ENTOMOLOGIJA

ENTOMOLOGIJA
Predavanja: Olivera Petrovi-Obradovi,
red. prof. (219, II sprat)
Vebe: dr Andja Vueti,
docent (1, V sprat)
Broj asova: 45 + 30

Saradnici:
Dragica Smiljani, dipl. ing.
Srboljub krki, teh. sar.
Ivan Arsenijevi, teh. sar.

Laboratorija za entomologiju, 217, II sprat

ENTOMOLOGIJA nauka o insektima

entomon insekt
logos nauka

Cilj predmeta sa oekivanim ishodima uenja

Predmet treba da omogui studentu sticanje:
a) znanja / razumevanja
morfologije i anatomije insekata, poznavnje
tetnih vrsta i njihove biologije razvia,
znaaja insekata u ratarskoj proizvodnji;
b) vetina korienja
binokularne lupe, vetinu determinacije tetnih
vrsta insekata.

Sadraj predmeta
Znaaj insekata u prirodi i ratarskoj proizvodnji,
Opte karakteristike insekata (morfologija,
anatomija, razmnoavanje, ekologija i
sistematika),
tetne vrste insekata (polifagne tetoine,
tetoine strnih ita i kukuruza, tetoine
industrijskog bilja i povra, skladine tetoine).

Literatura
Petrovi-Obradovi, O.: Entomologija.
(Multimedijalna prezentacija za studente odseka za
Ratarstvo)
Tanasijevi, N. i D. Simova-Toi (1986): Opta
entomologija. Poljoprivredni fakultet.
Sekuli, R., R. Spasi, T. Kerei (2008): tetoine
povra i njihovo suzbijanje. Poljoprivredni fakultet
Novi Sad
Petrovi-Obradovi, O. (2003): Biljne vai
(Aphididae, Homoptera) Srbije. Poljoprivredni
fakultet, 153 str.

Zastupljenost insekata u prirodi

Na zemlji opisano oko 2 miliona vrsta svih ivih

organizama, ali predpostavlja se da ih ima 5-10
miliona! Insekti su najbrojnija grupa.

Kolo Arthropoda - zglavkari:

U kolo zglavkara ubrajaju se 4 klase sitnih
ivotinja:
1. Klasa Crustacea - rakovi
2. Klasa Arachnoidea - paukovi
3. Klasa Myriapoda - stonoge
4. Klasa Insecta (Hexapoda) insekti

Predstavnici kola Arthropoda

Klasa Insecta: zrikavac

Zato je veoma znaajna uloga

insekata u prirodi?

1. Velika brojnost vrsta: ukupnog

broja poznatih ivotinja

2. Velika biomasa:
- 2-3 miliona jedinki u mravinjaku, 6-7 miliona/ha,

- 30 miliona jedinki po jednom oveku,

- 100-300 kg/ha a samo 1-3kg krupnih ivotinja po
jednom hektaru.

1. Velika sposobnost preivljavanja

ime je uslovljena visoka sposobnost

preivljavanja insekata?
1. Gradja tela spoljanji skelet

2. Sloena muskulatura: skakavci 900 posebnih miia,

gusenica 4000, ovek 800!
3. Fizika snaga
4. Veliina tela
5. Sposobnost letenja
6. Metamorfoza

ime je uslovljena visoka sposobnost

preivljavanja insekata?
7. Ogroman potencijal razmnoavanja (skakavci, biljne vai,
gubar)
8. Ponaanje (mravi, parazitske ose)
9. Otpornost na nepovoljne uslove sredine:
a) podnose temperaturu od -30 do + 50 C,
b)otporni na radioaktivno zraenje,
c) otporni na aerozagaenje i promenu klime
d) stvaraju rezistentne forme na insekticide
10. Koriste veoma raznovrsnu hranu: biljke, ivotinje,
proizvode animalnog porekla, plutu, ronate materije,
naftu.

Uticaj insekata na oveka

1. TETNA SVOJSTVA INSEKATA

a) U biljnoj proizvodnji
b) U medicini
c) U veterini

1.

TETNA SVOJSTVA INSEKATA

U biljnoj proizvodnji
-Ishrana biljkama: derai lia, mineri lia,
buai stabljika, tetoine korena, prave gale,
hrane se biljnim sokovima.
-Hrane se uskladitenim proizvodima.
-Vektori biljnih patogena.

1.

TETNA SVOJSTVA INSEKATA

U medicini
- Vektori bolesti ljudi
Komarci: malarija, uta groznica
Muve: kolera, trbuni tifus
Vai ljudi: pegavi tifus
Buva: kuga
Muva ce-ce: spavaa bolest
Pele, mravi, ose: bolni ujedi, alergije

1.

TETNA SVOJSTVA INSEKATA

U veterini
Obadi, vai ptica: hematofagi

2. KORISNA SVOJSTVA INSEKATA

- Razlau mrtve organske materije (termiti,
drvotoci, striibube, larve muva...)

- Popravljaju strukturu zemljita (popci i drugi)

- Hrana ivotinjama (slatkovodne ribe, ptice,)
- Hrana oveku
- Opraivai biljaka: skoro 80% biljaka oprauju
insekti (medonosna pela, solitarne pele, bumbari,
osolike muve, leptiri, tvrdokrilci)

2. KORISNA SVOJSTVA INSEKATA

Proizvode med, vosak;

Proizvode svilene kokone;

Odravaju biocenotiku ravnoteu u prirodi i

koriste se u razliitim vidovima bioloke borbe
(paraziti, predatori);

Koriste se u medicini.

Pitanja:
1. Koja grupa ivotinja je najbrojnija na Zemlji?
2. Zato su insekti tako uspeno zaposeli itavu
Zemlju?
3. Koja su tetna svojstva insekata?
4. Koja su korisna svojstva insekata?

MORFOLOGIJA INSEKATA

TELESNI REGIONI insekta

Glava caput
Grudi thorax
Trbuh - abdomen

Telesni regioni gusenice

ematski prikaz grae insekatskog tela

Leptirasta va

Biljna va

Telesni omota
- egzoskelet
insekata

Skelet
kod kimenjaka
I beskimenjaka

A - endoskelet kimenjaka, B egzoskelet insekata

Graa integumenta

INTEGUMENT
-OSNOVNE KARAKTERISTIKE
-TELESNI POKRIVA, TELESNI ZID, KOA I
SPOLJNJI SKELET.
- OBLAE DELOVE CREVNOG TRAKTA, POLNIH
ORGANA I TRAHEALNE CEVI.
- ZA NJEGA SU PRIVRENI MIII I LIGAMENTI
UNUTRANJIH ORGANA.
- DOBRE OSOBINE: JAK, LAK, ELASTIAN, OTPORAN
NA VODU, NE MRVI SE, MANJE JE LOMLJIV OD
ENDOSKELETA IVOTINJA: TAJNA USPEHA INSEKATA!
- LOA OSOBINA: NE RASTEE SE I MORA SE
ODBACIVATI VIE PUTA U TOKU RASTA INSEKTA.

GRAA INTEGUMENTA

OSNOVNI DELOVI:
1. KUTIKULA
2. EPIDERMIS
3. BAZALNA MEMBRANA

HISTOLOGIJA INTEGUMENTA
OSNOVNI DELOVI:
1. KUTIKULA
2. EPIDERMIS
3. BAZALNA MEMBRANA

KUTIKULARNI SLOJEVI:
-EPIKUTIKULA: veoma tanka, sastoji se od vie slojeva:
cementni sloj, votani sloj, kutikulin
-EGZOKUTIKULA: vrst sloj, sadri hitin, obino je
pigmentisan
-ENDOKUTIKULA: najdeblji sloj, od elastine materijeartropodina u kome ima rasutog hitina u vie slojeva

HITIN- specifian za zglavkare,

azotni polisaharid, nerastvorljiv u alkoholu,
etru, acetonu, a restvara se u jakim bazama i
mineralnim kiselinama.
Razlae ga bakterija Bacterium hitinovorus.

Epidermis,
bazalna membrana

Dodaci na integumentu: dlake i ljuspe

Uloga: pokrivaju telo, ili su lezdane ili ulne dlake

Tychius flavus:
Integument prekriven utim
dlaicama

Dlake mogu da
budu i ovako
modifikovane

Boja insekata
Moe da bude: pigmentna, strukturna i pigmentno
strukturna
Pigmentna usled prisustva pigmenata
(melanini, karotinoidi, pteridini)

Boja insekata
Strukturna: beli insekti, leptiri

Boja insekata
Pigmentno-strukturna: Cassidae-kornjaice

Pitanja:
1. Koji su delovi integumenta?
2. Koje su dobre a koje loe osobine
integumenta?
3. Od ega potie boja insekata?