Bizarno: Sve vie fiziara podrava teoriju po kojoj

je sve oko nas kompjuterska simulacija

Godina je 2050. i superinteligentni roboti preuzeli su planetu.

S tim to vi nemate predstavu ta se zaista deava jer ivite u kompjuterskoj simulaciji koja vam predstavlja ivot u 2015.
godini!
Sve to vidite i dodirujete u ovom trenutku stvorili su roboti gospodari, koji se igraju oveanstva u svojom zabavnom
programu. Ovako glasi radikalna teorija koju zastupa sve vie naunika tokom proteklih godina. Oni tvrde da postoji velika
mogunost da ivimo u paralelnoj stvarnosti i da je svet kakav poznajemo u stvari laan.
Moda zvui suludo, ali ova simulacija argumenata uzima se za ozbiljno u krugovima fiziara koji kau da su na putu da
pronau dokaze koji e potvrditi ovu teoriju. Robert Lorens Kun, pisac i voditelj emisije Blie istini, nedavno je otkrio ovu
teoriju u detaljnom izvetaju objavljenom na sajtu space.com.
On je istakao da bi, prema filozofu sa Univerziteta Oksford Niku Bostromu, scenario filma Matriks mogao da bude stvaran.
Ali umesto da imate nepregledna polja tegli u kojima se pohranjuju modane elije, u ovom programu e i mozgovi biti deo
simulacije.
Postojao bi veliki kompjuter koji bi simulirao bukvalno sve, ukljuujui i ljudske mozgove do neurona i sinapsi kae
Bostrom.
Kun takoe ukazuje da su zakoni fizike poput raunarskih procesa, sa modelima u prirodi, sa obrascima koji, poput prirode,
formiraju takozvane namerne modele.
Marvin Minski, zaetnik vetake inteligencije, rekao je gostujui u Kunovoj emisiji da e biti teko ustanoviti da li zaista
ivimo u paralelnoj realnosti, tanije kompjuterskoj simulaciji. Ovo je sluaj, kako kae Minski, sve dok programer ne

napravi nekoliko greaka, odnosno ako ustanovite da se neki zakoni fizike i ne odvijaju kako bi trebalo, ili ako pronaete
oigledne greke.
Pre nekoliko godina Sajlas Bin sa Univerziteta u Bonu sugerisao je, poput Minskog, da bi moda mogli da postoje znaci da
ivimo u simulaciji. Sve to treba da uradimo je da otkrijemo koja su nam ogranienja, tako to emo sami napraviti
simulaciju univerzuma. To je cilj rada brojnih naunika, na znatno manjem nivou.
On veruje da je simulacija zakona fizike manje ili vie ekvivalent simulaciji procesa u univerzumu. U takvoj simulaciji
zakoni fizike morali bi da budu nametnuti na diskretnim trodimenzionalnim reetkama, koje napreduju kroz vreme.
Profesor Bin i njegove kolege otkrili su da takve reetke nameu ogranienje svakoj materiji i energiji, budui da u
simuliranom univerzumu ne bi postojalo nita manje od tih reetki. U prevodu, ovo otkrie moglo bi da sugerie da je
univerzum kakav poznajemo u stvari kompjuterska simulacija, koja ne bi smelo da ima energetska ogranienja.
A to se upravo deava kad je re o kosmikim zracima, ije je ogranienje poznato kao Grajsen-Zacepin-Kuzmin (GZK)
ogranienje. Ova dobro prouena studija otkrila je da se ogranienje deava kada estice visoke energije u interakciji sa
kosmikom mikrotalasnom pozadinom gube energiju dok putuju velikim razdaljinama.
Istraivai su izraunali da bi prostorne sile ovih reetki u spektru svetlosti praktino usmerile kosmike zrake da putuju du
njihovih osa i da tada ne bi gubili energiju. Dokazujui ovu teoriju, naunici bi mogli da otkriju da u univerzumu nije ba sve
kao to izgleda i da su greke u simulaciji mogue.
Odustao
ZATO SE UOPTE MUITI
Prvi ozbiljan pokuaj da se sazna istina o univerzumu desio se 2001, kada je pokuano da se izrauna koliina neophodnih
resursa za merenje univerzuma. Ustanovljeno je da je to u praksi nemogue.
Set Lojd, inenjer kvantne mehanike, procenjivao je broj kompjuterskih operacija u naem univerzumu od Velikog praska, u
osnovi svaki dogaaj koji se ikad desio.
Kompjuter bi trebalo da bude vei od univerzuma, a vreme bi moralo da otkucava sporije u programu nego u realnosti.
Zato se onda uopte muiti, praviti takav kompjuter ustanovio je Lojd.
Opovrgao
U EMU JE RAZLIKA KOMPJUTERA I OVEKA
Neki naunici su sumnjiavi kada je re o teoriji Matriksa. Profesor Piter Miliken, koji predaje filozofiju i kompjuterske
nauke na Univerzitetu Oksford, veruje da bi teorija na kraju mogla da se ispostavi kao pogrena.
Teorija je zasnovana na pretpostavci supermozgova, koji ine stvari koje i mi sami u velikoj meri inimo. Ako neki misle
da je svet simulacija, zato onda razmiljaju o supermozgovima koji nisu u stanju da smisle nita novo u odnosu na ono to
mi ve znamo pita se Miliken.
Alegorija peine
PLATON PIONIR TEORIJE
Pitanje da li smo zaista svesni sveta koji nas okruuje prvi put je postavljeno u antikoj Grkoj, meu njihovim filozofima.
Najranije pominjanje je u debati koja se moe pronai u Platonovoj Republici, gde se u Alegoriji peine opisuje iluzornost
postojanja kakvu predstavljaju nemislei ljudi.
Platon je sugerisao da je jedini put da se shvati stvaran svet udubljivanje u izuavanje matematike i geometrije, to je i
poduavao studente u pokuaju da otkriju univerzum koji nas okruuje.
Dekartov

rad

MISLIM, DAKLE, POSTOJIM

Francuski filozof Rene Dekart pozabavio se ovim problemom kroz eksperiment, koji je doveo itaoce u sumnju kad je re o
realnosti

koju

poznajemo.

Njegova filozofija je zasnovana na ideji da nita to pretpostavljamo ili oseamo ne mora nuno da bude i istina. Jedina stvar
koja je istinita je svest, koja dovodi u sumnju sve to doivljavamo. To je i dovelo do uvene reenice Mislim, dakle,
postojim.
Kritiari njegovog rada, meutim, esto istiu da postojanje misli ne ini osobu misliocem.
(Izvor: Vestnet.rs, Kurir, foto: pixabay)