Visoka tehnoloka kola strukovnih studija

Predmet: Odravanje raunarskih sistema

Lekcija 12.
Osnove pouzdanosti rada elektronskih
komponenti i ureaja

Odravanje raunarskih sistema

1. OSNOVE POUZDANOSTI - pojmovi i definicije

Iako se ovaj tekst uglavnom odnosi na elektronske ureaje i komponente, generalno moe da
se primeni i na raunarske sisteme.
Predmet istraivanja teorije pouzdanosti u elektronici su komponente, sklopovi i sistemi koji
rade u razliitim tehnoklimatskim sredinama. Savremeni elektonski sitemi u mnogome zavise od
postupaka odravanja istih. Potrebno je uspostaviti nekoliko osnovnih definicija, od kojih su
najvanije:
a) Pouzdanost - sposobnost komponente, ureaja ili sistema da obavlja svoju zadatu
funkciju u odreenim uslovima eksploatacije i da zadrava svoje parametre (osobine) u
datim tolerancijama
b) Otkaz je stanje u kojem je dolo do naruavanja funkcija komponente, ureaja ili sistema,
ili izlazak osnovnih parametara iz datih tolerancija
c) Neispravnost je stanje u kojem se naruavaju osnovni parametri bilo kojeg elementa
ureaja ili sistema. Razlikujemo prvorazrednu (katastrofalnu) neispravost, gde zbog
neispravnosti jednog elementa dolazi do otkaza celog sistema, i drugorazrednu
neispravnost, gde otkaz jednog elementa ne utie na ispravnost sistema kao celine.
Pouzdanost podrazumeva i dve komponente a to su: bezotkazanost i obnovljivost.
Bezotkazanost je svojstvo sistema da u datim uslovima eksploatacije zadrava odreeno
vreme svoje prvobitne osobine.
Obnovljivost je svojstvo sistema da posle nastupanja otkaza obnavlja svoju funkciju. U
okviru obnovljivosti definiu se dve komponente: pogodnost remonta (koju karakteriu
isto tehniko-konstruktivne osobine ureaja odnosno sistema) i sistem odravanja (koji
karakterie odnos ljudi prema sistemu kao to su kvalifikacija i obuenost ljudstva
eksploatacije i odravanja, postupci odravanja, metodika snadbevanja, metodike remonta
i slino).
Pod verovatnoom bezotkazanog rada P(t) sistema, podrazumevamo verovatnou da e sistem
ispravno raditi u vremenu t u datim uslovima eksploatacije. Verovatnou otkaza Q(t) prikazuje
suprotno stanje dato izrazom:
Q(t)=1-P(t)
U praksi se verovatnoa bezotkaznog rada odreuje metodama matematike statistike. U realnim
okruenjima je dovoljno priblino odreivanje pouzdanosti po jednaini:

P(t )

N 0 n(t )
N0

Odravanje raunarskih sistema

gde su:
N0 - broj sistema (komponenti) tokom postupka ispitivanja
n(t) - broj elemenata koji su otkazali tokom vremenskog porioda ispitivanja t
Tanost odreivanja po gornjoj jednaini se poveava sa porastom broja ispitivanih uzoraka. Kao
statistika vrednost obnovljivog ureaja ili sistema, definie se pojam frekvencije otkaza (t),
koja se odreuje prema jednaini:

a(t )

dQ(t )
n

dt
N 0 n

gde je n broj otkaza elemenata u vremenu t , a u vremenskom intervalu t, t+ t .

Intezitet otkaza (t) izraava se odnosom prirataja otkaza n u vremenskom intervalu od t do
t+ t prema ukupnoj koliini ispitivanih elemenata:

(t )

dn 1
1
dP (t )

n dt 1 P (t ) dt

odnosno u diferencijalnom obliku:

(t )

n 1

n t

Intezitet otkaza izraava se obino brojem radnih sati ili vremenom eksploatacije. Ispitivanja
elektronskih sistema pokazuju da se intezitet otkaza menja sa vremenom po zakonu koji je dat na
slici.

Sl. 1 Zavisnost inteziteta otkaza od vremena eksploatacije

Odravanje raunarskih sistema

Uoavamo tri karakteristina podruja:

I Period uhodavanja: karakterie ga vei intezitet otkaza, zbog otkaza najslabijih elemenata
odnosno elemenata sa sakrivenim manama. Intezitet otkaza je mogue smanjiti:
briljivim izborom komponenti
briljivim izborom radnih reima komponenti
viestrukim i rigoroznim ulaznim, meufaznim i izlaznim kontrolama u proizvodnji
Svi navedeni postupci poveavaju trokove proizvodnje i time i cenu ureaja.
II Period normalnog rada: intezitet otkaza je minimalan, a frekvencija otkaza konstantna. To je
normalni eksploatacioni period i iznosi vie hiljada asova. Verovatnoa bezotkaznog rada za taj
deo grafikona data je jednainom P(t)=et
III Period starenja: karakterie se uestalim otkazima svih primenjivanih elemenata.
Verovatnoa otkaza za taj period podvrgava se zakonu normalne raspodele.
Kod ureaja masovne primene treba teiti tome da je period II toliko dugaak, kako bi u III
periodu ureaj postao ve tehniki zastareo (npr. tranzistorski prijemnici, pojaavai, invertori,
razni ipovi).
Kod veih ureaja i sistema period II je krai, pa je neophodno sistemom odravanja (srednjim i
generalnim remontom), ponovo pribliiti sistem periodu normalnog rada.

Sl. 2 Produetak normalnog rada postupcima odravanja

Vreme otkaza T0 odreuje se kao srednje vreme izmeu otkaza po jednaini:

T0

1 n
ti
n i 1
3

Odravanje raunarskih sistema

gde su:
n

n - broj otkaza za vreme ispitivanja t ti , a

i 1

ti - vreme ispravnog rada

Tokom perioda II (eksponencijalni zakon), vreme do otkaza moe biti izraeno kao veliina
obrnuto proporcionalna intezitetu otkaza. Tada je T0

Srednje vreme rada elemenata TSR se priblino odreuje po izrazu:

No

TSR

i 1

N0

Proces popravke TOP se karakterie odreivanjem neispravnog dela, odnosno sklopa i njegovom
zamenom ili popravkom, odnosno dovoenjem u ispravno stanje. Srednje vreme popravke je:

TOP

1 n
tOPR,I
n 1

n - ukupan broj popravki

tOPR,I - vreme potroeno za i-tu popravku
Koeficijent ispravnosti Ki predstavlja oekivanje ispravnog rada proizvoljno odabranog sistema u
odabranoj vremenskoj jedinici.

Ki

T0
.
T0 TOPR

Verovatnoa normalnog funkcionisanja PNF javlja se kao uopteni pokazatelj pouzdanosti

ureaja ili sistema. S obzirom na to da u sebi ukljuuje i bezotkazanost i popravljivost, to je
istovremeno i verovatnoa normalnog funkcionisanja i data je kao sloena funkcija izrazom:

PNF (t ) Ki P(t )
Zavisno od vrste ureaja odnosno od njegove primene, bira se odgovarajui faktor pouzdanosti.
Npr. za elektronske ureaje na avionima vreme otkaza To u minimalnom trajanju poletanja je
dovoljno, za raketne ureaje faktor pouzdanosti mora biti jednak verovatnoi normalnog
funkcionisanja. Fabrike za pojedine elektronske komponente daju podatke o -funkciji ili
intenzitetu otkaza. Ukoliko takvog podatka nema, on se moe dobiti ispitivanjem na dovoljno
velikom uzorku.

Odravanje raunarskih sistema

Slede podaci za neke najznaajnije kategorije elektronskih komnponenti (Tabela 1):

1) Podaci esto upotrebljavanih komponenti (intenzitet otkaza N dat u milionima radnih sati
10-6h-1 za stroije radne uslove, odnosno 10-7h-1 za blae radne uslove ili okruenje)
N (10-6h-1)

Komponente sa namotajima
Mreni transformatori
Mrene prigunice
VN transformatori
Kalemovi sa jednosmernom strujom
Kalemovi bez jednosmerne struje
Releji
Kolektorski motori
Mikromotori
Merni istrumenti sa obrtnim kalemom

Poluprovodnike komponente
Ge diode
Ge tranzistori
Si diode
Si tranzistori
Integrisana kola

2 10-1
2 10-1
2
10-2
2 10-3
1
15
5
1
4 10-2
2 10-1
10-2
5 10-2
10-2

N (10-6h-1)

Otpornici i kondenzatori
Slojni
Metalslojni
iani
Metalfilm
Polupromenljivi
Potencirometri
Varistor, Termistor
Papirni kondenzator
Obrtni vazduni kondenzator
Elektrolitski kondenzator
Tantal kondenzatori
Kvarc
Keramiki kondenzator
Prikljunica, utika, natika
Prikljunica, koaksijalna
Kvarcni kristal
Kvarcni filter
Termostat

N (10-6h-1)

-1

10
5 10-2
5 10-1
3 10-2
2
4
10-1
2 10-1
10-1
2
5 10-1
10-1
10-1
35 10-3
3 10-3
1.1 10-1
3.45 10-1
0.1

Tabela 1: Faktor popuzdanosti za najznaajnije kategorije komponenti

b) Karakteristine neispravnosti komponenti (date u % ili opisane):

Otpornici:
Prekid ili poremeaj kontakta ..........................vie od 50%
Pregorevanje otpornog sloja..............................35-40%
Promena vrednosti od nominalne.......................5-8%
5

Odravanje raunarskih sistema

Kondenzatori:
Proboj izolatora...................................................oko 80%
Smanjenje kapaciteta..........................................oko 15%
Smanjenje otpora izolacije..................................oko 5%
Releji:
Nagorevanje i proboj kondenzatora
Razdeavanje kontaktnih opruga
Proboj izolacije u namotaju
Pregorevanje namotaja
Transformatori i prigunice:
Pregorevanje namotaja
Proboj izmeu namotaja
Proboj izolacije izmeu namotaja i kuita
Kratak spoj izmeu namotaja
Izolatori:
Uvean povrinski odvod
Proboj na mestu uvrenja
Na rad ureaja i na komponente utiu mnogi spoljanji i unutranji uslovi rada. Pod spoljnim
uticajima podrazumevamo ve dobro poznate tehnoklimatske uticaje sredine (temperaturu, vlagu,
pritisak, vibracije, prainu, radijaciju i sl.).
Izraz za intezitet otkaza je:
=n 1 () 2 (p) 3 (U)............... n (x)
gde su:
n - nominalna vrednost inteziteta otkaza
1 () - korekcioni faktor temperature
2 (p) - korekcioni faktor disipacije
3 (U) - korekcioni faktor napona optereenja
Svaki od korekcionih faktora moe korigovati osnovni intezitet otkaza u veoma irokim
granicama (10-4h-1 10-12h-1) . Zbog toga je veoma teko odrediti pouzdanost ureaja ili ureaje
meusobno uporeivati na osnovu pouzdanosti, ako nisu tano poznati uslovi rada.
Vek trajanja izolacionih materijala se smanjuje sa poveanjem temperature (smanjenje skoro za
50% kod poveanja temperature za 10).
Za otpornike intezitet otkaza zavisi od disipirane snage, odnosno odnosa disipirane snage i
nominalne snage (slika 3).

Odravanje raunarskih sistema

P
PN

N f ( P)

Pri emu je parameter temperature

P
f
PN

Sl. 3: Intezitet otkaza za metal-slojne otpornike

Primer: Ako je dat odnos snage P/PN=80%, onda se moe pri temperaturi okoline od 60 C
raunati da je 2 106 h 1
Intezitet otkaza tranzistorske komponente zavisi od radne temperature kristala, od temperature na
kojoj je tranzistor bio uskladiten i od vrste optereenja (slika 4.).

Sl. 4: Familija krivih intenziteta otkaza za Ge transistor

7

Odravanje raunarskih sistema

Primer: Za temperaturu kristala od j 50C i stalnom optereenju dobijamo 106 h 1

Kod ostalih komponenti, sa niim reimom rada produava se vek trajanja, a sa veim se
smanjuje. Saglasno vrsti optereenja koja u odreenom sluaju dolaze do izraaja, intenzitet
otkaza bie:

K N
K

P U P
;
; ;
PN U N N PN

pri emu je vrednost K korektivni faktor

Naelno se za ee upotrebljavane komponente u profesionalnim ureajima mogu koristiti

sledee vrednosti korektivnog faktora:
Komponente
Otpornici

Kondenzatori
Tranzistori
Diode

Reim rada

Korektivni faktor K

1/10 nominalne snage

1/2 nominalne snage
nominalna snaga
1/10 nominalnog napona
1/2 nominalnog napona
nominalni napon
1/10 nominalne snage
1/2 nominalne snage
nominalna snaga

1.0
1.5
2.0
1.0
3.0
6.0
1.0
2.5
2.0

Odreena definicija uticaja temperature okoline na ceo ureaj je veoma teka, zato to na neke
komponente temperatura ima veliki uticaj, a na neke ne. Proraun pouzdanosti, bez uzimanja u
obzir uticaja temperature je nepotpun. Uobiajena korekcija ve dobijene vrednosti za sklop,
odnosno ureaj uzima u obzir faktor promene temperature okoline. Vrednosti korektivnog faktora
date su u tabeli:

Kmed
Temperaturno podruje

Korektivni faktor K

-60 C do -31 C
-30 C do -11 C
-10 C do +10 C
+10 C do +30 C
+31 C do +50 C
+51 C do +80 C
+81 C do +100 C

4
2
1,5
1
1,5
2,0
3

I pored odabrane konstrukcije koja e biti najmanje podlona mehanikim uticajima sredine
(vibracije, udari i sl.) u proraunu pouzdanosti treba uzeti u obzir i nepredviene uticaje na sistem
kao celinu. Dobijenu uestanost otkaza za ureaj potrebno je korigovati prema izrazu:
8

Odravanje raunarskih sistema

K SR UR
Sredina

Korektivni faktor KSR

Laboratorija
Stacionarni rad
Rad u vozilu
Rad u avionu

1
1.5
2
5

2. POSTUPAK PRORAUNA POUZDANOSTI

Ukupna pouzdanost sistema sa vie serijski povezanih elektronskih komponenti moe se
napisati kao:

PS IST (t ) Pi (t ) Pl (t )....Pn (t ) ,
i 1

odnosno ako su elementi jednaki pouzdanost iznosi Pi(t)n

Poto je Pi(t) uvek manji od l, onda je i ukupna pouzdanost jo manja. Ako ureaj mora imati
odreenu pouzdanost, onda se broj komponenti mora smanjiti.
Primer: Ako imamo 100 jednakih komponenti sa pojedinanom pouzdanou Pi(t)=0,99 onda je
ukupna pouzdanost P(t)=Pi(t)n=0,99100=0,365
Koristei izraz za verovatnou bezotkazanog rada (pouzdanost) za stabilizovani period rada
ureaja P(t)= e -t , ukupna pouzdanost elektronskog sistema se moe napisati kao:
Psis(t)= e 1t e 2t...e nt
Iz izraza je oigledno da se inteziteti otkaza mogu sabirati pa je tako:
n

sist i
i 1

Gornji izraz ujedno predstavlja i dokaz da se, sa stanovita pouzdanosti, svaka kombinacija
elemenata u sistemu smatra serijskom vezom:

sist n1 n2 .... nn
P1(t)
1

P2(t)

Pn(t)
2

n
9

Odravanje raunarskih sistema

Srednje vreme do otkaza To je sist

1
1

To MTBF

pri emu je MTBF (Mean Time Betwen Failures) ili srednje vreme izmeu otkaza.
Ako funkcionalno posmatramo elektronski ureaj ili sklop, ve kod otkaza jedne njegove
komponente ili sklopa, dolazi do prestanka njegovog ispravnog rada. Prema tome moemo sa
stanovita pouzdanosti proraun izvriti prema jednainama:

K sr K i odnosno

K sr K i
(moemo birati taniji izraz)
Postupak prorauna:
1) Analizirati komponente, obzirom na optereenja
2) Grupisati komponente sa istorodnim intezitetom otkaza
3) Po dijagramima odrediti (i) elementa iz svake grupe
4) Korigovati dobijenu vrednost u odnosu na okolinu
5) Izraunati ukupni intezitet otkaza
6) Odrediti srednje vreme ispravnog rada MTBF po jednaini To

Primeri:
1. Imamo grupu od 10 ureaja. U toku rada od 500 asova otkazala su 2 ureaja.
a) Kakav je intezitet otkaza te vrste u datom vremenskom intervalu?

(t )

n 1
2 1

4 10 4 h1
n t 10 500

b) Koliko je srednje vreme ispravnog rada (MTBF)?

To

1 10 4

2500h
4

2. elimo imati ureaj sa pouzdanou 99% u vremenskom periodu od 24 sata. Ureaj ima
100 jednakih komponenti. Koji intezitet otkaza moraju imati pojedine komponente?
P(t ) 0,99;

1
To 24 sata
To

1-0,99=To=0,01

uk

0,01
4,18 10 4 h 1
24

komp=4,1810-6h-1

10

Odravanje raunarskih sistema

3. POPRAVLJIVOST ELEKTRONSKIH UREAJA

Popravljivost elektronskih ureaja je iroki pojam koji obuhvata svojstva elektronskog ureaja
kao konstrukcije i postupak njegove eksploatacije i odravanja. Ti uticaji mogu se karakterisati
sledeim faktorima:
konstrukciona pogodnost ureaja za brzo uoavanje, detekciju i popravku (ta
karakteristika naziva se pogodnost remonta)
tehnika obuenost osoblja za eksploataciju i odavanje
organizaciono-tehnike mere na odravanju i
snabdevenost tehnikim delovima.
Ako posmatramo elektronski ureaj kao sistem koji je podloan kvaru, a ujedno je i popravljiv,
za njega nije bitan samo nastanak kvara ve i vreme koje je potrebno za otklanjanje kvara. Vreme
potrebno za otklanjanje kvara sastoji se iz zbira vremena osnovnih aktivnosti:
vremena za pronalaenje kvara (detekcija)
vremena za otklanjanje kvara (zamena)
vremena za podeavanje ureaja i
vremena za ponovno ukljuivanje ureaja u sistem.
Od svih tih aktivnosti najdue traje pronalaenje kvara ili detekcija. Zbog toga se pravilnoj
organizaciji detekcije polae velika panja.
Uzroci kvara se najbre pronalaze pomou automatskih sistema za kontinualnu proveru
performansi ureaja. Kod tih sistema kod svakog kvara se dobije informacija o njegovom mestu
pojave. Kod automatskih sistema moe i u samom sistemu za proveru doi do kvara. Ako je
sistem za proveru povezan sa funkcijom ureaja, kvar u sistemu za proveru donosi i kvar u
ureaju. Zato je pravilna konstrukcija sistema za proveru takva da se vitalne funkcije kontroliu
posredno, i to na manje ispostavljenim mestima.

METODIKA DETEKCIJE KVARA

Metodika detekcije predstavlja skup postupaka iji je cilj da se to bre odredi neispravni deo
ureaja. U dananje vreme postoje dva sutinski razliite metode:
Automatski postupak provere pomou namenski specijalizovanih ureaja (multimetri,
testeri napona, kapacitivnosti, merne sonde.)
Metoda postupnog pribliavanja
Metoda postupnog pribliavanja se sastoji iz postepenog suavanja granica oblasti neispravnog
dela sistema sve dok neispravnost nije lokalizovana neispravnom komponentom. Tako se u
elektronskom ureaju, na primer radaru, pojavljuje kvar u predajnoj grani, koji je dalje lociran na
11

Odravanje raunarskih sistema

sklop modulatora, podsklop generatora okidakog impulsa, stepen osnovnog oscilatora i

komponentu kvarcnog kristala. Metoda postupnog pribliavanja deli sistem sa krupnih na sve
manje delove sa stalnim odbacivanjem ispravnih (slika 4.).

Slika 5: Metod postupnog pribliavanja

Pri tome treba pristupiti ispitivanjima sa dobro prouenim logikim redosledom.

Za ilustraciju imamo sistem iz 8 serijski spojenih elemenata. Pretpostavimo da su svi elementi
jednako optereeni i da je intenzitet otkaza svih elemenata jednak, znai imaju jednake karakteristike. To ujedno znai da je podjednako verovatan otkaz svakog od serijski ukljuenih
elemenata. Da bi ispitali jedan element troimo vreme TDe. Ako postupno ispitujemo element za
elementom, utroiemo vreme TDuk koje iznosi:
TDuk = TDe ( N 1)
za (N - 1) elemenata, jer poslednji element ne proveravamo
Primer:
TDe=10; N=8; TDuk=108=80
Ako koristimo Metodu srednje take (sl. 6.) moemo smanjiti broj ispitivanja

Slika 6: Metoda srednje take

12

Odravanje raunarskih sistema

Merimo na sredini kvar je na jednoj polovini (1-4), drugu polovinu odbacujemo kao
ispravnu
Polovinu sa kvarom delimo na pola. Kvar je opet u jednoj polovini (1-2)
Lokalizuje se ve neispravan element

III III -

Na takav nain smo logikim izborom redosleda potrebno vreme smanjili na 3 ispitivanja
TDuk = 3 TDe = 30 i vai da je (30<<80)
Za detekciju kvara elektronskog ureaja je metodika postupnog pribliavanja neophodna, ali
sama po sebi nije dovoljna. Kombinovana sa raznim postupcima daje dobre rezultate. Ti postupci
su:
vizuelna detekcija
detekcija postupnim ukljuivanjem (prikljuivanjem) i podeavanjem
metod zamene
metod poreenja
metod deliminih merenja
metod karakteristinih neispravnosti
Vizuelna detekcija
Metodika ne pretpostavlja samo vizuelni pregled elemenata montae, kablova i komponenti i
slino ve i:

Proveru pojave nagorelosti komponenti

Proveru temperature procesora, kuita, kondenzatora otpornika, ipova itd.
Proveru iskrenja relejnih kontakta i sl.
Proveru na sluh (leaji mikromotora, ventilatora i mehanizama diskova, mehanizama
prenosa kod CD/DVD i hard-diskova)
Rad elemenata visokonaponskih sklopova napajanja
Ova metoda se esto precenjuje i pretvara u ozbiljan nedostatak jer je za vizuelnu detekciju kvara
portrebno puno vremena. Nedostatak metode je i njena ogranienost primene. Malo je takvih
komponenti da je njihova neispravnost povezana sa promenom spoljanjeg izgleda.
Detekcija postupnim ukljuivanjem i podeavanjem
Sutina postupka je u oceni spoljanjih znakova neispravnosti, njihovoj proceni i postupnom
iskljuivanju ispravnih delova iz razmatranja. Za to se koriste funkcionalne eme i tehnika
uputstva za automatski ili raunarski sistem. Funkcionalne eme razlikuju se od blok eme i
principijelnih ema po tome to imaju ucrtane sve spojeve (kablovske spojeve, prikljunice,
kontakte i sl.) sa njihovim oznakama. Funkcionalna ema mora dati tanu sliku o putu signala.

13

Odravanje raunarskih sistema

Metoda je efektivna, zahteva odlino poznavanje ureaja, rezultati su odlini ali zahteva u nekim
sluajevima dosta vremena.
Metoda zamene
Zamenom sumnjivog sklopa (bloka) ispravnim moe se brzo utvrditi njegova ispravnost.
Prednost postupka je u brzoj proveri i jednostavnosti u zakljuivanju o neispravnosti. Nedostatak
je mogue oteenje elemenata koji se zamenjuju i odreena nejasnoa ako do neispravnog rada
doe i posle zamene. Metoda je veoma pogodna za odravanje tokom eksploatacije ureaja koji
moraju biti stalno ispravni. Rezervnim sklopovima (blokovima) moe se odravati ispravnost
ureaja, dok se neispravni mogu kasnije popravljati.
Metoda uporeivanja
Sutina metode je u tome da se reim rada neispravnog sistema taku po taku uporeuje sa
reimom rada ispravnog sistema. U tu svrhu slue osciloskopski dijagrami i liste naponskih,
strujnih i otpornih vrednosti na pojedinim takama sistema.
Metoda deliminih merenja
Radi odreivanja neispravne komponente u sklopu u kome je lokalizovan kvar, moramo izvriti
sledea merenja:
Hladna:
- merenje otpora
- merenje kondenzatora (kapacitet i struje curenja)
Vrua:
- naponska merenja
- merenje pojedinih struja
- osciloskopska merenja
- frekventna merenja i sl.
Koristimo merne ureaje iz odgovarajuih kompleta ureaja za odravanje. Prilikom deliminih
merenja otpora ne koristimo vrednosti otpora spojeva, ve vrednosti otpora izmerene na ureaju u
takama koje su pristupane za merenje (podnoja, prikljunice i slino).
Metoda karakteristinih neispravnosti
Za skoro svaku neispravnost karakteristini su odreeni znaci simptomi. Duim praenjem
kvarova i simptoma i njihovom sistematizacijom moe se doboti tabela karakteristinih
neispravnosti.
Simptomi kvara

Verovatni uzrok

Postupak popravke

14

Odravanje raunarskih sistema

to se due vremena prate kvarovi i to je tanije analiziran njihov uzrok, to je bolja i tanija
tabela neispravnosti. Tabela karakteristinih neispravnosti je velika pomo pri otklanjanju
kvarova, ali ona ne moe zameniti neobuenost osoblja odravanja. Obino se tabele te vrste
prilau u okviru uputstva za odravanje.

4. PRONALAENJE NEISPRAVNOSTI
Neispravnost moe da nastupi u sledea tri vremenska razdoblja:
- pojavljivanje kvara u toku ukljuivanja ureaja
- pojavljivanje kvara u toku rada ureaja i
- pojavljivanje katastrofalnog kvara sa potpunim otkazom ureaja
Kod svih gore navedenih mogunosti postupci pronalaenja neispravnosti se razlikuju u
zavisnosti od simptoma koji se pojavljuju. Da bi se vreme pronalaenja kvara smanjilo, a sam
postupak tako postavio da ne postoji verovatnoa izazivanja novih kvarova, preporuuju se
sledei naini:
Postupak pronalaenja neispravnosti ako se ona pojavljuje u toku ukljuivanja ureaja
Neispravnost po ovoj pretpostavci je uvek:
posledica transporta ili naruavanje postupaka u transportu (nepravilno pakovanje ili
manipulisanje i sl.)
posledica nepravilnog skladitenja ureaja
posledica obavljanja neodgovarajuih radova sa nedovoljnom doslednou
posledica nedovoljnog preventivnog odravanja
Podjednako je mogue da e se pojaviti ne samo jedna ve i vie neispravnosti primarnog ili
sekundarnog tipa. Postupak pronalaenja neispravnosti bi bio:
1) Provera postupka ukljuenja. Nepridravanje postupka ukljuenja dovodi do indikacije
lane neispravnosti, a u sluaju grubih greaka i do katastrofalnog kvara ureaja
2) Ako se ureaj moe ukljuiti, pristupiti proveri i podeavanju eventualnih razdeenosti
3) Proveriti radne napone izvora napajanja uz primenu bezbednosnih mera
4) Koristei osnovne postupke detekcije kvarova prekidae i funkcionalne eme, metodom
postupnog ukljuivanja lokalizovati kvar na najmanji mogui deo raunara
5) Pomou principijelne eme i metoda deliminih ispitivanja pronai neispravan element.
Pri tome uvek pronai jo i uzrok zato je dolo do neispravnosti.
6) Po zavrenoj popravci pristupiti kontrolnim merenjima i podeavanjima u saglasnosti sa
uputstvom za odravanje

15

Odravanje raunarskih sistema

Postupak pronalaenja neispravnosti ako se neispravnost pojavila u toku rada

Oigledno je da se postupak pronalaenja kvara razlikuje od prethodnog, i to zato to korisnici
primete simptome pojave neispravnosti, pa se u veini sluajeva na osnovu tih simptoma moe
lokalizovati kvar. Pored toga, kvar se moe pojaviti kao posledica nepravilnog rukovanja
korisnika, pa je tada esto informacija o simptomima nekorisna. Posle lokalizacije kvara treba
pristupiti lokalizaciji neispravnog elementa na nain opisan prethodno.
Postupak pronalaenja neispravnosti kod katastrofalnog kvara
Kod izrazito izraenog katastrofalnog kvara (dimljenja i gorenja kablova, napajanja, ipova ili
druge elektronike) postupiti prema sledeem:
1. Iskljuiti raunar
2. Pronai lokaciju katastrofalnog kvara vizuelnim pregledom
3. Utvrditi uzrok katastrofalnog kvara
4. Zameniti neispravne delove ispravnim
5. Paljivo i postepeno aktivirati ureaj do punog optereenja uz sva potrebna podeavanja
Data uputstva za defektaciju su samo naelna. Logino je da se izborom optimalne metodike i
logikim pristupom, vreme potrebno za otklanjanje kvara moe znatno skratiti. Iz iznetog
moemo formirati opti algoritam pronalaenja neispravnosti (slika 7)

Slika 7: Algoritam pronalaenja neispravnosti

16