, slobodno
kretanje klatna }e biti ograni~eno, posebno onda kada je veliko
optere}enje primenjeno od strane ~ivija. Sa neznatnim teretom i velikim
uglom postoja}e primetno njihanje diska G kako kraci leì{ta skliznu sa
~ivijom. Ako se ovome moè zameriti, kontaktne povr{ine kraka leì{ta
moraju biti zakrivljene, sa centrom obrtanja kao centrom luka krivulje.
U drugom slu~aju, ugao na vode}oj strani kraka leì{ta mora isporu~iti
impuls. Uop{teno gledaju}i, preporu~ljiva je lokacija kraka leì{ta u
najniì ugao sa linijom kretanja ~ivija koje obezbe|uju neophodan
impuls.
Da se odredi duìna klatna potrebna da bi se proizve èljeni
tajming, formule primenjene na slobodno ljuljaju}i teret obe{en na
uètu su primenjljive. Za odre|ivanje ljuljanja prihva}ena je slede}a
formula.
F lI
t = G J
H gK
1
2
gde je: t = vreme, u sekundama; l = duìna klatna u cm; g = sila

gravitacije m/s2 = 9,81
558
Da bi se odredila zahtevana duìna klatna, odnosno da bi se

proizveo odre|eni stepen ljuljanja, navedena formula je transponovana:
l=g
FG t IJ
HK
U formulama, simbol l je rastojanje od ta~ke ljuljanja do centra

obe{enog tereta, me|utim, ova formula je zasnovana na teretu
obe{enom za uè gde je zanemaren uticaj trenja i neznatna teìna uèta.
Sa druge strane, precizno odre|ivanje duìne klatna pomo}u ove
formule za primenu isklju~iva~a nije mogu}e jer kombinovana teìna
{ipke i njene veze stvaraju distribuciju tereta ~iji se poloàj ne moè
lako odrediti. Za sve prakti~ne svrhe, ra~unska duìna klatna je
odre|ena preko centra obe{enog tereta koji ima navrtku za
pode{avanje, kao {to je prikazano. Vrednost mase obe{enog tereta ne
kontroli{e ni na jedan na~in vreme ljuljanja. Njegova vrednost leì u
rastu}em momentu i konstantnom uticaju inercije kada je primenjen
inpuls. Preporu~uje se najlak{i teret koji }e sluìti ovoj svrsi.
559
PODESIVI MEHANIZAM ZA KRETANJE SA PREKIDIMA SA

NAZUBLJENIM TO^KOM
Ure|aj prikazan na slici 138 bio je kori{}en da prenese kreta-nje
sa prekidima do mehanizma, pomo}u nazubljenog - ustavlja~kog to~ka.
Broj zuba po ciklusu morao je biti podesiv, tako|e kao i poloàj zuba u
ciklusu.
Sam ure|aj se sastoji od dva nazubljena - ustavlja~ka to~ka istog
pre~nika i broja zuba. Nazubljeni to~ak A spojen je klinom za vratilo B i
prenosi èljeno kretanje do ovog vratila. Nazubljeni to~ak C se
slobodno obr}e na vratilu B. Na produènoj glav~ini nazubljenog to~ka
C, nalaze se, na jednoj strani rame D, u obliku skakavice, a na drugoj
strani maske E i F.
Sl. 138. - Skakavica G obr}e nazubljeni to~ak C i pri~vr{}ene maske E i

F sa svakim hodom. Maske E i F su sposobne za podizanje skakavica J i
H preko ~ivije K, ~ime kontroli{e rotaciju
nazubljenog to~ka A.
560
Ove maske imaju dva pre~nika, glavni jednak sa onim kod

nazubljenog to~ka i manji pre~nik neznatno manji od podno`nog
pre~nika zuba nazubljenog to~ka. Tu je i niz lu~nih proreza na
maskama, a izva|ene rupe u nazubljenim to~kovima C su tako
raspore|ene da razli~it broj zuba moè biti nepokriven, kao i poloàj
ovih zuba lociranih bilo gde po obimu nazubljenog to~ka. O~igledno je
da }e modifikacija profila ovih maski, obezbediti beskona~an broj
stanja.
Gornji kraju ramena skakavice, nosi dve skakavice, G i H, i
polugu u obliku ~ivije K, skakavicu H, i polugu J koja je pri~vr{}ena za
~iviju K. Skakavica G je slobodna na ~iviji K.
Kretanje se prenosi do ramena skakavice preko povezuju}e
poluge M, preko sredstava koja nisu prikazana.
Rad ovog ure|aja je kao {to sledi: kao {to je prikazano,
mehanizam je pode{en da pomera ~etiri zuba po ciklusu, a jedan zub je
ve} pomeren. Slede}a tri pokreta ramena skakavice }e pomerati svaki
zub ponaosob, a ceo mehanizam }e se obrtati kao jedna celina. êtvrti
pokret unazad ramena skakavice, }e primorati polugu J da ja{e na
glavnom pre~niku maske F. I poluga J i skakavica H pri~vr{}ene za
obrtnu ~iviju K, ovo kretanje izvan poluge J }e podi}i skakavicu H van
kontakta sa nazubljenim to~kom A. Skakavica H }e ostati van kontakta
sve dok J ostaje na glavnoj periferiji maski F i E. Skakavica G, me|utim,
aktivira}e nazubljeni to~ak C, pomeraju}i ga napred sa njegovim
pri~vr{}enim maskama. Ovo }e se nastaviti sve dok poluzi J bude
dozvoljeno da se pomera nadole do manjeg pre~nika na maski, kada }e
skakavica H ponovo aktivirati nazubljeni to~ak A. A slede}a kretanja
ramena zapinja~e }e nositi gonjeni mehanizmom napred, u ovom
slu~aju, za ~etiri zuba.
561
USTAVLJA^KI MEHANIZAM ZA KONTROLU DU@INE

ODSECANJA
Mehanizam koji koristi nazubljeni to~ak za napajanje aktivi-ran
indirektno pomo}u valjkastog lanca za prethodno odre|enu duìnu
odsecanja, bio je projektovan za razvoj ma{ine za obradu metala. Ovaj
tip ma{ine za probijanje ima nazubljena se~iva pri~vr{}ena za kliza~ koji
se kre}e napred-nazad du` metalne plo~e izme|u hodova. Se~iva
udaraju i pro{iruju otvore na ~vrstoj metalnoj plo~i.
Za vreme prvog hoda, kliza~ je bo~no sme{ten u jedan ekstremni
poloàj. Onda, kada je materijal bio gurnut napred za rastojanje
jednako jednom redu proboja, kliza~ se~iva se pomera na suprotni
ekstremni poloàj prilikom drugog hoda. Otuda su redovi pro{irenih
otvora me|usobno razmetnuti na metalnoj plo~i. Metal je opse~en od
~vrste metalne plo~e svaki put kada je mehanizam za dovod
onemogu}en da funkcioni}e preko ure|aja koji je aktiviran nazubljenim
to~kom ovde opisanim.
Podesivi raspored nazubljenog to~ka kori{}enog za dovod
metalnih plo~a je prikazan slikom 139. Nazubljeni to~ak A se obr}e sa
prekidima, pomo}u skakavice za napajanje B. Korak dovoda-napajanja
se moè kontrolisati pode{avanjem okrugle dr{ke C da se izmeni
radijalno lociranje pogona koji prenosi kretanje do skakavice za dovod.
Kliza~ D, koji je zadràn izme|u dve vo|ice E, aktivira skakavicu
za napajanje B direktno. Kliza~ za prikazan u svojoj eksatremno desnoj
poziciji u X, i dràn tamo pomo}u opruge F. Levi kraj kliza~a je luk sa
pribli`no istim radijusom kao nazubljeni to~ak A. Valjak G, pri~vr{}en
za skakavicu za napajanje- dovod, ja{e na ovom zaokrugljenom kraju,
kada se kliza~ preme{ta u levo.
Kliza~ D je aktivan preko mehanizma sa valjkastim lancem
pogonjenih preko nazubljenog to~ka na desno u pogledu X. Nepodesni
ekscentar H, montiran na pogonskom vratilu, aktivira skakavicuu J. Za
uzvrat, skakavica J prenosi kretanje sa prekidima do nazubljenog to~ka
K. Ekscentar, ~lan H bio je prora~unat da goni nazubljeni to~ak za
jedan korak za svaki obrtaj pogonskog vratila.
Lan~anik L je montiran na istom vratilu kao i nazubljeni to~ak:
Lan~anik nosi valjkasti lanac M koji drì zategnutim, to~ak K i lan~anik
N. Nazubljenii to~ak K i lan~anik L imaju isti broj zuba tako da }e svako
dovodno kretanje skakavice goniti lanac za jedan korak lanca. Breg O,
562
osiguran gvozdenim klinom za jednu od lan~anih veza, gura kliza~ D

naspram valjka G jednom za svaki kompletan ciklus kretanja lanca.
Sl. 139. - Mehanizam aktiviran nazubljenimim to~kom za prekidanje

dovoda pritiska prese u prethodno odre|enim ta~kama, prikazanim u
poziciji X napajanja, i poziciji Y kada se ne vr{i dovod.
Ure|enje mehanizma za vreme faze dovoda u ciklusu je prikazan
u pogledu X. Kliza~ je lociran desno, dopu{taju}i skakavici za dovod B
da funkcioni{e kako se rad nastavlja, valjkasti lanac se pomera suprotno
od kazaljke na satu dok konvergentna frontalna povr{ina brega O ne
aktivira valjak P. Ovo pogoni kliza~ D na levu stranu, naspram pritiska
opruge, da ukloni valjak G i deaktivira skakavicu za dovod B sa
563
nazubljenog to~ka. Mehanizam je onda u fazi kada se ne vr{i napajanje,

kao {to se moè videti u Y. Slede}i obrtaj pogonskog vratila }e ozna~iti
lan~anik K preko jednog koraka zuba i pomeriti breg pored valjka P.
Opruga F onda vra}a kliza~ D u desni poloàj tako da }e nastaviti
napajanje materijala.
Za vreme nenapajaju}eg dela ciklusa, fabrikovan metal je
odse~en od metalne plo~e. Za raznolike odse~ene duìne, koriste se
lanci razli~itih duìna. Prorez Q je obezbe|en za namenu pode{ava-nja
neaktivnog lan~anika bilo nazad ili napred da prilagodi razli~ite duìne
lanca zahtevane za razli~ite poslove.
Ugao bi se trebao izabrati da u~ini dve zapinja~e aktivnim u
suprotnim smerovima. Ovo }e obezbediti da }e se odigrati napajanje ili
da tu uop{te ne}e biti kretanja. Otuda stanje u kome je na~injen dovod
pre nego {to se deaktivira skakavica za dovod B se ne}e nikad pojaviti.
564
MEHANIZAM SA NAZUBLJEIM TO^KOM SA POZITIVNIM

SMEROM KRETANJA PROJEKTOVANI ZA TIHI RAD
Tihi - radni mehanizmi sa nazubljenim to~kom i sa pozitivnim
smerom kretanja su isuvi{e dobro poznati. Zamenjivanjem ko~nice
konvencionalnom oprugom, skakavica ili dodirni ~lan se odlepljuju sa
zuba nazubljenog to~ka prilikom praznog hoda, a na~injeni su i tako da
aktiviraju zube prilikom povratnog hoda; otuda, iako je jo{ uvek
mehanizam sa pozitivnim kretanjem sa prekidima, radi bez uobi~lajene
buke i {koljacanja i smanjuju}i habanje na ru~ici kao i na samim zubima.
Sl. 140. - Be{umni mehanizam sa pozitivnim kretanjem sa skakavicom

na nazubljenom to~ku na osciliraju}em pogonskom ramenu
Upu}ivanjem na sliku 140, ru~ica F se obr}e na ramenu A, koje se
, zauzvrat, obr}e na vratilu S. Povezuju}a {ipka C se obr}e ka ru~ici F.
Ko~nica sa oprugom B - onemogu}ena da se obr}e preko zavrtnja u telu
ma{ine - dejstvuje na dobo{, kao ko~nica, koji je deo ramena A.
Nazubljeni to~ak W je spojen klinom za vratilo S.
565
Prilikom praznog hoda (ozna~enog strelicom) povezuju}a {ipka C

}e prvo obrtati ru~icu F, otuda podiù}i njenu ta~ku od zuba na
nazubljenom to~ku W. Rame A se ne}e obrtati na vratilu u to vreme, jer
je zadràno ko~nicom B i tako pruà povoljniji otpor kretanju nego
ru~ica. Ru~ica F }e se obrtati samo za odere|en ugao sve dok njen kra}i
produètak ne udari u grani~nik T na ramenu. Onda }e primorati rame
A da obr}e vratilo, prevazilaze}i trenje ko~nice i primoravaju}i ru~icu i
rame da se obr}u na vratilu kao jedan deo.
Sl. 141. - Alternativni projekat be{umnih mehanizama sa nazubljenim

to~kom i sa pozitivnim smerom kretanja
sa povezuju}om polugom i skakavicom koje se
obr}u na istoj osovinici
Za vreme povratnog hoda, ru~ica }e se prvo obrtati da aktivira
novi zub, a onda }e se ceo mehanizam obrtati kao jedna celina,
uklju~uju}i i nazubljeni to~ak i vratilo.
Drugi nacrt be{umnog nazubljenog to~ka u kome se i povezuju}a
{ipka i ru~ica obr}u na istoj ~iviji, je prikazan sl. 338. Rame A i rame
ko~nice B su tako ure|eni da budu sa suprotnih strana nazubljenog
to~ka. îvija P, fiksirana u ru~ici obezbe|uje neophodan grani~nik
aktiviranjem izduènog proreza u ramenu ko~nice na jednoj strani i
kru`nog proreza u ramenu A na drugoj strani.
566
Sl. 142. - Frontalni i bo~ni pogledi nazubljenog to~ka projektovanog za

upotrebu na mehanizmima manjih veli~ina.
Sl. 143. - Dvosmerni nazubljeni to~ak sa duplom skakavicom

Projekat koji je pogodan za mehanizme manje veli~ine, i koji je
sli~an onom ilustrovanom na sl. 141 je prikazan na sl. 142. Ko~nica je
napravljena od komada ì~ane opruge. Veliki disk zamenjuje rame.
Projekti prikazani na slikama 141 i 142 imaju ko~nice koje dejstvuju na
dobo{ koji je pri~vr{}en za vratilo i nazubljeni to~ak. Ovo ure|enje
567
zahteva stacioniranu ru~icu da spre~i vratilo da se obr}e u suprotnom

smeru prilikom praznog hoda, ili bi vratilo sa svim svojim elementima
pogonjenim od njegove strane pruàlo dovoljan otpor da spre~i
preokret prilikom praznog hoda koji rezultira iz zahvata ko~nice.
O~igledno, ovo ure|enje nije apsolutno neophodno za nacrt, a dobo{
ko~nice se moè pri~vrstiti za telo ma{ine, kao u nacrtu prikazanom
slikom 140.
Povratni be{umni mehanizam sa nazubljenim to~kom se moè
videti na sl. 143. Zubi na to~ku su u obliku kvadrata i imaju dve
radijalne strane, za kretanje napred i kretanje nazad. Ru~ica ima dva
za{iljena kraka. Da bi se izmenio smer kretanja, ~ivija R na ramenu
ko~nice bi se trebala premestiti u poloàj S.
568
BEZ[UMNI MEHANIZAM ZA SPREÂVANJE

PREKORAÊNJA POGONA "FRAJ - LAUF"
Kod mehanizama sa nazubljenim - ustavlja~kim to~kom
kori{}enim u kretanjima za spre~avanje prekora~enja pogona, ~esto
predstavlja problem buka i habanje. Na sl. 144, prikazan je mehanizam
sa nazubljenim to~kom projektovan tako da tiho radi, sa minimumom
trenja na njegovim radnim delovima.
Sastoje}i se principijelno od zup~anika A i nazubljenog to~ka B,
sklop "fraj - lauf" je pogonjen, ili preko vratila C, za koje je nazubljeni
to~ak spojen klinom, ili preko zup~anika. Pogonski zup~anik je
montiran na glav~ini nazubljenog to~ka, i moè da se slobodno obr}e na
glav~ini, a osiguran je prstenom D. Obezbe|eno je udubljenje u
zup~astom ~lanu da bi se prilagodila skakavica E. Iako se skakavica
obr}e na ~iviji F, uparena je sa ~ivijom, a teku}i pritisak prene{en od
strane skakavice je no{en preko desnog kraja udubljenja u zup~aniku.
Sl. 144. - Mehanizam sa nazubljenim to~kom na sklopu za spre~avanje

prekora~enja pogona koji radi tiho i sa minimumom habanja izme|u
delova.
Kada je vratilo pogonjeno zup~anikom koji se obr}e u smeru
suprotnom od kretanja kazaljke na satu, skakavica pokre}e nazubljeni,
569
to~ak na uobi~ajeni na~in. Ali, kada vratilo, koje se tako|e, okre}e u

smeru suprotnom od kazaljke na satu, postane pogonsko, zup~anik
postaje stacioniran, a skakavica prelazi preko zubaca nazubljenog to~ka.
Jedna od funkcija ovog mehanizma je da spre~i klizanje skakavice preko
zuba nazubljenog to~ka.
Ovo je postignuto na slede}i na~in: kada se nazubljeni to~ak
obr}e u smeru suprotnom od kazaljke na satu, bronzana plo~a brega G
se pomera zajedno sa njim usled trenja proizvedenog od strane klipova
sa oprugom, koji na vrhu imaju ~ep od plute u nazubljenom to~ku dok
oni klize na plo~i brega. Kretanje plo~e brega podiè skakavicu sa
nazubljenog to~ka dok ~ivija J, koja izlazi iz skakavice, klizi niz prolaz K
u plo~i brega.
Kada zup~anik pogoni vratilo, nazubljeni to~ak ostaje stacioniran
sve dok je skakavica uklju~ena. Kako je trenje dobijeno od strane
~epova sa oprugom, u ovom slu~aju }e usporiti rotaciju plo~e brega,
~ivija sa skakavicom J je pritisnuta naniè u levo u prorezu K. Stoga,
skakavica aktivira zube nazubljenog to~ka, i celokupan sklop se obr}e
kao celina.
Klipovi sa oprugom su sme{teni u ~etiri slepe rupe izbu{ene na
boku zup~astog to~ka. Spoljni pritisak svakog klipa se izvr{ava pomo}u
opruge L naspram dugmeta od plute za trenje M, uba~enog u rupu
izbu{enu u klipu. Tu je i za{titna plo~a N koja pokriva mehanizam sa
nazubljenim to~kom, koja je oslobo|ena da izbegne veliki kontakt sa
plo~om brega. Da bi se obezbedilo frikciono kretanje plo~e brega samo
pod èljenim okolnostima, oblast kontakta je smanjena na minimum.
Postoji i zazor izme|u plo~astog poklopca i vratila iz istog razloga.
570
MEHANIZAM SA NAZUBLJENIM TO^KOM

U radu ure|aja pogonjenog ustavlja~kim to~kom, povremeno se
èlelo, automatsko dodavanje naknadnog kretanja zup~anika.
Povremeno, sva kretanja su morala prestati.
Sl. 145. - Ustavlja~ki mehanizam ima masku koja omogu}ava

automatske promene u hodu ustavlja~a ili kompletno privremeno
zaustavljanje
Ure|aj prikazan na sl. 145. sastoji se od nazubljenog ustavlja~kog to~ka A koji je pri~vr{}en klinom za vo|eno vratilo B. Na
produènoj glav~ini ustavlja~kog to~ka, je ru~ica potiskuju}e skakavice
571
sa ~aurom C. Potiskuju}a skakavica D, montirana je na ru~ici C sa

mogu}no{}u slobodnog obrtanja oko svoje osovinice. Slobodno
obrtanje skakavice se ostvaruje pomo}u isturene ~ivije E koja prelazi
preko periferije maske K. Ru~ica C ima ozubljen segment na delu svoje
glav~ine koji se uzup~uje sa zup~astim segmentom na levom kraju
poluge koja nosi kukastu skakavicu F.
Ru~ica kukaste skakavice F, montirana je na osloncu G sa
mogu}no{}u slobodnog okretanja. Poloàj ove ta~ke obrtanja mora biti
takav da se kretanje skakavice H na spoljnom kraju poluge F bude
jednak kao i kod skakavice D.. Kukasta skakavica H na sebi ima ~iviju J
koja tako|e prelazi preko periferije maske K. Maska K ima glav~inu sa
~aurom koja se slobodno obr}e oko vratila B na koje je montirana.
Spojna poluga L, jednim svojim krakem pri~vr{}ena je za masku K.
Ru~ica skakavice C ima njihaju}e - osciluju}e kretanje pomo}u poluge
M.
U toku rada ovog ure|aja, skakavica D vr{i celokupno kretanje,
obi~no prelaze}i rastojanje od jednog koraka zuba na zup~astom to~ku
A za svako kretanje ru~ice C, napred - nazad, kao prosto kretanje
nazubljenog to~ka. Kod takvog kretanja, ~ivija J na kukastoj skakavici
H, miruje na krivoj maske K tako da se skakavica H drì van kontakta
sa nazubljenim to~kom.
Kada se pojave zahtevi koji zahtevaju dodatno kretanje vratila B,
kontrolni mehanizam, preko povezuju}e poluge L, pomera masku K u
smeru kretanja kazaljke na satu tako da dopusti skakavici H da
funkcioni{e odnosno da u|e u zahvat sa nazubljenim to~kom. Maska
zadràva novo stanje pode{avanja u novom poloàju, sve dok se ne
promeni.
Obratno, ako se zahteva zaustavljanje vratila B, maska se pomera
suprotno od kretanja kazaljke na satu sve dok skakavica D ne bude
izdignuta van kontakta sa nazubljenim to~kom. Ovo se de{ava kada se
~ivija E podiè na krivoj maske K. Veli~ina krive na maski K za ~iviju J
dopu{ta dovoljno kretanja, suprotno kretanju kazaljke na satu, da drì
obe skakavice van kontakta sa nazubljenim to~kom A.
572
NAZUBLJENI TOÂK RADI SA PROMENLJIVIM HODOM

Dvostruki sistem sa nazubljenim to~kom, obezbe|uje èljeno
obrtanje vratila samo prilikom naizmeni~nih - promenljivih hodova
poluge koja ga pogoni kretanjem napred - nazad. Sl. 146 prikazuje
mehanizam na kraju radnog hoda.
Gonjeno vratilo A i nazubljeni to~ak B, zajedno su spojeni
klinom. Ovaj to~ak ima glav~inu sa obe strane; jedna strana nosi polugu
C, a druga, kontrolni to~ak D i drugu polugu C. Obe poluge i kontrolni
to~ak slobodno se obr}u na glav~inama. Skakavica E je pri~vr{}ena
~ivijom izme|u poluga C, i dovoljno je {iroka da aktivira zube oba
to~ka. Poluga F sa kretanjem napred - nazad prenosi kretanje do obe
poluge C.
Sl. 146. - Nacrt zuba kontrolnog to~ka D drì skakavicu E van zahvata
sa nazubljenim to~kom B prilikom naizmeni~nih
oscilacija poluga C
573
Zubi nazubljenog to~ka B su uobi~ajenog oblika, s tim {to je

me|u njima, ve}e me|uzublje. Sa druge strane, zubi kontrolnog to~ka D
su specijalnog oblika, kao {to je i prikazano.
Sa polugom u prikazanom poloàju, pri kraku radnog hoda,
skakavica je aktivirala jedan zub nazubljenog to~ka B i obrnula ga do
granice kretanja poluge. Bi}e nagla{eno da se radijalne kontaktne
povr{ine zuba to~kova B i D, poklapaju, i kako je skakavica dovoljno
{iroka da aktivira oba to~ka, oni su bili obrtani skladno.
Skakavica je prikazana isprekidanom linijom na kraju uzastopnog povratnog hoda. Skakavica je ovde u kontaktu sa jednim
zubom kontrolnog to~ka D, ali je izdignuta van kontakta sa nazubljenim
to~kom B. Prilikom slede}eg radnog hoda, kontrolni to~ak se obr}e, ali
se ne prenosi nikakvo kretanje do nazubljenog to~ka, i otuda nikakvo
kretanje do gonjenog vratila. Na kraju ovog radnog hoda, kontrolni
to~ak }e mirovati tako da }e se kontaktna povr{ina zuba pokalapti sa
kontaktnom povr{inom jednog od zuba na nazubljenom to~ku.
Onda, na kraju slede}eg povratnog hoda, skakavica }e ponovo
biti u takvom poloàju da se dodiruje sa jednim zubom na oba to~ka. Na
ovaj na~in, zahtevano obrtanje vratila pri naizmeni~nim hodovima
napred - nazad pogonske poluge je postignuto: prilikom jednog radnog
hoda, oba to~ka se obr}u skladno, a kretanje se prenosi do pogonjenog
vratila; ali prilikom slede}eg radnog hoda zup~astog to~ka se ne obr}e,
jer je skakavica zadràna.
Oba klipa, optere}enja oprugom G, su sme{tena u nazubljenom
to~ku, oslanjaju}i se naspram susednih povr{ina kontrolnog to~ka.
Primenom neznatne frikcione otpornosti na kontrolni to~ak, oni
spre~avaju bilo kakvo kretanje unazad usled vu~e skakavice prilikom
povratnog hoda.
Mehanizam }e raditi bez obzira na ugaono oscilovanje poluga C,
sa takvim ograni~enjem da skakavica uvek mora pomerati neparan broj
zuba, odnosno prvi, tre}i, peti. Ako skakavica treba da pomera paraan
broj zuba, kao {to su drugi, ~etvrti, {esti, nazubljeni to~ak bi se trebao
obrtati prilikom svake oscilacije, vi{e nego prilikom oscilacija kao {to se
zahteva. Ovo, samo po sebi, moè biti prednost, u nekim slu~ajevima, u
tome {to je mogu}e pode{avati rotaciju pogonjenog vratila sa
naizmeni~nog u uzastopno kretanje samo izmenom opsega oscilovanja
poluga, i da se pove}a ili smanji kretanje zup~astog to~ka. Tu mora
postojati paran broj zuba ili dodirnih povr{ina i na nazubljenom ustavlja~kom to~ku i na kontrolnom to~ku u mehanizmu.
574
KRETANJE SA PREKIDIMA DOBIJENO OD KONTINUALNO

ROTIRAJU]EG VRATILA
Na ma{ini za oblikovanje ìce, bilo je neophodno da se prekine
dovod ìce u odre|enim intervalima u ciklusu. Da bi se postiglo ovo,
vratilo koje pogoni mehanizam za dodavanje, bilo je zase~eno u jednoj
ta~ki, a mehanizam koji je prikazan bio je onda instaliran.
Kao {to je pokazano sl. 147, vratilo A, pogonski ~lan, prenosi
kretanje do vratila B, koje aktivira mehanizam za kretanje. Spojen
klinom za vratilo A i sa kojim se zajedno obr}e je disk C. Disk nosi
skakavicu D koja se normalno drì u kontaktu sa ustavlja~kim to~kom
E pomo}u opruge F. Nazubljeni to~ak E je pri~vr{}en za vratilo B.
Postoji osam zuba postavljenih na nazubljenom to~ku. Prsten G, koji je
montiran za stacionarni deo ma{ine, ima prorez u 8 jednako
raspore|enih ta~aka u koje su postavljeni zavrtnji koji nose valjke H,
koji dodiruju donji kraj skakavice.
Za potrebe obja{njenja, valjci H su ozna~eni brojevima od 1 do 5.
kako se vratilo A i disk C obr}u u smeru ozna~enom strelicom,
skakavica aktivira jedan od zuba ustavlja~kog to~ka, primoravaju}i
vratilo B da se obr}e skladno, sve dok donji kraj skakavice ne dodirne
valjak broj 1. Skakavica u ovom, kao i u slede}im poloàjima je
predstavljena isprekidanom linijom. Prilikom dodirivanja valjka,
skakavica je oslobo|ena sa nazubljenog to~ka A kretanje vratila B je
prekinuto sve dok skakavica ponovo ne aktivira zub nazubljenog to~ka.
Pretpostavljaju}i za sada da je valjak broj 2 bio uklonjen, kretanje
nazubljenog to~ka ponovo po~inje kada skakavica aktivira zub
nazubljenog to~ka koji je susedan valjku broj 3. Otuda nadalje, vratilo
A se obrtalo za 90O, ali vratilo B se okrenulo samo 45O, a ostalih 45O se
izgubilo prelaskom skakavice preko jednog od zuba nazubljenog to~ka.
Produèno kretanje diska uzrokuje nazubljeni to~ak da se ponovo obr}e
sve dok donji kraj skakavice ne dodirne valjak broj 3 kada je kretanje
jo{ jednom prekinuto sa valjcima 1, 3, 4 i 5 pozicioniranim kao {to je
prikazano, postoje ~etiri kretanje vratila B i ~etiri perioda mirovanja od
45O za svaki od perioda i za svaki obrtaj vratila A. Kod ove ma{ine, ovo
je bilo posebno va`no za kretanje sa prekidima.
575
Sl. 147. - Skakavica D je deaktivirana sa ustavlja~kog to~ka E

dodirivanjem jednog od valjaka H
Konstrukcija, {tavi{e, je prikladna i za druge varijacije.
Pretpostavljaju}i, na primer, da je valjak br. 2 pozicioniran kao {to je
prikazano, to spre~ava skakavicu da aktivira zube nazubljenog to~ka.
Bi}e napomenuto da je ovaj valjak bio pomeren u gornji kraj svog
proreza, sa takvom namerom da aktivira skakavicu pre aktiviranja zuba.
Ako je valjak br. 3 bio pomeren u gornji kraj svog proreza, reaktiviranje
bi se nastavilo sve dok zub susednog valjka br. 4 nije dostignut, otuda
proizvode}i period odmora od 135O. Isto tako, ako je valjak br. 4 bio
preme{ten sa svoje sada{nje pozicije do proreza odmah udesno,
aktiviranje bi se opet spre~ilo, stvaraju}i period odmora za vratilo B od
180 stepeni.
O~igledno je da se raznovrsne kombinacije mogu dobiti, u
zavisnosti od broja upotrebljenih valjaka i njihovih poloàja. Ovaj
mehanizam se moè adaptirati za {irok dijapazon kretanja sa prekidima.
Pove}avanjem broja zuba u nazubljenom - ustavlja~kom to~ku i
obezbe|ivanjem produènog proreza u prstenu G, tako da je za valjke
mogu}e da budu sme{teni u bilo koji poloàj.
576
MEHANIZAM ZA KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U

BREGA I NAZUBLJENOG TO^KA
Mehanizam koji koristi breg, nazubljeni to~ak i skakavicu za
pretvaranje konstantnog obrtnog kretanja u obrtno kretanje sa
prekidima prikazan je na sl. 148. Pogonsko vratilo A, ovog mehanizma
se obr}e stalno. Spojen klinom za njega je disk B, koji nosi ~iviju C, koja
predstavlja obrtni oslonac za skakavicu D. Na pogonjenom vratilu E,
spojen klinom, je nazubljeni to~ak F. Unutra{nji kraj skakavice aktivira
zube nazubljenog to~ka sve dok spolja{nji kraj ja{e oko putanje brega
prose~ene u disku G.
Sl. 148. - Mehanizam koji koristi breg, nazubljeni to~ak i skakavicu za

pretvaranje konstante rotacije u obrtno kretanje sa prekidima
Kako je obrtna ~ivija C no{ena oko diska G rotacijom pogonskog vratila u smeru ozna~enom strelicom u M, vratilo E je obrnuto od
strane skakavice D, za vreme perioda kada kraj K skakavice ja{e du`
vi{lje deonice brega P. Opruga, koja nije prikazana, vr{i povoljan
pritisak pa drì zub brega u aktivnom kontaktu sa jednim od zuba na
nazubljenom to~ku za vreme ovog perioda kretanja skakavice.
Kada kraj K skakavice dospe do niè deonice braga ozna~ene
slovom N, skakavica se zarotira na svojoj obrtnoj ta~ki A, njen zub se
isklju~uje iz zahvata sa nazubljenim to~kom. Pogonjeno vratilo E onda
ostaje stacionarno sve dok kraj K skakavice opet ne ja{e na vi{ljoj
deonici brega a zub skakavice je jo{ jednom bio zaljuljan u sprezi sa
zubom braga.
577
AUTOMATSKO PROGRAMIRANJE POMO]U NAZUBLJENOG

TO^KA
Sl. 149 prikazuje nacrt mehanizma koji }e predati raznoliko,
parcijalno, kretanje sa prekidima pogonjenom vratilu.
Sl. 149. -Tri pogleda programiraju}eg mehanizma koji predaje

raznoliko, paralelno, kretanje sa prekidima do vratila J koje je
pogonjeno polugom A i ~ije je kretanje
nastavljeno preko lanca S
578
Namena je proizvesti raznovrsno prore|enje vi{eì~nog snopa od

satkane ìce u {ablonu.
Upu}ivanjem na sl. 149, koja prikazuje tri projekcije meha-nizma,
polu`na veza A sa kretanjem napred - nazad snabdeva mehanizam
kretanjem koje primorava vratilo J da isporu~i èljeno raznoliko,
parcijalno, obrtanje sa prekidima. Kretanje poluge A se prenosi do
poluge B, koja nosi zup~asti segment na svom gornjem kraju i spojena je
klinom za vratilo, koje moè slobodno da se obr}e u bloku leì{ta F.
Zup~asti segment na poluzi B, koji je uzup~en sa svojim parnim
zup~astim sektorom na poluzi C, prenosi linearno kretanje do ramena
poluge u C. Poluga C pomera polugu E preko veze D. Poluga E se ljulja
slobodno na vratilu. Kretanje poluge B se tako|e prenosi do poluge H
preko veze I. Poluga H se ljulja slobodno na gornjem izlaznom vratilu J,
koje je montirano u bloku leì{ta K da bi se slobodno obrtalo.
Poluga E nosi skakavicu L da bi se aktivirala u zarezima na
periferiji diska nazubljenog to~ka M. Nazubljeni to~ak je pri~vr{}en za
lan~asti to~ak - lan~anik N, a ovaj par se obr}e na vratilu. Broj zareza na
disku M je odre|en ugaonim kretanjem poluge E. Njeno ugaono
kretanje, zauzvrat, je vo|eno koli~inom ugaonog kretanja poluge H
potrebnog da bi se proizveo maksimalni parcijalni obrtaj vratila J koje
}e pruìti èljeno prore|ivanje vi{eì~anog snopa.
Poluga H nosi skakavicu O, koja aktivira zube nazubljenog
to~ka P, spojenog klinom za izlazno vratilo J. Sa strane na skakavici je
~ivija za podizanje R koja visi iznad lan~anika Q. Ovaj lan~anik se
slobodno obr}e na vratilu J. Lan~anici N i Q su spojeni valjkastim
lancem S. Duìna ovog lanca je vo|ena brojem kretanja vratila J u
jednom ponavljanju èljenog zavr{nog programa za ì~ani {ablon.
On mora biti takve duìne da }e broj veza biti umnoàk broja
zuba lan~anika N i Q uklju~enih u ugaono kretanje poluge E i H. Lanac
S je opremljen specijalnim vezama za podizanje skakavice T, sme{tanja
na suprotnim stranama lanca tamo gde je potrebno. U toku rada, vi{lje
veze dodiruju podiza~ skakavice, {to primorava skakavicu B da padne i
podigne nazubljenii to~ak P. Skakavice L i O su opremljene oprugama
(nisu prikazane) koje normalno osiguravaju angmaàn sa njihovim
zubima nazubljenog to~ka.
Na crteìma, mehanizam je prikazan u sredi{njoj ta~ki svoga
kretanja. Poluga A, pomeraju}i se u smeru strelice, prenosi kretanje do
razli~itih veza i poluga u smerovima ozna~enim strelicama. U ovoj ta~ki,
ne postoji nikakvo kretanje bilo lan~anika, bilo zup~astih to~kova, i
stoga ne postoji nikakvo kretanje vratila J zato {to se skakavica pomera
suprotno smeru koji se zahteva za aktiviranje tako|e, skakavica O se
drì van anga`mana sa nazubljenim to~kom P preko 3 podizne veze koje
su prikazane.
579
Produèno kretanje poluge A u istom smeru primorava

skakavicu O da zavr{i kontakt sa lan~anim vezama T. Skakavica se onda
spu{ta u jedan od zuba nazubljenog to~ka P. Rotacija vratila J po~inje, i
nastavlja se sve dok poluga H ne dosegne kraj svog hoda. Poluge H i E
kona~no zauzimaju poloàj prikazan izlomljenim linijama. U ovoj ta~ki,
skakavica L je dospela u takav poloàj da aktivira jedan od zareza na
disku M.
Prilikom povratnog hoda poluge A, disk M i lan~anik H se obr}u
u smeru ta~kaste strelice, uzrokuju}i lanac S da se pomera u smeru U
(ta~kasta strelica) tako da bilo koje veze T pri~vr{}ene za lanac S }e
pro}i ispod skakavice O pomeraju}i se u suprotnom smeru. Na ovaj
na~in, kretanje lanca S je pozicionirano za slede}i radni hod poluge H.
Broj ~lanaka valjka koje prolaze ispod skakavice O vode period
zadràvanja vrtila J. Njegova rotacija moè se zapo~eti samo kada je
podiza~ skakavice R na skakavici O odmakao od podiznih veza.
580
PODESIV MEHANIZAM ZA OZNAÂVANJE SA PERIODOM

ZADR@AVANJA OD 180 0
Na odre|enim tipovima presa za {tampanje ~esto se èli da se
saop{ti promenljivo kretanje pozicioniranja u kome se nazubljeni to~ak
pomera za vreme od 1800 obrtanja pogonskog vratila a onda je u stanju
mirovanja ostatak kretanja. Mehanizam projektovan da postigne ovaj
rezultat je ovde prikazan.
U ovom mehanizmu zup~anik A je upola manji u odnosu na
zup~anik B (sl. 150). Zup~anik A je no{en po krugu oko unutra{njeg
zup~anika preko ru~ice C, koja je pri~vr{}ena za pogonsko vratilo D.
Ovo vratilo se obr}e kontinualno.
SL. 150. - Podesiv mehanizam za pozicioniranje sa periodom mirovanja

od 1800
Kako se zup~anik A valja po zup~aniku B, svaka ta~ka na obimu
manjeg zup~anika opisuje pravu liniju. Ta~ka E na obimu opisuje
putanju du` prave linije L. Kretanje ta~ke E je preneto do ru~ice G,
preko veze F. Ru~ica G nosi skakavicu H. Preko oscilatornog kretanja
poluge G, skakavica H primorava nazubljeni to~ak J da se pomera sa
581
prekidima. Koli~ina kretanja je zavisna od smera u kome se ta~ka E

kre}e. Da bi se menjao smer putanje ta~ke E, zup~anik B se moè
ozna~iti u ograni~enoj koli~ini pomo}u zup~anika K. Mera S ozna~ava u
kojoj meri je zup~anik J ozna~en.
582
BROJA^KI URE\AJ SA VELIKOM BRZINOM RADA

Zahtev je bio za broja~ima za razli~ite primene, kao na primer na
kompjuterima, servo mehanizmima i drugim sli~nim ure|ajima koji
funkcioni{u sa velikim brzinama. Kod ovakve upotrebe, broja~ka
jedinica mora saop{titi apsolutni minimum povla~enja, ili udarnog
optere}enja do pogonskih ~lanova.
Konvencionalan, broja~ male brzine koje radi sa kretanjem sa
prekidima, {iri momentalna udarna optere}enja za vreme ciklusa, kao
{to se moè videti u grafi~koj ilustraciji u X, (sl. 151). Kako se radna
brzina ovog tipa broja~a pove}ava, isto tako se pove}ava i ubrazanje i,
kao posledica toga i optere}enje. Ovo pove}ano optere}enje se rasipa u
formi bilo plasti~nih ili elasti~nih deformacija mehanizma sa broja~em.
âk iako bi se poèljan slu~aj elasti~nih deformacija mogao odigrati,
pogonski mehanizam, za koji je pri~vr{}en broja~ je podloàn dejstvu
udaranog {oka, pa bude momentalno zaustavljen ili brzo smanjen.
Sl. 151. - Distribucija optere}enja od strane konvencionalnog broja~a X,

upore|ana sa distribucijom optere}enja Y, broja~a brznog rada
Da bi se prevazi{li ovi problemi, udruèni sa radom velike brzine,
u opsegu do 12,000 min-1, i sa optere}enjem od pribli`no 72g/cm2,
razvijen je broja~ki mehanizam koji je opisan. To~ak A, koji se moè
videti na {ematskom prikazu broja~a, slika 152, spojen je klinom za
ulazno vratilo B, stvaraju}i jedan potpuni obrtaj za svaki obrtaj na~injen
583
od strane vratila. Zup~anik C, koji se obr}e nezavisno od ulaznog

vratila, je pogonjen za 1/10 brzine to~ka A dejstvom redukcionih
zup~anika D, E i F.
Sl. 152. - To~ak J optere}en oprugom ska~e napred za jedan broj

za svaki potpuni obrtaj to~ka
îvija G, koja izlazi iz glav~ine zup~anika C i ~ivija H, koja izlazi
iz dna udubljenja u to~ku J, aktivira savijene krajeve spiralne opruge K.
Kako se zup~anik C obr}e, to~ak J teì da se obr}e u skladu, preko veze
u obliku spiralne opruge.
Me|utim, kretanje to~ka J je spre~eno polugom u obliku
skakavice L koja aktivira zub nazubljenog to~ka M. Nazubljeni to~ak
pri~vr{}en je za broj~ani to~ak. Dok je u ovom poloàju, energija
potrebna da bi se obrnuo to~ak J je ra{irena u potenciojalnom obliku u
opruzi K.
Malo kugli~asto leì{te N, montirano je na levoj strani to~ka A.
Za vreme svakog obrtaja ovog to~ka, kugli~no leì{te dodiruje polugu u
obliku skakavice L, pritskaju}i je momentalno. Ovo osloba|a to~ak J,
koji se onda obr}e za 1/10 obrtaja pod uticajem spiralne opruge, sve dok
njegovo kretanje nije jo{ jednom zaustavljeno aktiviranjem poluge u
obliku skakavice zajedno sa nazubljenim to~kom. Na ovaj na~in,
uporedno distribuiranje tereta, kao {to je prikazano grafi~ki u Y na sl.
151, je postignuto. Ova prednost nije izgubljena pod radnim uslovima
velike brzine.
Normalno, ne postoji te{ko}a u o~itavanju brojeva kada
mehanizam radi u pravilnom smeru, jer svi brojevi osim onih na to~ku
A, brzo pojavljuju segment "9", prethodnih izmena to~ka u "0". Ako
584
broja~ radi u suprotnom smeru, me|utim, brojevi se ne}e ljuljati u

poloàju ve} se pomerati kontilualno. Pri ve}im brzinama brojevi na
to~ku A, vi{e nisu ~itljivi. Mali teret O, pri~vr{}en za polugu, u obliku
skakavice, usporava povra}aj skakavice do nazubljenog to~ka, otuda
izgla|uju}i kretanje to~ka J. Onda je mogu}e za operatora da
zadovoljavaju}e interpolira ~itanja na ovom to~ku.
585
VI[ESTRUKO OBRTNO KRETANJE NAZUBLJENOG TO^KA

Uop{teno, kretanje nazubljenog to~ka je ograni~eno na parcijalni
obrtaj vo|enog vratila, jer rotacija osciliraju}e poluge koja nosi
skakavicu, neophodno je ograni~ena da bi se izbegao efekat "nulte
ta~ke". Ure|aj prikazan na sl. 153, me|utim, uklju~uje epici-kli~an
zup~asti lanac da bi se proizveo vi{estruki broj obrtaja pogonjenog
vratila sa samo konvencionalnom veli~inom oscilovanja pogonske
poluge.
Sl. 153. - Kretanje nazubljenog to~ka koje moè proizvesti broj obrtaja
izlaznog vratila sa svakim radnim hodom
Zup~anik A i nazubljeni to~ak B, su montirani i spojeni klinom
za pogonjeno vratilo C. Osciliraju}a poluga D se obr}e na vratilu C i
nosi dva zup~anika, E i F. Ovi zup~anici spojeni su klinom zajedno i
obr}u se zajedno u skladu, kao jedinica na zavrtnju G.
586
Zup~anik F se obr}e u prezi sa zup~anikom A, a zup~anik E je u

sprezi sa unutra{njim zup~anikom H, koji se moè slobodno obrtati na
vratilu C. Skakavicaa J, aktivira se zajedno sa zubima nazubljenog to~ka
B, spre~avaju}i obrtanje vratila u smeru kretanja kazaljke na satu.
Druga skakavica, ~lan K, aktivira zube nazubljenog to~ka na periferiji
prstena osiguranog za levu stranu zup~anika H, spre~a-vaju}i obrtanje u
smeru siprotnom od kretanja kazaljke na satu. Obe skakavice su
montirane za stacionarni deo ma{ine i opruga L koja ih drì u kontaktu
sa zubima nazubljenogog to~ka.
U ilustrovanom poloàju, mehanizam je na po~etku svog ciklusa.
Poluga M koja se kre}e napred-nazad, koja name{ta radnu efikasnost,
pomera polugu D u levo sve dok ne zauzme poloàj centriran na liniji
X-X. Kako se poluga ljulja na levo, unutra{nj zup~anik H je spre~en da
se obr}e u istom smeru preko skakavice K, i zup~anika E, koji u sprezi
sa unutra{njim zup~anikom, i primoran je da se obr}e u smeru kretanja
kazaljke na satu.
Zup~anik F se obr}e sa zup~anikom E, kao jedinica, stvaraju}i
obrtanje u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu i
zup~anika A i vratila C. Prilikom povratnog hoda poluge D, kretanje
vratila u smeru kazaljke na satu je spre~eno preko skakavice J koja
aktivira zub na nazubljenom to~ku B. Kako su i nazubljeni to~ak B i
zup~anik A spijeni klinom za vratilo i dràni stacionarno, kretanje
poluge D se prenosi preko zup~anika A, F i E da bi se proizvelo
obrtanje u smeru kretanja kazaljke na satu unutra{njeg zup~anika.
Otuda, pomo}u zup~anika za zabravljivanje, kretanje se prenosi da
vratila, i zabravljivanjem vratila u suprotnom smeru, kretanje se prenosi
do zup~anika H. Ne vr{i se nikakav koristan rad za vreme povratnog
hoda jer vratilo ostaje u miru za vreme ove deonice ciklusa.
Broj obrtaja izlaznog vratila je funkcija prenosnog odnosa i hoda
poluge D. Odnos epicikli~nog zup~astog lanca se moè posti}i slede}om
jedna~inom:
R = 1+
F H
E H
gde su A, E, F i H brojevi zuba ili pre~nici podeonih krugova zup~anika

A, E, F i H, respektivno. Mnoènje ovog odnosa sa veli~inom hoda, u
stepenima, i deljenje sa 360 }e dati broj obrtaja vratila za svaki hod. U
prikazanom ure|enju - rasporedu, odnos podeonih krugova zup~anika
H sa zup~anikom E je 4 prema 1 a isti je za zup~anik F sa zup~anikom
A, 2 prema 1. Odnos R je, stoga:
587
1+
24
1 1
Kako je hod 900; vratilo }e se razviti

9
ili 2 1/ 4 puta u radnom hodu.
588
90
360
ili 9.
MEHANIZAM SA NAZUBLJENIM TO^KOM SA DVE BRZINE I

SA DVOSTRUKIM DEJSTVOM
Mehanizam sa nazubljenim to~kom se morao projektovati da
traku transportera - konvejera pomera sa prekidima da bi nosio dva
dela sklopa do odre|enog broja stanica sklopa. Dva dela variraju znatno
u veli~ini, i tako se traci transportera moralo saop{titi odre|eno
kretanje za sme{tanje jednog dela i ve}eg kretanja za sme{tanje ve}eg
dela. Mehanizam aktivira traku transportera u jednom smeru za vreme
dve oscilacije poluge i alternativno saop{tava duga~ka i kratka kretanja
da bi se isporu~ili delovi sklopa.
Sl. 154. - Mehanizam sa nazubljenim to~kom koji sluì za prenos dve

rotacije razli~ite koli~ine u istom smeru.
Na sl. 154, vratilo A, koji aktivira traku transportera, nosi
zup~anik B i nazubljeni to~ak C, koji su zajedno spojeni klinom za
vratilo. Nazubljeni to~ak D, slobodno se okre}e na vratilu A. Unutra{nji
589
prsten zup~anika E je pri~vr{}en za ovaj nazubljen to~ak. Oslonac F,

pri~vr{}en je za stacionarni deo ma{ine, i nosi kratku polugu na kojoj se
pogonski to~ak - manji zup~anik G obr}e slobodno, u sprezi sa
zup~anikom B i prstenastim zup~anikom E. Nazubljeni to~ak D ima
glav~inu na svojoj unutra{njoj strani, na kojoj poluga H slobodno
oscilira. Pri~vr{}ena za ovu polugu je skakavica J, koja aktivira zube
nazubljenog to~ka C, i skakavicu I, koja aktivira zube nazubljenog to~ka
D.
Kada se poluga H pomera u smeru ozna~enom strelicom u levoj
projekciji, napravljen je dugi hod, koji proizvodi duè kretanje trake
transportera. Skakavicaa I obr}e nazubljenii to~ak D u ozna~enom
smeru, a kretanje se prenosi do vratila A u suprotnom smeru preko
prstenastog zup~anika E, manjeg zup~anika G, i zup~anika B. Kako je
odnos broja zuba izme|u zup~anika B i prstenastog zup~anika E, 2
prema 1, ugaona rotacija zup~anika B je duplo ve}a od ugaone rotacije
poluge H. Bi}e napomenuto da za vreme ove deonice ciklusa, rotacija
nazubljenog to~ka C je u suprotnom smeru u odnosu na rotaciju
nazubljenog to~ka D tako da skakavica J se ne moè aktivirati. Kada je
kretanje poluge H u suprotnom smeru skakavica J aktivira zube
nazubljenog to~ka C, i prenosi njegovo kretanje, direktno do vratila A.
Za vreme ove deonice ciklusa, nazubljeni to~ak D }e se obrtati u
suprotnom smeru ali, kako je slobodan na vratilu A, ne u~estvuje u
preno}enju kretanja.
590
NAZUBLJENI TOÂK I DVE SKAKAVICE KONTROLI[U

KRETANJE URE\AJA ZA POZICIONIRANJE
Pozicioniranje i {irenje, kontrolisano nazubljenim to~kom, kao i
radno potporno vreteno su dve karakteristike jedinstvenog kretanja za
odràvanje prikazanog na sl. 155. Mogu se posti}i od dve do osam
pozicija pozicioniranja, u zavisnosi od broja zareza u zup~astoj plo~i A.
U ovom ure|aju radni komad je zahva}en sa unutra{nje strane na
potpornom vretenu B, prikazano, uve}anim presekom X-.X. Deonica
koja ispup~ena na potpornom vretenu ima 3 radijalna proreza, pruàju}i
im dejstvo u vidu metalnog koluta. Okrugla dr{ka C, spre~ena je od
obrtanja na vratilu D, setom zavrtnjeva u obliku pune skakavice. Ta~ka
na skakavici seta zavrtnjeva ima klizaju}u spregu u `ljebu klina
obra|enom na vratilu. Kada se okrugla dr{ka obrne, kraj sa navojem
konusnog klipa E, uvu~en je u vratilo, primoravaju}i vreteno da radi.
Vratilo D, je spre~eno protiv klizanja, klipnim ~ivijama R.
Sl. 155. - Ure|aj za pozicioniranje funkcioni{e oko dejstva tipa

nazubljenog to~ka sa plo~om koja ima zareze i dve skakavice - jednu
pogonsku i jednu za zabravljivanje
Prikazani radni komad, lociran je kroz rupu u spojnici pomo}u
lociraju}e ~ivije F u obliku dijamanta. Ova ~ivija je utisnuta u ~elo
spojnice rotiraju}eg ku}i{ta G - celokupan podsklop se nalazi unutar
591
osnove ure|aja H. Kompletan mehanizam za pozicioniranje, sme{ten je

unutar pokretnog poklopca J i stacionarne plo~e K, i radi na slede}i
na~in:
Pozicioniranje radnog komada aktivirano je preko kretanja
poluge L. Skakavica M ja{e na ~epu ru~ice N koja je, u obrtanju,
zabravljena na zatvorenom delu poluge L pomo}u seta zavrtnjeva sa
konusnim vrhom (presek X-X). Poklopac J je tako|e zabravljen za ovaj
~ep ru~ice pomo}u ma{inskog zavrtnja sa ravnom glavom kao {to je
prikazano.
Kada se poluga pomera ulevo, skakavica M je deaktivirana sa
svog zareza u zup~astoj plo~i A i klizi preko, do slede}eg zareza. Ravna
opruga O je zalemljena za skakavicu na jednom kraju i potpomognuta
~ivijom na drugom kraju da odrì pritisak nadole na skakavici sve
vreme.
Za vreme po~etnog potiska poluge L, zup~asta plo~a je spre~ena
od rotacije preko zuba na niòj skakavici optere}enoj oprugom.
Me|utim, kako se poluga pomera u levo, povr{ina brega Q na nièm
kraju poluge postepeno deaktivira skakavicu P. Kompletno
deaktiviranje je odre|eno da se odigra kada skakavica M padne u
slede}i zarez u zup~astoj plo~i.
U ovoj ta~ki, povratak poluge na njen po~etni poloàj }e
primorati ustavlja~ku plo~u da se obr}e u smeru kretanja kazaljke na
satu za rastojanje jednako prostoru izme|u dva susedna zareza. Ovo
kretanje pozicioniranja se saop{tava ku}i{tu G preko dve duga~ke
klipne ~ivije R koje spajaju ku}i{te za ustavlja~ku plo~u. Kako se poluga
pomera na desno, nagib koji se gubi na povr{ini brega Q dopu{ta
skakavici, optere}enoj oprugom P, da ponovo u|e u zarez na
nazubljenoj - ustavlja~koj plo~i, obezbe|uju}i na taj na~in novi poloàj
radnog komada.
Nakon {to su radne operacije na komadu izvr{ene, on (radni
komad) se osloba|a preko jedne okrugle dr{ke - "pe~urke" C da bi se
otpustile ekspanzivne sile na potpornom vretenu B. Onda, udaraju}i u
dr{ku, ~ivije - izbaciva~i S }e se pomeriti u desno i goniti radni komad sa
vretena. Menjaju}i broj poloàja pozicioniranja kojima se rukuje od
strane ovog ure|eja, u~inilo bi potrebnim zamenu nazubljene plo~e A,
onom sa odgovaraju}im brojem zareza i poluge L, sa onom, sa
modifikovanom povr{inom Q koja }e uticati na aktiviranje i
deaktiviranje niè skakavice u pravom momentu.
592
MEHANIZAM NA BAZI NAZUBLJENOG TO^KA SA

URE\AJEM ZA KONTROLISANJE UKLJUÎVANJA
SKAKAVICE
Veoma neobi~an metod za kontrolisanje delovanja skakavice na
nazubljenom to~ku, uklju~en u mehanizam na bazi nazubljenog to~ka,
prikazan je na slikama od 156 do 161. U posebnoj primeni za koju je
ovaj mehanizam bio namenjen, zahteva se nazubljeni (ustavlja~ki) to~ak
da radi sporom i jednolikom brzinom, i sa intervalima sa prekidima u
kojima preska~e jedno ili vi{e kretanja.
Sl. 156. - Na~in ure|enja ustavlja~kog to~ka i skakavice

Nazubljeni to~ak A, slika 156, je montiran na vratilu B, koje,
zauzvrat, miruje u leì{tu C. Skakavicaa D formira deo radne jedinice,
koja se sastoji od aktiviraju}e poluge E, povezane za gornji mehnaizam,
i poluge F, koja sluì da drì ustavlja~ki to~ak i skakavicu u istim
relativnim poloàjima preko njihovih kretanja. Zavrtanj G drì tri ~lana
radne jedinice zajedno.
Kontrolna jedinica skakavicee se sastoji od pomerenog prstena
H, slika 158, koji poseduje klizni par na ~iviji J. @leb K klizi u vo|icama
`ljeba u ~iviji J i sluì da drì ~lan H u fiksnom poloàju relativno u
odnosu na nazubljeni to~ak A. Pratilac brega L pravi kontakt sa
povr{inom brega M, koji je pri~vr{}en za breg N. Opruga O teì da drì
pomereni prsten H od zup~astog to~ka A i u svako doba pod dejstvom
brega M. Da bi se propisno centrirali mehanizam na bazi nazubljenog
593
to~ka i pomereni okovratnik, ~ivija J je produèna do rupe u kraju

vratila B.
Sl. 157. - Putanja skakavice du` luka odre|enog duìnom poluge F
Sl. 158. - Najniì poloàj pratioca brega

Na slici 159, skakavica je prikazana u poloàju spremnom da
obr}e nazubljeni to~ak za rastojanje jednako jednom me|uzublju. Slika
157 prikazuje kako skakavica putuje kroz luk odre|en duìnom poluge
F. Na slikama 156 i 157 poloàj ~lana H je prikazan na slici 158, gde }e
biti napomenuto da je pratilac brega u najnièm poloàju, ta~ki povr{ine
brega a pomereni prsten je van nazubljenog to~ka.
594
Sl. 159. - Pokretanje nazubljenog to~ka A pomo}u skakavice

za duìnu koraka zuba
Sl. 160. - Poloàj brega koji se obrnuo

Slika 160 prikazuje breg koji se obrnuo do poloàja gde je
pratilac L primorao ~lan H da se pomeri napred prema nazubljenom
to~ku. Rezultat je prikazan na slici 161, gde se moè videti da je
skakavica izdignuta, i da je spre~ena od kontakta sa slede}im zubom,
otuda kretanje sa prekidima nazubljenog (ustavlja~kog) to~ka.
Breg M se moè urediti tako da obezbe|uje bilo koju vrstu
èljenog isprekidanog kretanja nazubljenog to~ka. Moè se urediti da se
595
on obr}e kontinualno ili periodi~no u zavisnosti od prirode aplikacije,

odnosno primene.
Sl. 161. - Poloàj skakavice kada je spre~ena od ulaska u zahvat sa

ustavlja~kim to~kom
Delovanje brega je tako pode{eno vremenski da je ~lan H
pomeren napred do poloàja da spre~i skakavicu da aktivira nazubljeni
to~ak u momentu kada je skakavica u poloàju prikazanom slikom 157.
596
KRETANJE USTAVLJA^KOG TO^KA SA PERIODIMA

MIROVANJA
Kretanje nazubljenog to~ka pogonjeno osciluju}om polugom na
uobi~ajen na~in, osim kada se skakavica smatra neaktivnom i prethodno
odre|enom periodom, prikazano je na slici 162. Ovo kretanje se koristi
da pogoni traku transportera na ma{ini za oblikovanje ìce, a svrha
perioda mirovanja je da se uve}a vreme optere}ivanja u odre|enoj ta~ki
u ciklusu.
Sl. 162. - Mehanizam na bazi nazubljenog to~ka sa

periodom mirovanja.
597
Poluga B moè slobodno da oscilira na vratilu A. Nazubljeni

to~ak C je spojen klinom za vratilo A i nosi na svojoj glav~ini sli~an ali
uì nazubljeni to~ak D. Ovaj drugi to~ak moè slobodno da se obr}e na
glav~ini to~ka C. Skakavica F, koja prenosi kretanje poluge B do
nazubljenog to~ka C, je dovoljno {iroka na radnom kraju da aktivira
nazubljenee to~kove C i D. Nazubljeni to~ak D nosi skakavica sa jednim
zubom E.
U toku rada nazubljenim to~kovima C i D je saop{ten delimi~an
obrtaj kroz spregu skakavice F sa njihovim zubima, dok se poluga B
ljulja ulevo. Prilikom povratnog hoda, poluga B se ljulja udesno a
skakavica F se kre}e preko zuba nazubljenih to~kova, koji ostaju
stacionarni.
Ilustracija prikazuje polugu B na kraju njenog hoda napred i
kada treba da se zaljulja udesno u smeru ozna~enom strelicom.
Prema kraju povratnog hoda poluge B, skakavica F je izdignuta iz
kontakta sa zubima nazubljenog to~ka pomo}u skakavice E, kao {to je
ozna~eno isprekidanim linijama u G. Kako poluga B dospeva do kraja
svog povratnog hoda, skakavica F se spu{ta iza zuba skakavice E, ali je
jo{ uvek drèna van kontakta sa nazubljenim to~kom. Ovde, kada se
poluga B zaljulja ulevo, skakavica F aktivira zub skakavice E,
saop{tavaju}i nazubljenom to~ku D delimi~an obrtaj. Kako ne postoji
nikakva veza izme|u nazubljenih to~kova C i D, to~ak C ostaje
stacioniran za vreme ovog dela ciklusa. Prilikom slede}ih hodova
napred poluge B, skakavica F opet aktivira nazubljene to~kove C i D
sve dok skakavica E jo{ jednom nije dovedena ispod skakavice F.
Kretanje, kao {to je prikazano, projektovano je tako da obezbedi
jedan period mirovanja za {est kretanja poluge B. Ostali ciklusi se mogu
obezbediti tako da se koristi vi{e od jedne skakavice, ali je neophodno
da ugaono kretanje poluge B bude ravnomerno izdeljeno kroz 360
stepeni ciklusa; ina~e na bi bilo mogu}e da se odràva definitivan
tajming ciklusa. Period mirovanja se moè eliminisati po èlji samo
pode{avanjem nazubljenogog to~ka D tako da skakavica F pre|e preko
skakavice E prilikom povratnog hoda poluge B, otuda omogu}avaju}i
skakavici F da aktivira zube nazubljenog to~ka u svako doba.
598
MEHANIZAM NA BAZI NAZUBLJENOG TO^KA SA

SPECIJALNIM RE[ENJEM SKAKAVICE
Mehanizam na bazi nazubljenog to~ka sa vi{e nego neobi~nim
re{enjem skakavice, prikazan je sa radnom polugom u tri razli~ite ta~ke
na slici 163. Ovaj mehanizam na se koristi da obr}e uè na dobo{u koji
se koristi da obezbedi èljenu napregnutost za spajanje traka
transportera moè se, tako|e, koristiti kao ure|aj za pretvaranje kod
te{kih ma{ina i za druge svrhe.
Sl. 163. - Mehanizam na bazi nazubljenog to~ka pogonjenog polugom sa

specijalnim re{enjem skakavice
Nazubljeni to~ak A je direktno povezan sa uètom namotanim na
koturu ili dobo{u. Radna poluga B podràva nazubljeni to~ak u vidu
skakavice C koja stvara samo kretanje napred nazubljenog to~ka. Bilo
599
kakvo povratno kretanje je spre~eno preko druge skakavice D, fiksirane

u osnovi mehanizma i pritisnute na zube pomo}u opruge. Radna poluga
B primorava to~ak da se obr}e kao i uè na dobo{u.
Kada je namotavanje kompletirano, ru~na poluga je dovedena u
poloàj prikazan na sredi{njem dijagramu, gde je zaustavljena preko
~ivije koja dolazi u kontakt sa polugom E. Skakavica D ostaje u sprezi
sa zubima nazubljenog to~ka tako da je bilo kakvo neèljeno kretanje
to~ka spre~eno kada bi se skakavica C slu~ajno deaktivirala. Ako se èli
da uè povu~e, ru~na poluga je sme{tena u takav poloàj da fiksna ~ivija
leì ispred poluge E i primorava je da se naginje, kao {to je prikazano u
dijagramu sa desne strane. U ovom poloàju, breg u obliku povr{ine
skakavice, isklju~uju skakavicu iz kontakta sa zubima nazubljenog
to~ka, dopu{taju}i uètu na dobo{u da se slobodno obr}e.
600
DALJINSKA KONTROLA KRETANJA POMO]U

NAZUBLJENOG TO^KA
Povratno kretanje nazubljenog to~ka gde je radna skakavica
pogonjena sa udaljene ta~ke, prikazana je na sl. 164. Ovo kretanje se
koristi da kontroli{e radni sto ma{ine za poliranje metala. Upu}i-vanjem
na ilustraciju, M je radni sto koji nosi postolje B koje se spreè sa
zup~anikom A. Zup~anik A moè slobodno da se obr}e na vratilu J,
koje je oslonjeno na leàjevima (nisu prikazana). Vratilo J nosi poluge F
i C na suprotnim krajevima, a obe poluge su spojene klinom za vratilo.
Poluga D prenosi oscilatorno kretanje do poluge C.
Sl. 164. - Mehanizam na bazi nazubljenog to~ka koji je pogonjen

kontaktom ~ivije O sa stolom M preko poluge L.
Poluga F nosi skakavicu G i polugu H, a obe su spojene klinom za
vratilo P koje prelazi kroz polugu F. Vratilo P je slobodan obrtni par
poluzi F. Vratilo K prolazi kroz vratilo J nose}i poluge E i L na
suprotnim krajevima. Poluga E nosi klip N, potpomognut oprugom, koji
pravi kontakt sa polugom H, otuda aktiviraju}i skakavicu G sa
zup~anikom A.
Upu}ivanjem na projekciju s leva, za polugu D se pretpostavlja
da bi trebala da se kre}e u smeru ozna~enom strelicom, a kretanje se
dalje prenosi preko poluga C i F, skakavice G, i zup~anika A do postolja
601
B, tako da se sto M pomera u smeru ozna~enom strelicom. Kako poluga

E miruje naspram ~ivije u poluzi F, kretanje se prenosi do poluge L
preko vratila K. Prilikom povratnog hoda poluge D, zup~anik A ostaje
stacioniran, a skakavica se kre}e nazad preko zuba.
Kako se kretanje stola M produàva, ~ivija O kona~no udara u
polugu L saop{tavaju}i vratilu K delimi~an obrtaj poluge E dovedena
naspram gornje ~ivije na poluzi F. Ovo primorava klip N da deluje na
suprotni kraj poluge H, ljuljaju}i skakavicu G tako da njen niì kraj
aktivira zup~anik A.
Na ovaj na~in, zup~aniku A je saop{teno delimi~no obrtanje
prilikom hoda napred poluge D umesto prilikom povratnog hoda kao
{to je prikazano, tako da je kretanje stola M u suprotnom smeru. Ovo se
nastavlja sve dok ~ivija na suprotnom kraju stola M ne udari u polugu L,
ponovo aktiviraju}i skakavicuu G i ponavljaju}i ciklus.
602
MEHANIZAM NA BAZI NAZUBLJENOG TO^KA KOJI JE BEZ

BUKE I KOJI SPREÂVA OBRTANJE VRATILA UNAZAD
Mehanizam na bazi nazubljenogog to~ka, prikazan na slici 165.,
bio je projektovan da radi bez buke i tiho, mirno i bio je primarno
namenjen za kori{}enje za pogon sa vratilom glave trakastih
transportera, gde je obimna brzina preko jedan metar po minuti
postignuto. Me|utim, moè se lako prilagoditi drugim svrhama gde je
poèljno da se spre~i obrtanje vratila unazad.
Sl. 165. - Nazubljeni to~ak - ustavlja~, koji tiho i mirno radi i koji je
konstruisani tako da spre~i vratilo od obrtanja
u suprotnom smeru
603
Mehanizam je veoma jednostavan, a centrifugalna sila se koristi

da drì skakavice A van kontakta za zubima nazubljenog to~ka B, dok
je obrtni ~lan E u kretanju. ^lan C je spojen klinom za vratilo K. U
trenutku C, zaustavlja obrtanje, a jedna od tri skakavice A, aktiviraju
zube B, spre~avaju}i vratilo K od obrtanja unazad. Kada je kretanje
napred vratila opet zauzeto, skakavica je trenutno izba~ena iz kontakta
sa zubima nazubljenog to~ka, a spoljnje kretanje je ograni~eno
zaustavnim ~ivijama S.
Obrtni ~lan je sastavljen od dve identi~ne plo~e C, kao {to je
prikazano u popre~nom preseku sa desna. Tri skakavice A su
ograni~ene izme|u plo~a C na takav na~in da mogu slobodno da se
ljuljaju na njihovim obrtnim ~ivijama D dok se ~lan C obr}e u smeru
napred. Zubi nazubljenog to~ka B su postavljeni u segmentu pod 180
montiranih na gornjoj polovini ku}i{ta otpornog na pra{inu, a segment
se drì fiksno izme|u plo~a E, F i G. Unutra{nja plo~a E je pri~vr{}ena
za ram mehanizma. Deo H zauzima isti relativan poloàj kao onaj koji
je zauzet od strane segmenta zuba nazubljenog to~ka na gornjoj
polovini.
604
MEHNIZAM NA BAZI NAZUBLJENOG TO^KA KOJI

PRETVARA POVRATNO KRETANJE U KONTINUALNO
ROTACIONO KRETANJE
Prilikom konstruisanja odre|enog mehanizma, raste problem u
vezi obezbe|ivanja rotacionog pogona na vratilu kada je jedino
raspoloìvo kretanje bilo povratno u ravni pod pravim uglovima u
odnosu na osu vratila. Zahtevalo se da rotacija bude kontinualna u
jednom smeru, ali nije bilo potrebno da bude apsolutno uniformna,
jednolika. Problem je bio re{en pomo}u mehanizma na bazi
nazubljenog to~ka prikazanog na slici 166.
Na ilustraciji, vratilo koje treba da se obr}e je prikazano pod A.
Ono je oslonjeno u odgovaraju}im leàjevima koji nisu prikazani.
Nazubljeni to~ak B je spojen klinom za vratilo A. Na obe strane
nazubljenog to~ka nalaze se ramena skakavica C i D koja mogu
slobodno da se obr}u. Ova ramena se drè u mestu pomo}u pestena E
koji su pri~vr{}eni ~ivijom za vratilo A. Na spoljnjem kraju ramena C i
D su ~ivije F i G, oko kojih skakavice H i J mogu slobodno da se obr}u.
Ove skakavice se drè u kontaktu sa zubima nazubljenog to~ka B
pomo}u opruga K. Druge su pri~vr{}ena za glav~ine ramena skakavica i
oslanjaju se na opru`ne ~ivije L montirane na skakavicama H i J.
Povratni ~lan M je povezan vezama N i P za spoljne krajeve
ramena skakavica F i G. Jedna veza je iznad nazubljenog to~ka B, a
druga veza je ispod nazubljenog to~ka.
Kako se ~lan M, koji se kre}e napred - nazad pomera udesno,
nazubljeni to~ak se obr}e u smeru suprotnom od kazaljke na satu
pomo}u skakavice J koja aktivira zub nazubljenog to~ka. Za vreme
ovog kretanja, skakavica H se kre}e preko zuba nazubljenog to~ka.
Kada se ~lan M pomera ulevo, skakavica H aktivira zub nazubljenog
to~ka i nastavlja obrtanje i nazubljenog to~ka i vratila A u smeru
suprotnom od kazaljke na satu. Za vreme ovog kretanja, skakavica J
klizi preko zuba nazubljenog to~ka.
Skakavice su zako~ene na njihovim spoljnim krajevima na strani
susednoj jedna drugoj, kao {to je prikazana skakavica H u planskoj
projekciji, tako da dve skakavice mogu pro}i jedna pored druge bez
smetnji kada su u ekstremno desnom kraju svoga puta.
Isto tako, om~e N i P su zakrivljene tako da }e lako isprazniti
to~ak sa zupcima B kada je ~lan B u ekstremno desnom poloàju u
605
svom kretanju. Zamajac (nije prikazan) pokre}e jednoliko kretanje

pogonskog vratila.
Sl. 166. - Zup~asti mehanizam koji obezbe|uje kontinualno obrtno

kretanje koje je izvedeno iz povratnog kretanja sa prekidima
606
DVOSTRUKO DEJSTVO POVRATNOG KRETANJA

NAZUBLJENOG TO^KA
Ma{ina koja se koristi za poliranje proizvoda od ìce ima
pomi~nu tablu koja daje kretanje sa prekidima pomo}u zup~aste letve i
malog zup~anika pogonjenog pomo}u osciluju}e poluge pomo}u
nazubljenog to~ka i skakavice. U originalnom izvo|enju, skakavica
deluje na nazubljeni to~ak za vreme jedne polovine oscilatornog ciklusa
poluge, a u drugoj polovini skakavica prelazi preko zuba.
U pobolj{anoj konstrukciji prikazanoj na slici 167, konstruisane
su dve skakavice G i H, da obr}u zup~anik A u smeru kretanja kazaljke
na satu u kretanju napred i nazad, pomo}u oscilatorne poluge E.
Shodno samoj ilustraciji, krak T daje kretanje sa prekidima koje se
prenosi na polugu E, koja se obr}e na vratilu C. Zup~anici A i R su
nasa|eni na vratilo C, zup~anik R je uzubljen sa zup~anikom P koji je
povezan na radnom stolu S.
Sagledano prikazanim pogledom na donjem delu, poluga E
prenosi kretanje na polugu F preko veze L. Poluga F i zup~anik B su
slobodni da se obr}u na vratilu D, a zup~anik B je uzubljen sa
zup~anikom A na vratilu C. Poluge E i F nose skakavice G i H
naizmeni~no. Skakavice G i H su sa prorezom da bi prihvatile osnovice
na kraju krakova U i V koji kliù u kliza~ima oblika lastinog repa u
polugama K i L. Krak U se vu~e nagore pomo}u opruge, koja vu~e krak
V nadole pomo}u sli~ne opruge. Poluge K i L su povezane pomo}u
karike J, u ~ijem se centru nalazi osovinica W. Bilo koje horizontalno
pomeranje osovinice W ~ini da se poluge K i L pomere istovetno.
Grani~nici M i N na zadnjoj plo~i S, ~ine da se aktiviraju skakavice na
oba kraja kretanja radno stola.
Saglasno prikazu pogledom na dojnem delu slike, krak T koji se
kre}e u smeru prikazanom strelicom, prenosi kretanje kroz polugu E i
skakavicu G na zup~anik A, koji potom daje delimi~no obrtanje u
smeru prikazanom strelicom.
Po{to su oba zup~anika A i R pri~vr{}ena na vratilo C, kretanje
zup~anika A se prenosi preko zup~anika R na letvu P u prikazanom
smeru. Zup~anik A prenosi svoje kretanje na zup~anik B u suprotnom
smeru, a zup~anik se samo okre}e ispod skakavice H.
607
Sl. 167. - Povratni ustavlja~ki mehanizam, konstruisan da ustavlja~ki

to~ak okre}e napred i nazad
Kada krak T dopre do kraja svoga kretanja i promeni njegov
smer, poluge E i F tako|e menjaju smer svoga kretanja. U ovom
608
trenutku promena kretanja poluge F se prenosi preko zup~anika B na

skakavac H, kretanje se kontinualno nastavlja, preko zup~anika A i R
na letvu P. Na ovaj na~in obe putanje napred - nazad poluge T su
primorane da prenesu kretanje na letvu P. Na ovaj na~in, oba kretanja
poluge T, i napred i nazad, primorana su da prenesu kretanje u istom
smeru na letvu (zup~astu) P.
Kada grani~nici M i N dodirnu radnu sto S, oni se pomeraju sa
zup~astom letvom P. U poloàju koji je prikazan na donjem delu slike,
svako pomeranje zup~aste letve P, donosi grani~nik M do osnovice W.
Kako grani~nik M podiè osnovicu W, poluge K i L se pomeraju
udesno, spoljni krajevi skakavica G i H aktiviraju zup~anike A i B.
Po{to ovo uslovljava obrtanje zup~anika A i B u obrtnom smeru,
pomeranje zup~aste letve P je obrnuto.
Ovo kretanje se nastavlja dok grani~nik N ne digne osovinicu W,
kada je smer kretanja ponovo promenjen.
609
610
MEHANIZMI SA POLUGAMA
U KRETANJIMA SA PREKIDIMA
611
612
NAIZMENI^NO KRETANJE SA PREKIDIMA

Ta~ka A, spojne poluge 2, zglobnog ~etvorougla DEFC, opisuje
krivu liniju a - a (sl. 168). Pro{licovana poluga 5, okre}e se oko fiksne
ose B. Kliza~ 4, pokre}e se du` `ljeba karike 5, i spojen je obrtnim
parom A, sa spojnom polugom 2. ^lan 3 je konstruisan kao prsten koji
okruùje fiksni disk 6 koji ima centar u ta~ki C.
Sl. 168. - Naizmeni~no kretanje sa prekidima

Za vreme jednog obrtaja ~lana 3, pro{licovana poluga 5 ~ini jedan
kompletan obrtaj oko centra B, sa kratkim periodom mirovanja u
poloàju gde ta~ka A, spojne poluge 2, zauzima poloàj A', na svojoj
putanji. Pored toga, kada se ta~ka A pribliàva ta~ki A', pro{licovana
poluga 5 ima malo ugaono kretanje u suprotnom smeru. Posle toga, ona
nastavlja kretanje u prethodnom smeru.
613

Ta~ka A, spojne poluge 2, zglobnog ~etvorougla DEFC, opisuje
krivu liniju a - a (sl. 169). Kliza~ 4, pokre}e se du` `ljeba karike 5, i
spojen je obrtnim parom A, sa spojnom polugom 2. Pro{licovana poluga
5, okre}e se oko fiksne ose B. ^lan 3 je konstruisan kao prsten koji
okruùje fiksni disk 6 koji ima centar u ta~ki C.

Za vreme jednog obrtaja ~lana 3, pro{licovana poluga 5 ~ini jedan
kompletan obrtaj oko centra B, sa kratkim periodom mirovanja u
poloàju gde ta~ka A, spojne poluge 2, zauzima poloàj A', na svojoj
putanji a - a.
614

Ta~ka E, spojne poluge 2, zglobnog ~etvorougla ABCD, opisuje
krivu liniju gde je deo y - y prikazan kao puna, prava linija (sl. 170).

Kada se poluga 1 okre}e oko fiksne ose A, karika 2, spojena sa
obrtnim parom E sa kliza~em 4, pogoni kariku 5 koja se okre}e sa
periodima mirovanja. Mirovanje karike 5, odgovara kretanju ta~ke E,
kliza~a 4 du` dela putanje y - y njene krive linije koju opisuje. @ljeb a,
du` koga se kliza~ kre}e kada je zglobni ~etvorougao u svom krajnjem
poloàju, spre~ava neèljeno kretanje ~lana 5 za vreme perioda
mirovanja.
615

Duìne ~lanova moraju zadoviljiti slede}e uslove: AB = CD i BC
= AD. Zglobni ~etvorougao ABCD je veza sa ukr{tenim polugama.
Pro{licovani ~lan 2, okre}u}i se oko fiksne ose F, spojen je kliznim
parom sa kliza~em 3, koji je u obrtanju, spojen obrtnim parom E za
spojnu polugu 4, zglobnog ~etvorougla ABCD, sa ukr{tenim polugama.

Ta~ka E, spojne poluge 4, zglobnog ~etvorougla ABCD, opisuje
krivu liniju a - a (sl. 171). Kada se poluga 1 okre}e oko fiksne ose A,
pro{licovana poluga 2, okre}e se oko fiksne ose F sa kratkim
mirovanjem kada ta~ka E, kliza~a 3, zauzme gornju ta~ku svoje putanje
a - a. Poluge 1 i 5 imaju ustavlja~e b, koji spre~avaju mehanizam da
pro|e kroz svoj ekstremni poloàj.
616

Kliza~ 5 polu`no-zglobne veze ABC, kre}e se du` vo|ice b (sl.
172). Ta~ka D, spojne poluge 2 opisuje krivu liniju ~iji je deo prikazan
punom, neprekidnom, pribli`no pravom linijom koja je normalna na
vo|icu b. Kada se poluga 1 okre}e oko fiksne ose A, poluga 2, spojena
obrtnim parom D sa kliza~em 3, dobija oscilatorno kretanje sa
mirovanjem kliznog ~lana 4.

Mirovanje ~lana 4, odgovara kretanju ta~ke D, kliza~a 3, du` dela
putanje y - y, na njenoj putanji. @ljeb a, du` koga se kre}e kliza~ 3,
spre~ava neèljenu rotaciju ~lana 4 za vreme perioda mirovanja.
617

Duìne ~lanova, moraju da zadovolje slede}e uslove: CB = 4,28
AB; CD = 4,86 AB; CE = 2,14 AB; BD = 8,4 AB; AE = 4,55 AB i a =
1,66AB (sl. 173). Kada se ta~ka B, poluge 1, kre}e delom kruga
pokazanog punom, neprekidnom linijom, ta~ka D, spojne poluge 2,
opisuje deo putanje y - y, prikazan tako|e punom, neprekidnom,
pribli`no pravom linijom, normalnom na vo|ice x - x.

Za vreme kontinualnog okretanja poluge 1 oko fiksne ose A,
pro{licovana poluga 3, naizmeni~no se kre}e du` ose x - x, sa
mirovanjem za vreme svog kretanja kada se ta~ka D na|e na delu
putanje y - y.
618

Duìne ~lanova, moraju da zadovolje slede}e uslove: CB = 4,28
AB; CE = 4,86 AB; BE = 8,4 AB; CD = 2,14 AB; AD = 4,55 AB i AF =
7 AB i DF = 3,32 AB (sl. 174). Kada se ta~ka B, poluge 1, kre}e delom
kruga pokazanog punom, neprekidnom linijom, ta~ka E, spojne poluge
2, opisuje deo putanje y - y, prikazan tako|e punom, neprekidnom,
pribli`no pravom linijom, prolaze}i kroz ta~ku F.

Za vreme kontinualnog okretanja poluge 1 oko fiksne ose A,
pro{licovana poluga 3, osciluje oko fiksne ose F, sa mirovanjem za
vreme svog kretanja kada se ta~ka E na|e na delu putanje y - y.
619
KLIZNA SPOJNA POLUGA MEHANIZMA MIROVANJA

Spojna poluga 3, spojena je obrtnim parovima A i B sa karikom
2, sastavnim delom zglobnog ~etvorougla CDEF i kliza~em 4 (sl. 175).
Sl. 175. - Klizna spojna poluga mehanizma mirovanja

Kada se poluga 1 okre}e oko fiksne ose C, kliza~ 4 je skoro
stacionaran u delu putanje a - a od ta~ke A, koja je skoro kru`ni luk
opisan iz ta~ke B kao centra. Zbog toga, kliza~ 4, prakti~no se nalazi u
fazi mirovanja
620
MEHANIZAM SA KLIZNOM POLUGOM I PRI^VR[]ENIM

KLIZAÊM
Sl. 176 - Mehanizam sa kliznom polugom i pri~vr{}enim kliza~em

Duìne ~lanova moraju zadovoljiti slede}e uslove: BC = 3 AB;
BD = 2,5 AB i ED = 3,5 AB (sl. 176). Deo DD' putanje a - a, ta~ke D je
pribli`no kru`ni luk opisan sa radijusom ED iz centra E. Kliza~ 5 je
prakti~no stacionaran kada se ta~ka D kre}e du` ovog dela svoje
putanje.
621
KLIZNI MEHANIZAM SA DVA PERIODA MIROVANJA

Spojna poluga 4, spojena je obrtnim parom C sa kliza~em 5, koji
se kre}e du` fiksnih vo|ica b - b (sl. 177). Spojna poluga 4, je spojena
okretnim parom A za spojnu polugu 2, zglobnog ~etvorougla DEFB.
Poluga 3 je konstruisana kao prsten koji okruùje kru`ni disk 6 sa
centrom u ta~ki B.
Sl. 177. - Klizni mehanizam sa dva perioda mirovanja

Ta~ka A na spojnoj poluzi2, opisuje krivu a - a, ~iji su delovi q - q
i m - m, prikazani kao neprekidne pune linije, pribli`no kru`ni lukovi sa
centrom u ta~ki C i duìne CA, spojne poluge 4. Dok ta~ka A putuje
du` ovog dela putanje, kliza~ 5 je prakti~no stacionaran, na primer, on
ima dva perioda mirovanja u krajnjim poloàjima.
622
KLIZNI MEHANIZAM SA PERIODOM MIROVANJA

Kliza~ 2 se pomera u odnosu na polugu 1 koja je ~vrsto vezana za
vratilo A (sl. 178). Kliza~ 2 se uklju~uje u `ljeb poluge 3. Kada se poluga
3 okre}e, kliza~ 4 se naizmeni~no kre}e sa spojnim polugom 5.
Sl. 178. - Klizni mehanizam sa sa periodom mirovanja

Kada se poluga 1 okre}e, ~ivija a kliza~a 2, izvla~i se iz `ljeba i
kre}e se du` fiksnog brega 6. Pri tome kliza~ 2 nailazi na otpor opruge 7,
podiè se u levo, isklju~uje iz `ljeba b, poluge 3. Kada se ovo dogodi,
kliza~ 4 se zaustavlja u svojoj odre|enoj poziciji. Daljom rotacijom
poluge 1, kliza~ 2 se uklju~uje u `ljeb d poluge 3 i kliza~ 4 po~inje
kretanje ponovo. Zbog toga kliza~ 4 se kre}e naizmeni~no sa
mirovanjem.
623
PARALELNI KLIZAÎ SA BREGOVIMA I ZABRAVLJIVAÊM

ZA RAD JEDNOG KLIZAÂ
SA PREKIDIMA
Povezano sa procesom istiskivanja, bilo je neophodno prona}i
mehanizam koji }e da vu~e dva klizna ~lana do jedne odre|ene ta~ke,
posle ~ega se zaustavlja, a drugi nastavlja i ostvaruje puni hod. Kada se
lan~anik vra}a, nepomi~an kliza~ se "priklju~uje" i pomera se zajedno
sa drugim kliza~em. Slika 179 pokazuje kako je ovo ostvareno
kori{}enjem osciluju}eg zabravljiva~a ~iji se princip rada moè primeniti
i na druge ure|aje kod kojih jedan od kliza~a u paru mora da ima
vremensko zadràvanje. Ovaj zabravljiva~ radi izme|u dva brega ravnih
profila ~ije su suprotne strane oblikovane da prihvate rolere pratioca na
bravi.
Sl. 179. - Dva kliza~a, jedan koji radi sa prekidima pomo}u

zabravljiva~a pokretanog drugim suprotnim kliza~em
624
Gornji breg A je pri~vr{}en za pomi~nu plo~u, ili kliza~ B dok je

donji breg C fiksiran za plo~u postolja D. Pokretno postolje E ima
ograni~en opseg pomeranja na klizacu B koji je ekvivalentan rastojanju
dva suprotna useka kada se plo~e nalaze u njihovim zadnjim
poloàjima. Na oba kraja nose}e putanje, podesiva vu~na poluga J i H
uklju~uje i isklju~uje skakavicu F, respektivno, pri ~emu skakavice
guraju polugu.
Drugi deo od jedne strane poluge snabdeven je testerom, koja se
pomera napred - nazad, u kliza~u B. Za ovo vreme poluga stoji
nepomi~no pomo}u skakavice F na postolju, koje je sada u~vr{}eno za
plo~u posteljice; kako je matrica pri~vr{}ena za pokretni kliza~, efekat je
da se poluga moè zameniti.
Kada se dva useka u bregovima na|u sa suprotne strane jedan
prema drugom, reza izlazi iz donjeg useka, a potom u gornji, tako da je
nosa~ pri~vr{}en za kliza~ B. Neposredno pre nego {to se reza podigne,
uzdiè se potezna poluga H osloba|aju}i skakvice, omogu}avaju}i i
preme{tanje poluge.
625
NAIZMENI^NO POMERANJE KLIZAÂ

SA PREKIDIMA
Mnoga izvanredna re{enja kretanja klizanjem, prona|ena su u
razli~itim tipovima ma{ina za oblikovanje ìce. Jedno pomeranje sa
prekidima, koje je primenjeno na ovim ma{inama, prikazano je na
slikama 180 i 181. U ovim konstrukcijama, dva podesiva kliza~a A i B su
pri~vr{}ena za spojnu polugu C. Kliza~ A je direktno pri~vr{}en za ovu
polugu i ona mu daje konstantno naizmeni~no kretanje. Kliza~ B radi sa
prekidima. Za svaki ciklus mehanizma, kliza~ B se pomera sa kliza~em
A za jedan radni i jedan povratni hod, miruju}i tri slede}a radna i
povratna hoda.
Sl. 180. - Pomeranje dva kliza~a pomo}u konstrukcije koja omogu}ava

da jedan kliza~ miruje za period koji je potreban za unapred odre|eni
broj hodova drugog kliza~a
Oba kliza~a rada u nepomi~noj vo|ici D. Na kliza~u A je
montiran blokirni ure|aj koji se sastoji od ku}i{ta E, klipa F (slika 180)
koji uklju~uje ~auru G, i breg H sa svojim podeonim ~ivijama J. Ovaj
ure|aj se aktivira pomo}u opru`ne skakvice K, koja klizi u glav~ini na
vo|ici.
626
Sl. 181. - Poged spreda pomeranja dva kliza~a sa slike 289

U prikazanom poloàju, oba kliza~a za blokirani zajedno za klip
F, a u vezi sa tim, oba se kliza~a zajedno pomeraju. Oni upravo
kompletiraju svoj radni hod i spremni su da se vrate u smeru koji je dat
strelicom (slika 181). U povratnom hodu skakavica K uklju~uje jednu
od ~ivija J i rotira breg za 90O; prinu|uju}i projekciju L (slika 180) da
klizi nagore du` dubokog useka u ku}i{tu E i da u|e u jedan od tri
useka M. Ovo ima za posledicu da se klip povu~e iz ~aure G u donji
kliza~ neposredno pre nego {to je okon~an povratni hod. Odavde se na
neki na~in mora omogu}iti da se zavr{i povratno kretanje kliza~a B.
627
Blokira~i N i O, sluè da se ono ostvari. Kako su ovi blokira~i u

kontaktu sa svakim u isto vreme, gornji blokira~ obnavlja povla~enje
donjeg kliza~a do kraja njegovog povratnog hoda. U ovom trenutku
opru`na dirka P uklju~uje depresiju u jestuku Q i onemogu}uje kliza~ B
da se pomeri udesno (za vreme svog zadràvanja), ~ineci frikcioni
kontakt sa kliza~em A.
Za svaki od dva radna i povratna hoda kliza~a A, breg H je
podeljen na 90O kao {to je prethodno opisano; ali kako projekcija L
unosi plitki usek za sva tri indeksna pomeranja, kliza~ B se nepomi~no
zadràva za tri radna i tri povrtana hoda kliza~a A. Na poslednjem
povratnom hodu, breg se ponovo postavlja u odre|eni poloàj. Ovog
puta, izbo~ina ulazi u duboki usek, prinu|uju}i klip F da se povu~e
naniè i unese ~auru G. Na kraju ovog povratnog hoda ciklus je
okon~an i pri uzastopnom smenjivanju radnog i povratnog hoda, oba
kliza~a putuju zajedno. Zadatak plitkog useka u ku}i{tu E je da
onemogu}i breg da preokrene svoje kretanje posle postavljanja u
odre|eni poloàj radi povratnog povla~enja na civije J, kada one
napo{taju skakavicu.
628
POMERANJA SA PREKIDIMA KOJA NASTAJU OD

KONSTANTNOG NAIZMENI^NOG POMERANJA
Radni mehanizam za punjenje, koji radi pomo}u pneumat-skog
cilindra, zahtevao je da se menja konstantno oscilatorno kretanje
vazdu{nog klipa u pomeranje sa prekidima u praznom hodu. Ovo
kretanje je trebalo da bude na desnoj strani, u odnosu na klip. U
povratnom hodu kretanje je bilo kontinualno i sa konstantnom brzinom.
Mehanizam koji je obezbe|ivao ovo kretanje prikazan je na slici 182.
Naizmeni~ni klip B je pri~vr{}en za kliza~ A.
Sl. 182. - Mehanizam za promenu konstantnog naizmeni~nog kretanja u

Kliza~ A ima bregasti kanal, sa stranom C koji je oblikovan da
omogu}i zahtevano pomeranje sa prekidima za pomeranje klipa D pri
629
povratnom kretanju klipa. Pri povratnom pomeranju, strana F od

bregastog `ljeba vra}a klip D na po~etni poloàj bez zahteva za kretanje
sa prekidima. Postoji dovoljno trenje u mehanizmu da se moè podi}i
valjak E, klipa D, i da bude u dodiru sa stranama C i F bregastog `ljeba
pri kretanju napred i nazad, naizmeni~no.
Automatski pneumatski ventil kontroli{e period mirovanja na
kraju svakog hoda. Brzina dodavanja i povratnog hoda D zavisi od toga
koliko ventil propu{ta vazduh u cilindre.
630
KRETANJE SA PREKIDIMA SA AUTOMATSKIM

POVE]AVANJEM I SMANJIVANJEM PERIODA MIROVANJA
Opisani mehanizam je konstruisan da vo|eno vratilo zaokrene za
mali ugao za svaki druga~iji obrtaj pogonskog vratila a prema slede}im
zahtevima: Kretanje dodavanja vo|enog vratila raste za malu vrednost
do maksimalne vrednosti dodavanja dok se samo dodavanje izvr{i;
dodavanje zatim opada do minimuma, ponovo raste do maksimuma i u
ovoj ta~ki ponovo kre}e od minimuma. Ako je linijom grafi~ki
predstavljeno ovo kretanje, moè se primetiti da postoje dva perioda
porasta dodavanja i jedan period opadanja za svaki ciklus kretanja. Bilo
je potrebno podeliti kretanje dodavanja od vratila na dva dela da bi se
dobila èljena brzina.
Sl. 183. - Dijagram mehanizma za automatsko pove}avanje i

smanjivanje vrednosti perioda mirovanja kod kretanja sa prekidima
Na~in na koji ovaj mehanizam radi, delimi~no je pokazan u
dijagramskoj formi na sl. 183. Poluga u obliku ru~ice C nosi klizni blok
D, koji je spojen za polugu L, preko spone K. Blok D se kre}e ka ili od
631
centra B, vijkom E sa dvodelonom navrtkom. Na gornjem kraju poluge

C su dva zvezdasta to~ka za kretanje sa prekidima, F i G, koji imaju po
{est krakova ~ije su ose me|usobno pod pravim uglom. To~ak F se
obr}e oko stranice poluge C, dok je to~ak G pri~vr{}en za navojno
vreteno E. To~ak F ima tri ~ivije F1, F2 i F3, postavljene na
odgovaraju}im zubcima i prikazane na crteù crnim ta~kama. Ako
predpostavimo da se to~ak F zaokrene za jedan zub (pokazano punom
linijom). Ako je taj zub jedan od tri nacrtana zuba sa strane, to~ak G i
navojno vreteno E }e se zaokrenuti za jednu {estinu obrtaja. Nasuprot
tome, ako zub na F ne dotakne odgovaraju}u ~iviju, to~ak G se ne}e
okretati. Ovaj na~in daje naizmeni~no dodavanje kroz K i L, po{to se
poluga - ru~ica okre}e oko centra u ta~ki B.
Centar to~ka F se obr}e oko osovine Bpotanjom pokazanom
isprekidanom linijom, koja prolazi srednom linijom izme|u dva kruga u
H. Ovi krugovi predstavljaju kontrolnu zvezdu sa {est zuba (krakova) ili
ta~aka, prikazanih punom linijom. îvija (nije pokazana)nad blokom D,
uklju~uje dva zuba od zvezde H, na dva uzastopna obrtaja pre nego {to
iza|e iz zahvata. Ovo se doga|a samo kada je kliza~ u svom krajnjem
gornjem poloàju. Zvezda H jedino pokre}e zvezdu F. Tri pokazane
ta~ke (obeleène crnim ta~kama), uklju~uju ta~ku na to~ku F, po{to
nailazi svojom putanjom. Nasuprot tome, ona uklju~uje krake zvezde H1
ili H3 koji se ukop~avaju sa F. Tada, iz razloga {to se nalaze van centra
to~ka F, to~ak zvezde F mora da se zaokre}e u suprotnom smeru u
kome bi se okretao kada se H2 uklju~uje u to~ak F, zato {to je H2 na
unutra{njoj strani od centra putanje to~ka F.
O~igledno je da se blok D kre}e na gore (ili dole), dejstvom
zvezde H na zvezdu F, a zvezda F na to~ak G; i kretanje se odigrava
samo za svako drugo kretanje oko ose B. Kada blok D zauzme svoj
krajnji poloàj, ~ivija iznad bloka se osloba|a kao {to je pokazano,
uklju~uju}i suprotnu stranu to~ka F, menjaju}i smer rotacije to~kova F i
G, i vra}a blok D ka centru. îvija H3 je sada dovedena u dejstvo i blok
D ponovo po~inje da se kre}e ka svom krajnjem poloàju. Kontrolna
zvezda se ponovo zaokre}e kao pre, okre}u}i H1 u poloàj i dovode}i
H4 u dejstvo otvaranja rase~ene navrtke navoja E, koji ima spiralnu
oprugu u J koja ima zadatak da blok D i sponu K stalno vra}a u centar,
~ime se kompletira jedan ciklus. Preko spone K, poluge L i skakavice
M, ustavlja~ki to~ak A se okre}e. Zvezda N je no{ena od strane poluge
L, koju pokre}e podiza~ O i koji je opremljen sa tri ~ivije koje podiù
ekscentri~nu skakavicu za svako naizmeni~no kretanje poluge L.
632
DOBIJANJE KRETANJA SA PREKIDIMA POMO]U KLIZAÂ

SA NAIZMENI^NIM
JEDNOLIKIM KRETANJEM
Prilikom rada sa alatom, na ma{ini za oblikovanje ìce za
odre|eni posao, postalo je neophodno posedovati vertikalni kliza~ koji
bi se jednoliko kretao napred - nazad i koji bi povremeno aktivirao
horizontalni kliza~. Horizontalni kliza~ je trebao da zavr{i jednu
polovinu svog ciklusa u svakom kompletnom ciklusu vertikalnog
kliza~a. Ovo je bilo postignuto preko mehanizma koji je prikazan na
slici 184.
Kliza~ A se jednoliko kre}e napred - nazad u vertikalnoj ravni,
nose}i polugu B, koja moè slobodno da se ljulja oko osovinice K. Na
nièm kraju poluge nalazi se ~ivija C, koja ulazi u udubljenje izglodano
na fiksnom ~lanu D.
Horizontalni kliza~ E, koji se sastoji od desne i leve deonice,
moè slobodno da se kre}e napred - nazad du` `ljebova obezbe|enih u
~lanu D.
Dve deonice ovog kliza~a, povezane su sa plo~om F, koja sluì
kao breg da bi se dobilo èljeno kretanje. Njihaju}i breg G, moè ljuljati
oko osovinice L, unutar ~lana D, naspram laganog frikcionog otpora
izme|u donje strane ljuljaju}eg brega i ~lana D pomo}u opruge H.
Kao {to je prikazano, vertikalni kliza~ A ja u svom najvi{em
poloàju a horizontalni kliza~ E je u svom najekstremnijem desnom
poloàju. U ovoj ta~ki, deonica ~ivije C unutar udubljenja u ~lanu D je u
kontaktu sa ljuljaju}im bregom G na jednoj strani i sa povr{inom brega
na plo~i F, na drugoj. Kada vertikalni kliza~ po~inje svoj hod naniè,
~ivija }e biti spu{tena u `ljeb formiran izme|u ljuljaju}eg brega G i ~lana
D sve dok ne pro|e niì kraj brega. U ovoj ta~ki, vertikalni kliza~
komletira svoje kretanje naniè, a poluga B }e se zaljuljati do centralnog
poloàja, kao {to je ozna~eno isprekidanom konturom Y.
Prilikom hoda vertikalnog kliza~a navi{e, ~ivija }e se pomerati
naviè du` leve strane ljuljaju}eg brega sve dok ne dospe u poloàj
ozna~en isprekidanom konturom Z.
Ovde }e ~ivija dodirnuti ugaonu bregastu povr{inu plo~e F,
primoravaju}i plo~u i vertikalni kliza~ da se pomeraju ulevo.
633
Sl. 184. - Kretanje sa prekidima horizontalnog kliza~a E, dobijeno je

preko vertikalnog kliza~a A koji se jednoliko kre}e napred - nazad
pomo}u ljuljaju}eg brega G i bregaste plo~e F.
Simultano, bez prekida, ljuljaju}i breg }e se obrtati tako da }e
njegov niì za{iljeni kraj leàti na levoj strani centralne ose vertikalnog
kliza~a. Ovo kompletira polovinu ciklusa horizontalnog kliza~a.
Prilikom slede}eg ciklusa vertikalnog kliza~a, odigrava se povratno
kretanje, komletiraju}i ciklus horizontalnog kliza~a dok je vra}an na
prikazani poloàj.
Otuda je horizontalni kliza~ E, povremeno bo~no pomeran prvo
udesno a onda ulevo i to kontinualno preko vertikalnog kliza~a A koji
se kre}e napred - nazad.
634
MEHANIZAM KOJI SLU@I ZA PRETVARANJE JEDNOLIKOG,

UNIFORMNOG KRETANJA U
KRETANJE SA PREKIDIMA NAPRED-NAZAD
Od ma{ine za proizvodnju ì~anog proizvoda, zahtevalo se da
pomera radni komad u razli~itim fazama operativnog, radnog ciklusa
pomo}u povratnih guraju}ih poluga. Zbog izmene na proizvodu, postalo
je neophodno da se redukuje duìna povratnog kretanja i obezbedi
period mirovanja bez nekih ve}ih izmena u pogonskom mehanizmu, od
koga se zahteva da pogoni ostale jedinice u ma{ini. Izmenjeni
mehanizam pomo}u kojeg se ostvarilo èljeno kretanje, prikazan je na
slici 185.
Upu}ivanjem na dva gornja pogleda, bio je obra|en kanal na
originalnoj recipro~noj guraju}oj poluzi B koja nosi pomo}nu polugu C,
koja je bila napravljena da klizi unutar kanala. Blok A sluì kao vo|ica
za sklop i pomo}u nepravilnih proreza D na spoljnim zidovima, pomaè
u pretvaranju uniformnog - jednolikog kretanja poluge B u kretanje sa
prekidima koje se zahtevalo od poluge C. Nepravilni prorez D je
obra|en u oba spoljna zida dela A, tako da su prorezi sre|eni a ~ivije G
}e kliziti slobodno unutar njih. Prorez E je sli~no tome obra|en u oba
zida poluge B tako da }e ~ivija Q kliziti slobodno. Poluga C je, tako|e,
snabdevena sa prorezom za ~iviju G, kao {to je prikazano u F. Ovo
kompletira sklop, osim za dve plo~e P koje sluè kao ustavlja~i za ~iviju
G. Ove plo~e, me|utim, nisu prikazane u dva nià pogleda, koji ilustruje
rad mehanizma.
Upu}ivanjem na pogled sa vrha, pretpostavimo da se poluga
pomera u smeru ozna~enom strelicom i da ~ivija G, u ovoj ta~ki, leì u
ugaonoj deonici proreza E u poluzi B, i u centru proreza F u poluzi C.
Bilo koje horizontalno kretanje saop{teno ~iviji G, koja prolazi kroz
vertikalni prorez poluge C, mora proizvesti odgovaraju}e kretanje
poluge C. U prikazanom poloàju, ~ivija G je slobodna da se pomera
horizontalno u prorezima D u delu A, ali je ograni~ena u vezi bilo
kakvog vertikalnog kretanja. Kako je poluga B aktiviraju}i ~lan i sve
dok je ~ivija G, zabravljena u ugaonim deonicama proreza E u poluzi B,
zbog restriktivnog dejstva i uticaja proreza D, poluga C je no{ena du`
poluge B, koja prenosi svoje kretanje do poluge C preko proreza F.
Mirovanje ili deonice zadràvanja ciklusa su postignute na slede}i
na~in: produèno kretanje poluge B u smeru ozna~enom strelicom,
pomera ~iviju G do krajeva proreza D, otuda spre~avaju}i dalje
635
horizontalno kretanje ~ivije G. Kada se ovo odigra, ugaone deonice

proreza E u {ipki B, potiskuju ~iviju G u dèpove na krajevima proreza
D, kao {to je prikazano u pogledu sa dna. U ovom poloàju, poluga C
nije sposobna za dalje horizontalno kretanje, zato {to je zabravljena za
deo A preko ~ivije G. Kako je ~ivija G sada u horizontalnim deonicama
proreza E, poluga nastavlja svoje kretanje u smeru ozna~enom strelicom
bez preno{enja bilo kakvog kretanja do ~ivije G ili poluge C.
Sl. 185. - Mehanizam koji pretvara uniformno povratno kretanje poluge

B u periodi~no povratno kretanje poluge C.
Preokret poluge B se odigrava pre nego {to krajevi proreza E ne
udare u ~iviju G. Horizontalno kretanje poluge C je tako kontrolisano
duìnom proreza D, ili rastojanjem ozna~enim sa Y u projekciji sa dna.
Maksimalno kretanje poluge B se izjedna~ava sa rastojanjem Y, plus
dvaput rastojanje ozna~eno sa W. Mehanizam radi na isti na~in prilikom
povratnog hoda recipro~ne pogonske poluge B, ~ivija G se pomera
navi{e, umesto naniè kada dospe da krajeva proreza D.
636

Poluga 1, okre}e se oko fiksne ose A i spojena je obrtnim parom
sa spojnom polugom 4 koja kliza du` vo|ice 5 (sl. 186). Vo|ica 5 se
okre}e oko fiksne ose C. Kliza~ 3, pokre}e se du` `ljeba karike 2 koja se
okre}e oko fiksne ose D. Kliza~ 3 je spojen obrtnim parom B sa
spojnom polugom 4. Ta~ka B, spojne poluge 4, opisuje krivu liniju a - a.

Kada se poluga 1 okre}e, {licovana poluga 2 okre}e se sa kratkim
periodima mirovanja u poloàju gde ta~ka B, kliza~a 3, prolazi kroz
gornju ta~ku na njenoj putanji a - a.
637

Ta~ka A, spojne poluge 2, zglobnog ~etvorougla ABCD, opisuje
krivu liniju a - a (sl. 187). Kliza~ 4, pokre}e se du` `ljeba karike 5 koja se
okre}e oko fiksne ose B. Kliza~ 4 je spojen obrtnim parom A sa
spojnom polugom 1. [licovana poluga 5 ~ini jedan pun obrtaj sa kratkim
periodom mirovanja u poloàju gde ta~ka A na spojnoj poluzi 2 prolazi
kroz ta~ku A' na njenoj putanji a - a.
638


639
POLUGA U MEHANIZMU SA MIROVANJEM KLIZAÂ

Disk 2, okre}e se oko fiksne ose A - A i spojen je okretnim
parom E, karike 4 (sl. 189). Osovinica ~lana 4, spojena je obrtnim parom
B, sa spojnom polugom 3, koja je obrtanjem, spojena sa obrtnim parom
C na kliza~ 1. Kliza~ 1 se kre}e du` fiksnih vo|ica b - b. Mali zup~anik a,
~vrsto je vezan sa ~lanom 4 i uzubljuje se sa fiksnim zup~anikom sa
unutra{njim ozubljenjem 5, u kojem se kotrlja.
Sl. 189. - Naizmeni~no kretanje kliza~a sa periodom mirovanja

Kada se disk 2 okre}e, mali zup~anik a se kotrlja po zup~aniku 5 i
saop{tava dodatno, obrtno kretanje poluge d oko ose E, ~lana 4. Ako su
dimenzije malog zup~anika a i zup~anika sa unutra{njim ozubljenjem,
pravilno izabrane, osa B poluge d, opisuje putanju prikazanu
isprekidanom linijom. Naizmeni~no kretanje sa periodima mirovanja,
saop{tava se kliza~u 1. Kao {to je na crteù i pokazano, kliza~ ima
period mirovanja u svojm krajnjem gornjem poloàju.
640

Na sl. 190. prikazan je mehanizam koji osciluju}e kretanje poluge
C, pretvara u naizmeni~no kretanje sa prekidima i periodima mirovanja.

Poluga C osciluje oko fiksne ose A i na svom kraju ima ~iviju
koja upada u profilisani `jeb b - b na poluzi B, koja kliza u fiksnim
vo|icama a -a.
641

Delovi a -a i b - b poluge 2 imaju kru`ne profile sa radijusom koji
je jednak AB. Oni omogu}avaju naizmeni~no kretanje poluge 2 sa
periodima mirovanja na kraju i na po~etku svakog kretanja.
Sl 191. - Naizmeni~no kretanje sa prekidima

i periodima mirovanja.
Kada se roler c, na poluzi 1 (sl. 191), kotrlja du` luka a - a i b - b,
poluga sa `ljebom 2 se nalazi u periodu mirovanja. Na kraju putanje
perioda mirovanja, roler ulazi u hvata~e na poluzi 2 i pokre}e polugu u
levo, odnosno desno.
642
NAIZMENI^NO LU^NO KRETANJE SA PREKIDIMA

Poluga 1, okre}e se oko fiksne ose A (sl. 192) i na svom kraju ima
obrtni klizni par B, koji kliza polukru`nim `ljebom na poluzi 2. Da bi se
ovakvo kretanje ostvarilo, potrebno je ispuniti slede}e uslove:
AB = BC
i
AD = DC
Sl. 192. - Naizmeni~no lu~no kretanje sa prekidima

Kada se poluga 1 okre}e u smeru kretanja kazaljke na satu,
poluga 2 osciluje dok se ta~ka B kre}e od a do b a zatim ima period
mirovanja kada se ta~ka B kre}e od b do a.
643
ZGLOBNI ÊTVOROUGAO KAO POGON USTAVLJAÂ

Ustavlja~ A obr}e se oko fiksne ose B. Karika L je njihaju}i ~lan
zglobnog ~etvorougla BDEF i spojena je obrtnim zglobom F sa
skakavicom H koja se uklju~uje u ustavlja~ A. Opruga G drì skakavicu
H u kontaktu sa ustavlja~em A. Za jedan obrtaj kolenaste poluge K oko
fiksne ose D, skakavica H zaokrene ustavlja~ A, kretanjem sa
prekidima, u smeru kretanja kazaljke na satu za ugao:
=
360 0
gde z broj zuba na ustavlja~u A. Skakavica I i opruga J spre~avaju

povratno kretanje ustavlja~a A
Sl. 193. - Zglobni ~etvorougao kao pogon ustavlja~a
644
ZGLOBNI ÊTVOROUGAO KAO POGON USTAVLJAÂ

Poluga W, deo zglobnog ~etvorougla ABCD, spojena je zglobom
E i F sa skakavicama G i H (sl. 194). Ustavlja~ Q obr}e se oko fiksne
ose D. Kada se poluga S obr}e oko fiksne ose A, skakavica G, saop{tava
kru`no kretanje sa prekidima ustavlja~u Q u smeru suprotnom kretanju
kazaljke na satu. Za to vreme, skakavica F je van zahvata pomo}u
za{titnika T na ru~ici P. Ru~ica P moè biti zaokrenuta i dovodi
skakavicu F u zahvat, dok istovremeno skakavicu E izvla~i iz zahvata sa
ustavlja~em Q. Tada }e ustavlja~ biti pokrenut sa prekidom o smeru
kretanja kazaljke na satu. Ko~nica Y sluì da spre~i obrtanje ustavlja~a
Q.
Sl. 194. - Zglobni ~etvorougao kao pogon ustavlja~a
645
KLIZNA POLUGA POGONI USTAVLJA^KI

MEHANIZAM
Sl. 195 pokazuje mehanizam gde se ekscentar A obr}e oko fiksne
ose C. Spojna poluga D ima prsten B u kome se obr}e ekscentar A.
Kliza~ H pokre}e se uzdu` fiksne vo|ice I i spojen je obrtnim
zglobovima J i K sa skakavicama F i G koje okre}u ustavlja~ E sa
prekidima oko fiksne ose M u smeru suprotnom kretanju kazaljke na
satu. Skakavica F uklju~uje ustavlja~ E kada se kliza~ H pokre}e na
dole, a skakavica G kada se kliza~ kre}e na gore. Kada se ekscentar A
okre}e uniformno - jednoliko, ustavlja~ se pokre}e sa prekidima.
Sl. 195. - Klizna poluga pogoni ustavlja~ki mehanizam
646
POLU@NO POMERANJE USTAVLJA^KOG TO^KA

Nazubljeni to~ak - ustavlja~ H, obr}e se oko oslonca I. Dvokraka
poluga G,spojena je okretnim parom L sa skakavicom K, koja se drì
pripijena uz ustavlja~ oprugom J. U jednom punom obrtaju kolenaste
poluge C oko oslonca D, skakavica okre}e ustavlja~ki to~ak H, za ugao:
= 360O / z
gde je z = broj zuba ustavlja~kog to~ka H. Skakavica F se slobodno
obr}e oko zgloba E i spre~ava povratno kretanje ustavlja~a H.
Sl. 196. - Polu`no pomeranje ustavlja~kog to~ka
647
POLU@NI USTAVLJA^KI MEHANIZAM SA PROMENLJIVOM

UGAONOM BRZINOM USTAVLJA^KOG TO^KA PRI
^lan H rotira oko fiksne ose K. ^lan C i ustavlja~ki to~ak A,
okre}u se nezavisno svaki za sebe, oko zajedni~ke ose D. ^lan C spojen
je obrtnim parom sa skakavicom B koja uklju~uje ustavlja~ki to~ak A.
Kada ~lan H, zglobnog ~etvorougla DEJK rotira oko ose K, skakavica B
saop{tava kretanje sa prekidima ustavlja~kom to~ku A, u smeru
suprotnom kretanju kazaljke na satu. Skakavica F spre~ava kretanje
ustavlja~kog to~ka A u smeru kretanja kazaljke na satu. Ugaona brzina
(ugao rotacije) ustavlja~kog to~ka A, moè biti promenljiva
pode{avanjem kliza~a G i njegovim blokiranjem u èljenoj poziciji.
Sl. 197. - Polu`ni ustavlja~ki mehanizam sa promenljivom ugaonom

648

Skakavica D spojena je okretnim parom E sa kolenastom
polugom B u mehanizmu sa zglobnim ~etvorouglom AFKJ (sl. 198).
Kada poluga G osciluje oko fiksne ta~ke K, skakavica D pomera
ustavlja~ E kretanjem sa prekidima, oko fiksne ose A. Ugaona brzina
(ugao rotacije) ustavlja~kog to~ka moè biti promenljiva, pode{avanjem
kliza~a H, du` `ljeba I na poluzi G i njegovim osiguravanjem u datom
poloàju

649

Ozubljeni to~ak A, okre}e se oko fiksne osovine M. Karika D je
zglobnim parom C, spojena sa polugom L, okre}u}i se oko ose M, i
zglobnim parom Gsa navrtkom F. Skakavica B je zglobnim parom K
spojena sa polugom L i uklju~uje se u ustavlja~ki to~ak A. Kada karika
H zglobnog ~etvorougla osciluje pomo}u poluge I, skakavica B
saop{tava obrtno kretanje sa prekidima, ustavlja~kom to~ku A u smeru
suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu.

Koli~ina pomeranja (ugao rotacije ustavlja~kog to~ka A)moè
biti promenljiva pode{avanjem kliza~a (navrtke F) du` `ljeba na poluzi
H, navojem Ei njegovim fiksiranjem u èljenom poloàju.
650

POMO]U KLINA
îvija 1 istovremeno prolazi kroz tri `ljeba, a, d i b, izglodanih u
pozicijama 2, 3 i 4 (sl. 200). Kada je karika 2 pomerena, kretanje se
prenosi sa ~ivije 1 na kariku 4. Karika 4 se pomera toliko dugo dok je
~ivija u horizontalnom delu `ljeba d na fiksnom ~lanu 3. îm ~ivija 1 u|e
u donji ili gornji deo `ljeba d, karika 4 se zaustavlja. Karika 2 nastavlja
da se kre}e dok ~ivija 1 zauzima svoj krajnji poloàj u `ljebu a. Kada se
karika 2 pomera u suprotnom pravcu, karika 4 po~inje da se pokre}e
kada je ~ivija 1 podignuta `ljebom a do horizontalnog dela `ljeba d.
Duìna l2 `ljeba a zavisi od rastojanja l1 izme|u vertikalnih delova `ljeba
d.
Sl. 200. - Mehanizam kretanja sa prekidima pomo}u klina
651
PRAVOLINIJSKO KRETANJE SA PREKIDIMA

Pogonski zup~anik sa jednim zubom C, okre}e se oko fiksne ose
A (sl. 201). Nazubljena letva klizi izme|u fiksnih vo|ica F - F. Kada
to~ak C rotira, njegov zub G uklju~uje se izme|u zuba B, letve D,
saop{tavaju}i joj kretanje sa prekidima. Za vreme mirovanja letve, dok
to~ak napravi krug, koncentri~ne povr{ine E, zubaca B, spre~avaju
neèljeno translatorno pomeranje letve
Sl. 201. - Pravolinijsko kretanje sa prekidima
652

Duìne ~lanova mehanizma, moraju da zadovolje slede}e uslove:
AB = 1; BC = 3,1; CD = 2,6; CE = 3,0; AF = 2,3; AD = 4,5; FD = 6,3 i
BE = 4,0. Ta~ka E je spojna karika 2, zglobnog ~etvorougla
ABCD,opisuje zatvorenu krivu liniju a, koja ima deo pribli`no prave
linije kroz koju prolazi ta~ka F (sl. 202).

Karika sa `ljebom, okre}e se oko fiksne ose F i ima `ljeb b ~ija se
osa poklapa sa pravom linijom krive kretanja ta~ke E. Kada se ta~ka B,
poluge 1 kre}e punom linijom prikazanom na slici,, ta~ka E na poluzi 2
kre}e se du` putanje a koja pribli`no ima pravu liniju. Za vreme ovog
perioda. poluga 3 prakti~no ima period mirovanja.
653

^lan 5, zglobnog ~etvorougla DCAB ima zup~asti segment koji se
uzup~ava sa segmentom c zup~anika 6 (sl. 203). ^lan 5 ima ~ivije d koje
se uklju~uju u `ljebove a na ~lanu 6. Kada se poluga 1 okre}e oko fiksne
ose D, ~lan 6 osciluje sa periodima mirovanja oko fiksne ose E, kroz
ugao do 360O.

obrtnih parova A i B. Ovo se postoè kretanjem kliza~a 3 du` vijka 4.
s obzirom na liniju BA. Koncentri~ne povr{ine f na ~lanu 5 klize po
654

^lan 5, zglobnog ~etvorougla ABCD, ima zup~asti
segment b koji se uzup~ava sa segmentom c zup~anika 6 (sl. 204). ^lan 5
ima ~ivije d koje se uklju~uju u `ljebove a na ~lanu 6. Kada se poluga 1
okre}e oko fiksne ose A, ~lan 6 osciluje sa periodima mirovanja oko
fiksne ose E.

655

obrtnih parova C i D. Ovo se postoè kretanjem kliza~a 3 du` vijka 4.
s obzirom na liniju CD. Koncentri~ne povr{ine f na ~lanu 5 klize po
656
KRETANJE SA PREKIDIMA POMO]U POLUGE I

USTAVLJA^KOG TO^KA
Ustavlja~ki to~ak N (sl. 205), kontinuirano se obr}e na zajedni~koj osovini sa pogonjenim diskom A. Skakavica C, obr}e se sa
diskom A, potiskuje se oprugom B. Uklju~ivanje skakavice u zahvat sa
ustavlja~kim to~kom, spre~ava se polugom D koju u prikazanom
poloàju zadràva opruga L, pritiskuju}i na jezi~ak K. Kada je
kontrolna dvokraka poluga I, pritisnuta u H, pokre}e se poluga G,
zglobno spojena sa polugom I, i pokre}e se u desno.
Sl. 205. - Kretanje sa prekidima pomo}u poluge i ustavlja~kog to~ka

Ispust E na poluzi G zaokre}e polugu D koja osloba|a skakavicu
koja se uklju~uje u ustavlja~ki to~ak N. U tom trenutku, disk A po~inje
sa obrtanjem. îvija M pritiskuje na dole levi kraj poluge G, isklju~uju}i
je iz zahvata sa polugom D, koja se vra}a u svoj po~etni poloàj i hvata
skakavicu C posle jednog obrtaja diska A. Kada se pritisak u H
oslobodi, poluga G se pod dejstvom opruge J vra}a u horizontalni
poloàj i pokre}e u levo tako da ispust E, koji je bio sa desne strane
~ivije F, vra}a ponovo u poloàj koji je pokazan na slici.
657
OBRTANJE SA PREKIDIMA DVOKRAKE POLUGE

Na sl. 206. pokazano je re{enje za obezbe|ivanje obrtanja poluge
A sa prekidima na jednoj polovini obrtaja. Polugu A pogoni frikcioni
prenos a ona je ~vrsto vezana na osovini B koja se obr}e oko ose X - X.
Skakavica C, kojoj se moè dodeliti naizmeni~no kretanje u pravcu
prikazanih strelica, ~ime zaustavlja ~iviju na poluzi A, na jednoj polovini
obrtaja poluge.
Sl. 206. - Mehanizam za saop{tavanje obrtanja sa prekidima dvokrakoj

poluzi
Vreme potrebno za skakavicu C da pre|e iz jednog poloàja u
drugi, mora da bude ne{to manje od vremena potrebnog za polovinu
obrtaja poluge A.
658
POLU@NI MEHANIZAM ZA KONVERTOVANJE

NAIZMENI^NOG KRETANJA U KRETANJE SA PREKIDIMA
Slika 207. pokazuje jedan mehanizam sa polugama koji ima
zadatak da naizmeni~no kretanje gore-dole, kliza~a A, u vo|icama O,
pretvori u naizmeni~no kretanje sa prekidima, plo~e Q koja nosi kliza~e
R i U. Kada se kliza~ A kre}e na dole, valj~i} P na poluzi Y kotrlja se
preko konture brega T. Kada valj~i} pre|e preko vrha brega T, i kada se
kliza~ A po~ne kretati na gore, potiskuje kliza~ U na plo~i Q i pomera
plo~u sa kliza~ima U i R u levo.
Opruga V obezbe|uje potrebnu silu trenja izme|u prirubnice Z i
osnove radi spre~avanja neèljenog okretanja brega T
Sl. 207. - Polu`ni mehanizam za konvertovanje naizmeni~nog kretanja u

659

POMO]U KLINA
îvija 1 istovremeno prolazi kroz tri `ljeba, a, d i b, izglodanih u
pozicijama 2, 3 i 4 (sl. 208). Kada je karika 2 pomerena, kretanje se
prenosi sa ~ivije 1 na kariku 4. Karika 4 se pomera toliko dugo dok je
~ivija u horizontalnom delu `ljeba d na fiksnom ~lanu 3. îm ~ivija 1 u|e
u donji ili gornji deo `ljeba d, karika 4 se zaustavlja. Karika 2 nastavlja
da se kre}e dok ~ivija 1 zauzima svoj krajnji poloàj u `ljebu a.
Sl. 208. - Mehanizam kretanja sa prekidima pomo}u klina

Kada se karika 2 pomera u suprotnom pravcu, karika 4 po~inje
da se pokre}e kada je ~ivija 1 podignuta `ljebom a do horizontalnog
dela `ljeba d. Duìna l2 `ljeba a zavisi od rastojanja l1 izme|u vertikalnih
delova `ljeba d.
660
EKSCENTRI^NI TIP KRETANJA SA MIROVANJEM

Duìne ~lanova moraju zadoviljiti slede}e uslove: CB = 2,66 AB;
CD = 1,33 AB; AD = 2,66 AB; CE = 4,33 AB; BE = 6,3 AB; AF = 5,66
AB; DF = 4 AB I a = AB (sl. 209). Ekscentar 1 ima centar u ta~ki B i
okre}e se oko fiksne ose A. Spojna poluga 2 ima prsten b koji okruùje
ekscentar 1. Zavr{etak c, na drugom kraju poluge 2, spojen je obrtnim
parom E sa kliza~em 3 koji se kre}e du` vo|ica d, na pro{licovanoj
poluzi 4.
Sl 209. - Ekscentri~ni tip kretanja sa mirovanjem

Na putanji ta~ke E, na spojnoj poluzi 2, nalazi se deo putanje x x, prikazan punom, neprekidnom, pribli`no pravom linijom na
rastojanju a od fiksne ose F, oko koje karika 4 osciluje. Kada ta~ka E
prolazi kroz deo x - x, karika 4 ima period mirovanja.
661
662
MEHANIZMI
FILMSKIH PROJEKTORA I KAMERA
663
664
MEHANIZAM FILMSKE KAMERE SA OPRUGOM

Kada se poluga 1 okre}e, vrh hvata~a a, montiran na ravnoj
opruzi 3, koja je spojena sa spojnom polugom 2, a koja pripada
zglobnom ~etvorouglu ABCD, opisuje krivu liniju sa spojnom polugom
(sl. 210).
Sl 210. - Mehanizam filmske kamere sa oprugom

U jednom delu ove krive linije, hvata~ a se uklju~uje u perforaciju
na filmskoj traci koja se kre}e. U drugom delu krive linije, hvata~ se
izbacuje iz perforacije.
665
ZGLOBNI ÊTVOROUGAO U MEHANIZMU FILMSKE

KAMERE
Kada se poluga 1, koja je sastavni deo zglobnog ~etvorougla
ABCD, (sl. 211), okre}e oko fiksne ose A, vrh hvata~a a na spojnoj
poluzi 2, opisuje krivu liniju
Sl. 211. - Zglobni ~etvorougao u mehanizmu filmske kamere

666

KAMERE
ABCD, (sl. 212), okre}e oko fiksne ose A, vrh hvata~a a, koji je
montiran na spojnoj poluzi 2, opisuje krivu liniju

667

KAMERE
Kada se ~lan 1, koji je sastavni deo zglobnog ~etvorougla ABCD,
(sl. 213), okre}e oko fiksne ose D, vrh hvata~a a, koji je montiran na
spojnoj poluzi 2, opisuje krivu liniju

izbacuje iz perforacije
668

KAMERE
(sl. 214), okre}e oko fiksne ose A, vrh hvata~a a, koji je montiran na
spojnoj poluzi 2, opisuje krivu liniju

izbacuje iz perforacije
669

KAMERE
(sl. 215), okre}e oko fiksne ose A, vrh hvata~a ili kuke E, koji je
montiran na spojnoj poluzi 2, opisuje krivu liniju

U delu b - b ove krive linije, hvata~ E se uklju~uje u perforaciju
izbacuje iz perforacije. îvija C na spojnoj poluzi 2, klizi du` lu~nog
`ljeba a - a, ~iji je centar u ta~ki D.
670

KAMERE
ABCD, (sl. 216), okre}e oko fiksne ose A, vrhovi hvata~a a, koji su
montirani na spojnoj poluzi 2, opisuju krivu liniju

U jednom delu ove krive linije, hvata~i a se uklju~uju u
perforaciju na filmskoj traci koja se kre}e. U drugom delu krive linije,
hvata~i se izbacuje iz perforacije
671

KAMERE
Poluga 4, spojena je obrtnim parom G sa spojnom polugom 2,
kaoja je sastavni deo zglobnog ~etvorougla ABCD, i obrtnim parom F
sa njihaju}om ru~icom 5 (sl. 217).

Kada se poluga 1, obr}e oko fiksne ose A, vrh hvata~a a opisuje
sloènu krivu liniju. Na jednom delu ove krive linije, hvata~ a se
uklju~uje u perforacije na filmskoj traci, koja se kre}e. U drugom delu
ove krive linije, hvata~ a biva izba~en iz perforacije,
672

KAMERE
Spojna poluga 2, zglobnog ~etvorougla CDEF, spojena je obrtnim
parom G sa karikom 4, koja je, obrtanjem spojena sa obrtnim parom H,
na poluzi 5. Poluga 5 se okre}e oko fiksne ose K i spojena je obrtnim
parom M sa polugom 6 koja kliza oko fiksne vo|ice a (sl. 218).

Kada se poluga 1 okre}e oko fiksne ose C, hvata~ b opisuje krivu
liniju. U jednom delu ove krive linije, hvata~ b se uklju~uje u perforacije
na filmskoj traci, pomera film i izbacuje se van perforacija. Hvata~ d je
uba~en u perforacije na filmskoj traci da bi spre~io njeno pomeranje
dok se hvata~ b ne uklju~i u perforacije ponovo.
673
ROTACIONI DISK U MEHANIZMU FILMSKE KAMERE

^lan 1 (sl. 219 a), konstruisan je kao disk koji se obr}e oko fiksne
ose A. îvija B ulazi u `ljeb b karike 2 koja kliza du` fiksnih vo|ica a a. Karika 3 se pomera du` vo|ica karike 2 u pravcu normalnom na
kretanje karike 2, kao {to je pokazano na crteù (sl. 192 b). Kretanje
karike 3 u ovom pravcu je u funkciji ~ivije 4 koja simultano ulaze u
`ljebove b i c, karika 2 i 3. Kada se ~lan 1 okre}e, pro{licovana karika 2 i
karika 4 naizmeni~no se kre}u u vertikalnom pravcu. îvija 4, kre}u}i se
du` `ljeba b i c, periodi~no aktivira kariku 3, isklju~uju}i je iz perforacije
trake g.
Sl. 219. - Rotacioni disk u mehanizmu filmske kamere

674
[LICOVANA POLUGA U MEHANIZMU

FILMSKE KAMERE
Spojna poluga 2 ima pro{licovani `ljeb b - b koji kliza du` fiksne
~ivije C (sl. 220). Poluga 3, spojena je okretnim parom B sa spojnom
polugom 2 i okretnim parom D sa polugom 4 koja se okre}e oko fiksne
ose E.
Sl. 220. - [licovana poluga u mehanizmu

filmske kamere
Kada se ~lan 1 okre}e oko fiksne ose A, vrh hvata~a a poluge 3
opisuje sloènu krivu liniju. U jednom od delova ove krive, hvata~ a je
uba~en u perforaciju na filmskoj traci, koja se tada pokre}e. U drugom
delu krive linije, hvata~ a se izvla~i iz zahvata sa perforacijom trake.
675

FILMSKE KAMERE
^lan 1, mehanizma sa {licovanom polugom ABC, okre}e se oko
fiksne ose A (sl. 221). [licovana poluga 2, spojena je obrtnim parom B
sa ~lanom 1 i ima `ljeb b koji kliza oko fiksno postavljene ~ivije C.
Uzdu`na osa 1ljeba b ne prolazi kroz ta~ku B.

filmske kamere
Kada se ~lan 1 okre}e oko ose A, vrh hvata~a a, montiran na
{licovanoj poluzi 2, opisuje krivu liniju u kojoj se vrh hvata~a ubacuje u
perforaciju na filmskoj traci, pokre}e traku i izvla~i se iz zahvata
perforacije.
676

FILMSKE KAMERE
^lan 1, mehanizma sa {licovanim otvorom ABC, okre}e se oko
za ~lan 1 i na sebi ima `ljeb b koji kliza du` fiksne ~ivije C. Osa `ljeba b
prolazi kroz ta~ku B.

filmske kamere
Kada se poluga 1, okre}e oko ose A, vrh a od hvata~a
pro{licovane poluge 2, opisuje krivu liniju u kojoj se vrh hvata~a
ubacuje u perforaciju na filmskoj traci, pokre}e je a zatim se izvla~i iz
zahvata perforacije. Poloàj vrha hvata~a pode{ava se vijkom d.
677
[LICOVANA POLUGA SA ZUPÂSTIM SEGMENTOM U

MEHANIZMU FILMSKE KAMERE
prolazi kroz ta~ku B. Montiran na polugu 2 je zup~asti segment d.

filmske kamere
Kada se poluga 1, okre}e oko ose A, vrhovi a od hvata~a
segmenta zup~anika d pro{licovane poluge 2, opisuje krivu liniju u kojoj
se vrhovi hvata~a a ubacuju u perforaciju na filmskoj traci, pokre}u je a
zatim se izvla~e iz zahvata perforacije.
678

ne prolazi kroz ta~ku B. Montiran na polugu 2 je zup~asti segment d.

filmske kamere
zatim se izvla~e iz zahvata perforacije.
679

ne prolazi kroz ta~ku B. Montiran na polugu 2 je zup~asti segment d.

filmske kamere
zatim se izvla~e iz zahvata perforacije
680

FILMSKE KAMERE
^lan 1, mehanizma filmske kamere ABC, okre}e se oko fiksne
ose A (sl. 226). îvija B na ~lanu 1, kliza du` `ljeba b, ~lana 2, koji se
naizmeni~no kre}e u vo|icama C - C. Profil `ljeba b je napravljen od
dve ~etvrtine kruga sa radijusom AB.

filmske kamere
Kada se ~lan 1 okre}e oko ose A, ~lan 2, nose}i radni hvata~ a,
naizmeni~no se kre}e sa dva produèna perioda mirovanja, koji se
de{avaju klizanjem ~ivije B. Mirovanje se doga|a u periodima kada se
centri ~etvrtina kruga radijusa AB poklope sa ta~kom A
681

FILMSKE KAMERE
^lan 1, mehanizma filmske kamere ABC, okre}e se oko fiksne
ose A (sl. 227). îvija C na ~lanu 1, kliza du` horizontalnog `ljeba b,
~lana 2, koji se naizmeni~no kre}e du` vo|ice E. Poluga 3 je spojena
obrtnim parom B sa ~lanom 2, koji ima `ljeb d, du` koga ~ivija C, ~lana
1, kliza.

filmske kamere
Kada se ~lan 1 okre}e oko fiksne ose A, radni nosa~ a, poluge 3,
uba~en je u perforaciju filmske trake po{to ~ivija C, ~lana 1, kliza du`
leve polovine `ljeba d na poluzi 3. Tada, po{to je filmu saop{teno
vertikalno kretanje pomo}u poluge 3, zajedno sa ~lanom 2, nosa~ a biva
izba~en iz zahvata perforacije na filmskoj traci, po{to ~ivija C, kliza du`
desne polovine `ljeba d.
682
PROSTORNO [LICOVANI ^LAN U MEHANIZMU

FILMSKE KAMERE
^lan 1 {licovanog mehanizma ABC, okre}e se oko fiksne ose A
(sl. 228). Prostorno {licovani ~lan 2, spojen je obrtnim parom B sa
~lanom 1 i ima `ljeb d koji se kre}e du` kliza~a 4, koji se okre}e oko
fiksne ose C. ^lan mehanizma 3, kliza u fiksnoj vo|ici E i pomera se
pomo}u `ljeba d, u horizontalnom pravcu. U vertikalnom pravcu, ~lan 3,
se pomera pomo}u `ljeba e na {licovanom ~lanu 2 koji pokre}e ~iviju F
na ~lanu 3.
Sl. 228. - Prostorno {licovana poluga u mehanizmu

filmske kamere
Kada se ~lan 1 okre}e oko ose A, {licovani ~lan 2, pomera ~lan 3
sa radnim nosa~em a, u vertikalnom pravcu. îvija F na ~lanu 3,
pomeraju}i se na levo za polovinu `ljeba e u poluzi 2, uklju~uje nosa~ a
u perforaciju filmske trake. Tada se film pomera horizontalnim
kretanjem ~lana 3, pod dejstvom `ljeba d. Kona~no, nosa~ a biva
izba~en iz perforacije filmske trake, po{to ~ivija F kliza du` desne
polovine `ljeba e.
683
[LICOVANI ^LAN U MEHANIZMU

FILMSKE KAMERE
(sl. 229). Prostorno {licovani ~lan 2, spojen je obrtnim parom C sa
~lanom 1 i ima `ljeb b koji se kre}e du` kliza~a 3, koji se okre}e oko
fiksne ose B. Osa `ljeba B, prolazi kroz osu ta~ke C.
Sl. 229. - [licovana poluga u mehanizmu filmske kamere

Kada se ~lan 1 okre}e oko fiksne ose A, vrh hvata~a a, {licovane
poluge 2, opisuje krivu liniju u kojoj je hvata~ a uba~en u perforaciju
filmske trake, pokre}e film i izbacuje se iz perforacije. Oblik krive linije
vrha hvata~a a moè biti menjan pode{avanjem ~ivije B u `ljebu d.
684

FILMSKE KAMERE SA ELASTI^NIM ^LANOM
(sl. 230). [licovana poluga 2 okre}e se oko fiksne ose C i na sebi ima
prorezani otvor b du` koga klizi ~ivija B, karike 1. U krajnjem gornjem
poloàju prorezane poluge 2, opruga 3 ubacuje hvata~ a poluge 4 u
perforaciju filmske trake. Poluga 4 je spojena obrtnim parom D sa
polugom 2.

Daljom rotacijom karike 1, hvata~ a pokre}e traku filma na dole.
Kada {licovana poluga po~ne kretanje na gore iz svog krajnjeg donjeg
poloàja, hvata~ a se izbacuje iz zahvata perforacije i kliza u vis du`
filma.
685

FILMSKE KAMERE
(sl. 231). [licovana poluga 2 spojena je obrtnim parom B sa ~lanom 1, a
na sebi ima {licovan prorez b koji klizi du` fiksne ~ivije C. Osa proreza b
prolazi kroz ta~ku B.

filmske trake, pokre}e film i izbacuje se iz perforacije.
686

FILMSKE KAMERE
Poluge 4 i 5, spojene su obrtnim parovima F i E sa njihaju}om
polugom i spojnom polugom 2, zglobnog ~etvorougla ABCD, i
okretnim parom K spojeni su jedno sa drugim (sl. 232). Poluga 4 ima
~iviju d koja kliza du` `ljeba e, karike 6 koja se okre}e oko fiksne ose H.
@ljeb f, karike 6 pogoni ~iviju m, karike 7 koja kliza u fiksnim vo|icama
q - q.

filmske trake, pokre}e film i izbacuje se iz perforacije. Hvata~ b na
kariki 7 se ubacuje u perforaciju filmske trake kao prevencija kretanja
filma dok se hvata~ a izbacuje iz perforacije.
687
MEHANIZAM FILMSKE KAMERE

Zup~anik 1, obr}e se oko fiksne ose B i zup~i se sa zup~anicima 2
i 3, koji se obr}u oko fiksnih osa K i C (sl. 233). Karike 4 i 5 su spojene
obrtnim parovima E i D sa zup~anicima 2 i 3, i jedna s drugom obrtnim
parom E.
Sl. 233. - Mehanizam filmske kamere

Kada se pogonski zup~anik okre}e, vrh hvata~a A, karike 4
opisuje sloènu krivu liniju na kojoj je deo upotrebljen za ubacivanje
hvata~a u perforaciju filmske trake, deo za pokretanje trake i deo za
izbacivanje hvata~a A iz zahvata perforirane trake.
688

Zup~anik 1, obr}e se oko fiksne ose B i zup~i se sa zup~anikom 4,
koji se obr}e oko fiksne ose D (sl. 234). Karike 5 i 6 su spojene obrtnim
parovima B i C sa zup~anicima 1 i 4, i jedna s drugom obrtnim parom E.

Kada se pogonski zup~anik 1 okre}e oko fiksne ose A, vrh
hvata~a K, karike 2, ~lana 5, opisuje sloènu krivu liniju q, na kojoj je
deo upotrebljen za ubacivanje hvata~a 2, u perforaciju filmske trake 3,
kao {to je pokazano strelicom, deo za pokretanje trake i deo za
689

Zup~anik 1, obr}e se oko fiksne ose F i zup~i se sa zup~anicima 2
i 3, koji se obr}u oko fiksnih osa B i E (sl. 235). Karike 4 i 5 su spojene
obrtnim parovima C i D sa zup~anicima 2 i 3, i jedna s drugom obrtnim
parom K.

Kada se pogonski zup~anik 1 okre}e, vrh hvata~a A, karike 4,
opisuje sloènu krivu liniju, na kojoj je deo upotrebljen za ubacivanje
hvata~a A, u perforaciju filmske trake, deo za pokretanje trake i deo za
690
KLIZNI ^LAN U MEHANIZMU FILMSKE KAMERE
Sl. 236. - Klizni ~lan u mehanizmu filmske kamere

Kada se ~lan 1, veze ABC, okre}e oko fiksne ose A (sl. 236), vrh
hvata~a a, poluge 2, opisuje krivu liniju. îvija C, na poluzi 2, klizi du`
`ljeba b - b. U jednom delu krive linije, hvata~ a se ubacuje u
perforaciju na filmskoj traci i pokre}e je napred (na dole). U drugom
delu krive linije, hvata~ a biva izba~en iz perforacije.
691

Kada se ~lan 1, veze ABC, okre}e oko fiksne ose A (sl. 237), vrh
hvata~a a, poluge 2, opisuje krivu liniju. îvija C, na poluzi 2, klizi du`
`ljeba b - b. U jednom delu krive linije, hvata~ a se ubacuje u
perforaciju na filmskoj traci i pokre}e je napred (na dole). U drugom
delu krive linije, hvata~ a biva izba~en iz perforacije.
692

^lan 1, okre}e oko fiksne ose C (sl. 238). Spojna poluga 2,
spojena je obrtnim parovima D i E sa ~lanom 1 i kliza~em 3, koji se
kre}e u fiksnim vo|icama P - P. Spojna poluga 2 ima segment A na
svom kraju. Ivica B, segmenta A savijena je kako je pokazano na
pogledu W. îvija 4 kliza u pravougaonoj rupi kliza~a 3 i ima `ljeb u
koji ulazi ivica B.

Kada se ~lan 1 okre}e oko ose C, kliza~ 3 se kre}e naizmeni~no.
îvija 4 se kre}e zajedno sa kliza~em 3, segment A kre}e napred ~iviju 4
i uklju~uje u perforaciju filmske trake koja se kre}e na dole. U kretanju
na gore kliza~a 3, segment A isklju~uje ~iviju 4 iz perforacije.
693
PROSTORNI KLIZNI ^LAN U MEHANIZMU

FILMSKE KAMERE
^lan 1, okre}e se oko fiksne ose F (sl. 239). Spojna poluga 2,
spojena je obrtnim parovima L i K sa ~lanom 1 i kliza~em 3, koji se
kre}e u fiksnim vo|icama a - a. Spojna poluga 2 ima segment D na svom
kraju. Okvir 4, okre}e se oko ose A, kliza~a 3 i ima hvata~ B, koji kliza
du` ivice C, na segmentu D. Ivica C, savijena je kako je pokazano na
pogledu W.

Kada se ~lan 1 okre}e oko ose F, kliza~ 3 se kre}e naizmeni~no.
Okvir 4 se okre}e oko ose A i naizmeni~no se kre}e sa kliza~em 3.
Hvata~ B okvira 4, uklju~uje se u ivicu C na segmentu D. U kretanju na
dole, kliza~a 3, segment D kre}e napred hvata~ E, montiran na okviru 4
i uklju~uje u perforaciju filmske trake koja se kre}e na dole. U kretanju
na gore kliza~a 3, segment D isklju~uje hvata~ E iz perforacije.
694

^lan 1, okre}e se oko fiksne ose A (sl. 240). Kliza~ 3 kre}e se du`
fiksne vo|ice a. Kada se ~lan 1, okre}e oko ose A, kliza~ 3 se kre}e
naizmeni~no. ^lan 4 sa hvata~em A, naizmeni~no se kre}e zajedno sa
kliza~em 3. ^lan 5 ~vrsto je vezan za spojnu polugu 2, izbacuje hvata~ A
na ~lanu 4 iz perforacije na filmskoj traci, a opruga 6 ubacuje hvata~ u
perforaciju.
695

^lan 1, okre}e se oko fiksne ose A (sl. 241). Kliza~ 2 se pomera
du` fiksne vo|ice a. Kada se ~lan 1 okre}e oko ose A, kliza~ 2, nose}i
skakavicu 3 i ravnu oprugu 5, kre}e se naizmeni~no. U kretanju na gore
kliza~a 2, skakavica 3 izlazi iz zahvata perforacije C, na filmskoj traci i
kliza du` trake svojim zaobljenim vrhom b. U kretanju na dole, kliza~a
2, opruga 5, ubacuje skakavicu 3 u perforaciju B na filmskoj traci 4 i
skakavica pokre}e traku napred, na dole.
696

^lan 1, okre}e se oko fiksne ose A (sl. 242). Kliza~ 2 se pomera
du` fiksne vo|ice a. Kada se ~lan 1 okre}e oko ose A, kliza~ 2, nose}i
skakavicu 3 i ravnu oprugu 5, kre}e se naizmeni~no. U kretanju na gore
kliza~a 2, skakavica 3 izlazi iz zahvata perforacije C, na filmskoj traci i
kliza du` trake svojim zaobljenim vrhom b. U kretanju na dole, kliza~a
2, opruga 5, ubacuje skakavicu 3 u perforaciju B na filmskoj traci 4 i
skakavica pokre}e traku napred, na dole.
697

Kada se ~lan 1, okre}e oko fiksne ose A (sl. 243), spojna poluga 2,
kliza du` fiksne vo|ice b - b, vrh hvata~a a, opisuje krivu liniju. U
jednom delu krive linije, hvata~ a se ubacuje u perforaciju na filmskoj
traci i pokre}e je napred. U drugom delu krive linije, hvata~ a biva
izba~en iz perforacije.
698

Zup~anik 1, okre}e se oko fiksne ose A i zup~i se sa zup~anikom
4, koji se okre}e oko fiksne ose C (sl. 244). Njihaju}a poluga 2 okre}e se
oko fiksne ose O. Poluga 5, ima prsten d, koji okruùje ekscentar 3.
îvija b, osigurana na zup~aniku 1, kliza du` `ljeba c, njihaju}e poluge 2.
Hvata~ a je deo poluge 6.

Kada se zup~anik 1 okre}e oko ose A, vrh hvata~a a, opisuje
sloènu krivu liniju u kojoj se on ubacuje u perforaciju na filmskoj traci,
pokre}e je napred i izbacuje iz zahvata perforacije. Osa O, na poluzi 2,
montirana je na telu 7. Opisana putanja vrha hvata~a a, moè biti
promenljiva, promenom poloàja ta~ke O. Ova operacija se izvodi
pode{avanjem tela 7, vijkom 8.
699
MEHANIZAM FILMSKE KAMERE SA

ELASTI^NOM VEZOM
Ekscentri 2 i 3 so ~vrsto vezani za vratilo 1 koje se okre}e oko
fiksne ose A (sl. 245). Ekscentar 2 kliza u vo|icama a - a ~lana 4;
ekscentar 3 klizi u vo|icama b - b ~lana 5 koji se okre}e oko fiksne ose
D. ^lanovi 4 i 5 su spojeni zajedno ravnim oprugama 6 i 7. Hvata~ c je
pri~vr{}en za ~lan 4.

Kada se vratilo 1 okre}e, hvata~ c opisuje sloènu krivu liniju u
kojoj se hvata~ ume}e u perforaciju na filmskoj traci, pokre}e film i
isklju~uje iz zahvata sa perforacijom.
700
BREGASTI TIP MEHANIZMA FILMSKE KAMERE

Trolepezni breg konstantne {irine 2 i ekscentar 3, pri~vr{}eni su
za vratilo 1 i rotiraju oko fiksne ose A (sl. 246). Kliza~ se naizmeni~no
kre}e vertikalno, pogonjene bregom, u fiksnim vo|icama b - b,
montiranim na osnovi ma{ine. Kliza~5, koji nosi radni hvata~ a,
naizmeni~no se kre}e horizontalno u vo|icama d - d, kliza~a 4 i
pogonjen je bregom 3.
Sl. 246. - Mehanizam filmske kamere pogonjen bregovima

Kada se vratilo 1 okre}e, breg 3 ubacuje hvata~ a u perforaciju
filmske trake, a zatim, po{to je film pokrenut napred bregom 2, izvla~i
hvata~ iz perforacije.
701

Trolepezni breg konstantne {irine 1, rotira oko fiksne ose A (sl.
247). Kontura a brega 1, uokvirena je pratiocem u obliku
pravougaonika 2, koji ima hvata~ b. Pratioc 2 ima upravan `ljeb d ~ija
osa ne prolazi kroz ta~ku A, i koji kliza du` fiksne ~ivije 3.
Sl. 247. - Mehanizam filmske kamere pogonjen bregom

Kada se breg 1 okre}e, pratioc 2 ima sloèno kretanje u kome se
ubacuje hvata~ a u perforaciju filmske trake, pokre}e film napred i
izvla~i hvata~ iz perforacije.
702

Trolepezni breg konstantne {irine 1, rotira oko fiksne ose A (sl.
248). Kontura a brega 1, uokvirena je pratiocem u obliku
pravougaonika 2, koji ima hvata~ b. Pratioc 2 ima upravan `ljeb koji
kliza du` fiksne ~lana 3, koji se okre}e oko ose B.
Sl. 248. - Mehanizam filmske kamere pogonjen bregom

Kada se breg 1 okre}e, pratioc 2 ima sloèno kretanje u kome se
ubacuje hvata~ a u perforaciju filmske trake, pokre}e film napred i
izvla~i hvata~ iz perforacije.
703
PROSTORNI TIP MEHANIZMA FILMSKE KAMERE

Breg konstantne {irine 1 i cilindri~ni breg 2, koji su ~vrsto vezani,
okre}u se oko fiksne ose A - A (sl. 249). Pratioc 4, naizmeni~no se kre}e
u fiksnim vo|icama c - c. Breg 1 je zatvoren izme|u ravnog obru~a b,
pratioca 4.Zbir svih suprostavljenih vektora brega 1 je konstantan i
jednak rastojanju izme|u lica i prstena b. Profilisana ivica brega 2, kliza
u `ljebu d, ~ivija3, koja kliza u rupi pratioca 4 i naizmeni~no se kre}u sa
pratiocem.
Sl. 249. - Prostorni tip mehanizma filmske kamere

Kada se bregovi 1 i 2 okre}u, ovaj drugi (breg 2) ubacuje ~iviju 3
u perforaciju na filmskoj traci i pokre}u je pratiocem 4. Posle toga, breg
2 izbacuje ~iviju 3 iz perforacije.
704
BRZO KRETANJE SA PREKIDIMA ZA FILMSKE

PROJEKTORE
Veoma brzo kretanje sa prekidima potrebno je na filmskim
projektorima. Filmska traka se ne kre}e neprekidno, ali se svaka sli~ica
dovodi u poloàj za projektovanje dok je zaklon zatvoren, i film ostaje
nepomi~an odre|en deli} sekunde dok se slika pokazuje na ekranu;
tada, po{to se zaklon ponovo zatvori, slede}a sli~ica se dovodi u poloàj
za projektovanje.
Sl. 251. - Brza simulacija kretanja sa prekidima u filmskom projektoru

O~igledno je, da su filmske slike, u stvari serija uzastopnih
stacionarnih slika koje se brzo smenjuju na ekranu. Promena slike se ne
vidi zato {to zaklon zaklanja samu promenu. Veoma je va`no filmu dati
veoma brzo kretanje sa prekidima, da bi se omogu}ilo zaklonu da
zatvori projektor dok se slike menjaju; duìna intervala vremena kada je
zaklon zatvoren treba biti redukovana na minimum. Zaklon je u obliku
to~ka ili diska koji ima "peraje" koje prolazi ispred so~iva u trenutku
kada se sli~ica menja. Da bi se spre~ilo treperenje na ekranu, zaklon ima
dva dodatna "peraja". Sa ova tri jednaka sektora, svetlost se ne "gasi"
na ekranu samo kada se slika menja, ve} dvaputa izme|u svakog
705
kretanja u jednakim intervalima. Zatvaranjem zaklona dva puta dok je

slika na ekranu izbegava se neprijatan ose}aj dok se slika menja, tako
da je sada sama promena brà. [irina povr{ine na zaklonu koji prolazi
ispred so~iva dok se film pomera, odre|uje se prema vremenu
potrebnom za pomeranje filma. Teoretski, povr{ina svake sekcije ili
segmenta zaklona bi trebalo da bude jednaka, ali u praksi dva dodatna
segmenta su napravljena za pove}anje vremena otvorenosti odnosno
ostavljanje vi{e vremena za prolaz svetlosti. Ovo kretanje sa prekidima
prikazano je na sl. 30. Ovaj mehanizam sastavljen je od diska ili to~ka
A, koji ima prstenastu prirubnicu ili prsten B, na kome se nalaze dva
dijagonalna uzdu`na `ljeba kao {to je prikazano; ovaj to~ak, koji je
pogonski, saop{tava kretanje sa prekidima pratiocu H, koji nosi ~etiri
~ivije ili rolera postavljenih na istom rastojanju koji se ukop~avaju sa
prstenom B na to~ku A. Svaki put kada to~ak A napravi jedan obrtaj,
pratilac H je zaokrenut za jednu ~etvrtinu obrtaja u smeru prikazanom
strelicom. Pratioc je stacionaran osim kada je ukop~an sa `ljebom ili
bregastom povr{inom formiranom na jednoj strani prstena B. Za vreme
ovog stacionarnog perioda, prsten B jednostavno prolazi izme|u ~etiri
~ivije na pratiocu. Dve od ove ~etiri ~ivije se nalaze sa spoljne a dve sa
unutra{nje strane prstena.
êtvrtina kretanja je obezbe|ena na slede}i na~in: Kada izbo~ina
ili povr{ina brega G na obrtnom to~ku dodirne jednu od ~ivija, rotacija
pratioca po~inje, a ~ivije su tako raspore|ene tako da jedna od spoljnih
prolazi kroz dijagonalni `ljen u prstenu B dok se ~ivija sa unutra{nje
strane pomera van prstena kroz drugi `ljeb. Na primer, ako su ~ivije C i
D unutra i ~ivije E i F sa spoljne strane, ~ivija D }e prva biti uklju~ena
povr{inom brega G, a, po{to se pratioc obr}e, ~ivija C }e pro}i kroz
jedan dijagonalni `ljeb dok se ~ivija E kre}e ka spolja{njosti prstena
kroz drugi `ljeb. Po kompletiranju ~etvrtine kruga, ~ivije C i F }e biti
unutra a D i E spolja. Po{to se to~ak A konstantno okre}e, prsten B
jednostavno prolazi izme|u ovih blizu postavljenih ~ivija koji
zabravljuju pratioz za spre~avanje daljeg obrtanja dok izbo~ina G
ponovo ne do|e u dodir sa slede}om ~ivijom na pratiocu.
Pratioc radi kao ozubljeni to~ak ili izbo~ina koji je spojen sa
filmskom trakom i pomera je svaki put kada je zaklon zatvoren. Iznad i
ispod pogona za kretanje sa prekidima nalaze se drugi zupci koji se
obr}u kontinuirano, a tako su konstruisani da stvaraju petlju od filmske
trake iznad mehanizma za kretanje sa prekidima, dovoljno veliku da
obezbedi kretanje za duìnu jedne sli~ice ili kadra na filmskoj traci.
Po{to se film kre}e brzo pomo}u mehanizma za kretanje sa prekidima,
on formira petlju od filmske trake pomo}u drugih zubaca i vr{i se
namotavanje trake. Normalna brzina to~ka A je {esnaest obrtaja u
sekundi i ona moè biti promenjena za dva ili tri puta ve}u ili manju
brzinu obrtanja. Vreme potrebno za obrtanje pratioca za jednu
706
~etvrtinu je pribli`no jedna {estina od vremana punog obrtaja ili 1/96

sekundi kada se filmska traka kre}e normalnom brzinom ({esnaest
sli~ica u sekundi). Sa @eneva kretanjem, primenjenom u mnogim
projektorima, pribli`no jedna ~etvrtina vremena je potrebna za akciju
kretanja sa prekidima; prema tome, veli~ina zaklona mora biti ve}e
povr{ine nego kada kretanje filma de{ava u jednoj {estini vremena.
Mehanizam pokazan na sl. 251., potvr|eno je, u prednosti je u odnosu
na @eneva kretanje u kome ima manje tendencije za izlaganje filmske
trake udarima. Zabravljivanje pratioca za vreme stacionarnog perioda,
tako|e, mnogo je sigurnije, posebno u trenucima blizu po~etka
(startovanja) kretanja. Tri rupe izbu{ene na suprotnoj strani prstena B,
predstavljaju kompenzaciju mase kod balansiranja to~ka A.
707
MEHANIZAM ZA POZICIONIRANJE KOD MALOG FILMSKOG

PROJEKTORA
Mehanizam za pozicioniranje filma, prikazan je na sl. 252 i
projektovan je za male projektore, a su{tina je da se postigne èljeno
kretanje pozicioniranja sa minimalnim brojem pomerljivih delova.
Kretanje pozicioniranja, saop{teno je papu~ici H od strane mehanizma
koji nosi film sa poloàja ozna~enog u M do onog ozna~enog u N.
Sl. 252. - Povezuju}i i zup~asti mehanizam sa dvostrukom polugom za

poizicioniranje kretanja filmskih slika.
Poluge A i B su montirane na vratilima nose}i dva cilindri~na
zup~anika C i D, koji su uvek u sprezi. Zup~anik D ima ~etiri puta vi{e
zuba nego zup~anik C, tako da poluga A pravi ~etiri obrtaja za jedan
708
obrtaj poluge B. Krajevi poluga A i B su povezani za poluge E i F, ~iji

su slobodni krajevi ujedinjeni pomo}u tre}e poluge G. Ova poluga
aktivira papu~icu ili polugu H koja se ljulja oko obrtne ~ivije P kada se
film pomera i postavlja u poloàj od M do N.
Sl. 253. Povezuju}i i zup~asti mehanizam na bazi @eneva zaustavnog

to~ka za pozicioniranje kretanje filmskih slika.
Za vreme jednog obrtaja poluge B, koji odgovara ~etiri obrtaja
poluge A, veoma komplikovana kriva Q, koja ima osam pojedina~nih
hodova, odnosno ~etiri dupla hoda, trasirana je, odnosno pode{ena od
strane ta~ke I. Raspon krive je ograni~en sa ~etiri kruga, ~iji su radijusi
jednaki, respektivno, sa duìnama slede}ih ~lanova: F + B i F - B
povu~enih oko ta~ke J kao centra i E + A i E- A povu~enih oko ta~ke K
kao centra. Za kretanje filma, iskori{}ena su samo dva poslednja
pojedina~na hoda, ozna~ena punim linijama u L, dok su ostala tri dupla
hoda neiskori{}ena, odnosno ne koriste se. Za vreme kada ta~ka I
709
trasira linije koje predstavljaju ova 3 dupla hoda, zup~anik D pravi 3/4
obrtaja bez prenosa bilo kakvog kretanja do filma.
Slika 253 prikazuje sli~an pogonski mehanizam koji je bio
razvijen, i koji bi saop{tavao ekvivalentno kretanje pozicioniranja, ali
koji bi izbegavao periode mirovanja. Ovaj mehanizam isprva miruje pri
tri ~etvrtine obrtaja pogonskog vratila S. Zbog ovakve namene, koristi
se @eneva mehanizam za zaustavljanje kretanja sa ~etiri zaustavljanja i
jednim valjkom. Za vreme jedne ~etvrtine rotacije vo|enog ~lana D, od
ta~ke K mehanizma, zahteva se da na~ini dupli hod. Stoga, izme|u
pogonskog ~lana B, @eneva mehanizma za zaustavljanje kretanje i
poluge A mehanizma, tu mora postojati odnos od 4 prema 1. Tako|e,
broj~anik za pozicioniranje kod @eneva zaustavnog pogona bi se trebao
obezbediti sa ve}im zup~anikom D, dok poluga R bi trebala imati mali
zup~anik C koji je za 1/4 manji od zup~anika D.
Za vreme kretanja pozicioniranja, poluga pravi jedan pun obrtaj.
Ovo rotaciono kretanje se onda menja kretanjem ~etvorostruke veze od
poluga uklju~uju}i ih da saop{te ljuljaju}e kretanje ta~ki K. Ta~ka K
prati putanju ozna~enu linijama W preko slobodnih veza L i T, prolaze
kroz respektivne fiksne osovinice R i V mehanizma.
Zbog jednostavnosti, fiksna osovinica U ~etvorostruke veze od
poluga, bila je izabrana kao fiksna osovinica broj~anika za
pozicioniranje. Sa poloàjem ta~ke krive, tako fiksiran mehanizam se
moè rasporediti ili povla~iti. Ako su duìne poluge A i ljuljaju}e
poluge F tako proporcionisane, tako da }e poluga A pratiti putanju
sli~nu onoj kod ta~ke Y, slika 252.
710
LITERATURA:
- Franklin D. Jones, "INGENIOUS MECHANISMS FOR

DESIGNERS AND INVENTORS" Volume 1, 2, 3 and 4, Industrial
Press Inc. 200 Madison Avenue, New York 10016; Copyright 1930. by
Industrial Press Inc. New York, N. Y. ISBN 0-8311-1084-8.
- Tarah, "MACHINERY'S HANDBOOK" - TEHERAN: 1379 = 200;
Cataloging based on CIP information. Reprint of the 25the ed 1996, Industrial Press, New York, ISBN 0-8311-2575-6 Iregular National Lib. of
IRAN M79-9262, Volume 1 and 2.
- Dr in`. Danilo Ra{kovi}, "OSNOVI TEORIJE MEHANIZAMA",
Zavod za izdavanje ud`benika SRS Beograd, 1964.
- In`. Danilo Ra{kovi}, "OP[TA MEHANIKA", "Tehni~ka knjiga",
Izdava~ko preduze}e narodne tehnike, Beograd, 1950.
711

MEHANIZMI 1i2 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MEHANIZMI 1i2 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Autori:

Ovu knjigu, sa velikom, istinskom, roditeljskom ljubavlju, posve}ujemo

SADR@AJ PRVE KNJIGE

- Odre|Ivanje centra mase mehanizma

- Kretanje sa prekidima pomo}u brega

- Bregom pogonjen mehanizam za kretanje sa prekidima

- Rotacija sa prekidima vo|enog to~ka

- Pomo}ni frikcioni zup~asti prenosnik za smanjenje startnog

- Zup~asti prenos sa mirovanjem vo|enog ~lana i

@ENEVA TO^AK ILI MALTE[KI KRST

- Kretanje sa prekidima pomo}u @eneva mehanizama

- Kombinovani @eneva to~ak i segmentni zup~asti

SADR@AJ DRUGE KNJIGE

- Ustavlja~ki mehanizam sa osloba|aju}im zup~i}em

- Rad mehanizma za dovod `ice

- Ustavlja~ki mehanizam sa promenljivom ugaonom brzinom

- Mehanizam sa duplim ustavlja~em

- Mehanizam na bazi nazubljenog to~ka koji je bez buke i koji

- Klizna poluga pogoni ustavlja~ki mehanizam

MEHANIZMI FILMSKIH PROJEKTORA I KAMERA

- Mehanizam filmske kamere sa oprugom

- [licovana poluga sa zup~astim segmentom u mehanizmu

SREDNJA UGAONA BRZINA PO^ETNOG ^LANA

gde je - ugaoni period, jednak

Stvarna srednja ugaona brzina mo`e se odrediti prema zadatoj

onda je stvarna srednja ugaona brzina:

Kod pribli`nih prora~una ponekad se odre|uje srednja ugaona

Srednja planimetrijska brzina malo se razlikuje od stvarne

Naj~e{}e, po~etna ugaona brzina te{ko se odre|uje, zbog toga {to

KOEFICIJENT NEUJEDNA^ENOSTI I MERA

gde je - koeficijent neravnomernosti.

max - min = sr,

Kod grafi~kih prora~una, kori{}enje koeficijenta neravomer-nosti

t.j. mera neravnomernosti nije ni{ta drugo, nego srednji kvadrat

UTICAJ ZAMAJCA NA NERAVNOMERNOST BRZINE MA[INE

Promena rada spoljnih sila, koja je izra`ena integralom zbira

Dobijeno pribli`avanje za promenu kineti~ke energije

Sl. 1 - Zavisnost momenta inercije zamajca od stepena neravnomernosti

Sl. 2. - Dijagram stepenastog optere}enja

Sl. 3. - Karakteristika motora

PRIBLI@NA METODA ODRE\IVANJA MOMENTA

U ovoj formuli, promena kineti~ke energije masa mehanizma se

U ovoj jedna~ini, promena kineti~ke energije masa koje se kre}u

Sl. 4. - Odre|ivanje momenta inercije zamajca

Neka se moment MQ menja tako, kako je prikazano na sl. 4b.

Promene kineti~ke enrgije zamajca proporcionalne su povr{ini

Sl. 5. - Odre|ivanje maksimalne i iminimalne ugaone brzine

maksimum maksimorum i jedan minimum minimorum. Te najve}e i

gde je F =Fba Fsd +Fde = Fef +Fab rezultuju}a povr{ina, ograni~ena

Neka srednja vrednost dovedenog momenta inercije mehanizma

U daljem tekstu }emo pokazati, kako pi poznatom momentu

dobija se kori{}enjem metode K.E.Reriha odre|ivanjem momenta

Sl. 6 - Odre|ivanje momenta inercije zamajca prema Rerihu

Kineti~ka energija masa, koje se kre}u sa promenljivim brzinama,

Prema dijagramu jalovog momenta M = MP + MQ metodom

Kod vi{ekratnih presecanja krivih energije E() i praznog rada

Razlaganjem korena u red i ograni~avanjem na dva ~lana,

Koriste}i otkri}e K.E. Reriha, mo`emo da na|emo drugu

Odavde se mo`e izra~unati ta~nija vrednost 0 = sr. Osim toga,

Ako sada ranije izra~unate vrednosti kineti~ke energije

ODRE\IVANJE MOMENTA INERCIJE ZAMAJCA

Zatvorena kriva, koja pokazuje zavisnost promene kineti~ke

Oduzimanjem du`i AB od du`i AC, dobijamo: