PRIKAZ I ZNAAJ KOMPONENTI INTELEKTUALNOG KAPITALA U SAVREMENOM OKRUENJU

AN OVERVIEW OF THE COMPONENTS OF INTELLECTUAL CAPITAL IN THE MODERN ENVIRONMENT AND ITS
SIGNIFICANCE
Novica Pavlovi, eljko Rai
Rezime: Znanje je oduvek predstavljalo najvaniji resurs preduzea, to je posebno naglaeno u dananjim uslovima
poslovanja. Izrazito jaka konkurencija koja egzistira na svim tritima i u svim poslovnim delatnostima, kao i visok stepen
razvoja tehnologije, koja je zbog lako dostupnih informacija na dohvat ruke svim zainteresovanim kompanijama, u velikoj meri
oteavaju zauzimanje dobre trine pozicije. Razvoj informacione tehnologije, doprineo je tome da se itava ekonomija u sve
veoj meri oslanja na neopipljive resurse. Nosilac svih neopipljivih komponenti poslovanja je znanje menadera i zaposlenih,
koje integrisano u adekvatnu organizacionu strukturu, sa akcentom na zadovoljenje potreba potroaa, ini jezgro
kompetentnosti organizacije i osnov za stvaranje konkurentske prednosti. to je vei intelektualni kapital neke kompanije, vea
je i njena sposobnost kreiranja superiorne vrednosti u odnosu na konkurenciju. Cilj ovog rada je da prikae komponente
intelektualnog kapital, kao i njihov znaaj i ulogu u uslovima savremenog poslovanja.
Kljune rei: znanje, ljudski kapital, strukturni kapital, relacioni kapital, intelektualni kapital.
Abstract: The knowledge has always meant the most important resource of a business entity, which is particularly emphasized
in todays business conditions. A strong competition existing in all markets and all business activities as well as the high extent
of technology development which is at hand to all interested companies due to accessible information hinder the process of
gaining a good market position. The development of information technology has contributed to the fact that the whole economy
relies more and more on intangible assets. The bearer of these intangible components of business is managers and
employees knowledge, which as integrated in the adequate organizational structure and with the stress on meeting customers
needs, makes up the core of the organizations competence and the basis for making competitive advantage. The greater is the
intellectual capital of a company, the greater is its ability to form superior values regarding the competition. The aim of this paper
is to show components of the intellectual capital as well as its significance and role in todays business conditions.
Key words: knowledge, human capital, structural capital, relationship capital, intellectual capital.
1. UVOD
Na poetku treeg milenijuma dolazi do razvijanja novih, savremenih oblika organizovanja preduzea, gde u prvi plan izbija
znanje kao najbitniji resurs, koji se moe posmatrati i kao input i kao output organizacije [6]. Intelektualni kapital preduzea, u
ijoj se osnovi nalazi znanje, predstavlja portfolio nevidljive imovine preduzea i veoma je vaan deo njegove ukupne imovine.
Iako se ne nalazi u bilansu stanja, neosporno je da on ima odreenu vrednost, koja zauzima sve vei procenat u odnosu na
ukupnu vrednost kompanije. U uslovima poslovanja, koje karakterie viak ponude u odnosu na potranju, sve je vie
delatnosti koje se oslanjaju na znanje, kao na osnovni resurs za svaranje konkurentske predosti i profita. Vrednost neopipljive
imovine, danas u kompanijama moe biti viestruko vea od vrednosti materijalne imovine. Na primer kompanija Microsoft je,
1998.g. imala 32,3 puta veu vrednost intelektualnog kapitala u odnosu na vrednost vidljive imovine [5]. Intelektualni kapital
obuhvata brojne elemente, koji su u stalnoj meusobnoj interakciji, a koji su vezani za trite, strukturu preduzea i oveka kao
najvanijeg elementa koji poseduje znanje, kao bazu efikasne upotrebe resursa za kreiranje zadovoljavajue vrednosti za
preduzee i njegove stejkholdere.
2. STRUKTURA INTELEKTUALNOG KAPITALA
Intelektualni kapital je sloena kategorija koju ini nekoliko osnovnih elemenata: ljudski kapital, strukturni kapital i kapital
sadran u odnosima sa potroaima [7].

TRINA VREDNOST

FINANSIJSKI KAPITAL

INTELEKTUALNI KAPITAL

LJUDSKI
KAPITAL

STRUKTURNI
KAPITAL

RELACIONI
KAPITAL

Slika 1. Trina vrednost poslovnog subjekta i intelektualni kapital

2.1. LJUDSKI KAPITAL

U novoj ekonomiji ljudski kapital predstavlja nosei stub intelektualnog kapitala i osnovnu vrednost organizacije. Bez pomoi
ljudi, menaderi poslovnih subjekata ne bi mogli ostvariti svoje ciljeve, to bi dovelo u pitanje njihov opstanak na tritu. Ljudski
kapital se odnosi na lepezu znanja, sposobnosti, vetina, iskustava menadera i zaposlenih, koja su neophodna da bi se klijentu
dr Novica Pavlovi, profesor, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad, Srbija
eljko Rai, saradnik u nastavi, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad, Srbija

pruila superiorna usluga (u iji je sastav ukljuen i proizvod). On je individualan, nije u vlasnitvu poslovnog subjekta i
pojavljuje se kao generator inovativnih potencijala poslovnih sistema. Takoe, ljudski kapital predstavlja pokretaku snagu
intelektualnog kapitala i ini osnovu trine vrednosti poslovnih subjekata, naroito kod preduzea posluju u intelektualno
intenzivnim industrijskim granama.
Vrednost pomou koje je mogue ostvariti konkurentsku prednost, oslanja se u velikoj meri na neopipljive elemente.Privreda
sve vie postaje bezteinska, to ilustruje primer da je 1984. godine u ukupnim trokovima jednog raunara hardver
uestvovao sa 80%, a softver sa 20%, dok danas imamo obrnutu situaciju. Takoe, materijalni trokovi prosenog automobila
ine samo 16% ukupnih trokova njegove proizvodnje 1. Posledica ovakvog razvoja trita, izbacila je znanje u prvi plan, dok su
tradicionalna sredstva proizvodnje- sirovine, teak rad i kapital, ostali na drugom mestu, to je rezultiralo injenicom da danas
mnoge razvijene drave koncept svog daljeg razvoja baziraju na stvaranju uslova za priliv znanja, odnosno ljudi koji ga
poseduju. Laka dostupnost informacija u sinergiji sa razvijenom proizvodnom tehnologijom, doprinose skraivanju veka
trajanja znanja. Ciklus inovacija- imitacija- unifikacija je sve krai, to rezultira injenicom da ono to danas predstavlja znanje,
sutra je ve uobiajena i dobro poznata materija za mnoge trine subjekte. Iako su informacije svima lako dostupne, strateko
znanje kao izvor konkurentske prednosti, predstavlja privilegiju za organizacije koje kontinuirano obnavljaju i dopunjuju svoje
intelektualne sposobnosti. Filtriranje i skladno uklapanje informacija u utrivu viziju budueg poslovanja predstavljaju izvor
moi savremenog doba [3].
Pored toga to ga treba privui, znanjem treba uspeno i upravljati. Upravljanje znanjem predstavlja identifikaciju, optimizaciju i
aktivno upravljanje intelektualnim sposobnostima, bilo u obliku eksplicitnog znanja sadranog u vetakim izvorima ili u obliku
implicitnog znanja sadranog u samim pojedincima ili zajednicama. Eksplicitno znanje nastaje iz razliitih izvora i lako se moe
kodifikovati u dokumente, procese ili praksu (ukljuuje sve nivoe spoznaje koji se mogu pretvoriti u vizuelnu prezentaciju, rei ili
brojeve). Sa druge strane, implicitno znanje je ugraeno u ljudsko iskustvo i rad. Ono se teko moe registrovati i
dokumentovati i odnosi se na lina znanja ugraena u iskustvo u obliku pravila, vrednosti i intuicije. Optimizacija eksplicitnog
znanja postie se konsolidovanjem njegovih vetakih izvora i obezbeivanjem uslova za nesmetano korienje, dok se
optimizacija implicitnog znanja postie formiranjem zajednica za razmenu i poveanje njegovog kvantuma. To znai, da
organizacija koja maksimalno eli da iskoristi znanje koje poseduje, mora upravljati pomenutim komponentama i njihovom
meusobnom interakcijom, iji je cilj pokretanje inovacija u organizaciji[2].

LJUDSKI KAPITAL

SPOSOBNOST LJUDIICDQM.

(2008). Zbornik radovaprofesionalno iskustvo

Upravljanje
kvalitetom i
metodi obuke
pouzdanou.
aak:
obrazovanje
menadmenta
nivoi obrazovanja i vetina
Izdavaki centar DQM

SPOSOBNOST UENJA
razmena znanja
sposobnost reavanja problema
sposobnost menadmenta
grupe za uvebavanje
preduzetnitvo
liderstvo
podaci o rastu

Slika 2. Komponente ljudskog kapitala 2

2.2. STRUKTURNI KAPITAL
Organizacija poslovanja predstavlja sistem uz pomo kog se znanja i ideje transformiu u produktivne outpute. Strukturni kapital
podrazumeva operativnu filozofiju i organizacione sposobnosti, koje se razvijaju da zadovolje zahteve trita i iji su zadaci da
ubrzaju protok znanja u poslovnom subjektu i van njega. Iako predstavlja izvor znanja i ideja, ljudski kapital je beskoristan bez
sistema i kanala koji ga mogu uiniti produktivnim. Strukturni kapital je vlasnitvo poslovnog subjekta i slui kao logistika
podrka i pokreta pretvaranja ljudskog kapitala u produktivnu vrednost. Trendovi organizacije poslovanja usmereni su ka
identifikaciji kljunih procesa, njihom kontinuiranom poboljavanju u pravcu zadovoljenja potreba sve zahtevnijih potroaa.
Ovom procesu predhodila je praksa transformacije dubokih vertikalnih organizacionih struktura u horizontalne, plie oblike, ime
je znatno ubrzan protok informacija kroz organizaciju, to je rezultiralo stvaranjem kvalitetne baze za transformaciju inovativnih
ideja i znanja u produktivne outpute. Dessler [1] za kreiranje horizontalne korporacije predlae sledee korake:
- identifikaciju stratekih ciljeva,
- analizu kljunih kompetitivnih prednosti za ispunjenje ciljeva,
- definisane kljunih procesa,
- organizovanje usmereno na procese a ne na funkcije, gde svaki proces treba da povee zadatke koji se na njega odnose da bi
proizvod-uslugu prilagodio potroau,
- eliminaciju aktivnosti koje ne poveavaju vrednost ili ne doprinose kljunim ciljevima,
- smanjivanje na minimum broja poslovnih funkcija i personal po odeljenjima, uvajui pri tom kljuna struna znanja,
- zapoljvanje menadera ili timova kao vlasnika svakog kljunog procesa,
- kreiranje multidisciplinarnih timova za voenje svakog procesa,
- odreivanje posebnih karakteristika ciljeva,
- dodeljivanje autoriteta zaposlenima i njihovo adekvatno informisanje, i
- poboljanje obuke, nagraivanja, zarade i budetskog sistema.
1
2

Business, Jonas Riderstrale, Kjel Nordstrom (2003). Karaoke Kapitalizam, Management for mankind, Beograd: Plato
Petty, R. and Guthrie, J.: The Case for Reporting an Intellectual Capital: Evidence, Analysis and Future Trends, Dahiya, S.B.
(Ed.), The Current State of the Business Discipline, Spellbound Publications, Rohtak, 2000, p.19

Navedeni koraci otklanjaju sve dileme u vezi naina fukcionisanja horizontalno dizajnirane organizacione strukture, fokusa i
pravaca u kojima treba usmeriti postojeu kreativnu energiju, to predstavlja bazu za kreiranje i usvajanje novih znanja i
efikasnu eksploataciju inovacija. Ako se na sve navedeno dodaju i napori za smanjenje tehnolokog rizika na minimum putem
kontinuiranog osavremenjavanja informacione i proizvodne tehnologije, irom se otvaraju vrata za brzo, fleksibilno i efikasno
poslovanje u ijem centru je znanje, kao osnov stvaranja konkurentske prednosti. Komponente strukturnog kapitala prikazane
su na slici 3.

STRUKTURNI KAPITAL
INFRASTRUKTURA

INTELEKTUALNA SVOJINA

Procesi
IT sistemi baze podataka
Komunikacioni sistemi
Modeli operacija
Finansijska struktura

Patenti
Zatiena prava
Trine marke
Trine tajne

KULTURA
Menadment filozofija
Priznanja i nagrade
Menadment struktura

Slika 3. Osnovne komponente strukturnog kapitala3

2.3. RELACIONI KAPITAL
Relacioni (klijentski) kapital ima ogroman znaaj zbog toga to obuhvata vrednost relacija, sve odnose i veze s klijentima,
poslovnim partnerima, kupcima, dobavljaima, segmentima trita, lojalnost, snagu i zadovoljstvo. Lanac stvaranja vrednosti
(materijalnih i nematerijalnih) poinje i zavrava se s potroaem od koga zavisi opstanak svih proizvodnih i uslunih delatnosti,
a ijem zadovoljstvu, zahtevima i eljama treba posvetiti najvie panje. Tako na primer, ime poslovnog subjekta, inovativnost
proizvoda, jedinstvenost reenja, marka proizvoda, imid, posebnost doivljaja, bonus, nagrada, popust, postprodajna usluga
privlae i zadravaju klijente, a istovremeno na taj nain raste i konkurentska sposobnost poslovnog subjekta. Kompanije
moraju da vode rauna, da kvalitet koji pruju bude iznad, ili u najgorem sluaju jednak kvalitetu koji potroa oekuje. Ovaj
zakljuak proizilazi iz injenice da je satisfakcija potroaa po pitanju kvaliteta proizvoda jednaka razlici izmeu percipiranog i
oekivanog kvaliteta.
SATISFAKCIJA= PERCEPCIJA - OEKIVANJA
Oekivanja potroaa su posledica uticaja trine komunikacije, imida, usmenih preporuka (wordofmouth) i njegovih
potreba. Nivo percepcije, sa druge strane, zavisi od uslunog ambijenta i stepena jednakosti izmeu uslunog proizvoda i
uslune isporuke. Za usluni proizvod zadueni su menaderi, koji posebno vode rauna o tome da maksimalno smanje jaz
izmeu imida i identiteta kompanije, odnosno izmeu informacija koje kompanija putem advertajzinga plasira o sebi i realne
slike ukupne performanse koju prua. Od ovih faktora zavisi i stepen satisfakcije potroaa po pitanju kvaliteta proizvoda.
Ukoliko potroa percipira kvalitet koji je iznad nivoa njegovih oekivanja, doivee vei stepen satisfakcije, to kompaniji trasira
put ka poveanju baze lojalnih potroaa i uveanju profita. U suprotnom, kompanija dolazi u situaciju da prui negatvnu
uslunu performansu, to jest da proizvede nezadovoljstvo kod kupca. Mo nezadovoljnog kupca nikada ne treba potceniti.
Istraivanja pokazuju da se negativno iskustvo prenosi (putem word- of- mouth komunikacije) daleko veem broju ljudi nego
pozitivno iskustvo, to loe utie na imid kompanije i smanjuje ansu za ostvarenje profita, putem osipanja baze lojalnih
potroaa [4].
Kvalitetna komunikacija sa potroaima, kao i sa ostalim kljunim stejkholderima, oslanja se na razumevanje njihovih potreba i
razradu procesa koji e te potrebe ispuniti. Poznato je da nije dovoljno samo pitati potroae ta je to to oni ele, s obzirm da
oni esto nisu ni svesni koje su im stvarne potrebe, ili im pak nedostaje dovoljno znanja o mogunostima i svojstvima
proizvoda ili usluga za koje su zainteresovani. Potroai esto trae reenje svojih problema, bez objanjenja svojih stvarnih
potreba. Mogue je razumeti stvarnu situaciju potroaa, ako se istrai ta lei iza njihovih stvarnih potreba, ili saznanjem na
koji nain koriste proizvode ili usluge koje im organizacija isporui. Poveanje sposobnosti organizacije da razume i udovolji
stvarnim potrebama potroaa, uzimajui pri tom u obzir sve navedene oteavajue okolnosti, predstavlja osnovni cilj
upravljanja odnosa sa njima i veoma vanu kariku u procesu poveanja intelektualnog kapitala [6].
Poslovni subjekti treba da usmere mnogo energije i daju sve od sebe kako bi zauvek zadrale postojee klijente, jer se smatra
da je pronalaenje novih klijenata pet do sedam puta skuplje od uvanja postojeih. Lojalni klijenti koji troe veliki procenat
svojih novanih sredstava na usluge i proizvode koje nudi poslovni subjekt obezbeuju vei profit, vie posla, vee trino
uee i vie novih klijenata (na osnovu preporuke lojalnih klijenata), a sa porastom lojalnosti se smanjuju trokovi poslovanja.
Cilj svih poslovnih subjekata mora biti doivotno zadravanje klijenata, koji se u globalu oslanja na sve navedene komponente
relacionog kapitala (slika 4).

Petty, R. and Guthrie, J.: The Case for Reporting an Intellectual Capital: Evidence, Analysis and Future Trends, Dahiya, S.B.
(Ed.), The Current State of the Business Discipline, Spellbound Publications, Rohtak, 2000, p.22

RELACIONI KAPITAL
KLIJENTI
Pojedinani klijenti
Kanali prodaje
Kanali distribucije

MARKE
Proizvedene marke
Uslune marke
Kanali distribucije

UGOVORI
Ugovori o franizingu
Ugovori o licenci
Ostali ugovori

Slika 4. Osnovne komponente relacionog kapitala4

3. ZAKLJUAK
Filozofija industrijskog doba zasnovana na pojmu efikasnosti, produktivnosti i ekonomiji obima vie ne daje rezultate. Danas,
kao jo jedini neiskorien resurs, ostali su ljudi sa svojim znanjem. U zavisnosti od toga da li je kompanija sposobna da
prepozna sve komponente znanja i stvori uslove za produkciju novog (primenjujui koncept organizacije koja ui), zavisi i uspeh
njene ukupne poslovne performanse na tritu. Uspena evaluacija i kanalisanje postojeeg znanja, kao i stvaranje novih
intelektualnih sposobnosti, zavisi od toga koliko su zaposleni skladno ukomponovani u savremenu organizacionu strukturu.
Pomenuti sklad direktno zavisi od fokusa na unapreenje kljunih procesa kroz prizmu zadovoljenja potreba, zahteva i elja
potroaa, jer samo poveanje baze lojalnih potroaa obezbeuje porast trine vrednosti kompanije, kao posledica uveanja
intelektualnog kapitala.
4. LITERATURA
[1] Dessler Gary. (2001). MANAGEMENT: leding people and organizations in the 21st century, Prentice Hall.
[2] ICDQM.(2008). Zbornik radova- Upravljanje kvalitetom i pouzdanou. aak: Izdavaki centar DQM
[3] Jonas Riderstrale, Kjel Nordstrom (2002). Funky Business. Beograd: Plato.
[4] Ljubojevi, . (2002). Marketing usluga. Novi Sad: Stilos.
[5] Mayo, A. (2000). The role of employee development in gowth of intellectual capital, Personal Review, str.524.
[6] Pavlovi N.(2007). Osnovi organizacije. Novi Sad: Alga- Graf NS.
[7] Rentzhog, O. (1997). Temelji Preduzea Sutranjice. Novi Sad: Prometej
[8] Roos, G., Roos, J., Measurinag your Company s Intellectual Performance, Long Range Planning, 3/97.str.413.

Petty, R. and Guthrie, J.: The Case for Reporting an Intellectual Capital: Evidence, Analysis and Future Trends, Dahiya, S.B.
(Ed.), The Current State of the Business Discipline, Spellbound Publications, Rohtak, 2000, p.25