GLAVA I FIZICKI POJMOVI ELEKTROMEHANICKOG PRETVARANJA ENERGIJE Opsta pitanja koja se pojavijuju pri prouavanju bilo koje grupe tehnitkih naprava jesu: 1, Kako one izgledaju? 2. Kako funkcioni’u? 3. Koji su nauéni i tehnitki problemi povezani s njima? 4, Koje su oblasti i granice njihove primene i kakve su u poredenju s na- pravama koje im konkuriSu? 5. Kako je sprovedena podrobna analiza njihovog rada? Predmet ove knjige je da na ova pitanja odgovori za naprave koje slude za pretvaranje mehanitke energije u elektri¢nu i obratno. Posebna paznja je posveéena veoma rasprostranjenim i vrlo vaénim elektro- magnetnim rotacionim masinama — motorima i generatorima, sa Kojima se tako éesto sreéemo u svakodnevnom divotu, Paznja je isto tako poklonjena Sirim aspekt ma elektromehani¢kog pretvaranja cnergije ne samo zbog vaznosti koju imaju ostali mehanizmi, koji se razlikuju od rotacione magine, ve¢ i radi Sto bolje preglednosti. Painja je posvecena i transformatoru koji u celini problema pretvaranja energije predstavija vazno pomoéno sredstvo iako nije maSina za elektromeha- nitko pretvaranje energije. Sem toga, njegove analititke pojedinosti stoje u mno- gom pogledu u tesnoj vezi sa analiti¢kim pojedinostima motora i generatora, Sa~ znanja 0 ponaSanju transformatora imaju prema tome i tu dobru stranu da sluze kao dopuna prougavanju magina. Strogo uzev, potpuni odgovori na bilo koje od pet gornjih pitanja uslovijeni su prougavanjem cele knjige. Ta pitanja se mogu postaviti na raznim tehnitkim nivoima. Vise ili manje povréni odgovori podeSeni za Jaike, ne zadovoljavaju i Zenjera u onoj meri koja odgovara njegovoj prethodnoj spremi. Verovatno je naj- teze dati odgovor na drugo pitanje, o tome kako naprave funkcioni8u, jer su svi ostali odgovori tesno povezani sa ovim. Naposletku, odgovor se mora nadovezati na izvesnu prirodnu pojavu i izvestan eksperimentalan prirodni zakon, Medutim, prostim navodenjem pojave ili zakona ne dobiva se niposto potpuna slika. Opsta povezanost sa srodnim pojavama, razmatranje izvesnog broja razligitih gledi8ta i svestrano poznavanje pojedinosti kojima su prividno proste fizitke osnove povezane sa rafiniranim oblicima moderne analitiéke teorije, sve je to neophodno za pravilno shvatanje. Krajnji cilj nije samo da se postigne intuitivno dobro poznavanje postojecih naprava veé i da se, gde god je moguéno, postave ktiterijumi pomocu kojih se mogu ceniti predlozena novaitva.2 FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. Prema tome, glavni zadatak prve tri glave je da se ispita kako funkcionigu naprave za elektromehani¢ko pretvaranje energije. Ova uvodna glava daje kratak fenomenoloski pregled praktiénih sredstava za clektromehanicko pretvaranje ener- gije, a zatim osnovni prikaz konstrukcije i principa rada obiénih elektromagnetih magina, Ona se zavrSava kratkim prikazom toga kako emo postupati u daljem ispi: tivanju osnovnih principa u sledecim dvema glavama i u detaljnim analititkim studi jama u glavama koje im sleduju. 1—1. Elektromehaniéko pretvaranje energije. UopSte uzev, naprava za elektromehanitko pretvaranje energije je veza izmedu nekog elektritnog i nekog mehanickog sistema. Pogodnom spregom oba sistema omogucuje se pretvaranje energije iz clektriénog oblika u mehanitki ili iz mehanitkog u clektritni oblik. U napravi koja radi kao generator mehani¢ki sistem isporutuje posredstvom te na- prave cnergiju elektriénom sistemu; u napravi koja radi kao motor elektri¢ni sistem isporuéuje posredstvom naprave energiju mehani¢kom sistemu. Proces je suStinski reverzibilan premda se izvestan deo energije nepovratno pretvara u toplotu; svaki motor se moze podesiti da radi kao generator, a svaki generator se moze podesiti da isporuéuje mehanitki rad kao motor. Sprega izmedu elektriénog i mehanitkog sistema ostvaruje se posredstvom polja elektritnih tovara. Uopite uzev prisutna su oba polja, i elektritno i magnetno, a nagomilavanje energije u ovim poljima neizbeZno je povezano s pretvaranjem energije. Energija se u spreZnom polju naprave mode menjati ili teziti da se promeni u toku procesa pretvaranja energije. U stvari, moze se reci da u teZnji energije uspreznom polju da se oslobodi i da izvr8i rad le2i razlog postojanja sprege izmedu elektriténog i mehanitkog sistema. Elektromehani¢ko pretvaranje energije zavisi, prema tome, od postojanja prirodnih pojava kojima su medusobno povezana, s jedne strane, magnetno i elektri- &no polje i, s druge strane, mehanicka sila i kretanje, Najvaznije pojave koje se prak- titno iskori8éuju su sledege!): 1. Mehanitka sila deluje na provodnik kroz koji protiée struja kad se ovaj nalazi u magnetnom polju i izmedu kola koja provode struju posredstyom njihovih magnetnih polja. Proces pretvaranja energije je reverzibilan, jer se u kolu podyrg- nutom kretanju kroz magnetno polje indukuje napon. 2. Mehani¢ka sila deluje na feromagnetni materijal tezeci da gadovede u pravac magnetnog polja ili da ga odvute na mesto gde je ono najgudée. Kad je magnetno polje stvoreno dejstvom namotaja kroz koji protiée struja, proces pret- varanja energije je reverzibilan zato Sto se kretanjem materijala prouzrokuje pro- mena fluksa kroz namotaj, a usled ove promene fluksa u namotaju se indukuje napon. 3. Mehanitka sila deluje na plove optereéenog kondenzatora i na dielektritni materijal u elektrignom polju; obratno, kretanje plota i dielektrikuma u odnosu na polje dovodi do promene bilo elektriénog tovara, bilo napona izmedu ploéa, ili do obe ove promene. 4. Tzvesni kristali se malo deformi8u kad na njih deluju elektritna polja u odredenim pravcima, i obratno, kad se kristali deformi8u, pojavljuje se elektriéno opterecenje. Ova pojava je poznata pod imenom pijezoelektriéni efekt. Tako je de- formacija kristala izazvata dejstvom napona mala, mehanitka sila koja ovu pojava prati moze biti veoma velika. 4) Prikaz svih poznatih metoda za pretvaranje energije u elektritni oblik i obratno dal su L. W. Matsch i W. C. Brown, Electric Power Sources, Elec. Eng,, vol. 66, str. 880-881, sep- tembar 1947.DEO 1-1] ELEKTROMEHANICKO PRETVARANJE ENERGIE 3 5. Vecina feromagnetnih materijala podleze veoma malim deformacijama pod dejstvom magnetnog polja, i obratno, magnetne osobine ovih materijala menjaju se kad se oni podvrgavaju mehanitkim naprezanjima. Ova pojava se naziva mag- netostrikcija, Kao i w slucaju pijezoelektri¢nog efekta, moze se dobiti jaka elasti¢na sila materijala pri svem tom Sto su promene dimenzija male. Sreéna je okolnost za inZenjera da postoji vise prirodnih pojava koje se mogu Koristiti a elektromagnetna pretvaranja energije i da se u vezi s tim znatno pove- éava raznovrsnost i opseg primene clektriénih metoda. Elektricitet moze da igra ulogu izvanredno prilagodljivog posrednika. Iako energiju u njenoj finalnoj upotrebi retko Koristimo u obliku elektriciteta, mi je esto pretvaramo w taj oblik. Elek- trigna energija se moze prenositi i njom se moze upravijati na relativno prost, pouzdan i efikasan navin. Slab izvor elektriéne energije moze se podesiti tako da upravija mnogo vecim izvorom u izvesnoj srazmeri i da se na taj nacin postigne am- plifikacija, Elektriéne metode su iz tih razloga naile Siroku primenu u merenju neelektriénih veliGina i njihovom regulisanju. U dizel-elektriénoj lokomotivi, na primer, mehanitka energija se dobiva na vratilu dizelmotora, a i na osovinama toe kova je mehanitka energija potrebna. Izmedu te dve take, medutim, ubacuju se elektriéni generatori i motori za regulisanje i prenos energije, jer zaista pretvara¢ka oprema omoguéuje da se karakteristika obrtni momenat— brzina dizelmotora pri- lagodi karakteristici obrtni momenat — brzina potrebnoj na osovini za optimalan rad voza, Citav niz slitnih primera mogao bi se navesti u Kojima se u krajnjoj liniji radi 0 pretvaranju mehanitke energije u elektridnu ili obratno. U syojim tchnitkim primenama, pet gore navedenih procesa za pretvaranje energije vie se medusobno dopunjuju nego sto konkurisu. Sa gledi’ta koligine energije 0 kojoj se radi, najvagnija je rotaciona ma’ina, koja koristi prvu i drugu pojavu. Elektromotora ima po veli¢ini potev od kepeca, sa snagom malog dela jednog vata, primenjenih u regulacionim mehanizmima instrumentnog tipa, pa do giganata od 65000 KS, upotrebljenih u pumpnim postrojenjima i valjaonicama éelika, Elektrigni generatori sa snagom preko 100000 kW nisu neobigni. Nasuprot tome, sprave zasnovane na pijezoelektri¢nom ili magnetostrikcionom efektu ogranivene su na nivo snage ispod nekoliko vata. Tako, prema Cady-u®), za napajanje sijalice od 100 W strujom od 1 A, pri uéestanosti 60 Hz, bila bi potrebna povréina od 1 500 kvadr. stopa (oko 140 m*) kvarcnoga kristala, slozena u stub visok oko 10 stopa (ko 3 m) saginjen od 1 500 tankih slojeva od po 1 stope u kvadratu (oko 0,1 m?) podvrgnuta pulzacionoj sili od 100 tona. Drugu va%nu vrstu sprava za elektromagnetno pretvaranje energije pred- stavljaju one koje proizvode translatorna i vibraciona kretanja. Translatorne sprave uopSte mogu se zasnivati na primeni bilo koje od pet pomenutih pojava. Medu onima u kojima se upotrebljavaju prve dve pojave su elektromagneti, releji i tele- fonske slugalice. Poslednje tri pojave primenjuju se uglavnom u oblasti translator- nih i vibracionih sprava, narotito u spravama za proizvodnju ili detekciju mehanigkih ili akusti¢nih vibracijas primeri su mikrofoni, elektriéni gramofoni i pobudni six stemi za uspostavljanje ultrazvutnih vibracija. Cinjenica da ove naprave rade sa relativno malom snagom ne predstavija neki njihov nedostatak, a u dinami¢kim razmatranjima, narotito u pogledu maksimalnog prenosa snage i frekventne karak- teristike, pokazuju se ove sprave kao vrlo povoljne. U ovim izlaganjima uzeéemo u obzir prvenstveno elektromagnetne rotacione maine, i to kako teoriju ustaljenog stanja samih maSina, tako i dinamitku teoriju sistema u kojima se takve maSine nalaze, Madina predstavlja najbolji specifitni primer na kome se mogu prikazati reSenja problema pretvaranja energije. Veé i *) W. G. Cady, Nature and Use of Piezoelectricity, Blec. Eng., vol. 66, str. 758-762, av- gust 1947,4 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. i elementi dimenzija i ko8tanja mnogih motora i generatora zahtevaju najbrit- ‘a i najpodrobniju analizu. U laboratorijska ispitivanja prototipova, koji bi od- govarali stvarnom postrojenju retko se moze upustati, jer bi to predstavijalo luksuz ~ingenjer mora biti na pravom putu nemajuci moguénosti da se koristi preimuéstvi- ma koje pruda potpuna generalna proba. Prema tome, nijedan plodan natin ana- lize ne sme biti zanemaren. Istovremeno bi trebalo imati na umu da se nada saznanja upotpunjuju i produbljuju kad elektromehanitko pretvaranje cnergije razmatramo u mnogo Sirem smislu, uvidajudi da sve ovakve sprave imaju izvesne zajednitke osno- yne osobine. 1-2. Rotacione ma¥ine: osnova rada. U diskusiji i analizi rada fizitkih sprava, moZemo se obitno postaviti na vise tataka gledista, Najprostije glediste vodi brzom, uprosenom shvatanju izvesnih specifitnih osobina, ali je ono Zesto ograniéeno i ne otkriva nam potpuno opste osobine zajednitke mnogim slicnim masinama. Mnoga utanéana i uopStena glediSta, koja se izgraduju tek posle izvesnog iskustva u jednostavnijem pristupanju problemima, osvetljavaju opSte zajednitke osobine i najzad vode kako boljem razumevanju tako i pouzdanim merilima za op- timalan rad maiina. U ovom odeljku razmotriemo primenu prve od pet pojava nabrojanih u odeljku 1-1, stavijajuéi se najpre na prosto gledi8te koje je tamo na- vedeno, a zatim na neSto opStije glediste magnetnog polja. a. Tumaéenje pomoéu zakona Blv, Bli: Opstiju potvrdu tinjenice da se u provodniku koji se kreée u magnetnom polju indukuje struja, predstavija Faradejev zakon elektromagnetske indukcije, prema kome se u elektritnom kolu indukuje e. m. s. kadgod se menja ukupni magnetni fluks kroz kolo. Trenutna e. m. s. ¢ data je izrazom dh =e ay gde je % trenutna vrednost fluksa kroz kolo, a 1 vreme. Jednatina 1-1 va%i za svaki koherentan sistem jedinica, U ovim izlaganjima bige primenjen racionalizovani sistem jedinica MKS za sva teorijska izvodenja. Uopite uzev, kad uz simbol ili jednadinu nisu navedene jedinice, podrazumevaée se jedinice MKS; ponckad su upotrebljene specifitne jedinice bilo radi isticanja bilo stoga Sto se odustalo od sistema MKS, kao pri izrazavanju snage motora u konjskim snagama. Za namotaj u kome fluks @ prolazi kroz svih N navojaka namotaja, ukupni fluks kroz kolo je 4 = Ne, a jednatina 1-1 moze se napisati dg dt U stvari se jedan deo magnetnog polja, u prakti¢nim maginama obiéno mali, pro- stire kroz prostor koji zauzimaju provodnici namotaja, i stoga obuhvata samo jedan deo od ukupnog broja navojaka. Pri izratunavanju ukupaog fluksa kroz kolo mora se taéno voditi ratuna 0 stvarnom fluksu koji prolazi kroz svaki navojak. Jednatine I-1 i 1-2 mogu se medusobno zamenjivati kad se uzme da je dejstvo delimitnog fluksa kroz kolo uzeto u obzir definisudi fluks kao a 7 @-3) e=N (1-2) gde je prosetni fluks po navojku kroz kolo koji se moze predstaviti kao ekvivalen- tni fluks koji prolazi kroz svih N navojaka namotaja i u kome je uzet u obzir deli-DEO 1-2] ROTACIONE MASINE 5 mitni fluks kroz kolo. U vecini praktitnih maSina sa feromagnetnim jezgrom, dejstvo delimignog fluksa je relativno malo, Faradejevim zakonom kvantitativno je odreden indukovani napon u elek- trignim rotacionim mainama. Naponi se indukuju u namotajima ili grupama na- motaja bilo mehani¢kim obrtanjem namotaja u magnetnom polju, bilo mehanit- kim obrtanjem magnetnog polja pored namotaja; u oba’sluéaja ukupni fluks kroz pojedine kanure menja se periodiéno i tako se indukujé napon. Sl. 1-1 pokazuje namotavanje jedne kanure. Sl. 1-1, Izrada induktnog namotaja na Sablonu_(General Electric Company) Grupa takvih kanura, medusobno povezanih tako da njihovi indukovani naponi svi doprinose Zeljenom rezultatu, naziva se indukini namotaj. Induktne namotaje masina za jednosmernu struju pokazuju sl. 1-2 i 1-3; indukt je obrini deo magine, SI, 1-2. Indukt motora ili generatorajednosmerne struje u toku namotavanja. Sve kanure sujednom stranom poloZene u donji deo Zleba, a druga strana je spremna da se postavi u gornji deo Zeba (General Electric Company)6 FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. ili rotor. SI. 1-4 pokazuje induktni namotaj generatora naizmenitne struje, alter- natora ili sinkronog generatora. Ovde je indukt (armatura) nepokretni deo, ili seator. Ove kanure su namotane na gvozdena jezgra da bi fluks kroz namotaje de- lovao &to efikasnije. $ obzirom da je gvoZde indukta izlozeno promenljivom magnet- nom fluksu, u njemu se indukuju vihorne struje; da bi se smanjili gubici usled Sl. 1-3. Skoro dovréen indukt motora ili generatora jednosmerne struje, Kanure neki 2ebni Klinovi su postavljeni. Drugi Zlebni klinovi su spremni da se nabiju u svoje leZiste (General Elec- tric Company) SI. 1-4, Ugradivanje induktnih namotaja u stator turboalternatora, Sablonske kanure se ubacuju 1 Hebove u limovima indukta (General Electric Company)DEO 1—2} ROTACIONE MASINE 7 vibornih struja, gvoZde indukta se izraduje od tankih limova (dinamolim) kao 8to se vidi na sl. 1-5 za indukt ma¥ine za jednosmernu struju i na sl. 1-6 za indukt alternatora. Magnetno kolo se zatvara kroz gvozde drugog dela mavine, a na taj deo se postavijaju pobudni kalemovi ili magnetni polovi da bi delovali kao primarni izvori fluksa u masini. Slika 1-7 pokazuje Sematski magnetno kolo masine za jedno- smernu struju a slika 1-8 magnetno kolo sinhrone mavine. Putanje fluksa su nazna- SI. 1-5. Izgled rastavljenog indukta, bez namotaja, maine za jednosmernu struju od 7,5 kW (Ajlis Chalmers Manufacturing Company} Sl. 1-6. Ugradivanje gvozda u stator alternatora. Limovi su naslagani na Klinaste sipke zavarene na oklop (General Electric Company)8 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1, ene isprekidanim linjjama, a putanja abcda je tipiéna za obe Seme. Konstrukeija magnetnih polova (stator) ma8ine za jednosmernu struju vidi se na sl. 1-9. Na sl. 1-10 vidi se jedan tip magnetnih polova (rotor) sinhrone madine. Pobudni namotaji na sl, 1-7 do 1-10 su Roncentrisani namotaji, napajani jednosmernom strujom. Induktni namotaji su skoro uvek raspodeljeni namotaji sa kanurama postavijenim po celom obimu indukta radi boljeg iskori8éenja prostora i materijala ma’ine. Radijalna raspodela u vazduSnom procepu fluksa stvorenog u namotajima indukta mode se prikazati kad se, kao u nacrtnoj geometriji, omotaé cilindra razvije. famelisano obudni soram _ == fametisano sein indukino Jexgro SI. 1-7. Sema magine za jednosmernu struju SI. 1-8. Sema sinhrone masine s isturenim polovima Raspodela fluksa u ma8ini za jednosmernu struju prema sl. 1-7 prikazana je na sl. 1-11, pri Semu je zanemaren uticaj Hebova indukta na ovu raspodelu. Crtez u dve dimenzije dovoljan je, jer su gustine iste u svim tatkama procepa u pravcu paralel- SI. 1-9. Oklop statora, magnetni polovi i pobudni namotaji magine za jednosmernu struju(W se- tinghouse Electric Corporation)DEO 1-2] ROTACIONE MASINE 9 nom sa osovinom magine, ukoliko se zanemari relativno neznatan ivitni efekat fluk- sa na krajevima rotora i statora. Ordinata u ma kojoj tacki ove krive daje indukeiju u vazduSnom procepu u to tacki na obimu indukta. Prema tome, indukcije koje pro- vodnici indukta presccaju kad se maSina obrée mogu se lako videti. Odgovarajuéa slika za tipiénu maginu za naizmenitnu struju imala bi krive pribliznije sinusoid- nom obliku, Za vecinu tipova generatora i motora u ustaljenom stanju, amplituda i oblik raspodele fluksa u vazdu’nom procepu ostaju konstantni. Pod tim okolnostima jedini napon stvoren u induktu potiée od mehanitkog kretanja bilo indukta bilo magnetnog polja. Odnos izmedu indukovanog napona i raspodele fluksa moze se onda lako odrediti, Uzmimo da neki provodnik indukta sa sl. 1-11 ima linearnu obimau brzinu © u odnosu na talas fluksa i da mu duzZina paralelno osovini iznosi 1. U izvesnom trenutku taj provodnik se nalazi u tatki u kojo je ordinata talasa fluk- sa B. U vremenu de provodnik prebri8e povrsinu J dt. Promena fluksa obuhvace- nog induktom, koju izaziva ovo kretanje provodnika, je Blo de. Saglasno jedna- Gni 1-1, doprinos provodnika naponu stvorenom u induktu u tom trenutku je e= Bw (1-4) Ova e. m. s. se naziva e, m. s. usled rotacije. Trenutni napon celog indukta move se izratunati sabirajuéi algebarski napone svih rednih provodnika izratunatih po ovoj jednaéini. Ovaj postupak tumaéenja pomoéu zakona Blo pruza nam, prema =e a Le SI, 1-10, Op8ti izgled jednog dela unutrasnjosti hidroelektrane Boulder Dam, Dve dizalice dre magnetni tofak generatora od 82 500 KVA, 16 500 volti, 3 faze, 180 obr /min, 60 Hz, 40 polova (General Electric Company) tome, prost i sistematski metod za odredivanje brzine promene ukupnog fluksa kroz namotaj kad su ove promene izazvate jedino mehanitkim kretanjem. Ovaj natin ée biti koristan za docniju analizu rotacionih magina.10 FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. Jedan dopunski postupak, koji takode moze biti koristan, zasniva se na pro- stom izrazavanju injenice da je provodnik kroz koji protive struja i koji se nalazi magnetna| indukeijo Sl. 1-11, Razvijena Sema indukta sa prikazom raspodele fluksa u vazduSnom procepu u magnetnom polju izlozen dejstvu mehanitke sile, Velitina sile koja dejstvuje na pravolinijski deo provodnika duzine , upravnog na magnetno polje indukcije B, kad kroz provodnik tete struja i, jeste F= Bh (+5) Ako je r radijalno odstojanje provodnika od sredi8ta rotora, odgovarajudi obrtni momenat je M = Bhi (1-6) Obrtni momenat koji odgovara celom namotaju je zbir obrtnih momenata pojedinih provodnika (ili strana kanure). Obrtni momenat proizveden ovakvim elektromag- netnim dejstvom naziva se elektromagnetni obrini momenat. Elektromagnetni: mo- menat, zdruzen sa obrtanjem, stvara elektromagnetnu snagu pri emu su odnosi izmedu obrtnog momenta, snage i brzine isti kao u obiénoj mehanici. Jednatine 1-5 i 1-6 dobro su poznati izrazi iz elementarne fizike. Iako se zasad one smatraju eksperimentalno opravdanim, razmatranje akcije i reakeije u vezi sa bilo kojom vrstom pretvaranja energije navodi nas na pomisao da su one prirodna posledica principa odrzanja energije i odnosa Blo. Ovo cemo izloZiti ual. 1-66. Imajuéi u vidu da su provodnici indukta uvuéeni u Zebove na sl. 1-2 do 1-4, kao Sto je to na svim obiénim masinama, prirodno je upitati se da li bi sila i obrtni momenat bili isti kad bi provodnici bili u vazdusnom procepu i uévrééeni na povrsinu indukta, Ovo pitanje je tim pre na svome mestu ako se uzme u obzir da ée veci deo fluksa predstavijenog indukcijom B prolaziti kroz gvozdene zupce umesto kroz nemagnetne #ebove. Odgovor glasi da su sila i obrtni momenat isti u oba slutaja, ali kad su provodnici smesteni u glebove, skoro ceo obrini momenat dejstouje na gvozdeno jezgro, a samo mali njegov deo dejstouje neposredno na namotaj. Kad bi obrtni momenat dejstvovao na namotaj, on bi se prenosio na telo gvozdenog, jezgra vrSeci pritisak na izolaciju izmedu provodnika i zidova Zleba; srecom izo- lacija ne mora da bude izlozena ovom mehanitkom optereéenju®?. 3) Opis eksperimenata koji potvrduje ove zakljutke moze se naéi u Glanku: J. H. Morecroft and A. Turner, Forces on Magnetically Shielded Conductors, J. A/EE, vol. 48, str. 25-27, januar 1929; analiti¢ko razmatranje, zasnovano na teoriji elektromagnetnog polja, dao je B. Hague u knjizi Electromagnetic Problems in Electrical Engineering str. 152-159, Oxford University Press, Njujork, 1929.DEO 1—2) ROTACIONE MASINE ul Razmatrajuéi stvari sa gledi’ta zakona Blo i Bli, dolazi se do zakljucka da je rad generatora i motora zasnovan na fizickim reakcijama kojima su izlozeni pro- vodnici smeSteni u magnetnom polju. Kad izmedu fluksa i provodnika postoji re- lativno kretanje, u provodniku se indukuje napon} kad kroz provodnik teée struja, on je izlozen dejstvu izvesne sile. U vezi s ovim treba imati u vidu da se masine tije su pojedinosti prikazane na sl. 1-1 do I-11 uglavnom sastoje od dve garniture namotaja, jedne na statoru i druge na rotoru. Namotaj Gija je osnovna namena da proizvede fluks je pobudni namotaj (ili induktor), a onaj u kome se indukuje napon je induktni namotaj. Vaina injenica koju uvek treba imati na umu jeste da su pojave koje se odi- gravaju u obrtnoj masini kad ona radi kao motor i kad radi kao generator zajednitke. T motori i generatori, kad rade, imaju provodnike kroz koje protive struja i koji se nalaze u magnetnom polju, a kako provodnici tako i fluks kreéu se odredenom br- zinom jedni prema drugima. Tako se proizvode i obrtni momenat i napon usled ro- tacije. U stvari, posmatranjem samih namotaja ne bi se izmedu generatora i mo- tora u smislu Zeljene radne funkcije mogla napraviti razlika dok se ne bi utvrdio pravac toka snage. U konstruktivnom pogledu, generatori i motori istog tipa raz- likuju se samo U pojedinostima potrebnim za najbolje prilagodavanje masine njenoj nameni; svaki motor ili generator moze se upotrebiti za pretvaranje energije u oba smera. Rezultantni obrtni momenat u generatoru je oporni momenat koji se protivi obrtanju. To je momenat koji pogonski motor mora da savlada, a to je i mehanizam preko koga se za vece odavanje elektritne snage zahteva veca dovedena mehanitka snaga. U motoru, napon indukta usled rotacije dejstvuje nasuprot dovedenom na- ponu i naziva se kontra e. m. s. Sve ove postavke su specifitni jasni izrazi reverzi- bilnosti koja karakteri’e sve elektromehanitke procese pretvaranja energije, Za- nimljiva primena ove reverzibilnosti je elektriéno ko%enje motora pri emu motor deluje kao generator primajuéi mehanitku energiju od delova u pokretu i pretva- rajudi je u elektriénu energiju koja se uni8tava u otporniku ili vraca u mrezu. Na taj nadin elektri¢na lokomotiva na nizbrdici mo%e pomocu dva vida pretvaranja energije da isporucuje jedan deo energije potreban drugoj lokomotivi na usponu. Prirodno je, prema tome, oéekivati da podrobne analize generatora i motora budu sli¢ne u sustini. Prougavanje proizvodenja obrtnog momenta u motoru pred- stavlja istovremeno prouéavanje proizvodenja otpornog obrtnog momenta u gene- ratoru; provtavanje proizvodenja e. m. s. u generatoru predstavija istovremeno prougavanje proizvodnje kontra e. m. s. u motoru, Ova dva proutavanja predstav- Ijaju osnovu analize ma¥ina. Primer 1-1, Raspodela fluksa u vazduSnom procepu_donekle idealizovane dvopolne ‘maine ima pravougaoni oblik talasa prikazan u sl. 1-12. Fluks po polu je 0,01 Wb, Indukt se obrée brzinom od 1200 ob /min. Polotaj jedne kanure indukta u trenutku kad obuhvata najveti fluks pokazan je u ab, Pola obriaja kasnije, kanura je u a’6’, gde opet obuhvata najveGi fluks, ali u supromom smeru, Kanura ima Cetiri navojka i celo to vreme kroz nju protiée stalna struja od 10,0 A. a) Neposrednom primenom Faradejevog zakona o indukeiji izratunati napon kanure za vreme toga kretanja, 5) Yzratunati napon kanure metodom Ble. ¢) Izratunati elektritnu snagu koja se pojavijuje za vreme kretanja. d) Odrediti mehanitki obrtni momenat indukta usled elektromagnetnog dejstva. ¢) Tzraéunati mehanitku snagu pod d) i uporediti je sa snagom pod c). Rekenje. a) Zbog pravougaone raspodele fluksa i jednolike brzine indukta fluks koji pro~ Inzi kroz kanuru menja se konstantnom brzinom u toku ovog perioda. Na polovini puta izmedu db i a’b’, na primer, fluks kroz kanuru je ravan nuli, tako da se ukupni fluks kroz kanuru menja od punog fluksa po polu do nule u jednoj Zetvrtini obrtaja. Prema jednatini 1-1, proizvedeni na- pon je12 FIZICKI POJMOVI a 4x 001 dt 1/4 x (60/1200) [GLAVA 1. =32V ‘Trenutni napon ostaje stalno na toj vrednosti u toku pola obrtaja. 7 telo induktora edstajanie po obimu vazdusnog procep magnetna indukcija SI. 1-12, Kanura indukta u pravougaonoj raspodeli fluksa 3) Ako je I aksijalna duzina gvo%da indukta a r radijalno odstojanje od srediita ‘osovine do vazduinog procepa, magnetna in- dukeija u vazduinom procepu je or wir _fluks po polu povriina po polu Linearna brzina provodnika je x 2ar = 40: vay x 2ar r S obzirom da na obe strane kanure ima ukupno osam provodnika, proizvedeni napon, prema jednaéini 1-4, je 0,01 8x “x 1X 40 nr = 3,2V rir ¢) Odgovarajuca elektrigna snaga je ei 3,2 x 10,0 = 32W d) Obrini momenat, izraéunat po jednatini 1-6, je 0.01 —x Ir x, alr M 8x 10,0 ¢) Kad su obrtni momenti i brzina poznati, snaga se mote dobiti iz izraza Snaga = 2nM x (brzina u ob /sec) 08 1200 oo = Inx =2W Ovaj rezultat je, naravno, jednak rezultatu pod ¢), s obzirom da oba izra%avaju ¢injenicu da je izvrseno elektromehanitko pretvaranje energije brzinom od 32 W. Nigde u ovom primeru nije reteno da li je masina generator ili motor. Mogla bi biti ili jedno ili drugo. Kad je proizvedeni napon takvog polariteta da se suprotstavlja struji od 10,0 A, elektrigna snaga se apsorbuje i masina radi kao motor. Kad je proizvedeni napon takvog polari- teta da dejstvuje u smeru struje od 10,0 A, magina radi kao generator. b. Tumacenje pomocu magnetnog polja. Drugo jedno gledi’te na elektrome- hani¢ko pretvaranje energije posredstvom magnetnog polja sastoji se u tome da se to pretvaranje smatra kao rezultat dva komponentna magnetna polja koja teze da se poravnaju tako da osa severnog pola jednog dela masine bude direktno sup- rotétavljena osi juznog pola drugog dela magine. Komponentna polja stvaraju na- motaji na odgovarajucim delovima mavine. Fizi¢ki posmatrano, proces je isti kao kad bi se dva Sipkasta magneta, koji se mogu okretati oko svojih sredista na isto} osovini, poravnala tako da im ose budu paralelne a da im se suprotni polovi suée- Jjavaju. Ovo shvatanje moze da bude esto veoma korisno pri prougavanju proiz- vodnje obrtnog momenta magina; ono je isto tako najpodesnije za razjaénjenje osnovnih karakteristika zajedni¢kih svima maSinama za elektromehanitko pretva~ ranje energije. Struje u namotajima masine stvaraju magnetni fluks u vazdusnom procepu izmedu statora i rotora, pri demu se magnetno kolo zatvara kroz gvoZde statora i rotora, kao Sto je prikazano u sl. 1-7 i 1-8. Ove okolnosti odgovaraju postojanjueee DEO 1—2] ROTACIONE MASINE 13 magnetnih polova kako na statoru tako i na rotoru, a broj ovih polova zavisi od spe- cifi¢ne konstrukcije namotaja. Ovi polovi su Sematski prikazani na sl. 1-13 za veoma uprogéenu dvopolnu masinu. Ose magnetnih rolja naznatene ovde su magnetne ose pojedinih polova, Stator na sl. 1-13 je sa isturenim polovima (ij. polovima koji vire iavan cilindriéne povréine) a rotor s neisturenim polovima (77. s potpuno cilin- driénom povrsinom), mada magine u praksi mogu imati neistcrene polove bilo na rotoru, bilo na statoru, bilo i na rotoru i na statoru. SI. 1- 14 pokazuje jednu slitnu masinu sa neisturenim polovima i na rotoru i na statoru; praktitan primer takve mavine je turboalternator (tj. generator naizmenitne struje sa pogonom pomocu parne turbine), Giji stator je pokazan u sl. 1-4, a cilindriéni rotor u sl. 1-15. Ose sa polja stotora ¥ os0 polio / stator sa Bali os0 potja ‘eed rotor las vozdugni: Li precee VS SI. 1-13. Uproséena dvopolna magina s Sl. 1-14, Upro&éena dvopolna magina s isturenim statorskim polovima. Osa polja neisturenim polovima na rotoru i statoru. rotora zavisi od elektritnih uslova u Ose polja zavise od elektritnih uslova u namotajima rotora namotajima ovih polja ne moraju ostati nepokretne u prostoru ili u odnosu na stator ili rotor, koja se ¢injenica moZda moée lakée prikazati na konstrukciji sa neisturenim polovi- ma prema sl, 1-14, Kod nekih maiina ose ostaju nepokretne u prostoru, kod drugih, medutim, obréu se jednolikom ugaonom brzinom. Kod vecine magina koje cemo prouéavati fluks po polu ostaje konstantan pri ustaljenim uslovima rada. SL. 1-15. Dvopolni cilindritni rotor turboalternatora od 10 714 KVA, 7 500 kW, 13,8 KV, 3 faze, 60 Hz, 3 600 ob Jmin (Allis-Chalmers Manufacturing Company) Obrtni momenat se proizvodi medusobnim dejstvom dva komponentna magnetna polja. U sl. 1-13 i 1-14, na primer, severni i juéni pol rotora bivaju priv- laceni od judnog i severnog pola odnosno odbijani od severnog i juznog pola sta-14 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. tora, a iz ega proizlazi obrini momenat na rotoru sa smerom obratnim smeru kazaljke sata, Treba imati u vidu da i na rotor ina stator deluje obrini momenat iste veli¢ine; obrtni momenat na statoru se prosto prenosi kroz postolje masine u temelj, s obzirom da stator nije slobodan da bi se obrtao. Veligina obrmog momenta je srazmerna proizvodu jacina magnetnih polja, a zavisi i od ugla 8 koji zaklapaju ose polja. Za dvopolne maine se obrtni momenat stoga menja od nule za 8 = 0° do maksimuma za 8 = 90°ii vraéana nulu za 8 = 180°, a zatim se ovaj poluciklus ponavija u negativnom smeru za opseg od 180 do 360°. U glavi 3 je pokazano da je pri sinusoidnoj raspodeli fluksa u vazdusnom procepu (tj. kad se magnetna indukcija menja sinusoidno sa rastojanjem po obimu vazdus- nog procepa) obrini momenat srazmeran sinusu ugla 8; ovaj slutaj je za mavine naizmeniéne struje najée8¢i,a za ma8ine jednosmerne struje omoguéuje kvalitativno taéne zakljutke. Ugao 3 se obitno naziva ugao obrinog momenta ili ugao snage. Primer 1-2. Primenjujuci tumacenje medusobnog delovanja magnetnih polja pokazati da se elektromagnetni obrtni momenat ne moe ostvariti upotrebom éetvoropolnog rotora u dvo- polnom statoru, Resenje. Razmotrimo uproséeni motor na sl. 1-12 sa dva pola na statoru i Zetiri na rotoru. Ose rotorskog polja zaklapaju proizvoljni ugao sa osom statorskog polja. Oba para polova na ro- toru imaju jednake jatine da bi se izbegla neuravnoteZena radijalna magnetna sila Sto bi dovelo do opterecenja lezZi8ta i izazivalo vibracije. Na osi N,N, pol Nj izlozen je privlagenju pola S Conran i odbijanju pola N, dime se stvara obrini momenat sup- Borfa’sho9 rotan smeru kazaljke sata. Pol N, biva isto tako odbijan fod pola NI privlaten od pola S,'time se stvara isti toli- LAS ki obrtni momenat ali u smeru kazaljke sata, Prema to- me, rezultantni obrtni momenat je ravan nuli, Slitna si- Nyse rotorsein — tacija je i na osi S,S,, tako da rezultantnog elektromag- polove netnog obrtnog momenta nema, Isti rezultat se dobiva razmatranjem ma koje kombinacije nejednakih brojeva rotorskih i statorskih Qh polova. Prema tome, opsti zakljuéak glasi da sve rota- cione magine moraju imati isti broj polova na statoru ina rotoru, Ovaj zakljutak vadi isto tako i za generatore, jer ako se ne proizvodi otporni obrtni momenat, ne moze biti ni reakeije na mehani¢ku pogonsku snagu pa ni pretvaranja energije. Prema tome, pri radu motora i generatora, magnetna polja teZe da se postroje, pol naspram pola, Kad se njihovo potpuno poravnanje sprecava dejstvujuéi na rotor mehanitkim obrtnim momentom iz nekog izvora mehanitke energije, nastupice pretvaranje mehanitke energije u elektriénu — mavina radi kao generator. Kad se, naprotiv, njihovo potpuno poravnanje spreava time Sto se obrtni momenat prenosi na neko mehanitko optereéenje na vratilu, nastaje pretvaranje elektriéne energije u mehanigku — mafina radi kao motor. Dobija se predstava da rezultantno mag- netno polje oba namotaja dejstvuje kao posredno skladiste energije, koja odatle mote teéi bilo u pravcu elektriéne energije raspolozive na krajevima matine, bilo u praveu mehanicke energije raspolozive na vratilu, u zavisnosti od uslova koje odreduje uredaj povezan sa krajevima maine i sa vratilom. Prirodno je otekivati da ce prilikom kvantitativnog formulisanja ovog raz- matranja glavnu ulogu igrati energija nagomilana u magnetom polju. Takva kvan- titativna formulacija je data u glavi 2, gde je pokazano da se elektromagnetni obrtni momenat mo%e izraziti kao brzina promene nagomilane magnetne energije prilikom ugaonog kretanja rotora. Analiza maSina izrazena na taj nacin postaje odredivanje za specifitne oblike maSina ugaone brzine kojom se nagomilana magnetna energija menja kao funkcije napona i struja u namotajima, i obrtnih momenata i brzina vratila. Druga jedna kvantitativna formulacija, 2a mnoge svrhe neposrednija, za- snovana u sustini na Faradejevom zakonu i na principu konzervacije energije, data Sl. 1-16, Uproséena magina s dvopol- nim statorom i Zetvoropolnim rotoromDEO 1-3] ELEKTRICNI GENERATORI 15 je u glavi 3, Za ustaljeno stanje rada obiénih elektromagnetnih rotacionih magina dobijaju se, naravno, isti krajnji rezultati polaze¢i sa razlititih posebnih gledista; da ée se ova gledi8ta do izvesne mere podudarati, moze se prema tome o¢ekivati w izlaganju dopunskih specifitnih pojedinosti. Tzrazito preimuéstvo gledi’ta magnetne energije sastoji se u tome da omo- guéuje kombinovanje prve dve od pet pojava navedenih u dl. 1-1. Sile koje teZe da dovedu feromagnetni materijal u pravac najgu8éeg dela polja mogu igrati vainu ulogu u masinama s isturenim polovima, kao sto su one na sl. 1-8 i 1-10. Ove sile su stvarno glavni radni mehanizam izvesnih malih motora, poznatih pod nazivom reakcioni sinkroni motori (ili reluktantni motori), a one su naravno i radne sile mnogih sprava sa translatornim kretanjem tipa elektromagneta sa pokretnim jezgrom. Njihovo prisustvo u izvesnim rotacionim ma’inama samo ukazuje da pri odre- divanju magnetne energije treba uzetiu obzir i odgovaraju¢i specifi¢ni geometrijski oblik gvoZda. Osim toga, gledi’te magnetne energije pruza potrebnu podlogu za konaéno osnovno razumevanje prelaznih zbivanja u masinama za pretvaranje ener- gije, za razliku od prostijih pojava ustaljenog stanja Kojima je posvecen veti deo ove knjige. Jo8 vecu vainost ima ¢injenica da ovaj postupak pomo¢u magnetne ener- gije dozvoljava da se elektromagnetne rotacione maine povezu i uporede s drugim tipovima magina za elektromehanitko pretvaranje energije. 1-3. Elektrigni generatori. Videli smo da se u elektriénim generatorima vréi direktna primena Faradejevog zakona, s obzirom da je napon indukovan u kanuri ili namotaju odreden vremenskom brzinom promene fluksa koji prolazi kroz taj namotaj. U generatorima kako naizmenitne tako i jednosmerne struje, induk- torski namotaji koji stvaraju fluks pobuduju se iz izvora jednosmerne struje: ovaj odaje jednosmernu struju Konstantne jatine stvarajuéi konstantan fluks u vazdu8- nom procepu i gvo%du maine. Induktni namotaj je vezan za mreZu kojoj treba da se isporutuje elektriéna energija. Kad se obrée bilo indukt bilo induktor, relativ- nim kretanjem indukta i fluksa proizvedenog strujom pobudivanja prouzrokuju se periodiéne promene fluksa koji prolazi kroz namotaj i otuda dolazi do indukcije napona u induktnom namotaju. ji pojam o radu generatora mode se dobiti razmatrajuéi indukovane napone u induktima veoma upro&¢enih generatora naizmenitne i jednosmerne struje. Ovakvo razmatranje je glavni predmet ovog odeljka. Prethodne kvantita- tivne pojedinosti su odlozene za glavu 3. a. Sinhroni generatori (alternatori). S retkim izuzecima, induktni namotaj alternatora je na statoru, a pobudni namotaj je na rotoru, kome se pobudna struja dovodi preko Rliznih prstenova pomotu ugijenih dirki. Klizni prstenovi se mogu videti na sl. 1-10 i 1-15. Konstruktivni obziri nalazu da se namotaji tako rasporede; pobudna struja je obiéno mnogo manja od struje indukta, te je povoljnije da na ro- toru bude namotaj za manju struju i da se prelazenje velike struje preko Kliznih Kontakta izbegne. Uproséeni alternator je prikazan na sl. 1-17. Izabrana je dvopolna maSina, a istureni polovi su prikazani samo radi simboliénog predstavijanja, Induktni namotaj, koji se sas- kanuro od N toji od jédne jedine kanure od N navojaka, na- 9@70/aka znaven je dyema svojim stranama a i -a pos- tavljenim na dijametralno suprotnim tatkama statora.Provodnici koji obrazuju ove strane na- sopra paralelni su sa vratilom ma¥ine. Rotor se okrece konstantnom brzinom n [ob /min] po- tent i moc invora mohanicke energie Spojenng sa Shi. reat! pli dite vratilom alternatora. od jedne kanure16 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. Cilj je da se u namotaju indukta stvori sinusoidni naizmeniéni napon. Raz~ matranje jednagine Blo, 1-4, pokazuje da pri stainoj brzini v kriva koja predstavlja napon u provodniku u zavisnosti od vremena ima isti oblik kao kriva magnetne indukcije u zavisnosti od rastojanja po obimu, Da bi se napon u provodniku me- njao sinusoidno s vremenom r, magnetna indukcija B mora biti sinusoidna funk- cija ugla 6 kojim je odreden polozaj provodnika na obimu vazdusnog procepa. Promena magnetne indukcije u vazdusnom procepu prakti¢no izvedenih alterna~ prostorna rospodela imagnetne indukcije Bmor 308 28 5 3 konuro so & 3 a. N navojaka S 2 ugao @ vremet = po obimu © & vazdusnog © : preeeso’? § : 8 é 8 5 2 € SL. 1-18. Induktni namotaj u sinuso- SI. 1-19. Kriva napona u kanuri idnoj raspodeli fluksa tora moze biti priliéno bliska sinusoidnom obliku, kao Sto se vidi u razvijenom di jagramu na sl, 1-18. Kad se rotor okreée, sinusoidni fluks preseca strane namotaja aia. Stvoreni napon u namotaju (sl. 1-19) otigledno je funkcija amplitude krive magnetne indukcije i stalne brzine rotora. Napon namotaja prolazi kroz kompletan ciklus vrednosti pri svakom obrtaju dvopolne magine na sl. 1-17, Period naponskog talasa je, prema tome, 60 /n sekundi, a njegova uéestanost /60 Hz. Dvopolni alternator mora zato da se okreée sa 3600 ob /min da bi proizveo napon uéestanosti 60 Hz. tn? pston” wy 3 MW gl a, a | fe jae ~~ krajevi indukte SI. 1-20. Uproséeni 4-polni jednofazni SI. 1-21, Razvijena Sema generatora e sinhroni generator sa sl 1-20 Sinhrone masine ve¢inom imaju vise od dva pola. Kao specifiéan primer sl. 1-20 pokazuje veoma uprog¢eni 4-polni jednofazni sinhroni generator. Induktni namotaj se ovde sastoji od dve kanure aj,—a, i a,—d,. Ove dve kanure su ve- zane na red svojim krajevima, kao sto pokazuje sl. 1-21, na kojoj su dve kanure prikazane razvijene u ravan. U trenutku koji odgovara sl. 1-18, polozaj etiri strane kanure u odnosu na krivu magnetne indukeije je pokazan u sl. 1-22, Kad masina ima vise od dva pola, uobiéajeno je da se u potetnom stadijumu teorijskih prou- éavanja posmatra radi upros¢enosti samo jedan par polova, a da se ima na umuDEO 1—3] ELEKTRICNI GENERATORI 17 da elektritni, magnetni i mehanitki uslovi u pogledu svih ostalih polnih parova predstavijaju u sustini ponavijanje uslova za par Koji se prouava. Sa toga razloga je uobitajeno da se uglovi izrazavaju u elekerignim stepenima ili elektriénim radija- Indbkaie po Shine lugao Ou elektrignim stepenima Sl. 1-22. Trenutni polo%aj kanura indukta u odnosu na sinusoidnu raspodelu fluksa nima umesto u mehanitkim jedinicama. Smatra se da jedan par polova magine sa P’ polova obuhvata 360 elektricnih stepeni ili 2 elektri¢nih radijana, dok je, naravno, potrebno svih p’ polova da bi se obuhvatilo 360 mehanitkih stepeni ili 2x meha~ nitka radijana, Iz toga sleduje da je*), Ugao u elektritnim jedinicama — S (ugao u mehanitkim jedinicama) (1-7) Prema tome, svaki navojak iz sl. 1-20 obubvata 180 elektritnih stepeni ili polja ciklusa krive fluksa, ba’ kao Sto je to sa namotajem u sl. 1-17. Ovako postay- Vjene kanure nazivaju se dijametralne kanure (ili kanure sa punim korakom). Napon kanure magine sa p’ polova prolazi kroz ceo ciklus vrednosti svaki put kad pored Kanure prode par polova, ili p’/2 puta za svaki obrt. Udestanost naponskog talasa je prema tome re fat Elie (1-8) Konsiriktivni razlozi koji nalazu da neki sinhroni generatori imaju rotore sa isturenim polovima a drugi cilindriéne rotore, mogu se bolje shvatiti pomoéu jedn. 1-8. Vecina energetskih sistema u Sjedinjenim Dréavama radi sa udestano&éu od 60 Hz, Konstrukcije sa isturenim polovima su karakteristi¢ne za hidroelcktriéne generaore, jer hidrauliéne turbine imaju relativno malu brzinu obrtanja zbog tega je potreban srazmerno veliki broj polova da bi se postigla Zeljena utestanost; kon- strukeija sa isturenim polovima se mehanitki bolje prilagodava za takav slucaj. Parne turbine, naprotiv, rade najbolje sa relativno velikim brzinama obrtanja, te su turbogeneratori obiéno dvopolne ili éetvoropolne magine sa cilindriénim ro- torom. Izgled u prescku jednog tipitnog hidroelektri¢nog generatora pokazan je u sl, 1-23. Spoljni izgled jednog savremenog turbogeneratora prikazuje sl. 1-24, ¥) U ovoj se knjizi operi’e sa brojem polova p’, a ne sa brojem parova polova p kako je to inage (i u evropskoj pa i u ameriéko} literaturi) uobitajeno, Stoga itaoci moraju imati na umu da je p’ = 2p. —Prim, red. 2 Blektriéne matine18 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. fi p.om pobud. gener. Ejgiovni pob. generator, pobud.nametaj rot. ainotoj statoro pacci rotora Fegulator lopatico lopat.provodneg kola rotor, turbine spirale Sl. 1-24. Spoljni izgled generatora naizmenigne struje 40.000 kW, 3600 ob /min, koji pokreée Kondenzaciona tandem-kompaund parna turbina (Allis-Chalmers Manufacturing Company)ae DEO 1—3] ELEKTRICNI GENERATORI 19 Treci tip pogonske magine koji se danas upotrebljava za generatore naizmenitne struje jeste gasna turbina. Konstrukcija generatora je u sustini ista kao kod onih koji se primenjuju sa parnim turbinama. Energetsko postrojenje sa gasnom tur- binom prikazuje sl. 1-25. Sl. 1—25, Energetsko postrojenje sa gasnom turbinom. U kockastom oklopu je generator na- izmenitne struje 3500 kW, 3600 ob/min, 60 Hz. ‘Manje maiine ispred njega su pobudna magina 1 motor za puitanje u rad. Gasna turbina je pozadi. (General Electric Company). Sl. 1-26. Uproséeni dvo- SI, 1-27. Uproséeni get- Sl. 1-28. Semazvezdaste polni trofazni generator i trofazni gene- _sprege namotaja isl, 1-27 Sa veoma retkim izuzecima, sinhtoni generatori su trofazne mavine zbog preimuéstava trofaznog sistema pri proizvodnji, prenosu i koriScenju velikih ko- ligina energije. Za proizvodnju tri napona, fazno pomerena u vremenu za 120 elek- triénih stepeni, treba upotrebiti najmanje tri kanure, fazno pomerene u prostoru za 120 elektritnih stepeni. Na sl. 1-26 predstavijena je uproSéena 3-fazna 2-polna magina s po jednom kanurom za svaku fazu. Tri faze su obelezene slovima a, 6 ic. Uproséena 4-poina maiina, prikazana na sl. 1-27, mora imati dve garniture20 FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. takvih namotaja. Uproséena mavina sa p’ polova morala bi imati p' /2 takvih garni- tura namotaja. Po dve kanure u svakoj fazi na sl. 1-27 vezane su na red tako da se njihovi naponi sabiraju, a tri faze se onda mogu spregnuti bilo u zvezdu bilo u trou~ gno, Sl. 1-28 pokazuje Kako se namotaji vezuju da bi obrazovali zvezdu. Sl. 1-29 pokazuje simbolitnu oznaku primenjenu u Semama mreza kada treba pojedinatno predstaviti sve ti faze i kolo jednosmerne struje. Sl. 1-30 pokazuje oznaku koja se upotrebljava u jednolinijskim (,jednopolnim") Semama za trofazna postrojenja (u Kojima se, radi uproséavanja, prikazuje samo jedna od triju faza, a podrazumeva se i prisustvo ostalih dveju). Sprega namotaja trofaznog generatora u si. 1-30 moze SL. 1-30, Prikazivanje generatora _naizme- nigne struje pomo- Sl. 1-29. Simboligno predstavljanje tro- éu samo jedne linije faznog generatora spregnutog u zvezdu Giednopolna* Sema) se po 2Zelji oznatiti stavijajuci znak zvezde Y ili trougia A u krug kojim je prikazan generator. Svi namotaji na sl. 1-17, 1-20, 1-26 i 1-27 su dijametralni, koncentri- sani namotaji, zato Sto su dve strane, kao to je a i -a, bilo koga namotaja medusobno razmaknute za 180 elektriénih stepeni ili za pun polni korak, i Sto su svi zavojci jedne garniture koncentrisani u jednom paru Zlebova, Praktiéno izvedeni namotaji generatora naizmenitne struje obiéno ne odgovaraju ni jednom od ova dva uslova, tb cilju da se konstrukcioni materijal sto bolje iskoristi i, kao sto ée biti pokazano uel. 4, da naponi na krajevima mavine budu sto priblizniji sinusoidi. Potpuno isti opsti: principi koje smo upravo razmotrili vaze i za praktiGnije slucajeve. ‘Kada se, kao to je reéeno u prethodnim razmatranjima, celokupni magnetni fluks stvara pomoéu namotaja jednosmerne struje, odgovarajuéi napon indukovan 1 induktnom namotaju naziva se napon usled pobude. Ovaj napon se javlja ne samo kad sinhrona magina radi kao generator veé i kad proces pretvaranja energije pro- meni smer i maSina radi kao motor. Napon usled pobude je ravan naponu na kra- jevima indukta samo kad je struja indukta ravna nuli. Kad postoji izvesna struja in- Gukta, induktni namotaj stvara i sam izvestan komponentni talas fluksa u vazdusnom procepu — talas fluksa koji, u skladu sa tumavenjem pomocu magnetnog polja, Teaguje na talas stvoren pobudnim namotajem kako bi se proizveo elektromagnetni obrtni momenat. Magnetno dejstvo struje indukta morace biti uzeto u obzir docnije pri kvantitativnoj analizi radnih karakteristika mavine. ‘Otporni elektromagnetni obrtni momenat u gencratorima naizmenitne struje 1 osnovi je istovetan sa pogonskim obrtnim momentom u odgovarajucim motorima. Ovde stoga neée biti posebno govora o elektromagnetnom obrinom momentu. Prethodna razmatranja 0 obrtnom momentu izlozena su u al. 1-4. b. Generatori jednosmerne struje. Induktni namotaj generatora jednosmerne struje je na rotoru, a struja se sa njega odvodi preko ugljenih dirki. Pobudni namo- taj je na statoru. Opsti izgled sklopljenog generatora jednosmerne struje vidi se na sl. 1-31. OpSta konstrukcija maine data je Sematski na sl. 1-7. Sl. 1-32 predstavlja veoma uproséen dvopolni generator jednosmerne struje. Induktni namotaj, koji se sastoji od jedne jedine dijametralne kanure sa N navo- jaka, prikazan je dvema njenim stranama a i -a postavijenim u dijametralno suprot-DEO 1-3] ELEKTRICNI GENERATORI 21 nim tatkama rotora tako da su provodnici paralelni sa vratilom masine. Rotor se normalno obrée jednolikom brzinom pomoéu izvora mehanitke energije povezanog sa vratilom. Kao $to je veé pomenuto, raspodela fluksa u vazdusnom procepu obic- : Sl. 1-31, Generator jednosmerne struje, nominalne snage 600 kW, 240 V, 900 ob /min, Sastavni deo sinhronog motorgeneratora sa pogonskim motorom nazivne snage 875K, 4160 V,900 ob /min, 3 faze, 60 Hz (Allis-Chalmers Manufacturing Company) no iti vise na talas sa spljo8tenim vrhom nego na sinusoidu koju nalazimo kod generatora naizmenitne struje; relativni polozaj dveju strana kanure u odnosu na takav talas fluksa biée u datom trenutku kao to pokazuje sl. 1-33, Sem u pogledu oblika talasa, situacija je u su8tini ista kao za uproscen generator naizmenigne struje pokazan u sl. 1-18: na sl. 1-33 krecu se provodnici a ne magnetno polje, ali sena~ pon indukuje relativnim kretanjem. Premda se u krajnjoj liniji tezi proizvodenju jedno- smernog napona, indukovani napon u pojedinim kanu- rama indukta je naizmeniéni napon koji, pri konstantnoj brzini maine. ima u zavisnosti od vremena isti.oblik ta- lasa kao raspodela fluksa u zavisnosti od rastojanja po obimu prikazana na sl, 1-33. Naizmeniéni oblik talasa mora se prema tome usmeriti pre nego Sto dospe na kra- jeve madine. Ovo usmeravanje se postize mehanitki po- moéu komutatora, koji se sastoji od cilindra sastavljenog od bakarnih segmenata, medusobno izolovanih lisku- Sl. 1-32. Uproséeni genera- nom i ugradenih na vratilu ali izolovanih od ovoga. Ne- _ 't jednosmerne struje pokretne ugljene dirke nalezu na povrSinu komutatora i spajaju namotaj sa krajevima indukta ma8ine. Komutator i dirke se lepo vide na sl. 1-31. Potreba komutacije, sa ciljem da se dobiju jednosmerni naponi i struje, jeste razlog da se induktni namotaj ma’ina za jednosmernu struju postavlja na rotor. Za upros¢eni generator sa sl. 1-32, komutator bi imao oblik kao na sl. 1-34. Za pokazani smer obrtanja, Komutator spaja u svakom trenutku stranu kanure22 c FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. ispod juinog pola sa pozitivnom ditkom, a onu pod severnim polom sa negativnom dirkom. Kad se smer obrtanja promeni, polaritet dirki se menja. U_slutaju samo jedne induktne kanure komutator usmerava obe poluperiode talasa i oblik napona prostorna raspodela /nagnetne indukcije ‘ugao @ luka kroz vardugni procep -g- -—---4----}------ bo obimu SL. 1-33. Induktni namotaj i oblik krive fluksa izmedu dirki pretvara u oblik prikazan na sl. 1-35, omoguéujuéi da se u spoljnom kolu dobije jednosmerni napon. Srednja vrednost ovog napona u vremenu Zavisi od brzine maine i srednje ordinate polutalasa krive fluksa. Namotaj za jednosmernu struju sa sl. 1-34 je, naravno, toliko uproScen da je nerealan u praktitnom smislu, zbog tega ée biti vaino da se docnije podrobnije ispita dejstvo Komutatora i njihov uticaj na napon indukta. Kao i u generatoru naizmenitne struje, kroz pobudni namotaj generatora jednosmerne struje teée Konstantna jednosmerna struja ion mora dakle biti_vezan za izvor takve struje. Postoje dve opste moguénosti: pobudni namotaj moze biti vezan za neki izvor jednosmerne struje koji je elektri&ki nezavisan od mavine, dime se dobiva generator sa nezavisnim pobudivanjem, ili, s obzirom da sam indukt pred- stavlja izvor jednosmere struje koji moze elektri¢nom energijom snabdevati_ne samo spoljne potro’aée veé i sopstveni pobudni namotaj, generator moze biti sa samopobudivanjem, U ovom drugom slutaju, u gvozdu maSine mora biti remanen- tog magnetizma da bi proces samopobudivanja mogao da poéne. N ugijena = dirka 3 2 bakarn! 3 Segmenti = komutatora = & 2 $ § g s s € q weme t Si. 1-34, Uproséena masina jednosmerne stru- SI. 1-35. Kriva napona izmedu dirki je sa komutatorom. Simboliéna Sema veza generatora sa nezavisnim pobudivanjem data je u sl. 1-36. Potrebna pobudna struja je veoma mali deo struje indukta — velitina reda 1 do 3% u prosetnom generatoru. Malim iznosom snage u pobudnom kolu generatora sa nezavisnim pobudivanjem moze se regulisati u velikom iznosu snagaDEO 1—3] ELEKTRICNI GENERATORI 23 u_kolu indukta; ova amplifikacija se u stvari postize clcktrodinamitkim putem. Takvo regulisanje se na najprostiji natin ostvaruje pomoéu otpornika u pobudnom kolu. Otpornikom se relugise pobudna struja, a time i visina krive magnetne induk- obudni, ir Remora; indukt pobudni nametaj / ko izvery eS tenj induke a Jeanosmerne opterecenju ko opterecenju dirko otpornik pobudnog kolo dirko Sl, 1-36, Simboligna Sema gencratora jedno- Sl, 1-37. Simboligna Sema rednog generatora smerne struje sa nezavisnim pobudivanjem jednosmerne struje cije; na taj natin postize se i regulisanje napona generatora. Generatori sa neza- visnim pobudivanjem upotrebljavaju se obiéno kad se regulisanju napona indukta i odate snage pridaje narodita vaznost. Pobudni namotaji_generatora sa samopobudivanjem mogu se napajati na tri razna natina, Pobudni namotaji se mogu vezati na red sa induktom (sl. 1-37) dajuci redui generator. Pobudni namotaji mogu se vezati paralelno sa induktom (Sl. 1-38), dajuci otoéni generator. Najzad, pobudni namotaj se moze sastojati iz dva dela (sl. 1-39.) od kojih je jedan vezan sa induktom na red a drugi paralelno, sto daje slozeni ili Rompaundni generator. Pobudna struja rednog generatora je ista kao struja opterecenja, usled éega se fluks u vazdusnom procepu, pa prema tome i napon menjaju u Sirokim granicama sa optereenjem. To ima za posledicu da se redni generatori ne upotrebljavaju éesto. Napon ototnih generatora pada malo kad opterecenje raste, ali ne u tolikoj meri da bi bio nepodesan za mnoge svrhe. Slozeni generatori normalno su povezani tako da m. m. s. rednog namotaja po- otpornik redni pobudnog kolo Pobudni namotoj otpornik u pobudnem kolu indukt indukt : ko. ka : opterecenju opteredsnju dirko 7 dirko pobudni nomotoj otegni pobudni namotoj Sl, 1-38, Simboliéna Sema ototnog generatora Sl, 1-39, Simboliéna Sema slozenog (kompa- jednosmere struje und) namotaja maze otoéni namotaj. Preimuéstvo toga sastoji se u tome Sto dejstvom rednog na- motaja fluks po polu moze da raste sa optereéenjem, sto ima za posledicu da je izlazni napon skoro konstantan ili da se éak i malo penje kad optereéenje raste. Otogni pobudni namotaj obiéno ima mnogo navojaka od srazmerno tanke Zice. Redni namotaj, namotan spolja, sastoji se od malog broja navojaka srazmerno24 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. debele Zice, jer mora da propuita celu struju indukta magine. Napon kako otognog tako i slozenog generatora moze se regulisati u razumnim granicama pomotu ot- pornika u otoénom kolu. Kao Sto je sluéaj sa generatorima naizmeniéne struje, tako i indukt generatora jednosmerne struje stvara jednu komponentu fluksa u vazduSnom procepu kad je mavina opterccena, koje dejstvo éemo docnije razmatrati. Isto tako je otporni elek- tromagnetni momenat optere¢enog generatora jednosmerne struje u osnovi isti kao pogonski obrini momenat odgovarajuéeg motora. 1-4. Elektrigni motori. Svih pet osnovnih pojava primenjenih za elek- tromehanicko pretvaranje energije su reverzibilne. Shodno tome, treba otekivati da svakoj vrsti elektritnog generatora odgovara po jedan tip elektritnog motora. Uvideli smo stvarno da se oba procesa — proces stvaranja napona i proces stvaranja sile ili obrtnog momenta — odigravaju istovremeno na bazi akcije i reakcije kako u generatorima tako i u motorima. Proces stvaranja obrtnog momenta ili sile u elek- tromagnetnim maginama moze se analizovati sluze¢i se zakonom Bli ili, mahom jo uspeSnije, oslanjajudi se na koncepciju uzajamnog delovanja komponentnih talasa fluksa rotora i statora, posmatranih kao dva magnetna polja koja teze da se poravnaju. U vaine delove elektritnih motora ubrajaju se, kao i za generatore, dve garniture namotaja, namotanih na gvozdena jezgra ili smeStenih u Zebove takvih jezgara, Motor stupa u rad kad struje u ta dva namotaja deluju tako da se na roto- ru proizvede jednosmerni obrtni momenat dovoljne jaéine da nadvlada otpor okretanju prouzrokovan optereéenjem na vratilu motora, Jedan od tih namotaja ili oba mogu biti pobudivani naizmeniénom ili jednosmernom strujom, dajuéi jednu od uobiéajenih vrsta praktitnih elektriénih motora. Kao sto je u primeru 1-2 pokazano na uproséeni natin, rotor i stator moraju imati isti broj polova da bi motor bio sposoban da funkcionixe. Kad se naizmeniénom strujom napaja jedan namotaj (induktni) a jednosmer- nom strujom drugi (pobudni namotaj), dobiva se motor poznat pod nazivom sin- Ironi motor. Ovo} vrsti motora odgovaraju sinhroni generatori razmatrani u el. 1-3a. Kao i u tim generatorima, namotaji za jednosmernu struju stavijaju se u sin- hronim motorima skoro uyek na rotor. $ obzirom da su indukovanje napona i stva- ranje obrinog momenta pojave zajedni¢ke i mocorima i generatorima, intuitivno ogekujemo da se, u induktnom namotaju motora pojavi indukovana kontra e, m. s. sliéna onoj u alternatoru. Sem toga, da bi kontra e. m. s. i napon doveden induktu mogli posti¢i odgovarajuéu ravnotezu prema Kirhofovom zakonu u ustaljenom sta~ nju, mozemo otekivati da odnos izmedu brzine obrtanja motora i uéestanosti do- vedene struje ne bude drukéiji nego onaj koji je dat jednatinom 1-8. Stvarno éemo u gl. 3 ustanoviti da ovaj odnos vazi u potpunosti, Sinhroni mototi, prema tome, rade sa apsolutno konstantnom srednjom brzinom obrtanja, odredenom brojem polova i utestanosti dovedene struje. Znatajnija odstupanja od ove brzine, sluéajno prouzrokovana elektri¢nim ili mehanitkim poremetajima, dovode do prestanka motornog dejstva i do zaustavijanja maine. Glavne konstruktivne karakteristike sinhronih motora za opSte svrhe su mahom iste kao za sinhroni generator prikazan Sematski na sl. 1-8. Rotor na sl. 1-40 pripada jednom sinhronom motoru. Na sl. 1-41 vidi se jedan tipitni sporo- hodi sinhroni motor. Jedna druktija vrsta motora, motor za jednosmernu struju, dobiva se kad se namotaji i rotora i statora napajaju jednosmernom strujom (tj. i indukt i pobudni namotaj). Indukt i pobudni namotaj mogu se vezati na red (sl. 1-42a) dajuéi redni motor, paralelno sa izvorom struje (sl. 1-426) dajuci otogni motor, ili pak jedan od namotaja — pobudni namotaj na statoru — moze bid iz dva dela, od kojih je jedan vezan na red a drugi ototno sa induktom (sl. 1-42c) dajuci sloZeni ili kompaundniDEO 1-4] ELEKTRICNI MOTORI 25 motor. Ova tri motora odgovaraju, respektivno, trima_generatorima jednosmerne struje prikazanim na Semama sl. 1-37 do 1-39. Motori za jednosmernu struju ne razlikuju se u opstim kons- truktivnim karakteristikamaod generatora jednosmerne struje. Tzvanredna preimuéstva motora za jednosmernu struju u primeni — kao 8to ée do- nije biti pokazano — sastoje se u raznovrsnosti radnih ka- rakteristika koje pruzaju mo- guénosti otoénog, rednog islo- Zenog pobudivanja i u relati- vno visokom stupnju prilago- dijivosti. ruénom i automat- skom regulisanju. Navedimo samo jednu prostu. konstata- ciju: kad se optereenje na vratilu poveéa, redni_ motor brzo gubi brzinu, otogni mo- tor radii dalje sa skoro istom brzinom, a slozeni motor sma- njuje donekle brzinu negde izmedu ova dva krajnja sluéa- ja, 8to zavisi od odnosa jagina redne i otoéne pobude. Trega varijanta pobudi- vanja namotaja statora ili ro- tora na motorima bila bi da se oba namotaja napajaju naizmenitnom strujom. Naj- obigniji primer je asinhroni SI. 1-40. Rotor sinhronog motora nominalne snage 60 HP, 2200 V, 3 faze, 60 Hz, 720 ob /min. Pobudni‘namotaj se napaja iz izvorajednosmerne struje 250 V, preko kliznih prs- tenova na prednjem delu rotora, Kavezni namotaj na pol- nim nastaveima naziva se prigusni namotaj ili amortizator i sluti za startovanje dejstvujuéi kao asinhroni motor. (Allis-Chalmers Manufacturing Company) SI. 1-41. Grupa sinhronih motora od 350 HP, 400 ob /min,3 f aze, 60 Hz, sa satiniocem snage 0,8 koja pokreée Jordan-ov rafiner u jednoj fabrici papira. (Westinghouse, Electric Corporation)26 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. (indukcioni) motor, u kome se naizmenitna struja dovodi neposredno na sta- tor, a indukcijom (t). transformatorskim dejstvom) na rotor. Iako je asinhroni motor najrasprostranjeniji od svih motora, on nema neposrednog ekvivalenta medu ge~ neratorima razmatranim u él, 1-3; kao Sto ée se videti pri podrobnom analizovanju asinhronih magina, rad asinhronog generatora je potpuno moguéan, ali su nje- gove radne osobine takve da se te ma8ine retko upotrebljavaju kao generatori. pobudni nametoj . indukt indukt ko mredr ka mredi Gag dirka pobudni nomotaj a ernik | redni pobudneg kolo Pebudhi 41g; indukt ka reds dirko gy Bibeln nomen Sl. 1-42. Simboliéna Sema (a) rednog, (b) otoénog i (c) slozenog motora za jednosmernu struju. Drugi obigan primer ovog motora opiteg tipa je redni motor 2a naizmeniému struju, w kome su oba namotaja vezana na red tako dau svakome postoji ista naiz- meniéna struja. U asinhronom motoru namotaj statora je (sl. 1-43) u sudtini isti kao u sin- hronom motoru. Na rotoru, éiji primer se vidi na sl, 1-44, namotaj je elektritki zatvoren u sebe i najéeSe nema izvedene krajeve; u njemu se struje indukuju transformatorskim dejstvom od strane statorskog namotaja. Obiéna karakteristika asinhronog motora je da se brzina malo smanji kad se optereenje na njegovom vratilu poveta, premda se stepen tog smanjenja moze menjati. Tipiéni asinhroni motor vidi se na sl. 1-45. Postoji mnogo vrsta motora, koji svi rade na istim osnovnim principima ali sa razlititim radnim karakteristikama. Otporni momenti generatora predstavijaju, naravno, najvaznije Ginioce u radu generatora. NaSe podrobno proutavanje motora i generatora sastojaée se zbog toga u velikoj meri u prouéavanju obrtnih momenata i indukovanih e. m. s. Fizitke procese indukovanja ¢.m.s. obiéno je srazmerno lako zamisliti, Medutim, fizi¢ke pojave u elektritnim uredajima koji proizvode obrtni momenat i silu, nije tako lako shvatiti potpuno i na zadovoljavajudi natin, Zato je veéi deo glava 2 i 3 posvecen proutavanju dobivanja sila i obrinih momenata, najpre u veoma prostim mehanizmima, a zatim u slozenijim motorima i generato- rima. Postojanje sila i obrinih momenata potiva zasad samo na konstatacijama zakona Bli i zakona magnetnih polja.DEO 1—4} ELEKTRICNI MOTORI 27 & se SI. 1-43. Snimak izbliza statorskog namotaja asinhronog motora s kaveznim rotorom, 1500 HP, 2300 V, 3 faze, 60 Hz, 1770 ob /min (Allis-Chalmers Manufacturing Company) Sl. 1-44, Kavezni rotor asinhronog motora od 300 HP, 2300 V, 3 faze, 60 Hz, 503 ob /min (Allis Chalmers Manufacturing Company)28 FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. SI. 1-45. Asinhroni motor nominalne snage 1000 HP, 440 V, 3 faze, 60 Hz, 1780 ob /min, 7a pogon klimatizacionog kompresora vazduha (Westinghouse Electric Corporation) 1-5. Priroda problema elektriénih maiina. Prilazeci blize specifitnim metodama analize magina, treba za trenutak da tazmislimo o nasim ciljevima; koje su karakteristike ma8ina koje treba da upoznamo i to da upoznamo u dovoljno tacnom, kvantitativnom obliku? Da bi se na ovo pitanje odgovorilo treba razmot- riti Sta su mavine specifiéno odredene da rade za nas. I motori i generatori moraju nam biti dobre sluge u snabdevanju energijom, a Zelcli bismo, koliko god je to prak- tigno i ckonomski ostvarljivo, da stvorimo takvu situaciju u kojoj bi svaki zahtev gospodara bio spontano zadovoljen. Snaga ili obrtni momenat koje elektriéni motor odaje mehani¢kom uredaju koji pokreée, odredeni su u velikom stepenu zahtevima tog uredaja. Motor mora udovoljiti tim zahtevima ili prestati sa pokuSajem (ovaj prestanak se obitno mani- festuje na taj nacin 8to se motor iz mreze iskljugi dejstvom automatskih prekidaca zbog preteranih struja izazvanih pokugajima motora da udovolji zahtevima). Br- zina obrtanja pri kojoj se udovoljava ovim zahtevima snage i obrtnog momenta vazan je Ginilac odreden karakteristikama motora i op- tereéenja: radna brzina je utvrdena tackom u Kojoj je snaga, odnosno obrini momenat koji motor moze elektromagnetski da oda, ravna, odnosno ravan snazi odnosro obrtnom mo- mentu koji optereéenje moze mehanitki da apsorbuje. U sl. 1-46, na primer, kriva nacriana punom linijom prikazuje radnu brzinu jednog asinhronog motora u zavisnosti od mehanitkog obrinog momenta Koji on odaje. Isprekidana SI, 1-46, Karakteristike motora iopte- iva prikazuje mehanitki obrini momenat pot- rebenja reban ventilatoru pri raznim radnim brzinama. Kad se ventilator i motor spoje, radna tavka celine je u prescku ove dve krive — gde je ono &to motor moze da pruZi ravno onome sto ventilator moze da wzme. erzina ‘obrtni momenatDEO 1-5) PRIRODA PROBLEMA ELEKTRICNIH MASINA 29 Pogonska snaga ili obrtni momenat koji motor odaje menja se, naravno, u zavisnosti od uslova uredaja koji se pokreée. Nekim opterecenjima moze motor da udovolji pri brzini koja ostaje priblizno nepromenjena kad se opterecenje menja; takav primer pruga obiéna hidrauliéna pumpa. Druga, kao na primer obrina plota gramofona, zahtevaju apsolutno konstantnu brainu. Neka druga opet zahtevaju Sta vise da brzina bude usko uskladena s nekom drugom brzinom: izdizanje dva Ixaja vertikalnog pokretnog mosta, na primer. Automatski niSan topova u skladu sa podacima dobivenim radarskim signalima predstavija jednu primenu motora kod koje trenutni polofaj pokretane opreme mora biti taéno regulisan. Izvesne pri- mene motora, kao kod dizalica i mnogih vuénih pogona, zahtevaju po prirodi posla niske brzine i velike obrtne momente na jednom kraju radnog podrutja, a relativno velike brzine i male obrtne momente na drugom — ili, drugim retima, radnu karakteristiku sa promenljivom brzinom. Drugi uredaji mogu zahtevati pode&ljiva konstantnu brzinu (na primer, pogon izvesnih magina alatki u kojima se zahteva podeSavanje radne brzine u Sirokim granicama, ali uvek unapred paZ- Ijivo odredeno) ili podeSljivu promenljivu brzinu (dizalica je opet primer). Obrtni momenat koji je motor sposoban da prudi pri polasku, najveci obrtni momenat koji moze da daje pri radu i potrebna struja predstavijaju za gotovo svaku primenu vaine podatke, esto odlutujuée vazne. ‘Mnoge slitne primedbe mogu se uéiniti i za generatore. Na primer, napon na krajevima i izlazna snaga gencratora odredeni su karakteristikama i generatora i njegovog opterecenja. Tako, kriva nacrtana punom linjjom na sl. 1-47 prikazuje napon na krajevima otocnog_ generatora jednos- mere struje u zavisnosti od njegove izlazne elekeriéne snage, Isprekidana kriva pokazuje elektriénu snagu koju optereéenje zahteva pri raznim prikljuéenim naponima. Kad se opte- re¢enje prikljuéi na krajeve generatora, radna tatka celine generatora i opterecenja nalazi se u preseku dve krive — gde je ono sto generator moze da oda ravno onome &to opterecenje moze da uzme. Cesto se postavija uslov, uobiéajen za clektrane, da napon na krajevima ostaje ug- lavnom Konstantan u Sirokom opsegu optere- éenja. Nije retko, medutim, da se motor zdru: sa svojim sopstvenim individualnim generatorom da bi se postigla vea prilagod- Ijivost i preciznije regulisanje. U takvom slutaju moze se traZiti da se napon na krajevima menja u zavisnosti od opterecenja na izvestan poseban natin, Medu karakteristike od najveée vaznosti spadaju prema tome karakteristike obrtni momenat—brzina za motore i karakteristike napon—opterecenje za ge- neratore, naporedo sa poznavanjem granica u kojima ove karakteristike mogu da se menjaju i sa saznanjem o tome kako se ove promene mogu postidi. Neposredni predmet nase analize masina je, prema tome, da prouéimo i uporedimo ove karak- teristike za razne tipove masina, te je veti deo ove knjige posvecen tom proutavanju. Svakako da ima mnogo vaznih, interesantnih i slozenih tehnitkih problema skop- éanih sa konstrukcijom, razvojem i proizvodnjom magina, za koje ova prouéavanja predstavijaju samo uvod; vecina ovih problema ne spada u okvir ove knjiga.*) Ovo prougavanje je velikim delom zasnovano na karakteristikama ustalje- noga stanja, jer se potetnik na taj na¢in najlake upoznaje sa radom masina, Medu- 4) Za kratak opis uticaja razvoja u elektrotehnici, mafinstvu i metalurgiji na tipi¢nu modernu maginu vidi Ganak: ,,Limits to 3600 rpm Generating Units Raised, Westinghouse Engr., vol. 6, str. 131-133, septembar 1946.30 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. tim, u visti primena iz oblasti automatskog regulisanja koja sve vie dobiva zna- @aja, vazno je u prvom redu dinamicko ponaSanje celokupnog elektromehanitkog sistema u kome je magina jedna komponenta, Na primer, moze se ukazati potreba da brzina ili poloZaj vratila kojim se pokreée neko optereéenje budu regulisani u skladu sa nekom specijalnom funkcijom vremena ili neke druge promenijive. Ti- picna industrijska primena je tatno regulisanje zategnutosti u postupku namotavanja dugadkih traka nekog materijala u kolut, na primer papira. Stvoreni su uredaji za dinamitko regulisanje izvanredne tatnosti i brzine dejstva; primer za to pruza veé pomenuto praéenje aviona radarom i automatsko niSanjenje protivavionskog coruzja u skladu sa primljenim radarskim signalima, U primenama ove vrste od najveéeg znataja je prelazno clektromehaniéko ponaganje sistema kao celine; ure- daj se mora odzivati komandnom dejstvu tatno i brzo, a oscilacije se moraju hitro priguSivati. Ne samo elektri¢ke karakteristike, veé i mehaniéke osobine sistema, kao 8to su krutost, inercija i trenje, moraju biti uzete u obzir, pa Cak mogu postati i pretedni Ginioci. Uvod u takve Sire probleme dat je u poslednje tri glave. 1-6. Energetski bilans elektromehanitkog pretvaranja energije. U preostalim odeljcima ove glave Zelimo da pristupimo odredenije metodima ana- lizovanja ma¥ina pomoéu kojih su reSavani problemi iz prethodnog odeljka. Prave analize raznih tipova ma8ina izvedene su u docnijim glavama; ovo prethodno pri- stupanje ne ide dalje od jednog opSteg prikaza (odeljak 1-7) 0 tome kako se pristupa takvim analizama. Iz na&ih ranijih diskusija otigledno je da nas prvenstveno zanimaju medu- sobni odnosi izmedu obrinog momenta, brzine, proizvedenog napona i struje. Jedan od metoda koji je obitno koristan i Koji mnoge stvari moze da obelodani sastoji se u primeni natela odrzanja energije. Ovo nacelo ée biti najpre primenjeno na opsti problem elektromagnetnog pretvaranja energije kako je izlozen u odeljku 1-1, a zatim posebno na obiénije elektromagnetne rotacione maine u ustaljenom stanju. a, Primena na elektromagnetno pretvaranje energije uopste. Opste naéelo koje se moze primeniti na sve probleme u kojima je masa konstantna jeste naéelo odré nja energije, koje glasi da se energija niti stvara niti uniStava; ona samo menja oblik. Primena ovog opsteg naéela pruza pogodna sredstva za iznalazenje karakteristitnih odnosa svojstvenih elektromehanitkom sprezanju. Elektromehanitko pretvaranje cnergije obuhvata energiju u éetiri oblika, a naéelo odréanja energije vodi ka slede- éem odnosu_izmedu tih oblika: ‘energija dovedena) (odata poveéanje a : 2 : a energija iz elektriénog | =|mehanicka | | | energije ; ; +|pretvorena | (1-9) izvora energija akumulisane : . | \u toplotu u spreznom pol} Jednatina (1-9) moze se primeniti na sve magine za pretvaranje energije; ona je napisana tako da Ganovi koji oznagavaju elektriénu i mehani¢ku energiju imaju po- zitivne vrednosti za motorski rad. Jednatina va2i podjednako za generatorski rai @lanovi za elektritnu i mehani¢ku energiju imaju u tom sluéaju negativne vrednosti. Nepovratno pretvaranje energije u toplotu ima tri uzroka: deo elektritne energije pretvara se u toplotu neposredno u provodnicima struje, deo mehanitke energije razvijene u maini apsorbuje se trenjem i otporom vazduha i pretvara u to- plotu, a deo energije apsorbovane u spreZnom polju pretvara se u toplotu u vidu gu-DEO 1—6] ENERGETSKI BILANS 31 bitka u magnetnom jezgru (pri magnetnom sprezanju) ili u vidu gubitka u dielektri- kumu (pri elektrignom sprezanju). Kad se gubici energije u elektrinom sistemu, u mahanitkom sistemu i u spreZnom polju grupigu s odgovarajuéim Clanovima w jedn. 1-9, energetski bilans moze se napisati u sledecem obliku: ‘dovedena elektriéna ) /odvedena mehanitka) (povetanje energije energija minus energija plus gubici akumulisane uspreZ- a =| + ; | (1-10) gubici u trenja i otpora nom polju plus gubici otporima wazduha u vezi s njim Leva strana jedn. 1-10 moze se izraziti pomoéu struja i napona u elektri- énim kolima magine. Razmotrimo, na primer, uredaj za pretvaranje energije prikazan Sematski u sl. 1-48. Diferencijal energije dovedene iz elektritnog izvora u vremenu dt je ud dt, gde je u, trenutna vrednost napona na krajevima a i trenutna vrednost struje. Gubitak energije u otporu mavine je ir dr, gde je r otpor. Prema tome, leva strana jedn. 1-10 je dWe = ui dt — i de (1-11) = (4 — in) ide (1-12) gde je dW neto iznos elektriéne energije dovedene u mavinu po odbitku gubitaka u otporima. Da bi magina apsorbovala energiju iz elektriénog Kola, spreio polje mora da proizvede izvesnu reakciju u kolu. Ova reakcija je kontra e.m.s. nazna- &ena naponom e u sl. 1—48. U elektromagnetnim rotacionim ma’inama, na primer, to je napon po Faradejevom zakonu (Biz). Reakcija na dovedeni napon predstavlja bitni deo procesa pretvaranja energije izmedu nekog elektri¢nog kola ima kog drugog medijuma. SpreZno polje mode se uporediti sa rezervoarom energije koji daje energiju prijemnom sistemu a nadoknaduje je pomoéu reakcije na odajni sistem. Da bise naponi sasvim izravnali, kontra e.m.s. treba da je: e=u—ir (1-13) Zamena jedn. 1-13 u 1-12 daje dWa = ei dt (1-14) Kad se elektritna energija dovodi spreznom polju iz vite od jednog kola, ukupna dovedena elektritna energija izrazena je zbirom Clanova oblika jedn. 1-14. toptota od gubitka polja toplota od toplota od fay u bakru mehoniekin gubitake r elektrigni spreino istem | O polje Sl, 1-48. Opti prikaz uredaja za elektromehanitko pretvaranje energije Prvi Glan na desnoj strani jedn. 1-10 je ukupna energija pretvorena u meha- nicki oblik, ukljudujudi kako Korisnu energiju tako i gubitke usled trenja i otpora vazduha, Ova ukupna mehanitka energija naziva se ponekad unutrainja mehanitka energija; ona se razlikuje od korisne mehanitke energije za iznos gubitaka na me- haniéko trenje i otpor vazduha prouzrokovanih kretanjem mehani¢kih delova masine za pretvaranje energije, Drugi Yan na desnoj strani jedn. 1-10 izrazava ukupnu ener- giju koju apsorbuje sprezno polje, ukljuéujudi kako akumulisanu energiju tako i gubitke,32 FIZICKI POJMOVI IGLAVA 1. Iz gornjeg izlaganja moglo bi se zakljutiti da otporielektritnih kola i trenje i otpor vazduha mehanickog sistema, ne igraju vazne uloge u procesu pretvaranja energije iako uvek postoje. Oni se mogu smatrati kao gubici u elektritnom i meha- nitkom sistemu na obema stranama spreznog elementa, kao Sto je naznaéeno u Semi na sl. 1-48, Proces pretvaranja cnergije sadrZi u svojoj osnovi sprezno polje i njegovu akeiju i reakciju na elektriéni i mchanitki sistem. Za rad motora, zbir ener- gije apsorbovane u spreznom polju i unutra’nje energije pretvorene u mehanitki oblik moze se uvek smatrati ravnim unutranjoj elektri¢noj energiji koja se javija kad je tok elektriciteta suprotan kontra em. sili ¢ koju prouzrokuje sprezno polje. U diferencijainom obliku jedn. 1-10 mode se napisati We = ef dt = dWraen + d Wrote (1-15) gde je dWoen diferencijal unutrasnje mehanitke energije a dWpaje diferencijal ener- Bije koju apsorbuje sprezno polje, ukljucujuci gubitke. Jednatina 1-15 slu2i kao osnova za analizu_magina za pretvaranje energije. U gl. 2 primenjena je na razli¢ite takve masine. Sada éemo je prikazati u ograni- genom obliku, primenljivom na obiéne rotacione masine w ustaljenom. stanju. b. Primena na elektromagnetne rotacione masine sa Ronstantnom energijom polja. ‘Magnetna polja mnogih elektromagnetnih rotacionih magina u svakodnevnoj upo- trebi— primeri su vec pomenute magine jednosmerne struje, sinhronei viiefazne asinhrone masine — ostaju u su&tini konstantna po velitini i prostornom talasnom obliku kad te madine rade u ustaljenom stanju. Samo magnetno polje moze da se obrée u masini, kao sto to biva, na primer, sa fluksom proizvedenim od strane po- budnog namotaja na rotoru sinhrone masine kad se rotor obrées ili se jedan deo maine moze da obrée kroz ustaljeni magnetni fluks, kao Sto Cini indukt masineza je~ dnosmernu struju obréuéi se. Ali sve ove postavke znave samo da se magnetna in- dukcija u pojedinim clementima vazduha ili gvoZda moze menjati sa vreme- nom, ane dase ukupni talas magnetne indukcije menja. Energija akumulisana uma- gnetnom polju je funkcija magnetne indukcije u svim ta&kama prostora koje polje obuhvata i konstantna je pri navedenim okolnostima. Ovakve masine su, prema tome, masine sa konstantnom energijom polja dok su u ustaljenom stanju rada. Akumu- lisana magnetna energija raste od nule do neke odredene vrednosti za vreme dok se magina najpre pobudi i kreneiz stanja mirovanja; ova vrednost moze da se pro- meni u toku prelaznih procesa ponovnog prilagodavanja kojima je pracen prelaz iz jednog ustaljenog stanja rada u drugo; ova vrednost pada na nulu kad se magina za- ustavi iskljuéenjem iz elektriéne mreze. Ali se ona ne menja za vreme analize uslo- va svakog pojedinog ustaljenog stanja rada. Ovo stanje stvari navodi na pomisao da Gan dWpoje u jedn. 1-15 treba smatrati ravnim nuli. Mora se, medutim savladati jedna draga smetnja. Kao Sto je naznaceno u jedn, 1-10, dan dWpe obuhvata gubitke u magnetnom polju. Strogo uzev, kako histereza tako i vihorne struje utitu neposredno na Clan koji odgovara energiji polja. Ovde se obiéno uvodi jedna aproksimacija, ali od veoma male praktitne va?nosti. Aproksimacija se sastoji u pretpostavci da gubici usled his- tereze i vihornih struja ne igraju vaznu ulogu u procesu pretvaranja energije i da se prema tome mogu izdvojiti iz Gana dWpoje. Tada se oni svrstavaju otprilike kao gubici u otporima i mehanitki gubici: njihovo prisustvo se mora imati na umu, ali oni ne ulaze neposredno u unutrasnji energetski bilans. Veoma éesto se gubici usled histereze i vihornih struja kombinuju s mehanitkim gubicima obrazujuéi kategoriju nazvanu gubict usled rotacije. Pod tim okolnostima, diferencijalni Glan energije polja u jedn. 1-15 moze se smatrati ravnim nuli. Ograniéeni oblik tog izraza je tadaDEO 1—6] \ ENERGETSKI BILANS 33 We, = i de = dWanen (1-16) ili Pa = ei = Pmeh (1-17) gde pe i Pmen predstavijaju trenutnu elektri¢nu i mehanitku snagu. Ponavljamo da se gornji oblik izraza naziva ograniZenim zato Sto se moze primeniti samo na maine sa Konstantnom energijom polja u ustaljenom stanju ratunajuci pri tome po jave histereze i vihornih struja samo kao izdatke u krajnjem bilansu snage, Primena jedn. 1-16 ili 1-17 na upro8éene maine iz odeljka 1-2 omoguéuje da se bolje zagleda u teorijsku osnovu rada maSina, Posmatrajmo najpre jedan pojedinaéni provodnik indukta. Prema jednatini Blo, 1-4, trenutna clektriéna snaga je Bloi. Mehanitka snaga je ravna proizvodu iz obrtnog momenta i mehanitke ugaone brzine, a ova poslednja je v/r, gde je v obimna brzina a r polupreénik. Jednadina 1-17 postaje tada Bloi = M° (1-18) ili M = Biri (1-19) a to je jedn. 1-6 dobivena iz Faradejevog zakona i natela odrianja energije. Posmatrajmo sada ceo namotaj indukta, za Koj e= (1-20) tako da je (1-21) Ako je to ugaona brzina rotora u elektritnim radijanima u sckundi za maginu sa P’ polova, Poa =F °) (1-22) gde se savinitelj 2 /p' pojavijuje da bi se izrazilo u mehanitkim radijanima u sekundi. a @ moze se zameniti sa d0/dr ako 0 oznagava trenutni ugaoni polozaj (u clektrignim radijanima) jedne take na rotoru u odnosu na utvrdeni referentni po- lodaj. Jednatina 1-17 postaje tada (1-23) ili (1-24) Na osnovu jednatina 1-4 i 1-19 mogu se izraéunati proizvedeni napon i ele- Ktromagnetni obrtni momenat za svaki provodnik posebno, pa zatim sabiranjem dobiti ukupne vrednosti ovih velitina, Jednatine 1-20 i 1-24 odnose se na ceo na- motaj i daju indukovani napon kao prvi izvod ukupnog fluksa kroz namotaj po vre- menu, odnosno obrtni momenat kao proporcionalan prvom izvodu ukupnog fluksa kroz namotaj po uglu. Obe grupe jednagina pruzaju dva razlitita metoda, ali oni, naravno, vode istim krajnjim rezultatima. Postoji u stvari i trea moguénost, koja predstavlja podesnu kombinaciju ovih dveju, Proizvedeni napon za ceo na- 3 Blektrigne masine34 FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. motaj moze se izratunati na osnovu bilo jednatine 1-4 bilo jednagine 1-20. Zamena tog napona u jedn. 1-17 omogucuje da se dobije izraz za obrtni momenat celog na- motaja. Sve tri moguénosti bice primenjene u na’im analizama u docnijim poglav- ima. Tako to nije neposredno i potpuno otigledno, jedn. 1-24 je kvantitativna for- mulacija zakona magnetnih polja prikazanog u odeljku 1-2. Ona kazuje u stvari, danamotaj kroz koji protiée struja tei da se poravna sa magnetskim poljem i to u takav polozaj da se daljom diferencijalnom promenom polozaja ne prouzrokuje dalja promena u ukupnom fluksu koji prolazi kroz namotaj, tj. u takav polozaj da izvod da dO bude ravan nuli, Ostali uzajamni odnosi sa osnovnim procesom pretvara- nja energije dati su u glavi 2 na elementarnom teorijskom nivou. Metod prime- ne jedn.I-24 na madine i povezanost sa zakonom magnetnog polja razmatrace se podrobnije u gi. 3. 1-7, Rezime. Pregled analize maSina. Svaki mehanizam za elektrome- hanitko pretvaranje energije je sprava za sprezanje elektriénih i mehani¢kih sistema u kojoj se kao posrednik koristi magnetno ili elektriéno polje. Polje mora reagovati na elektritni sistem da bi proizvelo napon, a time i struju,i namehanicki sistem da bi proizvelo neku silu ili obrini momenat, a time i linearno ili rotaciono kretanje. Generatori i motori koriste magnetno polje kao posrednika, iskori&¢ujuéi Faradejev zakon indukcije prema kome se u namotaju pojavijuje indukovani napon srazmeran vremenskoj brzini promene fluksa zahvaéenog namotajem. U bliskoj vezi sa ovim dejstvom, preko natela odrzavanja energije, lezi i proizvodnja sile na provodniku kroz koji prolazi struja kad se on nalaziu magnetnom polju. Ovo poslednje dejstvo moze se jo8 posmatrati uzimajuéi da je sila srazmerna sa prvim izvodom fluksa koji namotaj obuhvata po uglu. Oba dejstva dolaze do izraza i u generatorima i u motorima — Ginjenica koja jednostavno nagla’ava reverzibilnost procesa pretva- ranja energije, Glavna razlika izmedu motora i generatora je, prema tome, smer toka energije. Energija nepovratno pretvorena u toplotu ne igra vainu ulogu u procesu pretvaranja energije, ali se prisustvo gubitaka mora uzeti u obzir pri krajnjoj formu- laciji teorije o radu magine. Medu bitne delove skoro svi vrsta generatora i motora spadaju dve ga niture namotaja, namotanih na gvozdena jezgra ili polozenih u #lebove u njima. Pri marna funkcija jedne garniture, pobudnog namotaja ili induktora, je stvaranje mag- netnog polja masine. Druga garnitura, namotaj indukta, je ona u kojoj se indu- kuje e. m. s. ili kontra e, m, s. rotacije; struje u ovom namotaju tesno st. povezane sa proizvedenim obrtnim momentom ili otpornim obrtnim momentom. Prema tome, izrazi pobudri namotaj (ili induktor) i indukt predstavljaju funkcionalne opisenamotaja; izazi stator irotor naznacuju samo njihovu lokaciju. Konstruktivni obziri (i potreba komutacije kod masina za jednosmernu struju) odreduju lokaciju namotaja za po- jedine vrste magina. Prema tome, postoje tri glavne vrste magia: sinhrone magine, s jednosmer- mom strujom u jednom namotaju, pobudnom namotaju, i naizmeniénom strujom koju daje ili prima madina preko krajeva drugog namotaja; maine za jednosmernu struju, s jednosmernom strujom ne samo u pobudnom namotaju veé i u drugom namotaju, koji je daje ili prima preko krajeva; najzad asinhrone mavine (zajedno sa komutatorskim maginama naizmenitne struje, kao Sto je redni motor za naiz- menitnu struju) sa naizmenitnom strujom u oba namotaja. Sve tri vrste mogu raditi i kao generatori i kao motori, ali se poslednja u praksi retko upotrebljava kao ge- nerator. Za uspeSno pretvaranje energije moraju biti zadovoljeni izvesni uslovi, od kojih se jedan sastoji u tome da magnetna polja, proizvedena od strane dveju garnitura namotaja, moraju imati isti broj polova. Rad pojedinih masina mod se razmatrati polazeci od zakona Blo i Bli ili posmatrajuéi magnetna polja dveju garnitura namotaja koji teze da se poravnaju. Osnovna natela rada svih elektroDEO 1—7) REZIME 35 magnetnih rotacionih magina su uglavnom ista. Kao sto se mode o¢ekivati na osno- vu pregleda pojedinih konstruktivnih pojedinosti i elektriénih Sema veza, detalji analiza sinhtone maSine, masine za jednosmernu struju i asinbrone mavine, predstav- Ijaée samo ogranke na zajedni¢kom stablu, Opti postupak kome podleze osnova ana- lize, isti je za sve vrste. Velitine prvenstvenog znataja za analizu magina jesu proizvedeni naponi i naponi na krajevima, struje, obrtni momenti i brzine. Dva osnovna izraza za svaku maginu su: prvi za indukovani napon izrazen magnetnom indukcijom (ili fluksom popolu)i brzinom, a drugiza elektromagnetni obrini momenat izraen magnetnom indukcijom (ili fluksom po polu) i strujom, Pomoéu ova dva izraza i naéela teorije elektrignog kola i mehanike mogu se kvantitativno ispitivati svi Zeljeni radni uslovi. Opsti postupak u analizi magina u ustaljenom stanju, koja ée biti izvedena u do- cnijim glavama, moze se ukratko svesti na sledeéa éetiri stepena. 1. Iz Faradejevog zakona (jedn, 1-1 ili 1-4) odrediti izraz za proizvedenu e. m. s. ili kontra e, m.s. Ovo odredivanje iziskuje poznavanje oblika krive magnetne indukcije u masini i zahteva prema tome da se raspodela fluksa ispita. 2. Istraziti i uvesti u ratun Ginioce koji prouzrokuju razliku izmedu proizve- dene e, m, s. i napona na krajevima pod optereéenjem. Jedan takav dinilac je otpor namotaja indukta, Druga okolnost koja se mora imati na umu je da i induktni namotaj stvara komponentu magnetnog polja i da obragun fluksa kroz kolo mora biti dopunjen imajuéi u vidu i to polje, kako bi se dobio ispravan napon na kra- jevima. Ovo dejstvo se moze obuhvatiti pri odredivanju e. m. s. u prvom stepenu ili se moze uzeti u obzir u drugom stepenu, kako bude podesnije za analizu. Ovi Ginioci se obitno prikazuju parametrima ckvivalentnih elektriénih Kola. Njihovo odredivanje opet zahteva poznavanje raspodele fluksa, a narotito za indukt. Ekvivalenat za ova dva stepena, sa dodatkom obratuna gubitaka u gvozdu, vaii i za transformatore i predstavlja osnovu njihove analize. 3. Naéi izraz za elektromagnetni obrini momerat i otporni obrtni momenat. Ovaj se izraz uglavnom moze ustanoviti na jedan od sledeéa éetiri natina: a. Moie se primeniti natelo pretvaranja energije. Kad se rotaciona e. mas. odredi u prvom stepenu, elektromagnetna snaga koju ova stvara u za- jednici sa strujom indukta mode biti formulisana. Ova snaga se moze izjednagiti sa snagom koju stvaraelektromagnetni obrtni momenat u za- jednici s brzinom, kao u jedn. 1-17. b, Izraz sa Bli (jedn, 1-6) moze se_primeniti za obrtni momenat pojedi- dinaénih provodnika, a zatim naéi zbir vrednosti za ceo namotaj indukta. Ofigledno je da treba poznavati raspodelu fluksa. ¢. Obrtni momenat se moze odrediti iz prvog izvoda po uglu ukupnog fluksa kroz namotaj indukta, primenjujuéi jedn. 1-24. 1 ovde je potrebno znati raspodelu fluksa. d. Obrtni momenat se moze odrediti razmatranjem energije polja. Na ova moguénost éemo se u veéoj meri osvrnuti nize i detaljnije o njoj disku- tovati u gl. 2. 4. Obuhvatiti gubitke maine na podesan natin, Ovo obuhvatanje obitno se viSi uzimajudi u obzir gubitke u bakru pri odredivanju elektriénih snaga, a me- hanitke gubitke i gubitke usled histereze i vihornih struja — pri odredivanju me- haniékih snaga. Primena ovih stepena sprovedena je u proutavanjima rada u ustaljenom stanju, izlozenim u gl. 3 do 11. Analiza transformatora obradena je u dodatku. Prelazno i dinamitko ponaSanje maSina i sistema ma8ina ispitivano je u gl. 12 i 13. Ialaganje analiti¢kih pojedinosti mora se, naravno, dopuniti razmatranjem kon-36 FIZICKI POJMOVI [GLAVA 1. struktivnih i elektrignih detalja, oblika krive magnetne indukcije i fizi¢kim prikazom zbivanja u masini, i to mnogo potpunije nego Sto je to moguéno u ovoj uvodnoj glavi. Op’ti cilj je da se 2a svaku masinu dobiju ekvivalentna kola tako da se po stupci koji se primenjuju u teoriji kola mogu upotrebiti i prilikom istrazivanja pojava pretvaranja energije. Uopite uzev, sva Getiri navedena metoda za odredivanje elektromagnetnog obrtnog momenta mogu se primeniti na osnovne tipove masina. Svi ovi metodi daju jste rezultate, ali od postupka po kome ée se metodi primeniti zavisi¢e da li ée osnovi tada magina biti manje ili vige jasno osvetljeni. O ekspeditivnosti sc takode mora vi diti raéuna, jer senekimmetodamamoguupojedinim slucajevimazeljeni rezultati dobiti neposrednije i lake. Prvi metod dovodi do rezultata neposredno i lako, alii ne ka~ zuje skoro nigta 0 tome kako se obrazuje obrtni momenat, On kazuje u stvari da izvestan odnos mora biti zadovoljen kad ma8ina radi. Drugim metodom zalazi se pailjivije u_ispitivanje pojedinosti proizvodenja obrinog momenta izrazavajuci sile Koje se pojavijuju na provodnicima kroz koje ide struja kad se provodnici nalaze u magnetnom polju; kao takav, on daje potpuniji odgovor na pitanje kako masine rade. $ obzirom da se iztaz za obrtni momenat (jedn. 1-6) moze izvesti iz Farade- jevog zakona i odrzanja cnergije u masinama sa konstantnim poljem, drugi metod je ckvivalentan prvom ali je njegova primena pristupatnija, Ovaj odnos za obrtni momenat moze se, medutim, lako primeniti samo na odredene elektromagne- tne masine, 8to znati da drugi metod ne otkriva osnovne aspekte zajednitke svim maSinama za elcktromehaniéko pretvaranje energije, pa Cak ni one koji su zajedni- %ki svim elektromagnetnim oblicima ovih maSina. Tre¢i metod ima preimuéstvo da jasno i prosto pokazuje natin stvaranja obrtnog momenta zajednitki svim obli- ‘cima rotacionih elektromagnetnih masina; on zato sluZi kao osnova za podrobnija ispitivanja pojmova o rotacionim maSinama u gl. 3. Cetvrti metod je najosnovniji po nacinu prilazenja problemu ali je zato naj- teti za primenu, On se zasniva na upotrebi jedn. 1-15, odnosa koji vadi za sve magine za elektromehanitko pretvaranje energije. U donckle ogranitenom obliku, on vodi jednaéini 1-24, na Kojoj se zasniva treci metod, i na tuma¢enje posmatranjem magnetnog polja iz odeljka 1-2; on dakle ima dodirnih tataka s drugim i trecim metodom. Zbog svoje vece uopstenosti, Cetvrti_metod zahteva znatno vise uvo- dnihobjagnjenja nego Sto je bilo dato u ovoj glavi, Pruziti ova objasnjenja, prika- zati njihovu primenu i sve to je njima uslovljeno ina taj nadin izneti na videlo zajednitke aspekte problema pretvaranja energije — to su zadaci gl. 2.GLAVA 2 NACELA ELEKTROMEHANICKOG PRETVARANJA ENERGIJE Sve sprave za elektromehanitko pretvaranje energije imaju izvesne za- jednitke osnovne karakteristike. Telefonska sluSalica sa pokretnim kalemom, na primer, ponafa se u skladu sa istim osnovnim zakonima fizike kojima je regulisano ponaganje elektriénog generatora od 100 000 kW. Cilj ove glave je da opige u op- Stim crtama fizi¢ke principe elektromehaniékog pretvaranja energije, da razvije jednu osnovnu teoriju na osnovu koje se mogu odrediti mahanitke sile proizvedene magnetnim i elektrostatickim poljima, i da uporedi moguénosti magnetskih i cle- h polja kao sredstava za proizvodnju sila. Tako je teorija ustaljenog stanja rotacionih masina izlozena u narednim glavama na uproSéen natin, proucavanjem ove glave omoguciée se Gitaocu da u trodimenzionalnoj perspektivi binokularnog gledanja sagleda teoriju ma8ina, time Sto ée mu se pruziti osnova na kojoj €e se kas~ nije pojedinosti mo¢i razmotriti. Metod prilazenja problemu vet je diskutovan u odeljku 16a. Kao Sto je pokazano u jedn. I-15, primena natela odrZanja energije na proces elcktromehani- tkog pretvaranja energije dovodi do osnovne diferencijalne jednatine dW = AW pote dWineh gde je dWq neto iznos dovedene elektriéne energije po odbitku gubitaka u bakru, dWreje diferencijal energije koju apsorbuje elektriéno polje, a dWmen neto iznos unutrasnje energije pretvorene u mehaniéku, ukljucujuci mehanitke gubitke. Ova jednagina je napisana tako da élanovi elektriéne i mehaniéke energije imaju pozi- tivne vrednosti za sluéaj rada motora. Ona vaii i za tad generatora, ali tada Clanovi elektriéne i mehanicke energije imaju negativne vrednosti. Ova jednatina, zajedno sa Faradejevim zakonom za indukovani napon, predstavija temelje na kojima potiva celokupna struktura ove glave. Postupak obuhvata dva stepena: (1) na¢i za energiju akumulisanu u spreznom polju izraz pomoéu magnetnih ili elektritnih uslova i parametara koji su funkcija oblika mehaniékih delova, (2) zatim ispitati kako me- hanitko kretanje utie na Clanove elektriéne energije i energije polja. Mehanicka energija se onda moze dobiti iz jedn, 2-1. Prouéavaée se i uporedivaée se i mag- netno i elektrostati¢ko polje, obra¢ajuci narogito paznju na magnetno polje zbog njegove pretezne vaznosti. 2-1, Magnetni sistemi sa jednim pobudnim namotajem. Posmatraj- mo najpre jedan prost magnetni sistem koji se sastoji od samo jednog pobudnog kalema i njegovog magnetnog kola, prikazan na Semi sl. 2-1. Shodno Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije, u nekom elektriénom kolu se indukuje e. m. s. kadgod se menja magnetni fluks kroz to kolo. E. m. s. je stazmerna brzini promene fluksa kroz kolo,njen smer je takav da tezi da indukuje struju koja spretava promenu38 NACELA PRETVARANJA ENERGIJE IGLAVA 2. fluksa. Prema tome, kad se struja i fluks povecavaju,e. m. s. indukovana u namotaju ima smer suprotan struji, kao Sto je pokazano znacima + i— uze.m.s, ena sl. 2-1. Kad fluks raste, izvod fluksa kroz kolo po vremenu da /de je pozitivan, a tre- nutna vrednost kontrae.m.s.¢ je data izrazom. dh e=+— 2-2) a (2-2) Ova jednagina naravno vai za svaki_ koherentan sistem jedinica. U ovim izlaganjima jedinice su ve- SL 2-1. Uproséen magnetni sistem “inom iz, racionalizovanog sitema MKS. sa jednim pobudnim namotajem ___ Kad bisav fluks @ prolazio kroz svih N na- vojaka namotaja, kao kad bi fluks bio ograni¢en u magnetnom jezgru, ukupan fluks kroz kolo bi iznosio Ne, a kontra e. m.s. bi bila e=+N (2-3) U stvari se jedan deo magnetnog polja prostire kroz prostor koji zauzimaju provod- nici namotaja, i stoga obuhvata samo jedan deo od ukupnog broja navojaka. Uticaj ovog delimignog obuhvatanja fluksa moze se uzeti u obzir definiSuéi ekvivalentnu vrednost fluksa kao, u jedn. 1-3. Kao sto je pokazano u odeljku 1-6a, diferencijal dW energije koju odaje elektriéni izvor u vremenu de (po odbitku gubitaka u bakru namotaja) je dWa = ei dt (2-4) gde je i trenutna vrednost struje izvora. Iz jedn. 2-2 2-3je dWa = i dh = Ni dg = § do (2-5) gde je § = Nim. m.s. kalema u ampernavojcima. Jednaéina 2-5 pokazuje da je promena fluksa kroz kolo praéena proticanjem elektrigne energije kroz kolo. Sta biva sa tom energijom zavisi od toga Sta je pro- uzrokovalo promenu fluksa. Ispitivanje ovog proticanja energije je predmet osta- tka ovog odeljka. a. Energija u magnetnom polju. Energija polja moze se odrediti na_osnovu energije dovedene iz izvora pri uspostavljanju polja. Polje stvara mehanitke sile u jezgru iu Ralemu, ali ako se jezgro ili kalem ne kreéu ne vr8i se nikakav mehani- &i rad. Docnije éemo razmotriti u ovom odeljku Sta se deSava kad dode do meha- nitkog kretanja. Zasad posmatrajmo energetske promene za slutaj kad je konfi- guracija jezgra i kalema nepromenijiva. Pod tim uslovima, jedn. 2-1 se svodi na We = dW pore + 0 (2-6) aizjedn. 2-5 dW poe = idk = § dp (2-1) To znati da polje kad mehanitkog kretanja nema apsorbuje dovedenu elektriénu energiju i dA koja se pojavljuje usled promene fluksa. Energija koju polje apsorbuje pri promeni ukupnog fluksa kroz kolo od A, do Ags ili fluksa od 9, do gy, je A Wrote = f * dhe f "de (2-8) A cyDEO 2—1] SISTEMI SA JEDNOM POBUDOM 39 Kad je potetni fluks ravan nuli, energija koju polje apsobuje za uspostavljanje fluk- sa kroz kolo A, odnosno fluksa 9; je ; : Wate = if idn= { Hap 29) | : U ovim jednatinama fluks je funkcija m. m. sile, a odnos izmedu ovih za od geometrijskih oblika kalema i magnetnog kola i od magnetnih osobina materi- jala jezgra. Kad u magnetnom kolu ima feromagnetnog materijala, odnos odstupa od linearnog oblika manje-vige kao na rastuéoj grani krive Oa na sl. 2-2, te se integrisanje po jedn. 2-8 i 2-9 mora vrSiti grafitki. Zbog histereze i vihornih struja, fukcija fluksa od m. m. s. ima vise vred- fluks nosti. Opadajuéa kriva naznaéena je isprekidanom linijom . abna sl. 2-2. Kad se m. m.s. svede na nulu, samo jedan ¥| deo energije koju je polje apsorbovalo u toku procesa usposta- 4 vijanja_vraéa se u kolo, pri Semu je vraéena energija predsta~ AW polie vijena povrainom abc. Ne&to od energije ostaje nagomilano u kineti¢koj energiji usled obrtanja elektrona koji proizvode remanentni fluks, a neSto odlazi na gubitke u jezgru prouzr kovane histerezom i vihornim strujama. Neto iznos cnergije apsorbovane za vreme procesa uspostavljanja i i8Sezava~ Si. 2-2, Karakteristika nja polja Oab predstavlja povrsina OabO na sl. 2-2. Kad fluks— m. i. s.igrafitki se promena odigrava dovoljno sporo, tako da se dejstvo Ptkaz energije polja vihornih struja moe zanemariti, karakteristike fluks— struja Oa i ab postaju krive magne¢enja i razmagnecenja. Za uslove potpunog ciklu- sa, gubitak usled histereze moze se odrediti iz povrSine zatvorene krive histereznog ciklusa. Veéina masina za elektromagnetno pretvaranje energije sadrée vazduine procepe ukljuéene na red sa magnetnim kolom, i obiéno najveci deo m. m. s. odlazi nasavladivanje magnetnog otpora vazduSnog procepa. Najveci deo energije nagomilava se pri tom u tom procepu i vraca sekolu kad polje slabi. Radi upro8¢enja odnosa do ko- jih se dolazi, magnetnanelinearnost i gubici u jezgru esto se zanemaruju pri anali- zovanju prakti¢nih magina. Krajnji rezultati takvih priblizZnih analiza mogu se po potrebi Korigovati u pogledu dejstva tih zanemarenih Cinilaca primenom poluempiri- ékih_metoda. Kad se gubici u gvo%du zanemare, energija koju apsorbuje polje nagomi- lava se i vraéa kolu kad se fluks smanji na nulu. Kad su fluks i m. m. s. direktno srazmerni, kao Sto je to u vazduhu, energija nagomilana u polju, prema jedn.2-9, je 1 L Wrotie = 2 hs 5 we (2-10) o Mm.s. Akumulisana energija moze se izraziti i pomocu magnernog otpora ili reluktanse, definisane kao a= (2-11) ? ili magnetnog provoda, ili permeanse definisane kao ba $= . 2-12) B FR (2-12) Kad se zanemari i nelinearnost i histereza, reluktansa i permeansa su konstantni aakumulisana energija je40 NACELA PRETVARANJA ENERGIJE IGLAVA 2. 1 Le Wootie = 5 Ro? a RP (2-13) Satinitelj samoindukcije L (u hercima) definisan je kao odnos fluksa kroz kolo (u ve ber navojcima) prema struji (u amperima), tj. (2-14) On je konstantan kad je reluktansa konstantna. Zamenom ovog odnosa u jedn. 2-10 dobiva se poznati izraz za energiju akumulisanu u polju sa konstantnom indu- krivnoséu, koji glasi Wrote = 5 Lit (2-15) Energija polja raspodeljena je u prostoru koji polje zauzima. Za magnetni medijum konstantne magnetne propustljivosti i sa zanemarenim gubicima, gustina energije uzima se da iznosi 1 Whore = — H2 (2-16) 7 gde je wpoje gustina nagomilane magnetne energije (u dzulima po kubnom metry) u tatki gde jadina magnetnog polja iznosi §[AN /m], magnetna indukcija 8 [T], a magnetna propustljivost ili permeabilnost 1 —u racionalizovanim jedinicama MKS. Jednatina 2-16 dobiva se iz jedn. 2-10, jer je § m. m. s. po jedinici duzine a B fluks po jedinici povrSine. U prethodnim razmatranjima odnosi energije polja bili su izrazeni na tri natina, te je zgodno da se ukratko protumate posmatrajuci ih sa tri gledista. U jedn. 2-16 akumulisana magnetna energija izrazena je specifi¢nim osobinama magnetnog polja, odnosno veliginama po jedinici zapremine. To glediste je glediste Konstru- ktora. U syom radu on ima u vidu osobine materijala, ja¢ine polja, velicine napre~ zanja, gustine struje i sli¢ne pojmove. On zatim stvara geometrijski oblik i aran2man svoje specifitne mavine na osnovu poznavanja onoga sto moze da izradi sa jedi- nicom zapremine raspolozivih materijala. U jedn. 2-15 energija polja izrazena je pomoéu struje i induktivnosti, dobro poznatih i korisnih pojmova, narotito kad nelinearnost nije vaina. Ovo glediste je gledi8te analiticara elektriénog kola. Izuzi- majuéi teSkoée skopéane sa uzimanjem nelinearnosti u obzir, teorija radnih karak- teristika veéine maSina za elektromagnetno pretvaranje energije moze da se izvede polazeti od pretpostavke da ta masina predstavija u kolu clement sa parametrima induktivnosti promenljivim u vremenu. Ovo glediste, medutim, ne omogucava da se unutrasnje pojave dovoljno sagledaju i ne pruza nikakvu predstavu o fizitkim zbiva- njima, U jedn, 2-7 do 2-13 energija polja je izrazena veli¢inama koje se odnose na celo polje. Ovo gledite se nalazi negde izmedu druga dva. Izrazi se lako mogu pre vesti na jezik bilo konstruktora bilo analiti¢ara kola. U ovim izlaganjima biée sva tri gledi8ta zastupljena u raznim momentima. b. Mehaniéki vad. Do sada smo razmenu energije izmedu elektriénog kola i magnetnog polja razmatrali za slutaj nepromenfjive konfiguracije mehanickih de Jova, Razmena energije izmedu elektritnog i mehanigkog sistema moze sc vrs kad je energija u spre’nom polju izlozena uticaju konfiguracije mehanickih elemenata. Kao prost primer posmatrajmo rele koji privlati gvozdenu armaturu na sl. 2-3a. Krive magneéenja magnetnog kola za otvoreni i zatvoreni polozaj armature vide se na sl. 2-3b, Pretpostavimo da je prekidaé S ukljuéen i da se armatura nasi-DEO 2—1] SISTEMI SA JEDNOM POBUDOM. 41 Ino zadrZiu otvorenom polo%aju dok se struja u kalemu nije smirila na krajnju vrednost ustaljenoga stanja. Odgovarajuéa radna tatka magnetnog kola je taka a (Gl. 2-38). Sada pustimo armaturu, Ona ée se pokrenuti pod dejstvom magnetne privlatne sile i Konatno zaustaviti u zatvorenora polozaju. Kad pojave prelaznog perioda i8teznu, krajnja radna tacka bide b na sl. 2-36. Za vreme prelaznog perioda dok se armatura kre¢e, fluks raste a u kalemu se indukuje kontra e, m. s. Ova e. m. s. zavisi od braine kojom se armatura kreée. Kad se ona kreée veoma sporo, indukovana e. m. s, je neznatna; struja ostaje tada uglavnom konstantna a geometrijsko mesto tataka fluks—m, m. s. za prelazni peri- od priblizava se vertikalnoj isprekidanoj liniji ab na sl. 2-36. Obratno, kad je kretanje veoma brz0, ono ée se izvrsiti pre nego Sto se fluks znatno promeni; geometrij- fluks zatvorem zatvoreni a eo! [poteees $e] gvozdeno jezgro | krive | prelaznog | Pericda otvoreni poloda} gvordena armatura @ oo) SI. 2-3 (a) Relej i (6) Odgovarajuée karakteristike fluks—m. m. s. i energetski odnosi sko mesto tataka fluks—m.m.s. za period kretanja armature priblizava se tada horizontalnoj isprekidanoj Liniji aa’, a kad se kretanje zavr8i, fhuks i m.m.s, rastu duz krive magneéenja a’b. Tatno re¥enje za uslove prelaznog stanja komplikovano je i zavisi kako od inercije i sila trenja mehanitkog sistema tako i od prelazno; Sanja elektriénog sistema. Necemo se dalje upustati u ove pojedinosti. Radije emo pretpostaviti da je kriva fluks—m.m.s. za prelazni_ period poznata i da leZi negde izmedu dveju gore opisanih granica, kao Sto pokazuje kriva ab na sl. 2-36. Razmotrimo ta predstavljaju pojedine povrsine dijagrama na sl. 2-35. Povr- Sina OacO levo od krive prvog magnecenja predstavlja energiju uzetu od elektri¢nog izvora koju magnetsko polje apsorbuje u toku potetnog pobudivanja kalema dok je armatura u otvorenom polozaju. Histereza i vihorne struje zanemareni su radi jed- nostavnijih izlaganja. Ova energija se tada nagomilava u magnetnom polju. Kad je armatura stigla u zatvoreni polo%aj, energiju akumulisanu u polju predstavlja povr- Sina ObdO levo od krive poslednjeg magneéenja. Prema tome, povecanje energije nagomilane u polju je AWpotie = Ob4O — OacO (2-17) Dok se armatura kreée, fluks raste od ¢, do 9, a u kalemu se indukuje ¢, m. s, Od- govarajuca energija izuzeta iz izvora za to vreme iznosi, prema jedn. 2-5 Wa= if "Sq = povrsina cabde (2-18) n Zamenom jedn. 2-17 i 2-18 u jednatini energetskog bilansa 2-1 dobiva se Wa = AW pote + Wren (2-19) Povrdina cabde = ObdO — OacO+ Wren (2-20)42 NACELA PRETVARANJA ENERGIE IGLAVA 2. odakle je Wren = OacO + cabde — ObdO = OabdO — ObdO (2-21) = OabO (2-22) Ova vaéna relacija pokazuje de je energija pretvorena u mehanitki oblik ravna po- vr8ini omedenoj krivama prvog i poslednjeg magneéenja i krivom fluks—m.m.s. za period kretanja, kao Sto pokazuje Srafirana povrsina na sl. 2-3. Svaki magnetni sistem s jednim pobudnim namotajem, ja kriva magneéenja zavisi od re- lativnog polozaja njegovih delova, moze posluditi kao naprava za elektromeha- nitko pretvaranje energije. c. Mehanitke sile. Linearna analiza. Velitina i pravac mehanitkih sila koje deluju na ma koji deo jednog magnetnog sistema mogu se odrediti razmatrajuéi Sta bi se dogodilo u energetskom bilansu Kada bi se dozvolilo da se taj (posmatrani) deo pomeri za infinitezimalno odstojanje dx u pravcu magnetne sile f koja na njega dejstvuje. Ako se zanemare gubici u gvozdu i nelinearnost, energetski odnosi mogu se izraziti linearnim parametrima — induktivno8éu, magnetnim otporom ili magnetnim provodom, kao ujedn. 2-13 i 2-15. Ovi parametri su funkcije geometrijskih oblika jezgra i kalema i magnetskih osobina materijala jezgra. Na primer, induktivnost ka~ Jema i magnetni otpor magnetnog Kola u sl. 2-3a zavise od obilka jezgra i kalema. Najvazniji Ginioci su dudina i povrSina popretnog preseka vazduinog procepa. Tako odnosi koji e u daljem izlaganju biti izvedeni imaju veoma Siroko znatenje, bie korisno da se najpre razmotri jedan prost poseban sluéaj, kao Sto je relej na sl. 2-34. Magnetna priviatna sila Koja dejstvuje na armaturu moze se odrediti razmatrajuéi_ Sta bi se desilo u energetskom bilansu_ kad bi se vazdusni procep smanjio za infinitezimalni iznos dx. Mehani¢ki rad fax izvrSila bi tada mag- netna privlaéna sila f. Istovremeno bi se promenio magnetni otpor magnetnog Kola i induktivnost kalema. Struja i fluks mogli bi se takode promeniti zbog indukovanja w prelaznom stanju Sto je opisano u odeljku 2-15. Uticaj diferencijalnog pomeraja dx na energetski bilans (jedn.2-1) moze se vrlo pogodno obracunati uz pomoé diferencijalnih promena fluksa i magnetnog ot- pora. U skladu s jedn. 2-5, dovedena diferencijalna elektriéna energija je dW. = Fdp (2-23) gde su Fi # vrednosti m.ms. i fluksa pri radnim uslovima,a d¢ je infinitezimalna promena fluksa izazvana pomeranjem dx. Prema jedn. 2-13, energija polja je Wroie = RG (2-24) ‘Qi Y su promenljive, pa je za beskonatno male promene AWooije = Yoh’ AR +H dp (2-25) Ali je RY = F, teje dW ore = YP'AN + Fdp (2-26) Zamena jedn, 2-23 i 2-26 u osnovnoj energetskoj jednatini 2-1 daje Fdb = YPdh + Fup +dWener (2-27) prema tome je dWren =f dx = —Yog? dh (2-28) i ok ili a z (2-29)DEO 2—1] SISTEMI SA JEDNOM POBUDOM. 43 Treba uotiti da se dovedena clektriéna energija Fd@ na levoj strani jedn. 2-27 potire jednim identitnim danom kojim se uzima u obzir onaj deo promene u energiji polja koji je prouzrokovan promenom fluksa. Ovi danovi ne uticu na mehanitku silu, koja, prema tome, ne zavisi od diferencijalne promene fluksa. Sila zavisi jedino od vrednosti fluksa i od prvog izvoda magnetnog otpora po putu x. Ove jednaéine pokazuju prema tome da promenu fluksa prati prenos energije izmedu polja i elektriénog sistema, dok promenu magnetnog otpora prati razmena energije izmedu polja i mehanichog sistema. Jednatina 2-29 pokazuje da se u sistemu usled fluksa javijaju sile Raje te£e da smanje magnetni otpor i da mehanithe delove pokrenu ka polozaju najmanjeg magnetnog otpora. U magnetnom sistemu_sa jednim pobudnim namotajem_ koji sadrvi ele mente od gvoZda, na magnetni otpor utiée uglavnom raspored tih gvozdenih cle- menata, Sila najveéim delom dejstvuje u tom slugaju neposredno na te gvozdene clemente. U maginama za pretvaranje cnergije normalnog tipa najveci deo sile raspolozive za koristan rad dejstvuje na gvozdene delove napravijene tako da moze da se ostvari Zeljena vrsta kretanja. U takvim ma’inama Zeljeno pretvaranje energije vr8i se obiéno jednom jedinom silom ili obrtnim momentom, Postoje i sile koje svojim dejstvom izazivaju naprezanja u gvozdenim delovima. Ovim naprezanjima prouzrokuju se istezanja koja menjaju oblik delova teZe¢i da smanje magnetni otpor. Ova pojava se naziva magnerostrikcija. Unutragnja naprezanja u naizmenitnom polju dovode do vibracija, koje su obiéno nepodcljne jer stvaraju buku. Postoje i sile koje dejstvuju neposredno na pobudni namotaj. U skladu s opstim naéelom, ove sile teze da kalem kao kruto telo postave u magnetnom polju u polozaj u kome je magnetni otpor najmanji a i da ga deformigu sabijanjem u aksi- jalnom pravcu i Sirenjem njegove povrsine popreko na putanju fluksa. Kalem pravo- ugaonog oblika, na primer, teZi da se deformige u krug. Oblik i poloza} pobudnog kalema u magnetnom kolu s gvo%dem utitu obitno relativno malo na magnetni otpor. Pri normalnim ustovima, sile koje neposredno dejstvuju na pobudni kalem su usled toga mnogo manje od onih koje deluju na gvozdene delove. Pri nenor- malnim uslovima, medutim, kao Sto su kratki spojevi_ na uredajima velike snage, sile koje dejstvuju na namotaje mogu biti veoma velike. Drugi Korisni oblici jednadine sile mogu se izvesti iz jedn. 2-29. Izrazena pomocu m.m.s. i magnetnog provoda, sila je 1 3, ap =+> RS ~ fat a ae (2-30) a pomocu fluksa i m.m.s. 1 (OF 1 LOE es gde je OF/Ox parcijalni izvod m.m.s. po x pri konstantnom fluksu. Ili pak 1 (09% =+—P(* 13 (clon oan gde je 09 (Ox parcijalni izvod fluksa po x pri konstantnoj mn.s. U zavisnosti od struje i induktivnosti, sila je dL de (2-33) 1 fa+t Vidi se, dakle, da sila dejstvuje u smeru poveéanja magnetnog provoda, smanjenja m. m.s. pri stalnom fluksu, poveéanja fluksa pri stalnoj m.m.s. ili povecanja induktivnosti.44 NACELA PRETVARANJA ENERGIE, IGLAVA 2. Sila se takode moze izraziti pomoéu prvog izvoda energije polja po pomeraju x. Tako se iz jedn. 2-13 i 2-29 dobiva Ja aa Videli smo veé u diskusiji jedn, 2-27 da diferencijaine promene fluksa ne utiéu na mehanitku silu jer se diferencijal dovedene elektritne energije F dp potire s iden- titnim priraStajem energije polja. S obzirom da je sila nezavisna od do, izraz za silu moze se dobiti razmatrajuéi 8ta bi se dogodilo kad bi fluks bio konstantan. Jednaéina 2-34 kazuje naprosto da bi, u sluéaju da pomeranje dx nastaje pri konstant- nom fluksu, dovod elektriéne energije F d@ u jedn. 2-27 bio ravan nuli i da bi izvrSeni mehanitki rad i8ao na teret energije nagomilane u magnetnom polju. Prema tome, sila je jednaka prvom izvodu energije u odnosu na pomeraj, kad bi se energija izuzimala iz polja pri konstantnom fluksu. Treba isto tako primetiti da je, na osnovu jedn. 2-15 i 2-33, —_ (OP roti On ers Prouéavanjem jedn. 2-35 otkrivaju se izvesne interesantne i korisne Ginjenice. Jed- natina pokazuje da je mehanicki rad f dx ravan priraStaju energije polja dW pore kad se pomeranje vr8i odrZavajuéi struju konstantnom. Prema tome, u nekom line- arnom sistemu pri konstantnoj struji, polovina dovedene elektriéne energije sluzi za povesanje energije nagomilane u polju, a druga polovina se odaje kao mehanitki rad. Mehanitki rad koji vrSi magnetna sila ravan je povecanu energije polja pri Konstantnoj struji, ili sila je ravna prvom izvodu energije polja u odnosu na x pri konstantnoj struji. Jednatina 2-34 vazi kako za nelinearne tako i za linearne sisteme. Jednatina 2-35, medutim, vaii samo za linearne sisteme. Videéemo da se ona kao objedinjava- juée navelo moze primeniti i na linearne sisteme sa vigestrukim pobudivanjem. Tako je za prikazivanje magnetnih sila upotrebljen prosti relej sa sl. 2-3a treba imati na umu da odnosi izvedeni u ovom odeljku imaju veoma siroko znaéenje- Posmatrajmo magnetni sistem sa jednim pobudnim namotajem kome se jedan deo moze pokretati kao kruto telo u odnosu na ostale delove. Uopste uzev na pokret~ Fjivi deo dejstvovaée magnetne translatorne sile i obrini momenti tezeci da ga po- stave u polozaj najmanjeg magnetnog otpora. Vrednost komponente magnetne sile Koja u datom pravcu dejstvuje na izvestan deo moze se odrediti pretpostavijajuci kome je reé pokreée u Zeljenom praveu za diferencijalni iznos dx i z gornjih jednacina za silu odgovarajuée izvode. Obrtni momenat moze se odrediti pretpostavijajuci da se deo pomera za diferencijaini ugao d0 u Zcljenom smeru i odredujuéi odgovarajuée izvode po ugh 6. Primer 2-1, Izvesti izraze za privlaénu silu izmedu dve paralelne ravne strane feromag- netnog materijala velike propustljivosti kad fluks prolazi upravno na te strane kao 8to pokazuje sl. 2-4. Zanemariti savijanje magnetskih linija na ivicama. Regenje. Izrazi za silu mogu se lako dobiti u zavisnosti od magnetnog otpora vazduSnog procepa, njegovog magnetnog provoda ili energije polja u procepu. Ovde je izabran prvi natin. Magnetni otpor 3, u vazdu’nom procepu je a R= (2-36) gde je g dutina vazdusnog procepa, A povrSina svake od paralelnih strana, a 4g magnetna pro- pustljivost vazduha. Diferenciranjem po x (sl, 2-4) dobiva seDEO 2—1] SISTEMI SA JEDNOM POBUDOM 45 a dx yd de ig (2-37) s obzirom da je dx negativni prirastaj duzine vazduinog procepa. Zamenom jedn. 2-37 u jedn. 2-29 dobiva se (2-38) 72 2A fae je. fluke u vazduSnom procepu, U racionalizovanom sistemu jedinica MKS sila je izraZena u njutnima. Drugi oblik je By-A 2h 2-39) 1, 2.4, VazduSni procep sa paralelnim stranama. gde je By magnetna indukeija u vazdusnom procepu koja je ravna Primer 2-1 14. 5°" Primer 2-2. Magnetno kolo pokazano na sl. 2-5 naginjeno je od livenog delika. Rotor se slobodno moée okretati oko vertikalne ose, Dimenzije su oznagene na slici, a) Naéi izraz uw racionalizovanom sistemu jedinica MKS za obrtni momenat koji dejstvuje na rotor u zavisnosti dimenzija im. m. s. utro- ene u dva vazduSna procepa. Zanemariti dejs- tvo ivica. 4) Maksimalna magnetna indukcija u odgovarajuéim delovima vazdusnog procepa og- ranigena je na priblizno 130 kilolinija/in* (tj. i 2,02 T) zbog zasiéenja Cclika. Izratunati_maksi- | malni obrini momenat za sledeée dimenzije: ry = 1,00 in (tj. 2,54 cm), A 1,00 in (tj. 2,54 { cm), S = 0,10 in (tj. 0,254 cm). Refenje. Sligno primeru 2-1, obrtni mome~ _| aksijaina duFing iupravne no sliku) = h nat se moze odrediti u zavisnosti od magnetnog otpora vazduSnog procepa, njegovog magnetnog provoda ili energije polja. Ovde e se primeniti poslednji nagin. a) Gustina energije magnetnog polja je BY, (24g Gedn, 2-16), a zapremina dva odgova- rajuca vazduina procepa je 2gh (ry + 05g) 8. SI. 2-5. Magnetni sistem za primer 2-2 Prema tome, energija polja je Bg ghiry +0580 Uo Pri konstantnoj m, m. s. By je konstantno, pa se diferenciranjem jedn, 2-40 po 6 pri konstantnoj m, m. s. saglasno jedn, 2-35, dobiva za obrtni momenat Belt + 055.6) gh WY, (2-40) M= (2-41) Po 6) U jedinicama MKS sistema jesu: 3, = 2,02 g = 0,00254m hk = 0,00254 m By = 4 x 10-7 Zamenom ovih brojéanih vrednosti u jedn. 2-41 dobiva se M = 5,56Nm d. Uticaj nelinearnosti. Yzratunavanje Yana koji u jedn. 2-1 predstavija promenu energie polja postaje Komplikovano kad se uzimaju u obzir histereza i magnetna zasiéenost. U tom sluéaju moraju se primeniti grafitke metode izratu-46 NACELA PRETVARANJA ENERGIJE [GLAvA 2. navanja, zasnovane na energetskom dijagramu sl. 2-36. Drugim retima, treba proutiti 8a bi nastalo sa povrsinama u sl. 2-38 kad bi se kretanje svelo na besko- naéno malu vrednost. Vihorne struje ne moraju se uzimati u obzir pri odredivanju sile u uslovima jednosmerne struje, posto je njihovo dejstvo srazmerno vremenskoj brzini promene fluksa. Moze se uzeti da se pomeranje dx kome je izlozen pokretni deo u cilju odredivanja sile vr8i tako sporo da pri njemu preovladuju uslovi usta~ Ijenog stanja, Ali vihorne struje mogu znatno uticati na energetski bilans magina koje rade sa vremenski promenljivim fluksom, te ih tada treba uzeti u obzir. Na- suprot tome, pojave histereze zavise od prethodnih magnetnih zbivanja i od smera promene magnetnih uslova, ali su nezavisne od brzine promene. Histereza stoga utige na energiju koja se u polju nagomilava prelazenjem iz jednog ustaljenog stanja u drugo, bez obzira kako sporo se ova promena zbiva, pa prema tome utiée na silu éak i u uslovima jednosmerne struje. Pri uslovima ciklitne promene, gubitak usled histereze po ciklusu moze se odrediti iz povrsine zatvorene krive histereze. Ovde je, medutim, dejstvo histereze zanemareno, a za karakteristiku fluks—m.m.s. pretpostavija se da je nelinearna ali jednoznaéna”. Za probleme sa necikliénim mam.s. uobiajeni postupak je da se upotrebi srednja kriva magne¢enja koja prolazi kroz, vrhove familije simetri¢nih histereznih ciklusa i daje prosetne vrednosti, otprilike na sredini izmedu krive magneéenja i krive razmagnecenja — sto predstavlja oprav- danu priblidnost kad tatna istorija magne¢enja nije poznata. Cilj sledeceg izlaganja nije toliko da se nade tatan metod proraéuna koliko da se pokaze za8to relativno prosti odnosi izvedeni na osnovu linearnosti, kao u odeljku 2-1c, mogu obiéno da prude priliéno tatne rezultate. Oznakama treba ukazati veliku paznju. Kao u odeljku 2-1c, uzmimo da su i F odredene vrednosti fluksa i m.m.s. za koje treba odrediti silu. Neka su 9 i & promenljive vrednosti fluksa i m.m.s. i neka njihovu uzajamnu zavisnost predstavija kriva magneéenja Oa na sl, 2-6, a tatka a neka je radna tatka. Pretpostavimo da se pokretni deo pomeri za dx u praveu za koji se Zeli naci Komponenta magnetne sile. ‘Mons. % je funkeija i fluksai geomerrijskih odnosa, tako da se i kriva magneéenja usled ovog pomeranja menja u novu krivu Ob na sl. 2-6. Za ma koju vrednost fluksa 9, ho- rizontalni razmak dj} dveju kriva je funk- cija fluksa i ravan je parcijalnom diferen- cijalu m.m.s. u odnosu na pomeraj, tj. fluks x O8 dj=— db i B=5, (2-42) 4 Pokretljivi deo magnetnog kola tezi pod uti- cajem magnetne sile da se pokrene u tak- vom pravcu da se magnetni otpor smanji te se nova kriva magneéenja Ob pomera ulevo od prvobitne krive u sl. 2-6. Radni fluks se takode menja od # na g + df. Nova radna tatka je b u sl. 2-6. mms SI. 2-6, Nelinearna karakteristika fluks- m.m, s. i diferencijalne promene energije D Za dalja razmatranja istog problema vidi L. V. Bewley: ,Twodimensional Fields in Electrical Engineering, str. 189-191, The Macmillan Company, Njujork 1948; V. Karapetoff: Mechanical Forces between Electric Currents and Saturated Magnetic Fields, Trans. AIBE, vol. 46, str. 563-569, 1927; R. E, Doherty and R. H. Park: Mechanical Forces between Electric Circuits, Trans, ATEE, vol. 43, str. 240-250, 1926. Za razmatranja o dejstvu histerezisa vidi H. C. Roters: ,,Electromagnetic Devices“, str. 32-35, 73-77, 199-201, John Wiley & Sons, Inc., Njujork, 1941.DEO 2-1] SISTEMI SA JEDNOM POBUDOM. 47 U odeljku 2-18 pokazano je da je izvreni mehanitki rad jednak povréini OabO izmedu krive prvog i poslednjeg magnecenja i geometrijskog mesta fluks —m.m.s. za vreme kretanja. Kad se kretanje svede na infinitezimalno dx, kao u sl. 2-6, povrsina OabO postaje beskonatno mala, a rad postaje fdx. Velitina povrsine OaeO izmedu dve krive magneéenja na sl. 2-6 predstavija integral diferencijalnih paralelograma visine dp i osnovice d ili = [laser = [Se aete (2-43) ° Ox Povrina trougla abe je beskonatno mala velitina drugog reda, te se povr8ina OaeO priblizava povrsini OabO kad dx tezi ka nuli. U limesu te povréine su pot- puno jednake. Integrali jednatine 2-43 predstavijaju algebarski povecanje energije polja koje bi prouzrokovao prirastaj d { m.m, sile. Ali sila dejstvuje u takvom pravcu da smanji m.m.s.Prema tome, energija izuzeta od polja i pretvorena u mehanitki rad je negativna vrednost ovih integrala, ili 0% faea— [f° Baedo (2-44) velitina povrsine OaeO S obzirom da je dx konstantno pri integrisanju, moze se izvuéi iz integrala, pa se de~ Ijenjem obe strane jedn. 2-44 sa dx dobiva Sa (2-48) oOx Negativni znak pokazuje da magnetna sila dejstvuje u pravcu smanjenja magnetnog otpora i prenosa energije iz polja u mehanitki sistem, kao u jedn. 2-29, 2-31 i 2-34. Primer 2-3, Sila se moze odrediti iznalaZenjem vrednosti za a¥} {ax neke familije krivih magne¢enja, prikazujui te vrednosti grafi¢ki u zavisnosti od fluksa sa x kao parametrom, a zatim sprovodeéi grafitku integraciju jedn. 2-45, Pretpostavimo, na primer, da su izradene krive magne cenja magneta s pokretnim jezgrom prema Ta, 8a jezgrom zadrzanim u nepokretnom polozaju_ za svaku krivu, Magnetni uredaji s pokretnim gvoZdem ovog tipa upotrebljavaju se za proizvodnju. relativno velike sile koja dejstvuje na srazmerno malom rastojanju®), Tipitne krive su pokazane u sl, 2-76, gde je x razmak strana pokretnog i nepokretnog cilindri¢nog jezgra,u metrima. Problem. glasi: na¢i silu za odredenu yrednost ¢ fluksa i za razmak x 0,025 m. . Resenje.Za datu vrednost fluksa, recimo 9,, kad se x promeni od 0,02 do 0,03 m (sl. 2-75) priragtaj m. m. s. je 4 § = Js— ja ampernavojaka, a odgovarajuci prirastaj za x je Ax = 0,01 m. Proseéna vrednost za x u ovom intervalu je 0,025 m, Kad su horizontalna odstojanja izmedu kri- vihza bilo koju datu vrednost fluksa pribligno ravnomerna, A®/ Ax je velo blisko vrednosti af /ax za ~ = 94i x = 0,025 m. Birajuci nekoliko vrednosti za fhuks i odred ujuci odgovarajuce prirastaje m. m. s. izmedu kriva za x= 0,02 i x = 0,03, kao Sto je pokazano na sl. 2-7b, mogu se dobiti podaci za krivu g § /@x kao funkciju od @ za x = 0,025,kao Sto pokazuje sl. 2-7c. Prema jedn. 2-45, sila za vrednost fluksa i vazduSni procep 0,025 m ravna je srafiranoj povrsini na sl. 2-7 i dej- stvuje u pravcu skraéenja procepa. Gore opisani postupak je prilitno sloZen i zametan. Sreéom, mnogo pro- stiji odnosi, izvedeni na bazi linearnosti, daju obiéno zadovoljavajuée rezultate kad se pravilno primene, éak i u sludaju zasiéenog magnetnog kola. Ova éinjenica moze se sada proceniti ponovnim ispitivanjem energetskog bilansa u svetlosti ‘onoga Sto je pokazano u prethodnom izlaganju. Pretpostavimo da se raspodela fluksa kroz celokupni magnetni materijal i kroz polje rasipanja ne menja kad se pokretni deo pomera za dx i da fluks ostaje Konstantan, Ovaj uslov je obitno priblizno ispunjen u sistemima s jednom pobudom, f . Za opSicnu obradu raznih uredaja s pokretnim gvozdem vidi H. C. Roters: ,Electro- magnetic Devices, John Wiley & Sons, Inc,, Njujork, 1941.48 NACELA PRETVARANJA ENERGIE [GLAVA 2. izuzey kad su zasitenost ili magnetno rasipanje izuzetno veliki. Pretpostavimo ta- kode da je volumen magnetnog materijala u polju konstantan, Jedine promene mag- netnih uslova, prouzrokovane pomeranjem dx, deSavaju se tada u neposrednoj blizini promenljivog vazduénog procepa Ciji magaetni otpor je nezavisan od fluksa, cilindri€ni_gvozdeni oklop Problem se tada svodi na problem u kome se obuhvataju samo promene u lineaenom dela polja. Svi odnosi za silu koji su ranije bili izvedeniu odelj- ku 2-Ic za linearni slugaj mogu se pre~ ma tome primeniti u granicama usvo- jenih pretpostavki. ‘Tako se jedn. 2-29, 2-30, 2-34 i 2-35 mogu pisati u zavis- nosti od fluksa_u vazdusnom procepu, magnetske razlike potencijala izmedu strana vazdusnog procepa, magnetnog otpora vazduSnog procepa, magnetnog provoda vazdu’nog procepa i mag- netne energije nagomilane u vazdus- nom procepu. Problem se, dakle, svodi na izratunavanje uslova u_vazdusnom procepu, koji se jedan po jedan mogu proracunati iz dimenzija®. U granicama pretpostavki_nave- denih u potetku prethodnog stava, @) sila se moe s druge strane. izraziti pomoéu parametara kompletnog mag- netnog Kola upravo kao da je mag- netno kolo linearno, Na primer, na os- novu usvojenih pretpostavki, prirastaj m.m.s. du sl. 2-6 je proporcionalan sa fluksom 9, usled ega je Srafirana po- vr8ina OaeO izmedu dveju kriva mag- 7 neéenja ravna povrSini trougla OaeO °.Wb Gije su kose strane isprekidane prave ran linije Oa i Oe na sl. 2-6. Za infinitezi- SI. 2-7. (@ Cilindrigni_ magnet s pokret- malni pomeraj dx, Srafirana povrsina nim jezgrom, (6) Familija_krivih magne- OaeO ravna je povrsini OabO, koja je éenja. (¢) Gratitko integrisanje radi od- opet ravna mehanitkom radu fax. Pre- redivanja sile, primer 2-3. : . ma tome, u gtanicama pretpostavki, 1 1 OF —! gara—ly Pa 2-46) 2? 2% dx Co oF ampernavojaka tru, dx po mel fax 2° lox gde su i F odredene vrednosti fluksa i m.m.s, za radnu tatku. Uporedi s jedn. 2-31. Sve ostale relacije za silu za linearni slu¢aj vaze takode. Na primer, sila izra~ Zena strujom kalema i induktivnos¢u, je fa—1o (F i (2-47) ® Za metode proraéuna magnetnog provoda izvesnog broja oblika vazdusnog procepa obrasce za silu za izvesni broj pojedinaénih slugajeva, vidi knjigu navedenu u napomeniSISTEMI SA JEDNOM POBUDOM 49 OL 2-48) fata een — 2 gde je L induktivnost u radnoj tatki, a funkcija je radnog fluksa #. Ovaj odnos je koristan kad se sila Zeli odrediti mere¢i parametre pobudnog namotaja. U analiziranju nelinearnih mehanizama pribegava se Gesto tome da se me- hanizmi koji sadrie nelinearne magnetne karakteristike predstave pomoéu ekviva- lentnih parametara sa vrednostima podeSenim tako da se za odredenu radnu ta¢ku moze uzeti u obzir zasiGenost i koji se parametri za male promene mogu smatrati konstantnim. Tako ée se éesto postupiti u daljem radu. Prikaz nelinearnog mehani- zma s pokretnim gvozdem pomocu ekvivalentne induktivnosti, kao u jedn. 2-48, predstavija jedan prost primer. Tako nelinearnost ne ulazi neposredno u ove priblizne jednatine za silu, ne treba gubiti iz vida da zasiéenost moze Cesto imati vazno posredno dejstvo na silu koju proizvodi izvesna odredena struja kalema, s obzirom da su fluks vazdu- Snog procepa, m. m. s. i ekvivalentna induktivnost odredeni magnetnim karak- teristikama Citavog magnetnog kola. Premda se razmatranja u ovom odeljku zasnivaju na magnetnom polju proizvederiom proticanjem struje kroz kalem, krajnji rezultati pokazuju. da sila zavisi prvenstveno od promena energije u promenljivom vazdusnom procepu i da je nezavisna od izvora polja. Jednatine za silu izraZene u zavisnosti od uslova u vazdusnom procepu vaze prema tome isto tako kad je polje proizvedeno perma- nentnim magnetima. U nekim mehanizmima, kao sto je magnet s pokretnim jezgrom na sl. 2-7a, kretanje jezgra povlaci za sobom promenu volumena magnetnog materijala u polju, usled Gega se cnergija polja raspoloziva za mehanitki rad pri smanjenju volumena vazdu8nog procepa smanjuje za iznos energije potrebne za magneéenje viska vo- Iumena magnetnog materijala. Na primer, ako je A povrsina popretnog preseka cilindritnog pokretnog jezgra na sl. 2~7a, dejstvo kretanja dx sastoji se u tome da se vo- lumen vazduha A dx zameni istim tolikim volumenom pokretnog jezgra. Energija dW,, potrebna za magne¢enje dodatog volumena pokretnog jezgra, moze se izraziti ‘B, dW, =Adx f "dB, (2-49) ° gde integral predstavlja energiju apsorbovanu kubnim metrom materijala_po- kretnog jezgra za uspostavljanje u pokretnom jezgru magnete indukeije B, koja odgovara radnom fluksu, a on se grafitki moze odrediti iz povrsine izmedu uzlazne krive BG i ose magnetne indukcije, na naéin slitan pokazanom na sl, 2-2. Posto sila predstavija prvi izvod energije u odnosu na x, iznos koji treba oduzeti od sile, mahom mali, je Gubitak site = 4% — 4 f Ps, dB, (2-50) ° Ce Primer 2-4, Proceniti red velitine greske u sili na pokretnom jezgru sa sl. 2-7a prou- zrokovane zanemarivanjem promene volumena magnetnog materijala u polju, Retenje. Ratunace se sa dosta grubom aproksimacijom posto se traZi samo_priblitna ocena, Zato ée se smatrati kao da je magnetna propustljivost pokretnog jezgra 1p konstantna i njena vrednost ée se uzeti umereno niska. Rasipanje u vazduinom procepu ée se” takode zanemariti, ‘Magnetna indukcija u pokretnom jezgru biée onda jednaka onoj u vazcusnom procepu, naime By. Kretanjem pokretnog jezgra dolazi do toga da se volumen Ads vazduba sa gustinom energie BY,/2tt, zamenjuje jednakim volumenom pokretnog jezgra sa gustinom energije B%, /2u,. Ako se wzme da se kretanje zbiva pri konstantnom fluksu, oslobodena energija polja stoji na Taspolozenju za mehanitki rad, te je 4 Blektridne matine50 NACELA PRETVARANJA ENERGIE x =|" —--* ix (2-51) BgA (i= = ) (2-52) 2» Bp! gdejeupltty magnetna propustljivost pokretnog jezgra u odnosu na vazduh, Odlivci od mekog ¢elika i meki hladno valjani Gelik, na primer, imaju relativnu magnetnu_ propustijivost veéu od 500 iznad granice od oko 10 do 80 kilolinijajin® (tj. 0,15 do 1,24 T). Prema tome, za takve materijale, gubitak sile prouzrokovan energijom koju apsorbuje pokretno jezgro iznosi samo oko 1/500 ili 0,2 odsto od sile koju stvara polje vazduinog procesa u Sirokim_ granicama magnetnih indukcija, Gubitak sile je osetan samo u slucajevima kad su sile i magnetne jindukeije male. 2-2, Reluktantni obrtni momenat u rotacionim maSinama. Jednostav- nost nadela promenljivog magnetnog otpora iskori8éena je u velikom broju razno- vrsnih mehanizama za proizvodenje mehanitke sile ili obrtnog mementa. Neki od ovih mehanizama, kao sto su magneti za dizanje tereta i magnetne stege na ma- Sinama alatkama, sluze jedino za dréanje komada feromagnetnog materijala; druge, kao solenoidi s gvozdenim jezgrom, releji i kontaktori, upotrebljavaju se kad neka sila treba da deluje kroz odredeno rastojanje; druge opet, kao Sto su instrumenti s mekim gvozdem, proizvode obrtni momenat kome se suprotstavlja zaustavna opruga, pri éemu se skretanjem kazaljke pokazuje vrednost u ustaljenom stanju struje ili napona u kolu gde je instrument povezan; u drugim pak mehanizmima, kao Sto su telefonske sluSalice s pokretnim gvo%dem ili elektromagneti za uprav- Yjanje radom hidraulinih motora u servomehanizmima, sila ili obrtni_momenat moraju biti vrlo blisko srazmerni izvesnim elektritnim signalima, a dinamicki odziv mora biti 8to je moguéno br2i. U svim pomenutim mehanizmima kretanje je ograniveno. Naéelo promenljivog magnetnog otpora moze se primeniti i za dobijanje neprekidnog obrtanja nekog vratila, a rezultat te primene, jednofazni reakcioni sinhroni motor za naizmeniénu struju (ili reluktantni motor), predstavija jedan od najprostijih oblika elektromotora. Ovaj motor je sizhronog tipa, tj. on radi sa brzinom obrtanja zavisnom od uéestanosti prikljuéenog napona. Ovakvi motori se najéeSée pri- menjuju za pokretanje elektriénih Easovnika i slitnih vremenskih mehanizama, s obzirom da im je brzina konstantna kad se napajaju iz. izvora éija uestanost je kor stantna, Teorija elektromagnetnog tipa reakcionog motora izloZena je u ovom odelj- ku, a sli¢na vrsta elektrostati¢kog jednofaznog sinhronog motora opisana je u odeljku 25. NaSa analiza je posveéena posebno ovom prostom jednofaznom motor ali treba imati u vidu njen Siri znataj. Sliéne pojave mogu se odigravati u ma koj rotacionoj masini gije magnetno kolo ima takav oblik da mu magnetni otpor zavisi od relativnog ugaonog polozaja nepokretnih i pokretnih delova masine. Na pri- mer, obrtni reluktantni momenat je znatajna komponenta obrtnog momenta sin- hrone masine s isturenim polovima tipa prikazanog na sl. 1-40. Glavne konstruktivne odlike jedne vrste jednofaznog reakcionog motora po- kazuje sl. 2-8a. Bitni uslov je da oblik rotora bude takav da magnetni otpor magnetnog kola zavisi od ugaonog polozaja. Tako je u sl, 2-8a magnetni otpor N perioditna funkcija ugla 0 izmedu duze ose rotora i ose polova statora, kao Sto pokazuje sl. 2-85. Magnetni otpor ima svoj minimum {i,, nazvan magnetnim oxporom uz- dune ose, kad se osa rotora poklapa sa osom polova statora (0) = 0; 7, 2r,...), a svoj maksimum fj, nazvan magnetnim otporom poprecne ose, kad je osa rotora pod pravim uglom prema osi polova statora (0) = 7/2, 3x /2,...). Pobudni namotajRELUKTANTNI MOMENAT 51 je vezan za izvor jednofaznog naizmeniénog napona. Prema tome je i fluks naiz- meniéan, kao to prikazuje kriva ¢ u sl. 2-86. Prema ekvivalentu jedn. 2-29 za ro- taciono kretanje je aft (2-53) gde je M trenutni obrtni momenat koji dejstvuje u smeru poveéanja ugla 0). Od- govarajuce krive 2a gi dit/d®, pokazuje sl. 2-8c. Prema jedn. 2-53, smer obrtnog momenta odreduje znak izvoda d 2/40). On je pozitivan kad magnetni otpor opada. Prouéavanje jedn. 2-53 isl, 2-8c pokazuje sledeée: ako tremutel peter su brzina rotora i fazni stav varijacije reluktanse u odnosu oy Wo =a Oorcot-d na fluks takvi da je srednja a srbeev? —vrednost kvadrata fluksa veca —— io kad reluktansa opada nego rotor . hy kad ona raste — onda sred- Poloda) roto > nia vrednost momenta dejst- vuje u smeru pove¢anja ugla Q9 a time se odréava obrtanje Totora. Da bi ovaj uslov bio is- jl (a punjen, brzina rotora mora biti tolika da magnetni otpor prolazi kroz jednu_periodu svoje promene u svakoj polo- vini periode fluksa, 8to znati da se rotor mora okrenuti za pola obrtaja za vreme po- lovine periode fluksa. Njego- va prosetna ugaona brzina u radijanima po sekundi mora, prema tome, biti jednaka kru- %noj uestanosti fluksa, zbog &ega rotor mora da se obrne jedanput u svakoj periodi pri- Kijugenog napona. Brzina ro- tora koja udovoljava ovom za~ htevu poznata je pod nazivom sinhrona braina, Za uproséeni reakcioni motor sa sl. 2-82. Sinhrona brzina u obr- tajima u sekundi = f (2-54) gde je f uéestanost prikljuée- nog napona u Hz. Izuzi- majuci dejstvo harmonika, SI. 2-8 (a) Elementarni reakcioni motor. (6) i (¢) Odgo- mahom zanemarljivo, jedno- varajuée promene fluksa i magnetnog otpora smerni obrtni moment se ne proizvodi ni pri kojoj drugoj brzini. Motor ne moze prema tome sam da startuje, sto predstavija nedostatak karakteristitan za sve tipove sin| ih motora. Mora se stavljati u pokret kakvim po- moénim sredstvom. Kod najobiénijih tipova éasovnitkih motora, stavljanje u pokret ae52 NACELA PRETVARANJA ENERGIE vrSi se rukom pri emu se rotor zaleti do ili iznad sinhrone brzine; kad rotor po- stigne sinhronu brzinu, on ude u sinhronizam‘ i nastavija da se obrée tom brzi- nom, Veliki sinhroni motori i motori za Casovnike koji sami startuju stavljaju se u pokret pomoénim namotajem koji dejstvuje kao asinhroni motor. Osnovna teorija jednofaznog reakcionog motora moze se razviti na pret- postavei dase fluks i magnetni otpor menjaju sinusoidno, U stvari, naravno, vari- jacije magnetnog otpora zavise od geometrijskog oblika magnetnog kola, a oblik krive fluksa zavisi od oblika krive prikljuéenog napona. Ova pretpostavka sinu- soidnih oblika krivih usvaja se prvenstveno zato Sto pruza izvesne povoljnosti, ali je ona obigno i dosta realna pretpostavka. Kad se oblici krivih znatno razlikuju od sinusoide, promene fluksa i magnetnog otpora mogu se izraziti pomoéu Furije- ovih redova, ali tolika tatnost je retko potrebna. Uzmimo da je trenutna vrednost fluksa @ = Poe C08 OF (2-55) gde je Pmax njegova maksimalna vrednost. Tz jedn, 2-55 max COS* (OE == 5 Pmax (1 + cos 2 of) (2-56) Veéina maiina za elektromagnetno pretvaranje energije Konstruisana je tako da otpori namotaja budu Sto je moguéno manji. Kad je pad napona usled otpora namotaja zanemarljiv, fluks se mora menjati tako da indukuje kontra e.m.s. ravnu naponu 1, prikljugenom na namotaj. Za sinusoidne promene, zamena jedn, 2-55 u Faradejevom zakonu daje - n@ = —No dmaxsin ot (2-57) It zbog Gega je odnos izmedu cfektivne vrednosti kontra e. m. s. (u V) i maksimalne vrednosti fluksa (a Wb) a2m y2 Ovaj izraz je veé poznat Gtaocima koji su prouéavali teoriju transformatora. Prema tome, kad se na namotaj zanemarljivog otpora prikljuéi sinusoidno pro- menijiv napon, mora se uspostaviti sinusoidno promenljiv fluks Gija maksimalna vrednost Dmx zadovoljava jedn. 2-58. Prikljuteni napon i indukovana e. m. s. su tada jednald, a Kirhofov zakon zadovoljen. ‘Trenutna vrednost ‘R magnetnog otpora je funkcija trenutnog ugla 0p. Posmatranje krive magnetnog otpora na sl, 2-85 pokazuje da magnetni otpor, pod pretpostavkom sinusoidne promene, moze da se izrazi jednatinom Ex IN Gmax = 4,44 f N haax (2-58) 1 1 T= LO +8) —F HM) cos 28 (2-59) Diferenciranje jedn. 2-59 daje = (Hy — Ny) sin 204, (2-60) o Pretpostavimo da je rotor pokrenut nekim pomoénim sredstvom i da se obrée stalnom ugaonom brzinom «, [rads]. U stvari, trenutni obrtni momenatRELUKTANTNI MOMENAT 53 pulzira, te trenutna brzina nije apsolutno konstantna. Ali inercija rotora i njegovog mehanitkog optereéenja odrZavaju brzinu uglavnom konstantnu, Kad se zanemari dejstvo pulzacija obrmog momenta, trenutni polozaj rotora je 0) = ot —3 (2-61) gde je 3 trenutni polo%aj za vreme ¢ = 0 kad fluks prolazi kroz maksimalnu vred- nost. Radi lak’eg rada uzeéemo da je ugao 8 pozitivan, kao Sto pokazuje sl. 2-8a. ‘Zamena jedn. 2-61 u jedn. 2-60 daje an dy a zamenom jedn. 2-56 i 2-62 u osnovnom izrazu za obrtni momenat (jedn. 2-53) dobiva se = (iy — Bi) sin (2 eye — 28) (2-62) io re (My —Nj) [sin (2 oye —23) + sin (2 oy-—28) cos2ee] (2-63) Primenom trigonometrijskog identiteta sina.cos B = pain (e+ B+ = (@—p) (2-64) izraz za obrtni momenat postaje M= -4 Pane (By — Ba) {incon 23) + : sin [2 (oy ++ «) ¢— 28] + sin [2 (wp eral (2-65) Kad ugaona brzina vratila w, nije jednaka kruznoj utestanosti © krive fluksa, tri sinusna Glana jednatine 2-65 su funkcije vremena, a srednja vrednost svakog od ‘incr {Winer (Rg Ra) Bot 180" SL. 2-9. Karakteristika obrtni momenat—ugao reakcionog motora njih za celu jednu periodu ravna je nuli, Nikakav obrtni momenat se prema tome ne razvija, Kad je pak ©, jednako ©, obrtni momenat postaje M=— i Pnax (My — Na) [sin (2«¢—28) + ; sin (40 ¢—28)] + J sin(— 2) (2-66) Dva prva sinusna Clana su funkeije vremena, pa je prema tome njihova srednja vrednost ravna nuli. Oni predstavijaju naizmeniéne komponente obrtnog momenta sa udestanostima dva puta odnosno éetiri puta vecim od ugestanosti mreze. Po- slednji sinusni élan ne zavisi od vremena. Srednja vrednost M,, obrtnog momenta, prema tome, je54 NACELA PRETVARANJA ENERGIE, Ma=+ 5 Pas (Ry — My) sin 28 (2-67) Jednatina 2-67 je karakteristitna za reluktantni obrtni momenat svih sin- hronih’ motora, kako ovde opisanog prostog jednofaznog motora, tako i slozenijeg oblika kao 8to su velike vigefazne sinhrone magine s isturenim polovima, opisane u gl. 8. Kad su prikljuéeni napon i uéestanost konstantni, a pad napona usled ot- pora neznatan, max mora biti konstantno, kao Sto pokazuje jedn. 2-58. Magnetni otpori §, i Rz zavise prvenstveno od konfiguracije magnetnog kola, Zbog toga fazni ugao rotora 8 predstavija jedinu promenljivu na desnoj strani jedn. 2-67. Odnos izmedu srednje vrednosti obrtnog momenta razvijenog motorom i ugla 3 pokazan je na sl. 2-9. Fazni ugao 8 podeSava se sam, tako da elektromagnetni obrtni momenat M,, razvijen motorom bude ravan obrtnom momentu potrebnom za po- gon mehanitkog optereéenja vezanog za njegovo vratilo, povecanom za obrini momenat potreban za savladivanje gubitaka usled obrtanja motora. Sa toga razloga se ugao rotora 8 éesto naziva ugao obrtnog momenta. Kad obrtni momenat opterecenja ra- ste, motor se trenutno uspori, pri emu. se ugao zaostajanja 3 poveéa sve dok se ne razvije dovoljan elektromagnetni obrtni momenat koji moze da primi pove¢ano op- tereéenje, Po isteku kratkog prelaznog perioda, potrebnog za podeSavanje ugla obrinog momenta 8, rad se nastavija sinhronom brzinom. Treba primetiti da se najveéa vrednost elektromagnetnog obrtnog momenta koji motor moze da razvije postize kad je 3 ravno 45°, i da ta vrednost iznosi: Moux = ‘ Prax (My — Na) (2-68) Motor se zaustavlja ako se prikljuti mehanitko optereéenje koje zahteva obrtni momenat veti od ove vrednosti. Kao kod svakog mehanizma za elektromehanitko pretvaranje energije, pro- ces je u su8tini reverzibilan. Ako se vratilu dovodi mehanitka snaga, rotor se fazno pomera unapred tj. ugao 8 postaje negativan. Srednja vrednost elektromagnetnog obrtnog momenta menja znak i prema tome predstavija mehanitku energiju ap- sorbovanu i pretvorenu u elektriénu energiju, kao §to pokazuje deo karakteristike obrtni moment—ugao levo od koordinatnog potetka na sl. 2-9. Kao i u radu motora, postoji odredena granica mehanitke energije koja se moze apsorbovati, a ona se postizekad je 3 = —45°. Svako dalje povecavanje pogonskog obrtnog mo- menta dovodi do prekomerne brzine i gubljenja sinhronizma. Primer 2-5. Kad se rotor reakcionog motora kao Sto je onaj na sl. 2-8a nalazi u uzdudnoi osi, induktivnost njegovog pobudnog namotaja je Ly= 1,00 H. Kad je rotor u polozaju popretne ose, indukivnost je Lg = 0,50 H. Pobudni namotaj ima N = 1000 navojaka, Odrediti priblizno maksimalni obrtni momenat koji motor mo%e da razvije kad se na pobudni namotaj prikljuci 115 V pri 60 Hz. ReSenje. Prema jedn. 2-58 je: i. 4,44 x 1000 x 60 = 4,32 x 10-1 Wb max = Prema definiciji induktivnosti je T NI ® (2-69) ili Ne R=T (2-10) odatle je 10 ae My = oc = 2,00 x 10° jedinica MKSSISTEMI S VISESTRUKIM POBUDIVANJEM 55 10° a= | 9g = 1,00 x 108 jedinica MKS. Zamena brojnih vrednosti u jedn. 2-68 daje tada Mmex 1 3g 232 10-*(2,00 — 1,00) 10" = 2,34 x 10-* Nm. Uengleskim jedinicama podesne velidine (iné-uncije) bige Mmax = 234 + 10-* - 0,738 + 16 - 12 = 3,31 iné-uncija. 2-3. Magnetni sistemi s viSestrukim pobudivanjem. Izuzimajuci pro- ste mehanizme s pokretnim gvoZdem o Kojima je bilo govora u odelj. 2-1 i 2-2, veéina naprava magnetnog tipa za elektromehanicko pretvaranje energije snabde- vena je sa vise namotaja rasporedenih u dve grupe. Jedna grupa namotaja smeStena je na nepokretnom delu, a druga na pokretnom delu magine. Usled teznje energije SI. 2-10. Uproiceni magnetni sistem s vigestrukim pobudivanjem magnetnog polja da se menja kad se jedna grupa namotaja kre¢e u odnosu prema drugoj grupi, javljaju se mehanitke sile. Teorija mnogih tipova mehanizama za pretvaranje energije, ukljuéujuci vecinu rotacionih magina, zasniva se na ovom opstem naéelu. Razni tipovi se razlikuju jedino po broju namotaja njihovom ras- poredu i natinu vezivanja namotaja sa spoljnim elektritnim kolima. Najprostiji tip ovakvog mehanizma, éija analiza ée posluziti za prikazivanje osnovnih principa na Kojima se zasniva rad svih njih, sastoji se od dva magnetski spregnuta namotaja, povezana sa dva posebna elektri¢na izvora, kao Sto pokazuje sl. 2-10. Namotaj 1 je sme8ten na rotoru koji se moze okretati u odnosu na stator na kome je ugraden namotaj 2. Jezgra kako statora tako i rotora su od magnetnog materijala. Energija magnetnog polja zavisi od relativnog polozaja statora i rotora, a jednaki i suprotni mehaniéki obrtni momenti dejstvuju na oba dela otprilike na isti natin kao Sto dva permanentna magneta reaguju jedan na drugi. Komponentna magnetna polja statora i rotora teze da se uzajamno poravnaju. Obrini momenat moze se odrediti rasudujuéi na nagin kao pri analizi sistema s jednim pobudivanjem u odelj. 2-1. Zamislimo da se rotor pomeri za beskonaéno mali ugao d0, u smeru magnetnog obrtnog momenta M koji dejstvuje na rotor. Magneto polje ¢e izvr8iti rad M dQ). Uopste uzev, fluksovi kroz namotaje mogu se menjati i u tim namotajima mogu se indukovati kontra e. m. sile ¢ i ¢y. Od oba elektriéna izvora biée oduzete izvesne koligine energije. Energija polja se takode moze izmeniti. Kao i u jedn. 2-1, bilans energije je Wy = M aq + dWpate (2-71) Diferencijal energije dW. uzete iz dva izvora je56 NACELA PRETVARANJA ENERGIE Wey = ey iy dt + ey ig dt (2-72) S obzirom da je kontra e. m. s. e dy Ce a 1 dt (2-73) diferencijal energije uzete iz izvora 1 bice ey i dt = ipdhy (2-74) gde je 2, fluks kroz namotaj | proizveden zbitnim dejstvom struja 4, i ig. Uporedi s jedn. 2-5. Na sli¢an natin, diferencijal energije uzete od izvora 2 je ey iy dt = igdhy (2-78) gde je 4, rezultantni fluks kroz namotaj 2. Prema jedn. 2-72, tada je: dW = iy dy + ig dy (2-76) Da bi se nastavila analiza, treba uspostaviti izraz izmedu energije polja i energije uzete od elektritnih izvora. Tatni izrazi, uzimajudi u obzir nelinearnost i histerezu, priliéno su glomazni; sreéom, buduéi da je energija polja uglavnom nagomilana u vazduSnim procepima, zadovoljavajuci rezultati_ mogu se obitno dobiti primenom linearnih pribliznosti. Ako se zanemari magnetna nelinearnost, mode se primeniti princip superpozicije i ukupni fluksovi kroz namotaje mogu se izraziti pomoéu komponenata koje bi bile proizvedene pojedinim strujama kad bi pojedinatno dejstvovale. Energetski odnosi mogu se onda podesno izraziti pomocu induktivnosti Ly, i Ly, i uzajamne induktivnosti M,, namotaja. Rezultantni fluks 2, kroz namotaj 1 moze se tako izraziti u obliku y= Luni + Mat (2-77) Na sligan natin, rezultantni fluks 2, kroz namotaj 2 je Dg = Lop tp + Mia iy (2-78) U jednom linearnom sistemu, uzajamne induktivnosti jednake su, bez obzira koje se od dva kola ima u vidu, tj. Mjg u jedn. 2-77 identiéno je sa Myg u jedn, 2-78. U ovim jednatinama relativni smerovi dejstva sopstvene i uzajamne induktivnosti zaraéunavaju se sa algebarskim znakom uzajamne induktivnosti. Tako je uzajamna induktivnost pozitivna koliéina kad pozitivne struje u oba namotaja proizvode sop- stvene i uzajamne fluksove u istom smeru; inage je ona negativna kolitina. Izraz za energiju nagomilanu u magnetnom polju moze se dobiti posmatra~ judi energiju koju odaju izvori pri uspostavijanju struje i odnosno ig. Ako u toku procesa ne dolazi do kretanja, neée se vrSiti ni bilo kakav mehanitki rad, te ée se celokupna energija koju izvori odaju nagomilati u polju. Pod tim uslovima je Wrote = AW a = iy Dh, + in dy (2-79) Kad se uzajamni polo%aj delova ne menja, induktivnosti su konstantne. Diferen- ciranjem jednatina 2-77 i 2-78 i zamenom rezultata u jedn, 2-79 dobiva se Wate = iyLysdiy + ial ands ++ Mya indip + indi) (2-80) Ali igdig + igdi, je diferencijal d(ii,) proizvoda struja. Prema tome je AW yp = Laxivdi + Lasiadin + Mag d (iin) (2-81) a energija polja koja odgovara strujama i, i ig jeSISTEMI S$ VISESTRUKIM POBUDIVANJEM. 57 Wrote = Lin f "idly + Lan f *igdig + Mia f aiid) (2-82) 1 5 1 . ie a Lye + 2 Loa ig? + Miatin (2-83) Kad se polje proizvodi strujama iz vise od dva kola, jednatina za energiju polja azena sopstvenom i uzajamnom induktivnoSCu moze se dobiti rasudujudi na slitan natin, Za tri kola, na primer, rezultat je Woe J Lay GB) Lag tai Mig fh Mayle Monin. 2-88) Diferencijalne promene elektritne energije i energije polja koje proizilaze iz ugaonog prira’taja dO, mogu se onda izraziti pomogu induktivnosti i struja, a mehanitki obrtni momenat M mo%e se potom naéi iz jedn. 2-71. Uopite uzev, svi parametri induktivnosti mogu biti funkcije polozaja rotora. Pri odredivanju ener- gije polja za nepromenijivi uzajamni polodaj delova, kao u jedn. 2-79 do 2-83, in- duktivnosti su bile konstantne; sada se one moraju razmatrati kao promenljive, jer dopustamo da se uzajamni polozaj delova menja. U stvari, baS ove promene indukcije u zavisnosti od promene uzajamnog polozaja delova imaju za posledicu odavanje mehanitke cnergije. Struje se takode mogu menjati pod uticajem indu- kovanja u prelaznim stanjima. Ali diferencijalne promene straje nemaju uticaja na mehanitke sile, s obzirom da sile zavise jedino od vrednosti struja i geometrijskog oblika i polozaja. U interesu potpunosti bice medutim u slede¢oj analizi obuhva~ éeno i dejstvo diferencijalnih promena struja. Diferenciranjem jedn. 2-77 i 2-78 u odnosu na induktivnosti struje i zamenom rezultata u jedn. 2-76 dobiva se izraz za dovedenu elektri¢nu energiju Wer = Ly iy diy + Myg iy diy + 82 dLyy + i, ip My + Lag iy dig + Mya ig diy + i? dl + pig Mya (2-85) Na sliéan natin iz jedn, 2-83 dobiva se da je prirastaj energije polja . 1 Wrote = Las ty diy + 2 iy? dD yy + Lp ty dig + 5 ifdLag + Mya iy dig + Myaiy diy + iy dMya (2-86) Kad se jedn. 2-85 i 2-86 zamene u jedn, 2-71 detiri Gana Ly fy diy + Lag ty dig + + Mya i diy + Mug ig di koji izrazavaju Koliginu dovedene elektri¢ne energije iza- zvatu dejstvom prirastaja di; i diy, jednaki su sa identiénim Clanovima koj Zavaju odgovarajuée prirastaje energije polja. Prema tome, ovi dlanovi se potiru, Drugim retima, diferencijalne promene struja ne uti¢u na mehaniéke sile, Zamena preostalih Glanova u jedn. 2-71 daje G2 Ly + i? dy + 2 iy iy dM yy =5 G2 dLyy + ; if doy + iy ig dMy, + M0, (2-87) prema Gemu je dLy dle 4 UMG dn 4 J bi : dQ, | 2 af d0q fh ay Translatorni ekvivalent jedn. 2-88 se dobija kad se obrtni momenat M zameni translatornom silom f, a ugaoni pomeraj dQ, linearnim pomerajem dx u pravcu (2-88)58 NACELA PRETVARANJA ENERGIE sile. Da se jedn. 2-88 moze profiriti na slutaj nekoliko kola Zije sopstvene i uzajamne induktivnosti zavise od ugaonog polozaja izvesnog dela, vidi se jasno ako se rasu- duje na nagin primenjen u izvodenju jedn, 2-88. Na primer, za tri kola je 1 ae 1., dL, 1 ., dls M= ae ae 2" 40, 2° d& 2° dy .,dMy , ., dMay ,, , My + pig —" + igi, 4 ig, — 2-89) tg, 1 ag, tO a8 (2-89) Ispitivanje jedn. 2-87 pokazuje da je zbir tri Clana desne strane, koji pri- kazuje priraitaj energije polja pri konstantnim strujama, ravan polovini leve strane, koja prikazuje primljenu clektritnu energiju pri konstantnim strujama, Druga polovina primljene elektri¢ne energije pri stalnim strujama odaje se, prema tome, u vidu mehanitke energije. Prirastaj energije polja pri stalnim strujama ravan je, dakle, odatoj mehanitkoj energiji; stoga je obrtni momenat jednak prvom izvodu energije polja po pomeraju pri stalnoj struji 0 Wpotie am + (2m) U odelj. 2-Ic ustanovijeno je da ovaj izraz vazi za linearne sisteme s jednim po- budivanjem (vidi jedn. 2-35). Za linearni sistem jedn. 2-90 prosto kazuje da mehani- éke sile i obrmi momenti dejstvuju na magnetni materijal i provodnike u smeru poveéanja energije polja pri konstantnim strujama. Kad u magnetnom kolu ima gvozda, Glanovi koji sadrZe izvode po uglu sopstvene induktivnosti u jedn. 2-88 su reluktantni obrtni momenti koji su ranije razmatrani u odelj. 2-1 i 2-2 u vezi sa sistemima s jednim pobudivanjem. Oni izraZavaju tinjenicu da polje izazvano dejstvom samo jedne struje proizvodi u mag- netnom materijalu sile koje teZe da taj materijal pokrenu tako da se magnetni otpor magnetnog kola smanji. Kad su prema tome jezgra i statora i rotora u sl. 2-10 na~ &injena od magnetnog materijala, polje proizvedeno dejstvom jedne jedine struje teZi da rotor pokrene u vertikalni polozaj. Clanovi koji sadrze izvode uzajamnih induktivnosti po uglu izrazavaju obrine momente proizvedene medusobaim dejstvom magnetnog polja jedne struje na magnetno polje druge struje. Ovi lanovi kazuju samo to da magnetna polja statora i rotora teze da se poravnaju. To su glavni obrini momenti velikog broja rotacionih mavina. (2-90) a). Obrini momenat masina s ravnomernim vazdusnim procepom. Razmotrimo prostu masinu prikazanu na sl. 2-11 koja se sastoji od cilindritnog éeliénog jezgra rotora, koncentritno ugradenog u Suplic cilindrigno elitno jezgro statora. Rotor ima samo jedan namotaj 1-1’ smesten u jedan par dijametraino suprotnih Zlebova prikazanih na sliciu popretnom prescku. Stator ima vise namotaja 2-2’, 3-3’ itd. koji su postavljeni u Aebove na unutraSnjem obimu statorskog, jezgra i prikazani takode u popretnom pre- seku, Taékice i krstovi u presecima namo- taja_ oznatavaju vrhove, odnosno repove strelica koje pokazuju pozitivne pravce Sl. 2-11, Elementarna masina s cilindrig- Struja. Raspored je donekle sliéan kao kod nim rotorom dvopolnog turboalternatora.SISTEMI S$ VISESTRUKIM POBUDIVANJEM 59 Tzuzev dejstva Hebova, vazdu’ni procep je ravnomeran i magnetni otpor magnetnog kola je nezavisan od ugaonog polozaja 0) rotora. Zanemarujuci, dale, Hebove, sopstvene induktivnosti namotaja ne zavise od 0), a reluktantni obrtni momenti ravni su nuli. Stavise, uzajamne induktivnosti izmedu raznih parova statorskih namotaja su nezavisne od 0). Prema tome, jedn. 2-89 svodi se na aM, aM, M= ia yj tM 2-91) a dy, : By Ce Izrazeno fluksovima kroz kolo iy My = ig iM (2-92) gde je ya, na primer, fluks kroz namotaj 1 proizveden strujom u namotaju 2. Fluks kroz kolo A, u rotorskom namotaju 1, proizveden ukupnim dejstvom soil struja u statorskim namotajima je Yas = te Mag + ig Mag +. (2-93) Diferenciranje jedn. 2-93 pri konstantnim strujama daje Ory _ 5 Mn, Mas (2-94) 00? a0)” * db, a zamenom u jedn. 2-91 dobiva se Mee ( (2-95) 089 Joe = const Kad se ukupnifluks kroz kolo u jedn, 2-95 podeli brojem navojaka Ny u rotorskom namotaju M=Nii

You might also like

• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5814)
• The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  

  From Everand

  The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  Brené Brown

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1092)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (845)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Principles: Life and Work

  

  From Everand

  Principles: Life and Work

  Ray Dalio

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (609)
• The Glass Castle: A Memoir

  

  From Everand

  The Glass Castle: A Memoir

  Jeannette Walls

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1717)
• Grit: The Power of Passion and Perseverance

  

  From Everand

  Grit: The Power of Passion and Perseverance

  Angela Duckworth

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (590)
• Sing, Unburied, Sing: A Novel

  

  From Everand

  Sing, Unburied, Sing: A Novel

  Jesmyn Ward

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1104)
• Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  

  From Everand

  Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  Margot Lee Shetterly

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (897)
• Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  

  From Everand

  Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  Phil Knight

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (540)
• The Perks of Being a Wallflower

  

  From Everand

  The Perks of Being a Wallflower

  Stephen Chbosky

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2104)
• The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  

  From Everand

  The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  Ben Horowitz

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (348)
• Bad Feminist: Essays

  

  From Everand

  Bad Feminist: Essays

  Roxane Gay

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1018)
• Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  

  From Everand

  Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  Ashlee Vance

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (474)
• Her Body and Other Parties: Stories

  

  From Everand

  Her Body and Other Parties: Stories

  Carmen Maria Machado

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (822)
• The Outsider: A Novel

  

  From Everand

  The Outsider: A Novel

  Stephen King

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1866)
• The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  

  From Everand

  The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  Siddhartha Mukherjee

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (271)
• The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  

  From Everand

  The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  Viet Thanh Nguyen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (122)
• Angela's Ashes: A Memoir

  

  From Everand

  Angela's Ashes: A Memoir

  Frank McCourt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (441)
• Brooklyn: A Novel

  

  From Everand

  Brooklyn: A Novel

  Colm Tóibín

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (1947)
• The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  

  From Everand

  The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  Meik Wiking

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (401)
• A Man Called Ove: A Novel

  

  From Everand

  A Man Called Ove: A Novel

  Fredrik Backman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (4770)
• The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  

  From Everand

  The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  Thomas L. Friedman

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2259)
• Steve Jobs

  

  From Everand

  Steve Jobs

  Walter Isaacson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (807)
• The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  

  From Everand

  The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  Sarah M. Broom

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (98)
• Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  

  From Everand

  Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  Gilbert King

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (266)
• The Art of Racing in the Rain: A Novel

  

  From Everand

  The Art of Racing in the Rain: A Novel

  Garth Stein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (4203)
• A Tree Grows in Brooklyn

  

  From Everand

  A Tree Grows in Brooklyn

  Betty Smith

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1929)
• A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  

  From Everand

  A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  Dave Eggers

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (231)
• Yes Please

  

  From Everand

  Yes Please

  Amy Poehler

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1898)
• Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  

  From Everand

  Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  Doris Kearns Goodwin

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (234)
• The Woman in Cabin 10

  

  From Everand

  The Woman in Cabin 10

  Ruth Ware

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2522)
• Fear: Trump in the White House

  

  From Everand

  Fear: Trump in the White House

  Bob Woodward

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (738)
• Wolf Hall: A Novel

  

  From Everand

  Wolf Hall: A Novel

  Hilary Mantel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3811)
• John Adams

  

  From Everand

  John Adams

  David McCullough

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2409)
• On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  

  From Everand

  On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  Naomi Klein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (74)
• The Light Between Oceans: A Novel

  

  From Everand

  The Light Between Oceans: A Novel

  M.L. Stedman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (789)
• Manhattan Beach: A Novel

  

  From Everand

  Manhattan Beach: A Novel

  Jennifer Egan

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (792)
• The Constant Gardener: A Novel

  

  From Everand

  The Constant Gardener: A Novel

  John le Carré

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (104)
• The Unwinding: An Inner History of the New America

  

  From Everand

  The Unwinding: An Inner History of the New America

  George Packer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (45)
• Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  

  From Everand

  Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  Jay Sekulow

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (137)
• Little Women

  

  From Everand

  Little Women

  Louisa May Alcott

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (104)