OTPORNICI

Osobinu materijala da se suprotstavljaju proticanju elektrine struje nazivamo

elektrini otpor. Eksperimentima je utvreno da otpor zavisi od duine ice, njenog
poprenog preseka i vrste materijala. Za izraunavanje otpora koristi se formula
l - duina ice
R=x l/S
S - popreni presek
- specifini otpor
Jedinica za el. otpor je om ( ), nazvana tako u ast nemakog fiziara Georga
Oma. Otpor od jednog oma ima provodnik kroz koji protie struja od 1 A kada je razlika
potencijala na njegovim krajevima 1 V. U praksi se ee koriste vee jedinice, uglavnom
kiloom ( k ) i ponekad megaom (M )
Otpornici su elementi pomou kojih namerno unosimo el. otpor u neko strujno kolo.
Koriste se za ogranienje struje u kolu i za dobijanje eljenog napona na krajevima
otpornika. Otpornici su najee koriene komponente u elektronskim ureajima. Veina
otpornika u naim ureajima su grafitni, a proizvode se i iani i metaloslojni otpornici.
Tanak sloj grafita ili metala naneen na izolatorsko telo

Smea grafita i izolatorskog praha

iani otpornik
Konani izgled otpornika posle lakiranja tela i obeleavanja vrednosti pomou
obojenih prstenova
ematska oznaka :

ili

OBELEAVANJE VREDNOSTI OTPORNIKA

Oznaavanje nazivne vrednosti otpora i tolerancije izvodi se alfanumerikim
oznakama, ili pomou obojenih prstenova. Vrednost otpora u el emama moe biti navedena
samo brojem, npr :
270 = 270

(om se podrazumeva)

Zbog toga to oznaka lii na nulu i moe nas dovesti u zabunu, ponekad se umesto
koriste slova R i E, a umesto k ili M samo k ili M :
270 R = 270
390 E = 390
47 k = 47 k
Oznake R, E, k, M esto se koriste umesto decimalnog zareza, ime se izbegavaju
velike greke u oitavanju zbog slabe vidljivosti zareza :
2k7 = 2,7 k
3R3 = 3,3
M 1 = 100 k

Veoma je nepraktino ispisivati brojane i slovne oznake na male elemente kao to

su otpornici (dimenzije oko 6 mm). Zbog toga se vrednost otpora oznaava pomou obojenih
prstenova gde boje zamenjuju cifre, prema tabeli :

Uglavnom su na otpornicima 4 prstena, i oni imaju sledea znaenja :

Prvi prsten - prva cifra
Drugi prsten - druga cifra
Trei prsten - broj nula ( faktor mnoenja )
etvrti prsten - tolerancija, tj. dozvoljeno odstupanje od nazivne vrednosti
Dakle, vrednost otpornika sa vrha tabele je :
braon crna crvena zlatna :
1
0
00
+/- 5%
= 1000

1k

plus/minus 50

Proizvode se otpornici tano odreenih vrednosti klasifikovani u tzv. otporne nizove.

Sve ostale vrednosti, kojih nema u okviru datog niza, mogu se realizovati rednom i paralelnom vezom postojeih otpornika. U tabeli je dat niz E 12 koji se najvie koristi (deblje
brojke) a sitnijim brojevima su dopisane dodatne vrednosti niza E 24.

1,0

1,1

1,2

1,3

1,5

1,6

1,8

2,0

2,2

2,4

2,7

3,0

3,3

3,6

3,9

4,3

4,7

5,1

5,6

6,2

6,8

7,5

8,2

9,1

To konkretno znai da u nizu E 12 postoje vrednosti od npr 12 , 120 , 1k2, 12k,

120k i 1M2, a ne postoje vrednosti od npr 130 ili 140 . Zatim, postoje vrednosti npr 150,
1k5, 1k8, 18k, 22k itd.....

VEZIVANJE OTPORNIKA
Ako nam je potreban otpornik od npr 110 koji ne postoji u nizu E 12, potrebnu
vrednost u naem primeru moemo dobiti na dva naina :
rednom vezom dva postojea otpornika od 100 i 10
R1
100

R2
10

R = R1 + R2 = 100 + 10 = 110

ili paralelnom vezom dva otpornika od 220

220

R = R1 * R2 / (R1 + R2) = 48400 / 440 =110

220
I pored toga to nam je ova formula dobro poznata, esto ne primetimo dve vane
stvari koje imaju praktinu primenu : 1) kada paralelno veemo dva otpornika iste vrednosti
otpora, ekvivalentni otpor je duplo manja vrednost, to u naem primeru proraun ini
suvinim 2) ako su paralelno vezana dva otpornika razliite vrednosti, ekviv. otpor nije neka
srednja vrednost izmeu ove dve, nego je uvek manji od najmanjeg otpora u paralelnoj vezi

SNAGA OTPORNIKA
Kada kroz otpornik tee struja, on se zagreva. Ako
se pregreje dolazi do razaranja otpornog materijala i
unitenja otpornika.
U elektronskim kolima najvie se koriste otpornici
snage 1/4 W (njegovo telo je dugako oko 6 mm) i 1/2 W
(oko 9 mm). Proizvode se otpornici manjih snaga od 1/8
W, i veih snaga od 1 W , 2 W, 5 W itd. Ako snaga na
otporniku nije napisana procenjujemo je po veliini
otpornika vee dimenzije znae i veu snagu.
Umesto otpornika odreene snage moe da se
koristi i otpornik iste otpornosti i bilo koje vee snage, ali
poto je on vei to e se odraziti na dimenzije tampane
ploe i na cenu ureaja (skuplji je).

NELINEARNI OTPORNICI
Postoje otpornici koji nelinearno menjaju otpor pod dejstvom nekog spoljanjeg
faktora. Tako su naprimer :
Termistori posebno osetljivi na promene temperature. Kod PTC termistora otpor se
poveava sa temperaturom, a kod NTC opada.
Varistori menjaju otpor u zavisnosti od prikljuenog napona.
Fotootpornici (LDR otpornici) menjaju otpor u zavisnosti od toga da li su osvetljeni ili
nisu. Kada se osvetle, oni bitno smanje otpor.

PRIMERI PRAKTINE PRIMENE OTPORNIKA

1) Svetlee LED diode rade na oko 2 V i pri tome kroz njih protie struja od 20 mA. Da
bi LED diodu prikljuili na bateriju 9 V mora se redno vezati otpornik koji treba da ogranici
struju kroz diodu i da preuzme "viak" napona od 7 V. Dakle, proizvod
R 20mA = 7 V odakle sledi da nam je potreban otpornik od 350 oma.
Ovo nije standardna vrednost, i u ovakvim sluajevima se usvaja prva
vea vrednost, dakle upotrebiemo otpornik iz niza E 12 od 390 oma.
Snaga koja se razvija na ovom otporniku je P = 7 V 0,02 A = 140 mW , dakle bez
problema se moe upotrebiti otpornik od samo 1/4 W, pa ak i od 1/8 W.
2) Meutim, ako na isti nain pokuamo prikljuiti sijalicu iz baterijske lampe na kojoj su
utisnuti podaci 3,5V 0,2A na akumulator 12 V posle prorauna
vidimo da nam je potreban otpornik od 42.5 oma snage 1.7 W.
Poto je snaga sijalice 3,5 V 0,2 A = 0,7 W to bi znailo da e
struja iz akumulatora preteno da se troi na zagrevanje otpornika
to ovakvo reenje ini besmislenim.
3) Veina elektronskih ureaja se napaja iz jednog izvora napona (ispravljaa ili baterije).
Za rad ureaja meutim potrebno je vie razliitih napona npr. na bazi jednog tranzistora
0,7 V, na bazi sledeeg 1,2V, na nekoj drugoj
komponenti npr 5 V itd. Svi ovi naponi se mogu
dobiti razdelnikom napona sa slike. To je ustvari
redna veza dva otpornika, a napon koji nam je
potreban "skidamo" sa otpornika R2.
Ako je U=12V, R1=6k8 a R2=2k2, struja
kroz R1 i R2 je 12V/9k=1,33mA. Napon U2 na
otporniku R2 je 1,33mA*2,2k=2,93V a "ostatak"
od 9,07V je na otporniku R1. Sa slike vidimo da
je napon U2 iskorien za polarizaciju tranzistora.
Ako nam je potreban npr manji napon poveaemo R1 ili smanjiti R2. Ako stavimo npr.
R1=10k a R2=1k napon U2 bie 1V. Praktino,sve potrebne napone moemo dobiti
promenom meusobnog odnosa vrednosti R1 i R2.

PROMENLJIVI OTPORNICI
Postoje otpornici iju vrednost otpora moemo menjati mehanikim putem (pomicanjem klizaa ili zakretanjem osovine) pa ih nazivamo promenljivim otpornicima. Na slici je
laboratorijski promenljivi otpornik koji se koristi u raznim elektrinim merenjima.
Smeten je u metalno kuite pa ga
treba uzemljiti preko posebnog kontakta.
Izmeu donja dva prikljuka spojeni su
krajevi otporne ice koja je gusto namotana
na izolacionom cilindru. Na trei (gornji)
prikljuak spojen je klizei kontakt preko
koga u el kolo unosimo krai ili dui deo ice
i na taj nain u kolu menjamo otpor.

reostat

potenciometar

Ako se promenljivi otpornik spoji prema sl. A on moe posluiti za promenu struje u
kolu i zvaemo ga reostat.
Kada se koriste sva tri prikljuka promenljivog otpornika prema slici B, pomeranjem
klizaa menja se napon. Ovako spojen promenljivi otpornik zove se potenciometar.
U svakodnevnom ivotu elektroniari promenljivi otpornik nazivaju potenciometrom
bez obzira na nain njegovog spajanja i ulogu u kolu.
Veina potenciometara ugraenih u nae
ureaje je krunog oblika. Na slici desno je
unutranjost takvog promenljivog otpornika. Oni
se koriste za promenu jaine zvuka, regulaciju
boje zvuka, osvetljenja slike kod starijih tipova
televizora, kontrasta, boje i sl. Mogu biti linearni i
logaritamski. Kod linearnih otpor je direktno
srazmeran poloaju tj. uglu zakretanja klizaa.
Kod logaritamskih otpor se u poetku malo menja
a zatim sve bre (po logaritamskom zakonu). Oni
se koriste se za podeavanje jaine zvuka jer nae uvo registruje jainu zvuka upravo po
ovom zakonu ( zvuk pojaan 10 puta uvo registruje kao subjektivno dva puta jai zvuk).

Razlika izmeu promenljivih i polupromenljivih (trimer) otpornika vidi se na prethodnoj

slici. Promenljivi imaju osovini i predvieni su za esta podeavanja, npr jaine zvuka. Za
razliku od njih, trimeri nemaju osovinu i obino se jedanput podese na potrebnu vrednost
prilikom ugradnje u ureaj. Do njih se dolazi rasklapanjem ureaja a pomeranje klizaa se
vri odvijaem. Bez velikog iskustva ne treba ih dirati jer njima se reguliu npr visina i stabilnost slike kod TV, brzina obrtanja motora kasetofona, osetljivost ureaja i sl.

PRIMERI UPOTREBE POTENCIOMETARA

Potenciometri za regulaciju jaine zvuka se postavljaju izmeu predpojaala slabih
signala npr. radiostanice ili mikrofona i izlaznog pojaala za zvunik. Nain spajanja prikazan
je na donjim slikama. Signal putuje izmeu taaka 3 i 2 preko otpornog materijala duim ili
kraim putem, zavisno od poloaja klizaa potenciometra. On e biti samo malo oslabljen
ako je dugme u krajnjem desnom poloaju. Ako elimo da utiamo muziku okreemo dugme
ulevo i signal koji stigne do izlaznog pojaala bie dosta oslabljen jer na svom putu prelazi
preko velikog otpora (poveala se duina otpornika izmeu taaka 3 i 2 ). Zanemarljivo mali
deo signala se trajno gubi prelazei put od take 3 ka 1 i nazad u predpojaalo.

ulaz

izlaz

Primer sa sledee slike pokazuje kako se uz regulaciju jaine zvuka moe uticati i na
boju zvuka. Regulacija jaine se vri sa P2 na ve opisani nain, a pomou P1 mogu se
priguiti tonovi visokih frekvencija.
Iz osnova elektrotehnike nam je poznato da kondenzator provodi naizmeninu struju
a otpor Xc = 1 / 2fC (gde je f- frekvencija) je manji za visoke frekvencije a veliki za niske
frekvencije. U kolu sa slike deo visokih frefvencija ( sopran, inele, flauta...) nee stii do
izlaznog pojaala jer e se "izgubiti" kroz C i P1 i vratiti na ulaz. Koliko ovih tonova e ipak
stii na izlaz zavisi od poloaja klizaca P1. Njegovim pomeranjem utiemo na impedansu Z
tako to se menja otpor R (realni deo imp.). Ako je kliza blizu gornjeg prikljuka, R je mali i
skoro svi tonovi visokih frekv. e biti prigueni. Ako kliza pribliimo donjem prikljuku vei
deo ovih tonova e ipak preko P2 stii na izlazno pojaalo i bie reprodukovan u zvuniku.
Uticaj C i P1 na tonove niskih frekvencija ( bas gitara, bubnjevi ) je beznaajan jer
kond. C za ove tonove predstavlja veliki otpor i oni bez priguenja stiu na izlaz preko P2.

DODATAK
Sloenije kolo kojim se moe regulisati priguenje i visokih i niskih tonova detaljno je
objanjeno u knjizi Prakticna Elektronika *. Nain realizacije ovog kola prikazan je na slikama:

*U pripremama lekcije najvise je koriena knjiga Miomira Filipovia Prakticna Elektronika.