OSNOVI

AKUSTIKE
Sonja Krsti

SADRAJ:

fizika akustika
prostorna akustika
fizioloka akustika
muzika akustika
psiho akustika
podvodna akustika
buka

FIZIKA
AKUSTIKA

UVOD

Akustika je deo fizike koji se

bavi zvukom.

U akustiku spadaju :
- fizika akustika
- prostorna akustika
- fizioloka akustika
- muzika akustika
- elektro akustika
- psiho akustika
- podvodna akustika
- buka

ZVUK
Zvuk nastaje kada pod dejstvom sile u elastinoj sredini
nastupi promena poloaja estica.

Nastajanje i prostiranje zvuka

mogue je samo u vrstim, tenim i gasovitim sredinama.
U vakuumu nema zvuka.

Mi emo prouavati pojave vezane za zvuk u vazduhu.

Zvuk se stvara u vazduhu tako to se estice vazduha pomeraju iz svog ravnotenog poloaja pod dejstvom neke sile.

ZVUNI TALASI
Do stvaranja zvunog talasa
dolazi kada vrsto telo vibrira.

Zvuni talas u vazduhu nastaje kada se pomeranje estica

vazduha prenosi sa jedne estice na drugu.

Zvuk koji oveije uvo uje nastaje ako je broj oscilacija u sekundi od 20 do 20 000.
Akustika se uopte bavi prouavanjem pojava u ujnom opsegu ( 20 20 000 Hz ).

U irem smislu akustika je i:

- infrazvuk ( ispod 20 Hz )
- ultrazvuk ( iznad 20 000 Hz )

Zvuni talasi mogu biti:

- sferni
- ravanski

SFERNI TALAS stvara tzv. takasti izvor.

Sferni talas se iri od izvora u
prostor u svim pravcima.

TAKASTI IZVOR ZVUKA se

moe zamisliti kao pulsirajua
lopta ( menja zapreminu po
nekoj zakonitosti ).

RAVNI TALAS je zvuni talas

kod koga je povrina koja osciluje ravna ( membrana ).

Ta povrina koja osciluje je

TALASNI FRONT.

Ravni talasi su za praksu veoma vani.

Kod sfernog talasa se udaljavanjem od izvora talasni front

ispravlja i na dovoljnom rastojanju od izvora sferni talas prelazi u ravni.

BRZINA PROSTIRANJA ZVUKA

u vazduhu je:
c = 343 m/s
za
t = 20 C
pA = 1 atm

Brzina raste sa porastom temperature i to u praksi treba uzeti u obzir.

Brzina ne zavisi od:

- frekvencije
- sloenosti zvunog signala

Pri prostiranju zvunih talasa

estice vazduha osciluju oko
svog ravnotenog poloaja brzinom v koja je mnogo manja od
brzine prostiranja zvunih talasa c ( 100 do 1000 puta manja ).

Pri oscilovanju je karakteristian POMERAJ ESTICA :

- kruna frekvencija
=2f

ZVUNI PRITISAK
pu = patm + p
zvuni pritisak
ukupni pritisak
atmosferski pritisak
( 1000mB )

ZVUNI PRITISAK ima mnogo

manju vrednost od ATMOSFERSKOG.

Audio ureaji ( mikrofoni ) se

prave tako da reaguju ba na
male promene atmosferskog
pritiska.

Zvuni pritisak se izraava u

paskalima Pa :
1 Pa = 1 N/m2 = 10-5 bar

TALASNA DUINA
p

c=f

= c/f

=cT

Kada je
f = 20 Hz
Kada je
f = 20 000 Hz

= 17 m
= 1,7 cm

Ova velika razlika talasne duine akustikih signala igra vanu ulogu u svim oblastima akustike.

Npr.: odnos i dimenzija zvunika mnogo utie na karakteristike zraenja tog elektroakustikog pretvaraa.

INTENZITET ZVUKA
Intenzitet zvuka je ona koliina akustike energije koja u
jedinici vremena proe kroz jedininu povrinu normalnu na
pravac prostiranja zvunih talasa.

J=

(1)

Navedeni obrazac vai i za

ravne i za sferne talase.

c je const. karakteristina

za svaku sredinu.
Npr.: za vazduh je c = 400 IS
jedinica.

Intenzitet zvuka zavisi od

snage zvunog izvora Pa ( W ).
Ova snaga ima u akustici male
vrednosti.

Primer:
- ljudski glas 64 dB 1m 10W
( obian govor )

- ljudski glas
( pojaan govor )

1m 100 W

AKUSTIKA SNAGA ZVUNOG

IZVORA Pa je energija koja u jedinici vremena proe kroz povrinu koja obuhvata izvor.

Kada poznajemo akustiku

snagu zvunog izvora moemo
da odredimo intenzitet zvuka:

Pa
J=
2
4 r

(2)

Ju = ( W/m2 )

Iz ( 1 ) i ( 2 ) sledi:

Pa
2
4 r

p r = const.
Ovo vai za sve pravce prostiranja.
Koristi se u proraunima.

U izrazu za intenzitet stoji

4r2 . To vai za sferne talase.
4 je pun prostorni ugao.
Ako prostorni ugao zraenja
nije pun, izraz se menja.
Kad ugao opada, intenzitet
raste , za istu akustiku snagu.

Usmereni izvor je izvor zvuka

koji zrai u deo punog prostornog ugla (zvunik, megafon ).

PROST I SLOEN
ZVUK
Prost zvuk je onaj zvuk koji u
svom spektru ima samo 1 komponentu odreenu po frekvenciji i po intenzitetu ( nivou ):
- u spektru je to 1 linija
- u prirodi je redak ( zviduk )
- u laboratoriji: ton generator

Sloen zvuk je :
- 2 ili vie diskretnih komponenata u linijskom spektru
( zvuk na muzikom instrumentu )
- kontinualni spektar izmeu dve frekvencije. um. Ovakav zvuk je najei u praksi
( s, u govoru, buka u saobraaju ili industriji ).

UMOVI se u praksi koriste :

- za kontrolu ureaja
- za podeavanje ureaja
- za merenja u prostornoj akustici

Najvie su u primeni:
- beli um
- roze um

BELI UM ima u svom spektru

sve frekvencije od 20 do 20 000
Hz tako rasporeene da je energija po jedinici frekvencije ista.
Zahvaljujui rasporedu energije nivo belog uma raste +3 dB
po oktavi.

ROZE UM je izmenjeni beli

um tako da amplitudni spektar opada od 20 do 20 000 Hz, a
nivoi po oktavama su isti.

ISTOVREMENO
ZRAENJE VIE
IZVORA
Svaki zvuni izvor stvara u
prostoru oko sebe zvuk odreenog intenziteta.

Kada zrai vei broj izvora u

taki prijema se:
- zvuna energija pojedinih
izvora sabira
- intenziteti zvuka se sabiraju

J = J1 + J2 + J3 + ...
Ju = ( W/m2 )

p=

p12 + p22 + p32 + ...

pu = ( Pa )

Intenzitet je srazmeran p2 pa
je lake sabirati intenzitete nego zvune pritiske.

SLABLJENJE ZVUKA
Slabljenje zvuka usled irenja
talasa uvek je prisutno.
Intenzitet zvuka opada sa r2.

Zvuni pritisak opada sa r.

Slabljenje je za isto rastojanje

- vee na viim frekvencijama
- manje na niim frekvencijama

Pri prostiranju zvunog talasa

kroz vazduh postoji:
- slabljenje usled irenja talasa
- dopunsko slabljenje kao posledica gubitka akustike energije ( viskoznost vazduha, rezonancija u molekulima )

Obrazac za izraunavanje intenziteta zvuka u realnim uslovima:

mx

J = J 0e

J0 intenzitet zvuka na odreenom mestu, bez uticaja

dopunskih faktora
m - koeficijent slabljenja ( zavisi od frekvencije )
x - rastojanje na kome se izraunava slabljenje

Svaka vrsta prorauna gubitaka zahteva vrlo paljivu analizu:

- do 100 m dopunsko slabljenje se ne mora uzimati u obzir
- pri ozvuavanju veih otvorenih prostora dopunsko slabljenje se mora uzeti u obzir

DIFRAKCIJA
U slobodnom prostoru se zvuni talas prostire nesmetano.

Kada se na putu prostiranja

zvunog talasa nae neka prepreka ( zid, zgrada,... ) menja se
pravac prostiranja zvunog tasa.

DIFRAKCIJA se javlja kada je

talasna duina manja od dimenzija prepreke.

Ako je talasna duina vea

od dimenzija prepreke, zvuni
talas se nesmetano prostire, obilazi prepreku kao da je nema.

REFRAKCIJA
REFRAKCIJA je pojava pri kojoj nastupa promena pravca
prostiranja zvunog talasa usled razliitih brzina prostiranja
zvuka u slojevima vazduha.

Brzina prostiranja zvunih talasa zavisi od temperature vazduha.

Pravolinijska putanja prostiranja zvunog talasa se krivi usled refrakcije ( od toplog ka
hladnom ).

Moe se stvoriti MRTVA ZONA u

kojoj se zvuk slabije ili uopte
ne uje.

KOEFICIJENT
APSORPCIJE
Kada zvuni talas naie na
prepreku:
- deo energije se reflektuje
- deo energije se apsorbuje

Vrlo je vaan odnos reflektovane i apsorbovane energije.

Da bi se pojava apsorpcije mogla i brojno odrediti, uvedeni su

koeficijent apsorpcije i koeficijent refleksije.

Intenzitet zvunog talasa koji

nailazi na prepreku je:

J = JR + J
Ju = ( W/m2 )
Ako jednainu podelimo sa J:
J = JR + J /:J

J/J = JR/J + J /J
1=R+
koeficijent
refleksije

koeficijent
apsorpcije

Materijali koji veoma dobro upijaju zvuk imaju 1.

TALASI
DODATAK

Progresivni talas

Generisanje

kraja kanapa.

progresivnog talasa pomeranjem jednog

Talasno kretanje

a
a Longitudinalni talasi
bTransverzalni talasi

Impulsni talas

Generisanje

kanapa.

impulsnog talasa pomeranjem jednog kraja

Refleksija talasa

a
a Sa uvrenim krajem
b Sa slobodnim krajem

Superpozicija talasa

a Talasi su u fazi

b Talasi su u protivfazi

c Talasi su razliitog oblika

TALASNI OBLIK I SPEKTAR

Konstantan ton

Ton koji iznenada poinje

Refleksija talasa od prepreke

a
a Reflektovani vodeni talas
b
b ema reflektovanog talasa

Refleksija talasa od zakrivljene prepreke

a Dolazei talas se fokusira u iu reflektora.

b Galerija aputanja

Refrakcija talasa
vetar

via T
nia T
a

a Zvuni talas u atmosferi

b Prostiranje zvuka kontra vetru

Temperatura
vazduha

Brzina
zvuka

difrakcija talasa

a Difrakcija zvunog talasa preko prepreke.

difrakcija

prepreka

refrakcija

talasi

difrakcija

b Talasi okeana u luci

prepreka

difrakcija vodenog talasa

to je otvor ui, difrakcija je vea.

difrakcija kroz male otvore

a Svetlosni talasi prolaze kroz kljuaonicu.

b Svetlosni talasi prolaze kroz vrlo uzan otvor.

c Zvuni talasi iz zvunika.

d Difrakcija omoguava zvuku da se uje i iza zatvorenih
vrata.

ZVUNI
PRITISAK

Eksponenti broja 10

Logaritmi
x

log x

log x

Neke RAUNSKE OPERACIJE SA LOGARITMIMA

LINEARNA I LOGARITAMSKA SKALA

Linearna
-5 -4

-3

-2

-1

Logaritamska
0,0001

0,001

0,01

0,1

10

100

1000

10000

GRAFIKI PAPIR SA LOGARITAMSKOM PODELOM

40
35
30
25
20
15
10
5
20

50

100 200 500

1000 2000 5000 10000

 Prag ujnosti p0 odgovara zvunom pritisku od

oko 2x10-5 N/m. To se proglaava za nivo zvuka od 0 dB.
Nivo zvuka se definie kao
Lp=20log p/p0
preko zvunog pritiska.
Nivo zvuka se definie kao
Lw=10log W/W0
preko zvune energije.
Pod zvunom energijom se podrazumeva energija koju
zvuni izvor emituje u svim pravcima.

Nivo zvuka
Poletanje aviona
120
Gradilite
110
100
Vika
Veliki kamion
90
80
Buna ulica
Unutranjost automobila70
60
Razgovor
50
Uionica
Dnevna soba
40
Spavaa soba nou
30
Radijski studio
20
utanje lia
10
0

dB
dB
dB
dB
dB
dB
dB
dB
dB
dB
dB
db
db

Neizdrivo
Veoma buno
Buno
Umereno
Tiho
Jedva ujno

Nivo zvuNOG PRITISKA I ENERGIJE ZVUKA

6
12
20
26
34
40
60

3
6
10
13
17
20
30

Primer 1
Ako je u taki A zvuni pritisak od izvora 1 jednak p1,
a zvuni pritisak od izvora 2 jednak p2, onda je nivo
zvunog pritiska od oba izvora:

Ako su izvori zvuka jednaki (p1=p2), onda je nivo

zvunog pritiska:

Primer 2
Ako je u taki A izmeren nivo zvunog pritiska violine
koja svira od 50 dB, koliki e biti nivo zvunog pritiska
ako tri violine sviraju istom jainom?

SPEKTRI POJEDINIH TALASNIH OBLIKA

Talasni

oblik etvrtki i trougaoni talasni oblik nemaju

parne harmonike.

 Impulsni

talasni oblik nema 6. harmonik.

FurIJEOVA SINTEZA TESTERASTOG SIGNALA

t

+
+
-