Sasa Gajin Ljudska Prava (E Izdanje)

242 2298 063/364 375
SAA GAJIN
SAA GAJIN LJUDSKA PRAVA
LJUDSKA PRAVA
Pravno-sistemski okvir
CUPS
PRAVNI
fakultet
Univerzitet UNION
CHRIS
ISBN 978-86-7546-069-5
9 788675 460695
DRUGO IZDANJE
SAA GAJIN
LJUDSKA PRAVA
Saa Gajin 2011, 2012
Izdavai
Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
za izdavaa: prof. dr Zlatko Stefanovi, v. d. dekan
Goce Deleva 36, 11070 Novi Beograd, tel. 011-2095500
www.pravnifakultet.rs
Centar za unapreivanje pravnih studija
za izdavaa: prof. dr dr h.c. Vladimir V. Vodineli, direktor
Goce Deleva 36, 11070 Novi Beograd, tel. 011-2608360
www.cups.rs
Institut za uporedno pravo
za izdavaa: dr Jovan iri, direktor
Terazije 41, 11000 Beograd, tel. 011-3233213
www.comparativelaw.info
Priprema i tampa
Dosije studio, Beograd
Tira
1000 primeraka
ISBN 978-86-84871-24-6 (PF UU)

ISBN 978-86-7546-069-5 (CUPS)
ISBN 978-86-80059-82-2 (IUP)
Objavljivanje ovog izdanja knjige pomogli su:

Civil Rights Defenders,
Heinrich Bll Stiftung,
Inicijativa mladih za ljudska prava i
CHRIS Mrea odbora za ljudska prava
SAA GAJIN
LJUDSKA PRAVA
DRUGO IZDANJE
BEOGRAD 2012
(posveta)
Relji i Bojani
(javno priznanje)
Ova knjiga verovatno ne bi nastala da na mojoj strani nisu bili
Vladimir V. Vodineli, Vesna Raki-Vodineli, Institut za uporedno pravo, Centar za unapreivanje pravnih studija, Pravni
fakultet Univerziteta Union i Civil Rights Defenders
(izjava zahvalnosti)
Hvala internetu
Sadraj
I UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
II POJAM LJUDSKIH PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1. Ljudska prava kao skup neotuivih prava i sloboda pojedinaca . . . . . . .
a) Ljudska prava posmatrana iz pravno-teorijske perspektive . . . . . . . . .
b) Ljudska prava posmatrana iz pozitivnopravne perspektive. . . . . . . . .
c) Nedostaci klasinog razumevanja ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . .
d) Traganje za pojmom ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
15
16
16
17
18
2. Lina autonomija u pravu SAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

a) Poeci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
b) Pravo na privatnost kao common law pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . .
c) Ustavno pravo na privatnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
d) Razvoj ideje o privatnosti i linoj autonomiji pred
Vrhovnim sudom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
e) Roe v. Wade i afirmacija ideje o pravu na linu autonomiju . . . . . . . .
f ) Zakljuna razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
21
21
23
24
3. Lina autonomija u okviru Evropske konvencije o

ljudskim pravima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a) Klasino shvatanje prava na privatan ivot. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
b) Pravo na potovanje prepiske. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
c) Proirivanje zatite na osnovu prava na privatan ivot . . . . . . . . . . . .
d) Odnosi sa drugima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
e) Fiziki i psihiki integritet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
f ) Porodini ivot. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
g) Pravo na potovanje doma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
30
38
48
55
57
59
60
63
67
72
78
Sadraj
4. Dostojanstvo oveka i opte pravo linosti u nemakom pravu . . . . . . .

a) Osnovna konstrukcija pojma ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
b) Dostojanstvo oveka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
c) Opte pravo linosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
d) Slobodan razvoj linosti i samoodreenje pojedinca . . . . . . . . . . . . .
e) Zakljuna razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
81
83
87
95
105
119
III PRAVO LJUDSKIH PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

1. Katalog ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a) Prvi sveobuhvatni katalozi ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
b) Istorijska uslovljenost irenja liste ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . .
c) Bujanje ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
d) Ustavnopravna lista i nacionalno zakonodavstvo . . . . . . . . . . . . . . . .
e) Podela ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
f ) Ciljevi i pravni znaaj nabrajanja prava i sloboda . . . . . . . . . . . . . . .
g) Opta pravila kataloga ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
130
131
135
138
141
146
154
161
2. Beneficijari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a) Dostignua Francuske i Amerike revolucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
b) Graani i lica pod jurisdikcijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
c) Organizacije i beneficijari kolektivnih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
d) Princip jednakosti, prirodni beneficijari i drutvene vrednosti. . . . . .
170
171
177
182
185
3. Adresati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a) Drava kao adresat. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
b) Fizika i pravna lica kao adresati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
c) Priroda obaveze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
195
196
202
207
IV UTEMELJENJE LJUDSKIH PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

1. iste teorije prava i drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a) Kelsenova ista teorija prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
b) Austinova ista teorija drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
c) Princip suprematije vrhovne dravne vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
217
218
234
246
Sadraj
2. Originalne teorije drutvenog ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

a) Uenje Johna Locka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
b) Uenje Thomasa Hobbesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
c) Ogranienja Lockovih i Hobbesovih ideja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
252
252
263
273
3. Teorije ustavne demokratije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

a) Uenja Rousseaua i Kanta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
b) Sloboda volje i lina autonomija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
c) Dworkinova i Habermasova shvatanja ustavne demokratije. . . . . . . .
282
282
298
304
V ZAKLJUNA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323

KORIENA LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329
BELEKA O AUTORU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
I
UVOD
Pravno-sistemski okvir potovanja i zatite ljudskih prava moe se teorijski izgraditi na tri razliita nivoa refleksije pravnih pravila o pravima i
slobodama pojedinaca. Prvo, putem odreivanja pravnog pojma ljudskih
prava, mogue je pruiti jedinstven odgovor na pitanje o tome ta su to
ljudska prava. Drugo, na temelju celovitog korpusa pravila o ljudskim
pravima, mogue je teorijski odrediti sadrinu prava ljudskih prava. Tree, mogue je pokazati da su ljudska prava nuan sastavni i konstitutivni
deo pravnog poretka i na taj nain ih pravno utemeljiti.
Pravni pojam ljudskih prava ne izvodi se neposredno iz teksta pravnog propisa. Meunarodni dokumenti, kao ni ustavni i zakonski tekstovi,
ne sadre odredbe koje definiu pojam ljudskih prava. Istina, nekad su u
pojedinim odredbama ovih pravnih dokumenata sadrana rudimentarna
upuivanja na ideju o sutini ljudskih prava, kao na primer kad se kae
da je ovek slobodan, da prava i slobode oveka izviru iz njegovog dostojanstva, ili da se jemstvima prava i sloboda omoguava slobodan razvoj
linosti oveka i sl.1
Ipak, ova upuivanja ne otkrivaju u potpunosti sadraj pojma na koji
upuuju, ve skreu panju na neke sredinje ideje o ljudskim pravima.
Na taj nain se dakle samo ukazuje na to da pojam ljudskih prava pravno
postoji. Meutim, da bi se ovaj pojam izgradio u celini, da bi se dolo
do saznanja o njegovoj sadrini, potrebno je obratiti se itavom korpusu
pravnih garancija pojedinih prava i sloboda i paljivo razmotriti pitanje
njihove primene. Naime, tek se iz realnog pravnog ivota prava ljudskih
prava, moe izvesti zakljuak o tome koja je to ideja koja reflektuje sutinu pravnih garancija pojedinih prava i sloboda, koji je njen pravni izraz,
1 Svi izrazi koji se u daljem tekstu koriste u mukom rodu, obuhvataju iste izraze u
enskom rodu. V. slino metodoloko pravilo itanja pravne literature i u stavu 2, lana
2. Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. godine.
12
Uvod
na koji nain se pravno moe razumeti odnos izmeu pojma ljudskih

prava i ovih posebnih pravnih garancija i sl.
Drugo, samo pravo ljudskih prava nije sadrano u jednom odreenom pravnom propisu. Meunarodni dokument, kao i ustav zemlje,
obino definiu najapstraktnija pravna pravila o ljudskim pravima, ali oni
time ne iscpljuju sadraj svih pravila koja se vezuju za ovu pravnu temu.
Naime, odredbe o pravima i slobodama razbacane su po itavom pravnom sistemu, odnosno njih je mogue nai u nebrojenim propisima svih
oblasti prava. Uz to, pravna pravila o ljudskim pravima nuno se formiraju i u praksi primene odredbi koje su sadrane u svim ovim pravnim
dokumentima.
Ako se pak prava i slobode oveka mogu obuhvatiti jedinstvenim
pravnim pojmom ljudskih prava, onda se ini da bi i pravna pravila o
ovim pravima i slobodama mogla da se razumeju kao elementi jedinstvenog pravnog reima uivanja i zatite ljudskih prava. Dakle, bez obzira na
to iz kog izvora potiu i bez obzira na njihovu sadrinu, pravna pravila
o ljudskim pravima odnose se na ljudska prava, te se tako mogu odrediti kao norme koje ulaze u okvir jedinstvenog pravnog reima. Teorijska
refleksija ovog mnotva posebnih pravila, ima zadatak da izgradi celovitu
konstrukciju prava ljudskih prava.
Najzad, iako su pravna pravila o ljudskim pravima vrsto utkana u
jedinstvenu mreu pravila pravnog poretka zajednice, ini se da je opravdano postaviti i pitanje njihovog porekla, a zatim i nunosti njihovog
postojanja. Tako, teorijska refleksija prava ljudskih prava odgovara na pitanje o pozitivnopravnom nastanku ljudskih prava, dakle na pitanje o
tome kako se dolo do pravila o ljudskim pravima, odnosno ta je uslovilo njihovo stvaranje.
U tom smislu, trebalo bi odgovoriti i na pitanje o tome da li je pravo
ljudskih prava nuan sastavni deo samog prava, odnosno da li ono nastaje zajedno sa pravom. Uz to, trebalo bi potraiti i odgovor na pitanje o
tome da li je egzistencija pravnog poretka uslovljena postojanjem pravnih
pravila o pravima i slobodama oveka ili se on ipak moe teorijski zamisliti i bez prava ljudskih prava. U odgovorima na ova pitanja dolazi se do
pravnog utemeljenja ljudskih prava.
II
POJAM LJUDSKIH PRAVA
II
POJAM LJUDSKIH PRAVA
Ljudska prava se u pravnoj literaturi obino odreuju kao skup prava
i sloboda koja pripadaju svim ljudima. Uz ovo odreenje esto se dodaju i rei koje upuuju na neotuivost ljudskih prava i njihovo prirodno
poreklo2. Tako se kae da se ovek raa slobodan, sa svim pravima i slobodama koje pripadaju i drugim ljudima. Svi ljudi obdareni su istim korpusom ljudskih prava, bez obzira na to u kojoj dravi ive. Ljudska prava
ne zavise od volje dravne ili druge vlasti. ovek svoja prava i slobode ne
dobija od milosrdne vlasti, niti mu ih oduzima zlovoljna vlast. Pojedinac
ostaje gospodar svojih prava, ak i ako ona nisu zapisana u ustavu ili drugom pravnom dokumentu.
1. Ljudska prava kao skup neotuivih

prava i sloboda pojedinaca
Ovakvo odreenje reflektuje dva bitno razliita pogleda na ljudska
prava. Sa jedne strane, ono izraava preovlaujui pravno-teorijski, odnosno pravno-ideoloki stav o vrednosti ljudskih prava, njihovom pore2 V. tako u pravnoj teoriji, na primer: U najoptijem smislu ljudska prava podrazumevaju ona prava koja pripadaju svakom pojedincu zbog toga to je on ljudsko bie,
nezavisno od zakonskih dokumenata, kod Marek Pjehovijak, ta su to ljudska prava?
Koncept ljudskih prava i njihova vanpravna opravdanost, u knjizi Raija Hanski, Markku
Suksi, Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, prevod: Velibor Stojiljkovi, drugo
preraeno izdanje, 1999, pp. 21 i 24, kao i: Ljudska prava su uroena prava svakog ljudskog bia, kod Vojin Dimitrijevi, Dragoljub Popovi, Tatjana Papi, Vesna Petrovi,
Meunarodno pravo ljudskih prava, 2006, p. 36. U Enciklopediji ljudskih prava iz
1996. godine, kae se da su ljudska prava univerzalno prihvaeni principi i pravila koja
stvaraju mogunost za svakog lana ljudske porodice da realizuje svoj puni potencijal i
ivi u atmosferi slobode, pravde i mira (Encyclopedia of Human Rights, 2nd ed., p. 711).
16
Pojam ljudskih prava
klu i opravdanosti njihovog postojanja. Sa druge strane, ljudska prava se

posmatraju kao pozitivnopravna kategorija, kao skup svih onih sloboda i
prava koja pripadaju pojedincu.
a) Ljudska prava posmatrana

iz pravno-teorijske perspektive
Ideja o ljudskim pravima vezuje se za samu prirodu ljudskog bia
koje se shvata kao slobodno roeno. U tom smislu kae se da se pojedinac raa sa svojim pravima i slobodama. Nema oveka koji nije slobodan.
Svi ljudi imaju jednaka prava i slobode i svi su duni da potuju ljudska
prava svakog pojedinca.
Upisivanje ljudskih prava u ustav ili zakon nema formativnu, ve deklarativnu ulogu jer se time samo potvruje ono to ve postoji i bez
formalnog priznanja. Ljudi su obdareni svojim pravima i slobodama, te
se zbog toga ne mogu bez njih ni zamisliti. Izvor ljudskih prava nije volja
dravne vlasti. ovek nije duan da neto uini ili ne uini da bi doao do
svojih prava i sloboda, dok dravna vlast nije vlastna da mu ih po svom
nahoenju dodeljuje. Ljudska prava pripadaju pojedincu po njegovoj prirodi, po osnovnom svojstvu njegovog ljudskog bia, a to je da je roen
kao ovek.
Na isti nain posmatrano, kae se da ovek ne moe da izgubi svoju
slobodu. Drava ne moe pojedincu da oduzme njegova prava, jer mu ih
ona nije ni podarila. Ali ni sam pojedinac se ne moe odrei svojih prava,
jer je roen kao slobodan, te zbog toga ne moe da se odrekne tog osnovnog svojstva svoje linosti.
b) Ljudska prava posmatrana

iz pozitivnopravne perspektive
U okviru unutranjeg pravnog poretka, odnosno meunarodnog
pravnog sistema, o ljudskim pravima se govori kao o skupu prava i sloboda koje uiva svaki pojedinac. Ne retko se rei ljudska prava, zamenju
reima sva prava i slobode. Ovo korienje mnoine imenica pravo i
Ljudska prava kao skup neotuivih prava i sloboda pojedinaca
17
sloboda, upuuje na pozitivnopravni aspekt odreivanja pojma ljudskih

prava. Pojedinac ne uiva samo jedno pravo ili slobodu, ve vei broj
njih. Ljudska prava su brojna i razliita. Svako pravo i sloboda ima svoj
naziv, kao i svoju sadrinu.
Ljudska prava su obino upisana u katalog ili listu prava i sloboda.
Veoma esto ovaj katalog predstavlja sastavni deo pravnih dokumenata
najvie pravne snage, kao to su meunarodni dokument i ustav. Kad se
radi o meunarodnim dokumentima, primeuje se da samo neki od njih
sadre sveobuhvatne liste prava i sloboda, na primer Univerzalna deklaracija o pravima oveka Ujedinjenih Nacija iz 1949, dok veina sadri
parcijalne kataloge ljudskih prava koji se vezuju za pojedine grupe prava
i sloboda.
Slino tome, na nivou unutranjeg pravnog sistema drave, najee
samo ustav sadri sveobuhvatan katalog prava i sloboda, dok su za zakonske tekstove u pojedinim oblastima pravnog regulisanja rezervisane posebne liste. Skup svih ovih prava i sloboda sadranih u brojnim izvorima
prava, unutranjim i meunarodnim, naziva se ljudska prava.
Dakle, tek se u ovoj mnoini prava i sloboda moe razumeti domaaj
ljudskih prava. Pojedinac uvek barata sa konkretno definisanim pravom
ili slobodom, te se tako kae da on u konkretnom sluaju ima pravo na
ili slobodu od. Ljudska prava ne predstavljaju puku pravnu apstrakciju,
ve na prvom mestu rezevoar posebnih prava i sloboda koje se vezuju za
pojedine manifestacije ovekove egzistencije, kao to su fiziki i psihiki
integritet, izraavanje miljenja, veroispovest, privatnost i sl.
c) Nedostaci klasinog razumevanja ljudskih prava

Nabrajanje prava i sloboda ipak ne odgovara na pitanje o pojmu
ljudskih prava. Ako se izrazi stav da su ljudska prava zapravo pravo na
ivot, pravo na fiziki i psihiki integritet, sloboda od ropstva, sloboda od
proizvoljnog i nezakonitog lienja slobode i slino, onda se time ne nudi
vie od onoga to je inae ve sadrano u katalogu ljudskih prava. Listanjem prava i sloboda moe se stei predstava o korpusu ljudskih prava, ali
ne i o njihovoj sutini. Prosto upoznavanje sa katalogom ljudskih prava
ne upuuje neposredno na zakljuak o tome ta su ljudska prava.
18
Slino tome, odgovor na pitanje o pojmu ljudskih prava ne moe

se izvesti iz stavova o neotuivosti i prirodnom poreklu prava i sloboda
pojedinaca. Ovi stavovi su veoma bitni za razmatranje pitanja opravdanosti, odnosno utemeljenja ljudskih prava, kao i za brojna pitanja vezana za vanpravne izvore ljudskih prava. Kad se kae da su ljudska prava
neotuiva, da se ovek sa njima raa, te da drava nema pravo da mu
ih oduzme, onda se time eli, pre svega, otvoriti, sumirati ili zakljuiti
rasprava o pitanju pravne i druge opravdanosti ili utemeljenosti ljudskih
prava. Naravno, uz ovaj izraeni stav neophodno je ponuditi i odgovor na
pitanje zato je to tako, odnosno koji je to autoritet koji predstavlja prvu
ili konanu garanciju postojanja ljudskih prava.
d) Traganje za pojmom ljudskih prava

Da bi se artikulisao odgovor na pitanje o pojmu ljudskih prava, nuno je posvetiti se paljivom promiljanju sadrine pojedinih prava i sloboda, njihovom uporeivanju i svoenju na zajedniku ideju ili imenitelj,
kako bi se to matematiki moglo izraziti. Ako se tema ljudskih prava
posmatra kao izgraena normativna celina, kao jedinstven korpus pravila
o pravima i slobodama pojedinca, onda se nuno namee pretpostavka
da bi ljudska prava mogla biti definisana onom idejom koja ih sadrinski
povezuje i koja uz to ima svoj normativni izraz. U tom smislu, dalji tekst
ovog odeljka bie posveen upravo pronalaenju odgovora na pitanje ta
su to ljudska prava.
Traganje za pojmom ljudskih prava moe imati pravno-teorijski, odnosno pravno-filozofski znaaj. Radi se o jednom od kljunih fenomena
modernih pravnih sistema, za ije bi razumevanje mogli da oekujemo
izuzetnu zainteresovanost teorije i filozofije prava. Istovremeno, pojam
ljudskih prava sam po sebi ima izvanrednu pozitivnopravnu potenciju.
Naime, normativni karakter pojma ljudskih prava pretpostavlja postojanje posebnog pravnog reima izgraenog oko ovog pojma. Skup ovih
posebnih pravila koja se vezuju za pojam ljudskih prava, reflektuje njegov
normativni karakter i stoga je podoban da se primeni u svakodnevnom
pravnom ivotu.
Samo ono odreenje ljudskih prava koje sadri oba navedena elementa, pravno-teorijski i pozitivnopravni, zasluuje panju nauke o ljud-
Ljudska prava kao skup neotuivih prava i sloboda pojedinaca
19
skim pravima. Bez jasne ideje o tome ta su to ljudska prava, dakle, bez
teorijskog utemeljenja, ne bi bilo mogue ni zamisliti jedinstvenu pravnu
konstrukciju ljudskih prava. Suoena sa deficitom samoodreenja, ljudska prava bi se tako nuno zadrala na pojavnom nivou pojedinano definisanih prava i sloboda razbacanih po razliitim delovima pravnog sistema. Njihovo studiranje bi stoga bilo usmereno na pojedine grane prava i
pravne discipline, kao to su ustavno, graansko, krivino, meunarodno
i drugo pravo, bez mogunosti razumevanja njihove sutine i zajednikih
normativnih elemenata svojstvenih toj jedinstvenoj pravnoj konstrukciji.
Bez svog normativnog elementa, pojam ljudskih prava ostao bi pak
na nivou puke apstrakcije filozofskog ili drugog teorijskog miljenja, nepodoban da bude primenjen u realnim odnosima meu ljudima. Na taj
nain bi se pojmu ljudskih prava oduzela njegova svrhovitost, a teorija,
odnosno filozofija, dobila bi samo zanimljivu temu za razmiljanje, bez
mogunosti njenog normativnog oivljavanja.
Naravno, nije od odluujueg znaaja pitanje da li je pravna praksa
roena iz pravne teorije ili je pravna teorija izvela svoje opte zakljuke
iz pravne prakse3, ve to da li izmeu njih postoji neraskidiva veza koja
3 U filozofiji i teoriji prava dugo su ve prisutna uenja o sutini ljudskih prava.
Naalost, mnoga od ovih uenja, u celini ili u velikom delu, raskinula su vezu sa realnim, pozitivnopravnim poretkom. ini se kao da su brojni filozofi predani oboavanju
duha prava, ali da zbog neobjanjivog razloga ignoriu sam ivot prava. Zbog toga,
sa jedne strane, njihov uticaj na realan pravni ivot gotovo da nije primetan, dok sa druge, njihova teorijska razmatranja ostaju na nivou pravne apstrakcije koja je zadubljena
vie u sebe nego u stvarno pravo ljudskih prava.
O teorijama ljudskih prava, kao i upuivanje na dalju literaturu u ovoj oblasti v.
Miomir Matulovi, Ljudska prava, Uvod u teoriju ljudskih prava, 1996, kao i Jeremy
Waldron, Theories of Rights, 1990, publikaciju u kojoj su objavljeni tekstovi nekih od
najznaajnih savremenih anglosaksonskih teoretiara ljudskih prava, a koji su kasnije u
veem broju prevedeni u Miomir Matulovi, Ljudska prava, 1992. Potpuniju bibliografiju o ljudskim pravima, posebno u okviru nemake pravne teorije, v. kod Robert
Alexy, A Theory of Constitutional Rights, 2004.
S tim u vezi, neka autoru ne bude uzeto previe za zlo to se na samom poetku
ovog teorijskog rada zaklanja iza autoriteta i citira, pre svega, ono to je o ovoj temi
imao da kae Immanuel Kant u svom tekstu pod nazivom O uobiajenoj izreci: to bi u
teoriji moglo biti ispravno, ali ne vredi za praksu:
Jo se ipak pre podnosi da jedan nepoznavalac u svojoj tobonjoj praksi teoriju smatra nepotrebnom i suvinom nego da jedan nazovi-pametnjakovi nju i njenu
vrednost doputa za kolu (kao neto to veba samo glavu), ali da istovremeno uz to
zakljuuje: da to glasi sasvim drugaije u praksi; da e se, kada se iz kole poe u svet,
20
obezbeuje teorijsku koherentnost ideji ljudskih prava, koja pak ideja u

svom normativnom elementu proizvodi odreene posledice u realnom
pravnom ivotu.
U modernoj pravnoj istoriji, omeanoj dvema revolucijama, Francuskom i Amerikom,4 do sada su se tri posebne teorijske ideje o sutini ljudskih prava realizovale u realnom pravnom ivotu. Prva je iznikla
iz shvatanja koja su u ovoj oblasti dola do izraaja u pravu Sjedinjenih
Amerikih Drava, a posebno u stavovima Vrhovnog suda SAD. Druga
je nastala u okviru prakse primene i tumaenja Evropske konvencije o
ljudskim pravima. Treu je porodila praksa Ustavnog suda Nemake u
primeni i tumaenju nemakog Osnovnog zakona.
uvideti da su sleeni prazni ideali i filosofske matarije, jednom reju, da to god se

u teoriji moglo dobrog uti nije niodkakve vrednosti za praksu (prevod: Slobodan
unji, u knjizi Immanuel Kant, Um i sloboda, Spisi iz filozofije istorije, prava i
drave, 1974, p. 92).
U istom istorijskom periodu, John Austin u svom delu The Province of Jurisprudence Determined, and the Uses of the Study of Jurisprudence, koje je prvi put objavljeno
1832. godine, formulie svoj iskaz o istoj stvari na pravniki strog nain:
Oni koji govore o teoriji kao suprostavljenoj praksi, ili o tome da su stvari istinite u teoriji, ali ne u praksi, zapravo misle... da je teorija u pitanju pogrena: da su
pojedine istine na koje se ona odnosi tretirane nepotpuno i netano; te da ako one budu
dalje primenjene u praksi, mogu zbog toga da zavedu. Oni kau da istina u teoriji nije
istina u praksi. Oni misle da pogrena teorija nije istinita, te da nas moe odvesti u
greke u praksi (navedeno prema izdanju iz 1971, p. 50).
4 Francuska i Amerika revolucija uzimaju se u ovom radu kao poetne take moderne pravne istorije ljudskih prava jer se u okviru njih prvi put primeuje jedinstvo
pravno-teorijskih (filozofskih, ideolokih) i pozitivnopravnih elemenata u izgradnji celovitog korpusa pravila o ljudskim pravima. U nepreglednom mnotvu napisa o ovim istorijskim dogaajima, ini se da bi prednost prilikom upuivanja trebalo dati klasinom
vienju ranog amerikog drutva u periodu pre i nakon Revolucije Alexisa de Tocquevilla iz njegovog uvenog dela O demokratiji u Americi (2002, prevod: ivojin ivojinovi, a takoe i Alexis de Tocqueville, Democracy in America, na engleskom jeziku i u
elektronskoj formi ovo delo i drugi izvori u vezi s autorom v. na http://www.tocqueville.
org/), a kada se radi o Francuskoj revoluciji, savremenom istorijskom pogledu Franois
Fureta i Mone Ozouf iz njihove knjige Kritiki renik Francuske revolucije, 1996. (prevod: ivojin ivojinovi, Jelena Staki i Aljoa Mimica, kao i na francuskom jeziku,
Franois Furet, Mona Ozouf, Dictionnaire critique de la Rvolution franais, 1992).
2. Lina autonomija u pravu SAD

Pravo na linu autonomiju pozitivnopravno se oslanjalo na garancije
vezane za pravo na privatnost. Sredinom sedamdesetih godina XX veka, u
amerikoj jurisprudenciji poeo je da dominira stav, koji je neto kasnije
prihvaen i u praksi primene Evropske konvencije o ljudskim pravima,
a naime da je pravo na privatnost dovoljno iroko da bi sa stanovita
potrebe zatite ljudskih prava moglo da predstavlja ekvivalent, odnosno
sinonim za optu slobodu pojedinca, koja se pak prema ovim shvatanjima
predstavlja kao sloboda donoenja odluka o sopstvenom ivotu, sloboda stvaranja vlastitog identiteta, sloboda razvoja sopstvene linosti i
sl. Prema ovom tumaenju prava na privatnost, pojedina prava i slobode
mogu se razumeti kao emanacije line autonomije pojedinca, odnosno
kao praktine manifestacije slobode oveka da samostalno donosi odluke
o sopstvenom ivotu.
a) Poeci
Ideja o linoj autonomiji pojedinca se u amerikom pravu razvila na
temelju priznavanja prava na privatnost.5 Pravno-istorijski posmatrano,
pravo na privatnost dobija svoj naziv pred kraj XIX veka, i to u uvenom napisu The Right to Privacy, autora Samuel D. Warrena i Louis
D. Brandeisa, objavljenom 1890. godine u asopisu Harvard Law Re5
Verovatno nijedno drugo pravo nije privuklo toliko panje pravne teorije u anglosaksonskom svetu kao pravo na privatnost. Posebno u poslednjim decenijama XX
veka, desetine hiljada pravnih tekstova bilo je posveeno ovom pravu. Stogodinjicu
roenja prava na privatnost obeleili su mnogi tekstovi koji su analizirali njegov pozitivnopravni razvoj. V. tako Ken Gormley, One Hundred Years of Privacy, 1992 Wisconsin Law Review 1335, i na srpskom jeziku Saa Gajin, Savremena shvatanja o pojmu
i strukturi prava na privatnost u praksi Vrhovnog suda Sjedinjenih Amerikih Drava,
Strani pravni ivot, 1/91.
22
view.6 Pozivajui se na princip nepovredivosti ljudske linosti, autori su

u ovom tekstu apelovali na amerike sudove da priznaju novo pravo na
privatnost.
Polazei od opteprihvaenog common law principa da pojedinac
uiva punu zatitu svoje linosti i imovine, oni u tekstu prate istorijski
razvoj zatite ovekovog ivota od pukog fizikog napada, sve do zatite
duhovne, emocionalne i intelektualne strane njegovog egzistencije, te zakljuuju da se polje prostiranja ove zatite postepeno u vremenu proirilo
do te mere da obuhvata zatitu onog prava koje su oni nazvali pravo na
uivanje ivota. Ovo pravo oni su definisali kao pravo pojedinca da
bude ostavljen na miru, odnosno kao njegovu slobodu korienja sveobuhvatnih graanskih privilegija.
Pravo oveka da bude ostavljen na miru prvi put je nekoliko godina ranije definisao sudija Cooley u svom delu Treatise of the Law of
Torts.7 U vezi sa fizikim povreivanjem, odnosno napadom na oveka, on istie da obino i sam pokuaj povreivanja podrazumeva neke
aspekte upotrebe nasilja prema pojedincu, kao to su uvreda ili izazivanje straha kod rtve. Pokuaj napada stoga izaziva emocionalni ok,
odnosno ugroava mir i spokojstvo napadnutog, to dalje upuuje na
pravno pravilo po kome se u ovom sluaju radi o kanjivoj, odnosno
pravno nedozvoljenoj radnji, iako fizika povreda rtve nije nastupila.
U tom smislu, sudija Cooley zakljuuje da je pravo pojedinca na sopstvenoj linosti, zapravo pravo potpunog imuniteta oveka da bude
ostavljen na miru.8
U periodu nakon nastanka ovih teorijskih napisa, belee se prvi judikati kojima se neposredno postavlja temelj budue zatite prava na privatnost i line autonomije pojedinca. Tako ve 1891, Vrhovni sud SAD
u sluaju Union Pacific Railway Company v. Botsfield,9 zauzima izriit stav
da prisilan pregled pacijenta, a posebno njegovo svlaenje i izlaganje pogledima drugih, povreuje princip nepovredivosti linosti i telesnog
integriteta pojedinca.
6
4 Harvard Law Review 193 (1890).

Thomas McIntyre Cooley, Treatise of the Law of Torts, 1888.
8 The right to ones person may be said to be a right of complete immunity: to be let
alone. (ibid., 29).
9 141 U.S. 250 at 251252, 11 S.Ct. 1000, 35 L.Ed. 734 (1891).
7
Lina autonomija u pravu SAD
23
b) Pravo na privatnost kao commol law pravo

Pravo na privatnost se u sudskoj praksi prvi put izriito pominje u
odluci Vrhovnog suda savezne drave Georgia u sporu Pavesich v. New
England Life Insurance Co. et al, iz 1905. godine.10 U odluci koja se odnosila na neovlaenu upotrebu slike jednog lica, dakle, na materiju koja
e se kasnije razviti u jedan od centralnih problema zatite privatnosti,11
Sud na prvom mestu nedvosmisleno potvruje da je pravo na privatnost
nastalo iz prirodnog prava i da je kao takvo priznato od strane pravnog
poretka zemlje.
Meutim, Sud se ne zadovoljava ovom konstatacijom o poreklu prava na privatnost, ve ga i blie pravno odreuje. Tako, u odluci se kae da
je pravo na privatnost sadrano u apsolutnim pravima line bezbednosti i
slobode, a zatim se dodaje da lina bezbednost ukljuuje pravo oveka na
fiziku egzistenciju, kao i pravo na uivanje u sopstvenom ivotu. Sud nakon toga zakljuuje da povreda ovog prava na sigurnost postoji ne samo u
sluaju oduzimanja ivota jednom licu, ve i u sluaju oduzimanja ostalih
stvari koje su mu neophodne za uivanje u ivotu, a koje su odreene
njegovom prirodom, temperamentom i eljama.
Na temelju ovih ranih judikata, amerika sudska praksa je u toku
prve polovine XX veka izgradila bogat korpus pravnih pravila kojima su
se titile pojedine manifestacije prava na privatnost. Koristei se ovom
praksom sudova, a u skladu sa uobiajenim anglosaksonskim razvrstavanjem utuivih protivpravnih radnji (torts), uticajni pravni teoretiar W. L.
Prosser je polovinom prolog veka odredio sadrinu etiri grupe delikata
kojima se povreuje pravo na privatnost.12
Prva grupa ovih protivpravnih radnji odnosi se na prodiranje u fiziku povuenost, odnosno izdvojenost jednog lica od ostalih, kao to je
nezakonit upad u tuu kuu i pretres, prislukivanje razgovora, virenje
kroz prozor, neovlaeno ostvarivanje uvida u line podatke, na primer
bankovni raun i sl. Druga grupa delikata vezuje se za pojedine oblike
10
122 Ga. 190; 50 S.E. 68; 1905.

O pravu na lik i odnosu ovog prava prema pravu na privatnost u uporednom i
domaem pravu i pravnoj literaturi vidi kod Saa Gajin, Pravo na lik, Anali Pravnog
fakulteta u Beogradu, 5/1990 i Povreda prava na lik, Bezbednost i drutvena samozatita, 78 i 9/1990.
12 William Lloyd Prosser, Handbook of the Law on Torts, Third ed., 1964.
11
24
javnog razglaavanja podataka iz privatnog ivota putem sredstava masovne komunikacije, a posebno radija, televizije i tampe.
Trea grupa povreda privatnosti sastoji se u stvaranju lane slike o
jednom licu u javnosti, na primer pripisivanjem licu odreenog miljenja, stava ili uverenja, neovlaenom upotrebom tueg imena u peticiji
ili stavljanjem tueg imena na listu kandidata za javnu funkciju, kao i
upotrebom tueg lika u cilju ilustracije teksta sa kojim to lice nema nikakve veze.
Najzad, etvrta grupa delikata kojima se vri povreda privatnosti sastoji se u komercijalnom iskoriavanju atributa ovekove linosti, koje se
najee vri upotrebom imena ili lika jednog lica u reklamama, odnosno
u prodaji odreenog proizvoda.
Na ovaj nain, kroz razvijenu sudsku praksu i uz doprinose pravne
teorije, apstraktna ideja o pravu na privatnost kao pravu oveka da bude
ostavljen na miru sa poetka XX veka, dobija svoje pravno odreenje,
odnosno ispunjava se konkretnom sadrinom koja se vezuje za pojedine
manifestacije privatnosti pojedinca. Tako, pravo na privatnost postaje pravo kojim se mogu tititi razliiti aspekti ovekovog ivota, kao to je njegov dom, komunikacija koju ostvaruje sa drugima, lini podaci, upotreba
pojedinih atributa njegove linosti, na primer imena, lika, glasa i sl.13
c) Ustavno pravo na privatnost

Istovremeno sa artikulisanjem common law prava na privatnost u
praksi sudova saveznih drava, u okviru amerikog Vrhovnog suda ine
se pokuaji priznavanja prava na privatnost kao prava neposredno zatienog Ustavom SAD. Prvi pokuaj te vrste dolazi opet od Louisa D. Brandeisa. Tridesetak godina nakon objavljivanja teksta o pravu na privatnost,
Brandeis, ovog puta u ulozi sudije Vrhovnog suda SAD, koristi priliku da
afirmie svoj stav o potrebi zatite privatnosti i to na temelju samog teksta
amerikog Ustava.14
13 Vidi tako Ruth Gavison, Privacy and the Limits of Law, 89 Yale Law Journal
437 (1980).
14 Amerika pravna literatura posvetila je nebrojene tekstove osvetljavanju profesionalnog karaktera i uticaja sudije Brandeisa, kako u periodu u kome je bio sudija
Vrhovnog suda, tako i pre 1916. godine, u periodu u kome je bio politiki anagaovan
25
Neslaui se sa odlukom veine u sluaju Olmstead v. U.S,15 on se

vezuje za temu prislukivanja telefona kao klasinu temu u oblasti zatite privatnosti, te istie pun znaaj prava oveka da bude ostavljen na
miru. Sudija Brandeis tako izraava stav da je zatitu pojedinih amandmana na Ustav SAD, u konkretnom sluaju, kad se radi o neovlaenom
prislukivanju, onda se to odnosi na IV16 i V17 amandman, potrebno daleko ire shvatiti.
On kae da su tvorci amerikog Ustava eleli da obezbede pojedincu
uslove ivota koji pogoduju njegovom traganju za sreom, da su priznavali znaaj ovekovog duha, njegovih oseanja i intelektualnih sposobnosti,
advokat. V. upuivanje na brojne naslove kod Clyde Spillenger, Elusive Advocate: Reconsidering Brandeis as Peoples Lawyer, 105 Yale Law Journal 1445 (1996). Spillinger
posebno istie da je oseaj za linu autonomiju bio uroeni elemenat Brandeisovog
karaktera (Ja ne elim najvie novac ili imanje. elim da budem slobodan, p. 1478),
iz koga su kasnije proizali njegovi osnovni stavovi o domaaju slobode pojedinca, ali i
osnovni metodoloki postulati njegovog profesionalnog delovanja, kao to je politika
nezavisnost i nepristajanje uz politike partije. Suverenitet pojedinca kao izvor politike svesti i politikog izbora, vezivanje samog sebe za javno dobro, koncept javnog
privatnog graanina, odnosno nezavisnost oveka u javnom ivotu, manjinska privilegija, samosvesno marginalizovanje, odnosno pronalaenje naina da se ostane u
manjini, sazrevanje u tzv. Mugwump kulturi sa kraja XIX veka, iji je kredo bio When
I am in a small minority, I believe I am right. When I am in a minority of one, I know
I am right, ovenost (manhood, manliness), shvaena kao graanska ast, kao otpor silama koje naruavaju karakter i nezavisnost pojedinca, sve su ovo politiki aspekti
Brandeisovog profesionalnog stava artikulisani u vremenu kad jo nije bio izabran za
sudiju Vrhovnog suda. Njegovi autorski tekstovi, kao i tekstovi sa kojima je uestvovao
u odluivanju kao sudija Vrhovnog suda, pohranjeni su na http://www.law.louisville.
edu/library/collections/brandeis/writings.
15 277 U.S. 438 (1928).
16 Ne sme se neopravdanim pretresima i zaplenom vreati pravo graana na bezbednost linosti, stanova, hartija od vrednosti, imovine i nalog za to nee se izdavati, sem
u sluaju verovatnog osnova, potkrepljenog zakletvom ili sveanom izjavom, uz taan opis
mesta na kome treba izvriti pretresanje lica ili stvari koje treba uzaptiti. prevod D.
orevi, u knjizi Temelji moderne demokratije, Izbor deklaracija i povelja o ljudskim
pravima, 1989, p. 121.
17 Niko nee biti pozvan da odgovara za zloin ubistva ili za koju drugu vrstu zloina, sem na osnovu prijave ili optube velike porote, izuzev za krivina dela izvrena u
vojsci, mornarici ili miliciji, i to za vreme slube u doba rata ili javne opsanosti; niko nee
biti zbog istog krivinog dela dvaput podvrgnut krivinom postupku, niti e biti naterivan u
bilo kakvom krivinom suenju da svedoi protiv samog sebe, niti lien slobode i imovine bez
propisanog zakonskog postupka; ne moe se privatna svojina oduzeti u javnom interesu bez
pravine naknade. (ibid., p. 122)
26
te da su znali da samo deo bola ili zadovoljstva u ivotu potie od materijalnog sveta. U cilju zatite uverenja, misli i oseanja pojedinaca, sudija
Brandeis zakljuuje, oni su im obezbedili pravo kojim mogu da ustanu
protiv vlasti, pravo da budu ostavljeni na miru najsveobuhvatnije pravo, pravo koje se najvie vrednuje od strane civilizovanog oveka.18
Iako je on sam ostao u manjini prilikom donoenja odluke Vrhovnog
suda u sluaju Olmstead, upravo ove rei sudije Brandeisa je etrdeset
godina kasnije citirao predsednik Lyndon B. Johnson u svom obraanju amerikom narodu. Usmeravajui panju javnosti na veoma rairenu
praksu prislukivanja tuih razgovora, on 1967. godine eksplicitno zahteva zatitu za pravo koje je sudija Brandeis nazvao pravom koje se najvie
vrednuje od strane civilizovanog oveka pravo na privatnost.19
Ovaj politiki zahtev amerikog predsednika ve tad je iao u korak
sa promenom stava Vrhovnog suda. U sluaju Katz v. United States,20 sudija Stewart u toku iste 1967. godine, pie odluku suda neposredno upuujui na sluaj Olmstead i objanjava neophodnost definisanja drugaije
pravne reakcije na problem prislukivanja. On na prvom mestu kae da
IV amandman titi pojedinca od odreenih oblika upada drave u njegovu privatnost, dok drugi ustavni amandmani garantuju zatitu ostalih
manifestacija privatnosti i kao primere navodi garancije izvedene iz I21,
III22 i V amandmana. Nakon toga, govorei o konkretnom sluaju koji je
dao povod za odluivanje u ovom sporu, a to je prislukivanje razgovora
voenog iz javne telefonske govornice od strane slube bezbednosti, sudija Stewart istie da IV amandman titi pojedince, a ne mesta na kojima
se oni nalaze, te zakljuuje da ono to pojedinac tei da zadri za sebe kao
18
Sudija Brandeis ipak nije bio prvi sudija Vrhovnog suda koji je potrebu zatite
privatnosti vezao za garancije ustavnih amandmana. Vie od etrdeset godina pre njega,
u sluaju Boyd v. U.S, 116 U.S. 616, 62429 (1886), sudija Bradley govori o tome da
garancije IV amandmana tite mnoinu privatnosti ovekovog ivota (privacies of life).
19 Vidi tekst obraanja predsednika Johnsona na http://www.infoplease.com/t/
hist/state-of-the-union/180.html.
20 389 U.S 347 (1967).
21 Kongres ne moe donositi nikakav zakon o ustanovljavanju dravne religije, kao
ni zakon koji zabranjuje slobodno ispovedanje vere; ni zakon koji ograniava slobodu govora
ili tampe ili pravo naroda na mirne zborove i na upuivanje peticije vladi za ispravljanje
nepravdi. (prevod: D. orevi, op. cit., p. 121).
22 U vreme mira, nijedan vojnik se ne sme nastaniti u privatnoj kui bez pristanka
vlasnika, a u vreme rata samo onako kako to odreuje zakon. (ibid.)
27
deo svoje privatnosti, ak i na mestima dostupnim javnosti, uiva ustavnu

zatitu.23
Posmatrano sa stanovita razvoja ustavnog prava na privatnost, jedan
od najznaajnih aspekata odluke Suda u sluaju Katz predstavlja injenica da se niko od sudija, dakle ni oni koji su smatrani za konzervativne,
nije usprotivio priznavanju prava na privatnost kao prava zatienog IV
amandmanom, iako se u tekstu ove ustavne odredbe re privatnost
uopte ne pominje. ini se da sva zasluga za ovo jednoglasje u Sudu
pripada stavu veine sudija izraenom u odluci ovog suda donetoj dve
godine ranije.
1965. godine, Vrhovni sud je razmatrao pitanje da li zakonska zabrana korienja medicinskih sredstava za spreavanje trudnoe, kao i
kanjavanje pruanja strunih informacija i saveta u vezi sa korienjem
ovih sredstava, predstavljaju povredu sloboda garantovanih Ustavom
SAD. U sporu Griswold v. Connecticut,24 sudija Douglas obrazlae stav
veine da se radi o povredi ustavom zajemenog prava na privatnost na
sledei nain.25
Na prvom mestu, on konstatuje da posebne garancije sadrane u
amandmanima na Ustav SAD imaju svoje polusenke (penumbras), u
kojima se kriju emanacije, odnosno refleksije ustavnih jemstava. Kad
se radi o pravu na privatnost, sudija Douglas kae da pojedine ustavne
garancije stvaraju sopstvene zatiene zone privatnosti. U tom smislu se
moe govoriti o razliitim aspektima prava na privatnost koji su zatieni
tekstom I, III, IV, V i IX26 amandmana i koji se nalaze u polusenkama
njihovih odredbi.27
23
Konkuriui odluci veine u ovom sluaju, sudija Harlan dopunjuje rei sudije
Stewarta formulisanjem onoga to e kasnije postati poznato kao reasonable expectation
of privacy test. Sudija Harlan definie da je privatnost pojedinca mogue zatiti na temelju IV amandmana ako je on ispoljio stvarno i subjektivno oekivanje privatnosti u konkretnom sluaju, kao i ako je drutvo spremno da prizna ovo oekivanje kao razumno.
24 381 U.S. 479 (1965).
25 etiri godine ranije, u sluaju Poe v. Ullman, 367 U.S. 497 (1961), Vrhovni
sud je imao priliku da se izjasni o istom pitanju zakonske zabrane korienja kontraceptivnih sredstava propisane u dravi Connecticut, ali je na osnovu stava veine sudija
izbegao to da uini.
26 Nabrajanje u Ustavu izvesnih prava ne sme se tumaiti tako da se spore ili umanje
druga prava koja je narod zadrao (prevod: D. orevi, op. cit., p. 123).
27 Iako se doktrina o polusenkama ustavnih amandmana i zatiti privatnosti
pravno-istorijski vezuje gotovo iskljuivo za sudiju Douglasa, vredna je pomena injeni-
28
Prema miljenju sudije Douglasa, odnos branih drugova, odnosno

privatnost koja okruuje brani odnos, predstavlja vrednost koja lei u
zoni privatnosti zatienoj nekolikim ustavnim garancijama. Da li je
opravdano omoguiti policiji da oskrnavi svetost brane sobe u potrazi za
dokazom o upotrebi kontraceptivnih sredstava, pitanje je koje postavlja, a
zatim neposredno i odgovara:
Mi ovde imamo posla sa pravom na privatnost koje je starije od Povelje
o pravima starije od naih politikih partija, starije od naeg sistema
obrazovanja. Brak je zajednica u dobru i u zlu, ona za koju se nadamo
da e trajati i intimna do te mere da se smatra svetom. To je zajednica
koja promovie nain ivota [...], ivotnu harmoniju [...], dvostranu lojalnost [...].28
Odluku Suda u ovom sluaju podrala je komforna veina od est
sudija, ime je prvi put od strane Vrhovnog suda priznato opte ustavno
pravo na privatnost. Meutim, meu samim sudijama koji su inili veinu nije postojala saglasnost u vezi sa tim koji je pravni osnov priznavanja
ovog novog ustavnog prava.
Pridruujui se stavu sudije Douglasa da zakonodavstvo u oblasti
kontrole raanja drave Connecticut predstavlja neustavnu povredu prava na branu privatnost, sudija Goldberg istie da koncept slobode pojedinca pretpostavlja zatitu osnovnih linih prava, ak i ako ona nisu
neposredno pomenuta u tekstu Ustava. On kae da je pravo na privatnost
osnovno lino pravo koje proizlazi iz totaliteta ustavne sheme pod kojom ivimo,29 a zatim zakljuuje:
Iako Ustav ne govori u mnogo rei o pravu na privatnost u braku, ja ne
verujem da on ne obezbeuje zatitu ovim osnovnim pravima. injenica
da nijedna posebna odredba Ustava ne zabranjuje dravi da remeti traca da se jo u sluaju Olmstead, sudija Holmes usprotivio ideji sudije Brandeisa o tome
da se pravo na privatnost krije, kako se izrazio, u polusenkama IV i V amandmana.
28 Na slian nain sudija Douglas je govorio i u sluaju Poe v. Ullman (op. cit.).
Neslaui se sa odlukom veine sudija, on o zabrani upotrebe kontraceptivnih sredstava kae: Regulativa o kojoj se radi u ovom sluaju vezuje se za odnos mua i ene.
Ona ulazi u intimnost branih odnosa... [K]ad drava stvori od upotrebe krivino delo i
primeni krivinu sankciju na mua i enu, drava ulazi u najsvetiji deo doma... Radi se
o napadu na privatnost koja se podrazumeva u slobodnom drutvu.
29 Sudija Goldberg je zapravo u ovom sluaju citirao rei sudije Douglasa iz spora
Poe v. Ullman (op. cit.), u kome je on, suprotstavljajui se miljenju veine, artikulisao
svoj stav o pravu na privatnost koje proizlazi iz totaliteta ustavne sheme.
29
dicionalne porodine veze veze koje su stare i temeljne koliko i naa civilizacija izvesno ne ukazuje da bi trebalo smatrati da vlada ima mo
da to ini. Radije, kao to IX amandman neposredno priznaje, postoje
osnovna lina prava kao to je ovo, koja su zatiena od povreivanja od
strane vlade, iako nisu posebno pomenuta u Ustavu.30
Sa druge strane, takoe se pridruujui stavu sudije Douglasa, sudije
Harlan i White smatraju da zakonodavstvo o zabrani upotrebe kontraceptivnih sredstava predstavlja povredu XIV amandmana, zbog toga to
liava brane drugove njihove slobode koja je neposredno zatiena ovom
ustavnom odredbom.31 Sudija White svoje miljenje neposredno oslanja
na ranije odluke Vrhovnog suda u kojima se priznavalo da pojam slobode zatien XIV amandmanom, obuhvata pravo na brak, na stvaranje doma i podizanje deteta, ukljuujui i odluivanje o pravcu razvoja i
obrazovanja deteta, te istie da se radi o osnovnim graanskim pravima
oveka. Sudija Harlan pak smatra da iako u razmatranju konkretnog
sluaja povrede slobode koja je zajamena XIV amandmanom, mogu da
budu od pomoi i ostale ustavne garancije, zatita ove slobode uopte ne
zavisi od ostalih amandmana i njihovih refleksija, jer due process pravilo
uiva potpunu samostalnost.32
Ova miljenja trojice sudija kojima su konkurisali stavu sudije Douglasa, znaajna su po tome to preporuuju osamostaljivanje ustavne
zatite privatnosti. Naime, dok je sudija Douglas neohodnost zatite
privatnosti izvodio iz polusenki posebnih prava i sloboda sadranim
u pojedinim amandmanima, trojica sudija su je vezivali samo za opte
garancije IX i XIV amandmana. Dok je sudija Douglas govorio o potre30 O praktinom, pozitivnopravnom domaaju pravila sadranog u IX amandmanu, bie posebno rei u delu ovog teksta koji se odnosi na pravila koja se vezuju za
katalog ljudskih prava.
31 Jedno od pravila prvog stava XIV amandmana izraeno je tzv. due process klauzulom i glasi: ...nijedna drava nee lititi nijedno lice ivota, slobode ili imovine van
pravno ureenog postupka. (nor shall any State deprive any person of life, liberty, or property, without due process of law).
32 Isto miljenje sudija Harlan izrazio je u svom neslaganju sa odlukom veine
u sluaju Poe v. Ullman (op. cit.). On je tada rekao da propis drave Connecticut koji
zabranjuje upotrebu kontraceptivnih sredstava predstavlja povredu XIV amandmana, jer
se radi o neopravdanom napadu na privatnost u vezi sa najintimnijim aspektima linog
ivota pojedinca. On istie da due process klauzula XIV amandmana podrazumeva
nezavisnu garanciju slobode, a da temeljni aspekt ove slobode svakako ini privatnost doma u svom osnovnom znaenju.
30
bi zatite privatnosti brane sobe od upada policije, to je nesumnjivo

upuivalo na jemstvo IV amandmana, dotle su se trojica sudija trudili da
osnov za zatitu prava na privatnost nau u garancijama apstraktno odreene slobode pojedinca.
U tom smislu, za njih su jednako potentni bili XIV amandman sa
svojim jemstvom slobode, kao i IX amandman sa svojom garancijom
drugih prava koja nisu eksplicitno pomenuta u ustavnom tekstu, a koja
po reima sudije Goldberga, predstavljaju ekvivalent osnovnim linim
pravima, koja pak takoe proistiu iz slobode pojedinca. Po njima, obe
ove ustavne garancije dovoljno su apstraktne da mogu same za sebe da
zadovolje potrebu zatite privatnosti i bez pozivanja na parcijalna jemstva
pojedinih prava i sloboda sadranih u drugim ustavnim amandmanima.
Tako, umesto da tee tome da zatitu prava na privatnost u upotrebi
kontraceptivnih sredstava izvedu iz jemstava doma, svojine, slobode formiranja sopstvenog miljenja i sl, koja su sadrana u I, III ili IV amandmanu, trojica sudija su je utemeljili u garancijama apstraktno odreenih
drugih prava iz IX amandmana, odnosno slobode pojedinca iz XIV
amandmana. Na taj nain oni su irom otvorili vrata za jedno drugaije
razumevanje ustavnog prava na privatnost, koje e u godinama koje slede
biti definisano kao pravo na linu autonomiju, odnosno kao pravo pojedinca da samostalno donosi odluke o sopstvenom ivotu.
d) Razvoj ideja o privatnosti i linoj autonomiji

pred Vrhovnim sudom
Meutim, i ova nova opredeljenja Suda imaju svoju veoma bogatu pravno-istorijsku podlogu. Naime, u periodu pre donoenja odluke u
Griswold sluaju, Vrhovni sud je imao prilike da se izjasni o zatiti slobode na osnovu XIV amandmana, ali je takoe baratao i pojmom autonomnog odluivanja u vezi sa pojedinim ustavom zatienim slobodama.
U sluaju Meyer v. State of Nebraska iz dvadesetih godina prolog
veka,33 Sud je odluivao o pitanju doputenosti zakonske zabrane roditeljima da svoje dete ue nemakom ili drugom stranom jeziku. Ova restriktivna zakonska odredba bila je direktno inspirisana sukobima SAD
33
262 U.S. 390 (1923).
31
i Nemake u I svetskom ratu, a pravdana je namerom zakonodavca da

obezbedi da engleski jezik bude maternji jezik svakom detetu, te da sprei
roditelje, posebno imigrante, da podiu svoju decu u duhu koji nije u
najboljem interesu zemlje.
Obrazlaui odluku Suda, sudija McReynolds na prvom mestu postavlja pitanje da li osporena zakonska zabrana predstavlja neopravdanu
povredu slobode pojedinca garantovane XIV amandmanom. On zatim
istie da Sud nije nikad pokuavao da saini preciznu i iscrpnu listu sloboda zatienih ovim amandmanom, ali da je pojam slobode bio dovoljno razmatran, te da je Sud u itavom nizu sluajeva ustanovio da sloboda ne podrazumeva samo slobodu od fizikog povreivanja, ve bez
sumnje takoe i slobodu ugovaranja, pravo na rad u okviru odreenog
zanimanja, pravo na obrazovanje, pravo na brak i stvaranje doma, pravo na podizanje deteta, na veroispovest u skladu sa sostvenom saveu, i
uopte na uivanje onih privilegija koje se u okviru common law sistema
smatraju osnovom za nesmetano traganje za sreom od strane slobodnog
oveka.34
Dve godine kasnije, obrazlaui odluku Vrhovnog suda u sluaju Pierce v. Society of the Sisters of the Holy Names of Jesus and Mary,35 sudija
McReynolds se ponovo oslanja na osnovnu teoriju slobode, te istie
da roditelji imaju pravo da usmere odgoj i obrazovanje svog deteta. On
zakljuuje obrazloenje odluke Suda reima da dete nije prost proizvod
drave, odnosno obrazovnog sistema oni koji su ga othranili i usmerili
njegovu sudbinu, kae sudija McReynolds, imaju pravo da ga pripreme za
ispunjavanje njegovih buduih drutvenih obaveza.
Niz ranih odluka Vrhovnog suda vezanih za slobodu roditelja da odgajaju svoju decu u skladu sa svojim nazorima, zavrava se sredinom etrdesetih godina XX veka odlukom Suda u sluaju Prince v. Commonwealth
of Massachusetts.36 Ponavljajui stav da odgoj i briga za dete mora biti
poverena njegovim roditeljima, ija funkcija i sloboda podrazumevaju
pripremu deteta za ispunjavanje njegovih buduih drutvenih obaveza,
Sud istie da priznavanje ovih sloboda u ranijim odlukama ovog suda,
34 U zakljuku svoje odluke, sudija McReynolds kae da svaki pojedinac ima odreena osnovna prava koja moraju biti potovana, a zatim dodaje da se ustavna zatita
protee na sve, na one koji govore drugim jezikom, kao i na one koji su roeni sa
engleskim na jeziku.
35 268 U.S. 510 (1925).
36 321 U.S. 158 (1944).
32
upuuje na potovanje privatnog poseda porodinog ivota u koji drava

nema pravo da ue.
Meutim, ova odluka Vrhovnog suda nije zasnovana samo na ekstenzivnom tumaenju slobode pojedinca iz XIV amandmana koje je
bilo artikulisano u sluajevima Meyer i Pierce, ve i na odluci Suda donetoj godinu dana ranije u sluaju West Virginia State Board of Education
v. Barnette.37 Tako, Sud u sluaju Prince razmatra pitanje dozvoljenosti
ogranienja slobode izraavanja verskih uverenja devetogodinjeg deteta
na javnom mestu, te zakljuuje da je pravo deteta da izraava svoja verska uverenja, kao i roditelja da mu obezbede obuku i da ga podstaknu u
upranjavanju ovih verskih uverenja, pravo koje je ve priznato od strane istog suda u West Virginia sluaju.
U West Virginia sluaju pak, Vrhovni sud je razmatrao jedno slino
pitanje, a naime da li je opravdano disciplinsko kanjavanje dece koja
zbog svojih verskih uverenja odbiju da postupe u skladu sa propisanom
obavezom kolektivnog pozdravljanja zastave Sjedinjenih Drava odreenom fizikom radnjom, a u okviru redovnih kolskih aktivnosti. Odgovor Suda na ovo pitanje bio je negativan propisivanjem obaveze pozdravljanja nacionalne zastave, lokalna vlast je po miljenju veine sudija
izala izvan okvira svojih ustavnih ovlaenja i upala u sferu uma i duha
koju I amandman brani od svake vrste dravne kontrole.
Obrazlaui odluku veine, sudija Jackson na prvom mestu konstatuje da se osporenim propisom deca u koli prinuavaju da izraze svoje uverenje. Pozdrav zastavi predstavlja vrstu izraavanja. Simbolizam je
primitivan, ali efikasan nain razmene ideja. Zastava, kao i drugi simboli koji nose odreeno znaenje, na primer crkveni, vojni i sl, esto se
upotrebljava u istom cilju. Pozdrav zastavi zahteva pokoravanje jednom
posebnom uverenju. Tvrdnja da je propis o obavezi pozdravljanja zastave
opravdan, nastavlja on, pretpostavljala bi zapravo da Povelja o pravima
ostavlja otvorenim prostor za javnu vlast da natera pojedinca da iskae
ono to mu nije na umu.
Prema stavu sudije Jacksona, odgovor na pitanje o opravdanosti obaveze pozdravljanja zastave ne zavisi od toga da li je nepostupanje po ovoj
obavezi motivisano verskim ili drugim razlozima, jer se u oba sluaja radi
o istovetnoj povredi slobode pojedinca. Povelja o pravima, kae on, raste
na tlu koje je iznedrilo filozofsko shvatanje o tome da je pojedinac centar
37
319 U.S. 624 (1943).
33
drutvenog ivota, da se njegova sloboda stie prostim odsustvom prisile

vlasti, kao i da vlast moe da raspolae samo ogranienom kotrolom nad
njegovim postupanjem.
Pitanje o opravdanosti ove obaveze takoe ne zavisi od toga da li se
radi o stvarima velikog ili malog znaaja. Sloboda oveka da bude drugaiji, nastavlja sudija Jackson, nije ograniena na stvari koje ne znae puno
u suprotnom to bi bila samo senka slobode, a onda zakljuuje:
Ako postoji nepromenjiva zvezda u naem ustavnom sazveu, onda je
to [princip, prim. autora] da nema dravnog slubenika, vieg ili nieg,
koji moe da odredi ta je to to je jedino vaee u politici, nacionalnoj
svesti, religiji ili drugim stvarima, ili da prinudi graane da reima ili
radnjom priznaju njihovo uverenje u to.
Pridruujui se miljenju sudije Jacksona, sudije Black i Douglas izraavaju stav da propisi kao to je ovaj koji je osporen, moraju biti dovedeni
u sklad sa I amandmanom, te da se na temelju principa drutva slobodnih
ljudi, njima mora omoguiti najire tolerisanje suprotstavljenih miljenja.
Najzad, odluci Suda se pridruio i sudija Murphy, istiui da Ustavom zatiena sloboda misli i religije podrazumeva pravo da se slobodno govori, kao i pravo da se uti, te da je akt vlasti kojim se jedno lice
prinuava da afirmie ono to je u suprotnosti sa njegovima verskim
uverenjem, zapravo antiteza verske slobode. Sudija Murphy zakljuuje
svoje razmatranje stavom da se ne moe sloiti sa time da korist koju
drutvo dobija time to tera pojedinca da pozdravi nacionalnu zastavu,
moe da opravda upad u njegovu slobodu i privatnost, odnosno u njegovu slobodu da govori ili uti u skladu sa nalogom svoje savesti ili
opredeljenjima.
Vrhovni sud je tako u West Virginia sluaju direktno izmenio svoja preanja restriktivna shvatanja u ovoj oblasti, ime je dao za pravo
onim sudijama koji su u ranijim odlukama ostajali u manjini zahtevajui
potpuniju zatitu slobode miljenja i uverenja. Jedan od tih sluajeva je
i Gilbert v. State of Minnesota sa poetka XX veka.38 Pitanje koje se pred
Vrhovni sud u ovom sluaju postavilo bilo je da li zakonska zabrana pacifistiki orijentisanog govora, propisana u vreme ratnog stanja, predstavlja
povredu sloboda iju zatitu jemi I amandman. Odlukom Suda u ovom
sluaju, osporena zabrana proglaena je opravdanom.
38
254 U.S. 325 (1920).
34
Meutim, prema miljenju sudije Brandeisa, odgovor Suda je trebalo

da bude drugaiji. Neslaui se sa odlukom veine, on istie da apsolutna
zakonska zabrana izraavanja pacifistikih stavova na javnom mestu ili u
okviru doma, koja vai jednako u ratno i u mirnodopsko vreme, ima za
neposredan cilj da sprei miljenje, a ne aktivnosti. Osim toga, zakonska zabrana zagovaranja ideje da graanin ne sme da pomae dravi u
njenim ratnim operacijama, pretpostavlja da roditelji ne smeju da slede
svoja verska uverenja ili nalog svoje savesti na taj nain to e svoju decu
upoznavati sa pacifistikim uenjem, to po njegovim reima, predstavlja
direktnu povredu privatnosti i slobode doma. Zbog toga, smatra sudija
Brandeis, ova zakonska zabrana direktno je suprotna konceptu slobode
oveka.39
Nakon West Virginia sluaja, ideja o potrebi povezivanja prava na privatnost, autonomije pojedinca i sloboda garantovanih pojedinim ustavnim amandmanima, postepeno se irila u stavovima sudija Vrhovnog
suda. Tako je u sporu Public Utilities Commission v. Pollak,40 pred Sud
postavljeno pitanje da li emitovanje programa radio stanice u tramvajima
javnog gradskog prevoza, predstavlja povredu Ustavom zajamenih prava
i sloboda onih putnika koji ne ele da sluaju ovaj program.41
Protivei se odluci veine po kojoj se u ovom sluaju ne radi o nedoputenom upadu u sferu ustavom zatienih sloboda, sudija Douglas
iznosi sledee stavove. Na prvom mestu, sluaj koji je dao povod za spor
predstavlja po svojoj prirodi oblik prisiljavanja ljudi da sluaju odreeni
sadraj putnici ine zarobljeni auditorijum jer moraju da sluaju nametnuti radio program ako ele da koriste usluge javnog prevoza.
39 Sudija Brandeis ipak ni ovog puta nije bio prvi sudija Vrhovnog suda koji je
afirmisao stavove koji e u ovoj oblasti kasnije biti iroko prihvaeni. Jedan od najuglednijih ranih komentatora Ustava SAD i Povelje o pravima, sudija Vrhovnog suda Joseph
Story je jo 1833. u svom delu Commentaries on the Constitution of the United States,
isticao da I amandman titi pravo na donoenje privatnih odluka i slobodu savesti (v.
ovaj deo njegovih komentara na sledeoj internet adresi: http://www.belcherfoundation.
org/joseph_story_on_church_and_state.htm).
40 343 U.S. 451 (1952).
41 Par godina ranije, Vrhovni sud je takoe imao priliku da artikulie svoj stav
u vezi sa potrebom zatite slobode od govora na javnom mestu. U sporu Kovacs v.
Cooper, 336 U.S. 77 (1949), pred Sudom je razmatrano pitanje o ustavnosti zakonske
zabrane upotrebe zvunika i megafona koji emituju glasnu muziku, odnosno govor na
gradskim ulicama. Odgovarajui na ovo pitanje, sudija Reed objanjava da je ovo ogranienje slobode govora doputeno jer bez njega ne bi bilo mogue zatiti privatnost
prolaznika, odnosno ljudi koji rade ili ive u ulici u kojoj se stvara buka.
35
Prisiljavanje ljudi da sluaju tue ideje obezbeuje propagandistima

mono oruje, naglaava on, a zatim kae da ako se eli da sloboda u
drutvu cveta, vladi se nikad ne bi smelo dopustiti da tera ljude da sluaju
bilo koji radio program. Pravo na privatnost bi u tom smislu trebalo da
obuhvati i njihovo pravo izbora izmeu suprotstavljenih politikih, zabavnih i komercijalnih sadraja.
Brusei svoju pravniku argumentaciju za budui sluaj Griswold, sudija Douglas eksplicitno kae da je pravo pojedinca da bude ostavljen na
miru zapravo poetak njegove slobode i zakljuuje:
Sloboda religije i sloboda govora zajamene I amandmanom, pruaju
vie od privilegije ispovedanja vere, pisanja i govora na nain na koji se
to izabere; one daju slobodu da se ne ini [...] onako kako vlada izabere.
U svom potovanju savesti pojedinca, I amandman slavi svetost miljenja
i verovanja. Misliti onako kako je izabrano, verovati ono to se hoe,
vani su aspekti ustavnog prava da se bude ostavljen na miru.
Pre odluke Suda u Griswold sluaju, sudija Douglas je takoe izneo
svoj stav i o vezi izmeu slobode pojedinca i garancija sadranih u V
amandmanu. U sluaju Kent v. Dulles,42 Vrhovni sud je bio suoen sa
tvrdnjom da odbijanje izdavanja pasoa osobi za koju se sumnja da je bila
lan komunistike partije, kao i da je privrena komunistikim idejama,
predstavlja povredu Ustavom zajamene slobode ovog lica.
Piui odluku Suda, sudija Douglas konstatuje da se u ovom sluaju
radi o stvarima koje su vezane za uverenje i udruivanje, dakle, koje su
po svojoj prirodi ideolokog karaktera. U tom smislu, odluka o uskraivanju pasoa nije doneta zbog toga to se radi o licu koje je optueno ili
osueno za krivino delo, ili koje pokuava da izbegne pravdu ili da prekri zakon, ve zbog toga to postoji sumnja u pogledu njegove politike
opredeljenosti. Poto zakon ne dozvoljava nadlenim organima da uskrate
graanima paso zbog toga to imaju odreene sumnje u pogledu njihove
politike pripadnosti ili uverenja, zakljuuje on, u konkretnom sluaju
radi se o povredi Ustavom zatiene slobode kretanja.
Sloboda kretanja, nastavlja sudija Douglas, predstavlja vaan aspekt
slobode pojedinca koja je zajamena V amandmanom i dodaje:
Sloboda kretanja preko granice i to u oba pravca, kao i unutar granica,
deo je naeg naslea. Putovanje u inostranstvo, kao i putovanje u zemlji,
42
357. U.S. 116 (1958).
36
moe biti ivotno neophodno. Ono moe biti onoliko blizu srca pojedinca, kao i ono to on bira da pojede ili da obue ili da ita. Sloboda
kretanja je jedna od osnovnih u naoj shemi vrednosti.43
Takoe, u elaboriranju ideje o pravu na privatnost koje se krije u polusenkama pojedinih ustavnih amandmana u obrazloenju svoje odluke u
Griswold sluaju, sudija Douglas je nastavio sa ve zapoetom analizom
veze izmeu line autonomije, sloboda zatienih I amandmanom i prava
na privatnost. U tom smislu, on je svoje miljenje utemeljio u odluci Vrhovnog suda donetoj godinu dana ranije u sluaju NAACP v. Alabama,44
a koja se odnosila na zabranu delovanja Nacionalne organizacije za unapreivanje poloaja obojenih (NAACP), izreenu od strane suda u dravi Alabama.
U ovom sluaju, Vrhovni sud je, sa jedne strane, stao na stanovite da nije opravdano zahtevati obelodanjivanje identiteta lanova ove
organizacije, jer bi se oni zbog toga suoili sa napadima zagovornika
politike segregacije u Alabami. Sa druge strane, Sud je naao da sloboda
uea u aktivnostima jedne organizacije, a u cilju zagovaranja odreenih miljenja i ideja, nesumnjivo predstavlja nerazdvojni deo slobode
zatiene due process klauzulom XIV amandmana, koja obuhvata i slobodu govora.
Upuujui na ovu odluku, sudija Doulgas je u sluaju Griswold istakao da je time Vrhovni sud obezbedio zatitu slobodi udruivanja, kao i
privatnosti lanstva u organizaciji, te da se radi o pravima zajamenim I
amandmanom. Ova prava predstavljaju manifestacije opteg prava na privatnost i u konkretnom sluaju kriju se u polusenkama I amandmana.
U vezi sa tim, on zakljuuje da se u ovom sluaju radilo o neemu to je
vie od proste slobode udruivanja, a zatim nastavlja:
Pravo na udruivanje, kao i sloboda miljenja, je vie od prava na prisustvovanje skupu; ono ukljuuje pravo da se izraze sosptveni stavovi [...]
43
Direktna veza izmeu V amandmana i slobode odluivanja ponovo je bila afirmisana pred Vrhovnim sudom sredinom ezdesetih godina u sluaju Miranda v. State
of Arizona, 384 U.S. 436 (1966), koji predstavlja jedan od najvanijih precedenata u
oblasti ustavnih garancija lica protiv koga se vodi istraga, odnosno postupak utvrivanja
krivine odgovornosti. U odluci Suda u ovom sluaju, sudija Warren kae da je cilj slobode od samooptuivanja da obezbedi da pravo pojedinca da izabere izmeu toga da
uti i da govori, ostane nepovreeno u toku sprovoenja istranog postupka.
44 377 U.S. 288 (1964).
37
na osnovu lanstva u grupi ili pridruivanja grupi [...]U tom kontekstu,

udruivanje predstavlja oblik izraavanja miljenja.45
Ovaj niz odluka Vrhovnog suda kojima se afirmie ideja o pravu na
privatnost i linoj autonomiji, nastavlja se i nakon donoenja odluke u
Griswold sluaju. Tako, etiri godine nakon Griswold sluaja i dve godine nakon jednoglasne odluke Vrhovnog suda u sluaju Katz, sudije ovog
suda imale su ponovo priliku za isticanje svog razumevanja prava na privatnost. U sluaju Stanley v. Georgia,46 radilo se o tome da je policija, na
osnovu urednog naloga, izvrila pretres privatnog stana u nameri pribavljanja dokaza o uinjenom krivinom delu. Dokazi nisu naeni, ali je
policija u stanu otkrila filmove koji su kasnije okarakterisani kao obsceni. Na temelju zakonskih propisa koji zabranjuju posedovanje ovakvog
materijala, vlasnik stana je osuen na zatvorsku kaznu.
Sudija Marshall pie odluku Vrhovnog suda u ovom sluaju i na prvom mestu istie da obino posedovanje tampanog i video materijala u
privatnosti sopstvenog doma ne moe biti propisano kao krivino delo,
navodei pri tom itav niz odluka Suda u kojima se kae da Ustav titi
pravo pojedinca da prima informacije.
Osvrui se na tvrdnje predstavnika drave Georgia da postoje odreene publikacije koje ovek ne sme da ita, pa ak ni da poseduje zbog
njega samog, te da zakonska zabrana u tom smislu ima za cilj zatitu ljudskog duha, na isti nain na koji zabrane druge vrste tite njegovu fiziku
egzistenciju, sudija Marshall kae da to nije nita drugo do pokuaj moralne kontrole sadraja ovekovih misli. Za neke, istie on, to moe biti
plemenit cilj, ali on je u celosti nespojiv sa filozofijom I amandmana.
Najzad, neposredno se oslanjajui na stav sudije Brandeisa o potrebi
zatite privatnosti iz sluaja Olmstead, sudija Marshall kae:
Ako I amandman znai neto, on znai to da nije posao drave da
kae oveku koji sedi sam u svojoj kui koje knjige on moe da ita ili
koje filmove moe da gleda. Celo nae ustavno naslee protivi se zamisli
davanja vladi moi kontrole ovekovog uma.
Ovaj stil izraavanja jo dugo godina e biti ponavljan od strane sudija Vrhovnog suda. U sporu Eisenstadt v. Baird,47 sudija Brennan proiruje
45
46
47
381 U.S. 479 (1965).

394 U.S. 557 (1969).
405 U.S. 438 (1972).
38
zatitu iz Griswold sluaja i na osobe koje upotrebljavaju kontraceptivna

sredstva, a nisu u branoj zajednici. On kae da ne bi bilo opravdano zadrati zabranu upotrebe sredstava za kontrolu zaea u odnosu na one koji
nisu u braku, jer su i brani drugovi samo dve osobe sa sopstvenom intelektualnom i emocionalnom samosvojnou. On zatim svoju odluku zakljuuje reima da ako pravo na privatnost znai neto, ono znai da je pojedinac,
u braku ili van njega, slobodan od upada vlasti u tako fundamentalno line
stvari kao to je donoenje odluke o tome da li e stvoriti potomstvo.
e) Roe v. Wade i afirmacija ideje o

pravu na linu autonomiju
Januara 1973. godine, Vrhovni sud je odluivao o ustavnosti zakonske zabrane abortusa u sporu Roe v. Wade.48 Sa znaajnom veinom od sedam sudija, Sud je stao na stanovite da ova zakonska zabrana predstavlja
povredu ustavnog prava na privatnost. Obrazlaui odluku Suda, sudija
Blackmun na prvom mestu govori o ustavnoj zatiti prava na privatnost.
On kae da pravo na privatnost nije izriito pomenuto u tekstu Ustava,
ali da je Vrhovni sud u dugom nizu svojih odluka, poevi od Union Pacific sluaja iz 1891. godine, potvrdio da je pravo na privatnost ustavom
zatieno pravo, a zatim zakljuuje poznatim reima:
Pravo na privatnost, bez obzira na to da li ga je mogue nai u konceptu line slobode XIV amandmana...ili...u zadranim pravima naroda
iz IX amandmana, dovoljno je iroko da obuhvati odluku ene da li da
prekine ili ne svoju trudnou.
Nekoliko meseci kasnije, Vrhovni sud u sluaju Paris Adult Theatre I
v. Slaton,49 potvruje svoju odluku u Roe sluaju. Sudija Burger kao predsednik Vrhovnog suda, pozivajui se na raniju praksu ovog suda, kae da
pravo na privatnost obuhvata i titi linu intimu u domu, porodicu, brak,
majinstvo, stvaranje potomstva i podizanje dece.
Trideset godina kasnije, u sluaju Lawrence et al. v. Texas,50 Vrhovni
sud se i dalje oslanja na ustavno pravo na privatnost shvaeno kao pravo
48
49
50
410 U.S. 113 (1973).

413 U.S. 409 (1973).
539 U.S. 558 (2003).
39
na linu autonomiju. U jednom od najvanijih novovekovnih sluajeva,

Vrhovni sud donosi odluku o protivustavnosti u to vreme jo postojeeg
zakonodavstva vie od deset saveznih drava o zabrani odreenih oblika
seksualnog ponaanja.
Sluaj koji je dao povod za spor odnosio se na pokretanje krivinog
postupka i kanjavanje dva mukarca koje je policija, prilikom upada u
stan u potrazi za skrivenim orujem, zatekla kako dobrovoljno upranjavaju homoseksualni odnos. Ova dva lica su bila procesuirana pod optubom da su prekrila zakon savezne drave Texas koji zabranjuje devijantne seksualne odnosa sa osobom istog pola.51 Vrhovni sud je u sluaju
Lawrence stao na stanovite da ovaj zakon predstavlja neopravdanu povredu slobode pojedinca zajamenu XIV amandmanom.
U obrazloenju odluke Suda, sudija Kennedy se oslanja na itav niz
ranijih odluka ovog suda kojima je na najiri nain potvren stav o garancijama slobode pojedinca u okviru due process klauzule XIV amandmana. Posebnu panju on posveuje sluaju Roe i priznavanju prava ene da
donese odreene fundamentalne odluke o svom ivotu, a zatim kae da
na isti nain ova Ustavom zatiena sloboda omoguava homoseksualcima donoenje odluka o svom linom, pa i seksualnom ivotu.
Na kraju, sudija Kennedy zakljuuje da sluaj koji je dao povod za
spor upuuje na ponaanje dva odrasla mukarca koji su se dobrovoljno
upustila u homoseksualni odnos. Drava nema pravo da kontrolie ivot
ovih ljudi stvarajui od njihovog seksualnog odnosa krivino delo. Zbog
toga, zakljuuje on, ne moe se opravdati upad u lini i privatan ivot
ovih lica putem propisivanja zabrane homoseksualnih odnosa.
Time je sluaj Lawrence jo jednom demonstrirao nadmo ideje o
pravu na privatnost shvaenom kao pravo na donoenje fundamentalnih odluka o sopstvenom ivotu. Kad god je Vrhovni sud smatrao da
je opravdano proiti listu Ustavom zajamenih prava, osnovne vrednosti
zatiene ustavnim odredbama, kao to je sloboda pojedinca, lina autonomija i pravo na privatnost, stajale su mu na raspolaganju. Pod ove
opte i apstraktne kategorije, bez tekoa je moglo da se podvede svako
novo pravo ili sloboda za koju je Sud smatrao da bi je trebalo zatiti.
51
Zakoni koji zabranjuju devijantno seksualno ponaanje sa osobom suprotnog

ili istog pola, poznati su pod nazivom Sodomy laws. O rasprostranjenosti ovog zakonodavstva u svetu, kao i u SAD u vreme pre donoenja odluke Vrhovnog suda u sluaju
Lawrence, ali i o njihovoj sadrini v. na: http://www.glapn.org/sodomylaws/index.htm.
40
Opravdanost proirivanja liste zajamenih prava, sudija Kennedy

obrazlae u sluaju Lawrence na sledei nain. On kae da oni koji su
stvorili Ustav, a posebno due process klauzule V i XIV amandmana, nisu
mogli unapred da znaju na koji e se nain manifestovati sve komponente slobode pojedinca da su mogli to da predvide, kae on, verovatno
bi bili odreeniji u odredbama koje su napisali. Ali, nastavlja sudija Kennedy, oni su znali da istorijsko vreme moe da zaslepi, da kasnije generacije mogu u drugaijem svetlu da vide one propise koji su jednom shvatani kao nuni i opravdani, a koji su vremenom pokazali svoju opresivnu
prirodu. Dok Ustav traje kroz vreme, zakljuuje on, u svakoj generaciji
pojedinac moe da se osloni na njegove principe u sopstvenom traganju
za veom slobodom.
Meutim, ovo traganje za veom slobodom nije uvek bilo lagodno
i nije uvek ilo pravolinijski. Otpori proirivanju liste zajamenih prava i
sloboda, kao i zadravanje pozicija koje su postale istorijski prevaziene,
bili su prisutni i nakon donoenja odluke Vrhovnog suda u sluaju Roe.
Tako je ve u sluaju Paris Adult Theatre, ocenjujui dozvoljenost rada
bioskopa u kojem su prikazivani erotski, odnosno pornografski filmovi,
Sud naao da savezne drave zadravaju pravo da ouvaju pristojnost
drutvene zajednice, te da zakonska zabrana rada ovih bioskopa ne predstavlja povredu line slobode pojedinca. S tim u vezi, sudija Burger zakljuuje odluku veine reima da nema manifestacije osnovnog prava na
privatnost, odnosno opte slobode pojedinca u gledanju obscenih filmova
na javnom mestu.52
Slino tome, Vrhovni sud je u vezi sa homoseksualnim odnosima prvobitno zauzeo veoma restriktivan stav. U sluaju Bowers v. Hardwick,53
Sud je izrazio miljenje koje e kasnije u sluaju Lawrence iz 2003. godine
biti promenjeno, a naime da je zakonska zabrana stupanja u seksualne
odnose izmeu lica istog pola opravdana jer ne predstavlja povredu Ustavom zatiene slobode pojedinca.
52
Ovaj stav Suda izazvao je protivljenje sudije Douglasa. Neslaui se sa odlukom

veine, on kae da bi tzv. obsceni materijal takoe trebalo da uiva zatitu I amandmana. Jer, radi se po njegovom miljenju o tome kako pojedinac razume ovaj materijal,
dakle o stvarima u kojima se angauje miljenje ili ukus, a to su komponente linosti
koje je teko definisati i primeniti u konkretnom sluaju. Osim toga, pretpostavlja se da
koncept slobode ini pojedinca, a ne vlast, uvarem njegovog ukusa, uverenja i ideja
to je osnovni postulat I amandmana, zakljuuje on.
53 478 U.S. 186 (1986).
41
Sudija White obrazloio je odluku veine u ovom sluaju na sledei

nain. Pravo na privatnost ne protee se na dobrovoljnu sodomiju jer
nijedno od prava navedenih u brojnim odlukama Vrhovnog suda koje govore o podizanju i obrazovanju deteta, porodinim odnosima, stvaranju
potomstva, zakljuenju braka i spreavanju i prekidu trudnoe, ne odraava ustavno pravo homoseksualaca da stupe u akt sodomije.
Da bi im se ovo novo pravo priznalo, garancije slobode sadrane u
XIV amandmanu morale bi biti proirene. Meutim, kae sudija White,
Vrhovni sud postaje najranjiviji i prilazi granici nelegitimnosti svog rada
onda kad sam stvara ustavno pravo koje ima malo ili nema uopte veze sa
jezikom ili oblikom ustavnog teksta. Sudska vlast, upozorava on, mora da
bude obazriva da ne doe u poziciju da upravlja drutvom bez izriitog
ustavnog osnova.54
U sluaju Village of Belle Terre v. Boraas,55 Vrhovni sud je naao
opravdanje i za akt lokalne samouprave koji je u vreme kulminacije tzv.
hipi-pokreta zabranjivao licima koji se ne nalaze u krvnom ili adoptivnom srodstvu, odnosno koji nisu vezani tradicionalnim vezama branog
i porodinog prava, da zajedno prebivaju u kui. U konkretnom sluaju,
postupku utvrivanja odgovornosti bili su izloeni vlasnik nepokretnosti
i est studenata koji su ovu nepokretnost uzeli u zakup i u njoj iveli.56
Meutim, i pored ovih restriktivnih stavova, pravo na privatnost shvaeno kao pravo na linu autonomiju, krilo je sebi put napred kroz praksu Vrhovnog suda. U sluaju Carey v. Population Services International,57
Sud dozvoljava prodaju, odnosno distribuciju kontraceptivnih sredstava
54
Na ovu odluku Suda reagovao je sudija Blackmun tvrdnjom da je Sud propustio da shvati razmere interesa za slobodom u konkretnom sluaju. Prema njegovom
stavu, kojem su se pridruili i sudija Brennan, Marshall i Stevens, zakonska zabrana
razmatrana pred ovim sudom predstavlja povredu prava na privatnost jer uskrauje pojedincima pravo da odlue za sebe da li e se angaovati u odreenim oblicima privatnog i dobrovoljnog seksualnog odnosa. Pojedinac definie sebe u znaajnoj meri kroz
intimne, seksualne odnose, te zbog toga mora biti mnogo pravih naina odravanja
ovih odnosa koji proizlaze iz slobode pojedinca da odabere njihovu formu i prirodu. Mi
obezbeujemo oveku slobodu izbora zato to prihvatamo injenicu da razliiti ljudi
donose razliite odluke, zakljuuje sudija Blackmun svoje neslaganje sa odlukom Suda.
55 416 U.S. 1 (1974).
56 Neslaui se sa odlukom veine, sudija Marshall kae da je u ovom sluaju trebalo zatiti osnovna prava studenata na udruivanje i na privatnost koja su garantovana
I i XIV amandmanom.
57 431 U.S. 678 (1977).
42
maloletnicima. Sud tako zauzima stav da se pravo na privatnost u vezi sa

odluivanjem o stvaranju potomstva protee i na maloletnike i istie da
su to ona ista prava koja su ve obezbeena odlukama ovog suda u Griswold i Roe sluajevima.
Pravo na privatnost titi nezavisnost pojedinca u donoenju odreenih vanih ivotnih odluka, u koje svakako spada i odluka o stvaranju
potomstva. Ogranienje distribucije kontraceptivnih sredstava znaajno
oteava donoenje ove odluke. Obrazlaui odluku Suda u ovom sluaju, sudija Brennan objanjava da ne postoji samostalno i fundamentalno
pravo na pristup kontraceptivnim sredstvima, ve da je pristup ovim
sredstvima od odluujueg znaaja za korienje ustavom zatienog prava na donoenje odluke u vezi sa raanjem deteta.
U sluaju Zablocki v. Redhail,58 sudija Marshall potvruje da je prema
praksi ovog suda, odluka pojedinca o stupanju u brak vrsta odluke koja
je zatiena ustavnim pravom na privatnost. U sluaju Roberts v. United
States Jaycees,59 sudija Brennan nalazi da se sloboda udruivanja titi zbog
toga to predstavlja fundamentalni elemenat line slobode, ali i zato to
se udruivanjem ostvaruju drugi interesi zatieni I amandmanom, kao
to je govor, podnoenje peticija i sl.
Poto su ustavni amandmani nastali u cilju osiguranja line slobode
oveka, njihov zadatak je bio da zatite stvaranje i odravanje odreenih oblika krajnje linih odnosa izmeu pojedinaca, kae sudija Brennan,
te zakljuuje reima da ova ustavna zatita odnosa meu pojedincima
omoguava definisanje linog identiteta oveka, to predstavlja centralnu
vrednost svakog koncepta slobode.
U sporu Thornburgh v. American Coll. of Obst. & Gyn,60 Vrhovni
sud potvruje stav veine sudija iz sluaja Roe o ustavnoj garanciji slobode odluivanja o abortusu i proglaava neustavnim zakon savezne drave
Pennsylvania koji obeshrabruje ene u donoenju odluke o prekidu trudnoe. Sudija Blackmun u ovom sluaju kae da ustavni principi koji su
doveli Sud do odluke u sluaju Roe, i dalje predstavljaju validnu osnovu
za priznavanje ustavnopravnog aspekta prava ene da donese odluku o
prekidu trudnoe.
58
59
60
434 U.S. 374 (1978).

468 U.S. 609 (1984).
476 U.S. 747 (1986).
43
Ustavna prava, nastavlja on, nemaju uvek lako prepoznatljivu granicu, te su rasprave o sadraju najviih ustavnih garancija esto bile dramatine. Abortus je jedno od pitanja verskog i moralnog karaktera u pogledu koga postoji iskreno neslaganje meu ljudima. Meutim, kae sudija
Blackmun, ovo neslaganje nije omelo Sud da savesno primenjuje Ustav, a
zatim zakljuuje:
Nae odluke ve dugo priznaju da Ustav sadri obeanje da e odreena privatna sfera slobode pojedinca biti u najveem delu drana van
dohvata vlasti... Malo je odluka koje su vie line i intimne, vie istinski
privatne, ili vie utemeljene u linom dostojanstvu i autonomiji, od odluke ene o tome da li da prekine svoju trudnou. Pravo ene da donese
slobodnu odluku je osnovno pravo.61
Meutim, i pored ove odluke, napadi na stav Suda iskazan u Roe
sluaju bili su u to vreme sve jai. Suoeni sa osporavanjem van Suda,
ali i onim koji je dolazio od ak etvorice sudija Vrhovnog suda, meu
kojima je bio i predsednik ovog suda, troje sudija potpisuje odluku veine
u sluaju Planned Parenthood of Southeastern Pa. v. Casey,62 kojom se jo
jednom potvruje principijelan stav iz Roe sluaja.
Obrazloenje svoje zajedniki napisane odluke, sudije OConnor,
Kennedy i Souter zapoinju reima da sloboda nema zaklona u jurisprudenciji sumnje, zatim nastavljaju upozorenjem da se devetnaest godina
od donoenja odluke u sluaju Roe, sloboda uobliena ovom odlukom
Suda i dalje osporava, da bi na kraju ekplicitno zakljuili da stavovi iz Roe
sluaja ostaju na snazi i iznova se potvruju.
Prema njihovom miljenju, ustavna zatita slobode ene da odlui
o prekidu trudnoe proizlazi iz due process klauzule XIV amandmana.
Oni ponavljaju rei sudije Blackmuna da postoji obeanje Ustava o domenu line slobode u koji vlast ne moe da ue. Najzad, oni kau da e
uvek postojati debata o moralnim i verskim aspektima prekida trudnoe,
kao i oni za koje e abortus predstavljati povredu osnovnih principa mo61
Neslaui se sa miljenjem veine u ovom sluaju i pozivajui se na demokratsko pravo naroda da putem zakona ureuje odnose u drutvu, sudija White iznosi izriit
stav o tome da bi odluka iz sluaja Roe morala da bude promenjena jer ne proistie iz
pravilnog razumevanja samog Ustava. Sud ne sme, kae on, da uzurpira ili frustrira
autoritet naroda donoenjem odluka koje reflektuju izbor koji sam narod nije nikada
uinio.
62 505 U.S. 833 (1992).
44
rala, ali da to ne sme odluujue da utie na donoenje odluke Suda po

njihovom stavu, posao sudije je da odredi polje slobode svakog pojedinca,
a ne da namee moralne kodekse.
Nakon toga, troje sudija govore o pojedinim aspektima line slobode
pojedinca i ispisuju rei koje e kasnije ameriki sudovi esto citirati:
Ove stvari, koje ukljuuju najintimnije i najlinije odluke koje pojedinac moe doneti u toku ivota, odluke koje imaju centralno mesto u odnosu na [njegovo] dostojanstvo i autonomiju, imaju centralno mesto i u
odnosu na slobodu zatienu XIV amandmanom. Srce slobode ini pravo
odreivanja sopstvenog koncepta egzistencije, razumevanja univerzuma i
misterije ljudskog ivota. Uverenja o ovim stvarima ne mogu da definiu
atribute linosti ako su formirana pod prinudom drave.63
Iako u ovom sporu nije uspeo u nameri da preokrene stav Vrhovnog
suda iz Roe sluaja, predsednik suda, sudija Rehnquist je pet godina kasnije ipak uspeo da privremeno sprei dalje irenje kataloga prava i sloboda zatienih u okviru prava na privatnost. U sporu Washington et al. v.
Glucksberg et al,64 Sud je bio pozvan da se izjasni o ustavnosti zakonske
zabrane eutanazije. Piui odluku veine, sudija Rehnquist zakljuuje da
zakon savezne drave Washington koji zabranjuje lekarima da pomognu
pacijentu obolelom od neizleive bolesti da umre, ne predstavlja povredu
slobode zatiene due process klauzulom XIV amandmana.
Citirajui rei Suda iz Casey sluaja o srcu slobode, on priznaje da
mnoga prava i slobode zatiene due process klauzulom proizlaze iz line
autonomije. Jedno od tih prava jeste pravo pacijenta da odbije medicinski
tretman, ak i onaj koji ga odrava u ivotu. Meutim, kae sudija Rehnquist, ideja o zatiti line autonomije ne pretpostavlja to da je bilo koja
63
Osporavajui stav veine, predednik Suda sudija Rehnquist, sa kojim su se sloili jo trojica sudija, zahteva promenu stava u odnosu na odluku donetu u Roe sluaja.
On kae da je ta odluka bila pogrena, da su se u toku niza godina na temelju ove odluke neopravdano nametala vea ogranienja dravnoj vlasti, te da je slobodu zatienu
XIV amandmanom potrebno razumeti znatno ue.
Dramatinost sukoba izmeu dva tabora u Sudu u ovom sluaju, osvetlile su neobine rei sudije Blackmuna. Dozvoljavajui sebi izraavanje linih oseanja, on kae da
se boji mraka dok posmatra kako etvorica sudija anksiozno ekaju jedan glas neophodan za gaenje svetla, a zatim nastavlja reima da manjina sudija govori o slobodi pojedinca kroz partikularnu listu prava, pre nego kroz principijelnu tezu da su ova posebna
prava utemeljena u optem pravu na privatnost.
64 000 U.S. 96110 (1997).
45
vana, intimna i lina odluka pojedinca zatiena XIV amandmanom, a

zatim ovaj stav obrazlae na sledei nain.
Pravo pojedinca da odbije medicinski tretman koji ga odrava u ivotu nije prostom dedukcijom izvedeno iz apstraktnog pojma line autonomije, ve pre svega iz istorije zemlje i pravne tradicije. Naime, ovo pravo
izvire iz starog common law pravila o zabrani prisilnog leenja, odnosno iz
duge tradicije garancija slobode pojedinca da odbije neeljeni medicinski
tretman. Pravo oveka da umre uz pomo lekara ili drugog lica, meutim, ne spada u ove tradicionalne oblike potovanja prava pacijenata, te
se zbog toga zakonska zabrana drave Washington ne moe smatrati protivustavnom.65
U danu objavljivanja odluke u Glucksberg sluaju, Vrhovni sud objavljuje jo jednu odluku o istom pitanju, a naime o tome da li zakonska
zabrana pomaganja u samoubistvu drave New York, predstavlja povredu
slobode oveka garantovane XIV amandmanom. Piui odluku Suda u
sluaju Vacco, Attorney General of New York v. Quill,66 sa kojom su se
ovog puta saglasile sve sudije, sudija Rehnquist dodatno obrazlae svoj
zakljuak da se u sluaju osporenog zakona ne radi o povredi ustavnih
garancija.
65 Ovo je samo jedna u nizu odluka Vrhovnog suda koje se odnose na prava pacijenata. V. tako o slobodi pojedinca zatienoj XIV amandmanom da odbije medicinski
tretman koji ga odrava u ivotu, ali i o tome da lice koje nije svesno, koje je u komi i sl,
ne uiva ovu slobodu zbog toga to nije sposobno da samostalno donese odluku o odbijanju tretmana, u Cruzan v. Director, MDH, 497 U.S. 261 (1990), o ogranienju prava
hospitalizovanog mentalno obolelog lica da odbije medicinski tretman psihotropnim
lekovima, u Mills v. Rogers, 457 U.S. 291 (1982), o ogranienju prava mentalno obolelog i opasnog po sebe i okolinu lica na izdraavanju kazne zatvora da odbije medicinski
tretman psihotropnim lekovima, u Washington v. Harper, 494 U.S. 210 (1990), o ogranienju prava mentalno obolelog lica da u toku postupka utvrivanja krivine odgovornosti za krivino delo ubistva odbije medicinski tretman psihotropnim lekovima, u
Riggins v. Nevada, 504 U.S. 127 (1992), o tome da se mentalno obolelom licu koje nije
opasno po sebe i okolinu ne moe nametnuti medicinski tretman psihotropnim lekovima u toku utvrivanja njegove krivine odgovornosti za nenasilna krivina dela, u Sell v.
United States, 539 U.S. 166 (2003), o tome da prisilno vaenje dokaza o uinjenom krivinom delu iz stomaka okrivljenog od strane medicinskog osoblja, predstavlja povredu
principa nepovredivosti ljudske linosti, da se u toku istrage dokazi protiv okrivljenog
ne smeju prisilno izvlaiti iz njegovog uma, kao ni iz njegovog stomaka, te da se radi
o najgrubljoj povredi ljudskog dostojanstva i slobode zatiene XIV amandmanom, u
Rochin v. California, 342 U.S. 165 (1952).
66 000 U.S. 951858 (1997).
46
On kae da je Sud na implicitan nain, a najvei broj zakona saveznih drava na eksplicitan nain, uinio jasnim razliku izmeu pomaganja pacijentu u samoubistvu (making a patient die) i putanja pacijenta
da umre (letting a patient die). Pomaganje u samoubistvu je zakonski
zabranjeno, a Vrhovni sud stoji na stanovitu da se ne radi o neustavnoj
zabrani. Nasuprot tome, Sud priznaje i titi pravo svakog pojedinca da
svesno odbije medicinski tretman, ukljuujui i onaj koji ga odrava u
ivotu. Meutim, objanjava sudija Rehnquist, pravo pojedinca da odbije
medicinski tretman nije izvedeno iz njegovog opteg i apstraktnog prava
da umre, ve iz vrsto utemeljenog tradicionalnog prava na telesni integritet i slobode od neeljenog fizikog dodira.
Ove dve odluke Vrhovnog suda predstavljale su poetak perioda zatija u burnoj raspravi o irini polja zatiene line autonomije pojedinca,
perioda koji je trajao sve do donoenja odluke u sluaju Lawrence iz 2003.
godine. Odluka veine u sluaju Lawrence, po kojoj XIV amandman titi
slobodu donoenja odluke o stupanju u homoseksualne odnose, izaziva
estoke reakcije trojice sudija koji su ostali u manjini.
Obruavajui se na odluku veine, sudija Scalia tvrdi da je Sud u
Lawrence sluaju otvorio pitanje daljeg razlikovanja homoseksualnosti od
ostalih tradicionalnih oblika povrede morala, kao to su bigamija, homoseksualni brakovi, incest, prostitucija, mastrubacija, bestijalnosti, obscenosti i sl. Poto se pravo toliko udaljilo od morala u ovom sluaju,
ustavnost zakona koji zabranjuju ove druge protivpravne radnje, takoe
se dovodi u pitanje. Ako bi sva pravila zasnovana na osnovnim moralnim
standardima bila stavljena van pravne snage na temelju due process klauzule, kae on, sudovi bi bili veoma uposleni.
Kakav masovni poremeaj postojeeg drutvenog poretka omoguava odluka Suda, kae sudija Scalia, a zatim nastavlja politikim diskvalifikacijama sudija koji su inili veinu u ovom sluaju. On kae da je
sasvim jasno da je Sud priao jednoj od strana u kulturnom ratu koji
se u drutvu vodi, te da je odluka u Lawrence sluaju proizvod kulture
pravnike profesije, a posebno Amerikog udruenja pravnih fakulteta,
koji su se u najveoj meri irom zemlje zauzeli za tzv. homoseksualnu
agendu, odnosno program homoseksualnih aktivista koji je usmeren na
podizanje vela srama koji se tradicionalno vezuje za ovu populaciju.67
67 Osim prava homoseksualaca, u epicentru kulturnog rata koji besni izmeu
demokrata i konzervativaca na amerikoj politikoj sceni u toku prve decenije XXI
veka, prema oceni politikih analitiara nalazi se takoe i pitanje prava na prekid
47
Sudija Scalia kae da sam nema nita protiv homoseksualaca ili drugih grupa koje pokuavaju da promoviu svoje programe i istie da on ne
bi traio vie od drave da zabrani homoseksualne odnose, nego to bi
traio od drave da ih dopusti. Meutim, tvrdi on, na dravi je da donese
demokratsku odluku o tom pitanju i ona je u Texasu to uinila time to
je zakonom zabranila homoseksualne odnose.
Na kraju, on zakljuuje svoje rei izraavanjem otvorene bojazni od
priznavanja homoseksualnih brakova u budunosti. Odluka suda u sluaju Lawrence, kae sudija Scalia, razgradila je strukturu ustavnog prava
koja je doputala pravljenje razlike izmeu heteroseksualne i homoseksualne zajednice, ak i u onim aspektima koji se odnose na njihovo formalno pravno priznavanje.68
trudnoe, odnosno Roe sluaj. V. u tom smislu politiki komentar Lexington, A Heretical Proposal, Economist, 10/12/2005, p. 54.
68 Bila je to jo jedna u nizu sudskih odluka koje su pokazale dramatinost sukoba
u vezi sa pojedinim pitanjima koja izazivaju, pre svega, moralne kontroverze u amerikom drutvu. U vreme izbijanja sukoba o pravima homoseksualaca u Vrhovnom sudu,
najira amerika javnost se opredeljivala i u vezi sa drugim vanim moralnim pitanjem, a
naime pravom pojedinca da umre. Radilo se o sedam godina dugom sluaju Terri Schiavo, ene koja je u potpuno nesvesnom stanju bila prikljuena na aparate za odravanje
ivota. Koristei se svojim pravnim ovlaenjima, njen suprug je zahtevao od suda da
dozvoli da se ovi aparati iskljue.
Sud na Floridi je usvojio njegov zahtev, ali su se tome suprotstavili roditelji Terri
Schiavo. Time je otpoeo iscrpljujui sukob dve strane u amerikom drutvu, koji je u
toku jeseni 2004. i prolea 2005. eskalirao do te mere da je ukljuio sve sudske instance savezne drave Florida, zakonodavnu vlast ove drave, guvernera Floride Jeb Busha,
Kongres i Senat SAD, tadanjeg predsednika Georga Busha, ali i budueg predsednika
Baracka Obamu (koji je naknadno izjavio da svoje uee u ovom sluaju smatra svojom
najveom profesionalnom pravnikom grekom), Vrhovni sud SAD, Vatikan i Papu lino, verske zajedncije, borce za graanska prava sa obe strane fronta, medije, a postojala
je mogunost ak i sukoba policijskih snaga sa nacionalnom gardom pod komandom
guvernera Busha u vezi sa izvrenjem konane odluke suda da se Terri Schiavo omogui da umre. V. saetu istoriju sluaja sa daljim upuivanjima na http://en.wikipedia.
org/wiki/Terri_Schiavo_case, kao i sabrane pravne dokumente vezane za ovaj sluaj na
http://news.findlaw.com/legalnews/lit/schiavo/.
Refleksije ovog sluaja bile su vidljive i u skoranjoj odluci Vrhovnog suda u sluaju Gonzales v. Oregon, 000 U.S. 04623 (2006), u kome je veina sudija zauzela stav
da Vrhovni tuilac SAD nema ovlaenja da se mea u primenu pravila zakona savezne
drave Oregon, koji jedini u zemlji omoguava dobrovoljnu eutanaziju. Neslaui se
sa odlukom veine u ovom sluaju, sudija Scalia, sa kojim su se sloili novi Predsednik
suda, sudija Roberts, kao i sudija Thomas, istie da Vrhovni tuilac ima pravo da reaguje
ako je to neohodno u cilju spaavanja ivota pojedinca, te da on po izriitom pravilu
48
f ) Zakljuna razmatranja
Sudija Scalia je bio delimino u pravu kada je govorio o buduem
priznavanju homoseksualnih brakova. Nakon donoenja odluke Vrhovnog suda u sluaju Lawrence, pet saveznih drava priznalo je homoseksualnim parovima pravo na sklapanje braka, a brojne su i savezne drave
koje su priznale tzv. civilnu registraciju homoseksualnih parova, kao i
druge privilegije za homoseksualne zajednice. Meutim, sa druge strane,
trideset saveznih drava izmenilo je svoje ustave i u njih unelo eksplicitnu
zabranu homoseksualnih brakova. Na federalnom nivou SAD, sa tree
strane, namera uglavnom republikanaca u Senatu i Kongresu da izdejstvuju zakonsku zabranu homoseksualnih brakova nije ostvarena.69
Ovi, moralno sporni sluajevi iz skoranje prakse Vrhovnog suda,
neposredno ukazuju na politiki karakter borbe za proirivanje polja zatiene slobode.70 Ako se razvoj i irenje liste zatienih prava i sloboda u
SAD sagleda u istorijskoj perspektivi, jasno je vidljivo da je traganje za
veom slobodom kroz ustavnu zatitu privatnosti i priznavanje line autonomije pojedinca, bilo nerazdvojivo povezano sa drutvenim, odnosno
politikim razilaenjima i sukobima. Drugim reima, odluke o priznavanju novih prava i sloboda mogu se razumeti samo u kontekstu konkretnog odnosa snaga koji je u politikoj zajednici postojao u trenutku
njihovog donoenja. Vrhovni sud, u tom smislu posmatrano, svoje odluke o proirivanju polja zatiene slobode pojedinca nije nikad donosio u
politikom vakumu.71
nee intervenisati samo ako se radi o postupku koji ima legitiman medicinski cilj.
Meutim, kae on, ako ovaj pojam legitimnog medicinskog cilja ima neko znaenje, to
znaenje sasvim sigurno iskljuuje prepisivanje leka u cilju izazivanja smrti.
69 V. podatke o tome na http://en.wikipedia.org/wiki/Same-sex_marriage_in_the_
United_States.
70 Ronald Dworkin (Freedoms Law, The Moral Reading of the American Constitution, 1999, p. 2), kae da je na taj nain politiki moral (political morality), unet u
samo sredite ustavnog prava u SAD.
71 Politika borba u drutvu u pojedinim periodima dramatino se reflektovala na
rad Vrhovnog suda. Tako su u toku osamdesetih i poetku devedesetih godina prolog
veka, konzervativne administracije predsednika Reagana i Busha starijeg neposredno zahtevale od sudija Vrhovnog suda ak u pet posebnih sluajeva, da stave van pravne snage
odluku donetu u Roe sluaju. Bio je to samo jedan od aspekata planirane tzv. Reagan
revolucije u ustavnom pravu, koja se temeljila na ideji da sudovi moraju biti vie dis-
49
Meutim, ini se da ne bi bilo opravdano tvrditi da je politika traganja za veom slobodom Vrhovnog suda prosta refleksija odnosa politikih
snaga u amerikom drutvu. Vrhovni sud ne upuuje samo na stavove
drugih, ve i on sam predstavlja centar politike moi koji svojim odlukama stvara novo pravo iz politikih uverenja samih sudija.72 Nekad su ova
njihova uverenja bila avangardna i kao takva nisu odmah bila prihvaena,
nekad su pak kaskala za drutvenim promenama koje su se ve dogodile,
nekad su njihova uverenja bila jedinstvena, a vrlo esto su bila i otro
suprotstavljena, ali su uvek bila prisutna i sudije Vrhovnog suda se nikad
nisu ustezali da ih javno izraze u svojim judikatima.73
ciplinovani, a manje skloni avanturama i politici u tumaenju prava, a posebno Ustava
SAD. Osim Roe sluaja, na meti tadanjih predsednika nalazile su se i ostale liberalne
odluke Vrhovnog suda, kao na primer u oblasti zabrane diskriminacije. V. raspravu o
tome kod Ronald Dworkin, op. cit., pp. 147162.
72 Znaaj politikih uverenja sudija Vrhovnog suda dolazi posebno do izraaja u
postupku izbora novih sudija. Tako se jedan od kljunih aspekata analize profila sadanjeg predsednika Vrhovnog suda, sudije Robertsona, odnosio upravo na njegova
moralno-politika ubeenja, meu kojima se posebna panja poklanjala njegovom odnosu prema Roe sluaju v. tako The Supreme Court, The Battle Begins, Economist,
10/09/2005, p. 47.
Prava politika debata vodila se i o politikim uverenjima sudije Alita u periodu
pre njegovog imenovanja u januaru 2006. v. tako komentar New York Timesa od 23.
januara 2006, o preklapanju stavova budueg sudije Vrhovnog suda i Predsednika Bua
mlaeg u najvanijim politikim pitanjima, u tekstu pod naslovom Judge Alitos Radical
Views (http://www.nytimes.com/2006/01/23/opinion/23mon1.html).
73 Ronald Dworkin (op. cit., p. 2), kae da se sudije Vrhovnog suda, ali i druge
sudije, dele na liberalne i konzervativne po svojim moralno-politikim uverenjima.
Ova uverenja sudija znaajno utiu na njihovo tumaenje prava i sadraj odluka koje
donose. Meutim, svoja uverenja oni esto izgrauju autonomno, sasvim bez ili nasuprot direktnom uticaju politiara. Politika teina stavova sudija Vrhovnog suda bila
je tako veoma vidljiva u Casey sluaju iz 1992, u kome je jo jednom potvreno pravo
ene na prekid trudnoe. Kao to je navedeno, odluku veine potpisalo je zajedno ak
troje sudija, i to sudije OConnor, Kennedy i Souter. Svo troje sudija bili su pak svojevremeno izabrani u Vrhovni sud na predlog predsednika Reagana i Busha starijeg,
sa idejom da pomognu manjini konzervativnih sudija da obore odluku iz Roe sluaja.
Administracije dvojice predsednika raunale su da e im imenovanje ovih sudija doneti
prevagu u sprovoenju Reagan revolucije. Meutim, na iznenaenje politike javnosti, novoimenovane sudije nisu bile spremne da se povinuju zahtevima predsednikih
administracija, te su zajednikim potpisima, na nesumnjiv nain potvrdile odluku iz Roe
sluaja. V. o strahu liberalne javnosti od obaranja odluke iz Roe sluaja, kao i o zateenosti neoekivanim raspletom sluaja Casey, kod Ronald Dworkin, op. cit., pp. 4459
(Roe in Danger) i pp. 117128 (Roe was Saved).
50
Dve su znaajne odlike ove prakse amerikog Vrhovnog suda. Prvo,

Vrhovni sud je gotovo uvek teio proirivanju liste zajamenih prava i
sloboda. Prost pogled na zatieno polje slobode u vreme kad je poelo da se govori o pravu na privatnost, pre stodvadeset godina, i njegovo
uporeivanje sa dananjim granicama slobode pojedinca, ine neposredno vidljivim izuzetan napredak koji je ostvaren ekplicitnim priznavanjem
i obezbeivanjem zatite desetinama novih prava i sloboda.
Iako ovaj napredak, kao to je pokazano, nije tekao pravolinijski i
bez tekoa, on je sve do danas imao trajan karakter u svim oblastima
drutvenog ivota. Vrhovni sud se nikada nije okrenuo i poao unazad
restriktivnim putem oduzimanja prava koja su ve bila priznata.74 Na taj
nain Sud je direktno uticao na to da pojedinac danas u Americi bude
osetno slobodniji nego to je to bio nekad.
Drugo, Vrhovni sud je teio tome da bude teorijski, odnosno idejno
koherentan u procesu proirivanja polja zatiene slobode. U skladu sa
pravnom prirodom svojih precedenata, Sud je uvek bio prinuen da nae
neposredan pravni osnov za priznavanje novog prava. U tom smislu,
on nikad nije mogao sebi da dopusti da odluuje u pravnom vakumu
nova prava i slobode nisu smele da budu prosta invencija sudija upisana
u prazan list papira.75
74
ak i organizovane aktivnosti usmerene na direktnu politiku instrumentalizaciju Vrhovnog suda, kao u vreme administracije Reagana i Busha strarijeg, koje su imale
za cilj uskraivanje ve priznatih prava i sloboda (v. o tome opirno kod Ronald Dworkin, op. cit., pp. 147162, odeljak pod naslovom Gag Rule and Affirmative Action),
nisu zaustavile irenje zatienog polja slobode pojedinca.
75 U obrazloenju jedne od svojih centralnih ideja, ideje o integritetu prava,
Dworkin istie da sudije nemaju apsolutnu mo da svoja lina moralno-politika uverenja upiu u tekst Ustava, ve da apstraktne ustavne garancije moraju da tumae i primenjuju na koherentan nain, u skladu sa ranijim odlukama (tzv. stare decisis princip),
imajui u vidu strukturu celine ustavnog teksta. U tom smislu, kae on, sudije mogu da
zadre svoja uverenja, ali moraju takoe sebe da vide i kao partnere drugim sudijama u
izgradnji koherentnog ustavnog moralnog uenja. Razlika u uverenjima i zagovaranje
pojedinih pravnih reenja koja proizlaze iz ovih uverenja, ne smeju da narue koherentnost i integritet prava koji je izgraen na temelju optih ustavnih principa. Tumaenje i
primena Ustava moraju da reflektuju uverenja, a ne taktike stavove sudija nestrpljivih
da zadovolje koliko je god mogue politikih pozicija u drutvu (op. cit., pp. 1011,
5354, 8081, 103, 124125).
U kontekstu ovih svojih teorijskih ideja, Dworkin se u drugoj polovini osamdesetih godina prolog veka, ekstenzivno kritiki odnosio prema nameri predsednika Re-
51
Da bi obezbedio valjan pravni osnov za priznavanje ovih novih prava, Vrhovni sud se oslonio na dugu istorijsku tradiciju pravne garancije
slobode pojedinca u anglo-saksonskom pravu. Ova tradicija obuhvata ne
samo rano ameriko pravo, ve i vekovima stare engleske pravne standarde.76 Sloboda pojedinca bila je tako posmatrana od strane sudija Vrhovnog suda kao neprikosnovena vrednost, vrednost koju je anglo-saksonsko
pravo oduvek titilo.
Istovremeno, sloboda je bila posmatrana i kao jedinstvena re,
sloboda u jednini, kako je to sudija Harlan komentarisao u Griswold
sluaju, koja je u sebe mogla da upije sve posebne slobode pojedinca.
Sve slobode oveka svode se tako na jednu, jedinstvenu i optu sloboagana da imenuje Roberta Borka za sudiju Vrhovnog suda, istiui da je on ustavni
radikal, koji odbija opteprihvaenu ideju o vladavini prava, odnosno ideju o tome
da je Vrhovni sud obavezan da tumai tekst ustavnih odredbi u skladu sa optim pravnim principima na kojima se Ustav temelji. Umesto toga, kae Dworkin, sudija Bork
smatra da su osnovne postavke ustavne doktrine pogrene, kao i to da bi desno krilo
Vrhovnog suda trebalo da radi na njihovim izmenama (op. cit., pp. 265275 Bork:
The Senates Rensposability, 276286 What Borks Defeat Meant i 287305 Borks own
Postmortem).
76 Dworkin (op. cit., p. 352), kae da je Velika Britanija vekovima bila tvrava
slobode. Tako jo u Velikoj povelji o slobodama Engleske iz 1215. godine (Magna Carta), itamo izmeu ostalog:
(39) Nijedan slobodan ovjek nee biti ubijen ili zatvoren, ili lien svojih prava
ili imovine, ili stavljen van zakona ili prognan, ili na bilo koji nain lien svog poloaja, niti emo mi protiv njega upotrijebiti silu ili uputiti druge da to uine, osim na
osnovi zakonite presude njemu jednakih ili prava zemlje...
(63) Naa je, dakle, elja i naredba da... u naem Kraljevstvu ljudi imaju i zadre, dobro i u miru, sve ove slobode, prava i ustupke, u njihovoj punoi i cjelovitosti,
za sebe i svoje potomke, od nas i naih potomaka, u svemu i svugdje, veno. (prevod
efko Kurtovi, u knjizi Temelji moderne demokratije, op. cit., pp. 4041. i 45,
a prema prevodu sa latinskog na engleski koji je objavljen u knjizi Ivor Jennings,
Magna Carta and its Influence in the World Today, 1956. V. takoe elektronsku
verziju na http://avalon.law.yale.edu/medieval/magframe.asp).
Habeas Corpus Act iz 1679. godine, sadri pravila o postupku utvrivanja krivine
odgovornosti pojedinaca, a meu njima i posebna pravila koja se odnose na liavanje
slobode, iji je cilj bio bolje osiguranje slobode podanika, kako je zapisano u podnaslovu ovog dokumenta (v. prevod efko Kurtovi, ibid., pp. 6573). Najzad, Bill of
Rights iz 1688. godine, takoe sadri garancije pojedinih prava i sloboda, kao to su
pravo na peticiju, pravo na dranje oruja, sloboda izbora za parlament, sloboda govora i
rasprave u parlamentu, sloboda od prekomernog, okrutnog i neuobiajenog kanjavanja
i pretpostavka nevinosti (ibid., pp. 9196).
52
du.77 To nam uostalom daje uvek za pravo kad za oveka kaemo da je

slobodan.
Meutim, nedostatak ideje opte slobode sastoji se u tome to ona
predstavlja obinu pravnu apstrakciju, lienu svakog sadraja.78 Ona se
naime moe puniti posebnim slobodama, ali sama za sebe ne poseduje
specifino znaenje, ve ostaje puki zbir pojedinanih prava i sloboda.
Stoga se za pojam slobode moe rei da nije dovoljno pravno operacionalan, odnosno da se ne moe sa lakoom samostalno koristiti, jer se njegova sadrina iscrpljuje u sadrini posebnih sloboda od kojih je sastavljena.
Da bi umakli nedostatku ove pravne apstrakcije, sudije Vrhovnog
suda odredili su njenu sadrinu. Inspirisani esto i sopstvenim napisima o
pravu na privatnost i intuitivno okrenuti ka pravu oveka da bude ostavljen na miru, da ivi svoj ivot u skladu sa svojim opredeljenjima,79 oni
su vremenom u svojim odlukama doli do vrstog zakljuka da se pojam
slobode moe definisati kao lina autonomija pojedinca da samostalno
donosi odluke o svom ivotu.
Privatnost, pravo oveka da bude ostavljen na miru, lina autonomija, sloboda donoenja odluka o sopstvenom ivotu, postali su tako kroz
praksu Vrhovnog suda jednakovredni sinonimi za slobodu oveka. Na taj
nain, opta sloboda pojedinca dobija samosvojno znaenje koje ne zavisi
od sadrine posebnih prava i sloboda, niti se u njihovoj sadrini iscrpljuje.
Instrumentalizovanjem line autonomije pojedinca, sudije Vrhovnog
suda su za sebe stvorile veoma monu metodoloku alatku za budue odluivanje. Sa jedne strane, dobili su na idejnoj, odnosno teorijskoj koherentnosti svojih odluka. Tako, sloboda oveka zadrava svoj opti karakter. Ona je i dalje osnov ili zajedniki imenitelj svih pojedinanih prava
i sloboda. Nema prava i slobode iji se sadraj ne svodi na odluivanje
o odreenom aspektu ovekovog ivota, dakle, svako pravo ili sloboda
77
U sluaju Palko v. Connecticut, 302 U.S. 319 (1937), sudija Cardozo iznosi poznati stav o tome da su pojedinana prava i slobode iz ustavnih amandmana, implicitno
sadrane u konceptu ureene slobode (the concept of ordered liberty).
78 Dworkin (op. cit., p. 82), ipak kae da je klauzula o slobodi pojedinca velianstvena apstrakcija (majestic apstraction).
79 Slino tome, Dworkin (op. cit., p. 3) navodi da sudije instinktivno zauzimaju
stav da se apstraktni moralni zahtevi upisani u Ustavne odredbe, mogu primenjivati na
konkretne sluajeve samo putem usvajanja sveih, novih, moralnih sudova. Na drugom
mestu (op. cit., p. 83), on pie o znaaju razvijenog sudijskog instikta za koncept prava.
53
moe da se posmatra kao manifestacija opte slobode odluivanja pojedinca o sopstvenom ivotu.80
Sa druge strane, oni su u pravu na linu autonomiju dobili izvanredno potentan pravni osnov za zatitu jo nepriznatih prava, odnosno za
proirivanje polja zatiene slobode pojedinca. istom pravnom ingenioznou, sudije Vrhovnog suda ukrstili su ekplicitne garancije pojedinih
ustavnih amandmana sa optim pojmom slobode odreenim kao pravo
pojedinca da donosi odluke o sopstvenom ivotu i tako dobili vrst pravni osnov za proirivanje kataloga priznatih prava i sloboda.81
Dakle, pravna vetina koju su oni pokazali, pre svega u sluajevima
Griswold i Roe, sastoji se u tome to su iz garancija pojedinih ustavnih
amadmana prvo izveli pravo na privatnost, kojem su na taj nain obezbedili ustavnu zatitu, da bi u drugom koraku zauzeli eksplicitan stav o
tome da to isto pravo na privatnost, shvaeno kao pravo na linu autonomiju, jeste dovoljno iroko da moe da obezbedi zatitu i onim posebnim
pravima i slobodama koja do tada nisu bila priznata. Pravo na upotrebu
kontraceptivnih sredstava, pravo na prekid trudnoe i ostala nepriznata
prava, nova prava ili nenabrojana prava, kako se ona jo nazivaju,82
dobijaju svoju pravnu zatitu kao manifestacije slobode odluivanja po80 O pravu na privatnost kao proizvodu tumaenja ustavnog teksta i koherentnosti ove apstraktne pravne garancije, v. Ronald Dworkin, op. cit., pp. 7980.
81 Dworkin (op. cit., p. 73), smatra da se skelet drutva jednakih i slobodnih pojedinaca stvara umreavanjem ustavnih principa, od kojih su jedni konkretniji, drugi
apstraktniji, a trei gotovo neogranieno apstraktni.
82 Dworkin (op. cit., p. 77), analizira razliku izmeu prava i sloboda koja su nabrojana u tekstu Ustava i onih koja nisu i kae da je pitanje o pravu suda da prizna jedno nenabrojano pravo kao ustavom zatieno, zapravo neinteligentno pitanje koje
ignorie neophodnost tumaenja apstraktnih ustavnih garancija. Ova pak neophodnost
tumaenja postojeeg prava, sa kojim se povezuje i stvaranje novog prava, teorijski se
oslanja na uenje H. L. A. Harta o pravu kao otvorenom tekstu.
U svom delu The Concept of Law, Hart objanjava da bez obzira na to na koji
nain se uspostavljaju standardi ponaanja, putem zakonskog propisa ili precedentnom
odlukom suda, kao i bez obzira na to sa kakvom lakoom se oni primenjuju u nepreglednoj masi obinih sluajeva, izvesno je da e se ovi standardi, u odreenoj situaciji u
kojoj se zahteva njihova primena na konkretan sluaj, pokazati kao neodreeni. U tom
smislu, oni u sebi sadre ono to se naziva otvoreni tekst pravne norme. Otvoreni
tekst prava, nastavlja Hart, znai zapravo da postoje odreene sfere pravnog sistema koje
moraju biti ostavljene sudovima da ih razvijaju, te zakljuuje da ba na ovim marginama [postojeih] pravila i u poljima ostavljenim otvorenim na osnovu teorije precede-
54
jedinca o sopstvenom ivotu, odnosno kao emanacije opteg prava na

privatnost.
Put daljem proirivanju liste zatienih prava i sloboda time je bio
otvoren. Vrhovni sud, kao to je ve pokazano, i dalje njime koraa. Ovaj
put, u pogledu politikog aktivizma,83 teorijske koherentnosti i pozitivnopravnog priznavanja novih prava i sloboda izvedenih iz prava na linu
autonomiju, sledio je takoe i Evropski sud za ljudska prava.
nata, sudovi vre funkciju stvaranja [novih] pravila (v. H. L. A. Hart, The Concept of
Law, 1988, pp. 124 i 132).
83 Dworkin (op. cit., p. 4), istie da neke sudije same za sebe kau da u donoenju
svojih odluka primenjuju aktivan odnos prema ustavnom tekstu, jer posmatraju Ustav
kao ivi dokument koji mora biti doveden u vezu sa novim drutvenim okolnostima.
3. Lina autonomija u okviru

Evropske konvencije o ljudskim pravima
Put kojim je iao Vrhovni sud SAD, tokom sedamdesetih godina XX
veka poeo je da prati i Evropski sud za ljudska prava. Jednako politiki
aktivan u vezi sa priznavanjem novih prava i sloboda, Evropski sud je
tumaio lan 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima na nain koji
je veoma slian amerikom razumevanju prava na privatnost.84 Po shvatanju Suda izraenom u itavom nizu sluajeva, lan 8. titi pojedinca od
samovoljnog meanja dravne vlasti u njegov ivot,85 te je tako na temelju ove odredbe mogue obezbediti zatitu i za ona prava o kojima tekst
Evropske konvencije eksplicitno ne govori.86
Jo 1976. godine, tadanja Evropska komisija za ljudska prava iznela
je u sluaju X protiv Islanda, shvatanje da se polje prostiranja lana 8.
Konvencije ne zavrava na terenu slobode od neeljenog publiciteta, ve
da ova pravna garancija podrazumeva pravo pojedinca na uspostavljanje
84
lan 8. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz

1950. godine, kako glasi njen puni naziv, sadri sledee pravilo: Svako ima pravo na
potovanje svog privatnog i porodinog ivota, doma i prepiske. Dve godine pre usvajanja
Evropske konvencije, ova kombinacija etiri posebna aspekta iste pravne garancije nala
je svoje mesto u lanu 12. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija iz 1948. godine (Niko ne sme biti izloen proizvoljnom meanju u privatnost, porodicu,
dom i prepisku).
85 V. na primer Gul protiv vajcarske, No 23218/94, 19/02/1996. Poto je Evropska konvencija i praksa njene primene nakon ratifikacije postala deo unutranjeg pravnog poretka Srbije, u daljem tekstu koristie se nazivi predmeta u transkripciji na srpski
jezik. Odluke Suda za ljudska prava i nekadanje Komisije za ljudska prava, mogu se
pretraivati putem interneta na sledeoj adresi: http://cmiskp.echr.coe.int/tkp197/search.asp?skin=hudoc-en.
86 Uopte o primeni lana 8. Evropske konvencije vidi kod Pieter Van Dijk, Fried
Van Hoof, Arjen Van Rijn, Leo Zwaak, Theory and Practice of the European Convention
on Human Rights, 4th ed, 2006, Mark Janis, Richard Kay, Anthony Bradley, European
Human Rights Law, Text and Materials, 3rd ed, 2008, i na srpskom jeziku Saa Gajin,
Koncept lana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima, Strani pravni ivot, 23/92.
56
i razvoj odnosa sa drugim ljudima, posebno na emocionalnom planu u

cilju razvoja i zadovoljenja sopstvene linosti.87 U decenijama koje slede, Evropska komisija, a posebno Evropski sud za ljudska prava e ovu
ideju dalje razviti u sveobuhvatan pravni okvir zatite line autonomije
pojedinca.
Nekoliko skoranjih odluka Suda eksplicitno govore o domaaju lana 8. Konvencije. U sluaju Sidabras i Diautas protiv Litvanije,88 Sud
nalazi da nije mogue iscrpno odrediti sadrinu garancija lana 8, ali da
on svakako obuhvata psihiki (moralni) i fiziki integritet pojedinca,
obezbeujui mu sferu u okviru koje moe slobodno da tei razvoju i
zadovoljenju svoje linosti.
U odluci Suda u sluaju Pek protiv Ujedinjenog Kraljevstva,89 reeno je da rodni identitet, ime, seksualna orijentacija i seksualni ivot
predstavljaju elemente line sfere zatiene lanom 8, ali da odredba
ovog lana titi i pravo na identitet i razvoj linosti, kao i pravo na
uspostavljanje i razvoj odnosa sa drugim ljudima i spoljnim svetom.
Po shvatanju Suda u ovom sluaju, lan 8. takoe moe da obuhvati i
profesionalne i poslovne aktivnosti, to govori o tome da postoji zona
interakcije pojedinca sa drugima, ak i u javnosti, koja ulazi u domaaj
ove garancije.
U sluaju Ivens protiv Ujedinjenog Kraljevstva,90 Veliko vee Evropskog suda potvruje da lan 8. obuhvata odreene aspekte psihikog i
drutvenog identiteta pojedinca, ukljuujui i njegovo pravo na linu autonomiju, razvoj linosti, kao i uspostavljanje i razvoj odnosa sa drugima,
to podrazumeva i pravo na potovanje odluke pojedinca o tome da li e
postati roditelj.
U sluaju Odievr protiv Francuske,91 Sud nalazi da lina sloboda i dostojanstvo oveka lee u srcu prava garantovanih Konvencijom. Najzad,
u sluaju Kristine Gudvin protiv Ujedinjenog Kraljevstva,92 na veoma precizan nain se kae da se sutina Konvencije sastoji u potovanju ljudskog
dostojanstva i slobode, a zatim se dodaju sledee rei:
87
88
89
90
91
92
No 6825/74, (1976) 5 D.R. 86.

No 55480/00; 59330/00, 27/07/2004.
No 44647/98, 28/01/2003.
No 6339/05, 10/04/2007.
No 42326/98, 13/02/2003.
No 28957/95, 11/07/2002.
Lina autonomija u okviru Evropske konvencije o ljudskim pravima
57
U okviru lana 8. Konvencije..., gde je pojam line autonomije vaan

princip na osnovu kojeg se tumae njegove garancije, zatita se obezbeuje linoj sferi svakog pojedinca....93
U daljem tekstu bie detaljno predstavljeno polje primene lana 8,
koje po samom tekstu ove odredbe obuhvata etiri posebna segmenta
privatnosti i to: privatan ivot, porodian ivot, dom i prepisku. Prema
stavu Suda i Komisije, svaki od ovih pojmova ima svoje autonomno znaenje koje je oblikovano u praksi primene Konvencije. To znai da organi
Saveta Evrope koji su pozvani da tumae i primenjuju lan 8, a to su
pre svega Sud, a ranije i Komisija, nisu vezani odredbama nacionalnog
zakonodavstva drava lanica, ve samostalno odreuju sadraj pojmova
privatnog i porodinog ivota, doma i prepiske. Stoga e razumevanje
prava na privatnost u okviru Evropske konvencije biti utemeljeno upravo
na ovim osnovnim pojmovima.
a) Klasino shvatanje prava na privatan ivot

U pravo na potovanje privatnog ivota na prvom mestu svrstava se
sloboda od neeljenog publiciteta, odnosno sloboda pojedinca da odreene aspekte svojih aktivnosti ili egzistencije sauva kao privatne od drugih
ljudi. U itavom nizu svojih odluka, Sud je po uzoru na ameriki reasonable expectation of privacy test iz Katz sluaja, izrazio stav da pojedinac
zadrava opravdano, odnosno legitimno oekivanje zatite svoje privatnosti.
Ovo oekivanje privatnosti nije vezano samo za zatvoreni ili izolovani prostor u kome pojedinac boravi. U jednoj od poslednjih odluka
u vezi sa zatitom privatnog ivota od neeljenog publiciteta, Sud je potvrdio stav da ovek zadrava pravo na zatitu privatnosti i na javnom
mestu. U sluaju Fon Hanover protiv Nemake iz 2004. godine,94 Sud
je naao da se standard opravdanog oekivanja Caroline od Monaca,
moe upotrebiti i u vezi sa zatitom njene i privatnosti njene dece od
93 Nekoliko meseci ranije, u sluaju Preti protiv Ujedinjenog Kraljevstva (No
2346/02, 29/04/2002), Sud je takoe eksplicitno potvrdio da je pojam line autonomije
vaan princip na osnovu kojeg se tumae garancije sadrane u lanu 8, kao i da se sutina Evropske konvencije sastoji u potovanju ljudskog dostojanstva i slobode.
94 No. 59320/00, 24/06/2004.
58
upada paparaca, odnosno tzv. ute tampe u njihov privatan ivot, ak

i u sluaju kad se oni nalaze u bati restorana, na pijaci, na jahanju, u
vonji kanuom, prilikom izlaska iz stana i sl.
Sud konstatuje da se u konkretnom sluaju radilo o tome da su tabloidi objavili fotografije koje su sadravale veoma line, pa ak i intimne
informacije o podnosiocu predstavke, te da se ova vrsta fotografija esto
snima u uslovima kontinuiranog uznemiravanja jednog lica od strane paparaca. Po oceni Suda, to samo po sebi dovodi do snanog oseaja povreenosti privatnog ivota. U vezi sa tim, Sud upozorava na fundamentalni
znaaj zatite privatnog ivota za razvoj linosti pojedinca i zakljuuje da
svaki ovek, ukljuujui i ono lice koje je poznato javnosti, zadrava legitimno oekivanje da e njegov privatan ivot biti zatien.
Po oceni Suda, koncept privatnog ivota ukljuuje u sebe takoe fiziki i psihiki integritet pojedinca. U tom smislu, garancija lana 8. ima
za cilj obezbeivanje razvoja linosti pojedinca u odnosu prema drugim
ljudima bez ometanja, te zbog toga zona interakcije sa drugima, ak i
na javnom mestu, spada u okvir zatienog privatnog ivota.
Oekivanje privatnosti pojedinca koji se ne svrstava u kategoriju javne linosti, po stavu Suda jo je snanije izraeno. Nepunu godinu dana
nakon sluaja Fon Hanover, Sud u sluaju aka protiv Italije,95 priznaje da
pravo na lik ulazi u oblast privatnosti zatiene lanom 8. i ponavlja da
postoji odreena zona interakcije pojedinca sa drugim ljudima, ak i u
javnosti, koja se moe podvesti pod privatan ivot, te da je ova zona uveana ako se radi o nejavnim linostima, odnosno obinim graanima.
U sluaju Pek protiv Ujedinjenog Kraljevstva,96 Sud je naao da objavljivanje fotografije snimljene sistemom za video nadzor ulica, moe da
predstavlja neopravdani upad u sferu privatnosti. U konkretnom sluaju
radilo se o licu koje je u trenutku nervnog rastrojstva izalo usred noi na
ulicu u nameri da presecanjem vena izvri samoubistvo. Ono je snimljeno
CCTV kamerama, a zatim su ove fotografije na kojima je prikazano sa
noem u ruci javno objavljene, ime je po oceni Suda izvrena neopravdana povreda njegove privatnosti.
Osim toga, prema oceni Suda, pravo na zatitu privatnog ivota uiva
i lice koje se nalazi u svojoj kancelariji ili drugom poslovnom prostoru.
95
96
No 50744/99, 11/01/2005.
No 44647/98, 28/01/2003.
59
Tako, Sud je obezbedio zatitu na temelju lana 8. ne samo za lice koje je

protivpravno prislukivano od strane policije u svojoj privatnoj garai,97
ve i za policijskog oficira iji je slubeni telefon u kancelariji prislukivan
od strane njegovih kolega policajaca.98
b) Pravo na potovanje prepiske

Sloboda od neovlaenog prislukivanja takoe je jedna od klasinih
tema zatite prava na potovanje prepiske. Prema shvatanju Evropskog
suda, pravo na potovanje prepiske odnosi se jednako na pisma i druge
poiljke, kao i na telefonske razgovore99 i komunikaciju putem telegrafa.100 Sa druge strane, pravo na potovanje prepiske odnosi se na privatnu, ali i na profesionalnu, odnosno poslovnu komunikaciju.101
Naelno, Sud je u svojim odlukama obezbeivao zatitu protiv neovlaenog prislukivanja, odnosno presretanja komunikacije i otkrivanja
njenog sadraja.102 Meutim, po shvatanju Suda, zatita na temelju lana
8. ne ograniava se samo na sadraj komunikacije, ve obuhvata i registar
poziva, odnosno podatke o brojevima telefona koji su presretani.103
Najzad, o povredi prava na potovanje prepiske Sud je govorio i u
onim sluajevima u kojima se radilo o prostoj zabrani komunikacije. Veina ovih sluajeva odnosila se na poloaj lica na odsluenju kazne zatvora. Jo u sluaju Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva iz 1975. godine,104
Sud je naao da spreavanje zatvorenika da putem pisama komunicira sa
97
Hjuitson protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 50015/99, 27/05/2003.

Halford protiv Ujedinjenog kraljevstva, No 20605/92, 25/06/1997.
99 Klas i drugi protiv Nemake, No 5029/71, 06/09/1978 (telefonski razgovor pokriven je pojmovima privatnog ivota i prepiske), Margareta i Roder Anderson protiv
vedske, No 12963/87, 25/02/1992 (telefonski razgovor izmeu lanova porodice pokriven je pojmovima porodinog ivota i prepiske).
100 Gucardi protiv Italije, No 7367/76, 06/11/1980.
101 Mijalje protiv Francuske, No 12661/87, 25/02/1993.
102 Tejlor-Sabori protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 47114/99, 22/10/2002. O posebnim pravilima koja drava mora potovati da ne bi bila odgovorna zbog povrede lana 8. Konvencije, v. Kruslin protiv Francuske, No 11801/85, 24/04/1990 i Huvig protiv
Francuske, No 11105/84, 24/04/1990.
103 Valensuela Kontreras protiv panije, No 27671/95, 30/07/1998.
104 No 4451/70, 21/02/1975.
98
60
svojim advokatom u cilju obezbeivanja pravne pomoi, predstavlja povredu prava na potovanje prepiske.105
U sluaju Kotlet protiv Rumunije,106 Sud je naao da su zatvorske vlasti ak na tri naina povredile garancije iz lana 8. Konvencije. Prvo, time
to su vie meseci odlagale slanje pisama podnosioca predstavke koje je
on upuivao izmeu ostalog i samom Evropskom sudu i Evropskoj komisiji za ljudska prava. Drugo, na taj nain to su otvarale pismene poiljke
podnosioca predstavke i itale njihov sadraj. Najzad, prema shvatanju
Suda, zatvorske vlasti su na osoben nain izvrile povredu prava na potovanje prepiske uskraivanjem podnosiocu predstavke pribora za pisanje,
odnosno time to mu nisu obezbedile koverte sa potanskim markicama
za slanje pisama.
c) Proirivanje zatite na osnovu prava na privatan ivot

Meutim, osim zatite ovih klasinih aspekata privatnosti, u polje
primene lana 8. Konvencije ulazi i oblast zatite podataka o linosti, i to
bez obzira na to da li su ovi podaci objavljeni, odnosno uinjeni javnim.
Iako u tekstu Konvencije nema rei o zatiti linih podataka, jo u sluaju
Gaskin protiv Ujedinjenog Kraljevstva iz 1989. godine,107 Sud je naao da
se garancije prava na privatan ivot vezuju i za pojedinca koji trai pristup
podacima vezanim za svoj privatan ili porodian ivot. Ovaj stav Suda
naknadno je eksplicitno proiren i na posebne kategorije linih podataka,
kao to su medicinski podaci o linosti.108
105
V. takoe sluaj unenberger i Durmaz protiv vajcarske (No 11368/85,

20/06/1988), o povredi prava na potovanje prepiske u sluaju kad je javni tuilac svesno zadrao pismo advokata upuno licu koje je lieno slobode i protiv koga se vodio
krivini postupak. O povredi prava na potovanje prepiske lica protiv koga se vodi postupak utvrivanja krivine odgovornosti i to na temelju pravila o automatskom otvaranju svih njegovih pisama, bez obzira na to kome se obraa, v. u sluaju Klamecki protiv
Poljske, br. 2 (No 31583/96, 03/04/2003).
106 No 38565/97, 03/06/2003.
107 No 10454/83, 07/07/1989. Odluka Suda u ovom sluaju bila je, izmeu ostalog, utemeljena na sluaju Leander protiv vedske, (No 9248/81, 26/03/1987), u kome
je reeno da obrada podataka o linosti od strane slubi bezbednosti predstavlja upad u
sferu privatnog ivota pojedinca.
108 Z. Protiv Finske, No 22009/93, 25/02/1997, i M. S. protiv vedske, No
20837/92, 27/08/1997. V. takoe i skoranji sluaj Ro protiv Ujedinjenog Kraljevstva
61
Osim u vezi sa podacima o linosti, Sud je u primeni lana 8. obezbedio zatitu jo jednom pravu koje se ne pominje u tekstu Konvencije,
a to je pravo na lino ime. Radi se o atributu linosti svakog oveka pomou koga se on identifikuje unutar porodice i zajednice u kojoj ivi, te
stoga, po miljenju Suda, lino ime predstavlja zatieni deo privatnog
ivota. Tako se u sluaju Stjerna protiv Finske kae:
[]lan 8. ne sadri eksplicitno upuivanje na ime. Meutim, poto ono
predstavlja sredstvo line identifikacije i vezu sa porodicom, ime pojedinca tie se njegovog privatnog i porodinog ivota. injenica da javni
interes moe biti angaovan u regulisanju upotrebe imena, nije dovoljan
razloga za izmetanje pitanja o linom imenu iz domaaja privatnog i
porodinog ivota, koji je ve konstruisan tako da obuhvata, do odreene
mere, pravo na uspostavljanje odnosa sa drugima.109
Slino tome, u sluaju Gijo protiv Francuske,110 Sud nalazi da je odluka roditelja o tome koje ime e dati svom detetu, lina odluka u stvarima
koje za njih imaju emotivan znaaj, te zbog toga spada u njihovu privatnu sferu, a time i u okvir lana 8. Konvencije.
Najzad, ime je posmatrano kao atribut linosti koji odluujue doprinosi izgradnji polnog identiteta pojedinca. Tako je Sud u sluaju Kristina Gudvin protiv Ujedinjenog Kraljevstva,111 stao na stanovite da je drava duna da transseksualcima nakon fizike promene pola omogui i
promenu pojedinih elemenata njihovog polnog identiteta, ukljuujui i
ime i oznaku pola u matinim knjigama i drugim linim dokumentima.
Na taj nain, Sud je u potpunosti izmenio svoj raniji restriktivan stav u
pogledu prava transseksualaca u Ujedinjenom Kraljevstvu.112
(No 32555/96, 19/10/2005), u kome je Sud naao da odbijanje vojnih organa da podnosiocu predstavke stave na raspolaganje dokumentaciju u vezi sa oboljenjima koje je
dobio nakon uea u testiranju nervnog gasa, predstavlja povredu prava na potovanje
privatnog ivota.
109 No 18131/91, 25/11/1994.
110 No 22500/93, 24/10/1996. V. takoe i odluku Suda u sluaju Burgharc protiv
vajcarske, No 16213/90, 22/02/1994 (o zabrani suprugu da koristi prezime svoje supruge), kao i Unal Tekeli protiv Turske, No 29865/96, 16/11/2004 (o pravu supruge da
zadri svoje devojako prezime).
111 No 28957/95, 11/07/2002.
112 U ranijim odlukama u slinim sluajevima, Sud nije obavezivao Ujedinjeno
Kraljevstvo na udovoljavanje zahtevima transseksualaca u vezi sa njihovim novim identitetom. V. tako Ris protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 9532/81, 17/10/1986 (u vezi
62
Polazei od pretpostavke da Evropska konvencija sadri mehanizme

za zatitu ljudskih prava koji se primenjuju u uslovim drutvenih promena, da njene garancije moraju da budu po svom karakteru praktine i
efektivne, a ne teoretske i iluzorne, te da se svaki konkretan sluaj mora
razmatrati u svetlu trenutnih okolnosti, Sud je naao da se na poetku
XXI veka u Evropi drugaije gleda na pravni poloaj transseksualaca.
Po oceni Suda, u ovom sluaju radi se o tome da je jedno lice nakon
promene pola postalo ena, ali da je pravni sistem i dalje tretira kao mukarca, to raa sukob izmeu njenog novog statusa i pojedinih aspekata
njenog linog identiteta. Ovaj sukob izmeu sveta realnosti i sveta prava,
smeta transseksualce u anomalnu poziciju u kojoj oni razvijaju oseaj
sopstvene ugroenosti i ponienosti. Zbog toga, kae Sud, neophodno
je da drava koja priznaje pojedincima pravo na promenu pola putem
hirurke intervencije, takoe prizna i sve pravne posledice ove fizike promene pola.
Sutina Konvencije, nastavlja Sud, ogleda se u potovanju ljudskog
dostojanstva i slobode. Pojam line autonomije predstavlja temeljni princip tumaenja garancija sadranih u lanu 8, u skladu sa kojim se obezbeuje zatita privatne sfere ivota pojedinca, ukljuujui i pravo na stvaranje pojedinih elemenata linog identiteta, navodi Sud.
U novom veku prava transseksualaca na razvoj sopstvene linosti i na
fiziku i psihiku bezbednost koju uivaju i drugi lanovi drutvene zajednice, ne mogu biti sporna, te drava ima obavezu da izmeni svoj pravni sistem u meri u kojoj je to neophodno potrebno u cilju omoguavanja
transseksualcima da uivaju svoja prava u razliitim oblastima pravnog
regulisanja, kao to su voenje matinih knjiga, porodino pravo, zapoljavanje i radni odnosi, socijalna zatita i penzioni sistem, krivino pravo,
ukljuujui i pravo izvrenja krivinih sankcija i sl. Samo na taj nain e
se ovoj grupi ljudi omoguiti da ive svoj ivot na dostojanstven nain u
skladu sa polnim identitetom koji su sami odabrali, zakljuuje Sud.
sa odbijanjem zahteva za promenom enskog u muko ime u matinim knjigama roenih nakon promene pola), kao i Kosi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 10843/84,
27/09/1990 (u vezi sa odbijanjem zahteva za promenom mukog u ensko ime u matinim knjigama). Meutim, Sud je ve 1992. godine poeo da menja svoje shvatanje
o pravima ove kategorije lica. Tako je oslanjajui se na razliku izmeu pravnog sistema Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske, Sud u sluaju B v. Francuske (No. 13343/87,
25/03/1992), zauzeo stav da odbijanje priznavanja novog enskog imena osobi koja je
roena kao mukarac, predstavlja povredu lana 8. Konvencije.
63
Meutim, presuda Suda u ovom sluaju ne ograniava se samo na

razmatranje prava transseksualaca garantovanih lanom 8, ve obuhvata
i povezana prava iz lana 12. Konvencije.113 Pratei ideju o tome da je
u vremenu nakon usvajanja Konvencije dolo do znaajnih drutvenih
promena, ukljuujui i one koje su vezane za brak, kao i do dramatinog
napretka u razvoja medicine i tehnologije, posebno u oblasti promene
pola, Sud konstatuje da vie nije mogue ostati na restriktivnim pozicijama zabrane transseksualcu da zakljui brak sa osobom koja ima suprotan
pol od onog koji je to lice steklo nakon medicinske intervencije.
Upuujui na rei lana 12, Sud nalazi da pravo na brak nije nuno
povezano sa pravom na stvaranje porodice, te da parovi koji ne mogu
ili ne ele da dobiju decu i dalje zadravaju pravo da uu u branu zajednicu. Takoe, rei lana 12. koje se odnose na mukarca i enu, po
miljenju Suda, ne podrazumevaju samo njihov bioloki steen pol. Bilo
bi neopravdano tvrditi da transseksualac zadrava po lanu 12. pravo da
zakljui brak sa osobom sa kojom nakon medicinske intervencije deli isti
pol, a da mu se ovo pravo uskrauje ako se radi o osobi njemu suprotnog
pola. Podnosilac predstavke u ovom sluaju, kae Sud, je osoba koja ivi
kao ena, koja je u zajednici sa mukarcem i koja eli da se uda za njega,
te stoga drava ima obavezu da joj omogui da uiva pravo na brak garantovano Evropskom konvencijom.114
d) Odnosi sa drugima
Odnosi transseksualaca sa drugima predstavljaju samo jednu u nizu
tema o odnosima izmeu pojedinaca kojima se Evropski sud bavio na
temelju lana 8. Konvencije. Tako, u sluaju Dadon protiv Ujedinjenog
113 lan 12. glasi: Mukarci i ene odgovarajueg uzrasta imaju pravo da stupaju
u brak i zasnivaju porodicu u skladu sa unutranjim zakonima koji ureuju vrenje ovog
prava.
114 U vezi sa pravima transseksualaca na promenu pola, Sud je u sluaju Van Kik
protiv Nemake (No 35968/97, 12/06/2003), razmatrao pitanje medicinske neophodnosti promene pola i daljeg hormonskog leenja, a u vezi sa obavezom fondova zdravstvenog osiguranja da snose trokove ove medicinske intervencije, te je naao da nije
opravdano od lica traiti da u jednoj od najintimnijih sfera privatnog ivot, dokazuje
svoju rodnu orijentaciju, zatim to da je ona prouzrokovala neophodnost promene pola i
primene hormonske terapije, pa ak i istinsku prirodu svoje transseksualnosti, iako je
poznato da njena priroda i uzroci nisu jo uinjeni nauno izvesnim.
64
Kraljevstva,115 Sud je raspravljao o sluaju koji je gotovo identian sa sluajem Lawrence iz prakse amerikog Vrhovnog suda.116 Naime, radilo se
o tome da je policija uz uredan nalog za pretres, ula u stan podnosioca
predstavke u cilju pronalaenja droge. Prilikom pretresa naen je pisani
materijal, ukljuujui i line dnevnike beleke ovog lica, koji je direktno upuivao na to da on odrava homoseksualne odnose. Poto su u
to vreme homoseksualni odnosi bili inkriminisani kao krivino delo, od
podnosioca predstavke je traeno da ode u policijsku stanicu u kojoj je
potom ispitivan o svom seksualnom ivotu.
Sud je stao na stanovite da zakonska zabrana homoseksualnih odnosa predstavlja povredu prava na potovanje privatnog ivota, koji ukljuuje i seksualni ivot pojedinca. Ova inkriminacija stavlja svako lice homoseksualne orijentacije u poziciju da izabere da li e potovati zakon i
odrei se svog seksualnog ivota, ak i u privatnosti i sa licem koje dobrovoljno eli da stupi sa njim u seksualni odnos, ili e prekriti zakon i time
sebe izloiti krivinoj odgovornosti. Dakle, kae Sud, samo postojanje
inkriminacije homoseksualnih odnosa po sebi predstavlja kontinuirano i
direktno meanje u privatan ivot pojedinaca.
Ovim sluajem zapoeta je itava serija odluka koje su se odnosile na
prava homoseksualaca. U sluaju Modinos protiv Kipra,117 Sud je ponovio
da sama inkriminacija homoseksualnih odnosa u krivinom zakonu predstavlja povredu lana 8. Konvencije. U sluaju A. D. i T. protiv Ujedinjenog Kraljevstva,118 Sud je stao na stanovite da u zatienu sferu privatnog
ivota ulazi i odravanje homoseksualnih odnosa vie lica u privatnosti
kue, te da njihov krivini progon ne moe biti opravdan sa stanovita
lana 8. Takoe, Sud je u nekolicini sluajeva naao da je lan 8. povreen inkriminacijom odravanja homoseksualnih odnosa izmeu punoletnog lica i starijeg maloletnika.119
115
No 7525/76, 22/10/1981.
Vrhovni sud SAD se u obrazloenju svoje odluke u sluaju Lawrence iz 2003.
godine, ak izriito pozvao na stav Evropskog suda izraen u sluaju Dadon.
117 No 15070/89, 22/04/1993.
118 No 35765/97, 31/07/2000.
119 V. tako H. G. i G. B. protiv Austrije, No 11084/02; 15306/02, 02/06/2005,
Vodika i Vilfling protiv Austrije, No 69756/01; 6306/02, 21/10/2004, B. B. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 53760/00, 10/02/2004, L. i V. protiv Austrije, No 39392/98;
39829/98, 09/01/2003, Volfmajer protiv Austrije, No 5263/03, 26/05/2003.
116
65
U sluaju Karner protiv Austrije,120 Sud je izneo stav da homoseksualni partner ima pravo da nasledi svog preminulog partnera sa kojim
je iveo u dugogodinjoj vezi. U sluaju Salgveiro da Silva Mota protiv
Portugala, Sud je ocenio da sudsko liavanje podnosioca predstavke roditeljskog prava, iskljuivo na osnovu injenice da je on homoseksualac,
predstavlja povredu prava na potovanje privatnog ivota.121
Najzad, u sluaju Smit i Grejdi protiv Ujedinjenog Kraljevstva,122 Sud
je zauzeo stav da ispitivanje zaposlenih o njihovoj seksualnoj orijentaciji
od strane poslodavca, kao i otkaz ugovora o radu iskljuivo zbog toga
to se radi o licu homoseksualne, odnosno lezbejske orijentacije, i to bez
obzira na okolnost da se radi o pripadnicima oruanih snaga, predstavlja
grubu povredu njihovog privatnog ivota.
U tom smislu i naelno, Sud je pod okrilje lana 8. svrstao i druge
odnose u profesionalnoj delatnosti, odnosno radnoj sredini. Tako je u
sluaju Njemjec protiv Nemake,123 Sud potvrdio da se zatita privatnog
ivota ne ograniava na ivot u koji drugi nemaju pristup, unutranji
krug u okviru koga pojedinac moe da ivi svoj ivot van spoljnog sveta
na nain na koji sam to odlui, ve da obuhvata i izgradnju i razvoj odnosa sa drugim ljudima. Ovo ire shvatanje privatnog ivota podrazumeva i
profesionalne i poslovne aktivnosti, jer je sasvim prirodno da ljudi imaju
priliku da razviju svoje odnose sa drugima na radnom mestu ili uopte u
vezi sa radom.
Sud je imao prilike da ponovi ovo svoje shvatanje privatnog ivota i
u sluaju Sidabras i Diautas protiv Litvanije,124 u kome se odluivalo o
predstavci bivih slubenika KGB, sovjetske tajne slube, kojima je zbog
njihove prolosti uskraeno pravo da rade u privatnom sektoru. Povreda
120
No 40016/98, 24/07/2003.
No 33290/96, 21/12/1999. Meutim, u sluaju Frete protiv Francuske (No
36515/97, 26/02/2002), Sud je priznao da drava, na temelju slobodne procene potrebe
zatite najboljeg interesa deteta, zadrava pravo da odbije zahtev za usvojenje na osnovu
injenice da je lice koje je podnelo zahtev homoseksualac.
122 No 33985/96; 33986/96, 27/09/1999. Ovaj stav Suda potvren je i u sluajevima Lastig-Prein i Beket protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 31417/96; 32377/96,
27/09/1999 i Bek, Kop i Bejzli protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 48535/99; 48536/99;
48537/99, 22/10/2002.
123 No 13710/88, 16/12/1992.
124 No 55480/00; 59330/00, 27/07/2004.
121
66
prava na rad, garantovana drugim meunarodnim dokumentima, po miljenju Suda, takoe se odraava i na privatan ivot.
Podnosiocima predstavke bilo je deset godina onemogueno da se
zaposle u odreenim oblastima privatnog sektora. Na taj nain, oni su u
znaajnoj meri osujeeni u razvoju svojih odnosa sa spoljanjim svetom, a
sa druge strane, time im je nametnuto ogranienje mogunosti da svojim
radom zarade za ivot, to se nuno odraavalo i na njihove mogunosti uivanja u ivotu. Uz to, neprestano su zbog svog prolog ivota bili
izloeni javnom etiketiranju, to je dodatno oteavalo razvoj odnosa sa
drugim ljudima. Ove okolnosti, kae Sud, nisu uticale samo na njihovu
reputaciju, ve i na uivanje privatnog ivota zatienog lanom 8. Konvencije.125
Najzad, i traganje za vezom izmeu deteta roenog van braka i
njegovog biolokog oca, takoe je po shvatanju Suda odnos izmeu
pojedinaca koji ulazi u okvir privatnog ivota zatienog lanom 8. U
sluaju Mikuli protiv Hrvatske,126 Sud je razmatrao zahtev vanbrane
devojice da u postupku utvrivanja oinstva sazna identitet svog oca,
te je zauzeo stav da postoji direktna veza izmeu ovog zahteva i njenog
privatnog ivota.
Pravo na potovanje privatnog ivota podrazumeva da svako moe da
ustanovi pojedine aspekte svog identiteta. Pristup informacijama o tim
aspektima znaajan je zbog njihove formativne uloge u izgradnji linosti
oveka. Zbog toga, zakljuuje Sud, nema razloga da se iz pojma privatnog
ivota iskljui utvrivanje pravnog odnosa izmeu vanbranog deteta i
njegovog oca, a zatim izriito kae:
Privatan ivot...ukljuuje fiziki i psihiki integritet pojedinca, a moe
nekada da obuhvati i aspekte njegovog psihikog i drutvenog identiteta.
Potovanje privatnog ivota takoe pretpostavlja do odreene mere pravo
na uspostavljanje odnosa sa drugim ljudskim biima.
Godinu dana kasnije, Sud je u sluaju Odievr protiv Francuske,127 ponovo razmatrao pitanje pristupa linim podacima vezanim za roenje lica
koje je sa mesec dana dato na usvojenje, pod izriitim uslovom majke da
125
V. gotovo identinu odluku Suda u sluaju Rainis i Gaparaviius protiv Litvanije, No 70665/01; 74345/01, 07/04/2005.
126 No 53176/99, 07/02/2002.
127 No 42326/98, 13/02/2003.
67
njen identitet zauvek ostane prikriven. Oslanjajui se na odluku donetu

u sluaju Mikuli, Sud istie da lan 8. titi pravo na razvoj i zadovoljenje sopstvene linosti, te da je pristup podacima o porodinom poreklu
od odluujueg znaaja za lini identitet svakog pojedinca. Roenje, a
posebno okolnosti u kojima se jedno lice rodilo, deo su privatnog ivota
tog lica.
ak i za usvojeno dete, pristup podacima o poreklu i omoguavanje
istraivanja porodine istorije, jesu pitanja koja se vezuju za linu slobodu, i time za dostojanstvo oveka koje lei u srcu prava garantovanih
Konvencijom. Meutim, kae Sud, ovaj interes deteta mora biti u konkretnom sluaju odmeren u odnosu na interes prirodne majke deteta da
prikrije svoj identitet.
Radi se, po shvatanju Suda, o odnosu dve suprotstavljene slobodne
volje dva pravna subjekta. Majka deteta u ovom sluaju nikad nije izrazila elju da promeni svoju odluku o naputanju deteta, niti je izrazila
elju da ga vidi, odnosno uspostavi odnos sa njim. U tom smislu, ona
ima pravo na linu autonomiju u donoenju odluke o tome da detetu ne
dozvoli da sazna podatke o njenom identitetu.
e) Fiziki i psihiki integritet

U vezi sa fizikim i psihikim integritetom linosti spomenutim u
sluaju Mikuli, Sud je u brojnim odlukama isticao da se radi o dobrima
zatienim lanom 8. Konvencije. Jo 1976. godine, u sluaju Brigeman
i ojten protiv Nemake,128 Evropska komisija je zauzela eksplicitan stav
da trudnoa, kao i prekid trudnoe predstavljaju deo privatnog, a delom
i porodinog ivota. Seksualni ivot pojedinca je takoe deo njegovog
privatnog ivota, a zakonska regulativa u vezi sa prekidom trudnoe, po
stavu Komisije predstavlja intervenciju u privatan ivot.
U sluaju X i Y protiv Holandije,129 Sud je razmatrao pitanje obaveze
drave da zatiti od silovanja devojicu sa mentalnim invaliditetom, te
je zauzeo stav da pojam privatnog ivota obuhvata i fiziki i moralni integritet pojedinca, ukljuujui i njegov seksualni ivot. Ovaj stav Sud je
128
129
No 6959/75, 19/05/1976.
No 8978/80, 26/03/1985.
68
zauzeo i u svojoj skoranjoj odluci u sluaju M. C. protiv Bugarske,130 koji

se takoe odnosio na sluaj silovanja.
U odluci Suda se, pre svega, ponavlja da obaveza drave da zatiti
konvencijska prava i slobode obuhvata i obavezu sprovoenja mera koje
e osigurati da pojedinci ne budu rtve protivpravnih radnji, ukljuujui
tu i radnje koje su poinjene od strane drugih pojedinaca. lan 8. podrazumeva odreene pozitivne obaveze drave, a meu njima i obavezu
zatite privatnog ivota pojedinca, posebno od drastinih akata kao to je
silovanje, i to putem efikasnih mehanizama krivinopravne zatite.
Osim toga, zahtev za kanjavanjem za krivino delo silovanja upuuje dravu na uspostavljanje efikasnog postupka istrage i utvrivanja
krivine odgovornosti za ovo delo. Oslanjajui se na analizu uporednog
zakonodavstva i izgraenih meunarodnih standarda u ovoj oblasti, Sud
posebno istie da bi rigidan pristup utvrivanju krivine odgovornosti za
silovanje, na primer na temelju pravila o nunosti dokazivanja fizikog
otpora rtve u svakom pojedinanom sluaju, u praksi doveo do toga da
se ne moe obezbediti efikasna zatita seksualnoj autonomiji pojedinca.
Pozitivna obaveza drave, zakljuuje Sud, odnosi se zbog toga na inkriminaciju i efikasno procesuiranje svakog nedobrovoljnog seksualnog ina,
ukljuujui i onaj u kome se rtva nije fiziki branila.
Na slian nain Sud je obrazloio svoju odluku i u sluaju Sandra
Jankovi protiv Hrvatske.131 U ovom sluaju radilo se o fizikom napadu
na samohranu majku od strane vie napadaa u zgradi u kojoj je ona
ivela. U postupku je utvreno da su je napadai napali u trenutku kad
je nameravala da ue u stan, da su je upali za kosu, udarali, pljuvali
i vreali, a zatim je gurnuli niz stepenice, zbog ega je zadobila fizike
povrede.
Po miljenju Suda, ovim radnjama napadai su povredili fiziki i
moralni integritet podnosioca predstavke, te se zbog toga radi o povredi
prava na potovanje privatnog ivota garantovanog lanom 8. Konvencije. Koncept privatnog ivota, kae Sud, obuhvata i sferu odnosa izmeu
pojedinaca. Drava dakle, ima pozitivnu obavezu zatite pojedinca, a posebno njegovog fizikog i psihikog, odnosno moralnog integriteta, od
fizikog napada drugih ljudi.
130
131
No 39272/98, 04/12/2003.
No 38478/05, 05/03/2009.
69
U skoranjoj odluci Suda u sluaju tork protiv Nemake,132 eksplicitno se potvruje da ak i mala povreda fizikog integriteta pojedinca,
uinjena protivno njegovoj volji, predstavlja povredu prava na potovanje
privatnog ivota. U sluaju Y. F. protiv Turske,133 Sud je razmatrao pitanje
prisilnog ginekolokog pregleda na osnovu zahteva policije, te je istakao
stav da telo pojedinca ini najintimniji aspekt njegovog privatnog ivota.
Zbog toga prisilna medicinska intervencija, ak i mala, predstavlja povredu prava na potovanje privatnog ivota.
U sluaju Jaloh protiv Nemake,134 Sud je raspravljao o doputenosti
prisilnog izazivanja povraanja kod podnosioca predstavke u cilju dobijanja dokaza o uinjenom krivinom delu. Naime, policajci su u trenutku
hapenja osumnjienog za ulinu prodaju droge, primetili da je on progutao plastinu vreicu. Smatrajui da je time pokuao da prikrije dokaze
o uinjenom delu, policija ga je na osnovu odluke tuilatva odvela u
bolnicu u kojoj mu je lekar na silu ugurao u stomak cevicu, kroz koju
mu je zatim ubrizgao sredstvo za izazivanje povraanja. Osumnjieni je
ubrzo nakon toga povratio plastinu vreicu u kojoj je otkriveno oko 0.2
grama kokaina.
U istranom postupku, optueni je tvrdio da zbog prisilne medicinske
intervencije vie nedelja nije mogao da jede vrstu hranu, te da mu je nos
krvario. Sud je zauzeo stav da naelno gledano, Konvencija ne spreava
policiju i druge organe vlasti da u toku istrage narede prisilnu medicinsku
intervenciju na licu prema kome se sprovodi postupak. Meutim, svaki
akt povrede njegovog fizikog integriteta u cilju obezbeivanja dokaza,
mora biti izveden sa posebnom panjom, a naroito u pogledu neophodnosti pristupanja medicinskoj intervenciji, rizika po trenutno zdravlje
ovog lica i daljih zdravstvenih posledica, naina na koji se medicinska
intervencija vri, kao i fizikog i psihikog bola koji on podnosi u toku
intervencije, nivoa medicinskog nadzora nad njenim sprovoenjem i sl.
Po shvatanju Suda, nain obezbeivanja dokaza u konkretnom sluaju, posebno u pogledu stepena upotrebljene prisile, razlikuje se od uobiajenih istranih metoda kod kojih se zahteva od lica da pasivno trpe
naruavanje svog fizikog integriteta, na primer u sluaju uzimanja uzor132
No 61603/00, 16/06/2005. V. slino razmiljanje Evropske komisije u sluaju

A. B. v. Switzerland, No 20872/92, 22/02/1995.
133 No 24209/94, 22/07/2003.
134 No 54810/00, 11/07/2006.
70
ka krvi, vlasi ili koe, ili pak da aktivno uestvuju u prikupljanju uzorka
urina, daha, glasa i sl. Nasuprot ovim doputenim metodama, koje po
pravilu ne dovode do poremeaja normalnog funkcionisanja organizma,
u konkretnom sluaju je putem prisilne medicinske intervencije izazvana
patoloka reakcija organizma, sa znaajnim rizikom po zdravlje podnosioca predstavke.
Analizirajui uporedne pravne standarde i pozivajui se na praksu
rada policije u brojnim evropskim zemljama koji u slinim sluajevima
ne koriste tehniku izazivanja povraanja putem prisilne medicinske intervencije, ve ekaju da optueni sam izbaci iz svog tela plastine i druge
sadraje, ali i na sluaj Rochin iz prakse amerikog Vrhovnog suda, Evropski sud je zakljuio da je drava povredila garancije prava na privatan
ivot iz lana 8. Konvencije.
U nizu sluajeva Sud je raspravljao i o tome da li prekomerna buka
ili druge aktivnosti u prirodnoj sredini, predstavljaju povrede fizikog i
psihikog integriteta linosti. Odluujui o tome da li buka sa aerodroma
predstavlja za ljude koji ive u okolini povredu lana 8, Sud je u sluaju Heton i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva,135 rekao da u Konvenciji
nema eksplicitne garancije iste i mirne prirodne sredine, ali da i pored
toga moe da se postavi pitanje povrede lana 8. ako je ivot pojedinca
direktno i ozbiljno ugroen stvaranjem buke ili drugim zagaenjem.
U sluaju Lopes Ostra protiv panije,136 Sud je utvrdio da je lokalna
fabrika preko tri godine zagaivala okolinu gasovima, te da je ovo zagaenje uticalo na pogoranje zdravstvenog stanja stanovnitva, zbog ega
je porodica podnosioca predstavke morala da se iseli sa tog podruja. Po
stavu Suda, ozbiljno zagaenje prirodne sredine moe da utie na dobra
pojedinaca, ukljuujui i uivanje doma na nain koji dovodi do povrede
privatnog i porodinog ivota, ak i bez ugroavanja njihovog zdravlja.
Proputanje drave u ovom sluaju da zatiti stanovnitvo od zagaenja
koje je dolazilo iz fabrike, kvalifikovano je stoga kao povreda lana 8.
Konvencije.137
135 No 36022/97, 07/08/2003. O istom pitanju Sud je odluivao i u sluaju Pauel
i Rejner protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 9310/81, 21/02/1990.
136 No 16798/90, 09/12/1994.
137 Ovaj stav Sud je potvrdio i etiri godine kasnije u sluaju Gvera i ostali protiv
Italije (No 14967/89, 19/02/1998), u kome je naao da je drava povredila garancije
prava na privatan ivot time to nije informisalo lokalno stanovnitvo o nainu po-
71
Najzad, Sud se upustio i u meritorno raspravljanje ultimativnog pitanja o ivotu pojedinca, a naime, da li se zakonska zabrana pomaganja
drugome da umre kosi sa garancija privatnog ivota. U sluaju Preti protiv Ujedinjenog Kraljevstva,138 radilo se o eni oboleloj od teke i neizleive bolesti nervnog sistema, koja je prouzrokovala rapidno slabljenje miia, to je dalje izazvalo paralizu njenog tela, a zatim joj znaajno otealo
disanje i uzimanje hrane. Uz sve ove siptome, njen mentalni i kognitivni
kapacitet bio je potpuno ouvan.
U poslednjoj fazi razvoja oboljenja, a u cilju okonanja velikih duevnih patnji i oseaja ponienosti, ona je izrazila elju da samostalno odlui
o tome kako e i kad umreti. Iako samoubistvo po engleskom pravu ne
predstavlja krivino delo, zbog svog zdravstvenog stanja ona nije mogla
samostalno da izvri ovaj akt, te je bilo potrebno da joj drugi u tome
pomogne. Na zahtev advokata da se odobri njenom suprugu da joj pomogne da umre, engleski sudovi odgovorili su negativno.
Analizirajui pravni poloaj podnosioca predstavke, Evropski sud je
poao od stava da je autonomija pojedinca vaan princip na temelju kojeg
se tumae garancije sadrane u lanu 8. U skladu sa tim, kae Sud, pravo
pojedinca da vodi svoj ivot u skladu sa sopstvenim odlukama, odnosi se
i na one aktivnosti koje se mogu oznaiti kao fiziki ili moralno tetne ili
opasne po tog pojedinca.
Sud je zatim razmatrao situaciju u kojoj jedno lice odbija medicinski
tretman. Nametanje medicinskog tretmana punoletnom licu sa ouvanim
mentalnim kapacitetom, ak i ako je tretman neophodan za ouvanje
njegovih ivotnih funkcija, predstavljalo bi povredu fizikog integriteta
ovog lica garantovanog lanom 8. Konvencije. U slinoj poziciji je, po
miljenju Suda, i podnosilac predstavke. Njene patnje i ponienje koje
trpi usled napredovanja oboljenja, sve su vee, zbog ega ona zahteva da
joj se omogui da to stanje okona.
Nain na koji ona eli da umre jeste odluka ivog ljudskog bia i
ona stoga ima pravo da zahteva da se ova odluka potuje. Sutina Evropske konvencije, nalazi Sud, sastoji se u potovanju slobode i dostojanstva
pojedinca. Bez namere osporavanja svetosti ljudskog ivota zatienog
stupanja u sluaju zagaenja okoline prouzrokovanim radom lokalne fabrike hemijskih
proizvoda. V. takoe i Kirtatos protiv Grke, No 41666/98, 22/05/2003.
138 No 2346/02, 29/04/2002.
72
lanom 2. Konvencije, Sud smatra da je upravo taj kvalitet slobodnog i

dostojanstvenog ivota, ona vrednost koju titi lan 8.
U eri napretka tehnologije i medicine, ljudi su sve vie zabrinuti zbog
mogunosti produavanja ovekovog ivota u okolnostima tekih oboljenja i u situacijama kad stanje u kome se ovek nalazi vie ne odgovara
izgraenim idejama o sopstvenoj linosti i identitetu. Ako se konkretan
sluaj posmatra iz perspektive principa line autonomije u pogledu donoenja odluka o sopstvenom telu, Sud kae da se ne moe zakljuiti da
odbijanje zahteva podnosioca predstavke ne predstavlja povredu prava na
potovanje njenog privatnog ivota.139
f ) Porodian ivot
Pravo na potovanje porodinog ivota iz lana 8. Konvencije, dopunjuje pravne garancije zakljuenja braka i zasnivanja porodice iz lana
12. ovog dokumenta. Evropski sud je kroz veoma bogatu praksu primene
lana 8, razvio osobeno tumaenje pojma porodini ivot i to u dva posebna segmenta: sa jedne strane, u odnosu izmeu branih i vanbranih
partnera, a sa druge, u odnosu izmeu roditelja i dece, odnosno izmeu
drugih lica koja ine porodicu ili se nalaze u porodinim vezama.
U sluaju Kigen protiv Irske,140 Sud je potvrdio da pojam porodinog ivota ne obuhvata samo lica koja ive u braku, ve i ostale de facto
porodine veze u kojima partneri ive zajedno van braka. Meutim, Sud
je pod pojam porodinog ivota svrstao i vezu u kojoj nema vanbranog
zajednikog ivota. U sluaju Kron protiv Holandije,141 radilo se o podnosiocima predstavke koji nisu iveli zajedno, ali su iz svog odnosa u toku
godina izrodili ak etvoro dece.
Sud je u ovom sluaju zauzeo stav da po pravilu porodian ivot vanbranih partnera pretpostavlja zajednicu ivota van braka, ali da izuzetno
od ovog pravila postoje situacije u kojima druge okolnosti sluaja, kao to
139 Meutim, svestan znaaja svojih odluka, a posebno u pogledu buduih sluajeva, to je eksplicitno pomenuto na kraju obrazloenja odluke, Sud ipak nije bio spreman
da u ovom konkretnom sluaju zakonsko ogranienje prava podnosioca predstavke kvalifikuje kao nesrazmerno, a time i nedoputeno.
140 No 16969/90, 26/05/1994.
141 No 18535/91, 27/10/1994.
73
je injenica da su podnosioci predstavke u konkretnom sluaju iz svog

odnosa dobili etvoro dece, mogu da ukau na to da je odnos izmeu
dvoje ljudi trajan, te da na taj nain takoe stvara de facto porodine veze.
Osim toga, Sud je eksplicitno priznao postojanje porodinog ivota
i u situaciji u kojoj je dolo do formalnog sklapanja braka, ali ne i do de
facto zajednikog ivota. U sluaju Abdulaziz, Kabales i Balkandali protiv
Ujedinjenog Kraljevstva,142 jednom od ranijih sluajeva koji su se odnosili
na povredu lana 8. zbog primene imigracionih propisa, Sud kae da tagod drugo izraz porodica moe da znai, on mora svakako da obuhvati i
odnos koji je nastao iz punopravnog i istinskog braka...ak i ako porodian ivot... nije jo u celini uspostavljen.
Najzad, Sud je zauzeo stav da se zatiena sfera porodinog ivota
prostire i na vanbrani odnos jednog lica koje se ve nalazi u formalnom
braku. U sluaju Donston i ostali protiv Irske,143 Sud je razmatrao pitanje da li zakonska zabrana razvoda predstavlja povredu lanova 8. i 12.
Konvencije. Iako se pravne garancije iz ovih lanova moraju tumaiti u
svetlu novih okolnosti, te iako brani drugovi na temelju svog privatnog
i porodinog ivota mogu nekad da budu osloboeni dunosti da ive
zajedno,144 pravo na razvod, kae Sud, ne moe se evolutivnim tumaenjem izvesti iz teksta Konvencije.
Meutim, po shvatanju Suda, to ne znai da u konkretnom sluaju
podnosilac predstavke, njegova vanbrana partnerka i njihovo zajedniko
dete, ne uivaju garancije upisane u lan 8. Bez obzira na to to je podnosiocu predstavke zakonom zabranjeno da se razvede, zakljuuje Sud, on sa
svojom vanbranom partnerkom ivi u zajednici ivota ve petnaest godina, zbog ega njih dvoje, kao i njihovo vanbrano dete, uivaju zatitu na
temelju garancije prava na potovanje porodinog ivota.
Tako, Sud u domen primene prava na potovanje porodinog ivota
uvodi ne samo vanbrane drugove, ve i njihovu decu. Naravno, odnos
roditelja koji ive u braku i njihove dece Sud je uvek smatrao sastavnim
delom porodinog ivota. Tako je u sluaju Gul protiv vajcarske,145 eksplicitno reeno da dete roeno u braku ipso iure ini zajedno sa svojim
142
No 9214/80; 9473/81; 9474/81, 28/05/1985.

No 9697/82, 18/12/1986.
144 V. eksplicitnu potvrdu ove mogunosti u presudi Suda jo u sluaju Ejrij protiv
Irske, No 6289/73, 09/10 1979.
145 No 23218/94, 19/02/1996.
143
74
roditeljima deo zajednike porodice. Od samog trenutka detetovog roenja, uspostavlja se odnos izmeu njega i njegovih roditelja koji dovodi do
stvaranja trajnog oblika njihovog porodinog ivota.146 Ili, kao to je Sud
rekao jednom drugom prilikom, uivanje roditelja i deteta u uzajamnom
odnosu, stvara temeljni elemenat porodinog ivota.147
Meutim, gotovo isti pristup Sud je imao i u vezi sa poloajem dece
roene van braka. U sluaju Kigan protiv Irske,148 Sud je ponovio da se
pojam porodice ne vezuje samo za brane odnose, ve da obuhvata i
ostale de facto porodine veze u kojima partneri ive u vanbranoj zajednici. Dete roeno iz takve veze je takoe ipso iure lan porodice zajedno
sa svojim roditeljima, i to od trenutka svog roenja i na osnovu same te
injenice roenja.
U konkretnom sluaju, veza izmeu roditelja deteta trajala je dve godine, od ega su jednu godinu iveli zajedno. Zaee deteta bilo je u to
vreme rezultat njihove namere da osnuju porodicu, pa su ak planirali i
da se venaju. Zbog toga, zakljuuje Sud, izmeu ovog deteta i njegovih
roditelja postojala je veza koja je stvorila porodian ivot, iako u vreme
kad se ono rodilo njegovi roditelji vie nisu iveli zajedno, odnosno nisu
bili u vezi.149
Slino tome, Sud je u skoranjem sluaju Lebink protiv Holandije,150
takoe stao na stanovite da pravo na potovanje porodinog ivota izuzetno obuhvata vezu izmeu oca i njegove vanbrane erke ak i u odsustvu zajednikog ivota. Tako, po shvatanju Suda, druge okolnosti mogu
146
Ove rei Sud je preuzeo iz sluaja Berehab protiv Holandije (No 10730/84,
21/06/1988), u kome je zauzet stav da porodini ivot postoji u odnosu oca i erke,
iako njeni majka i otac vie ne ive zajedno. Ove rei su zatim ponovljene u sluaju
Hokanen protiv Finske (No 19823/92, 23/09/1994), u vezi sa zahtevom oca da mu se
omogui neposredan kontakt sa erkom, koja je nakon smrti svoje majke nastavila da
ivi sa svojom babom.
147 Olson protiv vedske, No 10465/83, 25/02/1988.
148 No 16969/90, 26/05/1994.
149 Jo u sluaju Marks protiv Belgije iz 1979. godine (No 6833/74, 13/06/1979),
Sud je govorio o jednakom poloaju dece roene u braku i van njega, te je ustanovio da
postojanje razliitih pravnih reima vezanih za zakonitu decu roenu u braku i nezakonitu, odnosno vanbranu decu, na primer u vezi sa pravom nasleivanja, predstavlja
diskriminaciju vanbrane dece, ali i povredu prava na potovanje njihovog porodinog
ivota u skladu sa lanom 8. Konvencije. Dve godine ranije, Evropska Komisija je u
sluaju X i Y protiv vajcarske (No 7289/75; 7349/76, 14/07/1977), potvrdila da odnos
izmeu oca i njegove nezakonite dece spada u zatienu sferu porodinog ivota.
150 No 45582/99, 01/06/2004.
75
da upuuju na to da je uspostavljena dovoljno stalna veza koja stvara

porodian ivot, kao to je nain odravanja odnosa izmeu roditelja i
njegovog vanbranog deteta, a posebno interes koji on ispoljava prema
detetu, odnosno njegova posveenost detetu.151
Podnosilac predstavke je u konkretnom sluaju zahtevao da mu se
prizna pravo da redovno via svoju vanbranu erku, a nadleni sud Holandije mu je ovaj zahtev odbio. Ustajui protiv ove odluke, Evropski
sud je naveo da je injenica da podnosilac predstavke nije zahtevao utvrivanje svog oinstva, niti je ikada iveo u zajednici sa svojom erkom i
njenom majkom, ali takoe i da je ovo dete roeno iz njegove istinske
trogodinje veze sa majkom deteta koja je prekinuta pre njenog roenja.
Takoe, podnosilac predstavke, kae Sud, bio je prisutan u trenutku
detetovog roenja, zatim je u prvih sedam meseci detetovog ivota bio
formalno odreen za pomonog staraoca svojoj erki, a pre konanog
prekida odnosa sa majkom deteta, u vreme kad je ona imala esnaest meseci, poseivao je svoju erku, menjao joj pelene i uvao je, kao to je i
nedvosmisleno izraavao brigu za njen oteen sluh, to je sve prema odluci Suda bilo dovoljno za zasnivanje veze koja se moe kvalifikovati kao
porodian ivot.
Dakle, zakljuuje Sud, prosto krvno srodstvo, bez ostalih pravnih ili
faktikih elemenata koji ukazuju na postojanje bliskih linih odnosa, nije
obuhvaeno pojmom porodinog ivota. Meutim, u konkretnom sluaju, uz ovo prosto krvno srodstvo postojale su u vreme prekida odnosa sa detetovom majkom odreene veze izmeu podnosioca predstavke
i njegove vanbrane erke, koje su dovele do aktiviranja pravne zatite
prava na potovanje porodinog ivota. Zbog toga Sud smatra da odluka
o odbijanju zahteva podnosioca predstavke da via svoje vanbrano dete,
predstavlja povredu lana 8. Konvencije.
Sa odnosom dece i njihovih prirodnih roditelja, izjednaen je odnos usvojene dece i njihovih usvojilaca. U sluaju X. protiv Francuske,152
Evropska komisija je ekplicitno navela da iako pravo na usvojenje nije
izriito garantovano tekstom Konvencije, odnos izmeu usvojioca i usvo151
Sud se u obrazloenju ovog svog stava pozvao na sluaj Nilund protiv Finske
(No 27110/95, 29/06/1999), u kome je reeno da lan 8. ne prua zatitu samo onom
porodinom ivotu koji je ve uspostavljen, ve i u situacijama kad je to opravdano,
obuhvata i vezu koja moe da se razvije u porodian odnos izmeu vanbranog deteta i
njegovog roditelja.
152 No 9993/82, 05/10/1982.
76
jenika je po pravilu isti onaj porodini odnos koji je zatien lanom 8,

te odluka dravnog organa o odvajanju usvojenog deteta od njegovog
usvojioca, predstavlja povredu prava na potovanje njihovog porodinog
ivota.153
U vie navrata, Sud se bavio i pitanjem odnosa roditelja i njihove
dece koja su poverena na staranje drugim licima. U sluaju K. A. protiv
Finske,154 Sud je potvrdio svoje naelno stanovite u vezi sa ovim pitanjem na sledei nain. Poveravanje deteta na staranje licima koja nisu njegovi roditelji, po pravilu predstavlja samo privremenu meru u cilju zatite
najboljih interesa deteta, ije se izvrenje mora obustaviti im okolnosti
konkretnog sluaja to dozvole. Sprovoenje ove mere trebalo bi da obezbedi mogunost ponovnog ujedinjenja deteta sa njegovim prirodnim roditeljima. Na nadlenim organima lei obaveza da vode rauna o primeni
ove mere i mogunostima ponovnog spajanja lanova porodice. Posebnu
panju trebalo bi posvetiti nesmetanom pristupu roditelja njihovom detetu, jer e mogunost njihovog ponovnog zajednikog ivota po miljenju
Suda, postepeno postajati sve manja, pa ak i nestati, ako im se ne dozvoli da se redovno viaju.155
Godinu dana kasnije, Sud je imao prilike da ponovo primeni ova
pravila u sluaju Gorgulu protiv Nemake.156 U ovom sluaju, otac vanbranog deteta, koje je nakon roenja dato na staranje u hraniteljsku porodicu bez njegovog znanja i saglasnosti, zahtevao je od nadlenih organa
da oduzmu dete hraniocima i da ga povere njemu kao prirodnom roditelju na staranje. Nemaki sud je odbio ovaj zahtev, obrazlaui svoju
153 Sa druge strane, Sud je u itavom nizu sluajeva razmatrao, tzv. proceduralne zahteve u vezi sa usvojenjem, odnosno pitanje obezbeivanja saglasnosti prirodnih
roditelja na zahtev za usvojenje njihove dece. V. tako W. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 9749/82, 08/07/1987 i P. C. i S. Protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 56547/00,
16/07/2002.
154 No 27751/95, 14/01/2003.
155 V. takoe i sluaj K. i T. Protiv Finske (No 25702/94, 27/04/2000), u kome
Sud upozorava na opasnost od kidanja veze izmeu roditelja i njihovog deteta koje je
povereno drugima na staranje, ukoliko im se ne omogui da se redovno viaju, to
bi dalje vodilo povredi njihovog prava na potovanje porodinog ivota. V. tako i
Erikson protiv vedske, No 11373/85, 22/06/1989 i Olson (br. 1) protiv vedske, No
10465/83, 24/03/1988. O nainu odravanja odnosa izmeu roditelja i njihove dece
poverene na staranje, a u cilju ponovnog spajanja porodice v. Olson (br. 2) protiv vedske, No 13441/87, 27/11/1992, kao i Injakolo-Zenide protiv Rumunije, No 31697/96,
25/01/2000.
156 No 74969/01, 26/02/2004.
77
odluku potrebom zatite interesa deteta, posebno u pogledu spreavanja

njegovog odvajanja od hranitelja sa kojima je ve izgradio porodine veze.
Evropski sud je zauzeo stav da je nemaki sud pravilno razumeo tekoe odvajanja deteta od njegovih hranioca, ali da je propustio da sagleda
dugorone efekte potpunog odvajanja deteta od njegovog prirodnog oca
koji eli i koji je sposoban da vodi rauna o njemu, te da nije uopte
razmatrao mogunost postepenog uspostavljanja njihovog odnosa, to je
dovelo do povrede prava na potovanje porodinog ivota.157
Najzad, Sud i Komisija su se bavili i drugim aspektima zatite porodinog ivota. Tako je jo 1968. godine u sluaju X. protiv Nemake,158
Komisija stala na stanovite da razvedeni roditelji ne gube porodinu
vezu sa svojom decom nakon razvoda. Takoe je reeno da porodicu lica
koje je nakon razvoda ponovo stupilo u brak, ine zajedno njegova deca
iz preanjeg i potonjeg braka.159
Pravo na potovanje porodinog ivota bilo je u fokusu panje Komisije i Suda u itavom nizu sluajeva koji su se vezivali za pravo stranaca
da uu u zemlju i ive sa svojim porodicama,160 kao i za ovlaenje nadlenih organa da proteraju ili isporue organima druge zemlje lice koje
nema domae dravljanstvo, i na taj nain mu onemogue uivanje prava
na porodian ivot.161
Sud je takoe u vie navrata potvrdio da lica na odsluenju kazne
zatvora imaju pravo na potovanje porodinog ivota. U sluaju Mesina
protiv Italije,162 Sud je naao da pravila na temelju kojih se omoguava
licu na izdravanju kazne zatvora da prima posete u cilju odravanja kontakta sa lanovima svoje porodice, predstavljaju primer potovanja prava
na porodian ivot. U sluaju Klamecki protiv Poljske (br. 2),163 Sud je
157
V. takoe i Hokanen protiv Finske, No 19823/92, 23/09/1994.

No 2699/65, 01/04/1968.
159 X. protiv Nemake, No 8604/79, 06/05/1980.
160 V. tako sluajeve Kamal protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 8378/78,
14/05/1980, Abdulaziz, Kabales i Balkandali protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 9214/80;
9473/81; 9474/81, 28/05/1985, Ahmut protiv Holandije, No 21702/93, 28/11/1996 i
Gul protiv vajcarske, No 23218/94, 19/02/1996.
161 V. tako itav niz skoranjih sluajeva u vezi sa dravljanima biveg Sovjetskog Saveza, a pre svega Slivenko protiv Letonije, No 48321/99, 09/10/2003, Sisojeva
i drugi protiv Letonije, No 60654/00, 16/06/2005, kao i Mikolenko protiv Estonije, No
16944/03, 05/01/2006.
162 No 25498/94, 28/09/2000.
163 No 31583/96, 03/04/2003.
158
78
rekao da se sutinski aspekt potovanja prava na porodian ivot lica na

odsluenju kazne zatvora, vezuje za odluku zatvorskih vlasti da mu omogue i pomognu u odravanju kontakta sa lanovima svoje porodice.164
g) Pravo na potovanje doma

Pravnu zatitu doma na osnovu lana 8, Evropski sud je u praksi uinio komplementarnom zatiti prava svojine i drugih imovinskih interesa
garantovanih lanom 1, Protokola I uz Evropsku konvenciju.165 Obezbeivanje efikasne zatite prava na potovanje doma, nuno je u praksi Suda
pretpostavljalo i oblikovanje autonomnog znaenja pojma dom.
U sluaju Gilou protiv Ujedinjenog Kraljevstva,166 Sud je stao na stanovite da administrativni uslovi koji se postavljaju vlasnicima kue u
pogledu njenog korienja, mogu dovesti do povrede prava na potovanje
doma. Ovaj zakljuak donet je u konkretnom sluaju uprkos injenici
da vlasnici kue u duem vremenskom periodu nisu u njoj iveli. Sud je
naao da su i pored dugogodinjeg odsustva, oni ostali vlasnici nepokretnosti, da su nameravali da se u nju vrate, da su ostavili kompletno pokustvo u kui, te da nisu u toku boravka van zemlje stvorili sebi drugi dom.
Po miljenju Suda, sve ove okolnosti nedvosmisleno ukazuju da se radi o
njihovom domu koji uiva zatitu na osnovu lana 8. Konvencije.167
164 U sluaju Lavents protiv Letonije (No 58442/00, 28/11/2002), Sud je zauzeo
stav da dugi periodi apsolutne zabrane poseta supruge i erke bivem direktoru banke
koji se nalazi u zatvoru, od kojih je jedna zabrana trajala ak godinu dana i sedam meseci, predstavljaju povredu njihovog porodinog ivota. U sluaju Ploski protiv Poljske
(No 26761/95, 12/11/2002), Sud je ak stao na stanovite da odbijanje zahteva licu na
odsluenju kazne zatvora za privremeni izlazak iz zatvora radi prisustva sahrani njegove
majke, predstavlja povredu lana 8. Konvencije.
165 lan 1. Protokola I sadri sledee pravilo: Svako fiziko i pravno lice ima pravo
na potovanje svoje imovine. O primeni ovog pravila u praksi Evropskog suda za ljudska
prava v. Saa Gajin, lan 1. I Protokola uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima,
Standardi zatite imovinskih interesa, u zborniku radova Promene stvarnog prava u Srbiji, 2005, pp. 3547.
166 No 9063/80, 24/11/1986.
167 Na ovu odluku Sud se pozvao u sluaju Bakli protiv Ujedinjenog Kraljevstva
(No 20348/92, 25/09/1996), odluujui o tome da je podnosilac predstavke smatrala
svojim domom prikolice u kojima je ivela i u koje je nameravala da se vrati da ivi sa
svojom decom, te zakljuujui da se radi o pravu na potovanje doma koje je od odluujueg znaaja za bezbednost i dobrobit nje same i njene dece.
79
U sluaju Demades protiv Turske,168 Sud je odluivao o predstavci

lica koje je ivelo u Nikoziji, na Kipru, i kome je nakon invazije turske
armije na severnom delu Kipra 1974. godine, onemogueno korienje
dvospratne kue i zemljita na obali mora pod kontrolom turskih okupacionih snaga. Kua je pre oduzimanja bila potpuno opremljena i redovno
koriena od strane itave porodice podnosioca predstavke i to ne samo
za dane vikenda i godinjih odmora. Osim toga, Sud je utvrdio da su
njegovu kuu u meuvremenu poeli da koriste pripadnici turske armije.
Sud je zakljuio da je podnosioc predstavke smatrao ovu kuu za svoj
dom jer ju je pre invazije redovno koristio zajedno sa lanovima svoje porodice, prijateljima i poslovnim saradnicima. Bez obzira na to to je imao
i drugu nepokretnost u Nikoziji, podnosilac predstavke je delio svoje vreme boravka izmeu dve kue, a takoe je i razvio snanu emotivnu vezu
prema oduzetoj nepokretnosti, zbog ega je po shvatanju Suda, u konkretnom sluaju potrebno usvojiti ekstenzivno tumaenje pojma dom.
Pozivajui se na svoje ranije odluke u kojima je naao da proterivanje
lica grkog etnikog porekla sa teritorije severnog Kipra 1974. godine i
zabrana povratka u njihove domove, predstavlja oblik kontinuirane povrede prava na potovanje doma iz lana 8,169 Sud je zakljuio da se i u
ovom sluaju radi o istovetnoj kontinuiranoj povredi prava na potovanje
doma, kao i prava na uivanje imovine koje je garantovano lanom 1,
Protokola I.170
U sluaju Remen i mit protiv Luksemburga,171 Sud je razmatrao pitanje pretresa i zaplene stvari u kui i kancelariji novinara koji je optuen
da je objavio informaciju o navodnoj utaji poreza jednog ministra u vladi
Luksemburga, i to na osnovu dokumenta poreske slube koji je protivpravno pribavio. Postupak utvrivanja krivine odgovornosti novinara
vodio se zbog toga to je nakon objavljivanja njegovog teksta, u postupku
168
No 16219/90, 31/07/2003.
V. sluajeve Kipar protiv Turske, No 8007/77, 10/07/1978, i Kipar protiv Turske, 6780/74; 6950/75, 26/05/1975.
170 Slino tome, u itavom nizu sluajeva Sud je naao da proterivanje lica kurdske nacionalnosti iz njihovih kua, kao i spaljivanje njihovih domainstava od strane
turskih snaga bezbednosti, predstavljaju akte teke povrede prava na potovanje privatnog i porodinog ivota i doma, kao i prava na mirno uivanje imovine. V. tako sluaj
Hasan Ilhan protiv Turske, No 22494/93, 09/11/2004, a pre njega Dogan i drugi protiv
Turske, No 8803/02; 8804/02; 8805/02; 29/06/2004, Ajder i drugi protiv Turske, No
23656/94, 08/01/2004 i Bilgin protiv Turske, No 23819/94, 16/11/2000.
171 No 51772/99, 25/02/2003.
169
80
pred sudom bilo utvreno da ministar nije poinio delo koje mu je novinar stavio na teret.
Na zahtev tuioca, sudija je izdao nalog za pretres i zaplenu dokumentacije novinara u njegovom domu, ukljuujui i sve pripadajue stvari
u njemu i oko njega, na drugom mestu na kome se dokumentacija moe
nai, kao i u kolima koja mu pripadaju ili koristi. Drugi nalog za pretres
i zaplenu u postupku protiv novinara obuhvatio je i poslovne kancelarije
njegovog advokata. Po predstavci ovog advokata, a na osnovu odluke koja
je doneta u sluaju Njemjec protiv Nemake,172 Sud je naao da se zatita
prava na potovanje doma moe proiriti i na poslovne prostorije.
Najzad, pravnu zatitu poslovnih prostorija od pretresa i zaplene stvari Sud nije ograniio samo na pojedince, ve ju je obezbedio i pravnim
licima. U sluaju kompanije Kolas protiv Francuske,173 Sud je ponovio da
francuski izraz domicile koji se koristi za oznaavanje doma u francuskoj verziji teksta lana 8, ima ire znaenje od engleske rei home, te da
moe da obuhvati i poslovni prostor.
Takoe, kae Sud, Konvencija je instrument koji ivi, a njen tekst
mora se tumaiti u skladu sa trenutnim okolnostima. Oslanjajui se na
ovo dinamino tumaenje, kao i na ve izraen stav da pravna lica imaju pravo na naknadu neimovinske tete zbog povrede nekih prava garantovanih Konvencijom, Sud zakljuuje da je dolo vreme da se u odreenim okolnostima prizna da garancije lana 8. obuhvataju i pravo na
potovanje sedita, filijale i ostalih prostorija kompanije.
172 No 13710/88, 16/12/1992. V. takoe i epel protiv Ujedenjenog Kraljevstva,

No 10461/83, 30/03/1989.
173 No 37971/97, 16/04/2002.
4. Dostojanstvo oveka i opte pravo

linosti u nemakom pravu
Trei uspeno razvijen pojam ljudskih prava vezuje se za praksu primene i tumaenja prva dva lana Osnovnog zakona (Ustava) Savezne Republike Nemake iz 1949. godine. Prvi stav lana 1. sadri sledee pravilo:
Dostojanstvo oveka je neprikosnoveno. Obaveza svake dravne vlasti je
da potuje i titi dostojanstvo oveka.174
lan 2. Osnovnog zakona kae:
(1) Svako ima pravo na slobodan razvoj svoje linosti, ukoliko time ne
kri prava drugih i ukoliko ne postupa protivno ustavnom poretku ili
protivno moralu.
(2) Svako ima pravo na ivot i telesni integritet. Sloboda linosti je neprikosnovena. Zadiranje u ova prava moe se urediti samo zakonom.175
Ustavni sud Nemake (Bundesverfassungsgericht), kao i Savezni sud
(Bundesgerichtshof), tumaili su ove odredbe na nain koji je veoma slian tumaenju lana 8. Evropske konvencije od strane Evropskog suda za
ljudska prava, odnosno tumaenju ustavnih garancija ljudskih prava od
strane Vrhovnog suda SAD u praksi primene prvih pravila Osnovnog
zakona, najvie sudske instance Nemake izgradile su opti pojam ljudskih prava koji je dovoljno irok da obuhvati sva pojedinana prava i slobode, ali koji takoe predstavlja i pouzdan osnov za priznavanje i zatitu
onih prava i sloboda o kojima ustavni tekst eksplicitno ne govori.
Dva obeleja prakse Ustavnog i Saveznog suda zasluuju posebnu
panju. Prvo, iako je slinost sa terminologijom i pojmovnim aparatom
174 Prevod: Ljubica Tomi, u knjizi Osnovni zakon (Ustav) Savezne Republike Nemake, 2003, p. 11.
175 Ibid.
82
koji u svojim odlukama koriste ameriki Vrhovni sud i Evropski sud za

ljudska prava veoma velika, ba kao to izuzetna slinost postoji i u pogledu rezultata razvoja pojma ljudskih prava, nemaki sudovi barataju i
autohtono steenim pojmovima, kao to su dostojanstvo oveka i opte
pravo linosti. Na taj nain, oni stvaraju samosvojan, odnosno originalan
pravni proizvod, koji nije prosta kopija pojma ljudskih prava koji dominira u amerikoj jurisprudenciji, odnosno praksi Evropskog suda za
ljudska prava.
Drugo, nemaki sudovi dolaze do pojma ljudskih prava neposredno
nakon usvajanja Osnovnog zakona, na samom poetku procesa primene
i tumaenja ustavnih garancija prava i sloboda. Pojam ljudskih prava nije
u nemakom pravnom sistemu nastao kao rezultat viedecenijskog razvoja sudske prakse, ve je oblikovan tako da predstavlja putokaz buduem
razvoju prava ljudskih prava. Nastala na vrstim temeljima pravila iz prva
dva lana Osnovnog zakona, ova konstrukcija pojma ljudskih prava do
danas u Nemakoj slui zakonodavnoj, izvrnoj i sudskoj vlasti kao glavni
orijentir u obezbeivanju zatite posebnim pravima i slobodama.176
176 U ovom drugom obeleju, krije se i pitanje na koje nije lako dati pouzdan
odgovor. Kako je naime, bilo mogue da svega nekoliko godina nakon izlaska iz najmranijeg perioda istorije zemlje, uz snano izraeno optereenje sopstvenom loom
prolou, nemaki pravni sistem iznedri jednu tako originalnu pravnu kreaciju kao to
je pojam ljudskih prava. Kako je bilo mogue u tako kratkom periodu okonati sramno
sluenje totalitarnoj apsolutnoj dravi i zapoeti sluenjenje demokratskom apsolutnom ustavu (o razlikama izmeu koncepata apsolutne drave i apsolutnog ustava
u pogledu priznavanja i zatite ljudskih prava u Nemakoj, v. Mattias Kumm, Who is
Afraid of the Total Constitution? Constitutional Rights as a Principle and the Constitutionalization of Private Law, 7 German Law Journal 341 (2006)).
Kako je bilo mogue tako efikasno skratiti put od najdubljeg ambisa u koji je
pravo bilo gurnuto za vreme Hitlerove Nemake, do najviih visina u zatiti ljudskih
prava, i pri tome sve to postii bez pomoi sa strane. Jer, ak i da su sudije najviih
instanci imali potrebu da se ugledaju na primere dobre prakse drugih, u to vreme jo
nije postojalo ono u ta bi se mogli zagledati. lan 8. Evropske konvencije za ljudska
prava bio je tada samo pravo na papiru, a ne i u ivotu. Sa druge strane Atlantika,
bilo je potrebno ekati jo dugi niz godina na odluke Vrhovnog suda SAD u Griswold
i Roe sluajevima.
Bez uzora u uporednom pravu, optereeni uasom koji su ostavili iza sebe, najvii
nemaki sudovi izveli su tako svojevrsno udo koje nije lako objasniti. Posebno je
teko razumeti ga iz perspektive jednog drugog pravnog poretka koji je takoe sluio
apsolutnoj dravi, ali koji u sebi nije naao politike snage i profesionalne sposobnosti
da se tako ozbiljno i brzo izdigne iznad sopstvene loe prolosti, pre svega, razbijanjem
Dostojanstvo oveka i opte pravo linosti u nemakom pravu
83
a) Osnovna konstrukcija pojma ljudskih prava

Prvi korak u izgradnji nove pravne konstrukcije vezuje se za odluku Saveznog suda iz 1954. godine, kojom je priznato tzv. opte pravo
linosti.177 Ova odluka Suda odnosila se na pitanje doputenosti objavljivanja neautorizovanog izmenjenog napisa, koji je kao odgovor na prethodno objavljeni tekst o nacistikoj prolosti njegovog klijenta, advokat
sainio i u ime svog klijenta ga poslao redakciji lista. Suoen sa potrebom
obezbeivanja pravne zatite ovoj vrsti linih napisa koji ne mogu da se
podvedu pod kategoriju autorskog dela, i ohrabren pozivima za priznavanje pravne zatite linih dobara koji su dolazili iz kruga pravnih teoretiara, Savezni sud je stao na stanovite da se u konkretnom sluaju radi
o povredi opteg prava linosti kao fundamentalnog prava garantovanog
Osnovnim zakonom.
Sud se nije uputao u raspravu o sferi prostiranja ovog prava, ali je
neposredno odredio da je opte pravo linosti utemeljeno u garancijama
ljudskog dostojanstva iz lana 1, i pravu na slobodan razvoj linosti iz
lana 2. Osnovnog zakona. Primenjujui pravilo o zatiti opteg prava
linosti na konkretan sluaj, Sud navodi da je samo autor napisa ovlaen
da odlui o tome da li e i na koji nain dopustiti drugima da se upoznaju sa njegovim sadrajem. Dok nedozvoljeno publikovanje privatnih
zapisa predstavlja neprihvatljiv upad u zatienu tajnu sferu ovekovog
ivota, zakljuuje Sud, dotle objavljivanje nedozvoljeno prepravljenih linih napisa predstavlja povredu linih prava autora, i to zbog toga to ove
izmene mogu kod itaoca da dovedu do stvaranja lane slike o njegovoj
linosti.
Nepune tri godine kasnije, Ustavni sud daje svoj odluujui doprinos izgradnji pojma ljudskih prava. U januaru 1957. godine, Sud donosi
sumnje u demokratiju i ljudska prava (v. o neophodnim koracima u pravnom savladavanju prolosti u Srbiji, kod Vladimir V. Vodineli, Prolost kao izazov pravu, Srpska
strana pravnog savladavanja prolosti, 2002).
177 BGHZ 13, 334. Pretraivanje odluka Saveznog suda donetih nakon poetka
2000. godine, omogueno je na sledeoj internet adresi: http://juris.bundesgerichtshof.
de/cgi-bin/rechtsprechung/list.py?Gericht=bgh&Sort=3&Art=pm. Prevodi najvanijih
odluka Saveznog suda, kao i Ustavnog suda na engleski, mogu se nai na sledeim internet adresama: http://www.cgerli.org/index.php?id=32, http://www.utexas.edu/law/
academics/centers/transnational/work_new/german/toc.php, kao i http://www.iuscomp.
org/gla/archive.htm.
84
odluku u sluaju Elfes, kojom neposredno priznaje osnovno pravo na

optu slobodu aktivnosti.178 Povod za ovu odluku bio je zahtev za ocenu
doputenosti uskraivanja pasoa lanu Hriansko-demokratske unije i
poslaniku skuptine jedne nemake pokrajine, koji je istovremeno bio i
potparol radikalne desniarske organizacije, u kom svojstvu je uestvovao
na brojnim skupovima u zemlji i inostranstvu, zagovarajui ideje suprotne zvaninoj politici Nemake u vezi sa odbranom zemlje i ujedinjenjem
dve razdvojene nemake drave.
Sud u odluci navodi da sloboda pojedinca da putuje u inostranstvo,
ukljuujui i njegovo pravo da dobije paso, ne moe da se izvede iz
odredbe lana 11. Osnovnog zakona, zbog toga to se ova ustavna garancija odnosi na slobodu kretanja unutar zemlje.179 Meutim, kae Sud, to
ne znai da ustavna zatita prava na izlazak iz zemlje ne moe da se izvede
iz osnovnog prava na optu slobodu aktivnosti.
Po shvatanju Suda, izraz slobodan razvoj linosti nije ogranien
samo na razvoj pojedinca unutar sredinje zone linosti koja sutinski
odreuje oveka kao duhovno i moralno bie. lan 1. sadri osnovni
ustavni princip, koji zajedno sa drugim ustavnim jemstvima, reflektuje
sliku oveka iz Osnovnog zakona, a time i sadrinu lana 2. Pravno
gledano, lan 2. jemi svakom oveku osnovno i opte pravo na slobodu
aktivnosti. Samo su jeziki razlozi, istie Sud, naveli autore Osnovnog zakona da se opredele za izraz slobodan razvoj linosti, umesto za pravilo
da je svaki pojedinac slobodan da ini ili ne ini ono to eli.
Uz ovo opte pravo na slobodu aktivnosti zajameno lanom 2, nastavlja Sud, Osnovni zakon koristi i druga ustavna jemstva u cilju zatite samoodreenja oveka u pojedinim sferama drutvenog ivota. Ove
posebne garancije ne dozvoljavaju dravnoj vlasti da povreuje osnovna
prava pojedinaca. Meutim, ako se radi o sluaju na koji ne moe da
se primeni neka od posebnih ustavnih garancija, pojedinac koji je suoen sa povredom svoje slobode moe neposredno da se pozove na lan 2.
Osnovnog zakona.
Upuujui na Vajmarski ustav Nemake iz 1919. godine, Sud istie
da je u to prolo vreme zakonodavac mogao svojim aktima da izmeni ili
178 BVerfGE 6, 32. Pretraivanje odluka Ustavnog suda omogueno je na sledeoj
internet adresi: http://www.bundesverfassungsgericht.de/en/index.html.
179 Svi Nemci uivaju slobodu kretanja na teritoriji cele savezne drave, prevod:
Ljubica Tomi, op. cit., p. 14.
85
ak ukine pojedina ustavna jemstva. Osnovni zakon to ne doputa on

je izgradio poredak koji je okrenut odreenim vrednostima i koji ograniava mo dravne vlasti. Ovaj poredak garantuje nezavisnost, samoodreenje i dostojanstvo svakom oveku unutar politike zajednice.
Zakoni moraju biti u skladu sa ustavnim poretkom vrednosti, odnosno sa najviim vrednostima demokratskog poretka, a posebno principima vladavine prava i drave socijalnog blagostanja. Meutim, iznad
svega, zakljuuje Sud, zakoni ne smeju povreivati dostojanstvo oveka
kao najviu vrednost Osnovnog zakona, kao to ne smeju ni da ograniavaju duhovnu, politiku ili ekonomsku slobodu pojedinca na nain koji
bi doveo do uruavanja same sutine njegove linosti.
Godinu dana kasnije, poetkom 1958. godine, zaokruujui svoju
analizu ustavnog poretka vrednosti, Ustavni sud u sluaju Luth,180 istie
da je svrha osnovnih prava da obezbede zatitu sferi ovekove slobode od
dravne vlasti. Ona predstavljaju bedem kojim se graanin titi od drave. U tom smislu opravdano je tvrditi da je cilj umetanja dela Osnovnog
zakona koji sadri garancije osnovnih prava na sam poetak ustavnog teksta, bio taj da se istakne prednost dostojanstva oveka u odnosu na mo
dravnog aparata.
Daleko od toga da bude vrednosno neutralan, Osnovni zakon je
upravo na temelju pravila o osnovnim pravima izgradio objektivni sistem
vrednosti drutvene zajednice. Ovaj sistem vrednosti, insistira Sud, koji je
usmeren na slobodu oveka da se razvija u drutvu, mora biti primenjen
kao ustavni aksiom unutar celog pravnog sistema. Prema njemu se moraju ravnati odluke zakonodavne, izvrne i sudske vlasti. Pravila privatnog
prava takoe moraju biti u saglasnosti sa njim, te tako nijedno pravilo
koje ureuje odnose izmeu pojedinaca ne sme da mu protivrei.
Najzad, gotovo u isto vreme, u februaru 1958. godine, Savezni sud
donosi odluku u sluaju Herrenreiter.181 Radilo se o zahtevu za zatitu
prava na lik lica koje je bilo profesionalni jaha konja, a ija je fotografija
sa takmienja u preskakanju prepreka bez njegove saglasnosti iskoriena
u reklamiranju medicinskog sredstva za poboljanje potencije.
Istiui stav Ustavnog suda iz sluaja Luth, Sud navodi da se svetost
dostojanstva oveka i prava na slobodan razvoj linosti koji su zatieni
180
181
BVerfGE 7, 198.
BGHZ 26, 349.
86
lanom 1. Osnovnog zakona, moraju potovati i u oblasti privatnog prava

od strane svakog lica. Ovo tzv. opte pravo linosti, kae Sud, vai i u
okviru graanskog prava, i uiva zatitu na osnovu lana 823. Nemakog
graanskog zakonika.
Ako je ranije postojala dilema u vezi sa tim da li graansko pravo
priznaje i titi pravo linosti, u periodu nakon usvajanja ustavnog teksta postalo je jasno da Osnovni zakon obezbeuje sveobuhvatnu zatitu
linosti pojedinca i da priznaje dostojanstvo oveka i pravo na slobodan
razvoj linosti kao temeljne vrednosti pravnog sistema.
lanovi 1. i 2. Osnovnog zakona, nastavlja Sud, tite ono to se
naziva koncept ljudske linosti. Oni u ljudskoj linosti prepoznaju
jednu od osnovnih nad-pravnih vrednosti prava. Konsekvetno tome,
ove odredbe neposredno se odnose na zatitu unutranjeg domena linosti, koji predstavlja osnov za slobodno i odgovorno samoodreenje
pojedinca.
Pravilo da se slika pojedinca moe objaviti samo na osnovu njegovog
pristanka, u sutini poiva na temeljnom principu slobode oveka u okviru njegovog privatnog ivota. Razlog zabrane nedozvoljenog objavljivanja
slike drugog lei u tome to ovaj akt liava pojedinca slobode odluivanja
o ostvarenju onih interesa koji spadaju u njegovu linu sferu. Nedozvoljeno objavljivanje slike jednog lica, drugim reima, predstavlja povredu
njegove slobode samoodreenja, odnosno slobodnog izraavanja linosti,
zakljuuje Sud.
Ove etiri odluke najviih nemakih sudova iz pedesetih godina prolog veka, poloile su dovoljno vrst temelj za dalju izgradnju pojma ljudskih prava u okviru sfere prostiranja prva dva lana Osnovnog zakona.
Sve do danas, ove odluke zadravaju svoju neprikosnovenu poziciju u nemakom pravnom sistemu zatite prava i sloboda.
Razvoj pojma ljudskih prava koji je utemeljen u ovim odlukama, dalje je nesmetano tekao posebnim putanjama ka ostvarivanju koncepata
ovekovog dostojanstva, opteg prava linosti, slobodnog razvoja i samoodreenja pojedinca. Ovi pravci razvoja pojma ljudskih prava nekad su
bili paralelni jedan sa drugim, ali mnogo ee su se ukrtali i preklapali,
stvarajui veoma sloenu, ali efikasnu mreu pravnih standarda i principa
zatite slobode oveka.
87
b) Dostojanstvo oveka
U jednoj od poslednjih odluka vezanih za zatitu dostojanstva oveka koje su privukle znaajnu panju javnosti, Ustavni sud je stavio van
pravne snage odredbu Zakona o bezbednosti avio-saobraaja koja je omoguavala oruanim snagama drave da obore svaki vazduhoplov koji se
koristi za izvoenje teroristikog napada. U odluci Suda iz februara 2006.
godine,182 kae se da je ova zakonska odredba nekompatibilna sa garancijom prava na ivot iz lana 2, stav 2, a u vezi sa garancijom dostojanstva
oveka iz lana 1. Osnovnog zakona. Ona omoguava dravi da ljude
koji se nalaze u vazduhoplovu, a koji ne uestvuju u izvrenju zloina,
lii ivota u cilju spaavanja drugih ljudi. Na ovaj nain taoci u avionu se
stavljaju u poziciju objekta, a vrednost koju za sebe poseduju kao ljudska
bia, im se odrie.
Ovom odlukom Ustavni sud je potvrdio validnost decenijama izgraivane tzv. objekat-formule, po kojoj je negiranje ovekovih imanentnih vrednosti i njegovo stavljanje u poloaj sredstva, odnosno objekata radi ostvarenja odreenih ciljeva, nedopustivo sa stanovita ustavnog
jemstva ljudskog dostojanstva. Tako, Sud u vezi sa konkretnim sluajem
otmice aviona u cilju izvrenja teroristikog napada, kae da se putnici
i lanovi posade nalaze u bezizglednoj situaciji. Oni nisu u mogunosti
da na samoodreujui nain, nezavisno od drugih, utiu na okolnosti
sopstvenog ivota. Oni postaju puki objekti ne samo za izvrioce zloina,
ve i za samu dravu koja ih stavlja u ovu poziciju objekata u cilju zatite
ivota drugih ljudi.
Ovim tretmanom kome su izloeni, kae Sud, ignorie se njihov status pojedinaca obdarenih dostojanstvom i neotuivim pravima. Lica u
avionu su rtve teroristikog akta, te tako i sami zasluuju zatitu drave.
Umesto toga, njima se odrie vrednost koju za sebe imaju kao ljudska
bia. Zbog toga je ubijanje ovih ljudi i to na temelju zakonske odredbe,
sasvim neprihvatljivo sa stanovita ustavnih garancija.
Ovo je samo jedna u beskrajnom nizu odluka nemakih sudova koje
se odnose na zatitu dostojanstva. Iako i drugi dokumenti o ljudskim
182
1 BvR 357/05.
88
pravima na meunarodnom183 i nacionalnom nivou,184 sadre garancije dostojanstva oveka, nema nijednog uporednopravnog sistema koji na
tako ekstenzivan i sveobuhvatan nain titi ljudsko dostojanstvo kao to
se to ini u Nemakoj.185
183
Obino se kae da se garancija ljudskog dostojanstva stavlja na prvo mesto u

onim dokumentima o ljudskim pravima koji su nastali neposredno nakon okonanja
krvavih sukoba i sloma autoritarnih reima. Tako se u preambuli Opte deklaracije o
pravima oveka UN iz 1948. godine, kae:
Poto je priznavanje uroenog dostojanstva i jednakih i neotuivih prava svih
lanova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svetu;
poto je nepotovanje i preziranje prava oveka vodilo varvarskim postupcima,
koji su vreali savest oveanstva...
U lanu 1. ovog dokumenta zatim se potvruje:
Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.
Meutim, i najnoviji meunarodni dokumenti o ljudskim pravima, nastali u eri
mira i blagostanja, istiu znaaj potovanja ljudskog dostojanstva. Tako, u lanu 1. Povelje o osnovnim pravima Evropske unije iz 2000. godine, navodi se:
Ljudsko dostojanstvo je nepovredivo. Ono mora biti potovano i zatieno.
184 I na nacionalnom nivou se pokazuje da zemlje koje su izale iz autoritarnih poredaka po pravilu pridaju veliki znaaj zatiti ljudskog dostojanstva. Ustav Junoafrike
Republike iz 1996. godine, nastao nakon izlaska zemlje iz period aparthejda, u lanu 10.
sadri sledeu garanciju:
Svako poseduje uroeno dostojanstvo i pravo da se njegovo dostojanstvo potuje
i titi.
U lanu 10. Ustava panije iz 1978, koji je donet nakon ruenja diktatorskog reima generala Franka, navodi se da su dostojanstvo linosti, nepovrediva uroena prava,
slobodan razvoj linosti, potovanje za pravo i za prava drugih, temelji politikog poretka i drutvenog mira, dok se u lanu 30. Ustava post-komunistike Poljske iz 1997.
godine, kae da uroeno i neotuivo dostojanstvo oveka predstavlja izvor sloboda i
prava pojedinaca i graana. I Ustav postautoritarne Srbije iz 2006. godine takoe sadri garanciju ljudskog dostojanstva. Tako se u lanu 23, stav 1. Ustava, kae: Ljudsko
dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i tite.
Meutim, ni stare i stabilne demokratije nisu propustile priliku da u svoje nove
ustavne tekstove unesu garancije ljudskog dostojanstva. Tako se u lanu 7. Ustava vajcarske iz 1999. godine, kae da ljudsko dostojanstvo mora biti potovano i zatieno (v.
ustavne tekstove brojnih zemalja sveta na http://www.servat.unibe.ch/law/icl/index.html).
185 Osim saveznog Osnovnog zakona, gotovo sve nemake federalne jedinice unele su nakon Drugog svetskog rata u svoje ustavne tekstove jemstvo ljudskog dostojanstva. Iscrpne navode o tome, zatim odluke nemakih sudova u vezi sa zatitom ljudskog
dostojanstva, kao i upuivanje na pravnu literaturu u ovoj oblasti, v. kod Peter Haberle,
Ljudsko dostojanstvo i pluralistika demokracija, Politika misao, 2/06, i Vladimir V. Vodineli, Pravo na ljudsko dostojanstvo, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, 56/89.
89
Jemstvo dostojanstva linosti u Nemakoj na sebe preuzima tri posebne funkcije u oblasti zatite ljudskih prava. Prva se odnosi na zatitu
samog ljudskog digniteta, bez neposrednog vezivanja za potrebu zatite
drugih prava i sloboda. Zatitna funkcija ove vrste najvidljivija je u istim sluajevima povrede asti pojedinca ili grupe ljudi. Klasian sluaj
povrede asti bio je predmet odluivanja Ustavnog suda u sporu povodom
objavljivanja Straussove karikature iz 1987. godine.186
U ovom sluaju Sud je razmatrao pitanje doputenosti objavljivanja
karikatura na kojima je Franz Josef Strauss, tadanji predsednik vlade Bavarske, prikazan kao svinja koja upranjava seksualne odnose sa drugim
svinjama obuenim u sudijske toge. Sud je zauzeo stav da garancija slobode umetnikog stvaralatva iz lana 5. Osnovnog zakona, ne obuhvata
i one umetnike akte kojima se vrea pojedinac.187
Iako nema sumnje da je u objavljenim karikaturama opredmeena
slobodna kreativna aktivnost njihovog tvorca, ime su njegove unutranje
impresije, pogledi i iskustvo izneti pred javnost, rezonuje Sud, Ustavom
zajamena sloboda umetnosti ne titi sporna umetnika dela u konkretnom sluaju. Istina je da forma karikature podrazumeva predstavljanje
jednog lica na nain koji je preteran, iskrivljen ili otrgnut od realnosti, ali
u ovom sluaju se u velikoj meri prelo preko praga prihvatljivosti ovih
umetnikih postupaka.
U sukobu dva aspekta opteg prava linosti, jednog koji je zatien
slobodom umetnosti, sa drugim koji se odnosi na zatitu asti pojedinca,
u konkretnom sluaju prednost se mora dati zatiti dostojanstva. Osnovni
motiv objavljivanja karikatura, obrazlae svoju odluku Sud, bio je napad
na lino dostojanstvo portretisanog lica. Na ovim crteima nisu istaknute
njegove ljudske osobine, odnosno osobenosti njegove linosti, ve je izraen stav da portetisani ima navedene bestijalne karakterne osobine i da
se ponaa u skladu sa njima.
Ova namera vreanja posebno je istaknuta u prikazu seksualnog odnosa koji je doveo do daljeg obezvreivanja linosti portetisanog. Sve dok
se zatita opteg prava linosti shvata kao direktna posledica jemstva ljudskog dostojanstva, ovakav napad na ast portetisanog, odnosno na samo
186
BVerfGE 75, 369.

U stavu 3, lana 5. Osnovnog zakona, kae se: Umetnost i nauka, istraivanje
i nastava slobodni su. (prevod: Ljubica Tomi, op. cit., p. 12).
187
90
sredite njegovog dostojanstva, ne moe se opravdati garancijom slobode

umetnosti, zakljuuje Sud.188
Slino tome, Ustavni sud je u sluaju lai o Auschwitzu iz 1994.
godine,189 obezbedio zatitu asti pripadnicima Jevrejskog naroda. Sud
je zauzeo stav da objavljivanje netanih tvrdnji ne moe da se podvede pod kategoriju interesa koje je opravdano zatiti na osnovu lana 5.
Osnovnog zakona.190 Tvrdnja da u okviru Treeg rajha nije bilo progona
Jevreja, kae Sud, dokazano je da nije istinita, i to na temelju bezbrojnih
svedoenja oevidaca, odluka nadlenih sudova i zakljuaka istorijske nauke. Uzeta sama za sebe, ova tvrdnja zbog toga ne uiva zatitu u okviru
garancija slobode miljenja.
Istorijska injenica da su ljudska bia odvajana u skladu sa time ko su
im preci, te da su na osnovu toga liavani ivota, pretpostavlja posebnu
vezu Jevreja koji ive u Nemakoj sa njihovim sugraanima u ovom
odnosu izmeu njih, prolost je i dalje sadanjost. Deo kolektivne slike
Jevreja danas, jeste da oni ine grupu sastavljenu od pojedinaca koji dele
istu veru, a prema kojoj postoji posebna moralna obaveza na strani svih
ostalih koji ive sa njima u drutvu. Ovaj odnos predstavlja sastavni deo
njihovog dostojanstva, kae Sud.
Potovanje te kolektivne slike za svakog od njih ponaosob, objanjava dalje Sud, zapravo sadri i garanciju da se ova vrsta diskriminatornog
postupanja iz Drugog svetskog rata nee ponoviti. Postoji vrsta veza izmeu negiranja progona Jevreja i povrede njihovog dostojanstva. Izneta
tvrdnja predstavlja ozbiljnu povredu prava linosti kojom se nastavlja sa
diskriminatornim postupanjem prema grupi kojoj oni pripadaju, a samim tim i prema svakom od pripadnika grupe lino.191
188
V. i odluku Ustavnog suda u sluaju Stern/Strauss (BVerfGE 82, 272) iz 1990.

godine, u kojoj se povodom tvrdnje da Franz Josef Strauss nije iskreni demokrata, kae
da ast pojedinca ne uiva zatitu u sluaju kad izraavanje miljenja o politiaru nije
bilo motivisano namerom da se on uvredi, odnosno kad u sukobu miljenja uvreda
nije bila stavljena u prvi plan u odnosu na debatu koja se vodila o optim politikim
pitanjima.
189 BVerfGE 90, 241.
190 U stavu 1, lana 5. Osnovnog zakona, kae se: Svako ima pravo na slobodno
iznoenje i irenje misli reima, pisanim putem i slikom (prevod: Ljubica Tomi, op. cit.,
p. 12).
191 V. takoe i odluku Ustavnog suda u sluaju Vojnici-ubice (BVerfGE 93, 266) iz
1995. godine, u kome je Sud zauzeo stav da je iznoenje miljenja o tome da su vojnici
ubice, pre svega zbog optosti navedene tvrdnje, zatieno na osnovu lana 5. Osnovnog
91
Druga zatitna funkcija ustavnog jemstva dostojanstva oveka vezana

je za ostala posebna prava i slobode. Ideja na kojoj se ona temelji izraava
se stavom da se potovanje pojedinih prava i sloboda moe izjednaiti sa
uvaavanjem ljudskog dostojanstva. ovek koji uiva svoja prava, istovremeno se koristi i garancijom sopstvenog digniteta.
Onaj koji potuje prava drugog, potuje i njegovo dostojanstvo. Suprotno tome, povreda jednog prava ili slobode istovremeno oznaava i
atak na dostojanstvo oveka. U ovom drugom aspektu te ideje, povreda
ljudskog dostojanstva se moe posmatrati kao pravni kvalifikativ povrede
prava pojedinca.
Jedan par primera iz grupe ove vrste odnosi se na povezivanje dostojanstva linosti i prava na ivot. U navedenom sluaju stavljanja van pravne snage zakonskog ovlaenja oruanih snaga da mogu da obore oteti
avion koji se koriti za izvoenje teoristikog napada, Ustavni sud je istakao da se radi o povredi prava na ivot u vezi sa povredom dostojanstva
putnika i lanova posade otetog vazduhoplova.
Sa druge strane, Ustavni sud je naao da obaveza potovanja imanentnog svojstva oveka kao ljudskog bia, koja proizlazi iz lana 1. Osnovnog zakona, dolazi do izraaja i onda kad se odluuje o odgovornosti za
neeljeno roenje deteta. Potovanje ljudskog dostojanstva tada se nuno
vezuje za potovanje prava na ivot. U tom smislu, kae Sud, u sluaju
neuspele medicinske sterilizacije ili neuspelog postupka prekida trudnoe,
kao i u sluaju roenja deteta sa invaliditetom za koje je odgovoran lekar,
ne moe se smatrati da samo roenje deteta kao pojedinca predstavlja
tetu koja mora biti nadoknaena njegovim roditeljima. Postanje oveka,
makar on i nije bio eljen, ne moe se kvalifikovati kao teta.192
U odluci Ustavnog suda iz januara 1994. godine,193 istie se znaaj zatite dece, posebno njihovog nesmetanog razvoja, od primanja ideja
koje zagovaraju nacionalnu mrnju, te raspiruju elju za ratom i antagozakona. Ovo miljenje o svim vojnicima na svetu ne odnosi se na grupu koja se moe
na jednostavan nain razlikovati, dok se sa druge strane, izneti stav takoe ne odnosi na
svakog pripadnika bilo koje vojske pojedinano. Neslaui se sa odlukom veine u ovom
sluaju, sudija Haas je izneo stav da bi tvrdnja da su vojnici ubice, morala da se shvati
tako da se odnosi na pripadnike Nemake vojske, te da bi zbog toga, a u cilju zatite
njihove asti, morala da bude zabranjena.
192 V. odluke Ustavnog suda BVerfGE 88, 203 iz 1993. i BVerfGE 96, 375 iz
1997. godine.
193 BVerfGE 90, 1.
92
nizam prema demokratiji. Poto je ideologija nacional-socijalizma sutinski oblikovana na temelju ovih ideja, njeno propagiranje ne bi smelo da
se smatra saglasnim sa osnovnim principima ljudskog dostojanstva i slobode na kojima je zasnovan Ustav. Zbog toga, kae Sud, ono bi moralo
da bude zabranjeno.
Ustavni sud je u skoranjoj odluci iz juna 2009. godine,194 naao da
sloboda izbora na specifian nain definie pravo na demokratsko samoodreenje. Pravo slobodnih i jednakih graana da putem izbora odrede
svoje predstavnike u organe javne vlasti, po shvatanju Suda utemeljeno je
u ljudskom dostojanstvu i kao takvo predstavlja fundamentalni elemenat
principa demokratije.
U sluaju iz 1987. godine koji se odnosio na primenu pravila o pretpostavljenoj nevinosti lica ija se krivina odgovornost utvruje,195 Ustavni sud objanjava zato se u svakom konkretnom sluaju moraju utvrditi
injenice izvrenja dela i krivice izvrioca. Pretpostavka nevinosti, kae
Sud, usko je povezana sa pravom optuenog da se u fer postupku odbrani od optubi koje mu se stavljaju na teret. Ovo pravilo o pretpostavci
nevinosti jeste samooevidna posledica materijalnog krivinopravnog
poretka, iji su sadraj i ogranienja odreeni obavezom zatite ljudskog
dostojanstva.
Saglasno ovoj optoj konstataciji, u sluaju iz marta 2004. godine,196
Ustavni sud nalazi da je upad u samo sredite privatnog ivota lica protiv
koga se vodi istrani postupak, putem tajnih snimanja njegovih razgovora u kui sa lanovima porodice i najbliim prijateljima, a koji nemaju nikakve veze sa poinjenim delom, nedopustiv sa stanovita obaveze
potovanja ljudskog dostojanstva.197 U naelu, kae Sud, prislukivanje
lica protiv koga se vodi postupak utvrivanja krivine odgovornosti, nije
samo po sebi pravno nedozvoljeno.198
194 2 BvE 2/08, 2 BvE 5/08, 2 BvR 1010/08, 2 BvR 1022/08, 2 BvR 1259/08,
2 BvR 182/09.
195 BVerfGE 76, 1.
196 1 BvR 2378/98, 1 BvR 1084/99.
197 Sud u tom smislu kae da je dom poslednji zaklon za zatitu ljudskog dostojanstva.
198 Prema lanu 13, stav 3. Osnovnog zakona, ukoliko odreene injenice potvrde
sumnju da je neko poinio zakonom pojedinano propisano naroito teko krivino delo,
onda se na osnovu sudskog naloga, a u cilju istrage, mogu postaviti tehnika sredstva za
akustini nadzor stana za koji se sumnja da u njemu boravi okrivljeni, a sve ukoliko bi
93
Iako Sud stoji na vrstom i esto izraenom stavu da nije u saglasnosti sa principom dostojanstva oveka da ga drava tretira kao objekat,
injenica da je jedno lice postalo objekat istranog postupka, ne znai
da je ono time i lieno svog dostojanstva. Meutim, dostojanstvo ovog
lica moe biti povreeno ako se u istrazi koriste metodi koji pokazuju da
se on ne potuje kao linost. Na zakonodavcu, po shvatanju Suda, lei
obaveza da zabrani svaku vrstu prislukivanja koja bi mogla da dovede do
povrede dostojanstva prislukivanog.
Sa druge strane, zakljuuje Sud, akt prislukivanja u konkretnom sluaju ne sme biti preduzet ako postoji sumnja da e dostojanstvo ovog lica biti
oskrnavljeno. Tako na primer, trajno prislukivanje u stanu ili kui izvesno
bi dovelo do upoznavanja sa sutinski privatnim razgovorom prislukivanog, ija sadrina nema veze sa uinjenim delom, kao to bi i sveobuhvatno
prislukivanje lica omoguilo izgradnju slike o celokupnosti njegove linosti, zbog ega bi ovi postupci prouzrokovali povredu dostojanstva lica prema kojem se primenjuju, te tako ne smeju biti dozvoljeni.199
Ove dve zatitne funkcije ustavnog jemstva ljudskog dostojanstva
prisutne su i u drugim uporednopravnim sistemima.200 Meutim, trea
zatitna funkcija sistemsko je obeleje sudske prakse najviih nemakih
sudova. Ona se ne vezuje za pojedina prava i slobode, ve za celinu ustavistraivanje injeninog stanja na drugi nain bilo znatno oteano ili neuspeno (prevod:
Ljubica Tomi, op. cit., p. 17).
199 Ustavni sud u ovoj odluci upozorava da obaveza potovanja ljudskog dostojanstva na slian nain dolazi do izraaja i u vezi sa nepovredivou komunikacije jednog
lica sa njegovim svetenikom, advokatom ili lekarom.
200 Verovatno nema nacionalnog pravnog sistema koji ne predvia krivinopravnu
i graanskopravnu zatitu od protivpravnih radnji kojima se napada na linu ast, kao
to je uvreda, kleveta, omalovaavajue postupanje i sl. Sa druge strane, pojedini oblici
povrede drugih prava i sloboda oveka, po pravilu se kvalifikuju i povredom ljudskog
dostojanstva. Tako, u praksi primene lana 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima,
koji se odnosi na zabranu muenja, neovenog i poniavajueg postupanja i kanjavanja, Evropski sud u svojim odlukama insistira na obavezi zatite ljudskog dostojanstva (v.
praksu Evropskog suda u ovoj oblasti u Interightsovoj publikaciji Manual for Lawyers:
Article 3 ECHR, na sledeoj internet adresi: http://www.interights.org/view-document/
index.htm?id=242). Slino tome, u oblasti zabrane diskriminacije, esto se istie da je
diskriminatorno postupanje zabranjeno zbog toga to ono dovodi do povrede dostojanstva oveka. Tako se u prvoj i za sada jedinoj antidiskriminacionoj presudi Vrhovnog
suda Srbije iz 2004. godine, u tzv. sluaju Krsmanovaa (Rev. 229/04), kae: Diskriminacija po bilo kom osnovu vrea ljudsko dostojanstvo ije su komponente ast, ugled, lini
integritet i slino i takva povreda prava linosti uiva sudsku zatitu....
94
nih garancija ljudskih prava. U ve navedenoj odluci Ustavnog suda u

sluaju Vojnici-ubice iz 1995. godine,201 kae se da je ljudsko dostojanstvo
koren svih osnovnih prava, odnosno da su u celini gledano, osnovna prava manifestacije ustavnog principa zatite ljudskog dostojanstva.
Ovo shvatanje oslonjeno je na raniji stav Suda izraen u sluaju Mephisto iz 1971. godine.202 U ovom sluaju, Sud je ponovio ve izraen zakljuak o tome da Osnovni zakon pretpostavlja postojanje jedinstvenog
sistema vrednosti, te je istakao da ovaj sistem vrednosti poiva na ideji o
dostojanstvu oveka. U tom smislu, kae Sud, dostojanstvo oveka garantovano lanom 1. Osnovnog zakona, mora se razumeti kao vrhovna vrednost koja ima funkciju kontrole nad itavim sistemom zatite osnovnih
prava.203
U sluaju koji se odnosio na odgovornost za roenje neeljenog deteta iz 1997. godine,204 Ustavni sud je objasnio da ovekova drutvena
vrednost i zahtev za potovanjem linosti pojedinca, onemoguava dravu da ga tretira kao pukog piona izloenog aktima koji dovode osnovni
kvalitet njegovog ljudskog bia u pitanje. Zbog toga se, kae Sud, ljudsko dostojanstvo shvata kao temeljni ustavni princip i najvia vrednost
Osnovnog zakona.205 Ono je imanentno svakom oveku, i to bez obzira
na njegove ostale kvalitete, postignua ili drutveni status.
Na ovaj nain, Ustavni sud Nemake izgradio je stub koji je dovoljno
vrst da na sebe preuzme teinu itave pravne konstrukcije ljudskih prava.
Ako se ljudsko dostojanstvo razume kao temeljna vrednost na kojoj poiva sistem zatite ljudskih prava, i to zbog toga to se ovek u svim manifestacijama svoje linosti koje su zatiene pojedinim pravima i slobodama,
ne moe tretirati drugaije nego kao ljudsko bie, i ako se dalje zbog toga
garancije dostojanstva protegnu ne samo na sluajeve neposredne zatite
asti, ve i na zatitu ostalih prava i sloboda, onda se dobija jedna veoma
koherentna pravna konstrukcija koja je podobna za odbranu slobode pojedinca u celini i u svim njenim delovima. Meutim, uz ovaj stub asti,
201
BVerfGE 93, 266.

BVerfGE 30, 173.
203 U svojoj odluci iz 1961. godine (BGHZ 35, 363), Savezni sud je govorio i o
svetom dostojanstvu ljudskog bia.
204 BVerfGE 96, 375.
205 Na drugom mestu u istoj odluci (ibid), Sud kae da lan 1. Osnovnog zakona
sadri garanciju temeljnog principa Ustava i najvie osnovne vrednosti slobodnog demokratskog poretka.
202
95
najvii nemaki sudovi izgradili su jo jedan stub, podjednako vrst, koji

se temelji na pravu koje su oni nazvali opte pravo linosti.
c) Opte pravo linosti

U sluaju princeza Soraya iz 1973. godine,206 Ustavni sud je sam
objasnio nastanak opteg prava linosti. Pre Drugog svetskog rata, navodi
Sud, nije bilo mogue zatititi pojedina prava linosti, kao to je ugled ili
privatnost, u okviru graanskog prava, odnosno na osnovu Nemakog
graanskog zakonika. U tom periodu, parnini sudovi nisu blagonaklono
gledali na zahteve za zatitu linosti. Oslanjajui se na lan 823. Graanskog zakonika, koji garantuje zatitu u sluaju povrede ivota, tela, zdravlja, slobode, svojine ili drugog prava, u pojedinim tubenim zahtevima
isticalo se da se ast i privatnost mogu razumeti kao ta druga prava.
Meutim, u toku celokupnog perioda Nemakog carstva, Vajmarske Republike i Treeg Rajha, sudovi su uporno odbijali ove argumente.
Nakon usvajanja Osnovnog zakona, koji je u svoje prve lanove uneo
garancije dostojanstva i slobodnog razvoja linosti, pristup pitanju zatite linosti se izmenio. Tokom pedesetih godina XX veka, Savezni sud je
na temelju ovih ustavnih jemstava odustao od uskog tumaenja odredbe
iz lana 823. Graanskog zakonika, te je zauzeo eksplicitan stav da je
lino pravo pojedinca ono drugo pravo o kome ovaj lan Zakonika
govori. To je znailo, zakljuuje Ustavni sud, da suprotno ranijem pravu,
nemaki sudovi i u okviru graanskog prava obezbeuju zatitu linim
pravima.207
Tako, opte pravo linosti titi ukupnost linih dobara pojedinca,
kao to su ivot, fiziki i psihiki integritet, ast i ugled, privatnost, lini
zapis, lik, glas, lini podatak, identitet, ime i sl. Prava pomou kojih se
206
BVerfGE 34, 269.

U sluaju Marlene Dietrich iz 1999. godine (BGH 1 ZR 49/97), Savezni sud
je ponovio da je odlukom ovog suda iz 1954. godine priznato da je opte pravo linosti
temeljno ustavno pravo, koje istovremeno spada i u grupu drugih prava kojima se
obezbeuje zatita u okviru lana 823. Graanskog zakonika. Jo u sluaju iz 1961.
godine (BGHZ 35, 363), Savezni sud je naveo da je priznanje opteg prava linosti svakog oveka, kao prava zatienog lanom 823. Graanskog zakonika, nuna posledica
izdvajanja ljudske linosti i njenog slobodnog razvoja u red najviih vrednosti ustavnog
sistema.
207
96
obezbeuje zatita pojedinih linih dobara, nazivaju se lina prava, odnosno prava linosti.208
Izmeu opteg prava linosti i posebnih linih prava postoji odnos
matinog prava,209 odnosno okvirnog prava210 i njegovih posebnih
manifestacija.211 Dakle, pravo na privatnost, pravo na ast i druga posebna lina prava, predstavljaju emanacije opteg prava linosti,212 jer su
sadrana u ovom optem pravu, odnosno jer se iz njega mogu izvesti.
Ovaj odnos aktivira se, pre svega, u sluajevima u kojima sud ne
moe da obezbedi neposrednu zatitu pojedinih linih dobara zbog toga
to pravni poredak ne sadri ekplicitne garancije posebnih prava linosti.
U tim situacijama, sud se oslanja na opte pravo linosti i prua zatitu
povreenom linom dobru kao konkretnom konstitutivnom elementu
linosti oveka.
U poslednjem u nizu od nekoliko sluajeva iz devedesetih godina
prolog veka koji su se odnosili na povredu privatnosti princeze Caroline
od Monaca,213 Ustavni sud je objasnio da opte pravo linosti garantuje
zatitu onih elemenata linosti koji nisu postali objekat zatite posebnih
garancija slobode u okviru Osnovnog zakona, ali koji imaju konstitutivan
znaaj za linost oveka kao i oni elementi koji su ve zatieni posebnim
odredbama. Opta zatita linosti u tom smislu, kae Sud, popunjava praznine postojee pravne zatite pojedinca.
U konkretnom sluaju, pred Ustavni sud se postavilo pitanje opravdanosti upada medija u privatan ivot Caroline od Monaca. Sud je kon208
O optem pravu linosti i posebnim linim pravima v. kod Slavica Krneta,

Lina prava, Enciklopedija imovinskog prava i prava udruenog rada, I tom, 1978,
pp. 904913 i Vladimir V. Vodineli, Pojedina lina prava, ibid., pp. 913925, kao
i o osobenostima kategorije linih prava kod Vladimir V. Vodineli, Lino pravo kao
subjektivno pravo i kao grana prava, Arhiv za pravne i drutvene nauke, 3/76.
209 V. tako Vladimir V. Vodineli, Ustav i nova lina prava, Arhiv za pravne i
drutvene nauke, 23/91, p. 253.
210 BGH VI ZR 373/02.
211 BGH 1 ZR 49/97.
212 BGHZ 35, 363.
213 BvR 653/96, iz 1999. godine. Odluka Ustavnog suda u ovom sluaju dala
je kasnije povoda princezi Carolini od Monaca da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava u ve navedenom sluaju Fon Hanover protiv Nemake iz 2004. godine (No.
59320/00, 24/06/2004). Nekoliko ranijih sluajeva upada u njenu privatnost u toku
devedesetih godina reavani su pred Saveznim sudom (v. tako BGH VI ZR 223/94 i
BGH NJW 1996, 1128, oba iz 1995. godine).
97
statovao da je pravo objavljivanja fotografija koje se odnose na njene privatne i svakodnevne aktivnosti, ogranieno pravom na sliku i garancijama
zatite privatne sfere koje predstavljaju konkretne manifestacije opteg
prava linosti. Pravo na sliku, kako ga Sud naziva, obezbeuje pojedincu
mogunost da odlui o tome da li e dozvoliti drugome da naini i upotrebi fotografiju ili crte njegovog lika.
Sa druge strane, kae dalje Sud, zatita privatne sfere ovekovog ivota odreuje se na dva naina: tematski i prostorno. Tako, ona se odnosi
na one informacije koje se kvalifikuju kao privatne zbog sadraja koje o
pojedincu nose, ili zbog toga to se rasprava u javnosti o njima ili njihovo
izlaganje javnosti smatra neprikladnim, ili zbog neeljenih posledica koje
njihovo objavljivanje proizvodi po pojedinca. Tipini primeri ovih povreda privatnog ivota su po navodima Suda, itanje tueg linog dnevnika, otkrivanje sadraja poverljive komunikacije izmeu branih drugova,
upad u sferu seksualnosti, bolesti i sl.
Ideja o prostornoj zatititi privatne sfere, vodila je pak Sud u pravcu
obezbeivanja zatite pre svega za one aktivnosti koje se sprovode u domu
ili drugom izdvojenom mestu, kao to je posed namenjen odmoru.214
Aktivnosti pojedinca u ovim izdvojenim prostorima uivaju zatitu zbog
toga to je to neophodno potrebno u cilju obezbeivanja slobodnog razvoja njegove linosti, posebno u periodu u kome on eli da se odmara,
da bude sam, odnosno da ne bude izloen pogledima i panji drugih.215
214
U sluaju BGH VI ZR 373/02 iz 2003. godine, Savezni sud je prezicirao da

se zatiena privatna sfera ne zavrava na ulaznim vratima kue, ve da obuhvata i posed
na kome se kua nalazi, a koji je zbog graevinskih zahvata ili specifinosti prirodne
sredine, izdvojen od pogleda drugih.
215 Ukrtanjem ova dva kriterijuma, a posebno insistiranjem na tome da se fotografisanje i kasnije objavljivanje slika Caroline od Monaca vezuje za situacije u kojima
se ona nije nalazila u svom domu ili drugom izdvojenom prostoru, Ustavni sud je doao
do zakljuka da je njeno pravo na potovanje privatnog ivota i lika povreeno samo
u onim sluajevima kada je na fotografijama prikazana sa decom, i to zbog potrebe
pojaane zatite dece, dok u sluajevima objavljivanja drugih fotografija, ona ne uiva
pravnu zatitu. Evropski sud za ljudska prava, kao to je ve navedeno, u istom pitanju
zauzeo je sasvim suprotan stav.
U skladu sa ovim stavom Evropskog suda, i pozivajui se na standarde zatite privatnosti koji proizlaze iz lana 8. Evropske konvencije, Ustavni sud je u poslednjem
sluaju koji se odnosio na Carolinu od Monaca iz 2008. godine (1 BvR 1602/07, 1 BvR
1606/07, 1 BvR 1626/07), istakao da tampa nema ustavom zatieno pravo da fotografie javne linosti u bilo koje vreme i na bilo koji nain, ak i ako se one nalaze u javnom, odnosno neizdvojenom prostoru. Nedoputeno je, kae Sud, pribavljanje snimaka
98
Obe ove komponente privatnog ivota, tematska i prostorna, dolaze

takoe do izraaja i u sluaju u kome se postavilo pitanje dozvoljenosti
prislukivanja lica protiv koga se vodio postupak utvrivanja krivine odgovornosti. U skoranjoj odluci iz 2004. godine,216 Ustavni sud je poao
od stava da je cilj prvog pravila lana 13. Osnovnog zakona, da zatiti
dom pojedinca od fizikog prisustva drugih, posebno predstavnika javne
vlasti.217 Meutim, objanjava Sud, nova tehnologija omoguila je upad
u privatnu sferu doma i bez fizikog prisustva. Zbog toga se postavlja
pitanje na koje ustavni tekst ne daje neposredan odgovor, a naime koja je
to sfera zatite doma i privatnog ivota od prislukivanja, posebno u toku
istranog postupka.
U tom smislu, kae Sud, ovlaenje slubi bezbednosti da mogu da
prislukuju lice protiv koga se vodi istrani postupak na temelju ustavne
odredbe iz lana 13, stav 3,218 ne opravdava upad u ekskluzivno-privatnu, visoko-linu sferu ivota pojedinca. ovek moe da razvije svoju
linost samo ako mu je omogueno da izrazi unutranja oseanja, miljenja, odnos prema spoljnom svetu i svoja iskustva, ukljuujui i neverbalne manifestacije linih emocija i seksualnosti, i to bez straha od toga da
ga slube bezbednosti u tome nadziru. Ovaj razvoj linosti vezuje se obino za dom ovek moe svoj stan ili kuu da koristi u privatne svrhe, na
nain koji sam izabere.
To ne podrazumeva po shvatanju Suda potrebu apsolutne zatite samog prostora, ve neophodnost zatite onog postupanja pojedinca u njegovom domu pomou koga on izraava i razvija najintimniji deo sebe. U
cilju obezbeivanja zatite sredinjem delu privatnog ivota, ne sme se
prislukivati razgovor koji u svojoj kui pojedinac vodi sa branim drugom, decom ili drugim bliskim osobama, osim ako postoje objektivni
pokazatelji da se ovaj razgovor neposredno odnosi na izvrenje krivinog
dela. Nema sumnje, zakljuuje Sud, da nisu svi razgovori u domu povezani sa sredinjim delom privatnog ivota, meutim, u cilju zatite dostojavnih linosti na skriveni nain ili uz njihovo kontinuirano uznemiravanje, posebno u
situacijama kad one opravdano pretpostavljaju da nisu izloene pogledima fotografa,
kao na primer u trenucima odmora ili obinog oputanja. Ovom odlukom, Ustavni sud
se veoma pribliio tzv. testu razumno oekivane privatnosti iz amerike jurisprudencije i
prakse Evropskog suda za ljudska prava.
216 1 BvR 2378/98, 1 BvR 1084/99.
217 lan 13, stav 1, kae: Stan je nepovrediv (prevod: Ljubica Tomi, op. cit.,
p. 17).
218 V. tekst ove odredbe u napomeni 198.
99
janstva linosti i privatnog ivota, pravni poredak definie pretpostavku

da oni to jesu.219
U sluaju Lebach iz 1973. godine,220 Ustavni sud je odluivao o doputenosti prikazivanja dokumentarno-igrane emisije koja se bavila linou uesnika jedne od najpoznatijih pljaki u posleratnoj Nemakoj sa
kraja ezdesetih godina. Radilo se o dramatinoj provali u vojno skladite
u malom mestu Lebach, prilikom koje su ubijena etiri uvara. Bilo je
planirano da se emisija premijerno emituje na dravnoj televiziji u danu
kad je jedan od uesnika pljake trebalo da bude puten iz zatvora. On je
pak od suda zahtevao da zabrani prikazivanje emisije zbog povrede njegovog privatnog ivota, lika i imena.
Obezbeujui zatitu interesu drutvene reintegracije podnosioca zahteva nakon odsluenja kazne zatvora, Ustavni sud je naao da potreba
zatite njegove privatnosti u konkretnom sluaju pretee nad interesom
javnosti u vezi sa prikazivanjem emisije. lan 2. Osnovnog zakona, kae
Sud, garantuje svakome autonomni prostor privatnog ivota, u okviru
koga pojedinac moe da razvija i ouva svoju individualnost. Ova garancija podrazumeva pravo pojedinca da samostalno odlui da li e i u kojoj
meri dozvoliti izvetavanje o pojedinim aspektima njegovog privatnog ivota.221
Na osnovu opteg prava linosti, Ustavni sud je tokom osamdesetih
godina obezbedio zatitu i pravu na line podatke. U sluaju Census iz
1983. godine,222 Sud je odluivao o doputenosti prikupljanja i drugih
219 Sud je u ovom sluaju potvrdio da pravnu zatitu od prislukivanja na temelju
opteg prava linosti, uivaju i druga lica koja su se zatekla u stanu ili kui. Takoe,
Sud je potvrdio da razgovor koji je po svojoj prirodi privatnog karaktera, uiva zatitu
od prislukivanja i ako se vodi u kancelariji ili drugom poslovnom prostoru. Osim
toga, u ranijoj odluci Saveznog suda iz 1978. godine (BGHZ 73, 120), koja se odnosila na doputenost objavljivanja transkripta prislukivanog razgovora izmeu dvojice
politiara u veoma itanom nedeljniku, istaknuto je da se zatita privatne sfere i u odnosu izmeu privatnih lica takoe obezbeuje na temelju opteg prava linosti.
220 BVerfGE 35, 202.
221 Dvadesetak godina kasnije, u sluaju Lebach br. 2 iz 1999. godine (1 BvR 348,
98), Ustavni sud je ponovo odluivao o doputenosti emitovanja nove emisije o istom
dogaaju. Ponavljajui svoje stavove o pravu na privatnost iz prvog Lebach sluaja, Sud
je odbio zahtev dvojice drugih uesnika pljake za zabranu emitovanja emisije, pre svega
zbog toga to materijal iz emisije nije sadravao elemente na osnovu kojih je njih bilo
mogue prepoznati.
222 1 BvR 209, 269, 362, 420, 440, 484/83.
100
radnji obrade linih podataka graana Nemake od strane savezne administracije.

Po shvatanju Suda, dostojanstvo i vrednost linosti oveka, a posebno
njegovo pravo na samoodreenje, ine samo sredite slobodnog drutva.
Moderna tehnologija nosi sa sobom nove opasnosti po linost pojedinca, to zahteva dinamino, odnosno evolutivno tumaenje opteg prava
linosti zatienog lanom 2, u vezi sa lanom 1. Osnovnog zakona. Imperativ potovanja samoodreenja oveka, kae Sud, pretpostavlja priznanje njegove samostalnosti u odluivanju o tome ta drugi ljudi mogu da
znaju o njemu.
Pojedinac ne sme biti obeshrabren da koristi svoju slobodu zbog straha da e svaka njegova aktivnost biti uskladitena u bazama podataka
organa javne vlasti. Da bi se oveku obezbedila zatita u ovoj oblasti,
nuno je iz opteg ustavom zajamenog prava linosti izvesti pravo na
samoodreenje u pogledu linih podataka. Ovo pravo titi pojedinca od
prikupljanja, skladitenja, upotrebe i prenosa podataka o njemu za koje
on nije dao saglasnost.223
Meutim, zatita podataka o linosti sama po sebi ne moe da obezbedi potpunu zatitu pojedinca od akata pretraivanja savremenih informaciono-tehnolokih sistema i presretanja komunikacije na internetu. To
223
U jednom od poslednjih velikih sluajeva zatite prava na informacijsko samoodreenje iz 2008. godine, Ustavni sud je stavio van pravnog prometa odredbe propisa koje su se odnosile na automatsko elektronsko prepoznavanje, registrovanje i skladitenje brojeva tablica vozila na javnim putevima (1 BvR 2074/05, 1 BvR 1254/07).
Sud je naao da navedene odredbe neopravdano povreuju opte pravo linosti zatieno
lanom 2, u vezi sa lanom 1. Osnovnog zakona, i to u konkretnoj manifestaciji ovog
prava koje Sud naziva osnovno pravo na informacijsko samoodreenje. U sluaju iz
2005. godine (BGH XII ZR 60/03), Savezni sud je na osnovu opteg prava linosti
obezbedio zatitu za pravo na kontrolu stavljanja drugome na raspolaganje linih informacija sadranih u DNK strukturi pojedinca.
Sa druge strane, Savezni sud je priznavao pravo na zatitu linih podataka i za
njih vezanih informacija iz privatnog ivota, i u sluajevima kad su mediji neovlaeno
koristili ove podatke. V. tako sluaj objavljivanja u tampi razloga za razvod braka jedne
javne linosti koji se odnosio na branu nevernost ovog lica, a koja injenica je saznata
iz odluke nadlenog organa o razvodu braka, u odluci iz 1999. godine (BGH VI ZR
264/98), zatim sluaj objavljivanja adrese i slike letnjikovca poznatog televizijskog novinara, zajedno sa informacijama o tome kako stii do njegovog poseda, u odluci iz 2003.
godine (BGH VI ZR 373/02), kao i sluaj objavljivanja u tampi identiteta deteta Ulrike Meinhof, poznate pripadnice teroristike grupe Crvena Armija, iz 2006. godine
(BGH VI ZR 45/05).
101
je zakljuak Ustavnog suda u skoranjem sluaju iz 2008. godine,224 u

kome se raspravljalo o ustavnosti odredbi zakona o ustavnoj zatiti jedne
nemake federalne jedinice. Sud je naao da se osporenim odredbama
neopravdano povreuje opte pravo linosti, i to u njegovoj posebnoj
manifestaciji osnovnog prava na garantovanje poverljivosti i integriteta
informaciono-tehnolokog sistema.
Sud objanjava da je upotreba savremenih informaciono-tehnolokih
sistema vitalna za slobodan razvoj mnogih ljudi. Ova upotreba istovremeno dovodi do pojave novih oblika ugroavanja linosti. Nadziranje
korienja informatike tehnologije, kao i uvid u uskladitene podatke,
to se omoguava slubama bezbednosti na osnovu osporenih zakonskih
odredbi, moe da dovede do neeljenog osvetljavanja pojedinih aspekata
linosti korisnika, pa ak i da omogui stvaranja celokupnog profila njegove linosti.
Postojea zatita linosti, kae Sud, ne moe da odgovori na ove nove
opasnosti. Garancija iz lana 10. Osnovnog zakona,225 uspeno titi pojedinca od presretanja elektronske komunikacije i prikupljanja podataka
sadranim u njoj, sve dok je komunikacija u toku. Meutim, ova garancija ne titi pojedinca od pretraivanja uskladitenih podataka nakon
okonanja elektronske komunikacije, ili pak od nadziranja upotrebe informatikih sredstava bez komunikacije sa drugima.
Slino tome, ustavno jemstvo doma iz lana 13. Osnovnog zakona,
ne moe efikasno da se upotrebi u ovom sluaju jer ono titi prostorni aspekt privatnosti, koji pak fiziki i nije povreen ako se nadziranje i upad
u informatiki sistem vre elektronskim putem. Sa tree strane, pravo na
informacijsko samoodreenje takoe ne obezbeuje dovoljnu zatitu jer
se odnosi iskljuivo na podatke o linosti korisnika, a ne i na druge podatke koji su uskladiteni u njegovom raunaru ili koje on koristi u svojoj
elektronskoj komunikaciji.
Zbog toga je nuno, kae Sud, iskoristiti kapacitet opteg prava linosti, a posebno njegovu funkciju popunjavanja pravnih praznina, i iz
ovog prava izvesti novu garanciju integriteta i poverljivosti informaciono-tehnolokog sistema. Na temelju ovog novog ustavnog jemstva, Sud
224
1 BvR 370/07, 1 BvR 595/07.

lan 10, stav 1. Osnovnog zakona sadri sledee pravilo: Tajnost pisma kao i
tajnost pote i telekomunikacija neprikosnovene su (prevod: Ljubica Tomi, op. cit., p. 14).
225
102
je zatim proglasio osporene zakonske odredbe neustavnim i stavio ih van

pravne snage.226
Ustavni sud je na slian nain iskoristio kapacitet opteg prava linosti i da bi obezbedio zatitu od prikazivanja iskrivljenog lika pojedinca
u fotomontai. U odluci Suda iz 2005. godine,227 kae se da opte pravo
linosti garantuje svakome pravo da za sebe odredi kako e se predstaviti
javnosti. Ovo pravo linosti garantuje pojedincu i zatitu od prikazivanja
tehniki izmanipulisane fotografije koja se predstavlja kao autentina slika njegovog lika.
Fotografija sama po sebi sugerie autentinost, zbog ega posmatrai
po pravilu pretpostavljaju da predstavljeni lik jednog lica odgovara realnosti. Ova pretpostavka se ne moe smatrati opravdanom u sluaju lako
izvodljive grafike manipulacije koja stvara distorziju lika predstavljenog
lica. Istina je da pravo linosti ne implicira i pravo pojedinca da odredi
kako e ga drugi videti, ali on ipak zadrava pravo da zabrani objavljivanje fotografije na kojoj je njegov lik iskrivljen uz pomo tehnike manipulacije.228
226
U sluaju princeza Soraya iz 1973. godine (BVerfGE 34, 269), Ustavni sud je
veoma precizno obrazloio ovu praksu kreativnog, dinaminog, odnosno evolutivnog
tumaenja prava. On kae da se pravo moe izuzetno nai i van usvojenih pozitivnopravnih pravila. Radi se o pravu koje predstavlja emanaciju celokupnog ustavnog poretka i koje ima za cilj ispravljanje odredbi pisanog prava. Na sudiji je da otkrije ove
emanacije i da u okviru svoje odluke potvrdi njihovu primenu u pojedinanom sluaju.
Ustav ne ograniava sudije u primenjivanju zakonskih odredbi u granicama njihovog jezikog znaenja. Ovaj pristup pretpostavlja potpunost zakonskih pravila, koja meutim
u praksi nije ostvariva. Uvid sudije u konkretan sluaj moe da iznese na videlo odreenu drutvenu vrednost koju ustavni poredak implicitno prihvata, ali koja nije zadobila
dovoljno jasan izraz u zakonskom tekstu. Odluka suda u tom sluaju moe da pomogne
u obezbeivanju efektivne potvrde ove vrednosti.
Ustavni sud je i u kasnijim odlukama takoe naglaavao znaaj prava stvorenog u
praksi tumaenja i primene Osnovnog zakona. V. tako odluke Suda BVerfGE 66, 116 iz
1984. godine i BVerfGE 96, 375 iz 1997. godine.
227 BverfG 1 BvR 240/04.
228 Zatitu autentinosti nemaki sudovi su na osnovu opteg prava linosti obezbeivali i u sluajevima objavljivanja izmiljenog intervjua (BGHZ 128, 1), objavljivanja netane informacije o tome da se jedno lice bori protiv raka (BGH VI ZR 332/94),
direktnog sugerisanja na naslovnoj strani netano izvedenog zakljuka da je jedno lice
spremno ili da je prihvatilo da se slika nago za visoku sumu novca (NJW 1988, 737)
i sl. Uopte o pravu na autentinost, v. kod Vladimir V. Vodineli, Graanskopravna
zatita ovekovog identiteta (autentinosti), Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 3/74.
103
Meutim, nemaki sudovi su pod opte pravo linosti podvodili i

ona posebna prava koja su ve zakonski zatiena, i to da bi ih uzdigli na
nivo ustavom zajamenog prava, odnosno da bi im obezbedili dodatnu
ustavnopravnu zatitu. Jedno od ovih prava jeste pravo na lik, odnosno
pravo na sliku kako se ono naziva u Nemakoj, koje je zatieno lanom
22. Zakona o umetnikim delima jo iz 1907. godine.
U sluaju neovlaenog objavljivanja fotografije osmogodinjeg sina
princeze Caroline od Monaca iz 1995. godine,229 Savezni sud je naao
da se radi o povredi prava na sliku, a time i opteg prava linosti deteta.
Pravo na sliku, kae Sud, predstavlja zakonom zatienu posebnu manifestaciju opteg prava linosti. Iz prirode ovog prava proizlazi da ovlaenje
raspolaganja sopstvenom slikom pripada samo licu iji je lik na njoj prikazan. Samo on, zakljuuje Sud, moe da odlui o tome da li, kad i kako
e se njegova slika prikazati drugima.230
Sve to je reeno za lik, moe da se ponovi i u vezi sa zatitom linog
imena jednog lica. Iako je pravo na ime zatieno u okviru Nemakog
graanskog zakonika,231 po shvatanju Ustavnog suda izraenom u odluci
iz 1998. godine,232 ovo pravo takoe spada u opte pravo linosti zatieno lanom 1, u vezi sa lanom 2. Osnovnog zakona.233
Ime oveka na prvom mestu ima funkciju stvaranja linog identiteta
u pravnom poretku, na osnovu koga se pojedinac razlikuje od drugih
ljudi.234 Sa druge strane, za samog pojedinca ime predstavlja izraz sop229
BGH VI ZR 223/94.
U sluaju iz 1993. godine (BGH VI ZR 23/93), Savezni sud je takoe priznao
da je pravo na sliku posebna manifestacija opteg prava linosti. Pravo na lik kao emanaciju opteg prava linosti eksplicitno priznaje i Ustavni sud (1 BvR 620/07 iz 2007.
godine).
Sa druge strane, Savezni sud je zatitu lika na osnovu opteg prava linosti protegnuo i na sluajeve komercijalne eksploatacije portreta koji su prouzrokovali tetu licu
iji je lik reprodukovan, odnosno neosnovano obogaenje za lice koje je iskoriavalo
tuu sliku. V. tako sluaj Nena iz 1986. godine (BGH VI ZR 10/86), sluaj Fuchsberger
iz 1992. godine (BGH VI ZR 285/91), kao i sluaj Marlene Dietrich iz 1999. godine
(BGH I ZR 49/97).
231 lanovi 1617.1 i 1617a Nemakog graanskog zakonika odnose se na ime
deteta, a lan 1355.4 na promenu imena nakon zakljuenja braka.
232 1 BvR 131/96.
233 V. isto shvatanje Saveznog suda u odluci iz 1993 godine (BGH VI ZR 23/93).
234 U skoranjoj odluci iz maja 2009. godine, Ustavni sud je potvrdio da je primarna
uloga imena u pravnom poretku da obezbedi stvaranje linog identiteta (1 BvR 1155/03).
230
104
stvenog identiteta i individualnosti. Zbog toga je on ovlaen da zahteva

potovanje i zatitu svog imena. U tom smislu, pravo na ime podrazumeva i odluku lica da u odreenim situacijama ne upotrebljava svoje lino
ime ili da koristi pseudonim, odnosno da se suprotstavi zahtevu drugoga
da ne koristi svoje ime.
U konkretnom sluaju, Sud je raspravljao o tome da li otac ima pravo da zahteva od svoje erke da ne upotrebljava prezime koje je identino
njegovom prezimenu, u televizijskim emisijama i novinskim tekstovima
u kojima je erka navodila da ju je otac u detinjstvu seksualno zlostavljao. Sud je u vezi sa tim izneo stav da lice ima pravo da izjavama o sopstvenoj prolosti pridrui i svoje ime, jer je ono neodvojivo povezano sa
ivotnim iskustvom lica koje ga nosi. Kad pojedinac predstavlja javnosti
svoju ivotnu priu, onda ga druga lica mogu identifikovati prema njegovim izjavama i prema njegovom imenu. Zahtev da se ne upotrebljava
ime u opisivanju najlinijih ivotnih dogaaja, zakljuuje Sud, predstavlja
nedoputeni atak na pravo pojedinca da bez ogranienja komunicira sa
drugim, a samim tim i na njegovu ustavom zatienu slobodu razvoja
sopstvene linosti.235
Telesni integritet pojedinca takoe je zatien optim pravom linosti. U odluci Saveznog suda iz 1993. godine,236 kae se da se zatita
oveka od fizikog povreivanja iz lana 823. Nemakog graanskog zakonika, mora razumeti veoma iroko. Fiziku povredu predstavlja svaki
akt povrede telesnog integriteta pojedinca za koji on nije prethodno dao
saglasnost. Zabranom ovog oblika povreivanja titi se itava sfera egzistencije i samoodreenja oveka koja je materijalizovana u njegovom telu.
U tom smislu, kae Sud, telo oveka treba razumeti kao osnov ljudske linosti. Pravo na sopstveno telo je stoga jedna od manifestacija opteg prava linosti. Pravo na samoodreenje oveka u pogledu njegovog
tela, navodi dalje Sud, posebno dolazi do izraaja u kontekstu razvoja
modernih medicinskih dostignua. U konkretnom sluaju, pitanje koje je
dalo povoda za odluku Suda, odnosilo se na to da li je povreeno pravo
linosti lica ija je zamrznuta sperma nepanjom unitena, a koju je ovo
235 1 BvR 131/96. Slino kao i u oblasti prava na lik, Savezni sud je na osnovu
opteg prava linosti titio pojedinca i od neovlaenog komercijalnog iskoriavanja
njegovog imena. V. tako sluaj Nena iz 1986. godine (BGH VI ZR 10/86) i sluaj Marlene Dietrich iz 1999. godine (BGH I ZR 49/97).
236 BGHZ 124, 52.
105
lice pre nego to se dobrovoljno podvrglo trajnoj sterilizaciji predalo na

uvanje u cilju obezbeivanja sopstvenog potomstva u budunosti.
U odgovoru na ovo pitanje, Sud je naveo da se sperma koju je lice
zamrzlo radi stvaranja sopstvenog potomstva u budunosti, mora posmatrati kao funkcionalan deo njegovog tela, na isti nain na koji se jajne
elije koje su iz ene izvaene u cilju dalje vetake oplodnje, tretiraju
kao funkcionalno sjedinjene sa njenim telom. Zamrznuta sperma za mukarca koji je nakon medicinske intervencije ostao sterilan, ne predstavlja
manju vrednost nego to za enu predstavljaju njene jajne elije koje su
namanjene oplodnji van njenog tela. U pogledu linog integriteta i samoodreenja, a posebno u pogledu potencijala za stvaranje potomstva,
opte pravo linosti u obe ove situacije obezbeuje potovanje telesnog
integriteta i za mukarca i za enu.237
Najzad, Ustavni sud je obezbedio dodatnu zatitu i asti pojedinca,
podvodei je pod sferu prostiranja opteg prava linosti. Tako je u sluaju objavljivanja Straussove karikature iz 1987. godine,238 Sud priznao
ustavnu zatitu asti ne samo kao vrednosti zatienoj na osnovu jemstva
ljudskog dostojanstva, ve i kao dobra zatienog optim pravom linosti.
Slino tome, u sluaju Vojnici-ubice iz 1995. godine,239 Ustavni sud je
izriito rekao da u okviru opteg prava linosti koje je nastalo iz garancija
sadranih u lanu 2, u vezi sa garancijama iz lana 1. Osnovnog zakona,
ast uiva osnovnu ustavnu zatitu.240
d) Slobodan razvoj linosti i samoodreenje pojedinca

Preduzeta analiza posebnih manifestacija opteg prava linosti, nedvosmisleno ukazuje na jedan od zajednikih elemenata sadrine ovih posebnih prava, a to je sloboda oveka da samostalno donese odluku u vezi
237 V. takoe i odluku Saveznog suda iz 2005. godine, o pravu pojedinca da odlui o tome da li e dozvoliti analizu svog genoma (BGH ZR 60/03), kao i stav istog Suda
izraen u odluci iz 1992. godine (BGH ZR 201/91), da nepanjom izazvano ozbiljno
oteenje mozga dovodi do gotovo potpunog unitenja linosti oteenog lica.
238 BVerfGE 75, 369. Sud je istakao da je postojanje opteg prava linosti direktna posledica garancija ljudskog dostojanstva.
239 BVerfGE 93, 266.
240 U izdvojenom miljenju u ovom sluaju (ibid), sudija Haas kae da pravo na
ast predstavlja izraz linosti pojedinca kao rezultat njegovog dostojanstva.
106
sa sopstvenim linim dobrom. Ovaj princip samoodreenja kako se on

naziva u nemakoj jurisprudenciji, obezbeuje tako pojedincu pravo da
odlui o tome da li mediji mogu da izvetavaju o njegovom privatnom ivotu, da ne dozvoli upad dravnim slubenicima, novinarima i drugima u
sopstveni dom, da dozvoli ili zabrani registrovanje i objavljivanje sopstvenog lika, da samostalno kontrolie s kim e i o emu razgovarati, da se
saglasi ili usprotivi prikupljanju i daljoj obradi linih podataka o njemu,
da koristi svoje ime i da odbije zahtev drugoga da se njime ne koristi, da
ne dozvoli iskrivljeno prikazivanje sopstvene linosti, da slobodno raspolae delovima svog tela i sl.
U odluci Ustavnog suda iz 2004. godine u vezi sa prislukivanjem
pojedinca u njegovom domu,241 koncizno se kae da se princip samoodreenja odnosi na nepovredivost prava pojedinca da odredi za sebe nain sopstvenog ivota.242 Meutim, ovaj isti princip samoodreenja prisutan je i u oblasti primene ustavnog jemstva ljudskog dostojanstva.
Na nivou vezivanja garancija dostojanstva oveka za druga posebna
prava, Ustavni sud je tako u skoranjoj odluci iz 2009. godine,243 istakao da izborno pravo, odnosno pravo izbora predstavnika vlasti, sutinski
odreuje pravo na demokratsko samoodreenje koje je utemeljeno u
ljudskom dostojanstvu. Slino tome, u odluci Ustavnog suda iz 2006.
godine,244 kojom su stavljene van snage odredbe propisa koji je dozvoljavao obaranje otetog aviona koji se koristi za izvoenje teroristikog akta,
kae se da je dostojanstvo putnika i lanova posade vazduhoplova povreeno time to su oni, protivno svojoj volji, stavljeni u poziciju objekta,
odnosno zbog toga to su ostali bez mogunosti da na samoodreujui
nain, nezavisno od drugih, utiu na okolnosti sopstvenog ivota.
Sa druge strane, na nivou vezivanja jemstva ljudskog dostojanstva za
samu sutinu pravnog poretka, Ustavni sud je objasnio da ovekova drutvena vrednost i zahtev za potovanjem njegove linosti, onemoguava
dravu da ga tretira kao pukog piona, dakle kao heteronomnog subjek241
1 BvR 2378/98, 1BvR 1084/99.

U odluci Ustavnog suda iz 1984. godine (BVerfGE 60, 253), kae se da
sloboda pojedinca pretpostavlja mogunost struktuiranja ivota prema sopstvenom
nahoenju.
243 2 BvE 2/08, 2 BvE 5/08, 2 BvR 1010/08, 2 BvR 1022/08, 2 BvR 1259/08,
2 BvR 182/09.
244 1 BvR 357/05.
242
107
ta, te da se upravo zbog toga dostojanstvo pojedinca mora razumeti kao

temeljni ustavni princip.245
Uz ovaj princip samoodreenja, najvii nemaki sudovi su veoma esto isticali u prvi plan i princip slobodnog razvoja linosti iz lana 2.
Osnovnog zakona. Dva principa ne mogu da se shvate kao nezavisni jedan od drugog. Pravo na samoodreenje formalno potie iz ustavnih garancija prava na slobodan razvoj linosti.246 Sadrinski pak posmatrano,
povreda prava na samoodreenje, nuno oteava ili onemoguava slobodan razvoj linosti.247
Objanjavajui potrebu zatite doma, Ustavni sud u odluci iz 2004
godine,248 istie da je slobodan razvoj linosti mogu samo ako postoji
prostorno odreena sfera koju pojedinac moe koristiti po svom nahoenju i u kojoj moe da izrazi svoje emocije, miljenja i odnos prema
blinjima, slobodan od straha da ga drugi neovlaeno sluaju ili posmatraju. U odluci iz 1999. godine,249 koja se izmeu ostalog odnosila na pitanje doputenosti objavljivanja fotografija na kojima je Carolina od Monaca prikazana zajedno sa svojom decom, Ustavni sud je zauzeo stav da
je deci neophodno obezbediti dopunsku zatitu od medija, zbog toga to
izvetavanje o njihovom privatnom ivotu, a posebno objavljivanje njihovih fotografija, ozbiljno ugroava razvoj ove dece u autonomne linosti.
Sa druge strane, kao to je ve pokazano, odnos dva principa vezuje
se istovremeno i za oblast prostiranja treeg principa, koji se odreuje kao
princip nepovredivosti ljudskog dostojanstva. U odluci Saveznog suda u
sluaju Marlene Dietrich iz 1999. godine,250 precizno se kae da je opte
pravo linosti, a time i princip samoodreenja, nastalo na temelju garan245
BVerfGE 96, 375.

V. tako jo odluku Ustavnog suda u sluaju Elfes iz 1957. godine (BVerfGe
6, 32), kao i odluku Saveznog suda iz 1954. godine (BGHZ 13, 334), prema kojoj se
opte pravo linosti izvodi iz garancija slobodnog razvoja linosti, a koje u konkretnom
sluaju obezbeuje slobodu autora teksta da samostalno odlui o tome da li e i u kom
obliku komunicirati sa javnou putem pisanog teksta.
247 Jo u sluaju Herrenreiter iz 1958. godine (BGHZ 26, 349), Savezni sud je
eksplicitno rekao da objavljivanje portreta jednog lica bez njegove saglasnosti, predstavlja napad na slobodu samoodreenja ovog lica, kao i na slobodno izraavanje sopstvene
linosti, to dalje predstavlja osnov za naknadu tete koja je naneta slobodnom razvoju
njegove linosti, garantovanom u lanu 2. Osnovnog zakona.
248 1 BvR 2378/98, 1 BvR 1084/99.
249 1 BvR 653/96.
250 BGH 1 ZR 49/97.
246
108
cija lana 1. i 2. Osnovnog zakona. Ovo pravo, kae dalje Sud, garantuje
svakom licu zatitu njegovog dostojanstva i slobodnog razvoja linosti.
Principi samoodreenja oveka i slobodnog razvoja linosti,251 ne koriste se meutim iskljuivo u kontekstu prva dva lana Osnovnog zakona.
Polje njihove primene daleko je ire ono obuhvata i ostala ustavom
zajamena prava i slobode pojedinaca. U daljem tekstu bie navedeni
primeri ekstenzivne upotrebe ovih principa od strane najviih nemakih
sudova.
U oblasti slobode miljenja i slobode tampe koje su pokrivene garancijama upisanim u lan 5. Osnovnog zakona,252 najvii nemaki sudovi nalazili su prostora za primenu dva principa ne samo da bi, kao to je
to ve predstavljeno, osigurali zatitu posebnim manifestacijama opteg
prava linosti, ve i u cilju zatite medija i pojedinaca koji se javno izraa251
Pravni principi se u pravnoj teoriji uobiajeno razlikuju od pravnih pravila po

svojoj optosti. Pravni principi naime pretpostavljaju norme visokog stepena optosti,
dok se pravna pravila izraavaju u okviru normi nieg stepena optosti. O ovom, kao i o
brojnim drugim kriterijumima razlikovanja izmeu principa i pravila u nemakoj teoriji
prava, v. Robert Alexy, op. cit., pp. 4547. Sam Robert Alexy definie pravne principe
kao naredbe, dozvole, odnosno zabrane koje je potrebno ostvariti u najveoj meri, imajui u vidu konkretne pravne i faktike mogunosti za to. Drugim reima, principi se
karakteriu time to zahtevi sadrani u njima mogu biti zadovoljeni u razliitoj meri.
Sa druge strane, pravila zahtevaju potovanje, ne u najveoj ili odreenoj meri, ve u
celini. Pravila mogu samo da se potuju ili da se prekre. Principi mogu izmeu sebe da
se ograniavaju, dok pravila mogu da budu samo suprotstavljena jedna drugima. (ibid.,
pp. 4748). Konsekventno tome, on u analizi principa autonomije i dostojanstva oveka
kae da principi nikad nisu apsolutni, a da pravila to uvek jesu (ibid., pp. 6264).
Meutim, kritiki se odnosei prema ovom kriterijumu razlikovanja, Jurgen Habermas u svom delu Between Facts and Norms, Contributions to a Discourse Theory of
Law and Democracy (1996, pp. 260261), upozorava na ideju koherentnosti kao imanentnu pravnom poretku. On kae da u konkretnom sluaju mora da se odlui ko ima
pravo, odnosno obavezu, ak i ako se odluka donosi uz primenu pravnih principa. Svaka
odluka ima normativan karakter, a ne teleoloki karakter u odnosu na eljeno dobro
koje se moe ostvariti u odreenoj meri u skladu sa okolnostima sluaja i u okviru horizonta vrednosti prema kojima se izraava naklonost. Iako pravne norme izmeu sebe
ne stvaraju statian, ve elastian odnos, koji je pokretan i to u zavisnosti od okolnosti
konkretnog sluaja, taj dinamian odnos se i dalje smeta u okvir koherentnog pravnog
poretka koji obuhvata sve norme zajedno u jedinstven sistem i koji u svakom pojedinanom sluaju obezbeuje primenu samo jednog pravnog reenja.
252 lan 5, stav 1. Osnovnog zakona, sadri sledea pravila: Svako ima pravo na
slobodno iznoenje i irenje misli reima, pisanim putem i slikom, kao i pravo da se nesmetano informie iz optedostupnih izvora. Jami se sloboda tampe i saoptavanja putem radija i
filma. Cenzura se ne sprovodi. (prevod: Ljubica Tomi, op. cit., p. 12).
109
vaju. Tako, u sluaju vojnici-ubice iz 1995. godine,253 Ustavni sud objanjava da sloboda miljenja garantuje svakome pravo da slobodno izrazi,
odnosno uini drugima dostupnim svoje miljenje, u usmenom, pisanom
ili slikovnom obliku.
Izraena miljenja odraavaju linost onog lica koje se koristi ovom
slobodom.254 Ona sadre njegove stavove o injenicama, idejama ili drugim licima, koji uivaju zatitu bez obzira na to da li se mogu oznaiti
kao racionalni ili emocionalni, vrsto utemeljeni ili izraeni bez osnova,
vredni ili bezvredni i sl.
Zatita slobode miljenja, dodaje Sud, ne odnosi se samo na sadraj,
ve i na formu iznetog stava. Pojedinac moe svoje miljenje izraziti na
razliite naine, na primer na polemian nain, kao to moe da izabere i
vreme i mesto za upoznavanje drugih sa sadrinom svojih stavova. Slino
tome, Savezni sud u sluaju iz 1993. godine,255 kae da zatitu uivaju i
stavovi koji sadre otru kritiku ili su izraeni na ironian nain. Sadrina
i forma miljenja, zakljuuje Sud, zatieni su lanom 5. Osnovnog zakona zbog toga to predstavljaju sastavni deo prava na samoodreenje lica
koje ih izraava. U tom smislu, a prema odluci Ustavnog suda iz 1990.
godine, ustavno jemstvo slobode miljenja ima funkciju zatite razvoja
linosti ovog lica.256
Svako je slobodan da kae ta misli, ak i ako nema ili ne moe da
navede pouzdan razlog za svoje miljenje. Cilj koji se eli postii izraavanjem stavova jeste mentalni efekat na okolinu, odnosno uticaj na formiranje miljenja drugih.257 I upravo zbog potrebe zatite interesa onih
kojima su ovi stavovi upueni i komplementarno garancijama slobode
izraavanja miljenja, Osnovni zakon sadri i jemstvo slobodnog pristupa
informacijama.
253
BVerfGE 93, 266.

U sluaju iz 1998. godine (1 BvR 131/96), Ustavni sud je rekao da je izraavanje miljenja najdirektniji izraz ovekove linosti u drutvu u kome ivi. Jo u sluaju
Luth iz 1958. godine (BVerfGE 7, 198), Ustavni sud je naveo da sloboda izraavanja
najneposrednije odraava linost pojedinca, te je istakao da se radi o oveku najdragocenijem pravu, osnovi same slobode, matrix slobodi, odnosno nunom uslovu gotovo
svake druge forme slobode.
255 BGH VI ZR 23/93.
256 Potvrujui ovu funkciju lana 5. Osnovnog zakona, Ustavni sud (BVerfGE
82, 272), skree panju i na to da garancija slobode izraavanja miljenja slui i zatiti
demokratije u drutvu.
257 V. tako odluku Ustavnog suda iz 1982. godine u sluaju Wahlkampf (BVerfGE
61, 1).
254
110
Istiui da potanskim slubama nije doputeno da zadravaju poiljke sa tampanim publikacijama koje na adrese u Saveznoj Republici
Nemakoj stiu iz nekadanje Nemake Demokratske Republike, Ustavni
sud u odluci iz 1969. godine,258 objanjava da se tim aktom povreuje
ustavom garantovano pravo pojedinca da sebe informie. Korienje ovog
prava preduslov je za formiranje miljenja o pojedinim pitanjima, to dalje predstavlja osnov za slobodno izraavanje linog miljenja. Elementarna je potreba oveka, zakljuuje Sud, da se to potpunije informie kako
bi proirio sopstvena saznanja, i na taj nain razvio svoju linost.259
Po pravilu, pojedinac se informie itajui tampu, odnosno sluajui i gledajui programe radija i televizije. U tom smislu, autonomija
tampe, kako je naziva Ustavni sud u sluaju Spiegel iz 1966. godine,260
od odluujueg je znaaja za obezbeivanje informacija javnosti. Ovu autonomiju uivaju jednako pojedinci-novinari i organizacije-mediji. Institucija slobodne tampe, po shvatanju Suda, obuhvata ne samo slobodu
od pretresa kancelarija novinara i urednika, to je u ovom konkretnom
sluaju dalo povod za donoenje odluke, ve i slobodu osnivanja javnih
glasila, slobodu pristupa profesiji novinara, zatitu izvora informacija, kao
i odreene pozitivne obaveze drave, a na prvom mestu obaveze obezbeivanja dostupnosti informacija o radu dravnih organa i spreavanja
monopola u objavljivanju informacija i formiranju miljenja u javnosti.261
258
BVerfGE 27, 71.

Ustavni sud navodi da ovek moe da izgradi svoje miljenje ili da se opredeli
za jedan od stavova koje su drugi izrazili, samo ako poseduje sve relevantne informacije.
Posedovanje informacija omoguava nezavisno opredeljivanje, kae Sud. U tom smislu,
dravi nije doputeno da utie na prikupljanje informacija i izbor izmeu njih. Zbog
toga je pravo oveka da sebe informie povezano i sa demokratskim principom, jer korienje ovog prava neposredno omoguava pojedincu da formira miljenje i o politici
dravnih organa. Posmatrano iz te perspektive, lako je razumljivo, kae Sud, da je ovo
ustavno jemstvo neposredna reakcija na praksu nacional-socijalistike drave koja je ljudima uskraivala informacije i kontrolisala izraavanje miljenja, ukljuujui u to i direktnu zabranu sluanja programa stranih radio stanica, kao i itanja literature i tampe
uvezene iz inostranstva. V. slino rezonovanje Ustavnog suda po istom pitanju u drugoj
odluci iz 1969. godine (BVerfGE 27, 88).
260 BVerfGE 20, 162.
261 Poseban znaaj sloboda tampe ima u liberalnoj dravi, kao se izraava Sud u
ovoj odluci. Ova sloboda je nerazdvojivo povezana sa demokratijom. Ako se od graana
oekuje da donose politike odluke, onda im se mora omoguiti da budu svestrano
informisani, kao i da odmeravaju suprostavljene stavove o politikim stvarima. tampa,
u tom smislu, stimulie ovu ivu diskusiju. Na temelju medijskih sloboda artikuliu se
259
111
Institucionalna autonomija medija obuhvata po miljenju Ustavnog suda izraenog u sluaju Wallraff/Bild iz 1984. godine,262 takoe i
uredniku tajnu, odnosno slobodu urednika da sauva poverljivost svog
rada. Sud u ovoj odluci kae da medijima kao organizacijama mora biti
obezbeeno pravo na slobodan razvoj u drutvu.263 Najzad, u skoranjoj
odluci Ustavnog suda iz 2008. godine,264 neposredno se potvruje da sloboda tampe ukljuuje pravo medija da za sebe odlui koja je informacija
vredna objavljivanja.
Veoma slino rezonovanje dolazi do izraaja i u oblasti slobode umetnosti i nauke, kao i tzv. akademske slobode, koje su takoe zajamene
lanom 5. Osnovnog zakona.265 U sluaju Mephisto iz 1971. godine,266
koji se odnosio na ocenu doputenosti sadraja istoimenog romana Klausa Manna, Ustavni sud naglaava da umetnost predstavlja najneposredniji izraz linosti umetnika. U sutini umetnike aktivnosti lei kreativan
proces u okviru koga umetnik odabira odreeni komunikacijski medij, a
zatim u neposredno saznatljivom obliku izraava ono to osea, misli, to
je nauio ili iskusio i sl. U toku ovih aktivnosti, umetnik koristi svesne
i podsvesne sadraje svoje linosti, koje nije mogue racionalno razdvojiti, kao i svoju intuiciju, imaginaciju i umenost. U tom smislu, kae
Sud, sloboda sadrana u ovom jemstvu, ba kao to je to sluaj sa ostalim
osnovnim pravima, utkana je u ustavnu koncepciju oveka kao odgovornog pojedinca koji je slobodan da se razvija u drutvu.267
razliita miljenja, te zbog toga javna glasila imaju funkciju posrednika izmeu pojedinaca i njihovih izabranih predstavnika. Mediji objavljuju miljenja i zahteve koji nastaju
u javnoj debati, i na taj nain ih prenose organima vlasti, koji su dalje u poziciji da svoje
odluke, ak i u svakodnevnim situacijama, uporeuju sa miljenjem koje o tome preovlauje meu stanovnitvom.
262 BVerfGE 66, 116.
263 U sluaju Blinkfuer iz 1969. godine, Ustavni sud je stao na stanovite da je
cilj slobode tampe da olaka i obezbedi slobodno stvaranje miljenja u javnosti, te da
pozivanje na bojkot protiv odreenog javnog glasila zbog njegovog sadraja i to korienjem dominantnog poloaja na medijskom tritu, predstavlja nedoputenu povredu
ove slobode.
264 1 BvR 1602/07, 1 BvR1606/07, 1 BvR 1626/07.
265 Prvo pravilo iz lana 5, stav 3. Osnovnog zakona izraeno je sledeim reima:
Umetnost i nauka, istraivanje i nastava slobodni su. (prevod: Ljubica Tomi, op. cit.,
p. 12).
266 BVerfGE 30, 173.
267 U sluaju ulinog teatra iz 1984. godine (BVerfGE 67, 213), Ustavni sud je
istakao da nije mogue precizno definisati umetnost, ali da je neophodno zatiti slobodu
112
Odreivanje sadraja i forme umetnike aktivnosti od strane nekog

drugog lica ili drave, navodi dalje Sud, ne bi moglo da proe bez povrede prava na slobodan razvoj kreativnosti umetnika. Sloboda umetnosti
pretpostavlja da je umetnik jedini sudija svog dela. On slobodno odluuje o nainu stvaranja dela, materijalima koje e upotrebiti i tehnikama
upotrebe ovih materijala, a na prvom mestu, o samoj sadrini, odnosno
predmetu svoje aktivnosti. Najzad, autonomija umetnosti, kako Ustavni sud jo naziva ovu slobodu, obuhvata ne samo stvaranje, ve i izlaganje, objavljivanje ili na drugi nain injenje dostupnim umetnikog dela
u javnosti.268
Sa druge strane, ustavno jemstvo iz lana 5. Osnovnog zakona obuhvata i tzv. akademske slobode. Tako, ova garancija odnosi se na aktivnosti koje su usmerene na otkrivanje znanja i njegovo prenoenje drugima.
Za one koji sprovode ove aktivnosti u potrazi za istinom, kae Ustavni sud u sluaju knjige o krivici za Drugi svetski rat iz 1994. godine,269
vai princip autonomne akademske odgovornosti, a ne heteronomne
pravne odgovornosti. Svako ko je akademski aktivan, objanjava Sud,
uiva zatitu od uticaja drave na proces stvaranja akademskog znanja.
Efikasne ili neefikasne aktivnosti, tani ili netani rezultati istraivanja,
mogu biti predmet samo akademske ocene. Tako, akademska sloboda,
zakljuuje Sud, titi i stav manjine, kao i neuspene pokuaje i pogrene
rezultate istraivanja.
umetnosti. Karakteristika umetnikog dela, po miljenju Suda, jeste to da se njegova
sadrina moe po pravilu tumaiti na razliite naine. Osim toga, sadraj umetnikog dela ne vezuje se za njegovu pravnu kvalifikaciju, te se po shvatanju Ustavnog
suda u sluaju Mutzenbacher iz 1990. godine (BVerfGE 83, 130), kao umetnost mora
razumeti na primer i pornografski roman. U tom smislu, kae Sud, ocena drave ili
drugoga u pogledu stila, kvaliteta, sadraja ili efekta koji delo proizvodi u javnosti,
sama po sebi ne moe da utie na karakter ovog dela kao umetnikog. Sa druge strane,
umetniko delo moe na sebe da uzme jednako brojne forme. Tako je u sluaju Straussove karikature iz 1987. godine (BVerfGE 75, 369), Ustavni sud naao da je satirina
karikatura priznata forma umetnikog dela, dok je u sluaju povrede dravne zastave iz
1990. godine (BVerfGE 81, 278), Sud priznao kao umetniko delo kompilaciju proze
i poezije ilustrovane karikaturama i kolaima (v. takoe i druge dve odluke Ustavnog
suda iz iste godine, sluaj povrede dravne himne, BVerfGE 81, 298, i sluaj nacistikih
simbola, BVerfGE 82, 1).
268 V. ve navedenu odluku Ustavnog suda u sluaju ulinog teatra iz 1984. godine
(BVerfGE 67, 213), kao i odluku Saveznog suda u sluaju Marlene Dietrich iz 1999.
godine (BGH 1 ZR 49/97).
269 BVerfGE 90, 1.
113
Osim toga, akademske slobode tite i autonomiju fakulteta, odnosno univerziteta kao institucija. U skoranjoj odluci iz 2008. godine,270
Ustavni sud je raspravljao o doputenosti akta teolokog fakulteta na
osnovu koga je profesor koji je predavao predmet Novi zavet, a koji se
javno odrekao hrianske vere, premeten na predmet Istorija i knjievnost ranog hrianstva. Ustavni sud je stao na stanovite da u sukobu
dva oprena interesa u konkretnom sluaju, pretee potreba zatite prava
crkve kojoj fakultet pripada na sopstveno samoodreenje, kao i prava fakulteta da ouva svoj identitet teolokog fakulteta i ostvari cilj obrazovanja novih teologa.
Nije na dravi koja je nepristrasna u verskim stvarima, da donese
odluku o teolokom uenju pojedinih denominacija, ve je to pitanje na
koje odgovor moe da prui samo verska zajednica kojoj teoloki fakultet pripada. Samoodreenje crkve, kako kae Ustavni sud,271 povezano je
sa pravom fakulteta da izgradi i ouva svoj identitet teolokog fakulteta,
iji je nastavni plan i sfera istraivanja odreena u skladu sa crkvenim
potrebama. Ova funkcija fakulteta da zadovolji potrebe svoje denominacije, zakljuuje Sud, bila bi znaajno ugroena ako bi kljuni predmet u
nastavnom planu predavao profesor koji se javno odrekao veroispovesti
kojoj ovaj fakultet pripada.
Primena pravila o verskim slobodama u oblasti obrazovanja dola
je takoe do izraaja u odluci Ustavnog suda iz 2003. godine,272 koja
se odnosila na pravo uiteljice islamske veroispovesti da u toku nastave
nosi hidab, tradicionalnu maramu kojom se pokriva glava. Sud je zauzeo stav da nametanje radne obaveze uzdravanja od noenja hidaba na
270
1 BvR 462/06.
Institucionalna autonomija crkava i drugih verskih zajednica nije neposredno
zajamena u lanu 4. Osnovnog zakona koji se odnosi na verske slobode. Meutim, u
lanu 140. Osnovnog zakona, kae se da e se u ovoj oblasti i dalje primenjivati pravila
starog tzv. Vajmarskog ustava iz 1919. godine. Tako, u lanu 137. Vajmarskog ustava,
blie je ureen pravni status verskih zajednica, te se u njemu, izmeu ostalog, mogu
proitati sledea pravila:
Ne postoji dravna crkva.
Jemi se sloboda udruivanja u verske zajednice.
Spajanje verskih zajednica na teritoriji Rajha ne podlee nikakvim ogranienjima.
Svaka verska zajednica samostalno ureuje i upravlja svojim poslovima u okviru
granica vaeeg zakona. (prevod: Ljubica Tomi, op. cit., p. 89).
272 2 BvR 1436/02.
271
114
asu, predstavlja povredu verske slobode garantovane lanom 4. Osnovnog zakona.273 Ova obaveza, objanjava Sud, stavlja uiteljicu u poziciju
da odlui da li e da napusti kolu ili e prestati da nosi tradicionalni deo
svoje odee.
Odredbe lana 4. Osnovnog zakona, jeme na sveobuhvatan nain
pravo pojedinca da veruje ili ne veruje u svom privatnom ivotu, ali i
njegovo pravo da javno izrazi svoje versko opredeljenje. U ovu slobodu
spada po miljenju Suda i pravo pojedinca da oblikuje svakodnevno postupanje u skladu sa svojim verskim uverenjima.
Za uiteljicu u konkretnom sluaju noenje hidaba predstavlja samo
ispunjavanje verske obaveze, dok pokoravanje pravilima oblaenja verske zajednice kojoj pripada jeste izraz njene vere. Pravo uiteljice da nosi
hidab u toku nastave zatieno je ustavnim jemstvima, zakljuuje Sud,
zbog toga to sloboda veroispovesti pretpostavlja obezbeivanje prostora
u okviru koga pojedinac moe da izraava svoja verska uverenja i na taj
nain ostvari linu autonomiju.
Ovo pitanje line autonomije u sferi religije, dolo je do izraaja i u
skoranjem sluaju iz 2009. godine,274 u kome je Ustavni sud odluivao
o doputenosti zakonskih odredbi pojedinih federalnih jedinica koje su
omoguavale radnjama da ostanu otvorene i nedeljom, odnosno za vreme
praznika. Sud na prvom mestu konstatuje da ustavna sloboda od rada nedeljom i za vreme praznika ima za cilj obezbeivanje nesmetanog odmora
od rada.275 Istovremeno, kae Sud, ova ustavna pravila utemeljena su u
verskoj, odnosno hrianskoj tradiciji zemlje, te u tom smislu predstavljaju specifine garancije verske slobode.
Sloboda veroispovesti nema samo odbrambenu funkciju, ve namee
i odreene pozitivne obaveze, kao to je obaveza zatite prostora u okviru
koga pojedinac moe da izraava svoja verska uverenja, a time i ostvari
273
Prva dva stava lana 4. Osnovnog zakona, glase:

(1) Neprikosnovene su sloboda vere, savesti, religioznog i ideolokog uverenja.
(2) Jemi se nesmetano ispovedanje vere. (prevod: Ljubica Tomi, op. cit., p. 12).
274 1 BvR 2857/07, 1 BvR 2858/07.
275 Postupak ocene ustavnosti ovih zakonskih odredbi pokrenut je na zahtev pojedinih verskih zajednica, a na temelju odredbe iz lana 139. Vajmarskog ustava, koji se
prema lanu 140. Osnovnog zakona jo primenjuje, a koja glasi: Nedelja i praznici koje
drava priznaje, ostaju zatieni kao dani odmora i duhovnog oporavka. (prevod: Ljubica
Tomi, op. cit., p. 90). Sam Ustavni sud u ovom sluaju kae da je ovo prvi put da se
pred njim postavlja pitanje ustavnih garancija vezanih za nedelju i praznike.
115
autonomnu linost u sferi ideologije i religije. Zbog toga se obezbeivanje odmora nedeljom i u vreme praznika mora razumeti i kao deo slobode veroispovesti zatiene lanom 4. Osnovnog zakona.
Meutim, objanjava Sud, vremenom je ustavna sloboda od rada nedeljom i praznikom u znaajnoj meri izgubila svoj verski, odnosno hrianski karakter. Sekularna funkcija ovih ustavnih garancija sastoji se u
tome to one obezbeuju svakom pojedincu mogunost da izvan procesa
rada zadovolji svoje osnovne ivotne potrebe. Tako, svako uiva pravo da
se nedeljom i za vreme praznika odmori i da ostvari kontakt sa drugima,
da se sam ili sa drugima opusti, da uiva u dokolici, da se rekreira i sl.
U tom smislu, sloboda od rada nedeljom i praznikom, kae Sud, slui
slobodnom razvoju linosti pojedinca u korienju ostalih osnovnih prava
van radnog vremena.
Ovaj sluaj primene principa samoodreenja i slobodnog razvoja
linosti koji usmerava panju i na drutveni kontekst uivanja prava i
sloboda, ilustrativan je primer njihovog korienja u veoma irokoj oblasti pravnih garancija uspostavljanja i razvoja odnosa sa drugim ljudima.
U odluci Ustavnog suda iz 1991. godine,276 kae se da ustavno jemstvo
slobode okupljanja iz lana 8. Osnovnog zakona,277 ima za cilj obezbeivanje pojedincima mogunosti za zajedniko izgraivanje i izraavanje
miljenja. Ovo jemstvo ini moguim planiranu ili spontanu komunikaciju izmeu ljudi, bez meanja drave, kao i izraavanje rezultata ove
komunikacije.
Svaki pojedinac ima pravo da se pridrui skupu. Naravno, objanjava
Sud, to ne znai da se od pojedinca zahteva da podri ideje drugih, ve
on na skupu moe da izrazi i svoje protivljenje, odnosno da kritikuje
miljenja koja su ve izraena. Jedino to onaj koji sebe vidi u opoziciji
prema skupu ne sme initi, jeste da sprei odravanje skupa.
Poseban znaaj ovog jemstva slobode okupljanja po demokratske
procese vidljiv je u vreme predizborne kampanje. U odluci Ustavnog
suda iz 1982. godine,278 koja se odnosila na pitanje doputenosti otre
kritike politikih protivnika na predizbornom skupu, kae se da ustavnu
276
BVerfGE 84, 203.

Prvi stav lana 8. Osnovnog zakona, glasi: Svi Nemci imaju pravo da se okupljaju bez prijave ili dozvole na miran nain i bez oruja. (prevod: Ljubica Tomi, op.
cit., p. 13).
278 BVerfGE 61, 1.
277
116
ulogu uesnika u formiranju politike volje graana iz lana 21. Osnovnog zakona,279 politike partije vre prvenstveno aktivnim ukljuivanjem
u izborni proces, koji je u parlamentarnoj demokratiji najvaniji oblik
formiranja ove politike volje. U periodu predizborne kampanje, objanjava Sud, ovo ustavno pravilo igra odluujuu ulogu u obezbeivanju
slobode izraavanja miljenja. Kritika koju jedna stranka javno iznosi na
raun druge stranke, predstavlja njen doprinos javnoj debati o politikim
stvarima, i time doprinos formiranju miljenja biraa.
Sa druge strane, Ustavni sud je odluivao i o osetljivim pitanjima odnosa izmeu pojedinaca u oblasti pravne zatite braka i porodice. U sluaju iz 2008. godine,280 Sud je raspravljao o ustavnosti odredbe Zakona
o transseksualcima (Transsexuellengezetz, 1980), koja je dozvoljavala licu
koje je promenilo pol da od nadlenog organa zahteva priznanje novog
pola, ali samo pod uslovom da se to lice ne nalazi u braku. Podnosilac
zahteva za ocenu ustavnosti bilo je lice koje je u to vreme ivelo sa svojom
suprugom u branoj zajednici ve 56 godina i koje je sa njom dobilo troje dece. Iako je hirurkim putem promenilo pol, ovo lice nije elelo da se
razvede od svoje supruge zbog toga to je sa njom i nakon ove medicinske
intervencije ostalo u dobrim branim odnosima.
Ustavni sud je zauzeo stav da je ograniavajua zakonska odredba
neustavna. Ova odredba, objanjava Sud, ima za cilj da omogui vrenje ustavom zajamenog prava na samoodreenje polnog identiteta. Ona
obavezuje nadleni organ da na osnovu zahteva lica koje je promenilo
pol, izvri priznanje njegovog novog pola. Meutim, ova odredba odnosi
se samo na lice koje nije u braku, te na taj nain stvara znaajnu prepreku
za ostvarenje prava na priznanje novog pola onom licu koje se nalazi u
braku.
Lice koje u toku braka otkrije ili odlui da prizna svoju transseksualnost i koje se nakon toga podvrgne hirurkoj intervenciji, objaanjava
Sud, nalazi se pred linim izborom ako eli da doe do odluke nadlenog organa o priznanju novog pola, morae da se razvede, a ako zajedno
sa branim drugom eli da ostane u braku, promena pola nee biti pravno priznata.
279 Prvo pravilo upisano u stav 1, lana 21. Osnovnog zakona, glasi: Politike
stranke uestvuju u stvaranju politike volje naroda. (prevod: Ljubica Tomi, op. cit.,
p. 22).
280 1 BvL 10/05.
117
Ako se pak ova situacija posmatra sa stanovita ustavnog jemstva

branih odnosa,281 dalje razmilja Sud, onda se pokazuje da osporena
odredba ima za cilj zatitu klasino shvaene brane zajednice lica razliitog pola. Meutim, prisiljavanjem lica da izae iz braka u cilju dobijanja
priznanja svog novog pola, upravo se napada na strukturalno obeleje
braka kao zajednice ivota. Time se ve zasnovana brana zajednica ostavlja bez pravne zatite, to predstavlja povredu ustavnog jemstva braka.
Zbog toga se osporena odredba stavlja van pravnog prometa, zakljuuje
Sud, a zakonodavac zadrava obavezu da izmeni zakon i to tako to e
omoguiti branim drugovima ili da odre svoj brak ili da ga prevedu u
status registrovane zajednice lica istog pola.
Takoe, Ustavni sud se bavio i pitanjima odnosa roditelja i dece. U
ve navedenom sluaju iz 2003. godine, koji se odnosio na pravo uiteljice da u toku nastave nosi hidab,282 Sud je razmatrao i pitanje da li ovaj
nain njenog oblaenja moe da dovede do povrede prava deteta i roditelja. Prema slovu lana 6, stav 2. Osnovnog zakona,283 roditelji imaju
pravo da podiu i obrazuju svoju decu, i to pravo, zajedno sa jemstvima
slobode religije iz lana 4. Osnovnog zakona, pretpostavlja i slobodu odluivanja roditelja o verskom obrazovanju dece, kao i o pogledima na svet
koji se kod dece izgrauju.
Ovo ustavno jemstvo takoe obuhvata i pravo roditelja da zatite
svoju decu od onih uenja koja oni smatraju pogrenim ili tetnim. S tim
u vezi, Sud priznaje da postoji odreena tenzija izmeu prava uiteljice
da nosi hidab, interesa drave da ostane neutralna u verskim stvarima i
potrebe zatite interesa roditelja da mogu samostalno da odlue o tome
koja verska uenja su prihvatljiva za njihovu decu. Meutim, kae Sud,
analiza moguih oblika povrede interesa roditelja i dece u konkretnom
sluaju, pokazuje da je stvarni rizik od nastanka povrede neznatan.
Sa druge strane, po shvatanju Ustavnog suda, rizik od povrede interesa deteta bio bi veoma izraen ako se ne bi spreila dostupnost pornografske literature deci. U sluaju iz 1990. godine,284 Sud kae da zatita
281
Stav 1, lana 6. Osnovnog zakona, glasi: Brak i porodica uivaju posebnu zatitu drave. (prevod: Ljubica Tomi, op. cit., p. 12).
282 2 BvR 1436/02.
283 Prvo pravilo upisano u stav 2, lana 6. Osnovnog zakona, izraeno je sledeim
reima: Nega i vaspitanje dece jeste prirodno pravo i prioritetna dunost roditelja. (prevod: Ljubica Tomi, op. cit., p. 12).
284 BVerfGE 83, 130.
118
dece od pornografije ima ustavni karakter, pre svega na osnovu garancija

sadranim u lanu 6, stav 2. Osnovnog zakona. Pravo roditelja da podiu
i obrazuju svoju decu, obuhvata i pravo da donesu odluku o tome koju
literaturu njihova deca itaju.
Meutim, kae Sud, zatita dece neposredno se oslanja i na garancije
upisane u prva dva lana Osnovnog zakona. Dete ima pravo da slobodno
razvija svoju linost. Zbog toga mu se mora obezbediti zatita i pomo
u cilju njegovog razvoja u linost odgovornu za sebe u okviru drutvene
zajednice u kojoj ivi. Ova dvostrana obaveza, zakljuuje Sud, odnosi se
i na zatitu dece od seksualnih opasnosti, kao i na seksualnu edukaciju
mladih.285
U jednom od poslednjih sluajeva u oblasti odnosa roditelja prema
detetu iz 2008. godine,286 Ustavni sud je raspravljao o doputenosti novanog kanjavanja oca koji nije hteo da via svoje dete. Radilo se o licu
koje je ve bilo oenjeno i koje je ivelo sa suprugom i njihovo dvoje maloletne dece. Iz vanbrane veze sa drugom enom on je dobio sina, koga
je priznao i za ije je izdravanje redovno izdvajao odreenu sumu novca.
Meutim, on nikad nije eleo da ostvari lini kontakt sa sinom, jer bi to
po njegovoj tvrdnji neizbeno dovelo do kraha njegove brane zajednice.
Uz to, u sudskom postupku koji je protiv njega pokrenut, on je tvrdio
da se ne osea povezanim sa sinom za koga je rekao da je roen protivno
njegovoj izriitoj volji. I pored toga, sud je ovo lice kaznio sa 25.000 eura
zbog izbegavanja roditeljske obaveze.
Odluujui o doputenosti kazne u konkretnom sluaju, Ustavni
sud navodi da je obaveza roditelja da odravaju vezu sa svojom decom
propisana lanom 1684. Nemakog graanskog zakonika, ali da se istovremeno radi i o ustavnoj obavezi roditelja na osnovu stava 2, lana 6.
Osnovnog zakona. Dete ima ustavom zajameno pravo na staranje od
strane njegovih roditelja.
Pravno obavezivanje oca vanbranog deteta da odrava vezu i brine
o svom sinu, jeste povreda njegovog prava linosti. Meutim, kae Sud,
ovo ogranienje prava roditelja po pravilu je doputeno zbog zatite interesa samog deteta, a pre svega, zbog toga to je ovaj kontakt sa roditeljem
od velikog znaaja za njegov razvoj.
285 O obavezi zatite mladih od propagiranja ideja koje se ne mogu prihvatiti sa
stanovita principa dostojanstva linosti i slobode oveka, a naroito nacistike ideologije, Ustavni sud je govorio u svojoj odluci iz 1994. godine (BVerfGE 90, 1).
286 1 BvR 1620/04.
119
Meutim, u konkretnom sluaju, kanjavanje oca koji odbija da vidi

svog sina ne moe da ostvari cilj zatite interesa deteta. Prinudno izvrenje
obaveze roditelja pod pretnjom novanog kanjavanja, objanjava Sud,
ne bi bilo u najboljem interesu deteta jer bi dovelo do odnosa u kome je
otac prilikom susreta sa sinom samo fiziki, a ne i emocionalno prisutan,
to bi dalje kod deteta stvorilo oseaj odbaenosti, a samim tim i veliku
opasnost od povrede njegovih emocija i oseaja samopotovanja sopstvene linosti.287
Najzad, Ustavni sud je takoe 2008. godine raspravljao i o pitanju
ustavnosti inkriminacije dobrovoljnog seksualnog odnosa izmeu brata i
sestre.288 Jedan od aspekata ovog odnosa izmeu bliskih srodnika, odnosi
se i na pitanje doputenosti ograniavanja njihovog prava na seksualno
samoodreenje. Po shvatanju Suda, kanjavanje za krivino delo incesta
predstavlja doputeno ogranienje seksualne slobode.
Ova inkriminacija je neophodno potrebna u cilju zatite postojeih
branih i porodinih odnosa, kao i spreavanja tete po potomstvo koja
moe nastati iz ovog odnosa. Sa druge strane, kae Sud, zabrana incesta
odnosi se na usko odreen seksualni odnos izmeu dva bliska srodnika,
te se tako ova lica u pogledu izbora seksualnih partnera ne stavljaju u
bezizglednu poziciju koja bi bila nekompatibilna sa stanovita obaveze
potovanja ljudskog dostojanstva.
e) Zakljuna razmatranja
Praksa Ustavnog i Saveznog suda pokazuje da gotovo nema posebne
ustavne garancije koja je ostala van domaaja lanova 1. i 2. Osnovnog
zakona. Vrenje prava i sloboda upisanih u ustavni katalog ljudskih prava
neposredno se u praksi najviih nemakih sudova vezuje za primenu principa slobodnog razvoja linosti i samoodreenja pojedinca, kao i principa nepovredivosti ljudskog dostojanstva. Na ovaj nain, u pravoj mrei
287
Odnosi roditelja i njihove dece bili su u sreditu panje najviih nemakih sudova i u sluajevima kada je ovaj odnos kao deo njihovog privatnog ivota bio predmet
medijskog izvetavanja. V. tako sluaj erke koja je putem medija govorila o tome kako
ju je otac seksualno zlostavljao iz 1998. godine (1 BvR 131/96), kao i sluaj navoenja
u medijima da je podnosilac predstavke erka teroristkinje Ulrike Meinhof iz 2006.
godine (BGH VI ZR 45/05).
288 2 BvR 392/07.
120
isprepletanih apstraktnih principa i posebnih pravila, izgraena je sveobuhvatna konstrukcija zatite slobode pojedinca.
Dva su osnovna obeleja ove sofisticirane graevine. Prvo, temeljni
pravni principi i posebna pravila nikad se ne koriste na isti, jednoobrazan nain, to ukazuje na to da je njihov meusobni odnos veoma sloenog karaktera. Tako, u konkretnim sluajevima, ustavni principi se nekad
koriste samostalno, ali mnogo ee u vezi sa drugim pravilima koja se
odnose na garancije pojedinih prava i sloboda. Nekad se sami principi
koriste radi stvaranja novih prava i sloboda, a nekad kao sredstvo dopunske zatite onih prava i sloboda koja su ve sadrana u tekstu Osnovnog
zakona ili posebnih zakona. U nekim sluajevima dominira samo jedan
princip, u drugim sluajevima koriste se istovremeno vie principa.
Nekad se ini da sudovi razumeju tri principa kao samostalna, a nekad kao norme koje proizlaze jedna iz druge. U sluaju Marlene Dietrich
iz 1999. godine,289 Savezni sud kae da je opte pravo linosti priznato
kao ustavno pravo zajameno lanovima 1. i 2. Osnovnog zakona, te da
ono garantuje zatitu dostojanstva oveka i prava na slobodan razvoj linosti. Slino tome, jo u sluaju Herrenreiter iz 1958. godine,290 Savezni
sud navodi da svetost ljudskog dostojanstva i slobodan razvoj linosti koji
su zatieni lanom 1. Osnovnog zakona, moraju biti priznati i kao opte
pravo linosti.291
Ovaj sloen odnos izmeu pravila i principa, koji se esto shvataju kao slojevi istog normativnog poretka i koji se po potrebi i u skladu sa okolnostima sluaja mogu pravno aktivirati samostalno ili zajedno
sa ostalima, neposredno upuuje na drugo obeleje ustavne konstrukcije ljudskih prava, a to je njena celovitost. Celovitost pak reima zatite
ljudskih prava u Nemakoj potie od iste osnovne ideje, a to je ideja o
slobodi oveka.292 U skladu sa ve pokazanom sloenou pravnog siste289
BGH 1 ZR 49/97.
BGHZ 26, 349.
291 U daljem tekstu odluke Suda, kae se da Osnovni zakon garantuje sveobuhvatnu zatitu linosti i priznaje ljudsko dostojanstvo i pravo na slobodan razvoj
linosti kao temeljnu vrednost.
292 U tom smislu, Robert Alexy zauzima stav da ustavno pravo Nemake ne garantuje samo posebna prava pojedinca, kao to je sloboda izraavanja miljenja, ve i
opte pravo na slobodu (op. cit., p. 223224). On objanjava da je pozicija Ustavnog
suda u vezi sa garancijama opteg prava na slobodu pojedinca jednako vrsta jo od
sluaja Elfes. Alexy kae da je Ustavni sud do danas ostao na istom stavu da se sloboda
290
121
ma u ovoj oblasti, ideja o slobodi oveka izraava se u odlukama najviih

sudova na razliite naine, ali je u njima uvek prisutna.293
Tako, nemaki sudovi su ve u svojim ranim odlukama iz druge polovine pedesetih godina, insistirali na tome da Osnovni zakon obezbeuje
zatitu slobodi pojedinca. U odluci Ustavnog suda u sluaju Elfes iz 1957.
godine,294 kae se da je Osnovni zakon izgradio poredak koji je okrenut
odreenim vrednostima i koji ograniava javnu vlast. Ovaj poredak, nastavlja Sud, garantuje nezavisnost, samoodreenje i dostojanstvo oveka u
okviru politike zajednice u kojoj on ivi.295
Godinu dana kasnije, Ustavni sud u sluaju Luth,296 govori o tome
da je osnovni cilj ustavnih garancija zatita sfere slobode pojedinca. Neposredno se oslanjajui na ideju o poretku koji je okrenut odreenim
vrednostima, Sud kae da se radi o ustavnom aksiomu koji se primenjuje u celom pravnom sistemu i koji je usmeren na jednu taku, a to je
sloboda oveka da se razvija u drutvu.
Najzad, samo mesec dana nakon donoenja odluke u sluaju Luth,
Savezni sud daje svoju interpretaciju stava Ustavnog suda. Tako se u sluaju Herrenreiter,297 kae da lanovi 1. i 2. Osnovnog zakona tite ono
to se naziva koncept ljudske linosti. Sud se ne koristi reima ustavni aksiom, ali zato oznaava ljudsku linost kao nad-pravnu, osnovnu
vrednost pravnog poretka, te istie da prva dva lana Osnovnog zakona
tite unutranji domen linosti, koji predstavlja osnov za dalje slobodno i
odgovorno samoodreenje pojedinca.
Meutim, najvii nemaki sudovi nisu zadrali svoju panju samo na
izrazu, odnosno na formi ideje o slobodi oveka, ve su direktno govorili
i o njenoj sadrini. Tako se u odluci Ustavnog suda u sluaju Elfes kae
razvoja linosti mora tumaiti u najirem moguem smislu, kao opte pravo na slobodu.
Najzad, hrabrost Ustavnog suda da zauzme ovako irok stav, uprkos brojnim osporavanjima u pravnoj teoriji, on metaforiki uporeuje sa inom hvatanja bika za rogove.
293 Alexy smatra da upravo ideja o optem pravu na slobodu omoguava uklapanje naoko divergentnih odluka Ustavnog suda u konzistentnu i loginu celinu (op. cit.,
p. 236).
294 BVerfGE 6, 32.
295 U nastavku teksta ove odluke, Sud izjednaava ustavom zatienu sferu razvoja
linosti sa nepovredivim poljem ovekove slobode (ibid).
296 BVerfGe 7, 198.
297 BGHZ 26, 349.
122
da se iz prva dva lana Osnovnog zakona izvodi garancija opteg prava na

slobodu aktivnosti, koju bi trebalo shvatiti kao slobodu oveka da ini ili
ne ini ono to eli.298
Ova sadrina opteg prava na slobodu aktivnosti dodatno je precizirana u odluci Ustavnog suda iz 1989. godine.299 U njoj se kae da sveobuhvatan karakter ustavne garancije opteg prava na slobodu aktivnosti,
pretpostavlja zatitu svakog oblika aktivnosti, bez obzira na njen znaaj u
kontekstu slobodnog razvoja linosti pojedinca.300
Sloboda aktivnosti tako se manifestuje u dva posebna vida, kao sloboda da se neto ini ili da se ne ini, na primer da se javno govori ili ne
govori, da se pristupi verskoj zajednci ili da joj se ne pristupi, da se sklopi
brak ili da se ostane van braka, da se dozvoli ili ne dozvoli objavljivanje
fotografija iz privatnog ivota i sl.
Ova pojmovna dihotomija nije bitno udaljena od onog razumevanja
slobode pojedinca koje se oslanja na ideju o linoj autonomiji. Naime,
ako se apstrahuje od dva oblika manifestacije slobode aktivnosti, ili ako
se od ova dva oblika pojmovno krene jedan korak unazad, ka pojedincu
koji donosi odluku o tome da li e preduzeti neku aktivnost ili se od nje
suzdrati, onda se stie do ideje o autonomiji linosti, kao samom sreditu slobode pojedinca.
Autonomija linosti pretpostavlja pravo oveka da samostalno donese
odluku o pitanju koje je vezano za njegovu egzistenciju. U tom smislu,
autonomija pojedinca nuno obuhvata i njegovo pravo da uini ili ne
uini ono o emu je ve doneo odluku.
298
BVerfGE 6, 32. Robert Alexy smatra da je ovim stavom Ustavnog suda odreena sadrina one ideje slobode oveka koju on skraeno formulie kao opte pravo na
slobodu (op. cit., p. 223 i dalje). Izraz pravo na slobodu trebalo bi pak tumaiti u
kontekstu opte analitike teorije prava, iju osnovu po njemu ini trostruka podela na
pravo na neto, slobodu i pravnu mo (ibid., p. 120 i dalje).
299 1 BvR 921/85.
300 U odluci Suda se dalje kae da sveobuhvatna zatita slobode aktivnosti ima
vanu funkciju osiguranja line slobode, te da bi svaki pokuaj suavanja sfere zatite
upuivanjem na vrednost odreene aktivnosti, vodio gubitku slobode pojedinca.
Suprotstavljajui se odluci veine, sudija Grimm istie da se aktivnost jahanja konja u prirodi, koja je dala povod za preciziranje sadrine opteg prava u konkretnom
sluaju, ne moe smatrati kao aktivnost pojedinca koja uiva ustavnu zatitu. On kae
da se ova pravna garancija moe odnositi samo na one aktivnosti koje imaju nesumnjiv
znaaj za razvoj linosti pojedinca.
123
Kao to je ve pokazano u analizi odluka Ustavnog i Saveznog suda,

ideja line autonomije u sebe smeta sva tri principa na kojima se temelji
koncept ljudske linosti: dostojanstvo, samoodreenje i slobodan razvoj.
Pre svega, u odlukama najviih sudova termin autonomija koristi se naizmenino sa terminom samoodreenje. Dva termina se zbog toga mogu
smatrati kao sinonimi koji nose isto znaenje.301
Slobodan razvoj linosti, sa druge strane, predstavlja formalnu ustavnu garanciju upisanu u lan 2. Osnovnog zakona, iz koje je sudska praksa
izvela opte pravo linosti, a zajedno sa njim i princip samoodreenja.
Meutim, princip samoodreenja primenjuje se i van oblasti obuhvaene
optim pravom linosti, i to naporedo sa principom slobodnog razvoja
linosti. U odlukama najviih sudova se stoga ne moe nai opravdanje za
stav da su dva principa odvojena jedan od drugog, ili da se sfera njihovog
prostiranja ne poklapa.
Najzad, nepovredivost ljudskog dostojanstva se u nemakom pravu
razume kao ustavna garancija koja je komplementarna drugim posebnim
pravima i slobodama, ali takoe i kao nerazdvojivi deo opte slobode
pojedinca. Prema tzv. formuli ljudske prirode, kako glasi naziv za ovo
shvatanje najviih sudova koje se sree u pravnoj teoriji, princip ljudskog
dostojanstva utemeljen je u razumevanju oveka kao intelektualnog i moralnog bia sposobnog za slobodno samoodreivanje i razvijanje sopstvene linosti.302 U tom smislu, ini se da je opravdano precizirati da se
301
Interesantno je da je Evropski sud za ljudska prava u sluaju Preti protiv Ujedinjenog Kraljevstva (No 2346/02, 29/04/2002), neposredno izbegao korienje rei samoodreenje umesto rei autonomija. Povodom zahteva podnosioca predstavke da se
prizna da pravo pojedinca na samoodreenje ukljuuje i njegovo pravo da okona ivot,
u odluci se kae da iako prethodna praksa nije ustanovila da je pravo na samoodreenje kao
takvo sadrano u lanu 8. Konvencije, Sud smatra da je pojam line autonomije znaajan
princip na osnovu koga se vri tumaenje njenih garancija.
302 V. tako Robert Alexy, op. cit., pp. 233234. Alexy koristi upravo formulu
ljudske prirode da bi odbranio ideju o optem pravu na slobodu, v. tako ibid., pp.
232236. Slino razumevanje mesta ljudskog dostojanstva u ideji slobode oveka, izraava Ronald Dworkin. Iako se pojam dostojanstva ne koristi u amerikom pozitivnom
pravu na sveobuhvatan nain kao to se to ini u Nemakoj, Dworkin ipak insistira na
stavu da nepovredivost ljudskog dostojanstva zauzima vano mesto u ustavnom sistemu
zemlje, ali i u optoj politikoj kulturi, te dodaje:
Od najvieg znaaja za ovu kulturu je verovanje u ljudsko dostojanstvo: u to da
ljudi imaju moralno pravo i moralnu odgovornost da se za sebe suoe, odgovarajui
na sopstvene naloge savesti i ubeenja, sa osnovnim pitanjima koja se odnose na znaenje i vrednost njihovog ivota (op. cit., p. 111).
124
principi samoodreenja i ljudskog dostojanstva ne mogu fenomenoloki

odvojiti jedan od drugog, jer u svojim konkretnim pravnim manifestacijama proizlaze jedan iz drugog, oslanjaju se jedan na drugog, odnosno
obuhvataju jedan drugog.
Ideju o tome da je ljudsko dostojanstvo sastavni deo slobode oveka,
razvio je jo Immanuel Kant. Antropoloki objanjen samosvojan podsticaj uma oveka da se odmetne od glasa prirode i okua u prvom slobodnom izboru, kao i razvijanje njegovih sposobnosti da sam bira svoj
ivotni put, doveli su po Kantu oveka do razumevanja samog sebe kao
jedine svrhe svog postojanja.303
Ovaj prelazak iz stanja pod starateljstvom prirode u stanje
slobode,304 uputio je oveka dalje na shvatanje da su i drugi ljudi takoe sami sebi svrha. Priznanje ove jednake slobode svih, dovelo je pak
nuno do dobrovoljnog ogranienja slobode svakog oveka pojedinano, to predstavlja uslov za stvaranje drutva,305 u kome ljudi ostaju slobodni na taj nain to jedan prema drugome istiu isti zahtev, a naime
da budu priznati kao svrha sami sebi, a ne kao sredstvo za ostvarenje
ciljeva drugih.306
Istu ideju o slobodi oveka, linoj autonomiji, ili nepovredivom domenu ivotnih planova, koja u sebi obuhvata sva tri principa, saeto je u
novije vreme izrazio i Jurgen Habermas sledeim reima:
303 Imanuel Kant, Nagaanja o poetku istorije oveanstva, prevod Olga afarik,
u knjizi Um i sloboda, Spisi iz filozofije istorije, prava i drave, 1974, p. 73.
304 Na ovom mestu u tekstu moe se neposredno stei uvid u Kantov stav da
upravo sloboda sutinski izdvaja oveka od njegove okoline. On kae da prelazak u stanje slobode nije nita drugo do prelazak iz sirovosti jednog isto ivotinjskog stvorenja u
ovetvo, iz dupka instinkta, pod vostvo uma (ibid., pp. 7576).
305 U drugom tekstu, Kant upuuje na neogranienu slobodu oveka izvan drutvene zajednice i kae da ulaskom u drutvo ovek naputa svoju brutalnu slobodu
(Imanuel Kant, Ideja opte istorije usmerene ka ostvarenju svetskog graanskog poretka,
prevod Duica Gutea, u knjizi Um i sloboda, Spisi iz filozofije istorije, prava i drave,
1974, p. 35).
306 Ibid., p. 75. Slino tome, jo je krajem XVII veka, John Lock u svom delu
Two Treatises of Government (II knjiga, 2. poglavlje, 6), istakao: ...ne moe se pretpostaviti neka takva podreenost meu nama koja nas moe ovlastiti da unitimo jedan
drugog, kao da smo stvoreni drugome za upotrebe, kao to nie vrste stvorenja jesu za
nau. Celokupna dela Johna Locka dostupna su na sledeoj internet adresi: http://
oll.libertyfund.org/index.php?option=com_staticxt&staticfile=show.php%3Fperson=
131&Itemid=28.
125
Ideja pravednog drutva povezana je sa obeanjem emancipacije i ljudskog dostojanstva. Distributivni aspekt jednakog pravnog poloaja i jednakog tretmana... je jednostavno ono to se izvodi iz univerzalnog karaktera prava koje garantuje slobodu i integritet svakome. Normativni
klju je autonomija... U pravnoj zajednici, nijedan nije slobodan sve
dok se sloboda pojedinca moe kupiti ugnjetavanjem drugoga.307
307
Jurgen Habermas, op. cit., p. 418.
III
PRAVO LJUDSKIH PRAVA
III
PRAVO LJUDSKIH PRAVA
Istraivanje koje je preduzeto pokazuje da je mogue izgraditi pojam
ljudskih prava u okviru jedinstvenog pravnog poretka. Ovaj pojam funkcionalan je u svom normativnom aspektu, jer ga je mogue primeniti u
svakodnevnom pravnom ivotu, ali i u svom teorijskom aspektu, jer se
zasniva na jedinstvenoj sveobuhvatnoj ideji.
Meutim, pravu ljudskih prava nije stalo samo do utvrivanje temeljnog pojma ljudskih prava. Da bi se pravni reim uivanja i zatite
ljudskih prava uinio delotvornim, nije dovoljno razumeti na ta se svode prava i slobode, odnosno koji je njihov zajedniki imenitelj, ve je
potrebno odrediti i opta pravila koja se vezuju za praktino korienje
pojedinih pravnih garancija.
Tri grupe ovih optih pravila obezbeuju neophodan normativni
okvir za efikasno uivanje ljudskih prava. Prva grupa pravila odnosi se
na definisanje sadrine pojedinih prava i sloboda. Pojedinac naime moe
imati izvesnost u pogledu mogunosti uivanja svojih prava samo ako
zna, ili moe da sazna, na ta ga pravne garancije ovlauju, odnosno koja
je sadrina ovlaenja koja su u ove garancije upisana. U tom pogledu, od
izuzetne pomoi je ono to se naziva katalog ljudskih prava, jer on prua
mogunost svakome da se upozna sa nazivom i sadrinom prava ili slobode, kao i sa pravnom snagom njihovih garancija.
Druga grupa pravila vezuje se za odreivanje beneficijara, odnosno
korisnika prava ili slobode. Obino se kae da su beneficijari ljudskih prava svi ljudi. Meutim, u veem broju sluajeva se pokazuje da se uivanje
odreenih prava i sloboda ne vezuje za sve, ve samo za pravom posebno
odreen krug lica. Pravo ljudskih prava odgovara na ovo pitanje o tome
ko se smatra beneficijarom pojedinih pravnih garancija.
Najzad, trea grupa pravila upuuje na krug onih lica na iju adresu
je poslata pravna norma koja sadri obavezu potovanja ljudskih prava.
130
Pravo ljudskih prava
Kao i kod odreivanja kruga beneficijara, i adresati se mogu razlikovati u

pogledu obaveze koju imaju prema pravima i slobodama drugih, dakle,
prema tome da li su svi ili samo neki u ovoj obavezi, ali i prema tome
koja je to vrsta obaveze koja pojedinim adresatima pripada.308
1. Katalog ljudskih prava

Kad se kae ljudska prava, onda se misli na vei broj pojedinanih
prava i sloboda koje su po pravilu sadrane u odreenom pravnom dokumentu. Ova vrsta liste ljudskih prava, ili katalog prava i sloboda kako
se ona jo naziva, u dananje vreme potie, pre svega, iz meunarodnih
konvencija i drugih akata.309 Iz perspektive domaeg pravnog poretka,310
najpoznatiji od ovih dokumenata jesu Opta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima iz 1948, Meunarodni pakt UN o graanskim i
politikim pravima i Meunarodni pakt UN o ekonomskim, socijalnim
i kulturnim pravima, oba iz 1966, kao i Evropska Konvencija o ljudskim
pravima iz 1950.311
Meutim, razvijene liste ljudskih prava sadre i domai izvori prava,
a pre svega ustavni tekstovi. Ustav Srbije iz 2006. godine, gotovo polovinu od ukupno 206 lanova, posveuje materiji ljudskih prava. U taj
deo ustavnog teksta uneta je i lista ustavom zajamenih prava i sloboda.
308
Ove tri grupe pravila zajedno ine funkcionalno jedinstven pravni reim uivanja ljudskih prava koji se moe koristiti u relanom pravnom ivotu. Pravno-teorijski
posmatrano, jo je John Austin tvrdio da pojam graanskih sloboda podrazumeva trostrani odnos: suverenu vlast koja stvara pozitivno pravo putem kojeg se dodeljuju prava
i nameu obaveze, zatim lice ili lica kojima je pravo dodeljeno, kao i lice ili lica kojima
je nametnuta obaveza potovanja ovog prava (op. cit., pp. 279281).
309 V. o tome Tomas Burgental, Meunarodna ljudska prava, 1997.
310 V. sveobuhavtnu zbirku meunarodnih dokumenata o ljudskim pravima u
knjizi Meunarodno javno pravo, zbirka dokumenata, priredili Vidan Hadi-Vidanovi,
Marko Milanovi, 2005.
311 Osim njih, Srbija je potpisala i ratifikovala i druge brojne dokumente u oblasti
ljudskih prava. Meu poslednjim ratifikovanim meunarodnim dokumentima je i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom UN, kao i Revidirana Evropska socijalna povelja Saveta Evrope iz 2009. godine. Uopte o zakljuivanju i ratifikaciji meunarodnih
ugovora, v. kod Vladimir uri, Ustav i meunarodni ugovori, 2007.
Katalog ljudskih prava
131
Skoro sedamdeset lanova Ustava sadri jemstva ljudskih prava, od kojih

najvei broj navodi po nekoliko razliitih garancija u jednom lanu.312
Osim ovog opteg, odnosno centralnog kataloga prava i sloboda u
nacionalnom zakonodavstvu, liste ljudskih prava sadre i posebni zakonski tekstovi, na primer zakoni u oblasti slobode tampe, odnosno medijskog prava, branog i porodinog prava, radnog prava, zatite prirodne
sredine i sl. Posebno brojnu listu ljudskih prava sadre procesni zakoni
koji ureuju pravni poloaj lica koja se nalaze u postupku pred organom
javne vlasti. Meu njima se u domaem zakonodavstvu istie Zakonik o
krivinom postupku sa veim brojem specifinih pravnih garancija lica
lienog slobode, odnosno lica protiv koga se vodi krivini postupak.
Sve ove liste prava i sloboda koje se vezuju za odreeni pravni poredak,
bilo da potiu iz meunarodnog prava ili iz ustava i drugih domaih propisa, tek zajedno odreuju sadrinu pozitivnopravnog kataloga ljudskih prava. Zbog toga je konana lista ljudskih prava u jednom pravnom poretku
jedinstvena i uvek se razlikuje od kataloga ljudskih prava koji je izgraen u
drugom pravnom poretku. Nema dva ista kataloga ljudskih prava.
Rasprava o katalogu ljudskih prava trebalo bi da se usmeri na etiri
posebne teme. Prva bi se odnosila na istorijski razvoj, odnosno irenje
liste zatienih prava i sloboda. Druga bi upuivala na pitanje o podeli
ljudskih prava, a trea bi trebalo da bude posveena analizi ciljeva radi
ijih ostvarenja se sastavlja lista ljudskih prava. Najzad, etvrta tema bi se
odnosila na opta pravna pravila koja se vezuju za katalog ljudskih prava.
a) Prvi sveobuhvatni katalozi ljudskih prava

Ako se baci pogled na kataloge ljudskih prava u istorijskoj perspektivi, a posebno one koji su nastali u toku prethodna dva veka, lako se uoava kontinuirani razvoj, odnosno irenje spiska zatienih prava i sloboda.
Prvi dokumenti o ljudskim pravima mogli su stati na jedan list papira i
danas njihove uramljene kopije ukraavaju zidove kancelarija profesora,
sudija, advokata i aktivista nevladinog sektora.313
312 Na primer lan 33. Ustava, definie ak sedam posebnih prava lica protiv koga
se vodi postupak utvrivanja krivine odgovornosti.
313 Tekstovi ranih pravnih dokumenata o ljudskim pravima na srpskom jeziku,
objavljeni su u knjizi Temelji moderne demokratrije, op. cit.
132
Savremeni pak pravni dokumenti o ljudskim pravima esto su sabrani u posebna odeljenja specijalizovanih pravnih biblioteka. Nepregledno
mnotvo meunarodnih dokumenata, kao i nacionalni izvori prava, nude
nam beskrajan spisak prava i sloboda koje uglavnom nisu bile poznate
pravniku koji je iveo pre vie od 200 godina.
Dva se pravna dokumenta mogu smatrati pravim modernim katalozima ljudskih prava. Prvi nosi naziv Deklaracija prava oveka i graanina
i predstavlja krunu Francuske revolucije iz 1789. godine. Drugi je poznat
pod nazivom Povelja o pravima (The Bill of Rights), dokument koji
sadri prvih deset amandmana na Ustav Sjedinjenih Amerikih Drava
usvojenih 1791. godine.
Deklaracija prava oveka i graanina broji ukupno 17 lanova, od
kojih veina sadri samo jednu reenicu. Verovatno najpoznatije jemstvo
Deklaracije koje je upisano ve u prvoj reenici prvog lana, glasi:
Ljudi se raaju i ive slobodni i jednaki u pravima.314
Nakon ovog fundamentalnog principa slobode i jednakosti, u tekst
Deklaracije upisana su i druga prava, a pre svega pravo svojine, line sigurnosti i sloboda otpora ugnjetavanju kao prirodna i nezastariva prava
oveka. Takoe, u Deklaraciju su upisane i garancije politikog suvereniteta svih koji ive u drutvu, odnosno cele nacije, garancije predstavnike
demokratije, kao i principa podele vlasti i vladavine prava.
Ovaj dokument na neobino moderan nain nabraja i ostala zajamena prava i slobode i odreuje njihovu sadrinu. Tako su u Deklaraciji svoje mesto nala pravila o pravima lica protiv koga se vodi
krivini ili drugi postupak, a posebno pravilo o pretpostavljenoj nevinosti ovog lica, zatim pravila o slobodi uverenja i slobodi izraavanja,
kao i pravila o pravu na kontrolu rada organa vlasti, ukljuujui i pravo
da se zahteva od svakog javnog slubenika da poloi raun o svom
upravljanju.315
Gotovo u isto vreme, sa druge strane Atlantskog okeana, Amerika revolucija dolazi do svog kataloga ljudskih prava, do Amandmana na
Ustav SAD. Jo 4. jula 1776. godine u Filadelfiji, predstavnici amerikih
314
Prevod: Pavle Nikoli, ibid., p. 137.

Vie o donoenju i sadrini Deklaracije, kao i upuivanje na dalju literaturu v.
kod Olga Popovi, Deklaracija prava oveka i graanina, ibid., pp. 141150, i Marsel
Goe, Prava oveka, u knjizi Franois Fureta i Mone Ozouf, op. cit., pp. 815825.
315
133
kolonija izglasali su Deklaraciju o nezavisnosti, u koju su, i to na samom

poetku teksta, upisali sledee rei:
Mi smatramo oiglednim istinama da su ljudi stvoreni jednaki, i da ih
je njihov Tvorac obdario neotuivim pravima meu koje spadaju ivot,
sloboda i traganje za sreom.316
Petnaest godina kasnije, ove rei su razvijene u sveobuhvatan katalog
prava. Ustav SAD je najstariji ivi ustav na svetu, iji sastavni deo ine ustavni amandmani kojima se definiu pojedina prava i slobode. Prvih deset
ustavnih amandmana usvojeno je 1791. godine i oni su poznati pod nazivom The Bill of Rights.317 Nakon njih, u kontinuitetu od dva veka, usvajani su drugi amandmani kojima se dalje irilo polje slobode pojedinca.318
Amandman I imenuje slobodu izraavanja i slobodu religije kao takozvane prve slobode. Zatim se navode i ostala prava: pravo na dranje
oruja i organizovanje u odbrambene formacije, tzv. milicije, garancije
koje se vezuju za nepovredivost doma, ukljuujui i slobodu od ulaska
vojnika u dom, kao i za slobodu od pretresa i zaplene stvari, prava lica
protiv koga se vodi krivini postupak, grupa procesnih prava, a posebno
pravo na porotu, sloboda od prekomernog, surovog ili drugog neopravdanog kanjavanja, kao i opta sloboda od uskraivanja prava koja ustavom nisu eksplicitno zajamena.319
316
Citirano prema prevodu na srpski jezik objavljenom u knjizi Temelji moderne

demokratije, op. cit., p. 107.
317 U knjizi pod naslovom The Complete Bill of Rights, the Drafts, Debates, Sources, and Origin (edited by Neil H. Cogan, 1997), sakupljeni su svi pisani materijali
relevantni za formulisanje svakog od prvih deset amandmana, ukljuujui i izvode iz
novinskih tekstova koji sadre najznaajnije delove rasprave koja se u javnosti vodila o
sadrini ustavnih garancija ljudskih prava.
318 V. tekst Deklaracije o nezavisnosti, Ustava SAD, kao i svih ustavnih amandmana na sledeoj internet adresi: http://www.archives.gov/exhibits/charters/charters.html.
319 U ranim politikim zajednicama Amerike, bilo je primera i opirnijih i modernijih kataloga ljudskih prava od onog koji je sadran u tekstu ustavnih amandmana.
Verovatno najneobiniji katalog sadravao je pravni dokument pod nazivom The Massachusetts Body of Liberty iz 1641. godine, koji je predstavljao zbirku pravila vezanih za
pravni poloaj pojedinca u odnosu prema javnoj vlasti, zatim u odnosu prema crkvenim
vlastima kao i u odnosu prema drugim ljudima.
Iako je pravna forma ovog dokumenta veoma slina formi ostalih tadanjih anglosaksonskih zakona, na samom poetku teksta se veoma jasno istie namera prikupljanja
svih pravila koja se mogu odnositi na slobode pojedinca u komonveltu ili plantai
kolonista u Massachusettsu, kako se njihova zajednica tada jo nazivala, a zatim se u
134
sveanoj formi, religiozno i saglasno, objavljuje i potvruje da se radi o veitom

pravno-obavezujuem tekstu kojim se obezbeuju slobode ljudi u odnosu na crkve i
graansku dravu.
Ovaj tekst moe se stoga oznaiti kao pravi moderan ustavni dokument koji u vie
od sto odredbi sadri sveobuhvatan katalog prava i sloboda. U prvoj njegovoj odredbi
ustanovljava se princip legaliteta kanjavanja, a zatim se u drugoj odredbi potvruje da
sva lica pod jurisdikcijom javne vlasti uivaju ista prava. U odnosu prema organima vlasti,
garantuje se zatita privatne svojine, sticanje poslovne sposobnosti sa 21. godinom ivota,
pravo na lov i ribolov, sloboda okupljanja, govora i podnoenja predstavki organima vlasti, zatim sloboda od protivpravnog zatvaranja, moderna procesna prava, kao to je pravo
na pravino suenje, potovanje principa ne bis in idem, zatita od muenja u cilju pribavljanja dokaza, ukljuujui i slobodu od samooptuivanja, pravo na albu, sloboda od
neovenog kanjavanja, a zatim i grupa izbornih prava, ukljuujui i pravo na redovan
godinji izbor predstavnika javne vlasti. U meusobnim odnosima izmeu pojedinaca,
garantuje se grupa prava koje uivaju ene i deca, ukljuujui i njihova imovinska, odnosno nasledna prava, zatim sloboda od meusobnog ropstva, prava sluga i druga.
Sa druge strane i neoekivano, dokument obiluje pravima i slobodama koje e
postati uobiajeni sadraj kataloga ljudskih prava tek u novije vreme. Tako se garantuje
zatita osoba sa invaliditetom, dece i starih od obaveznog rada u javnom interesu, zatim
ograniena poslovna sposobnost dece i osoba sa invaliditetom, sloboda ene od muevljevog nasilja, pravo na pravnu pomo u postupcima pred organima javne vlasti, pravo
na slobodan pristup podacima u posedu organa javne vlasti, pravo na materijalnu pomo za decu, osobe sa invaliditetom i strance, odnosno doljake, pravo azila za strance,
pa ak i zatita od monopola u sferi poslovanja, kao i zatita ivotinja od zlostavljanja.
U trouglu odnosa izmeu pojedinca, drave i crkava, kako se nazivaju verske zajednice, ovaj dokument formulie princip odvojenosti javne i crkvene vlasti, ukljuujui
i slobodu pojedinca da obavlja javnu funkciju nezavisno od eventualne zabrane verske
zajednice kojoj pripada, te garantuje slobodu savesti u vezi sa svedoenjem pred organom javne vlasti, kao i pravo pojedinca da se usprotivi odluci veine u vezi sa stvarima
koje se odnose na verska pitanja, ukljuujui i njegovo pravo da zahteva da se ovo njegovo protivljenje zabelei u javnim knjigama. Takoe se garantuje autonomija crkava u
ispovedanju vere, izboru velikodostojnika, odreivanju crkvenih praznika, bogosluenju
svetenika i drugim pitanjima.
Meutim, na kraju dokumenta otkriva se i jedno drugo lice ove politike zajednice,
koje mnogo vie lii na tipinu sliku o svetu u kome je ovaj tekst nastao. Tako se, pre
svega, propisuju izuzetno stroge kazne, po pravilu smrtne, za itav niz klasinih krivinih
dela, kao to je ubistvo, pokuaj nasilnog obaranja vlasti, lano svedoenje i sl. Sa druge
strane, smrtna kazna se propisuje i za preljubnitvo sa udatom enom ili oenjenim mukarcem, homoseksualno ponaanje, kao i za sodomiju, odnosno optenje sa ivotinjama.
Najzad, smrtnom kaznom se kanjavalo i neverovanje u Isusa Hrista, bogohuljenje i vetiarenje. V. tekst ovog dokumenta u celini na sledeoj internet adresi: http://oll.libertyfund.org/index.php?option=com_content&task=view&id=1035&Itemid=264.
O pravnom poloaju amerikih kolonija u periodu pre sticanja nezavisnosti, kao i
o pravu kolonija da samostalno donose svoje propise, ukljuujui i one koji se odnose na
135
Pravno-politiki uticaj oba ova dokumenta na razvoj nacionalnog zakonodavstva drugih drava je ogroman. Njihovo donoenje utrlo je put
sastavljanju novih kataloga ljudskih prava. Ono to se tada smatralo izuzetnim, u dananje vreme je uobiajeno u savremenom svetu gotovo da
nema zemlje u iji pravni sistem nije utkana sveobuhvatna lista prava i
sloboda pojedinaca.
Ali i mnogo vie od toga, dva pravna dokumenta su odluujue doprinela otkrivanju ideje o ljudskim pravima kao temeljnog principa na
kome poiva nova pravna i politika zajednica slobodnih i jednakih pojedinaca. Posmatrano iz perspektive pozitivnog prava, ova ideja se izraava
putem upisivanja pravnih garancija ljudskih prava u najvii pravni akt
zemlje. Na ovaj nain pravna pravila o ljudskim pravima dobijaju pravnu
snagu koja se oznaava kao najvea. Nema drugih pravila u okviru jednog
pravnog poretka za koja se moe rei da imaju veu pravnu snagu.
Dakle, unoenje liste zajamenih prava i sloboda u ustav dovodi do
uzdizanja ljudskih prava na nivo osnovnog zakona. Slobode oveka jesu
konstitutivni elemenat drutvene zajednice i kao takve zatiene su u
najviem pravnom aktu. To predstavlja rezultat ozbiljno shvaene ideje
o ljudskim pravima kao temeljnom principu politike zajednice koja i
danas dominira demokratskim drutvima.320
b) Istorijska uslovljenost irenja liste ljudskih prava

Nakon zavretka Drugog svetskog rata postalo je oigledno da ljudska prava nisu i ne mogu biti pitanje kojim se samostalno bavi svaka drljudska prava, v. kod Joseph Story, op. cit., i to na sledeoj internet adresi: http://www.
belcherfoundation.org/joseph_story_on_common_law_origins_of_constitution.htm.
320 Jurgen Habermas (op. cit., pp. 464465), postavlja pitanje da li revolucija ideja
iz 1789. godine i dalje zadovoljava nau potrebu za ideolokom orijentacijom, a zatim
objanjava da postoji samo jedan razlog koji govori u prilog znaaja Francuske revolucije,
a to su one ideje koje su inspirisale ustavnu demokratiju. Demokratija i ljudska prava,
kae on, zajedno ine univerzalno sredite ustavne drave koja je izvedena iz Amerike
i Francuske revolucije. Ovaj njihov univerzalni karakter, zakljuuje Habermas, zadrava
eksplozivnu snagu i sopstvenu vitalnost i u dananjem svetu.
Sa druge strane, istiui karakter i znaaj amerikog Ustava, Ronald Dworkin (op.
cit., pp. 6 i 38), objaanjava da ideal drave u kojoj se ne vlada samo na osnovu prava,
ve i u skladu sa ustavnim principom zatite ljudskih prava, predstavlja najvaniji doprinos koji je amerika istorija dala politikoj teoriji, te zakljuuje da se zbog toga ustavni
dokument moe razumeti kao moralno jedro drutvene zajednice u Americi.
136
ava za sebe. Suoene sa stravinim ratnim i drugim zloinima, pre svega

nacistike Nemake i faistikih drava Italije i Japana, zemlje pobednice
organizovale su itavu seriju suenja odgovornima za masovna i drastina
krenja ljudskih prava. Stavljanje van zakona i istrebljivanje ljudi prema
njihovim linim svojstvima, ratni zloini, posebno zloini protiv civilnog
stanovnitva, kao i druga nedela vrena irom zemaljske kugle, postala su
problem na koji je pravno reagovala tadanja meunarodna zajednica.321
Istovremeno, sazrevala je i svest o tome da su prava i slobode pojedinaca vrednost, odnosno dobro, koje je zajedniko itavom oveanstvu.
Svi ljudi, ne samo oni koji ive u jednoj dravi, jesu uivaoci ljudskih
prava. Svim lanovima ljudske porodice, kako se tada govorilo, moraju
se garantovati ista prava i slobode.
Ova ideja inspirisala je lanice Ujedinjenih Nacija da 1948. godine
usvoje Optu deklaraciju o pravima oveka.322 U prvoj reenici ovog dokumenta istie se da je priznavanje uroenog dostojanstva i jednakih i
neotuivih prava svih ljudi, temelj slobode, pravde i mira u svetu. Tekst
Deklaracije ini trideset lanova u kojima je sadrana prva sveobuhvatna
lista ljudskih prava doneta na nivou meunarodne organizacije.323
Pravno-teorijski gledano, prava i slobode upisane u ovaj dokument
obino se dele na ljudska prava prve i druge generacije.324 U prvu generaciju ljudskih prava svrstavaju se klasina graanska i politika prava, kao
321
Verovatno najpoznatiju seriju suenja za zloine poinjene tokom Drugog

svetskog rata ine Nirnberki procesi. Svi zvanini podaci i dokumenti u vezi sa ovim
procesima slobodno su dostupni na sledeoj internet adresi amerike Kongresne biblioteke: http://www.loc.gov/rr/frd/Military_Law/NT_major-war-criminals.html. V. takoe
i materijale o tome i dalja upuivanja na sledeoj internet adresi: http://www.law.umkc.
edu/faculty/projects/ftrials/nuremberg/nuremberg.htm.
322 Za usvajanje Deklaracije glasalo je 48 drava-lanica, dok nijedna nije bila protiv. Osam drava se uzdralo od glasanja, meu njima i Saudijska Arabija i Junoafrika
Unija. Predvoeni tadanjim Sovjetskim Savezom, svoj glas za usvajanje Deklaracije nisu
dale ni druge autoritarne tzv. socijalistike zemlje tog vremena, ehoslovaka, Poljska,
Ukrajina, Belorusija i Jugoslavija. Svi dokumenti i ostali materijali vezani za usvajanje
Deklaracije dostupni su na sledeoj internet adresi UN: http://www.ohchr.org/en/udhr/
pages/introduction.aspx.
323 Uopte o Deklaraciji v. kod Krysztof Drzewicki, Povelja Ujedinjenih nacija
i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu
ljudskih prava, op. cit., pp. 103110.
324 O svrstavanju ljudskih prava u generacije i dalje upuivanje na teorijsku literaturu, v. kod Kristijan Tomuat, Ljudska prava izmeu idealizma i realizma, 2006, pp.
73 i dalje.
137
to je garancija jednakosti ljudi, odnosno sloboda od diskriminacije, zabrana ropstva, muenja, svirepog, neovenog ili poniavajueg postupanja i kanjavanja, pravo na priznavanje pravnog subjektiviteta, pravo na
sudsku zatitu zajamenih prava i sloboda, pravo na linu slobodu, prava
uesnika krivinog i drugih postupaka, pravo na privatnost, sloboda kretanja, pravo na utoite, pravo na dravljanstvo, pravo na brak i osnivanje
porodice, pravo na imovinu, sloboda misli, savesti i veroispovesti, sloboda
miljenja i izraavanja, sloboda okupljanja i udruivanja i pravo na uee
u upravljanju javnim poslovima, ukljuujui i pravo da se to ini preko
slobodno izabranih predstavnika, kao i pravo na organizovanje povremenih i slobodnih izbora predstavnika dravne vlasti. Ova prava i slobode
upisane su u prvih dvadesetjedan lan Deklaracije.
Sledeih est veoma sadrajnih odredbi posveeno je pravima tzv.
druge generacije. Radi se o socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima, meu kojima su i pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na
pravine i zadovoljavajue uslove rada, kao i na zatitu od nezaposlenosti,
pravo na jednaku platu za jednaki rad, pravo na zadovoljavajuu naknadu
za rad, pravo na odmor i ogranieno radno vreme, pravo na sindikalno organizovanje i lanstvo u sindikatu, pravo na ivotni standard koji
obezbeuje zdravlje i blagostanje pojedincu i njegovoj porodici, pravo na
socijalno osiguranje, naroito u sluaju bolesti, onesposobljenosti za rad,
starosti i sl, prava majke i deteta, pravo na kolovanje, kao i pravo na uee u kulturnom, umetnikom i naunom ivotu zajednice, to ukljuuje
i zatitu naunih, knjievnih i umetnikih dela.
Podela na dve generacije prava i sloboda prevashodno je uslovljena
istorijskim razvojem kataloga ljudskih prava.325 Prava prve generacije su
istorijski starija. Ona su nastala jo na samom poetku prelaska u moderno doba, u toku XVIII veka, i to pre svega kroz promenu shvatanja o
odnosu izmeu drave i pojedinca. Prava druge generacije su mlaa, ona
se vezuju za napore radnika i drugih grupa socijalno ugroenog stanovnitva da za sebe osiguraju pogodno ekonomsko, radno, socijalno i kulturno
okruenje. U tom smislu, Opta deklaracija UN je samo sumirala dotadanji razvojni put ljudskih prava.326
Meutim, u ovom tekstu se sa lakoom moe naslutiti potreba daljeg irenja liste ljudskih prava izvan tema kojima su se bavile garancije
325 Kristijan Tomuat kae da je 10. decembra 1948. godine, na dan usvajanja
Deklaracije UN, poelo novo poglavlje ljudske istorije (ibid., p. 72).
326 Ibid., pp. 7476.
138
prava prve i druge generacije. Tako je na samom poetku dokumenta

potovanje ljudskih prava dovedeno u direktnu vezu sa uspostavljanjem
i odravanjem mira u svetu, dok je u lanu 28. Deklaracije upisano da
svako ima pravo na drutveni i meunarodni poredak u kojem prava i
slobode...mogu biti potpuno ostvarene. Vie decenija nakon usvajanja
Deklaracije, u toku sedamdesetih godina prolog veka, slinim reima je
opisana sadrina novopriznatog prava na razvoj. U okviru garancija meunarodnog prava, pravu na razvoj su se u tom kasnijem vremenskom
periodu pridruila i druga dva prava, pravo na mir i pravo na zatitu
prirodne okoline, a krajem XX veka i specifini zahtevi vezani za demokratiju, dobro upravljanje i ljudsku bezbednost. U teoriji ljudskih prava
ova prava se imenuju kao prava tree generacije.327
c) Bujanje ljudskih prava

U drugoj polovini XX veka dolazi do naglog irenja kataloga ljudskih
prava.328 Na nivou meunarodne zajednice, spiskovi zatienih prava i
sloboda progresivno se uveavaju u decenijama koje slede nakon donoenja Opte deklaracije. Pod okriljem Ujedinjenih Nacija, 1966. godine,
donose se dva veoma vana opta dokumenta o ljudskim pravima, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima329 i Meunarodni pakt o
ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.330
Uz priseanje na strahote Drugog svetskog rata i suoene sa opasnostima koje sa sobom nose autoritarni komunistiki reimi na istoku
Evrope, zapadnoevropske zemlje usvajaju 1950. godine Evropsku kon327
Ibid., pp. 94 i dalje. V. takoe i Alan Rosas, Martin ajnin, Kategorije i korisnici ljudskih prava, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, op. cit., pp.
8485.
328 V. uopte o razvoju meunarodnog prava ljudskih prava nakon Drugog svetskog rata kod Krysztof Drzewicki, Internacionalizacija ljudskih prava i njihova juridizacija, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, op. cit., pp. 5672.
329 Vie o Paktu v. kod Manfred Novak, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, op. cit., pp.
115138.
330 Vie o Paktu v. kod Metju Krejvn, Meunarodni pakt o ekonomskim socijalnim
i kulturnim pravima, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, op. cit., pp.
141164.
139
venciju o ljudskim pravima, koja se u svom osnovnom tekstu odnosi,

pre svega, na garancije tzv. graanskih prava.331 Sve do dananjeg dana,
tekst Konvencije je konstantno obogaivan novim pravima sadranim u
dodatnim protokolima uz Konvenciju.332 Po uzoru na ovaj dokument,
kasnije su usvojeni i drugi regionalni dokumenti, kao to je Meuamerika konvencija o ljudskim pravima iz 1969. godine,333 i Afrika povelja o
ljudskim i pravima naroda iz 1981. godine.334
Istovremeno, usvajaju se i dokumenti koji se odnose na pojedina prava i slobode, odnosno na grupe zatienih lica.335 U okviru Ujedinjenih
Nacija, usvojena je jo 1948. godine Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, a zatim u toku est decenija i drugi dokumenti, kao
to je Konvencija i Protokol o statusu izbeglica (1951. i 1968), konvencije o pravnom poloaju lica bez dravljanstva (1954), i o smanjenju broja
lica bez dravljanstva (1961), Konvencija o ukidanju svih oblika rasne
diskriminacije (1966), Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije
ena (1979), Konvencija protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih ili
poniavajuih kazni ili postupaka (1984), Konvencija o pravima deteta
(1989), i najzad kao jedna od poslednjih u nizu, Konvencija o pravima
osoba sa invaliditetom iz 2006. godine.336
331 Vie o nastanku, sadrini i organima ovlaenim za primenu odredaba Konvencije, v. kod J. G. Merrills, Savet Evrope I: Evropska konvencija o ljudskim pravima, u
knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, op. cit., pp. 371394.
332 Tekstovi Konvencije i protokola dostupni su na sledeoj internet adresi Saveta Evrope: http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/QueVoulezVous.
asp?NT=005&CL=ENG.
333 Tekst ovog dokumenta dostupan je na sledeoj internet adresi: http://www.
cidh.oas.org/Basicos/English/Basic.TOC.htm. Vio o ovom instrumentu meunarodne
zatite ljudskih prava, v. kod Harmen van der Vilt, Vivijana Krstievi, Sistem OAD za
zatitu ljudskih prava, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, op. cit.,
pp. 479496.
334 Tekst ovog dokumenta dostupan je na sledeoj internet adresi: http://www.
achpr.org/english/_info/charter_en.html. Vio o ovom instrumentu meunarodne zatite ljudskih prava, v. kod Kejs Flinterman, Ketrin Henderson, Afrika povelja o ljudskim
pravima i pravima naroda, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, op.
cit., pp. 499509.
335 V. uopte o ovim posebnim konvencijama, kod Kejs Flinterman, Ketrin Henderson, Posebni ugovori o ljudskim pravima, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu
ljudskih prava, op. cit., pp. 169188.
336 U oblasti meunarodnog krivinog prava, u periodu nakon donoenja Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina genocida iz 1948, na nivou Ujedinjenih
140
Na tlu Evrope, dve organizacije odluujue su doprinele irenju spiska zatienih prava i sloboda. Sa jedne strane, to je Savet Evrope kao
politika zajednica koja je nakon sloma komunistikih reima s kraja
osamdesetih i poetka devedesetih godina prolog veka, u svoje lanstvo primila gotovo sve evropske drave.337 Pored Evropske konvencije
o ljudskim pravima i protokolima uz Konvenciju kao najvanijim izvorima ljudskih prava ove organizacije, posebno se istiu i Evropska konvencija o spreavanju muenja i neovenih ili poniavajuih kazni ili
postupaka, Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina, Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima, Evropska socijalna povelja, ali i brojni drugi pravni dokumenti napisani u formi deklaracija
ili preporuka.338
Sa druge strane, to je Evropska unija, organizacija evropskih zemalja
iji je nastanak bio vezan prevashodno za ekonomski napredak dravalanica. Meutim, u svom razvoju, Evropska unija nije mogla da ostane
po strani od ljudskih prava i to pre svega u onim oblastima koje su vezane za privrednu delatnost, kao to je zatita potroaa, prirodne okoline,
intelektualne svojine, u oblasti radnog i socijalnog prava i sl. Vremenom
pak, komunitarno pravo EU razvilo je pravne standarde i u drugim oblastima ljudskih prava, na primer u oblasti zatite od diskriminacije i zatite podataka o linosti.339 Najzad, u Nici 2000. godine, Evropska unija
nacija usvojena je Meunarodna konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina aparthejda (1973), zatim su osnovani meunarodni krivini tribunali za bivu Jugoslaviju
(1993), i za Ruandu (1994), kao i stalni Meunarodni krivini sud (1998), da bi u
poslednjih desetak godina bile usvojene konvencije o spreavanju finansiranja terorizma (1999), protiv prekograninog organizovanog kriminala (2000), protiv korupcije
(2003), o spreavanju akata nuklearnog terorizma (2005) i dr. Na nivou Ujedinjenih
Nacija donet je i itav niz drugih dokumenata, na primer oni koji se odnose na zatitu
uesnika i rtava oruanih sukoba (humanitarno pravo), zatitu prirodne okoline, zatitu kulturnog naslea i sl. Tekstovi svih dokumenata Ujedinjenih nacija o ljudskim
pravima dostupni su na sledeoj zvaninoj internet adresi: http://treaties.un.org/Pages/ParticipationStatus.aspx.
337 V. o osnovnim ciljevima i dokumentima Saveta Evrope kod J. G. Merrills,
Unapreenje i zatita ljudskih prava u okviru evropskih sporazuma, u knjizi Uvod u
meunarodnu zatitu ljudskih prava, op. cit., pp. 357366.
338 Podaci o ciljevima, kao i dokumenti Saveta Evrope, dostupni su na sledeoj
internet adresi: http://www.coe.int/.
339 V. uopte o ulozi Evropske Unije u razvoju i zatiti ljudskih prava, kod Lorna
Vuds, Evropska Unija i ljudska prva, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih
prava, op. cit., pp. 453474.
141
je dobila svoj prvi opti katalog ljudskih prava pod nazivom Povelja o
osnovnim pravima Evropske unije.340
d) Ustavnopravna lista i nacionalno zakonodavstvo

irenje kataloga ljudskih prava na nivou meunarodnih organizacija
u periodu nakon Drugog svetskog rata, odrazilo se i na uveanje liste
zatienih prava i sloboda na nivou nacionalnog zakonodavstva. Gotovo
svi novi ustavni dokumenti sainjeni u drugoj polovini XX veka sadre
sveobuhvatnu listu prava. U Evropi, to pre svega vai za ustave novih demokratija od Osnovnog zakona Savezne Republike Nemake iz 1949,
i ustavnih tekstova drava koje su se tokom sedamdesetih godina reile
naslea vojnih hunti, kao to su panija i Portugal, preko talasa novih
ustavnih dokumenata zemalja Istone Evrope i drava nastalih raspadom
Sovjetskog Saveza, donetih na izlasku iz autoritarnih komunistikih reima u toku devedesetih godina, do regionalno najbliih ustava drava
nastalih na podruju bive Jugoslavije.
Meutim, i novi ustavi drugih evropskih drava doneti u periodu
nakon Drugog svetskog rata, sadre kataloge zatienih prava i sloboda.
Tako, sveobuhvatan spisak ljudskih prava u svoje sadanje ustave unose
Belgija, Danska, Island, Italija, Holandija, Luksemburg, Norveka, vajcarska, Turska i drugi. Velika Britanija je 1998. donela poseban zakon kojim je preuzela tekst Evropske konvecije o ljudskim pravima u nacionalni
pravni sistem.341
U periodu nakon demokratskih promena 2000. godine, Srbija je dobila ak dva ustavna dokumenta. Prvi je usvojen 2003. godine na nivou
Dravne zajednice Srbija i Crna Gora. Jedan njegov integralni deo, donet
u formi posebnog pravnog akta, bio je posveen iskljuivo ljudskim pravima to je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobo340
Tekst Povelje, kao i ostali materijali vezani za njen sadraj, dostupni su na sledeoj zvaninoj internet adresi: http://www.europarl.europa.eu/charter/default_en.htm.
Uz ove dve organizacije, svakako bi vredelo istai i ulogu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Vie o ciljevima i ulozi OEBS-a u razvoju ljudskih prava, v.
kod Maria Amor, Martin Estebanez, OEBS i ljudska prava, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, op. cit., pp. 425447.
341 V. tekstove ustavnih dokumenata svih ovih zemalja na sledeoj internet adresi:
http://www.servat.unibe.ch/law/icl/index.html.
142
dama, tzv. Mala povelja, kako se ona kolokvijalno nazivala. Drugi je

donet u periodu nakon raspada Dravne zajednice, krajem 2006. godine,
i on predstavlja celovit ustavni tekst novokonstituisane drave, Republike
Srbije. U Ustavu Srbije iz 2006, na ljudska prava, grubo reeno, odnosi
se polovina ustavnih odredbi, dok je druga polovina posveena pitanjima
organizacije dravne vlasti.
Osim ustavnih tekstova, katalog prava i sloboda u nacionalnom zakonodavstvu ire i posebni zakonski tekstovi posveeni pojedinim pravima ili zatiti pojedinih kategorija lica. Tako na primer, savremene drave
usvajaju posebne zakone u oblasti zatite od diskriminacije, slobode tampe, odnosno medijskog prava, slobode religije, slobode okupljanja i udruivanja, u oblasti prava iz radnog odnosa i prava iz branih i porodinih
odnosa, zakone o socijalnoj i zdravstvenoj zatiti, zatiti potroaa, zatiti
prirodne sredine, zakonska pravila o pravu na pravnu pomo, propise
u oblasti medicinskog prava, kao to su zakoni o pravima pacijenata, o
eutanaziji, genetskom ininjeringu i sl. Reju, gotovo da nema prava i
slobode o kojoj se danas ne moe napisati poseban zakon.342
342
Ovaj proces zakonskog regulisanja pojedinih prava i sloboda je u Srbiji zapoeo, ali je neophodno potrebno da se on u budunosti nastavi. Neke sfere ljudskih
prava ve su dobile bogat i uglavnom moderan zakonski okvir, kao na primer sfera
medijskog zakonodavstva koja broji ve etiri obimna zakonska teksta, od opteg Zakona o javnom informisanju (2003), preko Zakona o radiodifuziji (2003), do posebnih zakonskih tekstova koji se odnose na pristup informacijama u posedu organa javne vlasti (2004) i reklamiranje (2005). Meutim, uz ove tekstove potrebno je usvojiti
i zakon koji bi se odnosio na zabranu monopola, odnosno slobodu konkurencije u
oblasti medija.
Slino je i sa zakonskom regulativom u oblasti zabrane diskriminacije, u kojoj je
pored opteg Zakona o zabrani diskriminacije (2009), usvojen i Zakon o spreavanju
diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006), kao i Zakon o ravnopravnosti polova
(2009). Uz njih, trebalo bi usvojiti i itav paket drugih antidiskriminacionih propisa,
recimo o upotrebi znakovnog jezika za gluve, o korienju psa vodia za slepe, savremeni
propis o lienju poslovne sposobnosti, zatim propise koji bi obezbedili primenu principa
ravnopravnosti prema seksualnoj i rodnoj opredeljenosti, kao to je zakon o transseksualnim i transrodnim osobama, kao i o istopolnoj zajednici, zatim efikasan zakon o
spreavanju rodno zasnovanog nasilja, zatim grupu propisa koja bi se vezivala za potrebu
zatite prava Roma, kao to je zakon o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta lica
koji ive bez linih identifikacionih dokumenata ili propis kojim se odgovara na problem neformalnih naselja i evikcija i sl.
Poseban pak problem u Srbiji stvaraju pravni propisi koji postoje, ali se ne primenjuju ili se primenjuju izuzetno ili selektivno, kao na primer zakoni o zatiti potroaa
i zatiti prirodne sredine, kao i manjkavi pravni propisi, na primer oni u oblasti radnog
143
Svaki od ovih posebnih zakona po pravilu dodaje katalogu ljudskih

prava nove pravne garancije. Na primer, ustavno jemstvo slobodnog
pristupa informacijama u posedu organa javne vlasti,343 moe se zakonom raslojiti na etiri posebna prava na obavetenje o tome da li organ javne vlasti poseduje traenu informaciju, na uvid u dokument koji
sadri traenu informaciju, na kopiju tog dokumenta i na pravo da se
zahteva dostava kopije na adresu traioca informacije.344 Slino tome,
ustavom garantovana sloboda od diskriminacije,345 moe se prevesti u
zabranu itavog niza posebnih oblika diskriminacije, meu kojima je
i zabrana govora mrnje, koja se potom dodatno regulie posebnim
propisima, i to u oblasti javnog informisanja,346 ali i u okviru krivinog
zakonodavstva.347
Ovaj proces osvajanja i irenja sfere slobode pojedinca putem umnoavanja ljudskih prava, mogao bi se naelno pratiti na tri razliita koloseka: prema oblastima pravnog regulisanja, licima kojima se prua pravna
zatita i prema izvorima prava.
Danas gotovo da nema oblasti pravnog regulisanja u kojoj nisu sadrana pravila o ljudskim pravima. ini se kao da je ceo pravni sistem
pokriven pravom ljudskih prava od materijalnog krivinog, graanskog
i prava koji ureuje rad organa javne vlasti, do procesnih zakona, odredbe
o ljudskim pravima zalaze u svaki ugao pravnog sistema.
Tako, najvei deo materijalnog krivinog prava titi lina dobra pojedinaca, ivot, fiziki integritet i sl, kao i njihovu imovinu, od najteih
oblika povreivanja.348 Krivino procesno pravo se u dobroj meri bavi
prava i medicinskog prava. Spisak i tekstovi zakona koje je Narodna skuptina Republike Srbije usvojila u poslednjoj deceniji, dostupni su na sledeoj zvaninoj skuptinskoj
internet adresi: http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/zakoni.asp.
343 lan 51, stav 2. Ustava Srbije.
344 lan 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja iz
2004. godine.
345 lan 21. Ustava Srbije.
346 lan 38. Zakona o javnom informisanju iz 2003. godine.
347 V. novo krivino delo iz lana 174. Krivinog zakonika, koje se odnosi na
zabranu javnog izlaganja poruzi lica ili grupe na osnovu njihovog linog svojstva, kao i
novo krivino delo iz lana 387, stav 4. Krivinog zakonika, koje se odnosi na klasinu
zabranu govora mrnje, propisano Zakonom o izmenama i dopunama Krivinog zakonika iz septembra 2009. godine.
348 V. tako Nataa Mrvi Petrovi, Krivino pravo, opti i posebni deo, 2006.
144
zatitom prava lica koje je lieno slobode, odnosno protiv koga se vodi
postupak utvrivanja krivine odgovornosti.349
U oblasti graanskog prava, druga polovina dvadesetog veka bila je
obeleena pozitivnopravnim osamostaljivanjem linih prava koja se razumeju kao prava na linim dobrima, u koje se ubrajaju ivot i telesni
(fiziki) i psihiki integritet, privatnost, lik, glas, dnevniki spis ili drugi
zapis line prirode, podatak o linosti, ast i ugled, autentinost i lino
ime.350
Osim toga, porodino pravo kao graanskopravna disciplina, vrvi
od prava koja se vezuju za brak i porodine odnose, posebno za odnose
izmeu branih drugova i odnose roditelja i dece. U nedostatku opteg
graanskog zakonika u Srbiji, u ovu disciplinu smetena su i pravila o
drugim fundamentalnim ljudskim pravima, pre svega ona koja se odnose
na pravnu i poslovnu sposobnost fizikih lica.351
Slino tome, radno pravo je prepuno pravila o pravima iz radnog odnosa, ukljuujui i pravila o uslovima rada, odmorima, trajku, sindikalnom udruivanju i sl.352 U novije vreme posebno se istiu i radnopravna
pravila o zabrani diskriminacije i zlostavljanja na radu.353 Najzad, graanski procesni zakoni, pre svega oni koji se odnose na parnini i vanparnini postupak,354 sadre odredbe kojima se tite ljudska prava uesnika tih
postupaka na primer, njima se ureuju opta procesnopravna pitanja,
349
V. tako Momilo Gruba, Krivino procesno pravo, 2010. Ono to je reeno

za krivino procesno pravo vai i za druge oblasti kaznenog prava, kao to je prekrajno
procesno pravo.
350 V. tako Obren Stankovi, Vladimir V. Vodineli, Uvod u graansko pravo,
2004, pp. 120131. Meutim, pravo ljudskih prava sve vie prodire i u oblast imovinskih prava. I to ne samo putem definisanja imovinskopravnih aspekata uivanja ili
zatite linih dobara, ve i posredstvom priznavanja tradicionalnih imovinskih ili svojinskih interesa kao zatienih ljudskih prava. U tom smislu, lan 58, stav 1. Ustava Srbije
sadri jemstvo mirnog uivanje svojine i drugih imovinskih prava. V. takoe i lan 1.
Protokola I uz Evropsku konvenciju.
351 V. tako Marija Draki, Porodino pravo i pravo deteta, 2005.
352 V. tako Zoran Ivoevi, Radno pravo, 2006.
353 Uz ova pravila obino se propisuju i zakonska pravila kojima se ureuje
zdravstvena i socijalna zatita pojedinih kategorija stanovnitva, koja se onda sa druge
strane ukrtaju sa optim pravilima o zatiti od diskriminacije ili pak o posebnoj zatiti pojedinih kategorija lica, kao to su pripadnici odreenih nacionalnih manjina,
ene, deca i sl.
354 V. tako Borivoje Pozni, Vesna Raki Vodineli, Graansko procesno pravo, 2010.
145
kao to je garancija pravinog suenja u razumnom roku, ali i posebni

postupci, kao to je postupak oduzimanja poslovne sposobnosti, postupak priznavanja pravnog subjektiviteta, postupak proglaenja jednog lica
za umrlo i sl.
Danas je i oblast prava koje ureuje rad organa javne vlasti, zahvaena plimom ljudskih prava. Od optih propisa koji se odnose na prava
dravnih slubenika i zatitu ljudskih prava u postupcima pred upravnim
organima,355 preko posebnih propisa o zatiti ljudskih prava u radu pojedinih organa javne vlasti, na primer policije,356 pa do zakona kojima se
ureuju specifina pitanja, kao to je pristup informacijama u posedu organa javne vlasti,357 skoro da nema pravnog propisa u klasino odreenoj
oblasti javnog dravnog prava u kome nisu sadrana pravila o ljudskim
pravima.
Sa druge strane, jednu od najznaajnih novina u razvoju ljudskih
prava predstavlja i tematsko osamostaljivanje pojedinih grupa prava u posebne pravne discipline, kao to su antidiskriminaciono,358 medijsko,359
medicinsko,360 pravo zatite linih podataka,361 ekoloko pravo362 i druga.
Osobenost ovih posebnih prava sastoji se u tome to su njihova pravila
istinski multidisciplinarnog karaktera ona prevazilaze granice klasinih
pravnih oblasti javnog i privatnog pravo, odnosno grana prava, kao to je
graansko, upravno ili krivino pravo.
Na slian nain dolazi i do osamostaljivanja pojedinih pravnih disciplina koje se vezuju za lica ili grupe lica koja dele odreeno svojstvo ili
355
V. tako Bogoljub Milosavljevi, Upravno pravo, 2007.

V. tako Bogoljub Milosavljevi, Ljudska prava i policija, 2004.
357 V. tako Vladimir V. Vodineli, Saa Gajin, Dejan Milnekovi, Nemanja Nenadi i grupa autora, Vodi kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog
znaaja, 2005.
358 V. tako Saa Gajin, Vladimir V. Vodineli, Tanja Drobnjak, Borko Nikoli,
Antidiskriminaciono pravo, vodi, 2007.
359 V. tako Vladimir V. Vodineli, Vladimir eri, Saa Gajin, Duan Stojkovi,
Milo ivkovi, Pravo medija, 1998.
360 V. tako Jakov Radii, Medicinsko pravo, 2004.
361 V. tako Saa Gajin, Zatita podataka o linosti, perspektive harmonizacije domaeg prava sa pravom Evropske unije, u knjizi Zatita podataka o linosti i poverljivi
podaci, 2005, pp. 1142.
362 V. tako Aleksandra avoki, Ekoloko pravo, u studiji Harmonizacija domaeg
zakonodavstva sa pravom Evropske unije, 2004.
356
146
status. Prava deteta,363 prava ena,364 prava osoba sa invaliditetom,365 prava nacionalnih manjina,366 sve ove grupe prava i sloboda danas se grupiu
u posebne pravne discipline, takoe interdisciplinarnog karaktera. Stvarajui jedinstven pravni reim uivanja i zatite prava i sloboda pojedinih
kategorija lica, nove discipline tako proteu svoja pravila preko itavog
pravnog sistema.
Najzad, kombinujui prva dva osnova osamostaljivanja pravnih disciplina sa treim osnovom, koji bi se vezivao za karakter izvora prava o
ljudskim pravima, mogue je izdvojiti i ostale grupe prava. Tako su konstituisane kao posebne pravne discipline meunarodno krivino pravo,367
i meunarodno humanitarno pravo.368 Posebnu specifinost ovoj grupi
daje takoe i razvoj komunitarnog prava Evropske unije u pojedinim
oblastima zatite ljudskih prava,369 kao to je oblast zatite prirodne sredine.370
e) Podela ljudskih prava

Lista ljudskih prava predstavlja veoma dragocenu metu moi ovekovog rasuivanja. Skoro da nema ambicioznije napisanog pravno-teorijskog teksta o ljudskim pravima koji se ne bavi njihovom klasifikacijom
ili ne upuuje na podelu prava i sloboda na pojedine grupe ili oblasti.371
Ovom prirodnom ljudskom nagonu esto ne mogu da odole ni tvorci
meunarodnih dokumenata i ustavopisci.
363
V. tako Nevena Vukovi ahovi, Prava deteta i meunarodno pravo, 2000.

V. tako Zorica Mrevi, enska prava u meunarodnom pravu, 1999.
365 V. tako Damjan Tati, Zatita ljudskih prava osoba sa invaliditetom, 2009.
366 V. tako Boris Krivokapi, Zatita manjina u meunarodnom i uporednom pravu, 2004.
367 V. tako Antonio Kaseze, Meunarodno krivino pravo, 2005.
368 V. tako Konstantin Obradovi, Milan ahovi, Milivoj Despot, Meunarodno
humanitarno pravo, razvoj, primena, institucije, 2002.
369 V. tako Paul Craig, Grainne De Burca, EU Law, Text, Cases and Materials,
4th ed., 2007, Chapter 11.
370 V. tako Ludwig Kramer, EC Environmental Law, 6th ed., 2006.
371 V. tako o teorijskoj podeli ustavom zatienih ljudskih prava kod Marijane Pajvani, Ustavno pravo, ustavne institucije, 2003. Autorka upuuje na trinaest razliitih
kriterijuma koji se koriste u cilju razvrstavanja ljudskih prava (p. 117), a zatim i sama
izvodi veoma sloenu i osobenu konstrukciju njihove podele (p. 122).
364
147
Podela ljudskih prava u samim pravnim dokumentima vezuje se

uglavnom za irenje liste zatienih prava i sloboda. to je katalog prava
brojniji, to ima vie izgleda da e se tvorac pravnih normi odluiti da u
samom pravnom dokumentu ponudi svoje razumevanje podele ljudskih
prava.372 Ustav Srbije iz 2006, vri podelu zatienih prava na ljudska i
manjinska prava.373 Ustav vajcarske iz 1999, sadri podelu na osnovna
prava, zatim graanska prava, meu koje ubraja dravljanstvo i politika
prava, i treu grupu, socijalna prava. Ustav panije iz 1978, deli odeljak
ustavnog teksta koji se bavi pravima i slobodama na dva dela prvi se
odnosi na osnovna prava i javne slobode, a drugi na prava i dunosti
graana.
Meu nedavno donetim meunarodnim dokumentima, posebno
razvijenu podelu ljudskih prava sadri Povelja o osnovnim pravima EU.
U ovom dokumentu su pravna pravila o ljudskim pravima originalno raspodeljena u est odeljaka koji nose nazive: I-Dostojanstvo, II-Slobode,
III-Jednakost, IV-Solidarnost, V-Prava graana i VI-Pravda.
Sve ove podele uglavnom imaju za cilj puko pravno sistematizovanje
materije ljudskih prava u okviru pravnog dokumenta, bez namere stvaranja specifinih pravnih posledica razdvajanja na grupe prava. Meutim, u
nekim sluajevima, svrstavanje prava i sloboda u jednu od grupa, neposredno se vezuje za osoben pravni reim njihovog uivanja ili mogunosti
zatite.
Ranije se smatralo da se podela na tri generacije ljudskih prava ne
vri samo prema njihovoj sadrini ili hronolokom kriterijumu njihovog
pojavljivanja na istorijskoj sceni, ve da je ovu podelu mogue izvriti i na
temelju njihove pravne snage. Tako se govorilo da su prava prve generacije sadrana u vstim pravnim pravilima koja drava mora da potuje.
Nasuprot tome, pravila o pravima druge generacije manje su pravno obavezujua za dravu jer sadre samo tzv. obavezu unapreivanja pojedi372
Tako u Optoj deklaraciji UN iz 1948, nije navedeno koja se prava mogu

smatrati graanskim i politikim pravima, a koja socijalnim, ekonomskim i kulturnim.
To razlikovanje izmeu pojedinih prava dolo je do izraaja u pravnim dokumentima
nastalim pod okriljem UN tek dve decenije kasnije, tanije 1966, prilikom donoenja
paktova o ove dve grupe prava i sloboda.
373 Odredbe o prvoj grupi sadrane su u drugom odeljku, drugog dela Ustava,
koji nosi naziv Ljudska prava i slobode, dok su odredbe o manjinskim pravima sadrane u treem odeljku istog drugog dela Ustava, koji nosi naziv Prava pripadnika nacionalnih manjina. Meu onim pravima koje naziva ljudska prava i slobode, Ustav ne vri
dalju podelu na posebne grupe.
148
nih oblasti, a ne vrste pravne garancije ustanovljene u korist pojedinaca,

dok norme o pravima tree generacije vie zagovaraju odreeni drutveni
ideal, odnosno predstavljaju politike ciljeve, bez navoenja jasnih sadraja, odnosno obrisa pojedinih od njih.374
Posmatrano iz sadanje perspektive razvoja ljudskih prava, sasvim je
jasno da kriterijum pravne snage ili pravne obaveznosti ne bi mogao da
bude iskorien u cilju opravdanja klasine podele prava na tri generacije.
Danas naime pravila o veini prava sadranih u sve tri generacije stvaraju
jednako vrste pravne obaveze za dravu ili trea lica, ba kao to je i njihova sadrina jednako precizno odreena. Zakljuak o tome mogue je
neposredno izvesti na osnovu uporeivanja pravnih pravila na primer o
slobodi tampe, u oblasti radnih odnosa i onih koja se odnose na zatitu
prirodne sredine.375
Jedan od ouvanih primera izdvajanja prava i sloboda u posebnu
grupu prema osobenostima pravnog reima njihovog uivanja i zatite,
predstavlja kategorija tzv. graanskih prava. U engleskom pravu se izraz
graanske slobode koristi kao difuzni pojam, ije granice nisu precizno
odreene, a koji obuhvata sferu slobode pojedinca koja je zatiena prevashodno od akata dravne vlasti.376
374
V. tako Kristijan Tomuat, op. cit., pp. 7376 i 93103.

Sa druge strane, kao to se u sve tri generacije ljudskih prava koriste vrste
pravne norme, tako se isto u njima koriste i norme koje spadaju u ono to se naziva
meko pravo. U Zakonu o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 2006.
godine, sadrane su vrste obaveze potovanja naela jednakosti, na primer u pogledu
uklanjanja arhitektonskih barijera, kao i preporuene mere za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u pojedinim oblastima drutvenog ivota, na primer u
oblasti informisanja, vaspitanja i obrazovanja, kulturnog, sportskog i verskog ivota
zajednice i sl.
376 John Austin formalno definie graansku slobodu kao slobodu od pravne obaveze, koja je ostavljena ili data od strane suverene vlasti svakom njenom podaniku (op. cit.,
p. 268).
U praktinoj primeni prava, klasine graanske slobode su one koje se odnose na
ogranienje upotrebe sile od strane policije, na slobodu udruivanja i okupljanja, posebno u kontekstu ovlaenja dravnih organa da spree javne nerede, zatim na pitanje
ogranienja slobode pojedinaca u vreme vanrednog stanja, posebno u vezi sa planiranjem i izvrenjem teroristikih napada, na slobodu izraavanja i doputenost zabrane
distribucije informacija, ali i doputenost prikazivanja ili izvoenja dela filmske i pozorine umetnosti, na ogranienje slobode izraavanja u odnosu na sud i slobode prikupljanja informacija u odnosu na rad slubi bezbednosti, na slobodu religije, a posebno
u vezi sa statusom verskih zajednica i pitanjima izraavanja verskog uverenja u razliitim
375
149
U amerikom pravu pak, ovaj pojam obogaen je tokom ezdesetih

godina prolog veka zahtevom za priznavanje jednakosti svih ljudi, bez
obzira na njihova lina svojstva, kao to je rasna pripadnost i boja koe, i
to posebno u pogledu tzv. participativnih, odnosno politikih prava.377
U tom periodu, pokret za potovanje graanskih prava bio je uglavnom
usmeren na obezbeivanje jednakog poloaja afro-amerikanaca u javnoj
sferi drutvenog ivota, a pre svega u vezi sa pravom glasa, kao i pristupom javnim mestima, odnosno korienjem javnih slubi, zapoljavanjem
i sl.378
Nasuprot ovim shvatanjima anglo-saksonskog prava, Evropski sud za
ljudska prava tumai kategoriju graanskih prava na drugaiji nain i
daleko ire. Po slovu stava 1, lana 6. Evropske konvencije, svako, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o kridrutvenim odnosima, na primer u vezi sa radom u dravnim organima, u vezi sa verskim praznicima i sl. Takoe, graanske slobode se odnose na pitanje slobode kretanja,
posebno u vezi sa ulaskom stranaca u zemlju i njihovom deportacijom, kao i na prava
lica na odsluenju kazne zatvora. U manjem delu, graanske slobode tiu se odnosa
pojedinaca prema drugim licima, na primer u vezi sa povredom privatnosti od strane
medija, ili diskriminacijom van sfere odnosa sa dravom, na primer u pruanju javnih
usluga, u odnosima povodom stanovanja, u sferi zabave, reklamiranja i sl. V. o tome S.
H. Bailey, D. J. Harris, B. L. Jones, Civil Liberties, Cases and Materials, 3rd ed., 1991.
377 U svom uvenom govoru I Have a Dream iz avgusta 1963. godine, Martin
Luther King, Jr. (v. http://avalon.law.yale.edu/20th_century/mlk01.asp), je na stepenitu Linkolnovog spomenika u Washingtonu, istakao znaaj obeanja Amerike revolucije o tome da e svi pojedinci uivati jednaka prava na ivot, slobodu i traganje za
sreom. On kae da ne bi trebalo verovati u to da je banka Pravde u Americi doivela
bankrot, ali i da nee biti mira u zemlji sve dok crncima ne budu priznata graanska
prava. Neemo moi da budemo zadovoljni sve dok crnac u Mississippiju ne moe da
glasa, objanjava on, a zatim dodaje:
Sanjam o tome da moje etvoro dece jednog dana ive u naciji u kojoj nee biti
ocenjivani na osnovu boje njihove koe, ve na osnovu njihovog karaktera.
378 Neposredan rezultat borbe za priznavanje graanskih prava predstavljao je proces desegregacije amerikog drutva koji je zapoet usvajanjem Zakona o graanskim
pravima (Civil Rights Act, July 2, 1964, U.S. Statutes at Large, Public Law 88352,
pp. 241268). Ovaj Zakon imao je za cilj da obezbedi primenu principa jednakosti
bez obzira na rasu i boju koe, posebno u vezi sa jednakim pravom glasa, pristupom
javnim mestima, pravom na kolovanje u dravnim kolama, spreavanjem diskriminacije u drugim programima savezne drave, kao i u vezi sa obezbeivanjem jednakosti u
zapoljavanju. Jednakost u zapoljavanju, prema slovu ovog Zakona, neposredno je obuhvatala i zabranu diskriminacije na osnovu pola. Dodatne garancije u primeni principa
jednakosti u uivanju prava glasa na svim nivoima, upisane su godinu dana kasnije u
Zakon o pravu glasa (Voting Rights Act, August 6, 1965).
150
vinoj optubi protiv njega, ima pravo na pravinu i javnu raspravu u

razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na
osnovu zakona.379
Ovo pravilo pretpostavlja, izmeu ostalog, da pojedinac uiva pravnu zatitu na temelju lana 6. Konvencije, samo ako se u konkretnom
sluaju radi o onim njegovim pravima koja se mogu izdvojiti u grupu
graanskih prava. Dakle, osim tumaenja i primene drugih pravnih standarda iz navedenog pravila, kao to je pravino suenje, razumni rok
ili nezavistan i nepristrasan sud, za uivanje ovog specifinog jemstva
ljudskih prava od odluujueg je znaaja kvalifikovanje jednog prava kao
graanskog prava.380
Prema ustaljenoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, lan 6.
Konvencije ne odreuje sadrinu nekog posebnog prava, ve se odnosi
samo na spor u vezi sa graanskim pravom za koje se moe utvrditi da
je pojedincu priznato u okviru nacionalnog pravnog sistema.381 Pojam
pak graanskog prava, Evropski sud tumai autonomno, bez oslonca
na kvalifikaciju samog prava u nacionalnim pravnim sistemima dravalanica.
Tako, u grupu graanskih prava na prvom mestu spadaju ona prava
povodom kojih pravni subjekti ulaze u graanskopravne odnose. Najapstraktnije odreeno, garancija iz lana 6. Konvencije obuhvata sve novane zahteve, odnosno prava imovinskog karaktera.382 U tom smislu, Sud
pojam graanskih prava vezuje za spor koji se odnosi na svojinska, odnosno imovinska prava i interese koji su zatieni lanom 1, Protokola I uz
379
Slino pravilo je 1966. godine upisano i u tekst stava 1, lana 14. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, u kome se kae da svako lice ima
pravo da njegov sluaj bude raspravljan pravino i javno pred nadlenim, nezavisnim
i nepristrasnim sudom, ustanovljenim na osnovu zakona koji odluuje o osnovanosti
svake optube podignute protiv njega u krivinim stvarima ili o osporavanju njegovih
graanskih prava i obaveza.
380 V. uopte o primeni lana 6. Konvencije kod Mark Janis, Richard Kay, Anthony Bradley, op. cit., 3rd ed., 2008.
381 V. Kravenko protiv Rusije, No 34615/02, 02/04/2009, kao i Z. i ostali protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 29392/95, 10/05/2001. Prema odlukama Suda u ovim
sluajevima, da bi lan 6. bio primenjen, spor u vezi sa graanskim pravom mora biti
stvaran i ozbiljan i mora se odnositi na samo postojanje, sferu prostiranja ili nain
uivanja prava.
382 Kravenko protiv Rusije, No 34615/02, 02/04/2009.
151
Evropsku konvenciju,383 meu kojima se kao klasina graanska prava

izdvajaju pravo svojine i pravo na naknadu tete.384
Sa druge strane, Evropski sud je iskoristio potencijal prava imovinskog karaktera da bi proirio domaaj garancije iz lana 6. i na oblast
odnosa izmeu pojedinca i dravne vlasti. Tako je Sud nakon poetnog
oklevanja zauzeo stav da ova pravna garancija pokriva i sporove u vezi sa
novanim zahtevima i ostalim materijalnim davanjima nastalim na temelju prava iz socijalnog osiguranja, odnosno socijalne pomoi, ukljuujui
tu i novanu pomo za sluaj nezaposlenosti.385 Takoe, prema odlukama
Suda, naknada za rad, kao i pravo na penziju, redovnu ili invalidsku, takoe ulaze u grupu graanskih prava.386
Najzad, u poslednjim odlukama Sud je u svom tumaenju lana 6.
izaao i izvan okvira imovinskih odnosa u javnopravnoj sferi, te je tako
zauzeo stav da je pravo na pristup informacijama u posedu organa javne
vlasti graansko pravo koje je obuhvaeno slobodom izraavanja iz lana 10. Evropske konvencije.387 Ovo proirenje domaaja pravne garancije sadrane u lanu 6. Konvencije na osnovu dinaminog i evolutivnog
pristupa Suda, koje ini se odraava proces koji jo nije zavren,388 najvidljivije je u oblasti radnih odnosa lica zaposlenih u organima dravne
vlasti.
U sluaju Pelegrin protiv Francuske,389 Sud je uzeo u obzir injenicu
da se u brojnim dravama-lanicama pravi razlika izmeu dravnih slu383 Pridaenko i ostali protiv Rusije, No 2191/03, 3104/03, 1609/03, 24486/03,
21/06/2007.
384 Z. i ostali protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 29392/95, 10/05/2001. U ovu
grupu prava spada i pravo na naknadu tete koja je nastala povredom linih prava, na
primer povredom asti pojedinca (Goru protiv Grke, No 12686/03, 20/03/2009), kao
i ostala prava koja se tradicionalno smetaju u graansko pravo, kao to su prava u
branim i porodinim odnosima, na primer povodom utvrivanja oinstva (v. Rasmusen
protiv Danske, No 8777/79, 28/11/1984).
385 Meinskaja protiv Rusije, No 42454/02, 15/01/2009.
386 Pelegrin protiv Francuske, No 28541/95, 08/12/1999.
387 Kenedi protiv Maarske, No 31475/05, 26/05/2009.
388 Evropski sud i dalje stoji na stanovitu da spor oko nekih prava u odnosu pojedinca prema dravi, kao na primer u vezi sa ulaskom na teritoriju zemlje, boravkom
u njoj i deportacijom iz zemlje, ne moe da se podvede pod kategoriju graanskih prava (v. tako sluaj Mamatkulov i Abdurasulovic protiv Turske, No 46827/99, 46951/99,
06/02/2003).
389 No 28541/95, 08/12/1999.
152
benika i ostalih koji su zaposleni u privatnom sektoru, te je potvrdio

ve izgraen stav da u okvir garancija iz lana 6. ne ulaze sporovi koji
se odnose na zapoljavanje, rad i prestanak slube dravnih slubenika.
Ipak, Sud je prihvatio da odreeni zahtevi imovinskog karaktera dravnih
slubenika, koji reflektuju njihov sutinski ekonomski interes, kao to
je naknada za rad, mogu da se podvedu pod kategoriju graanskih prava.
Nezadovoljan pak neodreenou koju sa sobom nosi standard sutinski ekonomski interes, a posebno problemima njegove praktine primene, Sud je u ovom sporu formulisao tzv. funkcionalan kriterijum
primene lana 6. na poloaj dravnih slubenika. Ovaj kriterijum oslanja
se na sadraj i prirodu posla koji dravni slubenici obavljaju, a posebno na njihovo uee u vrenju suverene vlasti drave. Sud tako kae da
dravni slubenici izmeu sebe dele odgovornost za obavljanje posla u
javnom interesu, kao to uestvuju i u vrenju vlasti koja im je poverena
javnopravnim propisima.
Zbog toga, smatra Sud, drava ima opravdani interes da od ovih lica
zahteva poverenje i lojalnost u meusobnom odnosu. U tom smislu, sporovi koji su iskljueni iz domaaja lana 6. Konvencije odnose se na aktivnosti slubenog lica vezane za obavljanje poslova u okviru organa vlasti,
koji na osnovu svojih ovlaenja titi javni interes. Sud navodi da tipine
primere ovih aktivnosti predstavljaju poslovi koje obavljaju policajci ili
pripadnici vojske.390
Meutim, prema nedavno izraenom shvatanju Suda u sluaju Vilho
Eskelinen i drugi protiv Finske,391 primena ovog funkcionalnog kriterijuma u praksi nije dovela do eljenog podizanja nivoa pravne sigurnosti u
tumaenju lana 6. Konvencije.392 Zbog toga je neophodno, kae Sud,
dalje razviti kriterijum razlikovanja konkretnih sluajeva, i to pre svega na
osnovu priznavanja slinosti pojedinih aspekata poloaja zaposlenih u dravnoj administraciji i onih koji su zaposleni kod privatnih poslodavaca.
390
U ovom sluaju Sud je spor oko penzije dravnog slubenika kvalifikovao kao
spor u vezi sa graanskim pravom, koje je po svojoj prirodi nastalo tek nakon prekida
radnog odnosa, te se zbog toga ne tie zahteva za lojalnou ili drugog odnosa drave
prema bivem zaposlenom.
391 No 63235/00, 19/04/2007.
392 Kao jedan od primera koji potvruju ovu tvrdnju Sud navodi i sluaj Kanajev
protiv Rusije (No 43726/02, 27/07/2006), u kome je primena funkcionalnog kriterijuma ostavila bez pravne zatite aktivnog oficira Ruske mornarice koji je sa dravom vodio
spor u vezi sa njegovim putnim trokovima.
153
Prelazei na teren onoga to se moe nazvati formalni kriterijum,

Sud istie da je potrebno priznati da drava ima interes da kontrolie pristup sudu pojedinih kategorija dravnih slubenika. Meutim, kae Sud,
na samoj dravi lei obaveza da propisom precizno odredi krug sporova sa
zaposlenima koji se ne mogu reavati pred nacionalnim sudom. Ako ovaj
propis postoji, onda Evropski sud moe dalje da odluuje o tome da li je
ovo ogranienje prava na sudsku zatitu opravdano.
Postoji dakle pretpostavka, zakljuuje Sud, da se lan 6. primenjuje i na sporove izmeu dravnih slubenika i drave. Na samoj dravi
lei obaveza da pokae da je u konkretnom sporu dravnom slubeniku
propisom ogranieno pravo da se obrati sudu, kao i da dokae da je ovo
ogranienje ustanovljeno zbog potrebe zatite dravnog interesa u vrenju
ovlaenja organa javne vlasti ili zbog potrebe ouvanja odnosa poverenja i lojalnosti izmeu slubenika i organa vlasti. Tako, kae Sud, obini
radni sporovi dravnih slubenika po pravilu se ne mogu u budunosti
iskljuiti iz domaaja garancije upisane u lan 6. Konvencije
Znaajna potvrda za ovaj stav Suda, ve poetkom 2009. istaknuta
je u sluaju Oluji protiv Hrvatske.393 U ovom sluaju, Sud je odluivao o
predstavci biveg predsednika Vrhovnog suda Hrvatske, kome je na osnovu odluke nadlenog dravnog organa prestala sudijska funkcija. Koristei se novim formalnim kriterijumom, Evropski sud je stao na stanovite da u konkretnom sluaju podnosiocu predstavke nije bilo propisom
ogranieno pravo da se obrati hrvatskom sudu, te da ovaj spor u vezi sa
prestankom sudijske funkcije sa stanovita lana 6. Konvencije, predstavlja spor koji se odnosi na njegovo graansko pravo.394
393
No 22330/05, 05/02/2009.
U lanu 32, stav 1. Ustava Srbije iz 2006. godine, koji se odnosi na garanciju
prava na pravino suenje u razumnom roku i to pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji je ustanovljen na osnovu zakona, ne pominje se pojam graanskih prava.
Naime, prema slovu ustavne odredbe, ovo pravno jemstvo se primenjuje na odluivanje
o pravima i obavezama pojedinca, kao i osnovanosti sumnje koja je bila razlog za
pokretanje postupka prema njemu.
U skladu sa pravilima jezikog tumaenja, moglo bi se pretpostaviti da se ova garancija odnosi samo na poloaj lica prema kome se vodi postupak utvrivanja krivine
odgovornosti. U skladu sa pravilima sistemskog tumaenja, a na osnovu injenice da je
ovo ustavno jemstvo smeteno u samo sredite drugih brojnih garancija vezanih za poloaj lica u krivinom postupku, ova pretpostavka bi teorijski mogla da se osnai. ini se
meutim da ova tumaenja ustavnih pravila ipak ne bi trebalo shvatiti suvie ozbiljno,
394
154
f ) Ciljevi i pravni znaaj nabrajanja prava i sloboda

Tri su neposredna cilja zbog ijeg ostvarenja se sastavlja lista ljudskih
prava. Prvi cilj je imenovanje, odnosno dodeljivanje pravnog naziva pojedinim pravima. Drugi je odreivanje sadrine prava i sloboda, a trei
je obezbeivanje pravne snage njihovom jemstvu, odnosno garancijama.
Upuivanje na pojedina ljudska prava u pravnoj komunikaciji uobiajeno se vri korienjem njihovih naziva. Pravno-tehniki posmatrano,
razliiti su naini odreivanja naziva odreenog prava ili slobode u samom pravnom dokumentu. Najjednostavnije se ovaj posao moe obaviti
imenovanjem prava u odrednici, naslovu ili rubrumu odredbe, kako se
to takoe kae, koja sadri pravila o tom pravu. Na ovaj nain se znaajno doprinosi preglednosti pravnog teksta, te se itaocu olakava njegovo
korienje.
Novi Ustav Srbije iz 2006, koristi pre svega ovu tehniku imenovanja
ljudskih prava. Iznad odredbe koja je posveena jednom pravu, ustavopisac upisuje i njegov naziv.395 Meutim, ustavopiscu su stajali na raspolaganju i drugi naini imenovanja ljudskih prava. Tako se u nekim sluajevima naziv pojedinog prava ili slobode posredno odreuje upuivanjem
na nedozvoljeno ponaanje, na primer govori se o zabrani diskriminacije,
zabrani ropstva, poloaja slinog ropstvu i prinudnog rada, zabrani izazivanja rasne nacionalne i verske mrnje i zabrani nasilne asimilacije. Ako
je to potrebno, u svim ovim sluajevima mogue je negativno odreenu
zabranu, zameniti pozitivno odreenom slobodom od diskriminacije,
ropstva, prinudnog rada i sl.396
ve pre svega kao povod da se jo jednom uputi na trapavost i nepanju prilikom formulisanja ustavnih odredbi i njihove sistematizacije.
O primeni garancije prava na pravino suenje u domaem graanskom-procesnom pravu, v. Borivoje Pozni, Vesna Raki-Vodineli, op. cit., pp. 4043.
395 Tako se u ustavnom tekstu koriste sledei nazivi: pravo na ivot, pravo na
slobodu i bezbednost, pravo na dravljanstvo, pravo na pravnu linost, pravo na imovinu, izborno pravo, prava deteta, sloboda kretanja, sloboda misli, savesti i veroispovesti,
sloboda miljenja i izraavanja, sloboda medija, sloboda okupljanja, sloboda udruivanja
i sl. U nekim sluajevima e tvorac ustavne norme izostaviti rei pravo na, ali e zadrati ostatak jezike sintagme, kao na primer kod zatite podataka o linosti, prigovora
savesti, zdravstvene zatite ili socijalne zatite.
396 U kontekstu sadrine pojedinih prava, u nekim od ovih sluajeva izraz zabrana moe se prevesti u izraz pravo na, kao to se na primer zabrana diskriminacije
moe odrediti i kao pravo na jednakost.
155
Sa druge strane, ustavopisac upuuje na naziv jednog broja ljudskih

prava na taj nain to direktno navodi osnovnu temu pravnog regulisanja.
Rubrumi pojedinih lanova Ustava tako sadre sledee rei: dostojanstvo
i slobodan razvoj linosti, pritvor, pravna sigurnost u kaznenom pravu,
nepovredivost stana, tajnost pisama i drugih sredstava optenja, crkve i
verske zajednice, penzijsko osiguranje, zdrava ivotna sredina i sl.397
Za razliku od Ustava Srbije, neki od kataloga ljudskih prava izbegavaju korienje rubruma za oznaavanje pojedinih odredbi. U dokumentima ove vrste, naziv prava ili slobode mogue je odrediti konsultovanjem
same sadrine pravne garancije i to najee prvih rei koje se u njoj koriste.398
Izmeu sadrine pravne garancije i naziva prava ili slobode mora postojati odnos podudarnosti. Naziv prava reflektuje njegovu sadrinu, odnosno predstavlja kljunu re za razumevanje sadrine pravne garancije.399
397 Iz ovih rei se dalje relativno lako moe zakljuiti o kojoj pravnoj garanciji je
re. Slino tome, u pogledu pojedinih prava i sloboda, posebno ako se radi o odredbi
koja sadri vei broj pravila, tema se odreuje korienjem zbirnog naziva, te tako na
primer Ustav govori o dopunskim pravilima u sluaju lienja slobode bez odluke suda.
398 Tako pojedini lanovi Meunarodnog pakta UN o graanskim i politikim
pravima poinju sledeim sintagmama: pravo na ivot je neodvojivo od ovekove linosti (lan 6), niko se ne moe drati u ropstvu (lan 8), svaki pojedinac ima pravo na
slobodu i na bezbednost svoje linosti (lan 9), priznaje se pravo mirnog okupljanja
(lan 21) i sl.
399 Pisac Ustava Srbije iz 2006. godine, u nekim sluajevima uvodi originalne nazive prava i sloboda, koji do tada nisu bili zastupljeni u pravnom saobraaju. Tako se u
rubrum lana 51. ustavnog teksta upisuje pravo na obavetenost, a zatim se u dva stava ovog lana definie sadrina dva prava koja se obino normiraju kao posebna prava.
U stavu 1. ovog lana, Ustav govori o pravu svakog da bude obaveten, istinito, potpuno
i blagovremeno o pitanjima od javnog znaaja, kao i o obavezi javnih glasila da to pravo
potuju. U stavu 2. istog lana, govori se o pravu svakoga na pristup podacima koji se
nalaze u posedu organa javne vlasti.
Na stranu proizvoljno grupisanje pod zajedniki naziv tradicionalno razdvojenih
prava koja podrazumevaju bitno razliite pravne reime uivanja i zatite, ime se u
velikoj meri obesmiljava upotreba novih rei. Ono to zaista zabrinjava u ovom sluaju jeste proizvoljno menjanje naziva prava na slobodan pristup informacijama od
javnog znaaja. Naime, ovo pravo se pod navedenim nazivom nalazi u pravnom prometu zemlje ve godinama, i pre i nakon usvajanja Ustava 2006. godine. Razlozi pak
za promenu postojeeg naziva jednog prava i slobode morali bi biti oigledni ili bar
opravdani. Prema pravilima o jeziku, stilu i nainu pisanja propisa (v. publikaciju Sekretarijata za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije, pod nazivom Metodologija izrade zakona iz 2002. godine, p. 48), u cilju zadovoljenja zahteva zakonodavne infor-
156
Sama pak sadrina pravne garancije odreena je putem pravnih pravila kojima se definie normativni okvir uivanja prava ili slobode. Pravno-metodoloki posmatrano, ovaj normativni okvir se u odnosu na prava
i slobode izgrauje na tri komplementarna naina: njihovim definisanjem, zatim odreivanjem sfere njihovog prostiranja, kao i propisivanjem
sredstava njihove zatite.
Pravno normiranja ljudskih prava po pravilu zapoinje odreivanjem
predmeta pravnog regulisanja.400 Ovaj cilj se moe ostvariti na razliitim
nivoima apstrakcije pravne regulative. Tako, ustavnopravne i meunarodnopravne garancije predstavljaju, po pravilu, najapstraktnije norme o
ljudskim pravima. U njima su, pre svega, sadrana pravila kojima se priznaje, garantuje, odnosno jemi, odreeno pravo ili sloboda.401
Sa ovog najvieg nivoa apstrakcije, pravni poredak se sputa na nivo
detaljnijeg odreivanja predmeta pravnog regulisanja. Ovaj posao definisanja konkretnih pravila posebnog pravnog reima koji se vezuje za
jedno pravo, obino se pravno-tehniki preputa zakonodavcu.402 Meumatike, u propisima je potrebno koristiti jedinstvenu terminologiju, odnosno termine
sa ve utvrenim pravnim znaenjem. Istovetno pravilo sadri i lan 35. Jedinstvenih
metodolokih pravila za izradu propisa, Zakonodavnog odbora Narodne skuptine Republike Srbije iz marta 2010. godine.
Sa druge strane, novi naziv ne odgovara ni samoj sadrini prava. Naime, naziv
novoimenovanog prava sadrinski se ne podudara sa zakonom definisanim pravom na
slobodan pristup informacijama od javnog znaaja, jer se ovo zakonsko pravo ne odnosi
samo na podatke koji se nalaze u posedu organa javne vlasti, ve i na one podatke koji
su nastali u radu ili vezi sa radom ovih organa, a uskladiteni su na drugom mestu.
400 Pravo gotovo nikad ne titi apstraktno odreenu slobodu pojedinca, ve prevashodno pojedinane manifestacije, emanacije, odnosno aspekte te slobode. Tako, pravni
poredak obezbeuje oveku potovanje i zatitu njegovog dostojanstva, fizikog i psihikog
integriteta, privatnosti, asti i ugleda, doma, imovine, braka i porodice, ivotne sredine,
slobode miljenja i uverenja, izraavanja, udruivanja, okupljanja, kretanja i sl. Da bi pojedinane garancije prava i sloboda mogle da ostvare svoj cilj, neophodno je dakle na prvom
mestu precizno odrediti sam predmet pravnog regulisanja.
401 Ustav Srbije u tom smislu odreuje da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi duni da ga potuju i tite, da je ivot oveka neprikosnoven, da je
fiziki i psihiki integritet nepovrediv, da svako ima pravo na linu slobodu i bezbednost i sl.
402 Tako se u lanu 21. Ustava Srbije na najapstraktniji nain propisuje: Zabranjena je svaka diskriminacija. Dopunjujui ovo ustavno jemstvo, Zakon o zabrani
diskriminacije iz 2009. godine precizno odreuje sam pojam diskriminacije (lan 2),
zatim brojne pojavne oblike diskriminatorskog postupanja (neposredna i posredna diskriminacija, povreda naela jednakih prava, viktimizacija, omalovaavajue postupanje,
157
tim, konkretno definisanje predmeta pravnog regulisanja moe da bude

preputeno i sudovima.403 Najzad, nekad sudovi sami koriste priliku da
formuliu najapstraktnije pravne garancije ljudskih prava.404
Odreivanje sfere prostiranja ili domaaja pojedinih pravnih garancija, po pravilu se vri propisivanjem pravila o ogranienju ljudskih prava.
Ova pravila o ogranienju mogu biti opteg karaktera, te se na taj nain
vezuju za sva prava i slobode.405 Takoe, ona se mogu odnositi i na odreene okolnosti koje opravdavaju ogranienje ljudskih prava, kao to je
vanredno ili ratno stanje.406
Meutim, ogranienje ljudskih prava vri se i putem definisanja pravila koja se vezuju za pojedina prava ili slobode. Ova pravila prvenstveno
odreuju razloge zbog kojih pravo ili sloboda moe u konkretnom slugovor mrnje i sl, u poglavlju II, lanovi 514), kao i to ta se smatra diskriminacijom u
pojedinim sferama drutvenog ivota (u postupcima pred organima javne vlasti, radnim
odnosima, pruanju javnih usluga, obrazovanju i sl.), odnosno prema pojedinim kategorijama lica (prema enama, deci, nacionalnim manjinama, osobama sa invaliditetom,
seksualnim manjinama i sl, u poglavlju III, lanovi 1527).
Meutim, u nekim sluajevima e sam ustavotvorac ili tvorac opteg meunarodnog dokumenta o ljudskim pravima, uzeti na sebe ovaj zadatak utvrivanja konkretnijih pravila kojima se omoguava uivanje prava. Tako je u pogledu prava lica lienog
slobode, odnosno lica protiv koga se vodi postupak utvrivanja krivine odgovornosti,
u Ustav Srbije upisano ak devet opirnih lanova sa velikim brojem pojedinanih
pravila (lanovi 2735). Na slian nain su u lanu 6. Evropske konvencije o ljudskim
pravima, sabrana brojna pravila o pravu na pravino suenje.
403 Kao to je ve pokazano, Evropski sud za ljudska prava u primeni odredbi
Evropske konvencije, detaljno odreuje sadrinu pojedinih pravnih garancija, kao to je
pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota, doma i prepiske iz lana 8. Na slian
nain postupa i Vrhovni sud SAD u primeni garancija upisanih u amandmane na ameriki Ustav, kao i najvii sudovi u Nemakoj u tumaenju pojedinih odredbi o ljudskim
pravima iz Osnovnog zakona.
404 Tako su najvii sudovi u Nemakoj obezbedili priznanje optem pravu linosti,
kao to je i ameriki Vrhovni sud izveo optu garanciju prava na privatnost iz sadrine
svih ostalih ustavnih garancija.
405 Opte pravilo o ogranienju ljudskih prava sadrano je na primer u lanu 20.
Ustava Srbije, u kome se kae:
Ljudska i manjinska prava zajamena Ustavom mogu zakonom biti ograniena
ako ogranienje doputa Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom drutvu i bez zadiranja
u sutinu zajamenog prava.
406 Tako, u lanu 15. Evropske konvencije definiu se posebna pravila o ogranienju ljudskih prava u doba rata ili druge javne opasnosti.
158
aju biti ograniena.407 Kao i kod odreivanja predmeta pravnog regulisanja, i pravila o ogranienju ljudskih prava mogu da nastanu u sudskoj
praksi.408
Najzad, sredstva zatite ljudskih prava veoma esto se propisuju u
obliku posebnih pravnih garancija. Najapstraktniji oblik ove pravne garancije jeste priznavanje prava na sudsku zatitu ljudskih prava.409 Sadrina ovog prava obino se dalje dopunjuje pravilima koja obezbeuju fer
postupanje u sudskoj zatiti prava i sloboda,410 kao i posebnim garanci407
Tako, u lanu 10. Evropske konvencije kae se da sloboda izraavanja, ukljuujui i slobodu medija, moe biti ograniena zbog potrebe zatite prava i sloboda drugih
(na primer, od klevete ili povrede asti, od neovlaenog zadiranja u privatnost i sl), kao
i zbog potrebe zatite nacionalne i javne bezbednosti, autoriteta sudova, morala i drugih
javnih interesa (na primer, od objavljivanja informacija koje su klasifikovane kao tajne,
od nedoputenog meanja u rad policije, tuilatva i sudova, od objavljivanja pornografije na javnim mestima i sl.).
408 Da bi utvrdili potrebu za ogranienjem prava ili slobode u konkretnom sluaju, sudovi se redovno koriste tzv. tehnikom odmeravanja suprotstavljenih interesa.
Dugotrajna, odnosno ustaljena upotreba ove tehnike u sudskoj praksi, esto rezultira
optim pravilima o ogranienju ljudskih prava koja se mogu koristiti u svakom pojedinanom sluaju. Tako Ustavni sud Nemake redovno koristi trodelni test odmeravanja
interesa (v. na primer odluku Ustavnog suda o doputenosti inkriminjacije incestnih
odnosa izmeu brata i sestre iz 2008. godine, 2 BvR 392/07, kao i odluku ovog suda u
vezi sa zabranom rada radnji nedeljom i praznicima iz 2009. godine, 1 BvR 2857/07,
1 BvR 2858/07), koji zahteva razmatranje pitanja da li se u konkretnom sluaju supotstavljeni interes uopte moe zatititi ogranienjem prava ili slobode (test podesnosti), zatim, da li je ogranienje prava ili slobode neophodno potrebno u cilju zatite
suprotstavljenog interesa (test neophodnosti), kao i da li je ogranienje koje se pravu
ili slobodi namee proporcionalno potrebi zatite suprotstavljenog interesa (test proporcionalnosti).
409 Tako, lan 22. Ustava Srbije iz 2006. godine, sadri optu garanciju prava na
sudsku zatitu ustavom zajamenih prava i sloboda. U tekstu ove odredbe kae se:
Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajameno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje
su povredom nastale.
U teorijskoj literaturi se istie da se pravo na sudsku zatitu prava i sloboda mora
razumeti kao samostalno ljudsko pravo, koje se u najirem smislu moe izjednaiti sa
pravom na pravosue u konkretnom sluaju, kome pak sa druge strane, odgovara
itav niz specifinih obaveza pravosudnih organa (v. tako Borivoje Pozni, Vesna Raki
Vodineli, op. cit., pp. 4243).
410 Tako, kao to je ve navedeno, u cilju osiguranja fer postupanja u zatiti
prava i sloboda, lan 6. Evropske konvencije sadri garancije prava na pravinu i javnu
raspravu u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na
osnovu zakona.
159
jama koje se odnose na pravo na zatitu ljudskih prava pred ustavnim

sudom,411 ili pred meunarodnim sudovima i drugim institucijama.412
Sa druge strane, pravo na zatitu vezuje se i za pojedina prava i slobode. Opte pravo na sudsku zatitu tako se moe konkretizovati propisivanjem posebnih tubi koje stoje na raspolaganju beneficijarima odreenog
prava ili slobode.413 Isto tako, mogue je propisati i neko drugo sredstvo
zatite koje im je ostavljeno na dispoziciju.414 Takoe, beneficijarima se
moe staviti na raspolaganje i drugo opte sredstvo zatite,415 ili im se pak
411 Tako, lan 170. Ustava Srbije jemi pravo na ustavnu albu protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a
kojima se povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamene Ustavom.
412 Tako, stav 2, lana 22. Ustava Srbije, kae da graani imaju pravo da se obrate
meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i prava zajamenih Ustavom.
413 U stavu 1. lana 41. Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. godine, odreeno je da svako ko je povreen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese
tubu sudu, a zatim se u lanu 43. propisuje sadraj ovih tubi na sledei nain:
Tubom iz lana 41. stav 1. ovog zakona moe se traiti:
1. zabrana izvrenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vrenja
radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije;
2. utvrenje da je tueni diskriminatorski postupao prema tuiocu ili drugome;
3. izvrenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja;
4. naknada materijalne i nematerijalne tete;
5. objavljivanje presude donete povodom neke od tubi iz ta. 14. ovog lana.
Iako se propisivanje posebnih tubi i drugih sredstava zatite obino preputa zakonodavcu, nekad i sam ustavotvorac koristi priliku da odredi njihov sadraj. Tako se
u stavu 3, lana 50. Ustava, jemi pravo na odgovor na objavljenu informaciju, kao i
pravo na ispravku neistinite, nepotpune ili netano prenete informacije.
414 U zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja iz 2004.
godine, traiocu informacije o radu organa javne vlasti garantuje se pravo da u postupku po albi zahteva od Poverenika za pristup informacijama od javnog znaaja da mu
omogui vrenje njegovog prava (lan 22). Tek u sledeem koraku, ako se korienjem
ovog pravnog sredstva ne obezbedi uivanje prava na pristup informacijama, trailac
ima pravo da se tubom obrati nadlenom sudu (lan 27).
Na osnovu zakonskih izmena od septembra 2009. godine, u lanu 114. Zakona o
izvrenju krivinih sankcija, garantuje se osuenim licima pravo da se u cilju ostvarivanja i zatite svojih prava u toku trajanja kazne zatvora, obrate podneskom naelniku ili
drugom ovlaenom licu zavoda, zatim pritubom upravniku zavoda i najzad albom
direktoru uprave za izvrenje krivinih sankcija.
415 Tako se u lanu 36. Ustava jemi pravo na albu ili drugo pravno sredstvo
protiv bilo koje odluke kojom se odluuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom
interesu. Takoe, u lanu 138. Ustava, jemi se pravo na pravnu zatitu ljudskih prava u postupku pred Zatitnikom graana, koje se dalje detaljnije ureuje u Zakonu o
160
moe pravno garantovati primena sredstava zatite koje pretpostavljaju

vrenje posebnih ovlaenja organa javne vlasti.416
Trei cilj pravne regulative u sastavljanju kataloga ljudskih prava jeste
obezbeivanje pravne snage samim pravnim garancijama pojedinih prava
i sloboda. Naime, kao to je pokazano, pravna pravila o ljudskim pravima
razbacana su po celom pravnom sistemu, ali sva ona nemaju istu pravnu
snagu jer su sadrana u izvorima prava razliite pravne snage. Hijerarhija
pak izvora pravnih normi definisana je po pravilu u ustavnom dokumentu, kao najviem pravnom aktu u zemlji.417
Pozitivnopravno posmatrano, smetanjem centralnog, odnosno opteg kataloga ljudskih prava na sam vrh piramidalne konstrukcije izvora
prava, u tekst ustava i meunarodni dokument, obezbeuje se pravilima
o ljudskim pravima snaga najveeg, odnosno najvieg pravnog autoriteta.
Tako, unutar jedinstvenog pravnog sistema, nema pravila koja imaju veu
zatitniku graana iz 2005. godine, posebno u vezi sa pravom na podnoenje pritube
zbog povrede prava ili slobode (lan 24).
416 Tako se po pravilu postupak sudske zatita ljudskih prava u oblasti krivinog
i prekrajnog prava pokree na osnovu odluke policije, tuilatva, nadlene inspekcije
ili drugog organa javne vlasti. Sa druge strane i Zatitnik graana (lan 24. Zakona o
zatitniku graana) ili drugi slian nezavisan organ, takoe mogu da pokrenu postupak
zatite ljudskih prava po sopstvenoj inicijativi.
417 Ovaj princip hijerarhinosti pravnog sistema izriito je odreen odredbama
lana 194. Ustava Srbije, koji glasi:
Pravni poredak Republike Republike Srbije je jedinstven.
Ustav je najvii pravni akt Republike Srbije.
Svi zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa
Ustavom.
Potvreni meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava
deo su pravnog poretka Republike Srbije.
Potvreni meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.
Zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorima i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava.
Meutim, u kontekstu primene ovog ustavnog pravila, neophodno je takoe konsultovati i pravilo sadrano u lanu 16. Ustava, u kome se kae da su opteprihvaena
pravila meunarodnog prava, kao i potveni meunarodni ugovori, sastavni deo domaeg pravnog poretka i da se neposredno primenjuju, te pravila sadrana u lanu 18, u
kome se kae da se Ustavom jeme i neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava
zajamena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima, kao i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima moraju tumaiti
saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava i u skladu sa
praksom meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje.
161
pravnu snagu od njih. Sva ostala pravila, zakonskog ili drugog karaktera, moraju da budu u saglasnosti sa ovim osnovnim ustavnim pravilima,
odnosno pravilima upisanim u odredbe priznatog meunarodnog dokumenta.418
Sa druge strane i pravno-politiki posmatrano, unoenje katalog ljudskih prava u prvi deo ustavnog teksta, kao to je to na primer uinjeno
u Nemakoj 1949. godine, reflektuje osnovni sistem vrednosti na kojima poiva drutvena zajednica. Ustavotvorac time nedvosmisleno izraava stav koji je prisutan jo iz vremena Francuske i Amerike revolucije,
da su ljudska prava vrednost do koje je pravnoj zajednici najvie stalo, i
zbog toga pravilima o pravima i slobodama pojedinca daje snagu najveeg
pravnog autoriteta.419
g) Opta pravila kataloga ljudskih prava

Tri se pravila vezuju za sam katalog ljudskih prava. Prvo pravilo se
odnosi na nehijerarhinost prava i sloboda, drugo pravilo se sastoji u zabrani sniavanja jednom dostignutog nivo zatite ljudskih prava, a tree
se vezuje za jemstvo onih prava koja nisu izriito navedena u katalogu
ljudskih prava.
Prvo pravilo o nehijerarhinosti ljudskih prava kae da prava i slobode pojedinca nisu izmeu sebe hijerarhijski struktuirane. Nema vieg
i nieg prava ili slobode. Pre svega, ovo pravilo znai da su ljudska prava
418
Bez obzira na to da li se neposredno bave ljudskim pravima ili ne, pravila nie
pravne snage ne smeju da povreuju, kre, odnosno budu suprotna ustavnim pravilima
ili pravilima iz potvrenog meunarodnog dokumenta. Ustavotvorac ne spreava one
koji stvaraju pravna pravila nie pravne snage da se bave ljudskim pravima. Naprotiv,
nekad e ih i sam na to podsticati ili im to nalagati u cilju daljeg preciziranja uslova za
vrenje ili zatitu prava i sloboda, ali u tom sluaju nia pravna pravila moraju imati
svoje utemeljenje u ustavnom, odnosno tekstu meunarodnog dokumenta. Reju, ona
moraju u svemu biti u saglasnosti sa pravnim pravilima vie pravne snage. Ako se pak
bave ogranienjima ljudskih prava, nia pravna pravila takoe moraju voditi rauna o
doputenosti i drugim pravilima ograniavanja propisanim u tekstu ustava ili meunarodnog dokumenta.
419 Ili, kao to je reeno u jednoj odluci Saveznog suda za radne sporove Nemake
iz 1992. godine (BAG NJW 1993, 1732), pravila o fundamentalnim ljudskim pravima
iz Osnovnog zakona ne sadre samo garancije subjektivnih prava i sloboda, ve istovremeno sa sobom nose i objektivan poredak vrednosti koji se reflektuje u svim oblastima
prava i koji usmerava zakonodavca i sudsku praksu.
162
jednaka izmeu sebe za samog oveka kome pripadaju. Prava i slobode

predstavljaju pojedinane manifestacije jedinstvene slobode ljudske linosti. Samo u svojoj ukupnosti ove emanacije ine oveka slobodnim.420
Sa druge strane, i pravnom poretku je jednako stalo do svih ljudskih
prava. Pravo tretira sve ljude jednako, te je sloboda jednoga, u svojoj celovitosti jednaka slobodi ostalih. Pravo jednog lica tako je jednako vano
kao isto ili neko drugo pravo ostalih lica.421
Ovu pak ideju o nehijerarhinosti ljudskih prava trebalo bi neposredno razmotriti i u kontekstu pravne snage pravila u koja su ljudska prava
upisana. Naime, ako su sadrana u istom pravnom dokumentu, na pri420 Kao to je reeno u odluci Ustavnog suda Nemake iz 1989. godine (1 BvR
921/85), ogranienje prava oveka, ma kako trivijalno izgledalo (na primer, prava oveka
da jae konja u umi), predstavlja gubitak njegove slobode. U tom smislu Robert Alexy
(op. cit., p. 235), navodi da je u periodu sa poetka ezdesetih godina, nakon usvajanja
prvih odluka najviih nemakih sudova kojima je priznata opta sloboda linosti, deo
pravne teorije komentarisao da je apsurdno i smeno posmatrati pravo na hranjenje
papagaja kao deo ove opte slobode oveka, ali da je ironijom istorije ustavnog tumaenja Osnovnog zakona, Ustavni sud dvadesetak godina kasnije zaista stao na stanovite da
je hranjenje golubova na javnom mestu obuhvaeno garancijama iste te opte slobode.
Apstraktno gledano, svaki ovek bi za sebe mogao da izgradi sopstvenu hijerarhiju vrednosti linih dobara, odnosno prava i sloboda. Ili, kao to kae John Austin
u tipinom maniru utilitaristike filozofije, svaki pojedinac je naelno najbolji sudija u pogledu sopstvenog interesa, odnosno u vezi sa procenom onoga to e mu
doneti najvee zadovoljstvo ili bol (op. cit., p. 106). Tako, na vrhu ove piramidalne
konstrukcije najverovatnije bi svoje mesto nala ona dobra bez kojih veina pojedinaca ne moe zamisliti svoju egzistenciju, na primer pravo na ivot i fiziki i psihiki integritet, linu bezbednost i slobodu, imovinsku sigurnost, ali i dostojanstvo
linosti i sl.
Meutim, ova kao i ostala ljudska prava, uglavnom se uivaju na isti nain na
koji se koristi i vazduh koji udiemo, dakle bez ikakve ili uz krajnje ogranienu svest o
njihovom znaaju u trenutnim okolnostima. Tako, pojedinac obino stie pravu predstavu o domaaju prava i njegovoj vanosti u konkretnom sluaju, onda kad se suoi sa
stvarnom ili pravnom preprekom u njegovom uivanju, na primer kad mu neko povredi
pravo ili kad doe do saznanja da mu pravni poredak ne priznaje odreeno pravo ili mu
ne obezbeuje uslove za njegovo uivanje. Tek tad dolazi se do punog razumevanja ideje
o jedinstvu slobode pojedinca i o tome da svaki akt uskraivanja ili ogranienja bilo kog
prava i slobode, predstavlja atak na njega kao slobodnog oveka.
421 Na primer, odluujui o doputenosti opisivanja glavnog junaka u knjievnom
delu na veoma negativan nain, Ustavni sud Nemake je u sluaju Mephisto iz 1971. godine (BVerfGE 30, 173), zauzeo naelan stav da zahtev pojedinca za potovanje njegove
linosti u drutvu u kome ivi, nije od vee vanosti u odnosu na umetniku slobodu
autora romana.
163
mer ustavu ili meunarodnoj konvenciji, sama pravna jemstva ljudskih

prava su izmeu sebe jednaka po svojoj pravnoj snazi.422
Meutim, pravni poredak moe i da izdvoji odreena pravila o ljudskim pravima u posebnu grupu privilegovanih pravnih normi koje nije
doputeno menjati buduim pravnim aktima. Prema tzv. garanciji venog pravnog vaenja iz lana 79. Osnovnog zakona, kako se o njoj govori u sudskoj praksi u Nemakoj,423 nisu dozvoljene izmene kojima se dira
u principe utvrene lanovima 1. i 20.424
422 Ovaj princip jednake pravne snage pravila o ljudskim pravima koja su sadrana u istom pravnom dokumentu, otvara dalje prostor za definisanje ve navedenih
pravila o meusobnom ogranienju prava. Dakle, pravni poredak odreuje nain reavanja sukoba dva ista ili razliita prava upisana u pravila iste pravne snage. Istorijski
interesantan nain reavanja ovog sukoba prava bio je odreen u lanu 32. Srpskog
graanskog zakonika iz 1844. godine, u kome se kae:
Ako dvojica ili vie njih jednaka prava imaju, moraju se ista tako upotrebljavati,
da jedno pored drugog i sva skupa u celosti opstati mogu. Ako to nije mogue, onda po
koliini jedno drugom treba da poputa; ako li i tako ne bi mogue bilo, onda manje
veem popustiti mora (navedeno prema izdanju iz 1990. godine, tekst pripremili
Nenad Delebdi i Vesna Popovi);
Istovremeno, prema principu hijerarhinosti pravnog poretka, proizlazi da pravilo
o nehijerarhinosti ljudskih prava ne mora da se primeni u sluaju sukoba dva prava
koja nisu upisana u pravila iste pravne snage. Tako, ako se desi da pisac ustava zaboravi
da u katalog ljudskih prava unese jedno pravo, na primer pravo na privatnost, kao to se
to desilo onima koji su pisali Ustav Srbije iz 2006. godine, onda u sukobu ovog prava i
drugog koje je upisano u tekst ustava, na primer slobode medija, prednost se na osnovu
principa hijerarhinosti prava, moe dati ustavom zajamenom pravu. U ovom sluaju,
do izraaja dolazi upravo znaaj ideje o unoenju sveobuhvatnog kataloga ljudskih prava
u najvii pravni akt. Izostavljanje jednog prava ili slobode iz liste garantovanih prava,
moe dovesti do povrede integralne konstrukcije pravnog poretka ljudskih prava i koncepta jedinstva slobode oveka.
423 V. tako odluku Ustavnog suda Nemake u sluaju Lisabonskog sporazuma iz juna
2009. godine (2 BvE 2/08, 2 BvE 5/08, 2 BvE 1010/08, 2 BvE 1022/08, 2 BvE 1259/08,
2 BvE 182/09).
424 U stavu 3, lana 79. Osnovnog zakona, kae se:
Nisu dozvoljene izmene ovog Osnovnog zakona kojima se dira u podelu teritorije
savezne drave na Zemlje, u princip uestvovanja Zemalja u donoenju zakona ili u
principe utvrene u lanovima 1. i 20.
lan 1. Osnovnog zakona u celini glasi:

(1) Dostojanstvo oveka je neprikosnoveno. Obaveza svake dravne vlasti je da
potuje i titi dostojanstvo oveka.
(2) Nemaki narod smatra da su nepovrediva i neotuiva prava oveka osnova za
svaku ljudsku zajednicu, za mir i za pravednost u svetu.
164
Takoe, pravni poredak moe da izdvoji pojedine garancije u posebnu grupu pravila od kojih nije doputeno odstupanje u bilo kojim realnim okolnostima, pa ni u uslovima ratnog ili uopte vanrednog stanja.
Tako, prema lanu 15. Evropske konvencije, u doba javne opasnosti odstupanja nisu dozvoljena od garancije prava na ivot iz lana 2, osim ako
se radi o zakonitim ratnim postupcima, garancije slobode od muenja,
neovenog ili poniavajueg postupanja i kanjavanja iz lana 3, garancije slobode od ropstva iz lana 4, kao i od naela legaliteta krivinog dela i
krivine sankcije iz lana 7.425
(3) Ovde navedena osnovna prava vezuju zakonodavnu, izvrnu i sudska vlast
kao neposredno vaee pravo.
lan 20. Osnovnog zakona glasi:
(1) Savezna Republika Nemaka je demokratska i socijalna savezna drava.
(2) Sva dravna vlast potie od naroda. Narod vri vlast preko izbora i glasanja,
kao i preko posebnih organa zakonodavne, izvrne i sudske vlasti.
(3) Zakonodavna vlast je vezana ustavnim poretkom, izvrna i sudska vlast su
vezane zakonom i pravom.
(4) protiv svakog ko hoe da preduzme ruenje ustavnog poretka, svi Nemci imaju
pravo na otpor kada drugi nain za otklanjanje navedenog ne postoji. (prevod: Ljubica Tomi, op. cit., pp. 48, 11 i 21).
425 Smisao ovog pravila jeste da obezbedi potovanje jednog broja ljudskih prava
i u uslovima kad drutvena zajednica, ukljuujui i pravni sistem zemlje u celini ili
jednim delom, ne funkcionie na uobiajeni nain zbog toga to se suoava sa javnom
opasnou, kako se to kae u tekstu Evropske konvencije, na primer sa oruanim
sukobima, prirodnim katastrofama i sl. (v. o tome vie kod Saa Gajin, Zatita ljudskih
prava u uslovima vanrednog stanja, Pravni ivot, br. 9/95). Dakle, idealno posmatrano,
pravni poredak bi trebalo da iz korpusa ljudskih prava izabere ona prava i slobode u
pogledu ijeg uivanja, odnosno zatite nema stvarne ili pravne smetnje i u ovim neprilikama po drutvenu zajednicu. U tom smislu, spisku prava iz lana 15. Konvencije,
mogla bi da se dodaju i druga prava, na primer pravo na priznavanje pravnog subjektiviteta, odnosno pravo oveka da uvek bude priznat kao lice kome pripadaju prava i
slobode, kao to na to upuuje i stav 2, lana 4. Meunarodnog pakta o graanskim i
politikim pravima.
Da bi ovaj pravni reim sauvao smisao zbog koga je stvoren, u listu tzv. apsolutno zatienih prava ne bi se smela upisati i ona prava koja nije mogue uivati u
uslovima vanrednog stanja ili koja sa tim stanjem nemaju nikakve veze. Meutim,
ini se da je pisac Ustava Srbije postupio upravo na ovaj besmislen nain. Tako je
u lanu 202. Ustava odreeno da mere odstupanja nisu dozvoljene u vanrednom
ili ratnom stanju u pogledu ak osamnaest pravnih garancija. Meu njima su i one
koje se odnose na garancije prava na fer suenje, iako je dobro poznato da faktiki
prestanak rada sudova predstavlja jedan od klasinih razloga ili kriterijuma za pro-
165
Ljudska prava zajamena pravilima iz ove grupe, mogla bi se tako

smatrati privilegovanim ili neprikosnovenim pravima i slobodama, koja
ne trpe pravom doputena ogranienja, i po tome bi se ona razlikovala
od svih ostalih prava i sloboda.426 To ipak ne znai da su ona vanija ili
vrednija od drugih ljudskih prava, ve samo to da pravno nije mogue
glaenje vanrednog stanja. Sa druge strane, ovom spisku dodat je i itav niz pravila
o verskim slobodama, iako je u samoj odredbi Ustava koja se odnosi na ove slobode
(lan 43, stav 4), odreeno da se one mogu ograniiti zbog potrebe zatite propisanog suprotnog javnog ili privatnog interesa, bez obzira da li se to ini u vreme
vanrednog ili redovnog stanja. Slino tome, pravilo iz lana 202. Ustava kae da se
zabrana prinudnog rada mora shvatiti kao apsolutna, iako se u odredbi lana 26,
stav 4, izriito doputa nametanje obaveze prinudnog rada u uslovima ratnog ili
vanrednog stanja i sl.
426 ini se da ova konstatacija u potpunosti vai za slobodu od muenja, neovenog ili poniavajueg postupanja i kanjavanja, kao i za slobodu od ropstva, odnosno
ropskog poloaja. Meutim, apsolutni karakter pravila o pravu na ivot iz lana 15. Konvencije, relativizovan je dopunskim odredbama prema kojima se lienje ivota drugoga ne
mora smatrati nedozvoljenim, i to ne samo ako predstavlja posledicu doputenog ratnog
postupanja, ve i ako je prouzrokovano odbranom od nezakonitog nasilja, prilikom spreavanja bekstva lica zakonito lienog slobode i sl. (lan 1, stav 2).
Slino tome, a na temelju iskustva u vezi sa procesuiranjem nacistikih zloina
nakon Drugog svetskog rata, apsolutni karakter principa zakonitosti u krivinom pravu,
relativizovan je pravilom po kome ovaj princip ne utie na suenje i kanjavanje za
delo koje nije bilo propisano u vreme izvrenja, ali koje se smatra krivinim delom prema optim pravilima koje priznaju civilizovani narodi (lan 7, stav 2).
Sa druge strane, garanciju venog pravnog vaenja iz Osnovnog zakona, ne bi
trebalo bez rezerve vezati za kategoriju prava ije ogranienje nije doputeno. Ova garancija znai, pre svega, da oznaene odredbe Osnovnog zakona ne mogu u budunosti
biti promenjene. U pogledu pravila iz lana 20. Osnovnog zakona, to dalje znai da
su osnovni principi na kojima se temelji demokratska drava apsolutnog karaktera. U
vreme vanrednog stanja, prema odredbama upisanim u poglavlje Xa. Osnovnog zakona,
moe se privremeno odstupiti od konkretnih pravila o nadlenostima dravnih organa,
ali ne i od ovih optih principa.
Meutim, u pogledu nepovredivosti ljudskog dostojanstva, kao to je ve pokazano, sudska praksa u Nemakoj je imala prilike da primeni pravila o ogranienju ljudskih prava i na ovu fundamentalnu kategoriju, na primer kad se radi o doputenoj
povredi asti (v. odluku Ustavnog suda u sluaju Stern/Strauss iz 1990. godine, BVerfGE 82, 272). Takoe, i sama tzv. objekat-formula zatite ljudskog dostojanstva moe
trpeti ogranienja. Tako je u sluaju koji se odnosio na ocenu ustavnosti propisa kojim
se dozvoljava obaranje aviona koji se koristi za izvoenje teroristikog napada iz 2006.
godine (1 BvR 357/05), Ustavni sud zauzeo eksplicitan stav da je osporeni propis ustavan u delu koji se odnosi na ovlaenje za obaranje letelice u kojoj se nalaze samo napadai. U tom sluaju, kae Sud, princip proporcionalnosti dozvoljava da se obaranjem
166
nai opravdanje za njihovo ogranienje u okolnostima bilo kog sluaja,

ak i u uslovima ratnog ili vanrednog stanja.427
Drugo pravilo koje se vezuje za katalog prava i sloboda upisano je u
stav 2, lana 20. Ustava Srbije, i ono glasi:
Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smanjivati.428
Posmatrano iz perspektive ovog pravila, pokazuje se da navodi o uveanju kataloga ljudskih prava nemaju samo znaaj istorijskog kurioziteta.
Naprotiv, irenje liste zajamenih sloboda i prava ima precizno odreen
pozitivnopravni znaaj. On se sastoji u tome to jednom dostignuti nivo
garancija ljudskih prava nije dozvoljeno sniavati naknadno donetim
pravnim aktima.429
Afirmativno odreeno, jednom ispisana lista ljudskih prava, moe
se u budunosti samo dopunjavati novim pravima i slobodama. Na ovaj
nain, pravni poredak titi katalog prava i obezbeuje njegovo irenje u
vremenskom kontinuitetu. Ili, drugim reima, pravo shvata listu ljudskih
prava kao polje prostiranja garantovane slobode pojedinca granice ove
jednom osvojene slobode, brane se upravo ovim vrstim pravilom o zabrani sniavanja nivoa, od koga odstupanja nisu dozvoljena.430
aviona rtvuju ivoti onih koji su sami sebe stavili u poloaj napadaa, a u cilju zatite
ivota napadnutih ljudi.
427 Sudovi esto retoriki oznaavaju pojedina prava kao najvanija. Kao to je
sudija Brandeis u sluaju Olmstead, 277 U.S. 438 (1928), kvalifikovao pravo na privatnost kao pravo koje se najvie vrednuje od strane civilizovanog oveka, tako isto je
Ustavni sud Nemake u sluaju Luth iz 1958. godine (1 BVerfGE 7, 198), pozivajui
se neposredno na Deklaraciju o pravima oveka i graanina iz 1789. godine, ocenio da
je sloboda izraavanja jedno od najdragocenijih prava oveka. Meutim, istinski pravni
znaaj ovih kvalifikacije nije veliki one samo skreu panju na vrednost pojedinih
prava u konkretnom sluaju, bez upuivanja na neki povlaeni pravni reim njihovog
uivanja ili zatite u odnosu na druga prava i slobode.
428 U skladu sa principom vezanosti zakonodavne vlasti pravilima ustavnog karaktera, trebalo bi razumeti da pravilo o zabrani sniavanja nivoa uivanja i zatite ljudskih
prava podjednako vai i za zakonodavca, a ne samo za ustavotvorca.
429 Dakle, ukidanje, u celini ili u jednom delu, prava i sloboda koje su ve upisane
u katalog ljudskih prava, nije dozvoljeno. Ovo pravilo komplementarno je posebnom
pravilu o ogranienju ljudskih prava iz stava 1. ovog istog lana 20. Ustava, a po kome
se ogranienjem prava ne sme zadirati u samu sutinu prava ili slobode.
430 Iako se radi o vrstom pravilu, ini se da ga sam pisac Ustava nije shvatio
na dovoljno ozbiljan nain. Naime, ako se ustavni katalog ljudskih prava uporedi sa
tekstovima prethodnog Ustava Srbije iz 1990. godine, kao i sa Poveljom o ljudskim i
167
Najzad, tree pravilo govori o zabrani uskraivanja prava i sloboda

pod izgovorom da one nisu nabrojane u katalogu prava. Ovo pravilo upisano je u stav 2, lana 4. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim
pravima iz 1966. godine, i to sledeim reima:
Ne priznaje se nikakvo ogranienje ili odstupanje od osnovnih prava
oveka koja su priznata ili vae u svakoj dravi lanici ovog pakta na
osnovu primene zakona, konvencija, propisa ili obiaja, pod izgovorom
da ih ovaj pakt ne priznaje ili ih priznaje u manjoj meri.431
Pravno-istorijski koreni ovog pravila vezuju se za IX amandman na
Ustav SAD, koji glasi:
Nabrajanje u Ustavu izvesnih prava ne sme se tumaiti tako da se spore
ili umanje druga prava koja je narod zadrao.432
U sluaju Griswold v. Connecticut,433 sudija Goldberg je zauzeo stav
da se pravo na privatnost ne moe osporiti na osnovu tvrdnje da ovo
pravo nije upisano u tekst ustavnih amandmana, jer je ba to osporavanje ono to zabranjuje IX amandman. Pozivajui se na obrazloenje
manjinskim pravima i graanskim slobodama Dravne zajednice Srbija i Crna Gora
iz 2003. godine (tzv. Mala ustavna povelja), uoljivo je da pojedina prava i slobode u
njemu nedostaju. Tako, zaboravljajui na jednu od garancija koje odvajaju moderno od
starog drutva, pisac Ustava je propustio da u listu ustavnih jemstava prepie i slobodu
od dunikog ropstva iz stava 3, lana 14. Povelje. Takoe, kao to je ve pomenuto,
u Ustavu nema ni opte garancije prava na privatan ivot iz lana 18. Ustava Srbije
iz 1990. godine, odnosno prava na potovanje privatnog i porodinog ivota, doma i
tajnosti prepiske iz stava 1, lana 24. Povelje. Ova vrsta ekstenzivne zaboravnosti, ne
samo da proizvodi neeljene pravne posledice u oblasti uivanja i zatite ljudskih prava,
ve stvara takoe i sumnju u pogledu istinske odgovornosti ustavotvorca prema slobodi
pojedinaca, sumnju koju je u pogledu ovih deficita ini se mogue ukloniti samo dopunama ustavnog teksta.
431 Ovo pravilo bilo je upisano i u lan 8. Male ustavne povelje Dravne zajednice
Srbija i Crna Gora iz 2003. godine, i to na sledei nain:
Nije doputeno ograniavanje ljudskih i manjinskih prava zajamenih opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, meunarodnim ugovorima koji vae u dravnoj zajednici i zakonima i drugim propisima na snazi, pod izgovorom da ona nisu
zajamena ovom poveljom ili da su zajamena u manjem obimu.
Usled zaboravnosti pisca Ustava Srbije iz 2006. godine, i ova odredba je izostavljena iz ustavnog teksta, to samo po sebi predstavlja jo jedan primer sniavanja dostignutog nivoa uivanja i zatite ljudskih prava.
432 Prevod: D. orevi, u knjizi Temelji moderne demokratije, op. cit., p. 123.
433 381 U.S. 479 (1965).
168
ovog pravila koje je ponudio sam James Madison kao njegov principijelni
autor,434 sudija Goldberg kae da IX amandman ukazuje na to da sadrina ustavnih amandmana ne iscrpljuju listu ljudskih prava, odnosno da
postoje i druga temeljna prava i slobode koja nisu upisana u ova ustavna
pravila. U tom smislu, pravo na privatnost predstavlja jedno od tih zadranih prava iz IX amandmana. Ne mogu se prava i slobode, zakljuuje
on, uskratiti pojedincu samo zbog toga to nisu upisane u listu ljudskih
prava.
Ovo pravilo predstavlja artikulisanu normativnu reakciju na jedno
od moguih logikih tumaenja prava uopte, pa tako i kataloga ljudskih
prava, a naime da je dozvoljeno initi ono to propis doputa, a nije dozvoljeno initi ono to on ne doputa.435 Dakle, da bi se uinilo jasnim
da se ovo tumaenje ne primenjuje,436 pravni poredak formulie pravilo
da se prava i slobode ne mogu uskratiti pod izgovorom da nisu upisana u
katalog ljudskih prava.437
434 Obrazlaui potrebu usvajanja ustavnih amandmana, kao i njihov mogui sadraj, Madison u junu 1789. godine (Cong. Register, I, 42337), u vezi sa pravilom
koje e dve godine kasnije biti upisano u IX amandman, objaanjava da jedan od prigovora usmerenih protiv ovog ustavnog dokumenta poiva na stavu da bi nabrajanje
pojedinih prava u ustavu, dovelo do nesigurnosti u pogledu uivanja ostalih prava, te
da se radi o veoma uverljivom argumentu, za koji kae da se ipak moe pobiti upravo
usvajanjem pravila o zadranim pravima. V. ovaj tekst Madisona u celini na sledeoj
internet adresi: http://www.let.rug.nl/usa/P/jm4/speeches/amend.htm.
435 Madison se suoava i sa drugim argumentom protiv nabrajanja ljudskih prava
u ustavnom dokumentu, koji meutim poiva na ovim istim pravilima logikog zakljuivanja on sa posebnom panjom razmatra stav za koji kae da nije sasvim bez osnova,
a naime da nije potrebno unositi amandmane u ustavni tekst zbog toga to je ustavom
precizno odreen delokrug rada organa vlasti, te da tako sve ono od prava to nije izriito upisano u njihova ovlaenja, narod zadrava za sebe. Sve ono to ne potpada pod
ovlaenje drave po izriitom slovu ustavnih odredbi, inilo bi, po ovom shvatanju, sferu prostiranja prava i sloboda. U odgovoru na ovaj stav, Madison upozorava na opasnost
od diskrecionih ovlaenja drave, koja mogu biti iskoriena protiv ljudskih prava ako
ih sam ustavni tekst ne zatiti sopstvenom barijerom (ibid.).
436 Ako ne zbog neeg drugog, kae Madison, onda zbog poveane pozornosti
u vezi sa moguom primenom ovog restriktivnog tumaenja (ibid.). U mnotvu internet adresa na kojima se mogu nai Madisonovi spisi, ini se da je jedna od hronoloki
najpreglednijih, a istovremeno i najpotpunijih, sledea adresa: http://www.constitution.
org/jm/jm.htm.
437 Apstraktno pravilo tumaenja koje bi se moglo izvesti iz IX amandmana glasi:
ovek uiva ona prava i slobode koje su sadrane u pravnom propisu, kao i ona prava i
slobode koje nisu sadrane u pravnom propisu. Tako bi ovo tumaenje direktno protiv-
169
reilo pravilu logikog zakljuivanja po kojem afirmacija u jednom sluaju, pretpostavlja

negaciju u ostalim sluajevima, a na osnovu toga i dalje, da negacija u jednom sluaju
pretpostavlja afirmaciju u drugim sluajevima.
U sferi prava, ovom izvedenom pravilu tumaenja suprotstavlja se, kao to je ve
navedeno, jedno drugo pravilo, koje poiva na kvazi-liberalnom nainu restriktivnog tumaenja prava i koje se oslanja na navedeno pravilo logikog zakljuivanja, a koje glasi:
doputeno je sve ono to nije zakonom zabranjeno. Tako je u lanu 3. Ustava Srbije iz
1990. godine, bilo eksplicitno reeno: U Republici Srbiji je slobodno sve to Ustavom
i zakonom nije zabranjeno.
Ova ideja bila je istaknuta jo u Hobbesovom uenju. On kae da sloboda zavisi
od utanja zakona, odnosno da sloboda podanika lei u onim stvarima koje je, prilikom regulisanja njihovih radnji, suveren propustio da propie, te navodi da u ovu grupu spadaju sloboda kupoprodaje i sklapanja drugih ugovora, izbora mesta stanovanja,
naina ishrane, zanimanja, sloboda odgoja dece i sl. Hobbes obrazlae ovaj propust
zakonodavca na sledei nain:
Jer budui da nema nijedne drave na svetu u kojoj bi bilo doneseno toliko
propisa da bi bile regulisane sve radnje i sve rei ljudske, poto je tako neto nemogue,
nuna je posledica toga da kod svih vrsta radnji koje zakonima nisu regulisane ljudi
imaju slobodu da ine ono to im njihov razum nalae kao najkorisnije za njih (Tomas Hobz, Levijatan, prevod: Milivoje Markovi, 1991, p. 215 i 221).
Upravo u odgovoru na ovo restriktivno tumaenje, a u cilju potvrivanja znaaja
pravila iz IX amandmana, potrebno je istai posebnu ulogu kataloga prava. Tako, ako
je u ustavni dokument unet katalog prava sveobuhvatnog karaktera i ako su u njega
upisani dovoljno opti pravni principi, kao to je garancija slobode, slobodnog razvoja
linosti, line autonomije i sl, koji mogu da nadomeste izostavljanje pojedinih prava
ili sloboda do kojeg nuno dolazi u njihovom nabrajanju, onda se na taj nain, pozitivnopravno gledano, onemoguava uskraivanje prava na osnovu eksplicitne zakonske
zabrane, jer pravna snaga ove zabrane ne moe da ugrozi opte pravne garancije upisane
u ustav ili meunarodni dokument.
Dakle, u okolnostima postojanja kompletnog kataloga osnovnih prava, drava ne
moe da zabrani sve ono to bi ona moda nameravala da zabrani da tog kataloga nema.
U tom smislu, stvaranje ustavnog kataloga ljudskih prava ima za cilj da onemogui dravi da zabrani ili na drugi nain sprei uivanje prava i sloboda oveka. Kad Madison
govori o barijeri, ili prepreci koju bi trebalo postaviti izmeu vlasti i pojedinaca, onda
on misli upravo na katalog ljudskih prava. Slino tome, kad Ronald Dworkin (op. cit.,
pp. 14 i 21) govori o onemoguenoj vlasti, onda on misli upravo na to da je vlast
sutinski ograniena ustavnim katalogom ljudskih prava.
2. Beneficijari
Pitanje o tome kome pripadaju ljudska prava, u pravnoj teoriji uobiajeno nailazi na jednostavan odgovor: ljudska prava su uroena i neotuiva prava ljudi i stoga pripadaju svima.438 Meutim, ini se da odgovor
na pitanje ko su to svi, nije jednako jednostavan.
Ipak, pre razmatranja ovog pitanja, trebalo bi na prvom mestu razmisliti i o terminolokom pitanju, a naime koji generiki naziv upotrebiti za
ono lice koje uiva ljudska prava, da li bi valjalo koristiti termin subjekat
prava, titular prava, beneficijar prava ili neki drugi izraz.439 Tako,
ako se odluimo da koristimo termin subjekat prava, govoriemo vie
akademskim renikom nego renikom pravnika-praktiara.440 Sa druge
strane, ako koristimo izraze titular prava ili imalac prava,441 biemo u
prilici da ujemo prigovore od strane pravnika-javnopravaca, onih koji se
bave ustavnim, krivinim ili upravnim pravom oni, naime, ove termine
koriste sasvim retko,442 za razliku od njihovih kolega civilista koji te izraze redovno upotrebljavaju.
438 V. tako Marek Pjehovijak, ta su to ljudska prava? Koncept ljudskih prava i
njihova vanpravna opravdanost, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava,
op. cit., p. 23.
439 Odgovor na pitanje o izrazu koji valja koristiti, ne moe uticati na materijalnopravno odreivanje da li jednom licu pravo pripada ili ne, ali svakako moe otkloniti
jeziku, odnosno terminoloku zabunu i nerazumevanje u komunikaciji.
440 Izraz subjekat prava bi trebalo izbegavati i zbog toga to on moe takoe da se
dovede u neposrednu vezu sa danas ve naputenom terminologijom u okviru koje je
ovaj izraz (subject) korien za oznaavanje podanika. Tako John Austin kae da se
pravo uvek donosi od strane suverene vlasti i namee onima koji se nalaze u odnosu podanika prema toj vlasti. Ovaj odnos uvek pretpostavlja mo suverena, kao i to da se podanici nalaze u domaaju ove moi. Ili, kako on to kae drugim reima, svako pravo...
ustanovljeno je od strane superiornog prema inferiornom ili inferiornima (op. cit., p. 350).
441 Na osnovu terminologije Opteg imovinskog zakonika za Crnu Goru, Obren
Stankovi preporuuje izraz imaonik prava, jer, kae on, graanska prava se imaju ili
nemaju (op. cit., p. 52).
442 Ipak, u knjizi Meunarodno pravo ljudskih prava (op. cit., p. 75), u naslovu
jednog odeljka koristi se ba izraz imaoci prava.
Beneficijari
171
Zbog toga se ini da termin beneficijar prava predstavlja onaj najmanje lo izbor rei, jer ovaj izraz mogu u meusobnoj komunikaciji da
koriste podjednako i praktiari i teoretiari, ma iz koje pravne oblasti dolazili. Ovaj izraz takoe upuuje i na temeljno oekivanje onoga kome ljudska prava pripadaju, a to je korist, beneficija, koja se oekuje od vrenja,
odnosno uivanja prava. U tom smislu, re stranog porekla beneficijar,
moe se zameniti i domaim izrazima korisnik prava i uivalac prava.
Na drugom mestu, trebalo bi materijalnopravno analizirati razliite
poloaje onih kojima ljudska prava pripadaju, i to u zavisnosti od njihovog pravnog statusa, odnosno od toga da li se radi o fizikim ili pravnim
licima, licima pod jurisdikcijom jedne drave, graanima te drave i sl.
Odluujui doprinos pozitivnopravnoj izgradnji ideje o tome da ljudska prava pripadaju svim ljudima na jednak nain, ponovo su dale Francuska i Amerika revolucija. Sa stanovita prava, a posebno prava koje se
bavi ljudskim pravima, dve revolucije sa kraja XVIII veka, predstavljaju
dogaaje koji e ostati zapameni po uzdizanju principa jednakosti ljudi
na nivo najvieg naela organizovanog drutva. Prvi put u istoriji, u dva
veoma razliita i udaljena drutva, dolo se do istog pravnog zakljuka, da
su svi ljudi koji zajedno ive u politikoj zajednici jednaki izmeu sebe,
da svi uivaju ista prava i slobode i da su svi jednako vezani pravom.
a) Dostignua Francuske i Amerike revolucije

Francuska se 1789. godine oslobodila ustaljenog pravnog reima nejednakosti, reima koji je podrazumevao strogu podeljenost drutva na
stalee, sa posebnim povlasticama rezervisanim za one koji dolaze sa vrha
drutvene lestvice.443 Prvi put u Evropi, okruena zemljama za koje su
privilegije za jedne i obespravljenost drugih bila svojstva pravnog reima
koji se sa stanovita dravne vlasti smatrao kao jedini normalan, poeljan
i dozvoljen, Francuska revolucija na simbolima dravne zajednice ispisuje, izmeu ostalih, i re jednakost.444
443
V. vie o ovim povlasticama, kao to su pravni imunitet, poreske potede, privilegovan pristup javnim funkcijama i sl, u tekstu Mone Ozouf, Jednakost, objavljenom u knjizi Franois Furet, Mona Ozouf, op. cit., p. 770.
444 Krajem XVIII veka, princip jednakosti predstavljao je izvanredno civilizacijsko dostignue. Dva veka kasnije, u Evropi i dalje postoje drave koje nisu do kraja
prihvatile ovo fundamentalno pravno naelo, zadravajui posebne ustavne i zakonske
privilegije za one koji dolaze iz kruga svetenika ili plemia.
172
Izrazi plemstvo, svetenstvo, trei stale i drugi, koji su odraavali iskustva starog poretka, zamenjuju se jedinstvenom reju graanin,
citoyen.445 Svi oni koji su do tada bili pravno rasporeeni po razliitim
drutvenim grupama, postaju izjednaeni i izmeu sebe se imenuju kao
graani.446 Biti graanin u to vreme u Francuskoj, znailo je biti ljudsko
bie koje je u slobodama i pravima jednako drugome oveku.447
445 Kako se u istoriografiji primeuje, umesto mnoine stalea, pojavio se jedinstveni stale graana (Mona Ozouf, op. cit., p. 769). V. vie o istorijskom razvoju ideje
o graaninu nakon Revolucije, kod Sudhir Hazareesingh, From Subject to Citizen, The
Second Empire and the Emergence of Modern French Democracy, 1998. Autor navodi da
je nakon Revolucije, renik francuskog jezika naglo obogaen novim sloenicama nastalim korienjem rei graanin. Tako se govorilo o dobrom, potenom i vrlom
graaninu, graaninu-radniku, graaninu-buruju, graaninu-vojniku, pa ak i
graaninu-Predsedniku i graaninu-Kralju (p. 10).
446 U vreme terora, kad su gotovo sva dostignua Francuske revolucije upranjavana na poroan, odnosno perverzan nain, oni koji su bili najradikalniji, kao to su
predstavnici najsiromanijeg sloja, tzv. Sankiloti, razvili su i posebnu praksu apsolutne jednakosti, koja je podrazumevala, izmeu ostalog, insistiranje na tome da ljudi
nose istu odeu, kao i da se hleb mesi od istog brana (tzv. hleb jednakosti), zatim
pedagoku praksu obraanja svima na ti, organizovanje banketa na kojima su bogati
sluili siromane, ali i pljaku duana, krau po kuama, pa ak i ruenje crkvenih zvonika ije je stremljenje u visinu vrealo oseaj jednakosti (Mona Ozouf, op. cit., p. 776).
447 Upuujui na uzroke nastanka zahteva za drutvenom jednakou, Mona Ozouf istie da se jo u viegodinjem periodu pre Revolucije, ideja jednakosti pretvorila u
istinsku strast koja je obuzela javno raspoloenje u Francuskoj. Nasuprot drutvu naslednih privilegija, za ije sticanje nije bilo potrebno uloiti nikakav trud, ljudi su poeli da
se okreu ideji meritokratske jednakosti koja je podrazumevala jednakost pojedinaca
srazmerno njihovim individualnim sposobnostima i konkretnim postignuima u drutvenoj zajedinici (ibid., pp. 766767).
U vreme nakon Revolucije, kad je na red dolo pravno oblikovanje ove ideje, pokazalo se meutim, da nema saglasnosti o granicama prostiranja naela jednakosti. Nije
bilo velikog spora u vezi sa veinom prava koja se svrstavaju u graanske slobode, te
je tako bila propisana jednakost u vezi sa pravom na raspolaganje imovinom, pravom
zakljuenja braka, slobodom javnog govora, verskim slobodama, obavezom plaanja poreza i drugih dabina, u vezi sa kanjavanjem za krenje zakona i sl. Meutim, naelo
jednakosti nije uspelo da ovlada sferom politikih prava, te je tako izborno pravo, kao
najvanije politiko i participativno pravo, bilo vezano za imovinski cenzus.
Po shvatanju mnogih u to vreme, bio je to samo nain za obnavljanje stalekih
privilegija i brisanje siromanih iz drutvenog ugovora. Ovaj pristup kombinovanja
jednakosti i nejednakosti, sa druge strane je tumaen i kao cinian pokuaj milosrdnog
udeljivanja formalne jednakosti, da bi se lake odbio zahtev za stvarnom materijalnom
jednakosti. Tako se zapravo tek u svetlu okolnosti primene ovog kompromisnog pristupa, moe razumeti neuspeh u zagovaranju radikalnih ideja drutvene jednakosti, kao
to je ona Robespjerova da svojina predstavlja moralno naelo kome se bogati moraju
Beneficijari
173
Meutim, ruenje starog poretka nejednakosti nije dovelo do atomizacije drutva, ve do stvaranja onoga to se naziva jedinstveno telo
jednakih graana, a to je nacija.448 Naciju ine svi graani koji ive na
teritoriji zemlje, odnosno u dravi.449 Njima, lanovima politike zajednice, graanima drave, pripadaju stoga jednaka prava i slobode.450
Vezivanje graana i nacije za suverenu dravnu vlast i novi pravni
poredak,451 porodilo je dakle ideju o tome da je graanin beneficijar ljudskih prava.452 Ova pravna konstrukcija izvrila je izvanredan uticaj na forpokoriti i koje podrazumeva, izmeu ostalog, podelu zemlje siromanima, kao i ukidanje privatnog vlasnitva nad zemljom, predaju proizvoda u zajednike magacine, zatim
raspodelu sredstava i dobara po domainstvima prema principu potreba, odnosno kapacitetu stomaka i sl. (v. o tome vie kod ibid., pp. 774777).
448 V. tako Pirre Nora, Nacija, tekst objavljen u knjizi Franois Furet, Mona
Ozouf, op. cit., p. 803. Autor istie da je upravo Francuska revolucija podarila terminu nacija prepoznatljivo zgusnut i snaan naboj. O raanju nacije uopte i u vreme
Francuske revolucije, v. na srpskom jeziku kod Aleksandar Molnar, Narod, nacija,
rasa, Istorijsko izvorite nacionalizma u Evropi, 1997.
449 Nora kae da je nacija roena revolucionarnim ustanovljenjem Nacionalne
skuptine, koja je stvorila novi pravni okvir legitimiteta predstavnitvu jednakih graana
(op. cit., p. 806).
450 Razmatrajui ovaj novi politiki fenomen, Nora istie opsednutost graana
Francuske tog vremena idejom meusobnog jedinstva. Ovo snano oseanje je u prvom
koraku doprinelo ruenju granica koje su odvajale ljude u stalee, a zatim i ponitenju
nepodnoljivog braka izmeu kralja i podanika i to u inu njegovog pogubljenja, koje
je u to vreme bilo politiki okarakterisano kao in samootkrovenja, odnosno nacionalnog provienja.
Meutim, u drugom koraku, ovo oseanje nacionalnog jedinstva znaajno je doprinelo iscrtavanju novih granica, i to pre svega teritorijalne, koja odreuje fiziki prostor novog nacionalnog suvereniteta, zatim pravne, koja obezbeuje jednakost svim
pripadnicima nacije u okviru jedinstvenog pravnog poretka, i najzad, psiholoke, koja
naciju pretvara u utoite za svakog graanina, odnosno koja od nacije stvara simbol
pripadnosti i okupljanja (ibid., pp. 807809).
451 U lanu 3. Deklaracije o pravima oveka i graanina iz 1789. godine, pie da
princip svakog suvereniteta sutinski poiva u Naciji, te da nijedno telo, nijedan pojedinac ne moe vriti vlast koja izriito odatle ne proistie (prevod: Pavle Nikoli, u knjizi
Temelji moderne demokratije, op. cit., p. 137).
452 Nikad demokratija nije bila eksplicitnija, jer nikog nije odbacivala... Samo ako
nisu stranci. Ovako Julija Kristeva opisuje proirivanje kruga beneficijara na sve graane
u vreme Francuske revolucije, ali istovremeno upuuje i na neposredno ogranienje ove
nove demokratske prakse. U lanku ovek, graanin, stranac, Prava oveka i graanina (Delo, 1/90, pp. 7590), ona itaocu predstavlja tok radikalne izmene politikog i
pravnog poloaja stranaca u Francuskoj tog perioda, i to od njihovog poetnog punog
ukljuivanja u politiki ivot zajednice i odavanja poasti onima od njih koji su se zalagali za ljudski razum i pripremali puteve slobode, sve do otpoinjanja revolucionarnih
174
miranje modernih evropskih demokratskih zajednica,453 u kojima ljudi i

danas ive.454
ratova u toku kojih su stranci stekli status neprijatelja Revolucije i na taj nain postali
rtve revolucionarnog terora.
453 U tekstu objavljenom pod naslovom Citizenship and National Identity, Habermas objanjava da se pravni status graanina konstituie u mrei egalitarnih odnosa
uzajamnog priznavanja sa drugim graanima. Ovaj status dakle, pretpostavlja mogunost usvajanja mi perspektive svakog pojedinca u drutvenoj zajednici. Zapravo, kae
Habermas, princip ustavnosti ne moe da nastane u drutvenoj praksi, niti sebe da izgradi kao snaga koja stvara zajednicu slobodnih i jednakih pojedinaca, sve dok se ne
smesti u istorijski kontekst nacije svih graana.
Istorijski posmatrano, navodi Habermas, predmoderne politike zajednice koje nisu
bile zasnovane na principu nacionalne drave, kao na primer Rimsko, Rusko ili Otomansko carstvo, postale su vremenom nestabilne, a zatim su se raspale. Slian poloaj su imale
evropske drave-gradovi koje su ulazile u labave politike i dravne saveze koji, osim u
vajcarskoj, nisu mogli da opstanu. Nasuprot njima, teritorijalno centralizovane drave
Evrope, nastale iz srednjovekovnih kraljevina, kao to su Portugal, panija, Francuska, Engleska, vedska, preivele su zahvaljujui sopstvenoj transformaciji u nacionalne drave.
U ovim dravama je naime bio omoguen proces etnike i kulturne homogenizacije stanovnitva, koji je dalje vodio u pravcu demokratizacije drutva. U tom smislu,
objanjava Habermas, nacionalne drave svakako zadravaju iznad sebe senku nacionalizma. Nacionalna svest predstavlja moderan oblik kulturne integracije. U literalnom
znaenju, re nacija oznaava zajednicu ljudi istog porekla koji na jednoj teritoriji
ive meusobno povezani zajednikim kulturnim obrascima, kao to su jezik, obiaji,
tradicija i sl. Meutim, u Francuskoj revoluciji, kae on, nacija postaje izvor dravnog
suvereniteta i time zadobija politiki identitet demokratske zajednice.
Dodir nacionalne svesti i republikanskog ubeenja u to vreme u Francuskoj, sluio
je samo kao katalizator za stvaranje moderne drave. Nacionalizam istoriara i romantiara u nauci i umetnosti tog doba, predstavljao je osnov za izgradnju kolektivnog identiteta
u okviru koga se rodio pojam graanina. Meutim, ovaj istorijski dodir demosa i ethosa, zakljuuje Habermas, bio je kratkog veka, jer odnos izmeu njih nije konceptualnog
karaktera. Pojam graanin nuno se vezuje za ideju samoodreenja u okviru politike
zajednice nastale na temelju meusobnog sporazuma svih onih koji u toj zajednici ive,
a ne za njihov nacionalni identitet iz koga se u konkretnim istorijskim okolnostima raa
(ovaj tekst je objavljen u knjizi Jurgen Habermas, op. cit., pp. 491515).
U tom smislu, jo je John Austin istakao da pojam nacije nije konceptualno vezan
za nezavisnu politiku zajednicu. Nacija se odnosi na skupinu ljudi koja prevazilazi porodicu i koja je povezana krvnim srodstvom ili poreklom, i moda, kae Austin, zajednikim jezikom. Tako shvaena, nacija ili gens, zakljuuje on, nije nuno i nezavisna
politika zajednica (op. cit., p. 227).
454 V. detaljnije o stvaranju nacionalnih drava u Evropi u knjizi State Formation,
Nation-Building and Mass Politics in Europe, The Theory of Stein Rokkan, edited by
Peter Flora with Stein Kuhnle, Derek Urwin, 1999. Plastino opisujui uticaj Francuske revolucije na potonje dogaaje u Evropi u pogledu stvaranja modernih dravnih
Beneficijari
175
Sa druge strane Atlantika, u istom istorijskom periodu, formirana je

nova politika zajednica Sjedinjenih Amerikih Drava, koja je takoe
nastala na ideji jednake slobode svih onih koji u njoj ive.455 Meutim,
ova zajednica nije se oslanjala i na jedinstvenu ideju nacionalne drave,
kao to je to bio sluaj u Francuskoj.
ini se da su tri razloga naroito uslovila izmenu francuskog recepta.
Prvo, iako je pretean deo stanovnitva Amerike tog doba bio anglosaksonskog porekla,456 Amerika revolucija nije bila motivisana eljom za
politikim spajanjem kolonizatora sa onima sa kojima su delili zajedniku
kulturu, tradiciju i jezik, ve se zasnivala upravo na suprotnoj potrebi
njihovog odvajanja od Engleske monarhije.457
zajednica, Stein Rokkan kae da je Revolucija ostavila iz sebe tempiranu bombu: ideju
nacionalne drave i ideal narodnog suvereniteta (p. 162).
455 U Deklaraciji o nezavisnosti od 4. jula 1776. godine, eksplicitno se kae:
Mi smatramo oiglednim istinama da su ljudi stvoreni jednaki, i da ih je njihov
Tvorac obdario neotuivim pravima meu koje spadaju ivot, sloboda i traenje sree
(navedeno prema prevodu u knjizi Temelji moderne demokratije, op. cit., p. 107).
456 V. o tome, kao i o etnikom sastavu stanovnitva, a posebno o prisustvu i rasprostranjenosti Angloamerikanaca, Francuza, panaca i drugih na tlu ranih Sjedinjenih
Drava, kod Alexis De Tocqueville, op. cit., pp. 346350.
457 U tom smislu, u prvoj reenici Deklaracije o nezavisnosti se kae:
Kad u toku istorijskih dogaaja postane nuno za jedan narod da raskine politike
veze koje su ga spajale sa drugim, i da zauzme meu silama ovog svijeta posebno i ravnopravno mesto koje mu daju zakoni prirode i bog te prirode, duno potovanje miljenja
oveanstva zahtijeva od njega da objavi sve ono to ga je navelo na to odvajanje.
Zatim se u daljem tekstu dodaje:
Istorija sadanjeg kralja Velike Britanije, jeste istorija neprestanih uvreda i nasilja, koje su sve imale kao neposredan cilj ustanovljavanje apsolutne tiranije nad ovim
Dravama. Da bi ovo dokazali, mi emo pred nepristrasan svijet izneti injenice.
(navedeno prema prevodu u knjizi Temelji moderne demokratije, op. cit., p. 107).
Ostali preteni deo teksta Deklaracije, posveen je upravo iznoenju razloga za odvajanje od Velike Britanije.
etiri godine pre usvajanja Deklaracije o nezavisnosti, veliku panju u Americi,
ali i u Engleskoj, izazvao je tzv. Izvetaj o pravima kolonista (Samuel Adams, The
Rights of the Colonists, The Report of the Committee of Correspondence to the Boston Town
Meeting, Nov. 20, 1772), u kome se protestuje protiv oduzimanja imovinskih vrednosti
kolonista od strane Engleske krune.
U ovom tekstu se s tim u vezi kae da u sluaju nepodnoljive graanske ili verske represije, ljudi imaju pravo da napuste zajednicu u kojoj ive i da formiraju novu.
U predgovoru Benjamina Franklina engleskom izdanju ovog izvetaja, objanjava se da
176
Drugo, zajednica ivota tadanjih ljudi u Americi nije imala samo

graanski, ve i svoj veoma izraeni verski458 i kolonijalni karakter,459
kao i lokalni, autohtoni karakter.460 Tree, neprestano naseljavanje stranaca na tlo Amerike, koje je dovelo do intenzivnog meanja kultura,
obiaja i tradicija, efikasno je onemoguavalo stvaranje ideje o jednoj
naciji,461 a time i ograniavanje kruga beneficijara ljudskih prava na kategoriju graana.
Tako je u Americi jo u periodu pre Revolucije, pravno bila poznata
ideja o tome da se uivanje prava i sloboda moe priznati svim licima
koja se nalaze na teritoriji pod jurisdikcijom javne vlasti, stanovnicima i
doseljenicima, kako se tada govorilo.462 Vie vekova kasnije, ova ideja e
jedan od glavnih razloga nezadovoljstva engleskom vlau u Americi, predstavlja nametanje kolonijama prekomerno visokih carina i poreza, i to bez prava kolonista da uestvuju u odluivanju o ovim nametima (v. ovaj tekst na sledeoj internet adresi: http://
history.hanover.edu/texts/adamss.html).
458 O pravnom znaaju, karakteru i izuzetnoj raznovrsnosti verskih zajednica u
predrevolucionarnoj Americi, v. kod Michael W. McConnell, The Origins and Historical Understanding of Free Exercise of Religion, 103 Harvard Law Review 1410 (1990),
pp. 14211473.
459 Izvetaj o pravima kolonista (op. cit.), govori o tri grupe posebnih prava:
prirodnim pravima kolonista kao ljudi, meu kojima se izdvaja pravedna i istinska sloboda, jednaka i nepristrasna, zatim pravima kolonista kao Hriana, koja se ostvaruju
na osnovu njihovih linih verskih uverenja, odnosno savesti, kao i pravima kolonista kao
podanika, odnosno lica roenih u Britanskoj Amerikoj koloniji, kako se tada govorilo,
meu kojima se posebna panja posveuje pravu na imovinu, koje je ogranieno novanim nametima Engleske krune.
460 Alexis De Tocqueville pie o tome kako je u toku Revolucije dogma o suverenosti naroda izala iz optine i prigrabila vlast (op. cit., p. 53). V. opirnije o razvijenosti i organizaciji demokratskog ivota u amerikim optinama tog vremena, ibid.,
pp. 5663.
461 Habermas kae da primer multikulturnih drutava, kao to su Sjedinjene Amerike Drave, pokazuje da nastanak politike kulture u okviru koje se raa ustavni princip slobode i jednakosti, ne mora da se vee za jedinstvenu naciju koja deli isti jezik ili
etniko i kulturno poreklo. Demokratsko graanstvo ne mora nuno da proistekne iz
principa nacionalnog identiteta, ve moe takoe i iz principa ustavnog patriotizma,
koji istie svest o koegzistenciji razliitih, ali integrisanih formi drutvenog ivota u istoj
politikoj zajednici (op. cit., p. 500).
462 Ako se paljivo proita Bill of Rights, uoava se da se u tekstu prvih deset
amandmana nijednom ne pominje re graanin. To naravno ne znai da se u to vreme
u Americi nije baratalo ovim izrazom, ve samo to da se uivanje prava i sloboda garantovanih ovim amandmanima nije nuno vezivalo za graanina. Ovaj zakljuak potvruje i odredba iz XI amandmana usvojenog 1794. godine, u kojoj se govori o graaninu,
Beneficijari
177
predstavljati temeljnu inspiraciju piscima Evropske konvencije o ljudskim

pravima.
b) Graani i lica pod jurisdikcijom

U skladu sa principom jednakosti, pravni poredak drave garantuje uivanje prava i sloboda svim graanima. Pojam graanin pak, po
ali u kontekstu pravila o podeli nadlenosti izmeu dravnih organa, odnosno o tome
da se jurisdikcija federalne drave ne protee na postupke koji su zapoeti protiv bilo
koje savezne drave od strane graana druge savezne drave ili graana ili podanika strane drave.
Tek u drugoj polovini XIX veka uivanje nekih prava i sloboda u amandmanima
na Ustav SAD vezuje se za graanina. Tako, XIV amanadman usvojen 1868. godine,
definie da su graani sva ona lica koja su roena ili naturalizovana u Sjedinjenim Dravama. Meutim, ve u sledeem pravilu ovog amandmana neposredno se kae da dueprocess pravo na zatitu ivota, slobode i svojine uiva svako lice, kao i to da princip
jednake pravne zatite obuhvata svako lice pod jurisdikcijom zemlje.
U Deklaraciji o nezavisnosti izraz graanin se pominje samo jednom i to ne u kontekstu prava graana, ve u injeninoj tvrdnji kojom se opisuje jedna grupa realnih
dogaaja. Takoe i istorijski najstariji pravni dokumenti nastali na tlu Amerike, takoe
su pravno poznavali ideju o tome da su uivaoci prava i sloboda sva lica pod jurisdikcijom, a ne ue odreena kategorija graana.
Tako, The Massachusetts Body of Liberty iz 1641. godine (op. cit.), pokazuje svu
kompleksnost politike zajednice u ranom amerikom drutvu i raznolikost tzv. mi
perspektiva, ali takoe i potvruje tezu da je uivanje ljudskih prava u to vreme vezivano
za sve one koji borave na teritoriji zajednice. Ve u drugoj odredbi ovog dokumenta
ekplicitno se kae:
Svako lice pod jurisdikcijom, bez obzira na to da li je stanovnik ili stranac, uiva istu pravdu i pravo koje vai na plantai, a koje mi ustanovljavamo i izvravamo
jedan prema drugom bez pristrasnosti i odlaganja.
Pravilo o tome da sva lica, stanovnici i stranci, uivaju na jednak nain zajamena
prava, potom je ponovljeno na vie mesta u tekstu ovog dokumenta, na primer u vezi sa
linom slobodom, pravom okupljanja, govora i podnoenja predstavki organima vlasti
i sl.
Meutim, ovaj dokument nije znaajan samo zbog proirivanja kategorije beneficijara prava i sloboda, ve i zbog ukazivanja na ve pomenutu razliitost karaktera iste
drutvene zajednice. Tako se pretnja smrtnom kaznom koristila i za odbranu hrianske
verske zajednice ije su se granice podudarale sa granicama politike zajednice, te je na
samom poetku odeljka sa kaznenim odredbama propisano da se ovom kaznom kanjava verovanje u nekog drugog boga, zatim vetiarenje, ali i blasfemine izjave usmerene
protiv oca, Sina i Svetog duha.
178
pravilu podrazumeva vrstu i trajnu pravnu veza izmeu pojedinca i

drave,463 koja se naziva dravljanstvo.464
Katalog garantovanih ljudskih prava tako se vezuje prevashodno za
graanina, odnosno dravljanina. Meutim, prema lanu 17. Ustava Srbije, strancima se takoe garantuju sva prava i slobode, osim onih, kako
kae ova odredba, koje po samom Ustavu i posebnim zakonima pripadaju samo dravljanima Srbije.465
463 U sluaju iz 2005. godine u kojem je tzv. European Arrest Warrant Act proglaen
neustavnim (2 BvR 2236/04), Ustavni sud Nemake je naveo da status graanina podrazumeva poseban oblik vezivanja za pravni sistem zemlje, odnosno poseban odnos izmeu pojedinca i slobodne demokratske zajednice iz koje on, po pravilu, ne moe da bude iskljuen.
U tom smislu, Habermas istie da se pomou pojma graanin definie lanstvo oveka u odreenoj dravnoj zajednici, odnosno uspostavlja odnos izmeu pojedinca i politike zajednice ije je postojanje priznato u meunarodnom pravu. Bez obzira na unutranje
ustrojstvo drave, ova pripadnost, ili lanstvo onih koji ive na njenoj teritoriji, obezbeuje socijalno definisanje politike zajednice (op. cit., pp. 496497).
Slino tome, u uenju Johna Austina pozitivnopravni poredak nezamisliv je bez ideje
o lanstvu pojedinca u nezavisnoj politikoj zajednici. Tako, on kae:
Svako pozitvno pravo...ustanovljeno je od strane suverenog pojedinca, ili suverenog tela pojedinaca, prema lanu ili lanovima nezavisne politike zajednice u kojoj je
taj pojedinac ili telo suveren ili vrhovni (op. cit., p. 132).
Austin na drugom mestu precizira da se ovaj subjekat-lan vezuje za nezavisnu
politiku zajednicu roenjem na njenoj teritoriji, roenjem od roditelja koji su subjektilanovi zajednice ili naturalizacijom. Meutim, on istovremeno teorijski doputa mogunost da i stranac bude subjekat-lan jedne nezavisne politike zajednice, ostajui istovremeno i subjekat-lan neke druge nezavisne politke zajednice (op. cit., pp. 356357).
464 Ovaj pravni odnos koji dravljanstvo pretpostavlja, a posebno sticanje i gubitak dravljanstva, po pravilu predstavlja samostalan predmet pravnog regulisanja u
oblasti ljudskih prava. Tako, u stavu 4, lana 38. Ustava Srbije, navodi se da dete roeno
u Republici Srbiji stie domae dravljanstvo, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne dravljanstvo druge drave. U stavu 3. ovog lana, takoe se kae da domai dravljanin
ne moe protivno svojoj volji biti lien dravljanstva, niti prava da svoje dravljanstvo
promeni.
Ustav takoe kae u stavu 1. ovog lana, da se ostala pitanja vezana za sticanje i
prestanak dravljanstva ureuju zakonom. Ovaj ustavni nalog ispunjen je usvajanjem
Zakona o dravljanstvu iz 2004. godine, u ijem prvom lanu pie da graani Republike Srbije imaju dravljanstvo Republike Srbije. Oni pak koji nemaju dravljanstvo
Republike Srbije, prema lanu 3. Zakona o strancima iz 2008. godine, oznaavaju se
kao stranci. O dravljanstvu u kontekstu ljudskih prava, v. kod Vida ok, Pravo na
dravljanstvo, 1999.
465 Tako je u oblasti slobode od diskriminacije ovo isto pravilo ponovljeno u stavu
2, lana 3. Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. godine.
Beneficijari
179
Dakle, beneficijari ljudskih prava su graani drave, kao i sva druga

lica koja se nalaze pod njenom jurisdikcijom.466 Ovo pravilo neposredno
je formulisano u lanu 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima reima
da drave-potpisnice jeme svakome u svojoj nadlenosti ljudska prava
sadrana u ovom pravnom dokumentu.467
Meutim, kao to sam Ustav kae, ovo pravilo nije apsolutnog karaktera, jer pravni poredak izuzetno doputa mogunost da beneficijari
pojedinih prava budu samo domai dravljani. Tako je prema izriitim ustavnim odredbama uivanje nekih prava neposredno rezervisano
za graane zemlje. Meu njima su i ona prava koja se vezuju za sam
odnos dravljanstva,468 zatim slobode ulaska i izlaska sa teritorije ze466
Jurisdikcija drave oznaava pravni prostor u okviru koga njeni organi vre
efektivnu vlast, odnosno prostor pozitivnopravnog vaenja jednog pravnog poretka.
Ovaj prostor moe da bude odreen po teritorijalnom i personalnom principu. Tako,
jo je Kelsen pravio razliku izmeu prostornog i personalnog vaenja prava i to na sledei nain:
Ono to se naziva elementima drave: dravna vlast, dravna oblast i dravni
narod, nije nita drugo nego to vaenje dravnog poretka po sebi, kao i oblast prostornog
i personalnog vaenja tog poretka. (Hans Kelsen, ista teorija prava, prevod: Danilo N. Basta, 1998, p. 81).
Prema teritorijalnom principu, ovaj prostor obuhvata, po pravilu, itavu teritoriju zemlje, kao i teritoriju na kojoj se nalaze njena diplomatska i konzularna predstavnitva u inostranstvu, kao i vazduhoplove, brodove i ostala plovila registrovana kod domaih dravnih organa, bez obzira da li se ovi vazduhoplovi i plovila nalaze u domaem
vazdunom prostoru, odnosno domaim teritorijalnim vodama ili van njih. Za sve one
koji se fiziki nalaze u nekom od navedenih prostora, kae se da su lica pod jursdikcijom
zemlje, odnosno u nadlenosti drave.
Po personalnom principu, pod nadlenou organa jedne drave nalazi se i lice
koje fiziki ne boravi u nekom od prethodno navedenih prostora, ali je zapoelo ili je
na drugi nain postalo uesnik nekog pravno ureenog postupka koji vodi organ javne
vlasti te drave, na primer lice koje je optueno za krivino delo ili se u toku postupka
utvrivanja krivine odgovornosti drugih, pojavljuje kao svedok i sl., zatim lice koje
je podnelo tubu sudu ili je tueno zbog povrede imovinskih ili neimovinskih prava
i interesa, lice koje uestvuje u upravnom postupku, kao to su podnosioci zahteva za
dobijanje dozvole ulaska u zemlju ili dozvole boravka i sl. V. u tom smislu kod Vojin
Dimitrijevi, Dragoljub Popovi, Tatjana Papi, Vesna Petrovi, op. cit., p. 75.
467 Isto pravilo sadrano je i u stavu 1, lana 2. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima iz 1966. godine, u kome se kae da se drave-potpisnice
obavezuju da potuju i garantuju svim licima koja se nalaze na njihovoj teritoriji i koja
potpadaju pod njihovu nadlenost prava koja su upisana u tekst ovog dokumenta.
468 lan 38. Ustava, govori o pravu na dravljanstvo, kao i o slobodi od oduzimanja dravljanstva ili spreavanja promene dravljanstva.
180
mlje469 i njima komplementarna sloboda od proterivanja,470 aktivno i

pasivno birako pravo i sl.471
Sa druge strane pak, pravni poredak obezbeuje uivanje odreenih
prava samo strancima, a ne i domaim dravljanima. Jedan od najpoznatijih primera ove grupe prava jeste pravo stranca na azil, ili utoite kako
ga imenuje Ustav Srbije.472 Beneficijari ostalih prava i sloboda, prema
principijelnoj odredbi Ustava, jesu sva lica pod jurisdikcijom drave, njeni graani, kao i stranci.473
469
U stavu 1, lana 39. Ustava, jemi se sloboda izlaska iz zemlje i ulaska na teritoriju zemlje za domae dravljane.
470 U stavu 2, lana 38. Ustava, jemi se sloboda od proterivanja iz zemlje za
domae dravljane.
471 Stav 1, lana 52. Ustava, kae da pravo da bira i bude biran ima samo dravljanin Srbije.
472 Prema lanu 57. Ustava, ovo pravo ima lice stranog dravljanstva koje osnovano strahuje da e u svojoj ili zemlji u kojoj boravi biti izloeno progonu zbog svojih
linih svojstava, kao to su rasa, pol, veroispovest, nacionalna pripadnost, politiko uverenje i dr. Ulazak i izlazak stranaca iz zemlje, kao i sloboda stranaca od proterivanja,
ureena je u okviru posebnog pravnog reima iz stava 3, lana 39. Ustava. Postoje i
druga prava koja se garantuju pojedinim kategorijama stranaca, na primer prema lanu
7. Zakonika o krivinom postupku iz 2006. godine, stranac koji je lien slobode ima
pravo na kontakt sa diplomatsko-konzularnim predstavnikom drave iji je dravljanin,
odnosno sa predstavnikom meunarodne organizacije ako se radi o izbeglicama ili licima bez dravljanstva.
473 Kao to je ve navedeno, prema lanu 17. Ustava Srbije, stranci, u skladu sa
meunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajamena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dravljani Republike Srbije.
Na prvi pogled, ini se da je ova odredba Ustava sasvim na tragu pravila o licima pod
jurisdikcijom Evropke konvencije ona kae da su stranci naelno izjednaeni sa domaim dravljanima u pogledu uivanja prava i sloboda.
Ipak, nakon paljivog itanja pokazuje se da ovo reenje pati od fundamentalne
pravne greke, a to je da se ne moe sa sigurnou utvrditi pravo znaenje ustavne odredbe. Naime, ona se zbog umetnute reenice u skladu sa meunarodnim ugovorima,
moe tumaiti na vie naina. Ciljno i sistemski tumaeno, a u skladu sa obavezama
nae drave nastalim nakon ratifikacije Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i
odredbom iz lana 18. Ustava koja upuuje na tumaenje odredbi o ljudskim pravima u
korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva, i to saglasno vaeim meunarodnim standardima i praksi meunarodnih institucija, ovo pravilo bi podrazumevalo da se
strancima garantuju prava sadrana u meunarodnim ugovorima, kao i prava sadrana
u Ustavu i zakonima, osim onih prava koja su rezervisana samo za domae dravljane.
Ako se prihvati ovo tumaenje, onda bi se moglo rei da umetnuta reenica u skladu sa
meunarodnim ugovorima, trapavo jeziki odvaja meunarodne od unutranjih izvora
ljudskih prava.
Beneficijari
181
Meutim, na teritoriji koja se nalazi pod jurisdikcijom jedne drave,

beneficijari pojedinih ljudskih prava mogu biti i oni koji nisu dravljani
te drave, niti se nalaze pod njenom jurisdikcijom po bilo kom osnovu.
U tom smislu se pravne garancije potovanja odreenih prava i sloboda iz
jednog pravnog poretka, proteu u bukvalnom smislu te rei na sva lica
na planeti.474 Najee se radi o beneficijarima onih prava koja se mogu
povrediti iz druge drave ili drugog kraja sveta, odnosno upotrebom tehMeutim, prema jezikom tumaenju, strancima se, u skladu sa meunarodnim
ugovorima, garantuju samo ona prava koja su sadrana u Ustavu i zakonima, a ne i
druga prava. Izraz meunarodni ugovori upuivao bi u tom smislu na primer na meunarodne ugovore kojima se odustaje od uslova reciprociteta u pogledu uivanja prava
stranaca, ili na meunarodne ugovore kojima se garantuje uivanje prava stranim dravljanima pod jednakim uslovima kao i domaim dravljanima, kao to je pravo na
pristup domaem sudu bez obaveze polaganja tzv. aktorske kaucije, odnosno iznosa
novca koji tuilac stranog dravljanstva mora da poloi kao garanciju za sluaj da izgubi
spor o svom pravu koji je sam pokrenuo i koji vodi pred domaim sudom.
Ovaj deficit u ustavnom tekstu, a naime da se ne moe sa sigurnou razumeti znaenje jedne od fundamentalnih odredbi o beneficijarima ljudskih prava, svakako ne bi
mogao da poslui kao primer odgovornog odnosa ustavopisca prema pravu ljudskih prava. Pre nego to doe do izmene ove odredbe i u nedostatku njenog autentinog tumaenja, moglo bi se ipak ponuditi tumaenje koje je trenutno najblie pravnom ivotu,
a koje predstavlja kombinaciju navedena dva pristupa. Naime, za najvei broj Ustavom
zajamenih prava moe se rei da neposredno pripadaju kako domaim, tako i stranim
dravljanima. U pogledu drugih prava koja su izriito navedena, na primer izbornog
prava ili prava na utoite, Ustav razlikuje poloaj domaih dravljana i onih koji to
nisu, ali u tome uglavnom nema niega to je suprotno savremenim pravnim reenjima.
To bi bilo opte pravilo, od koga se u naem pravnom sistemu odstupa u vezi sa
beneficijarima pojedinih prava. Tako je u skladu sa drugim navedenim tumaenjem mogue razumeti na primer odredbu Ustava o pravima stranaca u vezi sa sticanjem svojine
na nepokretnim stvarima. Naime, lan 85. Ustava odreuje da strana fizika i pravna lica
mogu stei svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom. Poznato je da Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa dozvoljava strancima da
kupe ili naslede nepokretnosti samo pod uslovom uzajamnosti, odnosno reciprociteta ili
na osnovu prethodno dobijene saglasnosti nadlenog dravnog organa (lanovi 8283).
Prema slovu lana 17. Ustava, od ovih zakonskih pravila, dakle od uslova uzajamnosti ili
saglasnosti, moe se odstupiti ako je to predvieno u meunarodnom ugovoru.
474 Ovo pravilo o tome da su svi pravni subjekti na planeti beneficijari pojedinih
prava, delom je ve sadrano u pravilu o licima pod jurisdikcijom. Tako se u lanu 6.
Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja iz 2004. godine, kae
da se prava iz ovog zakona uivaju bez obzira na dravljanstvo i prebivalite, odnosno
boravite. Dakle, svako lice na planeti moe da pokrene postupak za pristup javnim
informacijama pred bilo kojim organom javne vlasti u Srbiji, i na osnovu toga po personalnom principu ulazi u kategoriju lica pod jurisdikcijom zemlje.
182
nikih sredstava komunikacije iji se domaaj ne ograniava na teritoriju

jedne zemlje, na primer u sluaju neovlaenog objavljivanja podataka iz
intimnog ivota putem interneta ili drugih medija.
Tako se pokazuje da se prava linosti, odnosno prava na pojedinim
linim dobrima, kao to su dostojanstvo uopte, odnosno pojedine njegove manifestacije, na primer ast i ugled, zatim privatnost, koja obuhvata privatan ivot, lini zapis, lik, glas, prepisku i sl, zatim lini podaci, ime, autentinost i sl, moraju potovati, bez obzira na to da li se
radi o dobrima domaeg dravljanina, lica pod jurisdikcijom zemlje ili
nekog treeg lica. Niko nema pravo da vrea drugog, neovlaeno obrauje njegove line podatke, lano ga predstavlja pred drugima i sl, i ova
prava linosti garantovana su u okviru pravnog poretka zemlje svakom
licu na planeti.475
c) Organizacije i beneficijari kolektivnih prava

Osim fizikih lica, pojedinaca, beneficijari pojedinih prava i sloboda
iz korpusa ljudskih prava mogu biti i organizacije, meu kojima su i one
koje imaju svojstvo pravnog lica, kao to su politike stranke, sindikati,
verske organizacije, nevladine organizacije, profesionalna, odnosno strukovna udruenja, zadubine, fakulteti i univerziteti, ali i preduzea i drugi subjekti privrednog prava.
Prava i slobode koje se odnose na ove beneficijare mogu se podeliti u
dve osnovne grupe. Prva se vezuje za slobodu pojedinaca i drugih prav475 U navedenim sluajevima prava se garantuju svima, pre svega, zbog toga to je
to pravno mogue. Drugim reima, kad se radi o navedenim pravima linosti, ne bi bilo
opravdano ograniiti krug beneficijara samo na lica pod jurisdikcijom zemlje i pravno
dozvoliti povredu prava na privatnost, na ast i ugled i sl, svih ostalih lica. To reenje ne
bi imalo pravnog smisla.
Ovaj princip univerzalnosti jemstva linih prava, otvara meutim dalje posebno i
veoma sloeno pravno pitanje iz oblasti meunarodnog kolizionog prava, a naime pravo ije drave je merodavno za odreivanje garancije jednog prava, odnosno njegove
sadrinu, kao i sadrine mehanizma zatite povreenog prava. O ovim temama, kao i o
tekoama u primeni klasinih kolizionih pravila koja se vezuju za mesto prebivalita,
boravita, odnosno sedita beneficijara i lica koje je njegovo pravo povredilo, zatim mesto izvrenja radnje povrede prava i mesto njegove povrede, odnosno nastanka posledice
povrede, v. vie kod Vladimir V. Vodineli, Meunarodno privatno pravo linosti, 2003.
Beneficijari
183
nih lica da mogu da osnuju jednu organizaciju, a druga za slobode same

organizacije.476
Naelno pravilo o optoj slobodi udruivanja sadri lan 55. Ustava Srbije.477 Meutim, ustavni tekst sadri i pravila o slobodi osnivanja
pojedinih organizacija, i to politikih stranaka,478 organizacija verskog
karaktera,479 javnih glasila, a posebno televizijskih i radio stanica,480
zdravstvenih i socijalnih fondova,481 kola i univerziteta,482 kao i saveta
nacionalnih manjina.483, 484
476
Vladimir Vodineli objanjava da je pravna sfera egzistencije organizacije razdvojena od pravne sfere postojanja fizikih lica koja su je osnovala ili su njeni uesnici.
Organizacija, u tom smislu, vodi od njih odvojeni, samostalan pravni ivot (v. tako u
knjizi Uvod u graansko pravo, op. cit., p. 72). U ranijoj teoriji prava polazilo se od
stava da svaku organizaciju ine ljudi, te se zatim iz ovog stava izvodio zakljuak o tome
da se prava i obaveze organizacije ne mogu shvatiti drugaije nego kao prava i obaveze
koje pripadaju ljudima koji ine tu organizaciju. U tom smislu, Kelsen je govorio da
pravno lice nema prirodno-realnu egzistenciju, da je u njemu jedino realno ljudsko ponaanje koje je regulisano pravom, te da se stoga obaveze i prava pravnog lica moraju
razloiti na obaveze i prava ljudi (Hans Kelsen, op. cit., p. 42).
477 U stavu 1, lana 55 Ustava, kae se: Jemi se sloboda politikog, sindikalnog
i svakog drugog udruivanja i pravo da se ostane izvan svakog udruenja. U stavu 2.
ovog lana, kae se da se udruenja osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u javni
registar.
478 U stavu 2, lana 5. Ustava, istie se da je osnivanje politikih stranaka slobodno.
479 U stavu 2, lana 44. Ustava, jemi se crkvama i verskim zajednicama pravo da
osnuju versku kolu, kao i socijalnu i dobrotvornu ustanovu.
480 U stavu 1, lana 50. Ustava, garantuje se sloboda osnivanja novina i drugih
sredstava javnog obavetavanja, a u stavu 2. istog lana, kae se da se televizijske i
radio stanice osnivaju u skladu sa pravilima posebnog zakona.
481 U stavu 4, lana 68 i stavu 5. lana 69 Ustava, kae se da se osnivanje zdravstvenih fondova i fondova socijalnog osiguranja ureuje posebnim zakonima.
482 U stavu 4, lana 71. Ustava, navodi se da se osnivanje kola i univerziteta ureuje posebnim zakonima.
483 U stavu 4, lana 75. Ustava, garantuje se pripadnicima nacionalnih manjina
pravo na osnivanje nacionalnih saveta u skladu sa odredbama posebnog zakona.
484 Osnivanje navedenih i ostalih organizacija, blie se ureuje zakonom. Tako
je samo u 2009. godini u Srbiji donet opti Zakon o udruenjima i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zatim novi Zakon o politikim strankama, Zakon
o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja koji se odnosi na osnivanje predkolskih
ustanova, kao i osnovnih i srednjih kola, i dr. Posebni zakoni takoe ureuju pitanje
osnivanja verskih zajednica, preduzea, sportskih klubova i sl. V. uopte o osnivanju i
karakteru udruenja i ustanova, a posebno o pravnim licima, kod Vladimir V. Vodineli,
op. cit., pp. 70100.
184
Druga grupa pravila odnosi se na prava same organizacije.485 Sa

stanovita prava o ljudskim pravima, najznaajnija su ona prava koja se
odnose na garancije autonomnog poloaja organizacije, kao to je pravo
organizacije da samostalno odlui o cilju organizovanja,486 programu aktivnosti, unutranjoj politici ili doktrini organizacije,487 prijemu i otputanju iz lanstva, kao i o statusu lana u organizaciji,488 i sl.489 Pojedina
od ovih autonomnih prava nisu samosvojna prava organizacija, ve ih
one uivaju na slian ili identian nain kao i fizika lica.490
Sa druge strane pak, uivanje nekih od prava vezano je samo za odreene organizacije. Tako, pravo na podnoenje tzv. organizacijske tube
za zatitu od diskriminacije, priznaje se samo organizacijama za zatitu
ljudskih prava i prava diskriminisanih kategorija lica,491 nacionalnim sa485
Statusno pravo organizacija, a posebno pravnih lica, veoma je razvijeno. Vladimir Vodineli (ibid., pp. 86 i dalje), navodi da se samo u pogledu pravnih lica mogu
razlikovati sledei elementi njihove pravne egzistencije organizacija, organi, cilj, imovina, ime, sedite, dravljanstvo, kao i pravna, poslovna i deliktna sposobnost pravnog
lica. U vezi sa svakim od ovih elemenata, pravni poredak sadri posebnu grupu pravnih
pravila.
486 Na primer, cilj organizacije moe biti informisanje javnosti, izraavanje verskih
uverenja, uee na izborima, zatita prava radnika, dobrotvorni rad, zajedniki lov i sl.
487 Politika partija se tako identifikuju sa svojim politikim programom, verska
zajednica sa svojim verskim uenjem, nevladina organizacija sa aktivnostima koje sprovodi i sl.
488 Sama organizacija po pravilu odreuje ko i pod kojim uslovima moe da postane njen lan, kao to samostalno odluuje i o prestanku lanstva i statusu njenih
lanova.
489 U vezi sa pojedinim organizacijama, i sam Ustav govori o njihovom autonomnom poloaju. Tako se u lanu 44. Ustava, govori o odvojenosti verskih zajednica od
drave i autonomiji verskih zajednica u vezi sa ureivanjem pitanja unutranje organizacije, verskih poslova i obreda. Slino tome, u lanu 50. Ustava, kae se da u Republici
Srbiji nema cenzure, ime se jemi ureivaka autonomija javnih glasila. U lanu 72.
Ustava, eksplicitno je zajamena autonomija univerziteta, visokokolskih i naunih ustanova, a posebno u pogledu odluivanja o unutranjem ureenju i radu.
490 Tako, zabrana diskriminacije odnosi se podjednako na pojedince i organizacije,
organizacija ima svoj ugled, ona ima pravo da stie svojinu i druga imovinska prava,
garancije nepovredivosti doma i tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja vae
jednako i za organizaciju, organizacija ima pravo da se obrati organu javne vlasti sa
zahtevom za pristup informacijama, organizacija ima pravo da organizuje okupljanje
u zatvorenom i na otvorenom prostoru, pravo na pravnu zatitu povreenog prava ili
pravom priznatog interesa pripada i organizaciji i sl.
491 V. lan 46. Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009.
Beneficijari
185
vetima se poverava odluivanje u itavom nizu pitanja od znaaja za kulturu, a posebno za jezik i informisanje nacionalne manjine,492 kolektivne
ugovore o radu zakljuuju reprezentativni predstavnici sindikata i udruenja poslodavaca493 i sl.
Najzad, u nekim sluajevima pravni poredak omoguava kolektivno
uivanje prava i sloboda prostoj grupi fizikih lica, koji se nalaze izvan
formalne organizacije. Tako Ustav jemi pojedincima slobodu okupljanja,
ukljuujui i pravo na organizovanje zborova i demonstracija,494 kao to
sa druge strane garantuje zaposlenima pravo na trajk.495 U vezi sa pravima pripadnika nacionalnih manjina, Ustav eksplicitno navodi da oni
svoja kolektivna prava uivaju zajedno sa drugim pripadnicima manjinske zajednice.496
d) Princip jednakosti, prirodni

beneficijari i drutvene vrednosti
Pravni poredak garantuje svim beneficijarima jednak pravni poloaj.
Svi uivaju prava iste sadrine i jednaku zatitu svojih prava. Naelno
dakle, pravo ne pravi razliku izmeu beneficijara, ono ne tretira lica razliito u zavisnosti od njihovih linih svojstava. Stavljanje jednih beneficijara u gori poloaj ili drugih u bolji poloaj, i to zbog njihove boje
koe, nacionalne pripadnosti, verskog ili politikog ubeenja, invalidite492
V. lanove 18, 20. i 21. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina
iz 2009.
493
V. lan 244. i dalje Zakona o radu iz 2005.

V. lan 54. Ustava. Ovo pravo pojedinac ne uiva nezavisno od drugih, ve
uvek zajedno sa drugim beneficijarima, na kolektivan nain.
495 V. lan 61. Ustava. I pravo na trajk se po pravilu uiva kolektivno, od strane
vie fizikih lica, bez obzira na to ko je organizator trajka, sindikat ili grupa radnika.
496 Prema stavovima 1. i 2, lana 75. Ustava, pripadnici nacionalnih manjina
ostvaruju individualno svoja individualna manjinska prava, kao to je sloboda od diskriminacije na osnovu pripadnosti manjinskoj grupi, dok na kolektivan nain uestvuju u
odluivanju ili sami odluuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, informisanje i upotrebu jezika. Primeri ovog kolektivnog uivanja prava nacionalnih manjina su upotreba simbola nacionalne manjine na javnom mestu, korienje svog
jezika i pisma u odreivanju naziva trgova, ulica ili mesta, negovanje, razvijanje i izraavanje nacionalne, etnike, kulturne i verske posebnosti i sl. (v. stav 1, lana 79. Ustava).
494
186
ta, pola, seksualne opredeljenosti, drutvenog statusa, uzrasta, izgleda i sl,

nije pravno doputeno.497
Sloboda od diskriminacije, odnosno pravo na jednaku slobodu, ukazuje na to da je svako lice slobodno da uiva i titi svoja ljudska prava
kao i svi drugi u drutvenoj zajednici u kojoj ivi. Pravo na jednakost
predstavlja tako osobeno pravno jemstvo slobode pojedinca uivanje
ovog prava pretpostavlja jednake garancije svih ostalih prava i sloboda,
odnosno pravom priznatu mogunost njihovog uivanja i zatite, bez obzira na lino svojstvo beneficijara. Povreda pak pravne jednakosti nuno
vodi gubitku slobode pojedinca, koji upravo zbog akta diskriminacije ne
moe da uiva ili titi svoja ljudska prava. Sloboda od diskriminacije se u
tom smislu razume kao sastavni deo opte slobode svakog lica.498
497
U prva tri stava lana 21. Ustava, ovaj princip jednakosti odreen je sledeim
reima:
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu...
Slino tome, u stavu 1, lana 4. Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. godine,
kae se:
Svi su jednaki i uivaju jednak poloaj i jednaku pravnu zatitu, bez obzira na
lina svojstva.
Ostalim odredbama Zakona o zabrani diskriminacije odreuje se opti pojam diskriminacije, kao i razliiti oblici koje diskriminatorsko postupanje moe na sebe uzeti u
konkretnim sluajevima, kao to je neposredna i posredna diskriminacija, povreda naela jednakih prava i sloboda, viktimizacija, omalovaavajue postupanje, govor mrnje
i udruivanje radi vrenja diskriminacije i sl.
Zabranu diskriminacije propisuju i svi meunarodni dokumenti o ljudskim pravima, na primer lan 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima, lan 2. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima i sl. Takoe, zabranu diskriminacije
u uivanju i zatiti pojedinih prava propisuju i zakonski tekstovi, na primer Zakon o
slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja iz 2004. godine (lanovi 6. i 7),
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine (lan 6), Zakon o
radu iz 2005. godine (lanovi 1823), Krivini zakonik (lan 128. i drugi lanovi) i sl.
Pojedini zakoni pak, u celini su posveeni zabrani diskriminacije pojedinih kategorija
lica, na primer Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 2006. godine i Zakon o ravnopravnosti polova iz 2009. godine. Vie o samoj diskriminaciji v.
kod Saa Gajin, Pojam, oblici i sluajevi diskriminacije, u knjizi Antidiksriminaciono
pravo, vodi, op cit, pp. 1139.
498 U tom smislu, Ronald Dworkin kae da su sloboda i jednakost sasvim iste
vrline, odnosno da predstavljaju dva aspekta istog idela (op. cit., p. 29). Suprotno tome,
Robert Alexy insistira na stavu da opte pravo na jednakost, kako on naziva pravo na
Beneficijari
187
jednakost, ne spada u okvir opteg prava na slobodu (op. cit., pp. 256257, 277, 285),
te da stoga garancija jednakosti iz lana 3. Osnovnog zakona (Svi ljudi su pred zakonom
jednaki, prevod: Ljubica Tomi, op. cit., p. 11), nije ukljuena u sferu prostiranja opte
slobode linosti iz lana 2. Osnovnog zakona. Na najoptiji nain on kae da ispitivanje
sluaja povrede slobode ne obuhvata i razmatranje pitanja jednakosti, i vice versa. Eksplicirajui dalje ovu tezu, Alexy navodi da postupanje drave moe da ogranii slobodu,
ali ne i jednakost, u sluaju kad su svi na jednak nain ogranieni u svojoj slobodi. Ovaj
stav je sasvim razumljiv i on ukazuje na to da je domaaj opteg pricipa slobode iri od
domaaja principa jednakosti.
Sa druge strane, Alexy iznosi stav da bi pravo na jednakost moglo da se smatra delom
prava na slobodu samo ako bi se svaki akt povrede prava pojedinca smatrao povredom
principa jednakosti, nezavisno od uporeivanja sa stausom drugih, odnosno apstrahujui od linog svojstva beneficijara. ini se da je i ovaj stav razumljiv ve sam po sebi da
bi akt krenja ili uskraivanja prava zasluio kvalifikativ diskriminatorske povrede, nije
dovoljno da postoji prosta povreda prava, ve je neophodno i to da je protivpravna radnja
uinjena na osnovu linog svojstva beneficijara. I na ovom primeru se pokazuje da je sfera
prostiranja opte slobode ira od sfere prostiranja prava na jednakost.
Meutim, na treem mestu, Alexy eksplicitno kae da postoji povreda jednakosti,
ali ne i slobode onda kad razliiti oblici tretmana uzevi pojedinano ne povreuju
slobodu, ali su diskriminatorski u poreenju jedan sa drugim. Naalost, autor se nakon
iznoenja svog stava zaustavlja u argumentaciji i ne navodi konkretan primer za ovaj
apstraktno zamiljen sluaj (op. cit., pp. 256257).
U delu teksta koji se odnosi na razmatranje odnosa izmeu faktike i pravne jednakosti, kao i paradoksa jednakosti, kako karakterie ovaj odnos, Alexy se ponovo
dotie i teme odnosa izmeu slobode i jednakosti. On izriito kae da se njome nee
blie baviti, ali da bi paljiva analiza pokazala da su dva pravna principa delom nuno
povezana, delom meusobno suprotstavljena, a delom komplementarna jedan drugom
(ibid., p. 277).
Najzad, u delu teksta koji se odnosi na razmatranje prava jednakosti kao subjektivnog prava, ini se da se ipak moe naslutiti razlog njegovog protivljenja ideji o tome
da je pravo na jednakost deo opte slobode pojedinca. Naime, on kae da je lako izneti
prigovor protiv stava da se princip jednakosti ogleda u principu slobode, upuivanjem
na primere prava koja pripadaju tzv. pozitivnom statusu pojedinca, kao to je pravo
na socijalnu pomo. Naime, prema teorijskom shvatanju koje i sam Alexy zastupa, opte
pravo na slobodu ima karakter negativne slobode, na osnovu koje beneficijar moe da
zahteva od svih drugih da se uzdre od smetanja njegove slobode aktivnosti. U sferu
prostiranja ove slobode ne ulaze prava pozitivnog statusa pojedinca, kao to je pravo
korisnika socijalne pomoi da zahteva od drave da participira u trokovima zakupa stana. Ako se drava ponaa diskriminatorski, te zbog linih svojstava beneficijara odlui da
mu ne prui socijalnu pomo, ona vri povredu prava na jednakost, ali ne i prava na slobodu, zato to pravo na slobodu ne obuhvata i prava pozitivnog statusa (ibid., p. 285).
ini se da se ovo razlikovanje prava i sloboda negativnog i pozitivnog statusa, vie
odnosi na teorijsko razlikovanje prirode obaveze adresata pravne norme koja sadri ga-
188
ranciju prava ili slobode. Tako, i veoma uproeno reeno, na osnovu prava negativnog
statusa beneficijar moe da zahteva od drugih uzdravanje od injenja, na primer da
ga ne prislukuju ili da ne ine tetu na njegovoj stvari. Suprotno tome, na osnovu
prava pozitivnog statusa, beneficijar moe da zahteva od drugih odreeno injenje,
na primer od dravnog organa da mu dostavi informaciju o svom radu ili da mu isplati
novani iznos na ime socijalne pomoi i sl.
Meutim, ova razlika ne ostavlja nuno, ili konceptualno kako bi to Habermas
rekao, prava pozitivnog statusa izvan sfere prostiranja slobode pojedinca, ve vie incidentno, u zavisnosti od toga kako su ova prava tretirana u zakonodavstvu jedne zemlje.
Ako se na primer pravo iz socijalnog osiguranja razume po svom karakteru kao jednako
drugim ljudskim pravima, posebno u pogledu njegovog uivanja i pravne zatite, onda
nema opravdanog razloga za izdvajanje ovog prava iz opte slobode pojedinca, a time ni
razloga za izdvajanje prava na jednakost. Ako se pak ovim pravima pozitivnog statusa ne
priznaje karakter pravih ljudskih prava, ve se o njima govori kao o socijalnim privilegijama, prinadlenostima i sl, onda se time otvaraju vrata za teorijske diskusije u
kojima se moe tvrditi ono to tvrdi Alexy, ali se moe tvrditi i suprotno.
Tako, raspravljajui o nedostacima teorije sfera izraene u nemakoj teoriji prava,
Habermas istie da podela na unutranju, privatnu sferu slobode pojedinca, zatienu
klasinim slobodama graanskog prava koje se odnose na linost, svojinu, ugovaranje i
sl, i javnu sferu njegovog ivota u drutvenoj zajednici, koja je utemeljena u zahtevu za
socijalnom pravdom, lanstvom u drutvu i drutvenom odgovornou, nije teorijski
opravdana, pre svega, zbog toga to sama po sebi nije zasnovana na pravnim kriterijumima, ve drutvenim indikatorima. Ovom podelom, kae on, ak se sugerie jedan
dublji, socio-etiki koncept linosti, koji strogo posmatrano i ne moe da bude pravno
shvaen. Da bi se udovoljilo novim zahtevima za socijalnim pravima u okviru modela
drave drutvenog blagostanja, bilo je stoga potrebno teorijski stvoriti novu vrstu prava,
razliitu od klasinih prava koja se odnose na privatnu sferu.
Meutim, objanjava Habermas, celovit status pravnog subjekta koji proizlazi iz
line autonomije pojedinca, nije utemeljen samo u sferi njegovog privatnog ivota u sociolokom smislu te rei. Status pravnog subjekta nuno se uspostavlja na temelju svih
onih prava koja se odnose na aktivnosti i uslove ivota pojedinca, bez obzira na to iz koje
sfere oni potiu. U tom smislu, pravno razgranienje nepovredivog domena privatnih
ivotnih planova pojedinca, kae Habermas, ne mora se dovoditi u vezu sa drugim principima, kao to je socijalna pravda ili drutvena odgovornost. Naime, ako se govori samo
o socijalnim pravima, onda se garantovanje ovih prava i sa tim povezano ograniavanje
klasinih graanskih sloboda, na primer imovinskih, neposredno izvodi iz principa sutinske jednakosti svih. Privatna autonomija, u smislu opteg prava na jednaku slobodu,
zakljuuje Habermas, podrazumeva univerzalno pravo na jednakost, na osnovu normi
koje garantuju substancijalnu pravnu jednakost svih (op. cit., pp. 400401).
I sam Kelsen je izriito ustajao protiv teorije sfera, i to pre svega, zbog toga to se
po njegovom miljenju time namee ideoloki motivisana, ali teorijski potpuno neodriva
podela na javno i privatno pravo. On kae da nema dualizma autokratskog javnog prava
i demokratskog privatnog prava jer je u obe sfere vidljivo da postoji isto uee u stvaranju prava, sa jedne strane organa vlasti, sa druge strane, autonomnih subjekata, kao i
Beneficijari
189
Meutim, princip jednakosti ne podrazumeva i to da svako pravo ili

slobodu uivaju svi beneficijari. Pravni poredak nikad ne garantuje svim
beneficijarima sva ljudska prava. Kao to je ve pokazano, samo u poda se to stvaranje prava vri uvek na osnovu postojeih pravnih normi, odnosno u okviru
jedinstvenog pravnog poretka. Na taj nain, kae Kelsen, prevladava se dualitet koji se teorijski apsolutizuje, a koji pretpostavlja meusobno ekstrasistemsko suprotstavljanje prava
i neprava, odnosno prava i drave (Hans Kelsen, op. cit., pp. 7273).
Ako se ovo pitanje odnosa izmeu slobode i jednakosti razmotri pak sa stanovita
skoranjih odluka Ustavnog suda Nemake, ini se da kljuni Habermasovi argumenti
dobijaju neto vei znaaj u odnosu na one koje iznosi Alexy. Tako, u sluaju koji se
odnosio na obezbeivanje prava na pravnu pomo, dakle, klasinog prava pozitivnog
statusa, Ustavni sud Nemake je u odluci iz 2008. godine (1BvR 2310/06), istakao da
se pravo pojedinca da zahteva od drave pravnu pomo u postupku koji se vodi pred
organom javne vlasti, neposredno zasniva na standardu jednakosti pravne zatite, a da
ovaj standard pak potie iz principa drave drutvenog blagostanja, principa vladavine
prava, kao i opteg principa jednakosti. Na taj nain se, saglasno Habermasovom stavu,
pokazuje da se prava pozitivnog statusa mogu direktno vezati za princip jednakosti, a
ne samo posredovanjem socijalnih principa.
Sa druge strane, Ustavni sud je u skoranjoj odluci takoe iz 2008. godine, koja
se odnosila na ocenu ustavnosti nametanja jednake zabrane puenja u ugostiteljskim
objektima (1 BvR 3262/07, 1 BvR 402/08, 1 BvR 906/08), eksplicitno potvrdio da
povreda naela substancijalne jednakosti, na kojoj Habermas insistira, neposredno dovodi do povrede slobode beneficijara. Tako, Sud je ocenio da zakonska obaveza podele
prostora u ugostiteljskim objektima na puaki i nepuaki deo, predstavlja povredu
substancijalne jednakosti zbog toga to stavlja u faktiki neravnopravan poloaj vlasnike
malih, esto jednoprostornih ugostiteljskih objekata, koji se fiziki ne mogu podeliti na
dva dela. Po oceni Suda, time se protivno lanu 3. Osnovnog zakona, vlasnici ovih ugostiteljskih objakata stavljaju u neravnopravan poloaj na tritu, to predstavlja povredu
njihove slobode vrenja zanimanja.
Ustavni sud je takoe istakao da se princip jednakosti vezuje za celovito shvaen
pravni status pojedinca. Tako je u odluci iz 2009. godine (1 BvR 121/09), Sud zakljuio da uskraivanje prava na nasleivanje penzije preivelom partneru iz registrovane
istopolne zajednice, stavlja one koji su odluili da ive u homoseksualnoj zajednici u
neravnopravan poloaj u odnosu na brane heteroseksualne partnere kojima se ovo pravo priznaje. Ovom odlukom Suda, pozitivnopravno se potvruje Habermasov stav da se
prava iz unutranje, privatne i spoljanje sfere ivota, moraju shvatiti kao delovi celovitog pravnog statusa pojedinca.
Najzad, ovim skoranjim odlukama trebalo bi pridruiti i odluku Ustavnog suda iz
1992. godine (BVerfGe 85, 191), u kojoj se povreda naela jednakosti iz lana 3, dovodi
u direktnu vezu sa optom slobodom linosti iz lana 2. Osnovnog zakona. Tako, ocenjujui da zakonska zabrana nonog rada ena u fabrikama predstavlja povredu principa
jednakosti, Ustavni sud je ekplicitno naveo da novano kanjavanje poslodavca koji ne
potuju ovu zakonsku zabranu, predstavlja povredu opte slobode ovog lica zajamene
lanom 2. Osnovnog zakona.
190
gledu nekih prava i sloboda moe se rei da su beneficijari sva lica. U

pogledu veine drugih prava i sloboda, beneficijari nisu svi, ve odreene
kategorije lica.
Tako, pojedina ljudska prava privlae prirodna ili pravna svojstva
beneficijara, njihov poloaj ili status, kao i karakter odnosa u kojem se
nalaze. Primera radi, prirodna svojstva deteta i njegov poloaj u porodici,
kao i karakter odnosa koji postoji izmeu njega i njegovih roditelja, privlai posebnu grupu prava, meu kojima su pravo deteta da ivi sa svojim
roditeljima i da se roditelji o njemu staraju, zatim sloboda od zloupotrebe odnosa dominacije, a posebno od fizikog i psihikog zlostavljanja ili
ekonomskog iskoriavanja i sl. Takoe, ovaj odnos privlai posebna prava roditelja da ive sa svojim detetom, da se brinu o njemu, da ga podiu,
vaspitaju, staraju se o njegovom obrazovanju i sl.499
Primeri ove vrste privlaenja prava i sloboda vidljivi su irom pravnog
sistema. Tako se jedna grupa prava vezuju za fizika svojstva beneficijara,
na primer od uzrasta zavisi da li e jedno lice uivati izborno pravo, pravo
na brak, pravo na rad i sl. Druga grupa prava vezuje se za delatnost beneficijara, na primer medijska prava se garantuju, pre svega, novinarima
i urednicima. Trea grupa se vezuje za karakter odnosa u kome se beneficijar nalazi, na primer prava iz radnog odnosa pripadaju zaposlenima.
etvrta grupa se vezuje za pravni poloaj beneficijara, na primer lica liena
slobode i ona protiv kojih se vodi postupak utvrivanja krivine odgovornosti imaju pravo na branioca, pravo da se brane utanjem, pravo na
fer suenje i sl. U svim navedenim i brojnim drugim sluajevima, pravni
poredak vezuje uivanje i zatitu prava za one koji bi se mogli nazvati
499
Dokazujui neprihvatljivost teze o izjednaavanju pozitivnopravnog odnosa

sa prirodnim zakonima, John Austin razmatra upravo ovaj odnos izmeu roditelja i
dece. On kae da se moe prihvatiti kao tano ono to je jo u doba starog Rima poruivao Ulpian, a naime da ljudi dele sa ivotinjskim svetom prirodne instinkte koji
rukovode roditelje da se staraju o podizanju svoje dece. Meutim, smatra Austin, nije
opravdano poistoveivati ova prirodna prava roditelja (ius naturale), kako ih Ulpian naziva, sa pozitivnim pravom. Pravo koje regulie odnose izmeu roditelja i dece, nastavlja on, uglavnom je nastalo na osnovu priznavanja prirodnog, odnosno instinktivnog
odnosa koji izmeu njih postoji. Ipak, nita ne bi bilo apsurdnije od toga da se u istu
ravan sa pravom postave sami uzroci koji dovode do raanja pravnih normi. Ako su
ljudski instinkti pravo, i to zbog toga to uzrokuju pravnu regulativu, zakljuuje Austin, onda gotovo da nema radnje ili unutranjeg oseanja vezanog za ljudski um, kao
ni spoljanjeg objekta, za koje se ne moe rei da su pravo, odnosno predmet nauke o
pravu (op. cit., p. 177).
Beneficijari
191
prirodni beneficijari, dakle za lica koja po prirodi svojih linih svojstava,

poloaja i odnosa u kojima se nalaze, privlae odreena prava i slobode.500
To ipak ne znai da se pravo u potpunosti oslanja na ideju o prirodnom beneficijaru, odnosno da je po sebi indiferentno prema pitanju kome pripadaju ljudska prava. Naprotiv, vezivanje prava i sloboda za
pojedine kategorije beneficijara vri se i na temelju ideoloke, odnosno
vrednosne orijentacije samog pravnog poretka.501
500
Pravni znaaj ovog odnosa privlaenja postaje oigledan u situaciji kad pravni
poredak omakom prizna jedno pravo licu koje ne moe biti njegov prirodni beneficijar.
Tako se u stavu 1, lana 63. Ustava Srbije, kae da svako ima pravo da slobodno odlui
o raanju dece, ime se zapravo otvara pitanje odreivanja kruga beneficijara ovog prava.
Po pravilu, odluka o raanju dece, odnosno o tome da li e se dete roditi ili ne, pripada
eni, a ne i mukarcu sa kojim je ona zaela dete ili bilo kom drugom licu. Sistemskim
tumaenjem ove ustavne odredbe, posebno u vezi sa lanom 5. Porodinog zakona iz
2005. godine, koji ovo pravo eksplicitno priznaje samo eni, moe se zakljuiti da se radi
o obinoj greci ustavopisca. Svako suprotno tumaenje, a naime da ovo pravo pripada
i mukarcu, dravi, nekoj organizaciji ili drugom licu, moralo bi da se oslani na izriitu
ustavnu odredbu, kao i na poseban, unapred propisan pravni reim uivanja ovog prava
od strane tih drugih lica, i to upravo zbog toga to bi se time izmenio reim prirodnog
uivanja ovog prva.
501 Kao to je ve navedeno, u sluaju Luth iz 1958. godine (BverfGE 7, 198),
Ustavni sud Nemake je istakao stav da ustavni sistem nije vrednosno neutralan, te da
vrednosti sadrane u njemu prekrivaju ceo pravni poredak zemlje. Ovaj stav Ustavnog
suda kasnije je nebrojeno puta ponovljen u nemakoj jurisprudenciji (v. na primer BverfGE 25, 256 i BAG NJW 1993, 1732).
Kao to je meutim dobro poznato, Hans Kelsen je shvatao pravo kao isto pravo, tj. pravo koje je osloboeno od ideolokih, odnosno vrednosnih elemenata. Po njegovim reima, ista teorija prava hoe da pravo prikae onakvim kakvo jeste, a ne da
ga vrednuje. Kao nauka, objanjava Kelsen, ova teorija usmerena je samo na to da pojmi
sutinu prava pomou analize njegove strukture.
Ipak, Kelsenovo apstrahovanje od vrednosnih sadraja, nikako ne podrazumeva to
da oni nemaju uticaja na pravo, ve samo i iskljuivo to da sam Kelsen odbija da se tim
elementima bavi u nauci o pravu. U tom smislu, ista teorija prava, kae on, stoji u
najotrijoj suprotnosti prema onoj pravnoj nauci koja ima ideoloki karakter. Uporeujui svoju teoriju sa naukom o prirodnim zakonima, Kelsen objanjava:
Ako prirodni zakon kae: ako A jeste, i B mora da bude, onda pravni zakon
kae: ako A jeste, i B treba da bude, a da time nita nije kazano o vrednosti, to jest o
moralnoj i politikoj vrednosti te povezanosti.
To trebanje, kao pravna kategorija, nastavlja on, ima samo formalan karakter i
ostaje primenjivo na bilo koji sadraj upisan u pravnu normu. Time se po Kelsenovom
shvatanju uva radikalna antiideoloka, odnosno realistika tendencija iste teorije
prava (Hans Kelsen, op. cit., pp. 1920 i 2324).
192
Tako e u nekim sluajevima izbor beneficijara zavisiti od preovlaujueg moralnog, religioznog ili politikog standarda u jednom drutvu.502
Na taj nain, pomou ideoloke matrice, mogu se objasniti razlike koje
Nasuprot Kelsenu, i polazei od svoje iste teorije drave, kako se ini da bi se
ona mogla nazvati, John Austin ne pristaje na stav o tome da je postupanje suverene
vlasti potrebno razumeti kao postupanje koje je ispranjeno od vrednosnih sudova. On
kae da je suveren svakako potpuno pravno slobodan u odreivanju sadrine pravne
norme, ali da to ne znai da nije vezan moralnim standardima drutva, kao i boanskim
zakonima, koji ga u pogledu konkretnog pitanja mogu omesti u nameri izmene prava
(op. cit., p. 268).
Na drugom mestu, Austin ak pokuava da ustanovi kriterijume na osnovu kojih
se moe meriti ovaj uticaj moralnih standarda drutva na suverena. Tako, on kae da
uticaj na suverena uglavnom zavisi od dva faktora: prvo, od broja konkurentnih ideja o
cilju prava o kojima vei broj ljudi misli slino ili isto, i drugo, od stepena preciznosti
i jasnoe sa kojom oni razumeju ove ideje. to je vei broj konkurentnih ideja i to je
vei stepen preciznosti i jasnoe sa kojom su ove ideje shvaene, to e suveren biti vie
ogranien, odnosno kontrolisan moralnim standardima drutva (op. cit., p. 322).
502 kolski primer izbora beneficijara na temelju preovlaujuih stavova o drutvenim vrednostima, prua razmatranje pitanja zabrane incestnih odnosa. U sluaju iz
2008. godine (2 BvR 392/07), Ustavni sud Nemake ocenio je da je inkriminacija seksualnih odnosa izmeu roenog brata i sestre u saglasnosti sa Osnovnim zakonom, pre
svega, zbog toga to su ciljevi koji se ele ostvariti ovom zakonskom zabranom, pravno
doputeni, odnosno u skladu sa ustavnim tekstom. U obrazloenju svoje odluke, Sud
navodi etiri posebna cilja inkriminacije incestnih odnosa.
Prvo, imajui u vidu empirijska istraivanja, zakonodavac je eleo da zatiti porodicu. Incestni odnosi, naime, nanose ozbiljnu tetu porodici jer dovode do preklapanja
drutvenih i porodinih uloga i veza, a posebno do dezorijentacije dece roene iz takvih
odnosa, zbog ega ona teko pronalaze svoje mesto u odnosu prema lanovima svoje
porodice. Sve ove tetne posledice uzevi zajedno, dovode do porodinih odnosa koji ne
mogu da se uklope u sliku o porodici, koja pak predstavlja osnov za pravnu zatitu
porodice u lanu 6. Osnovnog zakona. Drugo, uzimajui u obzir posebno sloenu vrstu
zavisnosti koja postoji u odnosima izmeu lanova porodice, cilj zakonodavca moe da
bude i zatita seksualnog samoodreenja. Naime, u nekim sluajevima incestnih odnosa,
bilo bi veoma teko utvrditi da li se radi o dobrovoljnom seksualnom inu brata i sestre
ili o zloupotrebi odnosa zavisnosti koji izmeu njih postoji.
Tree, na temelju eugenikih istraivanja, opravdano je pretpostaviti da rizik od
tete po dete koja bi nastala zbog incestnih odnosa ne moe biti iskljuen. Medicinska i antropoloka istraivanja, kae Sud, potvruju da postoji poseban rizik da bi dete
roeno iz odnosa brata i sestre moglo da ima genetske deficite koji nastaju akumulacijom naslednih faktora, te tako upravo ova potreba zatite deteta opravdava inkriminaciju. Najzad, na etvrtom mestu, inkriminacija incestnih odnosa se moe opravdati i sa
osloncem na ustaljena drutvena uverenja, koja postoje i u kulturama drugih drutava,
a naime da se radi o odnosima koji vreaju preovlaujuu ideju o porodici i tako protivree onome to se naziva javno zdravlje. U tom smislu, inkriminacija ovih odnosa
Beneficijari
193
postoje izmeu drava u pogledu priznavanja homoseksualnih brakova i

uopte prava homoseksualaca, pravnog razlikovanja brane i vanbrane
dece, privilegija pojedinih verskih zajednica, odnosa prema nacionalnim
manjinama i sl.503
Meutim, bez obzira na to da li se vezivanje prava i sloboda za pojedina lica vri sa osloncem na ideju o prirodnim beneficijarima ili na
preovlaujue vrednosne standarde, ono u svakom konkretnom sluaju
mora biti pravno doputeno. Kao to je ve istaknuto, pravno nedoputeno razlikovanje beneficijara predstavlja diskriminatorsko ograniavanje ili
uskraivanje njihovih prava i sloboda.
Nikome, pa ni zakonodavcu nije doputeno da vri akte diskriminacije. Da bi se uinilo izvesnim pak ta predstavlja diskriminatorsko postupanje, pravni poredak stavlja na raspolaganje adresatima, dakle svima
onima koji imaju obavezu potovanja naela jednakosti, itav niz preciznih pravnih pravila pomou kojih se moe pravno kvalifikovati razliit
tretman pojedinih lica i grupa.504 Na njima lei obaveza da primene ova
reflektuje odreene vrednosti pravnog sistema, a posebno funkciju stabilizacije poremeenih odnosa u drutvu.
Ocenjujui dalje da li postoje uslovi za ogranienje prava koji se odnose na podesnost, neophodnost i proporcionalnost, Ustavni sud navodi da inkriminacija zadovoljava ove uslove zbog toga to je usmerena samo prema polnom odnosu kao centralnom
aspektu incestnih odnosa izmeu brata i sestre, koji bi u nedostatku zabrane doveo do
poremeaja porodinih odnosa i drugih ve navedenih posledica.
Meutim, na sloenost pitanja izbora beneficijara prava i sloboda na temelju
vrednosti koje gaji drutvena zajednica, ukazao je u ovom sluaju sudija Hassemer u
svom izdvojenom miljenju. Neslaui se sa odlukom veine, on izraava sumnju u
pogledu tvrdnji Suda da je cilj inkriminacije zatita porodice. Inkriminacijom, kae
on, obuhvaeni su samo potpuni polni odnosi, a ne i drugi seksualni odnosi izmeu
brata i sestre. Zabrana takoe ne obuhvata i homoseksualne odnose izmeu brae i
sestara, kao ni seksualne odnose izmeu brae i sestara koji nisu u krvnom srodstvu.
Zbog toga se ini da je ova zakonska zabrana puki proizvod preovlaujueg moralnog
opredeljenja drutva. Ipak, izgradnja ili ouvanje drutvenog konsenzusa u pogledu
pojedinih vrednosti, zakljuuje sudija Hasserman, ne moe biti neposredan cilj krivinopravnih odredbi.
503 U sloenim drutvenim zajednicama, kao to je Amerika, vrednosni standardi razvijeni u pojedinim podrujima zemlje mogu biti toliko razliiti da uslovljavaju
raanje direktno suprotnih pravnih reima uivanja pojedinih prava, te tako moe
doi do toga da je na primer pravo na sklapanje braka u nekim saveznim dravama
priznato i istopolnim parovima, dok u drugima nije.
504 Nije svako pravljenje razlike diskriminacija. Nekad e biti veoma jednostavno
oceniti da li je razliit tretman doputen ili ne. Smetanje puaa u odvojeni deo resto-
194
pravila i na taj nain izbegnu nedozvoljeno pravljenje razlike u konkretnom sluaju.

rana u cilju zatite ostalih gostiju od posledica pasivnog puenja, predstavljalo bi primer
dozvoljenog postupanja. Nasuprot tome, upuivanje Roma u poseban deo restorana koji
je namenjen samo njima, da bi se izbeglo njihovo meanje sa ostalim gostima, ili zabrana ulaska Roma na javni bazen (v. navedenu presudu Vrhovnog suda Srbije u sluaju
Krsmanovaa iz 2004. godine), predstavljali bi nesumnjivo akte diskriminacije.
Meutim, u brojnim drugim sluajevima nije tako lako odrediti da li se radi o
diskriminatorskom postupanju. Recimo, u ve pomenutim sluajevima o kojima je raspravljao Ustavni sud Nemake, odgovor na pitanje da li zabrana nonog rada za ene
koje su zaposlene u fabrikama, predstavlja diskriminaciju ili ne (BVerfGE, 85, 191), ili
ocena o tome da li formalno jednaka obaveza nametnuta svim vlasnicima ugostiteljskih objakata da podele prostor objekta na puaki i nepuaki deo predstavlja povredu
principa sutinske jednakosti (1 BvR 3262/07, 1 BvR 402/08, 1 BvR 906/08), zahteva
veoma sloenu pravnu analizu.
Zbog toga je unutar pravnog poretka formulisan itav niz pravila pomou kojih
je mogue ocenitit prirodu razliitog tretmana. Poto diskriminacija pretpostavlja ograniavanje ili uskraivanje prava i sloboda na osnovu linog svojstva, opti test doputenosti ogranienja ljudskih prava primenjuje se i u ovoj oblasti. Tako, da bi se smatrao
dozvoljenim, razliit tretman u konkretnom sluaju mora da zadovolji uslove legalnosti,
legitimnosti i proporcionalnosti u irem smislu, koji pak obuhvata i posebnu ocenu
podesnosti, neophodnosti i srazmernosti u uem smislu. Ovaj opti test se dalje prilagoava materiji zabrane diskriminacije i koristi se u propisivanju brojnih drugih pravnih
pravila.
Na primer, Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. godine, sadri opte pravilo o
tome da je nedoputeno svako neopravdano pravljenje razlike na osnovu bilo kog linog
svojstva jednog lica (lan 2). U vezi sa povredom naela jednakih prava i obaveza, Zakon
o zabrani diskriminacije kae da se smatra nedoputenim uskraivanje prava ili nametanje obaveza na osnovu linog svojstva lica ili grupe, ako su cilj ili posledica ovih mera
neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izmeu ovih mera i cilja koji se pomou njih
ostvaruje (lan 8). U vezi sa posrednom diskriminacijom, Zakon kae da se radi o ovom
posebnom obliku diskriminacije ako se lice ili grupa na osnovu linih svojstava stavljaju
u nepovoljniji poloaj aktom, radnjom ili proputanjem koje je samo prividno zasnovano na naelu jednakosti (lan 7). Ova odredba Zakona tako usmerava panju na stvarnu
nameru adresata, ali ona u daljem tekstu potvruje i da se nee smatrati da postoji ovaj
oblik diskriminacije ako su preduzete mere opravdane zakonitim ciljem, pod uslovom
da su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nuna.
Zakon sadri i pravila (lanovi 527), pomou kojih se moe oceniti da li postoji diskriminacija ako je razliit tretman vezan za druge posebne oblike (viktimizacija,
govor mrnje, omalovaavajue postupanje, teki oblici diksriminacije i sl.), ili se vri
prema odreenim kategorijama lica (enama, deci, seksualnim manjinama, osobama sa
invaliditetom i sl.), odnosno u pojedinim segmentima ivota drutvene zajednice (u postupcima pred organima javne vlasti, u radnim odnosima, u pruanju javnih usluga, u
vaspitanju i obrazovanju i sl.).
3. Adresati
Razmatranje obaveznosti potovanja ljudskih prava u osnovi se svodi
na pitanje o adresatima i sadrini njihove obaveze. Kad god postoji pravna garancija prava ili slobode, oekivano se postavlja pitanje o tome ko
je pravno vezan tom garancijom.505 Beneficijar ima opravdani interes da
zna ko su adresati, odnosno ko su ti koji imaju obavezu potovanja njegovih ljudskih prava. Ali, i vie od toga, on ima opravdani interes da zna u
emu se sastoji ova obaveza adresata.
Po svojoj sadrini, obaveza potovanja ljudskih prava najee upuuje adresata na uzdravanje od akta povrede prava i slobode. Ova obaveza,
obino se kae, ima negativni karakter ili prirodu, jer se njena sadrina
Kao to je navedeno, pored ovih optih, pravila o nedoputenom razliitom tretmanu sadre i drugi posebni antidiskriminacioni zakoni, kao i antidiksriminacione
odredbe zakona kojima se ureuju posebne pravne oblasti, na primer rad i zapoljavanje,
javno informisanje, pristup javnim informacijama i sl. Zbog svoje preciznosti u definisanju zabrane razliitog tretmana, meu ovim pravilima izdvajaju se odredbe krivinog
zakonodavstva.
Tako se u lanu 174. Krivinog zakonika propisuje zabrana diskriminatorske povrede ugleda, te se kae da ovo delo ini onaj koji javno izloi poruzi bilo koje lice ili
grupu zbog njihovog linog svojstva. U stavu 4, lana 387. KZ, inkriminie se govor
mrnje, odnosno podstrekavanje mrnje, diskriminacije ili nasilja protiv lica ili grupe
koja deli bilo koje lino svojstvo, dok se u stavu 5. istog lana, sakcionie iznoenje
pretnji da e se protiv lica ili grupe koja deli bilo koje lino svojstvo izvriti neko drugo
nedozvoljeno delo za koje je zapreena kazna vea od etiri godine zatvora i sl.
505 John Austin objaanjava da bi slobode pojedinaca bile gotovo neupotrebljive
da oni nisu zatieni u njihovom uivanju obavezama potovanja ovih sloboda koje su
pravom nametnute ostalima. Politika ili graanska sloboda, kae on, uvek ide zajedno
sa pravom na nju, kojem pak odgovara obaveza drugih da ovo pravo ne povreuju. Na
primer, navodi Austin, ovek je pravno slobodan da se kree iz jednog mesta u drugo.
Meutim, ova njegova sloboda bila bi za aljenje, da pravna obaveza njenog potovanja ne spreava druge da ga napadnu i zatvore (op. cit., pp. 270271). Na drugom mestu, Austin objanjava odnos izmeu beneficijara i adresata na primeru vrenja svojinskih prava. On kae da pravo na korienje kue za sobom povlai obavezu uzdravanja
od uznemiravanja u njenom korienju koja lei na svim drugim licima (op. cit., p 286).
196
sastoji u neinjenju, u nepreduzimanju radnje, odnosno uzdravanju od

akta. Meutim, dunost potovanja ljudskih prava moe da ima i pozitivni karakter i to onda kada se od adresata zahteva upravo preduzimanje
odreenje radnje, odnosno injenje ili donoenje akta, na primer obezbeivanje vrenja prava ili pruanje pravne zatite licu kome su prava povreena. Za ove obaveze se kae da su pozitivne obaveze potovanja i zatite
prava i sloboda.
Analiza pak ovih pitanja, usmerava pogled i na pravu adresu u pogledu
izvravanja obaveze potovanja i zatite ljudskih prava. Za razliku od obilja
terminolokih nedoumica vezanih za beneficijara, ini se da onome ko razmilja o ljudskim pravima ne stoji na raspolaganju iroki dijapazon izraza
kojima se alternativno moe oznaiti adresat. Umesto rei stranog porekla,
nude se samo opisni izrazi, kao to su pravno-obavezano lice, lice na
koje se odnosi pravna norma i sl. U tom smislu, korienjem izraza adresat neposredno se upuuje na osnovni sadraj teme o kojoj se raspravlja,
ali se takoe i izbegavaju nezgrapne sintagme kojima se teko jeziki barata.
a) Drava kao adresat

Obaveza potovanja i zatite ljudskih prava na prvom mestu pripada dravi, odnosno organima koji vre javnu vlast. U lanu 1. Evropske
konvencije o ljudskim pravima kae se da visoke strane ugovornice, dakle
drave-potpisnice, jeme svakome u svojoj nadlenosti prava i slobode
sadrane u ovom dokumentu.506
506
Slino tome, u stavu 1, lana 2. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, kae se da se drave-lanice ovog pakta obavezuju da potuju i garantuju
svim licima koja se nalaze na njihovoj teritoriji i koja potpadaju pod njihovu nadlenost,
prava priznata ovim paktom.
Naalost, Ustav Srbije iz 2006. godine, ne sadri slino opte eksplicitno pravilo o
obavezi drave u pogledu potovanja ljudskih prava. Ipak, ova obaveza se na posredan
nain moe izvesti, pre svega, iz lana 1. Ustava, koji odreuje da je Republika Srbija
drava zasnovana na ljudskim i manjinskim pravima i slobodama.
Za razliku od novog Ustava, prethodni ustavni dokument, tzv. Mala ustavna povelja, sadravala je dva opta pravila o obaveznosti potovanja ljudskih prava. Tako je u
stavovima 1. i 3, lana 2. ovog dokumenta bilo upisano:
Svako ima obavezu da potuje ljudska i manjinska prava drugih.
Ljudska i manjinska prava zajamena ovom poveljom neposredno se ureuju,
obezbeuju i tite ustavima, zakonima i politikom drava lanica.
Adresati
197
Istorijski posmatrano, pravo ljudskih prava prvenstveno je imalo

funkciju da zatiti graane od akata dravne vlasti. Jo od XIII veka, kad
je usvojena Magna Carta Libertatum, ogranienje apsolutne vlasti suverena predstavljalo je osnovni cilj ili svrhu postojanja pravnih pravila
kojima se jeme prava pojedinaca. Ova temeljna ideja o zatiti slobode
oveka od samovolje dravne vlasti, kasnije se posebno istie u itavom
nizu engleskih pravnih dokumenata iz XVII veka, kao to su The Petition of Rights iz 1628. godine, Habeas Corpus Act iz 1679. godine i Bill
of Rights iz 1688. godine.507
Proputanjem pak da definie izriito pravilo o obavezi drave da potuje ljudska
prava, ustavotvorac je jo jednom snizio dostignuti nivo zatite ljudskih prava.
507 A. V. Dicey, u svom delu Introduction to the Study of the Law of the Constitution (5th ed., 1897, p. 176), kae da je ovim dokumentima osigurana suprematija
ili vladavina prava u obezbeivanju sloboda pojedinaca. Ovaj odnos izmeu principa
vladavine prava i zatite ljudskih prava istaknut je i u lanu 3. Ustava Srbije, u kome
se kae da je vladavina prava osnovna pretpostavka ustavnog dokumenta, da poiva na
neotuivim ljudskim pravima, kao i da se ostvaruje ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava.
Meutim, teorijska rasprava o odnosu izmeu dva principa, istorijski nije mogla
da zaobie i trei princip, a naime princip suvereniteta vlasti. Zakljuujui diskusiju o
suprematiji dravne vlasti, John Austin insistira na ideji da je pozitivno pravo tvorevina
suverena, te da se iz ove ideje neposredno mogu izvesti dva stava. Prvo, suveren u svom
kapacitetu suverene vlasti ne moe biti pravno obavezan. Odatle se kao drugi izvodi stav
da suveren u svom kapacitetu suverene vlasti ne moe imati ni prava protiv svojih podanika. Tako se moe rei da je u Austinovoj teoriji pojam suverene vlasti u potpunosti
oien od pravnih elelemenata. Austin u tom smislu kae:
U odnosu prema pozitivnom pravu, suverena politika vlast koja je ustanovljena
ili postoji, nije ni zakonita niti nezakonita: u odnosu na pozitivno pravo, ona nije
ispravna ili neispravna, nije pravedna niti nepravedna. Ili (menjajui izraz) suverena
politika vlast koja je ustanovljena ili postoji, nije legalna niti ilegalna. (op. cit., pp.
346, 358 i 360).
Ova ideja o pravno neobavezanoj suverenoj dravnoj vlasti, bila je preuzeta, zatim
banalizovana i na kraju zloupotrebljena od strane istorijski brojnih autoritarnih reima.
Naalost, u tom banalnom obliku prihvaena je i u nekim veoma korienim udbenicima osnova prava u Srbiji (v. tako Radomir D. Luki, Budimir P. Kouti, Dragan M.
Mitrovi, Uvod u pravo, 2001, p. 353).
Istovremeno, ostaci ove banalno shvaene ideje mogu se primetiti i u domaem zakonodavstvu. Tako se u stavu 2, lana 22. Zakona o slobodnom pristupu informacijama
od javnog znaaja iz 2004. godine, eksplicitno kae da trailac informacije nema pravo
na albu na negativnu odluku o zahtevu za pristup informacijama ako je informacija
traena od najviih organa dravne vlasti. Izgleda da je tvorac ovog uporednopravno
jedinstvenog reenja, bio inspirisan upravo idejom o pravno neodgovornoj, ili preciznije
reeno, slabije pravno odgovornoj najvioj dravnoj vlasti (v. raspravu o shvatanju da je
198
Pod dravom kao adresatom razume se jedinstveni aparat dravne,

odnosno javne vlasti. Ovu vlast vre pojedini organi razvrstani u grane
javne vlasti508 i to na svim nivoima teritorijalnog organizovanja.509 Uz
u sferi javnog prava drava manje vezana pravom, te da uiva veu slobodu od zakonskih
normi, kod Hans Kelsen, op. cit., p. 74).
Sa svoje strane, Dicey priznaje da se na prvi pogled ini kao da je princip suprematije
dravne vlasti u opoziciji prema principu vladavine prava, ali kae da ove suprotnosti zapravo gotovo da nema u praksi. U realnom ivotu, objanjava on, volja Parlamenta moe
biti izraena samo u formi zakona, odnosno pravnog akta, te tako princip suverenosti Parlamenta podrava suprematiju zakona, kao to i dominantan i rigidno prihvaen princip
zakonitosti od strane insitucija sistema, a posebno sudova, podstie primenu zakona i na taj
nain jaa autoritet Parlamenta, odnosno osnauje princip parlamentarne suverenosti (op.
cit., pp. 336 i dalje) I Kelsen je, polazei od ideje o identitetu drave i prava, insistirao na
stavu da se svaka manifestacija dravnog ivota, svaki akt drave, moe pojaviti ne drukije
nego kao pravni akt, kao akt stvaranja ili izvravanja pravnih normi (op. cit., p. 79).
V. vie o istorijskoj primeni navedenih dokumenata u engleskom pravu, kod Dicey,
op. cit., pp. 197 i dalje. O ovim dokumentima na srpskom jeziku, v. kod Lidija Basta,
Politika u granicama prava, 1984, pp. 2636. Kao vaei izvori prava, Habeas Corpus
Act i Bill of Rights dostupni su na sledeoj internet adresi: http://www.statutelaw.gov.uk/,
a prevedeni su i u knjizi Temelji moderne demokratije, op. cit.
508 Kelsen je govorio da je drava aparat ili sistem organa koji funkcioniu na
osnovu principa podele rada (op. cit., p. 80). U stavu 2, lana 4. Ustava Srbije kae se
da ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Ovom
klasifikacijom obuhvaeni su tako klasini dravni organi, kao to je Narodna skuptina,
Predsednik Republike, Vlada i ministarstva, sudovi opte i posebne nadlenosti i sl.
Naalost, ovom odredbom ustavni sistem zemlje privremeno je zaustavljen u svom
daljem razvoju ka priznavanju etvrte grane vlasti, koju ine brojni nezavisni i samostalni organi, ve konstituisani na osnovu posebnih zakona i pravno operacionalni uglavnom u oblastima vezanim za vrenje i zatitu ljudskih prava, kao i kontrolu rada ostalih
organa javne vlasti.
Tako su u oblasti vrenja i zatite ljudskih prava konstituisani Zatitnik graana,
Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog znaaja i zatitu podataka o
linosti, Povernik za zatitu ravnopravnosti, Republika radiodifuzna agencije, Komisija
za zatitu konkurencije i drugi. U kontroli rada organa javne vlasti posebnu ulogu imaju
Dravna revizorska institucija, Agencija za borbu protiv korupcije, Visoki savet sudstva
i drugi.
O ovim nezavisnim organima, koji po sebi ne mogu da se svrstaju u jednu od tri
klasine grane vlasti, Ustav ne sadri posebne odredbe. Jedini novi nezavisni organi koji
po svojim osobenostima pripadaju etvrtoj grani vlasti, a koji su izriito pomenuti u ustavnom tekstu, jesu Zatitnik graana (lan 138) i Visoki savet sudstva (lanovi 153155).
509 Organi javne vlasti nisu obrazovani samo na nivou centralne, republike dravne vlasti, ve i na niim nivoima teritorijalnog organizovanja, pre svega na nivou
autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Prema lanu 179. Ustava, autonomne po-
Adresati
199
ove organe, obaveza potovanja ljudskih prava vezuje se i za organizacije

kojima su poverena javna ovlaenja.510
Obaveza potovanja i zatite ljudskih prava organa javne vlasti spada u
njihovu nadlenost, odnosno delokrug.511 Pravna pravila o nadlenosti orkrajine i jedinice lokalne samouprave, dakle optine i gradovi, samostalno propisuju ureenje i nadlenost svojih organa javne vlasti. Takoe, prema stavu 1, lana 137. Ustava,
zakonom se moe poveriti vrenje odreenih poslova iz nadlenosti Republike, organima
vlasti na nivou autonomne pokrajine ili lokalne samouprave.
510 Javnu vlast ne vre samo organi dravne vlasti, odnosno organi autonomne
pokrajine i lokalne samouprave. Prema stavu 2, lana 137. Ustava, zakonom se pojedina
javna ovlaenja mogu poveriti i preduzeima, ustanovama, organizacijama i pojedincima. Tako su komunalna preduzea, na primer gradsko zelenilo, zatim preduzea koja se
brinu o javnim putevima, vodovodu, kanalizaciji i sl, snabdevena brojnim ovlaenjima
koja podrazumevaju javnopravni odnos vlasti, kao to su ovim ovlaenjima snabdevene
i kolske i zdravstvene ustanove, javni radio-difuzni servis, centralna biblioteka, ininjerska, lekarska i advokatska komora i sl.
511 Svaki organ javne vlasti duan je da potuje ljudska prava, odnosno prui zatitu u sluaju njihove povrede, u okviru svoje pravom propisane nadlenosti, odnosno
delokruga. Nekad se obaveza potovanja i zatite ljudskih prava propisom precizno vezuje za pojedine adresate. Tako se u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od
javnog znaaja obaveza potovanja ove slobode vezuje za sve organe javne vlasti, zatim
za organizacije kojima je povereno vrenje javnih ovlaenja, kao i za pravna lica koje je
osnovao ili koje finansira u celini ili pretenim delom neki od organa javne vlasti (lan
3), dok se obaveza zatite vezuje za Poverenika za slobodan pristup informacijama u postupku po albi traioca informacije (lan 22), kao i za Upravni sud u postupku zatite
prava na pristup informacijama u upravnom sporu (lan 27).
Nekad se pak krug adresata odreuje na opti nain. Tako se u Zakonu o zabrani
diskriminacije kae da su svi, dakle i svi organi javne vlasti, duni da potuju naelo
jednakosti (stav 1, lan 4), dok se sudska nadlenost za zatitu od diskriminacije vezuje
za mesnu nadlenost svih osnovnih sudova (lan 42).
Uz pravila o nadlenosti organa javne vlasti, po pravilu se formuliu i posebna pravila postupka ili se pak upuuje na opta procesna pravila po kojima je adresat duan da
postupi u obezbeivanju vrenja prava ili slobode, odnosno u njihovoj zatiti. Tako je
Zakon o slobodnom pristupu informacijama propisao niz specifinih pravila koje adresat
mora primenjivati u obezbeivanju pristupa javnim informacijama (lanovi 1520), ali
je i uputio na primenu optih pravila o upravnom postupku u vezi sa pitanjima postupka na koja sam zakon ne prua odgovor (lan 21).
Princip legaliteta u odreivanju nadlenosti i postupka, podrazumeva da organu
javne vlasti nije dozvoljeno da kri pravila o svojoj nadlenosti, kao i da postupa mimo
pravila propisanog postupka obezbeivanja vrenja i zatite ljudskih prava. Pojava koja
se naziva zloupotreba poloaja i ovlaenja u radu organa javne vlasti, na primer prekoraenje ovlaenja ili postupanje mimo njih ili suprotno njima, moe tako sama za
sebe da predstavlja povredu ljudskih prava. Tipian sluaj zloupotrebe ove vrste jeste
200
gana javne vlasti neposredno se pak vezuju za pravila o jemstvima ljudskih

prava i njihovim beneficijarima nadlenost organa javne vlasti odreuje
se, izmeu ostalog, u odnosu na ona prava i slobode koje su beneficijarima
zajamene unutar pravnog sistema. Ako pravni poredak jemi jednom licu
pravo ili slobodu, mora postojati nadlean organ javne vlasti na kome lei
obaveza potovanja, odnosno zatite ovog prava ili slobode.512
prikupljanje podataka o linosti i njihovo korienje od strane slubi bezbednosti bez saglasnosti lica na koje se odnose i bez zakonskog ovlaenja ili uz prekoraenje ovlaenja.
Sa druge strane, povreda pravila postupka, gotovo uvek e voditi ka povredi samog prava ili slobode, i to onemoguavanjem njihovog vrenja, odnosno uskraivanjem zatite u
sluaju njihove povrede. O naelu legaliteta u radu organa javne vlasti, kao i o oblicima
zloupotrebe poloaja i ovlaenja organa javne vlasti, v. vie kod Bogoljub Milosavljevi,
Upravno pravo, 2007, pp. 6783.
512 Drava dakle obezbeuje potovanje i zatitu prava zajamenog u okviru pravnog sistema zemlje. Kelsen je govorio da pravni poredak sam ograniava svoje vaenje
na odreeni prostor i odreene predmete, te da ne pretenduje da vai svugde i da ne
obuhvata sve ljudske odnose (op. cit., p. 78).
Tako, obaveza zatite prava po pravilu sledi obavezu potovanja prava. Ako pravo
koje pravni poredak jemi nije potovano, odnosno ako je povreeno, drava je duna
da beneficijaru obezbedi pravnu zatitu. Ovu svoju obavezu zatite drava zadrava u
tri razliita sluaja. Prvo, ako je iskljuivo ona u obavezi da potuje pravo ili slobodu,
na primer samo je sud duan da potuje garancije prava na suenje u razumnom roku.
Drugo, u sluaju koji se u pravnom ivotu najee ponavlja, ako obavezu potovanja
prava deli sa drugim adresatima, na primer pravne garancije u vezi sa obradom podataka o linosti vezuju i organe javne vlasti, ali i sve ostale. Tree, drava moe biti
adresat obaveze zatite i u sluaju kad ona sama nije u obavezi potovanja prava, na
primer obaveza objavljivanja odgovora na informaciju lei na odgovornom uredniku,
ali ako on odgovor ne objavi, lice ije je pravo time povreeno moe da se obrati sudu
i zahteva zatitu.
U izuzetnim sluajevima pravo izlazi izvan okvira sopstvenog poretka time to propisuje tzv. univerzalnu nadlenost domaih organa. Ovi sluajevi zastupljeni su naroito u oblasti krivinog prava. Naime, pravilo je da se nadlenost za utvrivanje krivine
odgovornosti vezuje za teritoriju na kojoj je delo izvreno ili za dravljanstvo poinioca
dela, a na temelju tzv. principa aktivnog dravljanstva. Vremenom, nadlenost organa
gonjenja se irila prema dravljanstvu rtve krivinog dela i to na osnovu tzv. principa
pasivnog dravljanstva. Meutim, moderne tendencije razvoja krivinog prava, posebno u odnosu na zatitu od najteih zloina, kao to su ratni zloini, genocid i sl, idu u
pravcu proirivanja nadlenosti za utvrivanje odgovornosti i za ona dela koja nisu izvrena na tlu drave koja prihvata ovako proirenu nadlenost, odnosno za dela kod kojih
poinilac i rtva nisu domai dravljani.
Po ovom naelu univerzalnosti gonjenja za krivino delo propisano meunarodnim dokumentom (tzv. meunarodni zloin), drava je ovlaena da pokrene postupak utvrivanja krivine odgovornosti ako joj je lice koje je okrivljeno za ovo delo do-
Adresati
201
Meunarodne organizacije, na koje su drave prenele deo svoje nadlenosti, odnosno koje su osnovane od strane drava, takoe imaju obavezu potovanja i zatite ljudskih prava. Osnovni cilj nastanka brojnih
meunarodnih organizacija jeste upravo nadzor nad potovanjem ljudskih prava i njihova zatita.513 Meutim, meunarodna organizacija, a
supsidijarno i drava-lanica, zadravaju poziciju adresata i u odnosu na
postupanje same organizacije.514
stupno, dakle, ako se nalazi na njenoj teritoriji. Ovu tzv. uu koncepciju univerzalne
nadlenosti prihvatile su na primer Austrija, Nemaka, vajcarska i Francuska. Sa druge
strane, neke zemlje, kao to su panija i Belgija, prihvatile su tzv. iru koncepciju
odreivanja univerzalne nadlenosti, koja dozvoljava pokretanje postupka utvivanja
krivine odgovornosti i prema licima koja su okrivljena za meunarodne zloine, a koja
nisu dostupna organima te zemlje.
Najzad, drava moe biti adresat obaveze potovanja ljudskih prava i van teritorije na kojoj vri vlast. Tako, u praksi primene meunarodnog prava, brojni su primeri
odgovornosti drave za akte krenja ljudskih prava svojih ili tuih dravljana, od strane
njenih organa, najee vojnih ili slubi bezbednosti, na teritoriji druge drave. V. vie o
tome kod Antonio Kaseze, op. cit., pp. 810, 1316 i 333346.
513 Funkcija praenja potovanja i zatite ljudskih prava na nivou meunarodne
zajednice oznaava se u lanu 18. Ustava Srbije, kao nadzor nad sprovoenjem pravila
o ljudskim pravima. Slino tome, u teoriji meunarodnog javnog prava, zajednikim
nazivom meunarodni nadzor nad potovanjem ljudskih prava oznaava se praenje
potovanja, kao i zatita prava i sloboda. V. o ovoj terminologiji i uopte o mehanizmima nadzora kod Vojin Dimitrijevi, Dragoljub Popovi, Tatjana Papi, Vesna Petrovi,
op. cit., pp. 369407 i 412418 i kod Kristijan Tomuat, op. cit., pp. 155352.
514 Pitanje o obavezi potovanja ljudskih prava moe se postaviti u pogledu svih
aktivnosti meunarodne organizacije, i to bez obzira da li se radi o pravima angaovanih u
organizaciji ili pravima treih lica, onih prema kojima organizacija postupa. V. o tome vie
kod Tatjana Papi, Odgovornost meunarodnih organizacija: pitanje pripisivosti protivpravnog akta, doktorska disertacija, 2010.
Pravilo o subsidijarnoj odgovornosti drave neposredno je formulisano u odluci
Evropskog suda za ljudska prava u sluaju Metjus protiv Ujedinjenog Kraljevstva iz 1999.
godine (No 24833/94, 18/02/1999), u kojoj je reeno da onda kad je pravo povreeno u oblasti u kojoj je drava prenela svoju nadlenost na meunarodnu organizaciju,
drava ipak zadrava obavezu zatite prava pod uslovom da sama organizacija nije preuzela ovu obavezu njegovog potovanja i zatite. Povod za odluku Suda u sluaju Metjus
predstavljao je akt onemoguavanja graanki Gibraltara da uestvuje na izborima za
Evropski parlament.
U tom kontekstu, vredno je pomenuti da i same meunarodne organizacije pravno
mogu da pristupe kolektivnim instrumentima zatite ljudskih prava na nivou meunarodnog prava. Tako je u lanu 6. Lisabonskog ugovora o Evropskoj uniji iz 2007.
godine, reeno da e EU pristupiti Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, te da e
osnovna prava koja su garantovana ovom Konvencijom i koja su nastala iz ustavne tradi-
202
b) Fizika i pravna lica kao adresati

Obaveza potovanja ljudskih prava neposredno se vezuje i za fizika
i pravna lica. Svako je duan, a ne samo drava, da potuje prava drugih
lica. Sa stanovita pravnog poretka, odnos izmeu pojedinaca povodom
ljudskih prava ne smatra se pravno-slobodnom privatnom stvari tih pojedinaca, ve pravnim odnosom na koji se primenjuju pravna pravila o
ljudskim pravima.515
Kao i kad se radi o obavezi drave, Ustav Srbije ne sadri opte pravilo
o obavezi fizikih i pravnih lica da potuju prava i slobode drugih. Na posredan nain, meutim, ovu obavezu mogue je izvesti iz ustavnih odredbi
koje se odnose na jemstva pojedinih prava, a posebno iz garancije dostojanstva i slobodnog razvoja linosti. Tako, u lanu 23. Ustava, kae se:
cije zajednike za sve zemlje lanice, initi opte principe prava Evropske unije (Official
Journal 2007/C 306/01). V. vie o optim principima prava, ukljuujui i one principe koji se odnose na ljudska prava, kao izvoru prava EU, kod Paul Craig, Grainne de
Burca, EU Law, Text, Cases, and Materials, 2nd ed., 1998, pp. 175 i dalje.
Na samom poetku 2011. godine, Evropska unija je ratifikovala svoj prvi dokument o ljudskim pravima meunarodnog karaktera, Konvenciju UN o pravima osoba
sa invaliditetom. EU je potpisala Konvenciju jo u martu 2007. godine, a zatim je to
uinilo i svih 27 drava-lanica. Na osnovu ina ratifikacije, EU je postala prva meunarodna organizacija koja je stekla formalni status lanice-ugovornice Konvencije (v. o
tome vie na: http://europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do?reference=IP/11/4).
515 Gotovo da ne postoji sfera odnosa izmeu pojedinaca koja izmie pravnoj regulativi u oblasti ljudskih prava. Evo nekih primera: u oblasti radnih odnosa, direktor,
rukovodilac, stareina ili drugi nadreeni, u obavezi je da potuje prava zaposlenih iz
radnog odnosa, kao to su zaposleni duni da se uzdre od uznemiravanja i drugih oblika povrede prava svojih kolega; javna glasila duna su da se uzdre od povreda prava lica
na koje se odnose informacije, na primer od upada u njihovu privatnost, dok je odgovorni urednik duan da potuje pravo na izraavanje i druga prava novinara; pruaoci
javnih usluga, na primer advokati, lekari, farmaceuti, prodavci, serviseri, kuriri, potari,
taksisti i drugi, duni su da se uzdre od diskriminacije ili uvredljivog ponaanja prema
onima sa kojima stupaju u odnose povodom svoje profesionalne delatnosti; obaveza uzdravanja od fizikog ili psihikog zlostavljanja jednako postoji u odnosu izmeu branih drugova, kao i u odnosu roditelja prema deci; uitelji, nastavnici i profesori duni su
da se sa potovanjem odnose prema uenicima i studentima, a posebno da se uzdre od
iskoriavanja poloaja subordinacije prema njima; u stambenoj zgradi svi stanari duni
su da se uzdre od povrede privatnosti ostalih, ukljuujui tu i uzdravanje od uznemiravanja glasnom muzikom ili lupnjavom, kao i uzdravanje od neovlaenog prodiranja
u tui stan, prislukivanja, virenja, uzimanja tuih pisama i sl. Ono to je reeno za pojedince kao adresate, vai i za pravna lica. Ljudska prava duna su da potuju preduzea,
udruenja, zdravstvene ustanove, kole i fakulteti i dr.
Adresati
203
Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i tite.

Svako ima pravo na slobodan razvoj linosti, ako time ne kri prava
drugih zajamena Ustavom.
Ako se ova jemstva ljudskog dostojanstva i slobodnog razvoja linosti shvate najire, na nain na koji to ini Evropski sud za ljudska prava
ili kako se o tome razmilja u nemakoj jurisprudenciji, a naime da ona
obuhvataju i garancije svih drugih prava i sloboda, onda se moe zakljuiti da ove ustavne odredbe impliciraju obavezu svih, ukljuujui i fizika
i pravna lica, da potuju ljudska prava pojedinca.516
516
ini se da nema pozitivnopravne prepreke za ovako iroko tumaenje navedenih ustavnih jemstava u pravnom sistemu Srbije. Iako je praksa primene lana 23.
Ustava gotovo nepostojea, druga ustavna pravila sugeriu ovaj nain pravnog zakljuivanja. Tako, u lanu 19. Ustava, neposredno se i na opti nain odreuje da ustavna jemstva ljudskih prava imaju za svrhu ouvanje ljudskog dostojanstva i ostvarenje
pune slobode i jednakosti svakog pojedinca, ime se afirmie ideja o sveobuhvatnosti
principa dostojanstva i slobode linosti. Sa druge strane, u prilog irem tumaenju
prihvaenom od strane Evropskog suda za ljudska prava, govori i pravilo iz stava 4,
lana 18. Ustava, u kome se kae da se odredbe o ljudskim pravima tumae saglasno
vaeim meunarodnim standardima potovanja i zatite ljudskih prava, kao i praksi
meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje. Naravno, uz opta ustavna pravila, u prilog ovom tumaenju mogu se navesti i brojni primeri primene garancija pojedinih prava i sloboda koja je na osnovu eksplicitnih pravila posebnih zakona
omoguena i u tzv. horizontalnim odnosima izmeu pojedinaca (na primer u oblasti
zabrane diskriminacije, medijskog prava, zatite podataka o linosti i sl.).
Sa druge strane, ini se da i dvostruki deficit ustavnog teksta u odreivanju drave
i drugih lica kao adresata, takoe ne ometa izvedeno pravno zakljuivanje. Nasuprot
tome, deficit u odreivanju kruga adresata koji se u ustavnom tekstu Nemake vezuje
samo za trea lica, zahtevao je veoma sloenu intervenciju Ustavnog suda. Naime, u
stavovima 1. i 3, lana 1. Osnovnog zakona, navedeno je:
Dostojanstvo oveka je neprikosnoveno. Obaveza svake dravne vlasti je da potuje i titi dostojanstvo oveka.
Ovde navedena osnovna prava vezuju zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast kao
neposredno vaee pravo. (prevod: Ljubica Tomi, op. cit., p. 11)
Da bi omoguio izvoenje opteg zakljuka o tome da ustavna jemstva vezuju i
ostale adresate, a ne samo dravu, kako neposredno sugerie tekst navedenih pravila,
Ustavni sud Nemake bio je prinuen da ve u poetnom periodu primene Osnovnog
zakona, pravno utemelji horizontalno dejstvo garancija zajamenih prava i sloboda. U
odluci Suda u sluaju Luth iz 1958. godine (BVerfGE 7, 198), artikulie se u tom smislu
ideja o efektu radijacije, odnosno zraenju ustavnih pravila o ljudskim pravima na ceo
pravni sistem zemlje. Sud polazi od stava da je osnovna svrha ustavnih jemstava da zatite linu slobodu pojedinca od povreda javne vlasti. Ustavne garancije Sud tako oznaava
kao bedem koji je podignut u odbrani pojedinca protiv drave.
204
Meutim, sa stanovita meunarodnih dokumenata, odgovor na

pitanje o neposrednoj primeni garancija ljudskih prava u odnosima izmeu fizikih i pravnih lica, nije sasvim jednostavan. U vezi sa pravima
garantovanim Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, preovlauje
stav da je jedino drava-lanica neposredno vezana obavezom njihovog
potovanja. Naime lan 1. Konvencije eksplicitno navodi da je drava
obavezna da jemi konvencijska prava i slobode svakome ko se nalazi u
njenoj nadlenosti.517
Meutim, istie Sud, daleko od toga da bude vrednosno neutralan, u delu teksta
koji se odnosi na ljudska prava Ustav izgrauje objektivan sistem vrednosti, ije sredite
ini pravo pojedinca da se slobodno razvija u drutvu. Ovaj sistem vrednosti primenjuje
se kao ustavni aksiom u celom pravnom sistemu na taj nain to usmerava rad zakonodavca, uprave i sudova.
On se po prirodi stvari, kae Sud, primenjuje i u oblasti privatnog prava nijedno
pravilo privatnog prava ne moe da mu protivrei, odnosno sva pravila privatnog prava
moraju da budu formulisana u skladu sa njim. Na Ustavnom sudu lei obaveza da oceni
da li je ovaj efekat radijacije ustavnog sistema vrednosti doao do izraaja u definisanju konkretnog pravila zakona ili donoenju odluke redovnog suda o odnosu izmeu
pojedinaca.
Na osnovu ove odluke u sluaju Luth, pravilo o horizontalnom efektu ili efektu
na treu stranu, kako se zraenje ustavnog sistema vrednosti jo naziva, nebrojeno
puta je primenjeno u praksi sudova u Nemakoj. V. na primer odluke Ustavnog suda:
BVerfGE 27, 71 iz 1969. godine, BVerfGE 61, 1 iz 1982. godine, BVerfGE 67, 213 iz
1984. godine, BVerfGE 81, 278 iz 1990 1 BvR 653/96 iz 1999. godine; kao i odluke
Saveznog suda: BGHZ 35, 363 iz 1961. godine i BGH XII ZR 60/03 XII iz 2005.
godine; i odluku Saveznog suda za radne sporove: BAG NJW 1993, 1732 iz 1992.
godine. Teorijska razmatranja ideje o efektu radijacije v. kod Robert Alexy, op. cit., pp.
352 i dalje.
517 Ovu obavezu drava ne moe preneti na druga lica. Ona se po pravilu moe
ispuniti ili formalnim preuzimanjem, odnosno inkorporiranjem Konvencije u domai
pravni sistem ili usvajanjem ustavnih i zakonskih garancija prava navedenih u tekstu
Konvencije (v. o tome Mark Janis, Richard Kay, Anthony Bradley, op. cit., pp. 488490
i Vojin Dimitrijevi, Dragoljub Popovi, Tatjana Papi, Vesna Petrovi, op. cit., pp. 76
79). U tom smislu, Ustav Srbije sadri posebne odredbe koje govore o tome da pravila
meunarodnih ugovora ine sastavni deo unutranjeg pravnog poretka zemlje. Prema
stavu 2, lana 16, opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Slino tome, stav 2, lana 18, kae da se Ustavom jeme i kao takva neposredno
primenjuju ljudska prava zajamena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i
potvrenim meunarodnim ugovorima. Po trei put ovo pravilo ponavlja i stav 3, lana
194. Ustava.
Tako, u domenu primene Evropske konvencije, obaveza drugih lica, pojedinaca i
organizacija, da potuju konvencijska prava i slobode iz lana 1, moe proizlaziti samo
Adresati
205
Druga grupa pravila meunarodnog prava pak, sadrana je u odredbama brojnih meunarodnih dokumenata koje su adresovane direktno na
fizika lica. Po pravilu, radi se o odredbama koje se odnose na definisanje
tzv. meunarodnih krivinih dela, kao i utvrivanje krivine odgovornosti za njihovo vrenje. Na temelju ovih odredbi dakle, neposredno se
pojedincima zabranjuje vrenje odreenih dela, kao to su genocid, ratni
zloini, zloin protiv ovenosti i sl, ili se utvruju uslovi za precesuiranje
izvrilaca ovih dela pred meunarodnim, odnosno nacionalnim telima.518
iz pravila nacionalnog pravnog poretka. Jo je Kelsen objanjavao ovaj oblik posrednog
obavezivanja na sledei nain:
Da meunarodno pravo obavezuje i ovlauje drave, to samo znai: da pojedince ne obavezuje i ne ovlauje kao pravni poredak pojedinane drave neposredno,
ve samo posredno, posredovano pravnim poretkom pojedinane drave (iji je personifikovani izraz, razume se, samo drava) (op. cit., p. 86).
Ovaj pristup problemu potovanja prava i sloboda garantovanih Konvencijom,
afirmisan je i u praksi njene primene. Na primer, u sluaju X i Y protiv Holandije (No
8978/80, 26/03/1985), Evropski sud za ljudska prava je u kontekstu primene lana 8.
Konvencije, naveo da je cilj ove odredbe da zatiti pojedinca od samovoljnog povreivanja privatnosti od strane javne vlasti. Meutim, kae Sud, drava-lanica ne ispunjava
sve svoje preuzete obaveze na osnovu lana 1. Konvencije, prostim uzdravanjem od
povrede prava pojedinca. Uz ovu negativnu obavezu, objanjava Sud, drava preuzima
i odreene pozitivne obaveze, meu kojima je i usvajanje mera neophodnih za obezbeivanje potovanja privatnog ivota, ak i u sferi odnosa izmeu samih pojedinaca (v.
o ovom pitanju opirno kod P. van Dijk, G. J. H. van Hoof, Theory and Practice of the
European Convention on Human Rights, 2nd ed., 1990, pp. 1520).
Isti zakljuak bi se mogao izvesti i u vezi sa obavezama potovanja ljudskih prava
sadranim u drugim meunarodnim dokumentima, kao to su Meunarodni pakt o
graanskim i politikim pravima i Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima Ujedinjenih nacija iz 1966. godine.
518 Kelsen je objanjavao da postoje zamani izuzeci od pravila da meunarodno
pravo vezuje pojedince samo na posredan nain. On kae da taj izuzetan sluaj postoji
kad odredba meunarodnog dokumenta neposredno obavezuje pojedinca na taj nain
to odreuje ne samo ono to treba uiniti ili propustiti, nego i koja ljudska individua
treba da izvri ponaanje koje je meunarodnopravno zapoveeno ili zabranjeno. U
tom smislu, zakljuuje Kelsen, pojedinci se u ovim sluajevima pojavljuju kao subjekti
meunarodnog prava (op. cit., pp. 8687).
Tako, prema lanu IV Konvencije UN o spreavanju i kanjavanju zloina genocida iz 1948. godine, odredbe Konvencije neposredno se primenjuju na lica koja uine
delo genocida ili druga navedena kanjiva dela, bez obzira da li upravljaju dravom,
obavljaju funkcije ili su obini pojedinci. Slino tome, odredbama Statuta Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju iz 1993. godine, utvruje se da ovaj
Tribunal ima nadlenost nad fizikim licima protiv kojih se vodi postupak zbog teke
206
Najzad, obaveza potovanja ljudskih prava u odnosima izmeu pojedinaca usmerava ponovo panju na pravila o ogranienju prava. Naime,
teorijski posmatrano, obaveza potovanja prava ili slobode jednog lica,
pretpostavlja ogranienje u vrenju, odnosno uivanju prava ili slobode
drugog lica.519 Tako, izraeno u formi pravnog pravila, pojedinci i organizacije duni su da potuju prava drugih lica i onda kad vre svoja prava, ili drugim reima, vrenjem sopstvenog prava, oni ne smeju povrediti
prava drugih.520
povrede enevskih konvencija iz 1949. godine, krenja zakona i obiaja ratovanja, genocida ili zloina protiv ovenosti (lan 6). Takoe se eksplicitno istie da su lica koja
su planirala, podstrekavala, naredila, uinila ili na drugi nain pomagala izvrenje ovih
dela, individualno odgovorna, te da njihov eventualni slubeni poloaj u vreme izvrenja
dela ne moe doprineti oslobaanju od krivine odgovornosti (lan 7). Skoro identine
odredbe o krivinoj odgovornosti pojedinaca sadri i lan 25. Rimskog statuta Meunarodnog krivinog suda iz 1998. godine. V. opirno o meunarodnim krivinim delima
i utvrivanju individualne odgovornosti za povrede meunarodnog prava, kod Antonio
Kaseze, op. cit.
519 U ispunjavanju obaveze potovanja prava drugih, pojedinac je veoma esto
prinuen da trpi ogranienje svog prava ili slobode. Na primer, sloboda novinara da
objavljuje informacije o pojedincima, ograniena je obavezom potovanja prava na privatnost ili prava na ast i ugled lica na koje se odnosi informacija. Pravo stanara stambene zgrade da glasno slua muziku u svom stanu, ogranieno je slobodom od uznemiravanja bukom onih koji stanuju u susednim stanovima i sl. U ovim sluajevima radi se
o sukobu prava razliite, odnosno iste normativne sadrine, koji se razreava primenom
ve navedenih pravila o ogranienju prava.
520 Ovo pravilo se na poetiniji nain moe izraziti i sledeim reima: sloboda oveka ograniena je jedino slobodama drugih. Jeziki drugaije ono je izraeno i u stavu
2, lana 23. Ustava, u kome se kae da svako ima pravo na slobodan razvoj linosti,
ako time ne kri prava drugih. Slino tome, u lanu 17. Evropske konvencije, kae se:
Nita u ovoj Konvenciji ne moe se tumaiti tako da podrazumeva pravo bilo
koje drave, grupe ili lica da se upuste u neku delatnost ili izvre neki in koji je usmeren na ponitavanje bilo kog od navedenih prava i sloboda ili na njihovo ograniavanje
u veoj meri od one koja je predviena Konvencijom.
Sva ova pravila se uobiajeno pravno prevode u tzv. zabranu zloupotrebe prava.
Pravilo o zabrani zloupotrebe prava upuuje preciznu poruku adresatima, na primer: zabranjeno je koristiti svoje pravo u cilju, odnosno sa namerom povrede prava drugih, ili,
zabranjeno je koristiti svoje pravo protivno cilju radi ijeg ostvarenja je pravom garantovano, ili, ne mogu se zaklanjati iza svojih prava oni iji je iskljuivi ili preteni motiv da
vrenjem svog prava povrede prava drugih itd.
Tako na primer, ne moe se zaklanjati iza garancije slobode izraavanja, odnosno
slobode tampe onaj ko govori tzv. govorom mrnje, tj. ko navodi druge na diskriminaciju, mrnju ili nasilje prema pojedincima ili grupama koji dele odreeno lino
Adresati
207
c) Priroda obaveze
Od adresata se prvenstveno zahteva da se uzdri od povrede prava ili
slobode, odnosno da ne uini nita to bi ugrozilo beneficijara u uivanju
prava. Od njega se slikovito reeno trai da ostavi beneficijara na miru,
odnosno reeno jezikom graanskog prava, od njega se trai neinjenje.
Sadrina ove obaveze ima negativan karakter, te se zato i ona sama naziva
negativna obaveza.521
svojstvo, kao to je nacionalna pripadnost, etniko poreklo, versko ili politiko uverenje,
pol, seksualna opredeljenost i sl. Takoe, ne mogu se zaklanjati iza garancije slobode
udruivanja oni koji osnivaju udruenje u cilju irenja rasistikih, faistikih, nacistikih
i drugih totalitarnih ideja ili miljenja, ili u cilju preduzimanja radnji usmerenih na ruenje demokratije i pravnog poretka ljudskih prava i sl.
Meutim, navedeni sluajevi zloupotrebe prava ne iscrpljuju listu nedoputenih
oblika vrenja prava. Vladimir V. Vodineli u svojoj knjizi Takozvana zloupotreba prava (1997), nabraja ak osam razliitih vidova zloupotrebe prava, i to: protivciljno, nemoralno, ikanozno, beskorisno, nesrazmerno, neprimereno, protivreno i nepravino
vrenje prava (pp. 5895). Da bi zabrana zloupotrebe prava zadrala svoj opti karakter,
odnosno da bi se obezbedila sveobuhvatna zatita od svih vidova zloupotrebe prava,
Vodineli predlae usvajanje izriitog pravnog pravila koje bi glasilo: Zloupotreba prava
se pravno ne titi (p. 113).
Meutim, da bi ovaj pravni fenomen bio pravilno teorijski shvaen, potrebno je,
kae Vodineli, razumeti da se pravo ne moe pravno zloupotrebiti. Jer, objanjava on,
ako neko ima pravo, onda pravilo o doputenom vrenju prava predstavlja obian pleonazam. Suprotno tome, pravilo o nedoputenom vrenju prava jeste zapravo pravilo
koje je suprotno samo sebi, jer pravo uvek pretpostavlja doputenje, odnosno ovlaenje
za njegovo vrenje, te tako ovo pravilo govori o tome da prava uopte nema, da ono ne
postoji. Vodineli u tom smislu zakljuuje:
A, kad se postavi pitanje da li je posredi zloupotreba prava, da li je neko zloupotrebio pravo, u stvari se pita da li je neko uopte titular prava, ima li on uopte pravo
ili ne, a ne da li pravo koje ima sme da vri. Zloupotreba prava je drugo ime za nepostojanje prava, a ne za ovakvo ili onakvo vrenje prava. A norme o zabrani zloupotrebe
prava nisu norme o zabrani vrenja prava, nego o nemanju prava, o vrenju neprava.
(p. 224).
521 Ovaj osnovni pristup obavezama adresata se u uporednom pravu imenuje i
kao tzv. the hands-off approach. Tako, adresat ispunjava svoju negativnu obavezu ako
ne lii lice ivota, odnosno ako ne povredi njegov fiziki ili psihiki integritet, na primer
ako ga ne udara, fiziki ne povreuje, ne izlae muenju, ne uznemirava verbalno ili
gestovima, ne vrea, ne omalovaava i sl; ako ne utie na novinara i urednika javnog
glasila da objavi ili ne objavi odreenu informaciju; ako se uzdri od neovlaenog snimanja glasa ili lika jednog lica, odnosno ako bez odobrenja ne objavljuje u javnosti
fotografije, video zapise, zapise glasa, dnevnike i druge line zapise jednog lica; ako ne
208
Meutim, nekad pravni poredak od adresata obaveze potovanja

ljudskih prava zahteva preduzimanje radnje, odnosno injenje ili donoenje akta. U ovim sluajevima, od adresata se ne trai da se uzdri od
injenja, ve upravo suprotno tome, da uini ono na ta ga pravna pravila
obavezuju. U skladu sa prirodom ove obaveze, tada se kae da adresati
imaju pozitivnu obavezu. Ona moe da se vee za sve kategorije adresata,
dakle za dravu, kao i za ostala lica.522
spreava lice da izraava svoja verska uverenja, ako ga ne uznemirava prilikom verskog
obreda, ako ga ne tera da se izjaanjava o svojoj veroispovesti, ako ga ne kanjava zbog
usvojenog ili izraenog verskog uverenja ili ga ne prisiljava da promeni svoju veru i sl;
ako ne ometa uredno prijavljen skup, ako ne spreava drugog da govori na skupu, ako
se ne obraunava sa uesnicima skupa, ako ne izaziva nered na skupu, ako ne spreava
javnu procesiju kroz grad i sl; ako ne zagovara ili raspiruje mrnju, nasilje i diskriminaciju prema pojedincima ili grupama koji dele odreeno lino svojstvo, ako ne govori tzv.
govorom mrnje, ako ne ispisuje rasistike grafite, ako ne oteuje verske objekte, ako
ne skrnavi grobove pripadnika nacionalnih manjina i sl.
U kontinentalno-pravnom sistemu evropskih zemalja, pravila kojima se jeme
pojedina prava i slobode uglavnom ne upuuju i na oblik neinjenja koje se od adresata zahteva u konkretnom sluaju. Meutim, u oblasti kaznenog prava, princip legaliteta protivpravne radnje zahteva precizan opis bia prekaja ili krivinog dela, a time
i opis onoga to je zabranjeno initi, odnosno onoga to se zahteva od adresata da ne
uini. Tako se u stavu 1. lana 34. Ustava, kae da se niko ne moe oglasiti krivim za
delo koje propisom nije predvieno kao kanjivo. Nasuprot tome, u anglosaksonskom
pravu, princip legaliteta dela vai i u oblasti graanskog prava (v. o tome kod William
Lloyd Prosser, op. cit.).
Ipak, ini se da princip propisanosti protivpravne radnje sve vie prodire i u kontinentalno graansko pravo ljudskih prava. Tako se na primer u dva posebna antidiskriminaciona propisa, Zakonu o zabrani diskriminacije (2009) i Zakonu o spreavanju
diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006), podrobno propisuju pojedini oblici diskriminacije, ali se takoe neposredno zabranjuje i diskriminacija u pojedinim sluajevima koji se vezuju za odreene kategorije lica, odnosno za razliite oblasti drutvenog
ivota. Slino tome, u Zakonu o javnom informisanju (2003), neposredno se propisuju
sluajevi dozvoljenog, a samim tim i pravno nedoputenog objavljivanja informacija iz
privatnog ivota u javnim glasilima.
522 Pozitivne obaveze koje se vezuju za pojedince i organizacije ree su prisutne u
pravnom poretku od onih pozitivnih obaveza koje se vezuju za samu dravu. Evo nekih
primera tih obaveza. Prema lanu 42. Ustava, lice o kome se obrauju lini podaci ima
pravo da zahteva od obraivaa, na primer banke, robne kue, poslodavca ili drugog
lica, da ga obavesti o prikupljenim podacima, dok u skladu sa posebnim zakonom o
zatiti linih podataka, moe da zahteva i druge radnje u vezi sa obraivanim podacima,
kao to su ispravka netanih ili nepotpunih podataka, njihovo auriranje, brisanje i sl.
Slino tome, prema lanu 50. Ustava, svako lice ima pravo na odgovor i ispravku neistinite, nepotpune ili netano prenete informacije, a odgovorni urednik je duan da ovaj
Adresati
209
Pozitivne obaveze drave, odnosno organa javne vlasti su sloenijeg

karaktera. Pre svega, one su utemeljene u principu legaliteta.523 Zatim,
zapovest upuena organu javne vlasti moe da sadri pozitivnu obavezu ili
u pogledu vrenja ili u pogledu zatite odreenog prava i slobode.
Kad se radi o vrenju ljudskih prava, organ javne vlasti moe imati
dve vrste obaveza. Prva se vezuje za omoguavanje vrenja prava u konkretnom sluaju, i ove obaveze su po svom karakteru gotovo identine
pozitivnim obavezama drugih adresata.524 Druga vrsta obaveza odnosi se
na stvaranje optih zakonskih, ili uopte pravnih uslova za uivanje prava
odgovor, odnosno ispravku objavi u skladu sa zakonskim pravilima. Prema lanu 65.
Ustava, roditelji imaju dunost da izdravaju, vaspitaju i obrazuju svoju decu.
U posebno tekim sluajevima, ogreenje o pozitivne obaveze moe da bude kvalifikovano i kao krivino delo. Prema Krivinom zakoniku Srbije, ta dela, ilustracije radi,
izvrie onaj: ko napusti nemono lice koje mu je povereno ili o kome je duan da se
stara i to u stanju ili prilikama opasnim za ivot ili zdravlje, na primer roditelj koji ne
brine o svojoj bebi ili bolesnom detetu (lan 126); ko ne prui pomo licu koje se nalazi
u neposrednoj opasnosti za ivot, a mogao je da prui pomo bez opasnosti za sebe ili
drugog, na primer onaj koji propusti da dobaci davljeniku pojas za spasavanje (lan
127); lekar koji odbije da ukae lekarsku pomo licu koje se nalazi u ivotnoj opasnosti
ili opasnosti da pretrpi teku telesnu povredu ili teko naruavanje zdravlja (lan 253);
voza motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoi lice koje je
tim prevoznim sredstvom povreeno (lan 296).
523 U lanu 198. Ustava neposredno se navodi da pojedinani akti i radnje dravnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, organa autonomnih
pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovane na zakonu. Dakle, bez
obzira da li preduzimaju materijalne, fizike radnje ili donose pravne akte, organi javne
vlasti moraju da postupaju u skladu sa zakonom, odnosno sa osloncem na zakonsku
zapovest ili ovlaenje za njihovo preduzimanje ili donoenje.
524 Organ javne vlasti moe tako imati obavezu da svojim injenjem u konkretnom sluaju neposredno omogui beneficijaru uivanje garantovanih prava i sloboda.
Na primer, prema Ustavu Srbije, organi javne vlasti duni su: da lice lieno slobode
obaveste o razlozima lienja slobode (lan 27), da ga obaveste da ima pravo da nita ne
izjavljuje (lan 28), zatim da lice protiv koga je pokrenut postupak pred sudom obaveste
o prirodi i razlozima dela za koje se tereti i o dokazima prikupljenim protiv njega (lan
33), kao i da mu obezbede besplatnog prevodioca ako ne govori ili ne razume jezik na
kome se vodi postupak protiv njega, odnosno besplatnog tumaa ako je slep, gluv ili
nem (lan 32).
Osnovna razlika u odnosu na pozitivne obaveze drugih lica, sastoji se u tome to se
od organa javne vlasti pored preduzimanja materijalne radnje, esto zahteva i donoenje
odreenog pojedinanog pravnog akta kojim se omoguava ostvarivanje prava ili slobode (na primer, emitovanje radio i televizijskog programa pretpostavlja sloenu proceduru
dobijanja dozvole za emitovanje programa na odreenoj frekvenciji, brak se zakljuuje u
210
putem usvajanja pravnih pravila o vrenju prava. Ove pozitivne obaveze

dolaze do izraaja u sluaju kad se jemstvo prava ne moe primeniti neposredno, bez pomoi drugih, posebnih pravnih pravila.525
posebnoj pravnoj formi, a uz aktivno uee predstavnika nadlenog dravnog organa,
osnivanje visokokolskih ustanova podlee postupku akreditacije i sl.).
525 U lanu 18. Ustava Srbije, kae se da se odredbe o ljudskim pravima koja su
zajamena ovim dokumentom neposredno primenjuju. To znai da je beneficijaru omogueno da svoja prava i slobode uiva direktno na osnovu samog teksta Ustava nije
potrebno usvojiti posebna zakonska ili druga pravila da bi jedno lice moglo da se koristi
garancijama prava na ivot, fizikog ili psihikog integriteta, linog dostojanstva ili garancijama slobode i bezbednosti i sl.
Ovo je osnovno pravilo koje trpi znaajno odstupanje u pojedinim sluajevima.
Naime, mogunost vrenja odreenih prava i sloboda nuno zavisi od toga da li postoje posebna pravna pravila na koje se beneficijar moe osloniti. Beneficijar drugim
reima, ne moe, ili moe samo sa tekoama da uiva odreena prava i slobode, ako
nema zakonskih ili drugih pravila koja e mu to omoguiti. U tom smislu bi trebalo
razumeti i odredbu stava 2, lana 18. Ustava, koja kae da se zakonom moe propisati
nain ostvarenja ljudskih prava ako je to samim ustavnim tekstom predvieno ili ako
je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava ili slobode. Evo nekih primera: u lanu
42. Ustava, jemi se pravo na zatitu podataka o linosti, ali se istovremeno upuuje na
zakon koji ureuje pitanje obrade podataka o linosti, ovlaenja lica na koje se podaci
odnose, kao i pitanje pravnih mehanizama zatite povreenog prava; u pogledu slobode osnivanja i rada javnih glasila, lan 50. Ustava neposredno upuuje na zakonske
odredbe, posebno u vezi sa javnim glasilima u oblasti radiodifuzije, za koje vai strog
pravni reim dobijanja dozvole za emitovanje televizijskog i radio programa; u lanu 51.
Ustava, jemi se pravo na pristup informacijama od javnog znaaja i eksplicitno navodi
da se pristup informacijama u posedu organa javne vlasti vri po odredbama posebnog
zakona; aktivno i pasivno birako pravo, odnosno pravo pojedinca da bude biran ili da
bira svoje predstavnike u organe vlasti, jesu Ustavom zajamena prava iz lana 52, za ije
ostvarenje se beneficijar mora obratiti posebnom zakonskom tekstu.
I u pogledu uivanja veine drugih prava i sloboda, ustavni tekst upuuje beneficijare na posebne zakone. Evo njihovog popisa: pravo na upotrebu jezika i pisma
(lan 10), pravo na pravino suenje (lan 32), posebna prava okrivljenih u postupku
utvrivanja krivine odgovornosti (lan 33), pravo na rehabilitaciju i naknadu tete
(lan 35), pravo na dravljanstvo (lan 38), sloboda kretanja stranaca (lan 39), prava
verskih zajednica (lan 44), pravo na prigovor savesti (lan 45), sloboda udruivanja
(lan 55), pravo na utoite stranaca (lan 57), pravo nasleivanja (lan 59), pravo na
rad (lan 60), pravo na trajk (lan 61), prava iz branih i porodinih odnosa (lan 62),
prava deteta (lan 64), prava na posebnu zatitu porodice, majke, samohranog roditelja
i deteta (lan 66), pravo na pravnu pomo (lan 67), prava na zdravstvenu (lan 68) i
socijalnu zatitu (lan 69), pravo na penzijsko osiguranje (lan 70), pravo na osnivanje
kola i univerziteta (lan 71), autonomija univerziteta (lan 72), autorska prava (lan
73), prava pripadnika nacionalnih manjina (lan 75), kao i pravo stranaca na sticanje
svojine (lan 85).
Adresati
211
Na slian nain mogue je napraviti razliku izmeu dve vrste obaveza organa javne vlasti u pogledu zatite ljudskih prava. Na prvom mestu, organ javne vlasti duan je da zatiti beneficijara u uivanju prava ili
slobode u konkretnom sluaju, i to bilo pre, u toku ili nakon nastanka
stanja povrede prava.526 Na drugom mestu, drava je duna da beneficijaru stavi na raspolaganje mehanizme pravne zatite povreenog prava ili
slobode.527
Meutim, i za vei broj drugih prava koja nisu direktno dovedena u vezu sa zakonskim tekstovima, vai pravilo da e beneficijar u njihovom korienju biti upuen na posebna pravna pravila van odredbi Ustava. To e, na primer, biti sluaj sa uivanjem prava
na pravnu linost (lan 37), koje podrazumeva pravo upisa u matinu knjigu roenih, kao
i sa ostvarenjem drugih prava iz ove grupe, na primer prava na promenu linog imena,
koja se ne mogu vriti bez precizne zakonske regulative. Pravo na prekid trudnoe (lan
63), ostvaruje se po posebnim zakonskim pravilima. Pravo na zdravu ivotnu sredinu (lan
74), ne moe se uivati bez sveobuhvatne pravne regulative koja esto broji desetine ili ak
stotine zakonskih i podzakonskih tekstova. U svim ovim sluajevima, od drave se zahteva
da ispuni svoju pozitivnu obavezu koja se sastoji u usvajanju pravnih pravila kojima se
omoguava vrenje pojedinih prava i sloboda.
526 Kao to je ve navedeno, samo unoenje jemstava ljudskih prava u ustavni
tekst podrazumeva obavezu za organe javne vlasti da zatite garantovana prava i slobode.
Upravo pravna konstrukcija ustavom zajamenih prava, ima za cilj da uputi poruku
svima da drava stoji iza ljudskih prava, odnosno da e obezbediti zatitu beneficijaru
ija su prava i slobode ugroene ili povreene.
to se tie zatite u konkretnom sluaju, organi javne vlasti, na prvom mestu, duni su da preduzmu odreene materijalne radnje u cilju zatite beneficijara ijim pravima
i slobodama preti povreda ili su radnje povrede u toku. Tako, policija je duna da zatiti
lica i imovinu od huliganskih napada fudbalskih navijaa, kao to je duna da zatiti i
romsko naselje od napada koji preti njegovim stanovnicima ili uredno prijavljeni skup
homoseksualaca od fizikog napada na uesnike skupa.
Sa druge strane, organi javne vlasti duni su da pokrenu mehanizme pravne zatite
ugroenog ili povreenog prava, i to na zahtev beneficijara, drugog ovlaenog lica ili
na osnovu sopstvene odluke. Ovi mehanizmi zatite stavljaju se u pogon ako je povreda prava ili slobode ve pretrpljena, odnosno ako su radnje povrede u toku, ali i kao
preventivna sredstva zatite, ako povreda prava tek predstoji. Tako, policija ima obavezu da sprovede istrane radnje o krivinom delu kojim su povreena ljudska prava, a
zatim javni tuilac ima obavezu da pred sudom pokrene postupak utvrivanja krivine
odgovornosti uinioca ovog dela. Takoe, sud ima obavezu da postupi po tubi za
zatitu ljudskih prava podnetu od strane beneficijara ili drugog ovlaenog lica, bez obzira da li se radi o tubi zbog pretrpljene povrede ili tubi za spreavanje povrede koja
predstoji ili je u toku, ili pak o zahtevu za izricanje privremene mere zbog opasnosti
nastanka povrede prava i sl.
527 Na nivou obezbeivanja mogunosti pravne zatite, drava ima obavezu da putem pravnih pravila stvori delotvorne i sveobuhvatne mehanizme pravne zatite ljudskih
212
Meutim, postoji i trea vrsta pozitivnih obaveza drave. To su obaveze koje se sastoje u preduzimanju mera usmerenih na unapreivanje
pravnog reima uivanja i zatite pojedinih prava i slobode, posebno u
domenu rada organa javne vlasti.528
prava koji se mogu koristiti u konkretnom sluaju. Ti mehanizmi pravne zatite prisutni
su u svakoj oblasti prava, od graanskopravnih tubi, preko krivinopravne, radnopravne i porodinopravne zatite, do zatite pred ustavnim i meunarodnim sudom.
Ozbiljno razumevanje ljudskih prava, dakle, zahteva od pravnog poretka da beneficijaru i nadlenim organima stavi na raspolaganje sveobuhvatan korpus mehanizama pravne
zatite prava i sloboda. ini se da primer zatite od diskriminacije, moe da pokae sve
mogunosti ovog pristupa. Tako, prema lanovima 4344. Zakona o zabrani diskriminacije, nadlenom sudu se moe podneti zahtev za pravnu zatitu ako je diskriminatorski
postupak ve uinjen, ako je on u toku ili ako njegovo izvrenje tek predstoji ili se ponavlja. Zahtev sudu moe podneti diskriminisano lice, ali prema lanu 46. Zakona, to mogu
uiniti i druga lica, na primer nevladina organizacija koja se bavi zatitom ljudskih prava i
prava diskriminisanih lica, kao i Poverenik za zatitu ravnopravnosti (v. vie o graanskopravnoj zatiti od diskriminacije kod Vladimir V. Vodineli, Tube za zatitu od diskriminacije, u knjizi Antidiskriminaciono pravo, vodi, op. cit., pp. 4174).
Sa druge strane, na osnovu lana 35. Zakona o zabrani diskriminacije, lice koje
smatra da je pretrpelo diskriminaciju, kao i drugo lice, moe pritubom pokrenuti
postupak zatite pred samim Poverenikom. Osim prava na tubu, sam Poverenik ima
prema lanu 33. Zakona, pravo da podnese prekajnu prijavu ako smatra da je diskriminatorskim postupanjem poinjen prekraj propisan ovim zakonom. Najzad, u nizu
sluajeva diskriminacije koji se mogu okvalifikovati kao krivina dela, postupak utvrivanja krivine odgovornosti odvija se po posebnim pravilima krivinog procesnog
prava. Uz ovu represivnu reakciju, svakako bi trebalo dodati i one propisane mehanizme policijske zatite koji se aktiviraju u sluaju kad se radi o radnjama diskriminacije
koje su u toku, a koje predstavljaju akte vee drutvene opasnosti (na primer, prebijanje
uesnika skupa homoseksualaca) ili pak manje drutveno opasne akte (na primer ispisivanje diskriminatorskih grafita). Naravno, u posebnim zakonima sadrani su i drugi
mehanizmi zatite od diskriminatorskog postupanja (na primer od diskriminacije u
radu, u sferi javnog informisanja, u branim i porodinim odnosima, u vrenju prava u
oblasti obrazovanja i vaspitanja, socijalne i zdravstvene zatite i sl.).
Od znaaja za poloaj drave u odnosu na ovu vrstu obaveze, jeste pravilo da se
drava ne moe osloboditi obaveze stvaranja mehanizama pravne zatite ako ovih mehanizama nema ili ako su oni nedelotvorni, dakle, ako su neupotrebljivi u okolnostima konkretnog sluaja, ako ne daju rezultate, ako nisu podobni da zatite beneficijara,
sama drava preuzima odgovornost za povredu prava i sloboda pojedinaca. Kao to je
ve navedeno, ovo pravilo neposredno je formulisano u sistemu Evropske konvencije o
ljudskim pravima (v. vie o tome P. van Dijk, G. J. H. van Hoof, op. cit., pp. 8198).
528 Odredbe o ovim obavezama esto se oznaavaju kao tzv. meko pravo (softlaw), za ije nepotovanje nije propisana odreena kazna ili druga pravna sankcija. Pravila mekog prava veoma su prisutna u meunarodnom pravu, jer esto predstavljaju op-
Adresati
213
timalno reenje za onu vrstu pravne regulative oko ije pravne snage ne postoji potpuna
saglasnost u meunarodnoj zajednici (v. o tome kod Kristijan Tomuat, op. cit., pp. 84,
i Vojin Dimitrijevi, Dragoljub Popovi, Tatjana Papi, Vesna Petrovi, op. cit., p. 67).
Meutim, ova pravila prisutna su i u nacionalnim pravnim sistemima. Tekst Ustava
Srbije obiluje pravilima mekog prava. Evo nekih primera: u pogledu prava na pravnu
jednakost, odnosno zabranu diskriminacije, Ustav propisuje da je drava duna da razvija
politiku jednakih mogunosti za mukarce i ene (lan 15), kao i da merama u obrazovanju, kulturi i javnom obavetavanju, podstie razumevanje, uvaavanje i potovanje razlika
koje postoje zbog posebnosti etnikog, kulturnog, jezikog ili verskog identiteta graana
(lan 48); u delu ustavnog teksta posveenog pravima nacionalnih manjina, navedene su
sledee obaveze: pri zapoljavanju u dravnim organima, javnim slubama, organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave, mora se voditi rauna o nacionalnom
sastavu stanovnitva i odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina (stav
2, lan 77); u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, drava podstie duh tolerancije i
meukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapreenje uzajamnog potovanja,
razumevanja i saradnje meu svim ljudima koji ive na teritoriji zemlje, bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet (lan 81); u vezi sa pravima na zdravstvenu
i socijalnu zatitu, Ustav odreuje da Republika Srbija pomae razvoj zdravstvene i fizike
kulture (stav 4, lan 68), i da se stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera (stav 2, lan
70); najzad, u pogledu slobode naunog i umetnikog stvaranja, Ustav kae da Republika
Srbija podstie i pomae razvoj nauke, kulture i umetnosti (stav 3, lan 73).
Osim ovih odredbi ustavnog karaktera, pravila o obavezama organa javne vlasti u
vezi sa preduzimanjem posebnih mera sadre i zakoni koji se odnose na pojedina prava i
slobode. Tako na primer, u Zakonu o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom
iz 2006. godine, itavo IV poglavlje (lanovi 3238), posveeno je merama za podsticanje
ravnopravnosti osoba sa invaliditetom, meu kojima su i one koje se odnose na podsticanje osnivanja slubi podrke osobama sa invaliditetom, stvaranje pristupanog okruenja,
zatim mere za obezbeivanje pristupa informacijama, mere za obezbeivanje ravnopravnosti u postupcima pred organima javne vlasti i u oblasti vaspitanja i obrazovanja, mere za
obezbeivanja uea u kulturnom, sportskom i verskom ivotu zajednice, kao i aktivnosti
usmerene ka stvaranju jednakih mogunosti za osobe sa invaliditetom.
Slino tome, poglavlje VI Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog
znaaja iz 2004. godine (lanovi 3743), sadri pravila o obavezama preduzimanja mera
usmerenih na unapreivanje javnosti rada organa javne vlasti, a posebno onih koje su
vezane za objavljivanje informatora o radu organa javne vlasti, odravanje nosaa informacija o njihovom radu, obuci zaposlenih u pogledu njihovih zakonskih obaveza, kao i
u pogledu podnoenja redovnih godinjih izvetaja.
Za nepostupanje po nekim od ovih obaveza, Zakon propisuje prekrajnu kaznu.
Za nepotovanje drugih obaveza ova kazna nije propisana. Meutim, odsustvo kazne
ne znai da je organima javne vlasti dozvoljeno da postupe suprotno naredbama pravnog poretka ako ne ispune svoje pozitivne obaveze, makar one proizlazile iz odredbi
mekog prava, organi javne vlasti postupaju protivno propisanim obavezama, odnosno
nezakonito.
IV
UTEMELJENJE LJUDSKIH PRAVA
IV
UTEMELJENJE LJUDSKIH PRAVA
Prethodne studije pokazale su da je mogue izgraditi teorijski i normativno funkcionalan pojam ljudskih prava u okviru pozitivnopravnog
poretka uivanja prava i sloboda, koji je pak ispunjen konkretnim pravnim pravilima vezanim za sadraj ovih prava i sloboda, njihove beneficijare, kao i za lica koja su u obavezi da ih potuju. Ostalo je jo da se
razmotri pitanje pravnog utemeljenja ljudskih prava.
Ovo pitanje izjednaava se sa pitanjem o nunosti ljudskih prava. Da
li su ljudska prava i slobode nuan sastavni deo pozitivnopravnog sistema. Ako se kae da jesu, postavlja se pitanje koji je to pravni sistem, kako
se on naziva, odnosno kako izgleda. To su teme koje e se razmatrati u
ovom poslednjem delu istraivanja.
Prvo e biti predstavljene klasine teorije istog prava i drave. Zatim
e argumenti u prilog pravnog utemeljenja ljudskih prava slediti teorije
drutvenog ugovora. Najzad, pravni poredak ustavnih demokratija tumaie se tako da on nuno obuhvata i ljudska prava.
1. iste teorije prava i drave

iste teorije prava i drave insistiraju na pravnom razumevanju
pravnog poretka uopte, a time i ljudskih prava kao njegovih sastavnih
elemenata. Dva na prvi pogled slina, ali ipak izmeu sebe bitno razliita
pozitivnopravna tumaenja drave i prava, privlae posebnu panju. Prvo
je sadrano u Kelsenovoj istoj teoriji prava, a drugo u Austinovoj istoj teoriji drave.
218
Utemeljenje ljudskih prava
a) Kelsenova ista teorija prava

U svojoj istoj teoriji prava, Kelsen se bavio pozitivnim pravom,
oienim od ideolokih, odnosno vrednosnih elemenata.529 Poetkom
XX veka, on je smatrao da je najzad dolo vreme u kojem se pravo moe
posmatrati kao autonomna pojava utemeljena u sopstvenim zakonitostima, koja predstavlja predmet samostalne nauke o pravu, a ne pojava za
ije razumevanje je potrebno obratiti se pravnoj metafizici, dakle onome
to je ostalo sa one strane prava, vanpravnome, bio to Bog, priroda ili
obina politika ideologija.530
Kelsen polazi od stava da ista teorija prava jeste opta teorija pozitivnog prava.531 Ova teorija ima za cilj da sazna svoj predmet, odnosno
da odgovori na pitanje ta i kakvo pravo jeste, a ne na pitanje kakvo
bi pravo trebalo da bude.532 U tom smislu, on na prvom mestu odvaja
pravo od prirode pravo je drutveni fenomen, a drutvo je predmet
potpuno razlian od prirode.533
529
U predgovoru prvog izdanja iste teorije prava iz 1934. godine, on pie da je

prolo vie od dve decenije otkako je zapoeo sa razvojem svoje teorije oiene od svake
politike ideologije i svih elemenata prirodnih nauka, teorije koja je svesna svoje osobenosti stoga to je svesna vlastite zakonitosti svoga predmeta (Hans Kelsen, op. cit., p. 7).
530 Na drugom mestu u predgovoru, Kelsen kae:
Spor se uitinu ne vodi o poloaju jurisprudencije u okviru nauke i konsekvencijama koje iz toga proizlaze kao to se, naravno, ini; nego se vodi o odnosu pravne
nauke prema politici, o briljivom odvajanju jedne od druge, o odustajanju od ukorenjene navike da se u ime nauke o pravu, dakle pozivanjem na jednu objektivnu instancu, zastupaju politiki zahtevi koji mogu da imaju krajnje subjektivan karakter, ak i
kada, u najboljoj veri, nastupaju kao ideal neke religije, nacije ili klase. (ibid., p. 8).
531 Dakle, ona nije interpretacija posebnih nacionalnih ili meunarodnih poredaka, ve opta teorija prava kao takvog (ibid., p. 11).
532 Ova teorija je pravna nauka, a ne pravna politika. Osnovni metodoloki
princip nauke o pravu jeste oslobaanje od svih onih elemenata koji su pravu strani i usmeravanje analize na predmet istraivanja koji je egzaktno odreen kao pravo
(ibid.).
533 Ibid. On kae da se pravo mora najjasnije odvojiti od prirode, ali da to nije
lak zadatak jer se ini da se pravo bar jednim delom svog bia nalazi u oblasti prirode,
odnosno da ima potpuno prirodnu egzistenciju. Kelsen dalje objanjava:
Ako se, naime, analizuje bilo koje od injeninih stanja oznaenih kao pravo,
kao, recimo, neka odluka parlamenta, neki upravni akt, neka sudska presuda, pravni
posao, delikt, onda se mogu razlikovati dva elementa: jedan je ulno opaljiv akt koji
je sadran u vremenu i prostoru, neki spoljanji dogaaj, veinom ljudsko ponaanje;
iste teorije prava i drave
219
Pravna norma je po Kelsenu kategorija koja nema primene u oblasti

prirode. Za razliku od prostorne i vremenske dimenzije bivstva prirodne stvarnosti, specifina egzistencija pravne norme se odreuje pomou
njenog prostornog i vremenskog vaenja.534
Sa druge strane, poto je pravo duhovna, a ne prirodna realnost,
potrebno je odvojiti ga od drugih normativnih duhovnih fenomena, a
pre svega morala. Kelsen kae da se zahtev da pravo mora da bude moralno razume sam po sebi, ali da se ipak mora odbaciti ideja o tome da je
pravo nuno opravdati kao ispravno, odnosno dobro. Naime, ako se pravo shvati kao moralna kategorija, ono znai koliko i pravda to je izraz
za apsolutno ispravan socijalni poredak, poredak koji svoj cilj savreno
postie time to sve zadovoljava.535
Meutim, ako se pravda shvati i kao apsolutna vrednost, onda se
njena sadrina ne moe odrediti pomou iste teorije prava. Sadrina
ideje pravde ima transcendentalni karakter u odnosu na sadrinu prava,
ona naime lei sa one strane pravne norme, ona predstavlja neki razliit,
vii, odnosno idealni normativni poredak, te tako izmie saznanju pravne
nauke.
Ovaj dualizam izmeu prava i pravde zadrava svoj metafiziki karakter i koristi se u funkciji opravdavanja prava. Tako, u zavisnosti od
ideolokog karaktera tendencije sa kojom se nastupa, optimistino ili
konzervativno se tvrdi da je pravni poredak u saglasnosti sa idealom
pravednog drutva, odnosno pesimistino ili revolucionarno se tvrdi
da je sa njim u suprotnosti, da mu protivrei ili da ga negira.536
drugi je smisao koji je sadran u tom aktu ili dogaaju ili za njih prianja, neko specifino znaenje (ibid., p. 12).
534 Poto norma nije prirodna injenica, ona sama se ne nalazi u prostoru i vremenu (ibid., p. 14).
535 Ibid., p. 17.
536 Sa stanovita racionalnog saznanja, kae Kelsen, postoje samo interesi i sukobi
interesa koji se reavaju na temelju pravnih normi na taj nain to se ili jedan interes zadovoljava protiv drugog, na raun drugog, ili se ostvaruje poravnanje, kompromis izmeu suprotnih interesa. Ako bi, nastavlja on, postojala jedna pravda na koju
bi mogli da se pozovemo kad hoemo da ostvarimo odreene interese protiv drugih,
onda bi pozitivno pravo izgubilo smisao svog postojanja. Postavljena nasuprot apsolutno
dobrom drutvenom poretku, delatnost zakonodavca bi u tom sluaju, metaforiki se
izraavajui, predstavljala glup pokuaj vetakog osvetljavanja pri najjasnijoj sunevoj
svetlosti (ibid., pp. 1819).
220
ista teorija prava odbija da poe ovim putem koji vodi van prava,
sa one strane pravne norme. Ona ima potrebu da pravo prikae onakvim
kakvo jeste, ne legitimirajui ga kao pravedno ili diskvalifikujui ga kao
nepravedno. Ona se pita o stvarnom i mogunom, a ne o ispravnom
pravu.537
Formalno posmatrano, pravnom normom izraava se jedan normativan stav. Prirodne pojave, nastavlja Kelsen, u sebi sadre prirodni zakon
da ako A jeste, onda B mora da bude, dok pravne norme sadre normativan stav da ako A jeste, onda B treba da bude.538 Ovaj normativan stav
odvojen je tako od sveta prirode, objaanjava on, ali je takoe i ispranjen
od moralnih ili politikih vrednosti.539
Sadrinski pak, specifina razlika prava sastoji se u tome to pravna
norma nareuje prinudu. Pravna norma je prinudna norma jer za odreeno ljudsko ponaanje koje se pravno kvalifikuje kao protivpravno, vezuje reakciju pravnog poretka koja se sastoji u prinudi.540
Ovaj poredak prinude moe se po Kelsenu razumeti i kao osobena
socijalna tehnika koja obezbeuje poeljno drutveno stanje.541 Meu537
Kelsen kae:
Kao nauka, sebe ne smatra obaveznom ni na ta drugo doli da pozitivno pravo
pojmi u njegovoj sutini i da ga razume pomou analize njegove strukture. Ona naroito odbija da slui bilo kojim politikim interesima na taj nain to e im isporuivati
ideologije posredstvom kojih se postojei drutveni poredak legitimira ili diskvalifikuje
(ibid., p. 19).
538 To povezivanje A i B u svetu prava nema znaaj povezivanja uzroka i posledice
kao kod prirodnih pojava. Tako, kae Kelsen, kazna ne dolazi posle delikta kao posledica nekog uzroka; spajanje tih dveju injeninih stanja, koje je potpuno razliito od
kauzalnosti, jeste ono to stvara zakonodavac (ibid., p. 2223).
539 Kelsen zatim dodaje:
...to trebanje kao kategorija prava znai samo specifian smisao u kojem
pravni uslov i pravna posledica pripadaju jedno drugom u pravnom stavu. Ta kategorija prava... ima isto formalan karakter. Ona ostaje primenjiva ma koji sadraj
imala tako povezana injenina stanja, ma koje vrste bili akti koje treba pojmiti kao
pravo. Nijednoj drutvenoj stvarnosti se, zbog njene sadrinske uoblienosti, ne moe
osporiti spojivost sa tom kategorijom prava... Upravo time ona uva svoju radikalnu
antiideoloku tendenciju; zbog ega ba u ovoj taki nastaje najei otpor od strane
tradicionalne teorije prava koja teko moe da podnese da poredak Sovjetske republike
sasvim isto treba, kao pravni poredak, pojmiti kao i poredak faistike Italije ili poredak demokratsko-kapitalistike Francuske. (ibid., p. 24).
540 Ibid., pp. 2425.
541 Ibid., p. 26. On ipak priznaje da motiv za postupanje u skladu sa pravnim
pravilima nije uvek strah od kazne ili druge pravne reakcije, ve da se ljudi pokoravaju
221
tim, poredak prinude kao socijalna tehnika, sam po sebi takoe je ispranjen od vrednosnih elemenata on se moe upotrebiti za ostvarivanje
poeljnog drutvenog stanja bilo kog ideolokog sadraja.542
Pravo, koje je na ovaj nain formalno i sadrinski osloboeno od
etiko-politikih sudova vrednosti, jeste objektivan i celovit normativan
poredak.543 Pravni poredak stoga ne trpi dualizam objektivnog i subjektivnog prava, javnog i privatnog prava ili dualistiko razlikovanje drave
i prava.544
Pojam subjektivnog prava, kao to je pravo svojine,545 kao ni pojam pravnog subjekta ili lica, ne mogu postojati nezavisno, odvojeno ili
iznad objektivnog pravnog poretka. Kelsen kae da nisu u pravu oni koji
objektivnom heteronomnom poretku normi obvezivanja, ak prinude,
suprotstavljaju svet slobode u smislu samoodreenja ili autonomije lica
koje uiva svoja subjektivna prava.546
Opta teorija prava suprotstavlja se ideoloki motivisanoj ideji da su
privatna, subjektivna prava, nastala pre ili nezavisno od pravnog poretka,
da ona sadre vie vrednosti na osnovu kojih se uzdiu iznad pravnog
poretka, odnosno da se pojam pravnog poretka postepeno apstrahovanjem izgradio iz shvatanja o postojeim subjektivnim pravima.547 Sa drupravu i zbog verskih i moralnih stavova, obzirnosti prema drutvenim obiajima, odnosno bojazni od drutvene izoptenosti, kao i zbog nedostatka bilo kakvog podstreka na
protivpravno ponaanje (ibid., p. 28).
542 Jer, kae Kelsen, ista teorija prava ne posmatra svrhu koja se pravnim poretkom sledi i postie, ona posmatra jedino sam pravni poredak (ibid., pp. 2829).
543 istu teoriju prava Kelsen naziva objektivistiko-univerzalistikom, jer se ona
odnosi na celinu prava i nastoji da svaki pojedini fenomen shvati u sistematskoj povezanosti sa svima drugima, da u svakom delu prava shvati funkciju celine prava, te se
zato njeni stavovi mogu oznaiti i kao organsko shvatanje prava (ibid., p. 45).
544 Ibid., p. 33.
545 Za pravo svojine, Kelsen kae da je prototip kategorije subjektivnih prava
(ibid., p. 34).
546 Ibid., pp. 3435.
547 Ibid., p. 34. Kelsen smatra da se ideoloka funkcija subjektivnih prava sastoji u
tome to se pomou ovih pravnih kategorija pokuava zatiti od promena pravni poredak koji jemi instituciju privatne svojine. U tom smislu, on eksplicitno navodi:
Misao o jednom pravu koje je razliito od objektivnog prava i u svojoj egzistenciji od njega nezavisno, ali koje nije manje, nego je, moe biti, ak vie pravo od onoga,
treba da instituciju privatne svojine zatiti od ukidanja putem pravnog poretka. Nije
teko razumeti zbog ega se ideologija subjektivnog prava vezuje za etiku vrednost individualne slobode, autonomne linosti, ako je u tu slobodu svagda ukljuena i svojina.
222
ge strane, objanjava Kelsen, pojam lica, kao i njegova autonomija, pate

od svojevrsne pravne fiktivnosti. ak i u kontekstu graanskopravnog
ugovora, autonomija lica postoji samo u vrlo ogranienom i nepravom
smislu. Naime, niko ne moe sam sebi priznati prava zbog toga to pravo jednog lica postoji samo ako postoji obaveza drugog lica, a taj pravni
odnos nastaje na osnovu saglasnog ispoljavanja njihovih volja i to samo u
okviru objektivnog pravnog poretka.548
U pravnom odnosu izmeu jednog lica koje ima subjektivno pravo
i drugih koji su duni da to pravo potuju, nije opravdano prednost dati
samo ovlaenju, a obavezu tretirati maehinski.549 ista teorija prava
shvata pravnu obavezu kao sutinsku funkciju objektivnog prava. Pravna norma, pravni stav kako kae Kelsen, nuno i uvek stvara, statuira,
pravnu obavezu, a nekad i ne nuno, moe da stvori i ovlaenje.550
Ovlaenje, odnosno subjektivno pravo, ne stoji nasuprot objektivnom pravu kao neto to je od njega nezavisno, jer ono postoji samo poto ga i ako ga normira objektivno pravo.551 Propisivanje ovlaenja bi
se uz to moglo shvatiti i kao posebna tehnika pravne regulative, kojom se
Poredak koji oveka ne priznaje kao slobodnu linost u tom smislu, a to znai poredak
koji ne jami subjektivno pravo takav poredak uopte ne treba smatrati pravnim
poretkom (ibid., pp. 3536).
548 Ibid., p. 35.
549 Ibid., p. 37. Kelesen objanjava da ovaj pristup takoe ima naglaen ideoloki
karakter. Ako se, kae on, uporno odrava shvatanje da je ovlaenje vlasnika identino
subjektivnom pravu, da ono ima primarni karakter, te da nije prost refleks obaveza
drugih, uprkos izriitom stavu da pravo svojine podrazumeva odnos izmeu vlasnika i
svih drugih lica koji imaju obavezu da vlasniku ne kode u njegovoj mogunosti raspolaganja nekom stvari, onda se to ini zbog toga to se isticanjem vlasti lica prema stvari
moe prikriti legitimirajua socijalnoekonomska funkcija ovog shvatanja (ibid., p. 36).
550 Ibid., p. 38. ista teorija prava definie pravnu obavezu na sledei nain:
ovek je na neko odreeno ponaanje pravno obavezan utoliko to je suprotnost toga
ponaanja u pravnoj normi propisana kao uslov za neki akt prinude kvalifikovan kao
posledica neprava. Po Kelsenovom shvatanju, na ovaj nain se pojam pravne obaveze u
potpunosti emancipuje od pojma moralne obaveze.
Nasuprot obavezi, ovlaenje postoji ako je pravni poredak stavio na raspolaganje
sredstva pravne reakcije onome iji su interesi povreeni postupanjem suprotno predvienoj obavezi. Doslovno preneto, ovlaenje postoji onda kada je meu uslove posledice neprava primljena izjava volje onoga ko je injeninim stanjem neprava povreen u
svojim interesima, izjava volje koja je usmerena na tu posledicu neprava i koja se predaje
u formi tube ili albe (ibid., pp. 3738).
551 Ibid., p. 38.
223
pravo moe ali i ne mora sluiti. Na primer, kae Kelsen, krivino pravo
pokazuje da povreene interese pojedinca i bez njegovog ovlaenja moe
efikasno zatititi sama drava na taj nain to stavlja u pokret postupak u
kojem treba da se realizuje posledica neprava, odnosno odredi kazna za
nepotovanje obaveze.552
Meutim, nastavlja on, ono to pravno karakterie ovlaenje jeste
zapravo to da ono pretpostavlja odobrenje za uee u stvaranju prava.
Naime, tuba ili alba zbog povrede interesa, odnosno zbog nepostupanja
po propisanoj obavezi, primaju se kao sutinski, sastavni deo postupka
u kojem se stvara pojedinana norma sudske odluke u konkretnom sluaju.553
Ovo isto odobrenje za uee u stvaranju prava vidljivo je i kod tzv.
politikih prava. Njihovim korienjem moe se uticati na stvaranje
dravne volje, odnosno moe se uestvovati u stvaranju zakona, kao opteg pojavnog oblika pravnih normi koje sainjavaju pravni poredak.554
Po toj osobenosti i subjektivno privatno pravo moe da se shvati
kao politiko pravo, jer ono takoe omoguava uee u stvaranju dravne volje.555 Politiko ovlaenje u uem smislu jemi sudelovanje u
stvaranju opte pravne norme, dok privatnopravno ovlaenje obezbeuje sudelovanje u stvaranju pojedinane norme.556
552
Kelsen kae da pravno ovlaenje implicira specifinu tehniku kapitalistikog

pravnog poretka, koji je izgraen na instituciji privatne svojine i zato naroito uzima
u obzir individualne interese. Ukidanjem dualizma izmeu subjektivnog i objektivnog
prava, vraanjem pojma ovlaenja u okvir objektivnog pravnog poretka, odnosno redukovanjem subjektivnog prava na objektivno pravo, iskljuuje se i svaka ideoloka
zloupotreba kategorije ovlaenja koja je bila istorijski uslovljena stvaranjem kapitalistikog prava (ibid., pp. 3839).
553 Ibid., p. 39.
554 Kad se kae dravna volja, onda se misli na personifikaciju pravnog poretka.
Ovlaenje za uee u stvaranju zakona jeste po Kelsenu sutinsko obeleje demokratskog oblika drave, koje se moe vriti neposredno, od strane naroda, ili posredno,
putem izabranih predstavnika u parlamentu (ibid., p. 39).
555 Ta dravna volja, kae Kelsen, ne izraava se manje u pojedinanoj normi sudske odluke, nego u optoj normi zakona. U oba sluaja, korienjem ovlaenja vri se
funkcija stvaranja prava (ibid., p. 40).
556 Kelsen zatim zakljuuje analizu politikih ovlaenja sledeim reima:
Ako se subjektivno pravo (u smislu ovlaenja), posmatra kao posebno uoblienje
funkcije stvaranja prava, onda sasvim iezava svaka suprotnost imeu objektivnog i
subjektivnog prava; i onda se posebno jasno pokazuje primarni karakter pravne obaveze u odnosu na sekundarni karakter ovlaenja. Dok se ona prva pojavljuje kao istinska
224
Sa druge stane, vraanjem subjektivnog prava u okvir objektivnog

pravnog poretka, oslobaa se put da se u pojmu pravnog subjekta ili
lica prepozna samo jedno vetako misaono pomagalo. Naime, izraz
lice ne moe se svesti na oveka kao bioloko bie, jer ono predstavlja samo personifikujui jedinstven izraz za sveanj pravnih obaveza i
ovlaenja.557 Dakle, ovaj sveanj obaveza i ovlaenja nije nita drugo
nego deo objektivnog pravnog poretka.558
U skladu sa ovim razumevanjem pojma pravnog subjekta, pravni odnos se moe precizno odrediti kao:
Odnos izmeu dva injenina stanja, od kojih se jedno sastoji u ljudskom ponaanju statuiranom kao pravna obaveza, a drugo u ljudskom
ponaanju statuiranom kao ovlaenje.559
Pravo, odnosno pravni poredak se tako pokazuje kao celovit sistem
posebnih pravnih normi. Mnotvo pravnih normi ini sistem, odnosno
jedinstven poredak, onda kada se njihovo vaenje moe svesti na jednu
jedinu normu kao poslednju osnovu tog vaenja.560
i bezizuzetna funkcija svake pravne norme, ovo drugo se kao privatnopravno ovlaenje pojavljuje ili samo kao institucija kapitalistikog ili kao politiko ovlaenje
samo kao ustanova demokratskog pravnog poretka. (ibid., p. 40).
557 Kad se kae ovek, onda se ne misli na pravni, ve na bioloko-fizioloki pojam. Pravo ne obuhvata oveka u ovom njegovom bioloko-fiziolokom totalitetu, odnosno ne obuhvata ga u svim njegovim duevnim i telesnim funkcijama. Pravni poredak
statuira kao obavezu ili ovlaenje samo odreene ljudske akte. U tom smislu, pomou
pravnog pojma lica izraava se jedinstvo mnotva prava i obaveza, odnosno jedinstvo
mnotva pravnih normi kojima se oni statuiraju. Izraz fiziko lice jeste personifikovani izraz jedinstva normi koje reguliu ponaanje nekog oveka (ibid., pp. 4041).
558 Na ovaj nain reava se i prividna antinomija izmeu individue i zajednice.
Kelsen kae:
Sa stanovita objektivnog poretka ili zajednice koja je njime konstituisana, uopte ne postoji samostalna individua... U obzir dolaze samo njeni akti koji sainjavaju
sadrinu tog poretka, to jest akti regulisani tim poretkom; to se moe izraziti i reima:
da je individua za to razmatranje egzistentna samo kao nesamostalan sastavni deo
zajednice. Individua kao samostalna celina jeste ista ideologija slobode kao i specifina
pravna kategorija lica. A kao ova, tako i ona ima funkciju da podigne bedem protiv
pretenzija socijalnog poretka koji konstituie zajednicu, pretenzija koje nisu spojive sa
izvesnim interesima i koje idu odve daleko. Individua koja se prema zajednici nalazi
u toboe nereljivom konfliktu nije nita drugo nego ideologija u borbi odreenih interesa protiv njihovog ograniavanja kolektivnim poretkom. (ibid., p. 44).
559 Ibid., p. 45.
560 Ibid., p. 46.
225
Osnovna norma pak jeste osnovno pravilo po kojem se stvaraju norme pravnog poretka.561 Pravne norme ne vae na osnovu svoje sadrine, jer one mogu imati bilo koju sadrinu.562 One se stoga ne mogu
logikom dedukcijom sadrinski izvesti iz osnovne norme, ve se moraju
formalnopravno stvoriti u postupku propisivanja, i to upravo na temelju osnovne norme.563
Osnovna norma jeste hipotetika osnova, te u tom smislu, pravni
poredak koji poiva na osnovnoj normi vai pod pretpostavkom da ona
sama vai. Meutim, kae Kelsen, osnovna norma ne vai kao pozitivnopravna norma, jer se ona sama ne stvara u pravnom postupku. Ona nije
postavljena, ve se njeno postojanje pretpostavlja kao uslov propisivanja
prava, odnosno kao uslov pozitivnopravnog poretka.564
561 Kelsen kae da se tu radi o ustanovljavanju osnovnog injeninog stanja stvaranja prava (ibid., p. 47).
562 Kelsen kae da ne postoji ljudsko ponaanje koje bi na osnovu svoje sadrine
bilo iskljueno da postane sadrina neke pravne norme. Drugim reima, kae on, vaenje pravne norme ne moe se dovesti u pitanje time to se istie da njena sadrina ne
odgovara nekoj vioj, na primer moralnoj vrednosti.
563 Ibid., p. 47. Osnovnu normu bi trebalo razumeti kao formalnopravni osnov
za nastanak ostalih normi u postupku njihovog propisivanja, odnosno donoenja ili
usvajanja. Pomou ovog stava mogue je razumeti Kelsenovu tvrdnju da je osnovna norma polazite jednog postupka, te da ona ima sasvim formalno-dinamian karakter.
Pravo, kae on, vai samo kao propisano, odnosno pozitivno pravo.
U ovom formalnom elementu se istovremeno vidi i razlika izmeu pozitivnog prava i prirodnog prava. Naime, norme prirodnog prava se mogu na osnovu svoje sadrine
dedukcijom izvesti iz osnovne norme koja se smatra samoevidentnom takoe na osnovu
svoje sadrine, i to kao izraza boije volje, prirode ili istog uma. Nasuprot tome, pravne
norme se ne mogu dedukcijom izvesti iz osnovne norme, ve se mogu samo propisati
na osnovu njenog pravnog vaenja. Dakle, pravne norme se pravno, a ne logiki ili sadrinski izvode iz osnovne norme, jer ona predstavlja formalnopravni osnov za njihovo
propisivanje.
564 Ibid., p. 48. Kelsen objanjava da se u potrazi za osnovnom normom moe ii
u prolost, od pozitivnog ustava do istorijski prvog ustava koji je proglasio neki pojedinani uzurpator ili nekako stvoren kolegijum. On zatim kae:
Da ono to je istorijski prvi ustavotvorni organ izjavio kao svoju volju koja treba
da vai kao norma, to je osnovna pretpostavka od koje polazi svako saznanje pravnog
poretka koje poiva na tom ustavu. Prinudu treba propisati pod uslovom i na nain
koji odreuje prvi ustavotvorac ili instance koje je on delegirao: to je ematska formulacija osnovne norme nekog pravnog poretka (u smislu pravnog poretka kakve pojedine
drave, o kojem je ovde ponajpre jedino re).
Par pasusa nakon toga, Kelsen objanjava da znaaj osnovne norme postaje vidljiv u revolucionarnom stvaranju novog pravnog poretka. Kad stari poredak prestane da
226
Sistem pozitivnog prava pretpostavlja hijerarhinost, odnosno stupnjevitost poretka razliitih slojeva pravnih normi, meu kojima postoji
odnos, prostorna slika kako kae Kelsen, nadreenosti i podreenosti.
Pravo naime, regulie sopstveno stvaranje, i to na taj nain to jedna
norma regulie postupak u kojem se stvara druga norma, a u razliitom stepenu i sadrinu norme koju treba stvoriti.565 Pozitivnopravno
posmatrano, via pravna norma predstavlja pravni osnov, ili osnov vaenja, kako se izraava Kelsen, za propisivanje, odnosno stvaranje nie
pravne norme.566
Jedno od kljunih pitanja koje se vezuje za ovaj proces samostvaranja prava jeste ono koje se odnosi na razliite metode stvaranja prava,
odnosno na to ko je ovlaen da stvara, odnosno uestvuje u stvaranju
prava. Dakle, potrebno je razmotriti da li je ovek koga pravna norma
postoji, a novi pone da bude delotvoran, onda se pretpostavlja jedna nova osnovna
norma, koja vie ne delegira na primer monarha kao autoritet koji stvara pravo, ve
samo revolucionarnu vladu. Sadrina pak ove osnovne norme ravnae se prema onom
injeninom stanju u kojem se stvara taj poredak kojem do izvesnog stepena odgovara
stvarno ponaanje ljudi na koje se on odnosi (ibid., pp. 4849).
565 U tom smislu, pravo zadrava osnovnu odliku samoreferentnog sistema. Ova
osobenost prava kasnije e u toku XX veka biti prihvaena kao osnova za izgradnju tzv.
teorije sistema. V. vie o tome kod Jurgen Habermas, op. cit., pp. 49 i dalje.
566 Hans Kelsen, op. cit., p. 52. Dakle, pravna norma nie pravne snage, ne moe
biti stvorena bez oslonca na sadrinu pravne norme vie pravne snage. Ako materijalnopravno i formalnopravno via pravna norma ne dozvoljava stvaranje norme nie pravne
snage, onda ona pravno ne moe da nastane. Kelsen objanjava ovaj pravni fenomen na
primeru samog ustava zemlje, na sledei nain:
Pod pretpostavkom osnovne norme...pozitivnopravno najvii stupanj predstavlja
ustav uzet u materijalnom smislu rei ija se sutinska funkcija sastoji u tome da
odredi i sadrinu buduih zakona; i pozitivni ustavi ine to ne retko tako to izvesne
sadraje propisuju ili iskljuuju. U prvom sluaju, veinom postoji samo obeanje zakona koje treba doneti, poto se ve iz pravno-tehnikih razloga za izostanak zakona
propisane sadrine ne moe valjano vezati sankcija. Nasuprot tome, ustavom se delotvornije mogu spreiti zakoni odreene sadrine. Katalog osnovnih sloboda i prava, koji
ini tipian sastavni deo modernih ustava, u sutini nije nita drugo nego jedno takvo
negativno odreenje. Ustavno jemenje jednakosti pred zakonom ili slobode linosti,
savesti itd, nije nita drugo nego zabrana onih zakona koji podanike u izvesnim odnosima tretiraju nejednako ili zadiru u neku odreenu sferu slobode. Takve zabrane mogu
se pravno-tehniki uiniti delotvornim time to e se donoenje protivustavnog zakona
staviti pod linu odgovornost odreenih organa koji uestvuju u tom donoenju efa
drave, ministara ili e biti data mogunost osporavanja i ukidanja takvih zakona.
(ibid., p. 53).
227
obavezuje, ovlaen da uestvuje u njenom stvaranju, ili se pravno obavezivanje oveka vri bez ili suprotno njegovoj volji.567
Na temelju ovog razlikovanja poloaja oveka, razvio se dualizam javnog i privatnog prava. Sa jedne strane, pravni poredak priznaje suverenim
dravnim organima ovlaenje, odnosno sposobnost kako Kelsen kae,
da podanike obvezuju jednostranom izjavom volje (zapoveu).568 Sa
druge strane, u ugovornom odnosu, ili u pravnom poslu privatnog prava uopte, pojedinana norma koja obavezuje stvara se na osnovu uea
onih koji zakljuuju ugovor, odnosno ulaze u pravni odnos.569
Meutim, u razlici izmeu javnog i privatnog prava, ista teorija
prava vidi samo razliku izmeu dva metoda stvaranja prava putem individualizacije optih zakonskih normi koje su sadrane jednom u upravnom zakonu, drugi put u graanskom zakoniku. Sa univerzalistikog
stanovita koje je usmereno na celinu pravnog poretka kao na takozvanu volju drave, privatan pravni posao i dravna zapovest jesu zajedno
jedno injenino stanje stvaranja prava koje se moe uraunati jedinstvu
pravnog poretka.570
567 Kelsen kae da se kod ovog pitanja radi o pojavnoj razlici koja se obino oznaava kao autonomija i heteronomija, odnosno razlika izmeu demokratije i autokratije,
ili republike i monarhije (ibid., p. 71).
568 Ibid., p. 72. Tipian primer ovog javnopravnog odnosa je upravna zapovest,
odnosno odluka organa uprave kojom se adresat norme pravno obavezuje na ponaanje
saobrazno zapovesti. Odnos izmeu drave i podanika, objanjava Kelsen, jeste tipian
javnopravni odnos, jer pretpostavlja odnos izmeu nadreenog i podreenog pravnog
subjekta (ibid.).
569 Ibid., p. 72. Privatno pravo pretpostavlja odnos izmeu koordinisanih, pravno jednako vrednih subjekata. U tom smislu, kae Kelsen, ovaj odnos se oznaava i kao
pravi, istinski pravni odnos, suprotstavljen javnopravnom odnosu vlasti ili vladavine. Naime, kod javnopravne zapovesti, obavezani subjekat nema nikakvog udela u stvaranju obavezujue norme, te je to, kae Kelsen, tipian sluaj autokratskog stvaranja
prava. Privatnopravni ugovor, nasuprot tome, predstavlja izrazito demokratski metod
stvaranja prava (ibid., pp. 7273).
570 Ibid., p. 73. Na taj nain, kae Kelsen, ista teorija prava relativizuje ovaj
dualizam i razliku izmeu javnog i privatnog prava pretvara iz ekstrasistemske razlike izmeu prava i neprava, odnosno izmeu prava i drave, u intrasistemsku razliku u metodologiji stvaranja prava unutar jedinstvenog pravnog poretka. Nekoliko pasusa kasnije,
a na osnovu ovih metodolokih postavki, Kelsen ponovo objanjava ideju da i privatna
prava imaju karakter politikih prava. On kae:
Ve je...pokazano da itava ta suprotnost izmeu politikoga i privatnoga ne
postoji na podruju subjektivnog prava, da su privatna prava u istom smislu politika
228
Dualizam javnog i privatnog prava pretpostavlja takoe dualizam drave i prava. Kao to teorija privatnog prava vidi pojedinca sa njegovim
subjektivnim pravima kao neto to logiki i vremenski prethodi objektivnom pravu, tako i teorija dravnog prava prihvata da je drava kao
subjekat htenja i delanja, nezavisna od prava i da je ak nastala pre njega.571 Ideoloka funkcija ovog stava ima izvanredan znaaj sa stanovita
pravnog opravdanja drave.
Tako, drava se shvata kao razliita od prava kako bi se opravdala
pravom koje sama stvara. Pravo, kae Kelsen, moe da opravda dravu
ako se razume kao ispravan i pravedan poredak koji je sutinski razliit od
drave i suprotan njenoj izvornoj prirodi, odnosno samoj vlasti. Stvaranjem prava i na osnovu njega, drava se od pukog fakta sile pretvara u
pravnu dravu.572
Meutim, ista teorija prava shvata dravu kao pravni poredak prinude.573 Drava se moe oznaiti kao pravni poredak kad pravo zarad
stvaranja i izvrenja normi koje ga ine, ustanovi izvesne organe koji
funkcioniu na osnovu podele rada.574 Sve dok iznad dravnog pravnog
prava kao i ona koja se, obino, jedino tako oznaavaju, poto i jedna i druga, iako na
razliit nain, doputaju uee u stvaranju dravne volje, a to znai u politikoj vlasti.
Principijelnim razlikovanjem izmeu jedne sfere, to jest politike, i jedne privatne, to jest
nepolitike, pravne sfere, treba da se sprei saznanje da privatno pravo koje je stvoreno
u ugovoru o pravnom poslu nije manje poprite politike vlasti nego javno pravo koje
je stvoreno u zakonodavstvu i upravi. Ono to nazivamo privatnim pravom jeste, posmatrano sa stanovita funkcije koju taj deo pravnog poretka ima u sklopu celine prava,
samo posebna, kapitalistikom privrednom poretku odgovarajua pravna forma ekonomske proizvodnje i raspodele proizvoda; dakle, jedna eminentno politika funkcija, funkcija
vlasti. Socijalistikom privrednom poretku bila bi adekvatna drukija pravna forma, ne
autonomno-demokratska, kakvu predstavlja dananje privatno pravo, nego verovatno
heteronomno-autokratska, pravna forma koja bi bila blia pravnoj formi naeg dananjeg
upravnog prava. Da li bi to bilo bolja ili pravednija forma regulisanja, ostaje ovde otvoreno. To ista teorija prava nee i ne moe da odlui (ibid., pp. 7475).
571 Ibid., p. 76.
572 Ibid., p. 77.
573 Ibid. Kelsen kae:
Saznanje drave koje je osloboeno od ideologije i time od svake metafizike ne
moe se drugaije dokopati njene sutine nego tako to e tu socijalnu tvorevinu pojmiti
kao poredak ljudskog ponaanja. Blie istraivanje pokazuje da je to socijalni poredak
prinude i da taj poredak prinude mora biti identian sa pravnim poretkom, poto su to
isti akti prinude koji karakteriu oba ta poretka i poto jednu te istu socijalnu zajednicu ne mogu konstituisati dva razliita poretka. (ibid.).
574 Ibid.
229
poretka, zakljuuje Kelsen, nema jo nikakvog vieg, sama je drava najvii, suvereni pravni poredak ili pravna zajednica.575
Tako, ini se da je Kelsenova teorija sama po sebi jedno izvanredno
pravno dostignue. Uporna u oslobaanju od nepravnih elemenata, ona
odgovara na pravna pitanja koristei se pojmovima i kategorijama samog
prava. Kelsen izgrauje teoriju prava, odnosno nauku o pravu kako bi to
on sam rekao, kao autonomnu disciplinu koja je sposobna da se samostalno bavi svojim predmetom, bez pomoi drugih teorijskih, odnosno
naunih disciplina.576
Put ka ostvarenju svetog cilja apsolutne samorefleksije prava, za istu teoriju prava bio je ipak optereen, sa jedne strane, nedovoljno preciznim razlikovanjem samog prava, to je rezultiralo teorijski netanim,
odnosno neodrivim tvrdnjama. Naime, u pokuaju da odvoji pravo od
materijalnih stvari, odnosno prirode, kako je to sam govorio, Kelsen je
oiglednu razliku izmeu dva sveta, ak i u vezi sa svojim kljunim teorijskim stavovima, nekad proputao da vidi ili naglasi.577
575
Ibid., p. 78. Osim toga, kae Kelsen, pokazuje se da se sama drava svodi na
pravni poredak i po tome to se svaka manifestacija dravnog ivota, svaki akt drave,
ne moe shvatiti drugaije nego kao pravni akt stvaranja ili izvravanja pravnih normi
(ibid., pp. 7879). Najzad, meu poslednje Kelsenove refleksije o dualizmu drave i
prava ubrajaju se i sledee dve reenice:
Posmatran sa saznajnoteorijskog stanovita, dualizam lica drave i pravnog poretka dolazi tada u paralelu sa jednako protivrenim dualizmom Boga i sveta. Pravnodravnopolitika ideologija pojavljuje se samo kao polonica i zamena teoloko-religijske ideologije koja je s njom podudarna u svim sutinskim takama (ibid., p. 82).
576 Pravno-teorijski imperativ koji nalae da se pravo mora objasniti samim pravom,
a ne neim to je vanpravno, to se nalazi sa one strane prava, jeste kljuni dogmatski argument iste teorije prava. Protiv ovog argumenta nije mogue teorijski ustati iznutra, intrasistemski kako Kelsen kae, odnosno iz pozitivnopravne pozicije. Da bi se on pobio,
potrebno je izai izvan prava, ime se zapravo samo potvruje njegova teorijska validnost.
Tako, mogue je tvrditi da Kelsenov anti-ideoloki stav o pravu otkriva njegovu
ideoloku poziciju. Zaista, svako protivljenje meanju ideologije i prava u sebi sadri
tom protivljenju imanentan ideoloki stav. Drugim reima, kad Kelsen kae da on odbija da prekorai granicu koja deli svet prava od sveta drugih normativnih, odnosno
vrednosnih sistema, onda on time izraava jedan po sebi ideoloki stav. Meutim, ova
ideoloka pozicija se savreno ne tie iste teorije prava, jer od nje ne zavisi razumevanje
samog prava. U tom smislu, ista teorija prava bi mogla da bude ugroena samo ako
se pokae da pravno nije mogue objasniti pravo, odnosno da je za razumevanje prava
neophodno koristiti vanpravne stavove.
577 Ve na samom poetku teksta, vidljivo je da Kelsenova linija razgranienja nije
sasvim otra. On kae: Pravo je drutveni fenomen, a drutvo je predmet potpuno
razlian od prirode. Ako se meutim uzme u obzir injenica da pravo jeste istinski
230
Slino tome, u nekim delovima iste teorije prava, razlika izmeu

prava i ideologije i drugih duhovnih fenomena, sasvim se gubi ili postaje slabo vidljiva.578 Sa druge strane, sam Kelsen je patio od naunog
voluntarizma, osobenosti koja je esto svojstvena onim teoretiarima koji
drutveni fenomen, jer ne postoji van drutva, ali da drutvo nije potpuno razliito
od prirode, jer je pojam drutva nezamisliv bez ljudi i ostalih materijalnih, odnosno
prirodnih elemenata koji ga ine, onda se Kelsenovo insistiranje na razgranienju dva
sveta inicijalno moe samo naslutiti, ali se ne moe najbolje razumeti.
Nekad se ini da je ovaj nedostatak pouzdanog teorijskog zakljuivanja prouzrokovan samo nesrenim izborom rei, odnosno upotrebom neadekvatne terminologije, te
da se ne radi o stvarnom, sutinskom nedostatku. Tako, Kelsen na poetku teksta pokuava da uini vidljivom razliku izmeu prava i materijalnog sveta njegovog stvaranja, te
u svoju analizu unosi tvrdnju da je potrebno poi od odluke parlamenta, upravnog akta
ili sudske presude kao injeninog stanja oznaenog kao pravo.
Naravno, u brojnim stavovima Kelsen nedvosmisleno i precizno razlikuje dva sveta,
kao kad kae da pravna norma nije prirodna injenica. Meutim, u objanjavanju nekih
drugih kljunih pravnih pojmova, konfuzan stav se ponovo pojavljuje. Tako, on definie
pravni odnos kao odnos izmeu dva injenina stanja, i to ljudskog ponaanja koje je
statuirano kao obaveza, kao i ljudskog ponaanja koje je statuirano kao ovlaenje. U tom
kontekstu, on kae da pravni poredak statuira akte oveka kao obavezu ili ovlaenje,
te da akti oveka sainjavaju sadrinu pravnog poretka, odnosno da su njime regulisani.
ak i prilikom odreivanja pojma osnovne norme, Kelsen alternativno koristi
dva stava. Po jednom, radi se o osnovnom pravilu po kojem se stvaraju pravne norme,
ali po drugom, radi se o ustanovljavanju injeninog stanja stvaranja prava. Pri kraju
teksta, on objanjava privatnopravni ugovor i dravnu zapovest takoe kao injenino
stanje stvaranja prava koje se moe uraunati jedinstvu pravnog poretka.
578 Dok bezbrino prihvata ideoloku poziciju po sebi, koja, kao to je ve navedeno, ne rui istu teoriju prava iznutra, Kelsen u nekim delovima teksta ipak zauzima
i ideoloku poziciju za sebe, koju ini se nije lako razumeti iz perspektive njegovog
naelnog antiideolokog pristupa. Tako, na samom poetku teksta, Kelsen se bavi razlikom izmeu prava i morala. On kae da moral ne moe da legitimie, odnosno opravda
pravo, kao to ne moe ni da mu oduzme legitimnost, odnosno da ga moralno opovrgne i to pre svega, zato to moralni ideali, na primer pravde, lee sa one strane prava,
izvan pravnog poretka. Meutim, on istovremeno priznaje da se zahtev da pravo bude
moralno, razume sam po sebi. Pravo se moe shvatiti kao izraz za apsolutno ispravan
socijalni poredak i to zbog toga to svoj cilj savreno postie time to sve zadovoljava, to
ga po Kelsenu izjednaava sa idealom pravednog.
U objanjavanje nekih pravnih fenomena, Kelsen takoe uvodi vanpravne, ideoloke stavove. Tako, kad govori o pravu kao poretku prinude, on kae da se pravo
moe razumeti i kao socijalna tehnika kojom se obezbeuje poeljno drutveno stanje.
Koje je to poeljno stanje, kae on, to istu teoriju prava ne zanima. Meutim, kad se
radi o funkcionisanju te socijalne tehnike, o tome kako ona postie to poeljno stanje,
Kelsen odgovara da se ovo delovanje prava ne moe objasniti samo strahom od kanja-
231
su dovoljno hrabri da pokuaju da izgrade svoj sistem, da jedinstvenim

pogledom obuhvate celokupan predmet svog istraivanja i koji se zbog
toga nazivaju najvei.579
vanja, ve i verskim i moralnim stavovima pojedinaca, njihovom obzirnou prema
drutvenim obiajima, kao i nedostatkom podstreka na protivpravno ponaanje.
Neki pravni fenomeni objanjavaju se na metodoloki protivrean nain. Tako se
obaveza pravno shvata kao nuna, bezizuzetna funkcija svake pravne norme, dok se
ovlaenje vanpravno razume kao institucija kapitalistikog sistema ili kao ustanova
demokratskog pravnog poretka. Metodoloka protivrenost u zakljuivanju primetna
je i u odreivanju osnovne norme. Ona se razume kao osnovno pravilo po kojem se
stvaraju norme pravnog poretka, kao formalnopravni osnov za nastanak ostalih normi.
Osnovna norma je polazite postupka stvaranja pravnih normi, ona ima formalno-dinamian karakter, dakle, na osnovu njenog pravnog vaenja, propisuju se, nastaju, druge
pravne norme.
Meutim, kae Kelsen, osnovna norma ne vai kao pozitivnopravna norma jer ona
sama nije stvorena u pravnom postupku. Ona naime, nije postavljena, ve pretpostavljena kao uslov pozitivnopravnog poretka. U tom smislu, ona je hipotetika osnova pravnog poretka. Ona je nauna hipoteza jer nauka o pravu ne moe pravno da je objasni, te
tako mora da se zadovolji time to je samo pretpostavlja.
Na ovaj nain se ve na nivou naune hipoteze eksplicitno izlazi iz sveta prava, te
se ceo pravni poredak objanjava osnovnom normom koja nije nuan sastavni deo tog
poretka, ve dolazi izvan prava. Dakle, pravni poredak nastaje na temelju neega to nije
sasvim pravno, odnosno nije uopte pozitivnopravno.
Pitanja pak o tome koja je sadrina ove osnovne norme, kao i o nainu na koji je
ona nastala, vode istu teoriju sve dalje od samog prava. Tako, Kelsen objanjava da
se u traganju za sadrajem osnovne norme mora ii do istorijski prvog ustava, a zatim
izai van prava da bi se dolo do volje prvog ustavotvornog organa, nekog uzurpatora,
nekako stvorenog kolegijalnog organa, odnosno revolucionarne vlade, na temelju koje
volje se zapravo stvara pravni poredak. Na taj nain se ini ne samo formalan, ve i sadrinski odluujui iskorak izvan prava u objanjavanju samog prava, to samo po sebi
nije dogmatski, odnosno metodoloki opravdano.
579 Tehnika naunog voluntarizma moe se sastojati u svesnom metodoloki pogrenom izboru predmeta istraivanja ili pojedinih njegovih aspekata, odnosno perspektiva njegovog posmatranja, a u cilju dokazivanja jedne tvrdnje. Tako, da bi nauno
utemeljio svoj stav, Kelsen nekad neopravdano prelazi sa jednog na drugi nivo apstrakcije pravnog miljanja. Na primer, kad se bavi odreivanjem sutine prava i pravne norme,
on uiva u nadmoi svog asptraktnog miljenja, te istie da je ono trebanje koje definie pravo, zajedniko za svaki pravni poredak, te da je do te mere ispranjeno od ideolokih elemenata, da je istoj teoriji potpuno svejedno da li se radi o trebanju pravnog
poretka komunistikog Sovjetskog Saveza, faistike Italije ili demokratske Francuske.
Meutim, kad je potrebno objasniti princip hijerarhinosti pozitivnog prava, odnosno sistem hijerarhije pravnih akata, a posebno to da najvii pravni akt odreuje sadrinu zakona i drugih niih pravnih akata, onda se Kelsen sputa na nivo pravnog
232
Ipak, ini se da se jedan od najneobinijih Kelsenovih metodolokih

propusta sastoji u tome to on nije na opti nain odredio prirodu prava
kao duhovne tvorevine, odnosno tvorevine volje, koja nikad nema materijalni, ve uvek i samo idealni karakter.580 Pravo je naime, ista duhovna
poretka ustavnih demokratija, i to samo zbog toga to je pravno nemogue objasniti
kako ustavne garancije ljudskih prava mogu da zabrane bilo ta zakonodavcu i drugim
dravnim organima u komunistikom ili faistikom pravnom poretku.
Slino tome, niz tvrdnji u vezi sa subjektivnim pravima i ovlaenjima dokazuju
se tako to se iz itavog korpusa garancija ljudskih prava prvo izdvajaju dva prava, pravo
svojine i pravo na uee u izborima. Zatim se ovlaenje vlasnika stvari vezuje samo za
pravnu reakciju na povredu njegovog interesa. U tom smislu, ovlaenje se shvata kao
izjava volje koja se u sluaju povrede interesa predaje u formi albe ili tube. Ostaje pri
tom otvoreno pitanje ta je sa ovlaenjima vlasnika pre nego to pretrpi povredu svojih
interesa, na primer da koristi stvar ili da sa njom raspolae, da li ona pravno postoje ili
se ovlaenja vlasnika iscrpljuju u pravu na pravnu zatitu njegovog imovinskog interesa.
Najzad, da bi se pokazalo da je svako ovlaenje zapravo politiko pravo, jer pretpostavlja pravo na uee u stvaranju prava, birako pravo se izjednaava sa pravom na
podnoenje albe ili tube zbog povrede imovinskog interesa. Meutim, samo birako
pravo se ne vezuje za povredu prava i njegovu zatitu, ve se posmatra iskljuivo kao materijalnopravno ovlaenje da se bira, odnosno bude biran za predstavnika vlasti. Tako
se sadraj ovlaenja dva prava metodoloki pogreno i teorijski samovoljno odreuje
jednom nakon povrede zatienog interesa, a drugi put nezavisno od akta povrede.
Pri tom naravno, ostaje otvoreno i pitanje ostalih subjektivnih prava, recimo slobode linosti i slobode savesti, koje Kelsen u drugom delu teksta i drugim povodom
izriito pominje da li se i ova prava mogu nazvati politikim pravima, i ako mogu, da
li u svom osnovnom materijalnopravnom ili samo u pravnozatitnom aspektu, odnosno
da li se ona pravno priznaju tek poto je dolo do njihove povrede ili i pre toga.
580 Na samom poetku teksta, Kelsen dodue kae da je pravo duhovna realnost,
ali to odreenje nije potpuno jer se iz njega ne vidi sasvim precizno specifinost prava,
a naime da se radi o duhovnoj tvorevini oveka, proizvodu ljudskog duha, odnosno
oveije volje. Ako ve postoji potreba da se pravo odvoji od drugih normativnih tvorevina, za koje se esto kae da su nastale Boijom voljom, nunou prirodnih zakona
ili njihovom kombinacijom, onda je na prvom mestu vano uputiti na to da je pravo
proizvod ljudskog duha.
Sa druge strane, Kelsen je takoe propustio priliku da pravo odredi kao idealnu,
a ne ideoloku tvorevinu. Tako, Kelsen na jednom mestu analizira odnos izmeu prava
kao normativnog poretka i realnosti stvarnog dogaanja (ibid., p. 31). On kae da bi
u tom odnosu materijalni svet trebalo da odgovara nalogu normativnog sveta, a onda na
eksplicitan nain zakljuuje da se zbog toga pravo moe kvalifikovati kao ideologija.
Umesto da podvue jasnu razliku izmeu materijalnog sveta i idealnog sveta pravnih
normi pomou kojih se taj materijalni svet normativno ureuje, i na taj nain ostane
veran svojoj antiideolokoj poziciji, Kelsen se odluuje za idejno konfuzno i teorijski
neproduktivno izjednaavanje prava i ideologije.
233
tvorevina koja nema egzistenciju u materijalnom svetu. Kao i neke druge

vrste duhovnih tvorevina, na primer muzika ili poezija, pravo je idealnog,
a ne materijalnog karaktera.581 Osim toga, ono sa drugim normativnim
sistemima, kao to je moralno ili versko uenje, politika ideologija i sl,
takoe deli istu prirodu idealne pojave.582
581
To ne znai da pravo, kao to je to sluaj i sa ostalim duhovnim tvorevinama,

ne moe biti zapisano na nekoj materijalnoj podlozi, odnosno oblikovano u njoj, ve
samo to da ono postoji nezavisno od materijala u koji je upisan sadraj pravnih normi.
Dakle, za pravilno razumevanje i primenu prava, od odluujueg znaaja je da se dva
sveta, svet prava i materijalni svet, dre to je mogue dalje jedan od drugog. Na taj nain
se lako izbegava njihovo meanje, te e se tako u raspravi i glasanju o jednom zakonu,
videti samo pravom ureen potupak usvajanja zakona, dok e se tek u tekstu usvojenog
i objavljenog zakona videti pravo koje je u njemu sadrano. Slino tome, privatnopravni
ugovor i dravna zapovest nee se razumeti kao injenino stanje stvaranja prava, ve
kao samo pravo, a obaveza i ovlaenje se nee shvatati kao injenina stanja ili ljudska
ponaanja, ve kao pravne norme koje se primenjuju na ljudsko ponaanje i sl.
Nema teorijske prepreke da se u tom smislu i osnovna norma shvati kao pravo, a
ne kao deo vanpravnog sveta, kao injenica volje ili kao ustanovljavanje injeninog
stanja stvaranja prava. Volja koja je u nju upisana mora imati normativan karakter,
to proizlazi iz Kelsenovog uenja o osnovnoj normi, dok formu te volje ne mora da
ini jednostrana izjava uzurpatora ili revolucionara, ve ona takoe moe da predstavlja
i izraz volja onih koji samostalno i sporazumno formiraju politiku zajednicu u kojoj
nameravaju da ive. Taj sporazum postao bi tako zajednika normativna duhovna tvorevina onih koji su mu pristupili, ba kao to je graanskopravni ugovor zajednika
normativna duhovna tvorevina njegovih autora.
U tom smislu, i sam Kelsen je razmiljao o paraleli izmeu drutvenog ugovora i
osnovne norme (v. o tome, kao i o posebnim tumaenjima osnovne norme, ali i o tome
kako je Kelsen doao do ideje o osnovnoj normi, kod Robert Valter, Tri priloga istoj
teoriji prava, prevod: Danilo N. Basta, 1999).
582 Razumevanje prava kao normativne duhovne tvorevine, pretpostavlja egzistenciju drugih slinih tvorevina. Pluralitet normativnih stavova u ljudskom drutvu se ne
moe izbei on postoji zbog toga to ljudi imaju potrebu da stvaraju normativne duhovne tvorevine, moralne, verske, politiko-ideoloke, line i sl.
Meutim, to ne znai da je u raspravama o pravu, pravna teorija nuno upuena
na ove druge normativne sisteme. injenica da je sadrina pravne norme identina,
razliita ili suprotna sadrini neke vanpravne norme, sama po sebi ne oduzima teoriji
prava predmet njenog istraivanja. U vezi sa jednom normom, ona tu injenicu moe da
potvrdi, ali moe od nje i da apstrahuje.
Predmet istraivanja teorije prava je nuno pravni poredak, odnosno pravne kategorije. Dokle god moe pravno da objasni predmet svog istraivanja bez pomoi drugih
normativnih sistema, teorija prava zadrava svoj apsolutno autonomni karakter. Ako je
pak u objanjavanju prava prinuena da se izuzetno vee za vanpravne sadraje, na primer religijske, moralne, politike i sl, onda ona zadrava relativno autonoman karakter.
234
Meutim, ono po emu je ista teorija prava znaajna sa stanovita

ljudskih prava, jeste to to ona u sebi sadri sve one elemente koji su potrebni za pozitivnopravno utemeljenje ljudskih prava. Tako, kao to je ve
pokazano, Kelsen govori o tome da je pozitivnopravni poredak apsolutno
pravedan po sebi, jer ima kapacitet da zadovolji sve, istie ovlaenja pojedinaca da uestvuju u stvaranju optih i pojedinanih normi pravnog
poretka, zatim objanjava da pravni poredak nastaje iz akta volje i tumai
dravu kao sastavni deo tog pravnog poretka, a ne nadpravnu vlast, te
najzad, razume ustavnu demokratiju kao poredak koji dravi zabranjuje
da povreuje ustavna jemstva prava i sloboda.
Ako se ovo njegovo uenje uporedi sa drugim, ranijim istim teorijama prava i drave, onda se uvia do koje mere se Kelsen pribliio
mogunosti pozitivnopravnog utemeljenja ljudskih prava.
b) Austinova ista teorija drave

Stotinak godina pre Kelsena, engleski pravni filozof John Austin, u
delu The Province of Jurisprudence Determined, razvija svoju analitiku
teoriju prava i drave.583 Austin barata pojmom pozitivno pravo ve od
samog poetka teksta,584 te istie da se mora razlikovati nauka o pravu
kakvo ono jeste od nauke o pravu kakvo bi ono trebalo da bude, koja
predstavlja samo jedno odeljenje nauke o etici.585
Pri odreivanju pojma pozitivno pravo, kae Austin, implicitno se
odreuje i pojam suverenosti, zajedno sa njemu pripadajuim pojmom
583 John Austin, op. cit; U predgovoru Austinove knjige objavljene 1971. godine,
H. L. A. Hart istie teorijsku vezu izmeu njegovog i potonjeg Kelsenovog uenja (ibid.,
pp. xi i xvii). Vidi vie o Austinovom uenju kod Duan Vranjanac, Don Ostin, Imperativni model pravnog pozitivizma, 2000.
584 John Austin, op. cit., p. 1.
585 Nauku o pravu kakvo ono jeste, Austin naziva the science of jurisprudence, a
nauku o pravu kakvo bi ono trebalo da bude, the science of legislation (ibid., p. 6). Interesantno je da je Kant u svom delu iz 1796. godine, The Philosophy of Law: An Exposition
of the Fundamental Principles of Jurisprudence as the Science of Right, (trans. W. Hastie,
1887), praktinom znanju advokata i pravnika uopte o pozitivnom pravu, koje je nazivao
jurisprudentia, pretpostavljao istu Nauku o pravu (jurisscientia), koja se bavi filozofskim i sistemskim znanjima i iz koje svi principi pozitivnog prava moraju biti izvedeni od
strane pravnika praktiara (p. 43). U daljem tekstu e se koristiti prevod glavnog naslova
ovog Kantovog dela na srpski jezik, te e se na njega upuivati kao na Filozofiju prava.
235
nezavisne politike zajednice. Tako, pozitivno pravo se definie na sledei

nain:
Svako pozitivno pravo ili svako pravo jednostavno i striktno tako nazvano, ustanovljeno je od strane suverene osobe ili suverenog tela osoba,
prema lanu ili lanovima nezavisne politike zajednice u kojoj je ta osoba ili telo suvereno ili vrhovno. Ili (menjajui izraz) ono je ustanovljeno
od strane monarha ili suverenog broja [osoba], prema osobi ili osobama
[koje su] u odnosu podanitva prema njegovom tvorcu.586
Ideja prava podrazumeva dakle, odnos moi izmeu politiki superiornih i politiki inferiornih lanova nezavisne politike zajednice.
Najoptije posmatrano, kae Austin, pravo je pravilo kojim se rukovodi
inteligentno bie i koje je postavljeno od strane inteligentnog bia koje
ima mo nad njim. Pravila pozitivnog prava ustanovljena su od strane
politiki superiornih, suverenih, odnosno onih koji vre vrhovnu vlast u
nezavisnoj politikoj zajednici.587
Odnos superiornosti se shvata kao odnos moi. Ko god moe da obavee druge da postupaju po njegovoj volji, taj je superioran u odnosu na
te druge. Pojam superiornosti, kao uostalom i pojam obaveze i sankcije,
sadran je u pojmu naredbe. Jer, objanjava Austin, superiornost je mo
da se ishodi postupanje na osnovu volje. Taj izraz volje, zajedno sa moi
i ciljem njenog sprovoenja, ine konstitutivne elemente naredbe.588 U
tom smislu, pravo bi se moglo smatrati vrstom naredbi.589
Jedino je mo ili superiornost Boga apsolutnog karaktera. Boije zakone daje sam Bog svojim ljudskim biima.590 Neki od ovih zakona su
otkriveni ili proglaeni, i to putem rei Boije, odnosno jezikom ljudi.
Drugi Boiji zakoni i njihova pravila moraju se otkriti u prirodnom pravu, zakonu prirode, zakonima koji se pokazuju ljudima putem pri586
John Austin, op. cit., p. 9.

Ibid., pp. 911. Austin naglaava znaaj kategorije inteligentnog bia za razumevanje prava, te kae da kad inteligencije nema ili je suvie ograniena da bi se
mogla nazvati razumom, kao to je to sluaj kod biljnog i ivotinjskog sveta, ne postoje uslovi za primenu prava (ibid., p. 12).
588 Ibid., pp. 2425.
589 Ibid., p. 26.
590 Za razliku od dunosti koje namee pravo ljudi, dunosti koje proizlaze iz
Boijeg zakona mogu se nazvati religijske obaveze. Povreda ovih dunosti naziva se
greh, u odnosu na koji se izrie religijska sankcija (ibid., p. 34).
587
236
rodnog ili umnog prosvetljenja, zakonima koji su propisani ili diktirani

od strane prirodne religije i sl.591
Boiji zakoni predstavljaju meru ili test pozitivnog prava ljudi.
Prema njima se meri, ocenjuje, da li su zakoni doneti od strane ljudi
dobri ili loi, vredni hvale ili pokude, odnosno onakvi kakvi bi trebalo da budu.592 Meutim, obe ove kategorije zakona smatraju se pozitivnim zakonima, jer postoje na osnovu pozicije, odnosno institucije
njihovih tvoraca.
Od ove dve kategorija pozitivnih zakona razlikuje se pozitivan moral
koji je karakteristian za odreeno doba ili za odreeno drutvo.593 On se
uspostavlja na osnovu opteg miljenja pojedinih drutvenih grupa ili
celog drutva.594 Ova pozitivna moralna pravila su, objanjava Austin,
takoe pravila ljudi, ali ona nikad ne predstavljaju direktne ili indirektne
naredbe politiki superiornog suverena.595
Meu moralnim pravilima su i ona koja su stvorena od strane ljudi
koji ive u negativnom stanju, koje se moe nazvati i prirodno stanje ili stanje anarhije. To su ljudi koji ne ive zajedno kao suvereni i
podanici u nezavisnoj politikoj zajednici.596 Oni sebi mogu odreivati
pozitivna pravila, ali ih zbog nedostatka moi ne mogu jedan drugom
591 Ibid., pp. 3435. Neki od Boijih zakona postaju ljudima poznati na osnovu
otkrovenja, a drugi prosvetljenjem od strane prirode ili razuma (ibid.). Na drugom
mestu u tekstu, Austin kae da izrazi zakoni prirode i prirodno pravo, esto oznaavaju Boije zakone (ibid., p. 129).
592 Ibid., pp. 124. i 127. Zakoni ljudi su dobri ili loi u meri u kojoj odgovaraju Boijim zakonima (ibid., p. 128). Slino tome, na drugom mestu u tekstu, Austin
objaanjava da se jedino prema Boijim zakonima meri moralna ispravnost. Uporeivanjem sa pravilima ovih zakona, bez obzira na to da li su saznati prosvetljenjem ili
glasom otkrovenja, kae on, ovek procenjuje da li su njegovi postupci moralno dobri
ili loi (ibid., p. 167).
593 Ibid., p. 125.
594 Nekad e ovaj moral biti uspostavljen na nivou odreene profesije ili zanimanja, nekad na nivou grada ili provincije, a nekad ak i izmeu razliitih drutava. On
uglavnom nema poseban naziv, osim u retkim sluajevima, kao na primer kad se kae
pravila asti ili kodeks asti (ibid., p. 140).
595 Ibid., p. 134. Pozitivni zakoni, za razliku od pozitivnih moralnih pravila, uvek
sadre naredbe koje imaju odreeni izvor nastanka (ibid.). Dakle, pozitivno pravo se
prepoznaje prema tri specifina obeleja: suverenoj vlasti, podanicima i nezavisnoj politikoj zajednici (ibid., p. 132).
596 Ibid., p. 135. Na drugom mestu u tekstu, Austin kae da se radi o prirodnoj,
a ne politikoj zajednici ljudi (ibid., p. 208).
237
nametati, odnosno silom sprovoditi. Ova pravila tako ne spadaju u grupu

pozitivnih pravnih, ve pozitivnih moralnih pravila.597
Od pravila koja potiu iz prirodnog stanja ljudi, razlikuju se pravila
koja su ustanovljena od strane podanika kao privatnih osoba. Njima je
suveren poverio pravo ustanovljavanja pravnih pravila, dakle odreivanja pravnih obaveza, koje su dalje snabdevene pravnom sankcijom. Zbog
toga ova druga grupa pravila ima pozitivnopravni karakter, koji na posredan nain proizlazi iz prava koje je ustanovio sam suveren.598
Sadraj pozitivnopravnih pravila ljudi, Boijih pravila i moralnih pravila, nekad se podudara, nekad se razlikuje, a nekad se meusobno suprotstavlja.599 Meutim, bez obzira na to da li su saglasna ili suprotstavljena
drugim pravilima, pravila pozitivnog prava ljudi obavezuju. Pravo ljudi
koje vai, odnosno postoji, kako Austin kae, jeste pravo, bez obzira na to
da li nam se ono svia, da li odgovara nekom standardu, da li mislimo da
bi trebalo da bude drugaije, da li je suprotno Boijem zakonu i sl.600
Pozitivno pravo ljudi je, nastavlja Austin, uvek ustanovljeno od strane suverena.601 U odnosu prema njemu, ostali lanovi drutva su podani597
Ibid., pp. 138139.

Ibid., p. 136. Austin kae da se pravila ustanovljena od strane privatnih podanika esto nazivaju autonomnim pravilima, zbog toga to su nastala na osnovu autonomnog poloaja njihovih tvoraca. Autonomna pravila (autonomic ili autonomical,
kako on kae), stvorena su od strane podanika u korienju njihovih prava, koja pak oni
mogu ali i ne moraju da uivaju. Drugim reima, ona se nazivaju autonomnim zbog
toga to je stvaranje ovih pravila pravom stavljeno na dispoziciju njihovim tvorcima, a
ne u njihovu pravnu obavezu.
Jasno je meutim, kae Austin, da se izraz autonomni ne moe vezati iskljuivo
za ovu grupu pravila, te da se njime moe kvalifikovati svako pravo koje nije nastalo na
osnovu pravne obaveze njegovog tvorca. U tom smislu, ovaj izraz se upotrebljava i za
oznaavanje prava koje je stvorio monarh ili drugi suveren, jer nezavisnost od pravne
obaveze lei u samom sreditu pojma suvereniteta (ibid., p. 138).
599 Ibid., p. 159.
600 Ibid., p. 184. Rei da zakon ljudi ne obavezuje zbog toga to protivrei Boijem zakonu, smatra Austin, jeste potpuno bez smisla. I najtetniji zakoni, samim tim
oni koji su najvie suprotstavljeni Boijoj volji, primenjuju se od strane sudova. (ibid.,
p. 185). Zatim, Austin kae:
Proklamovati na opti nain da su svi zakoni koji su tetni ili suprotni Boijoj
volji, nevaei i da se nee tolerisati, jeste propovedanje anarhije, neprijateljsko i opasno
po pametnu i blagu vlast, jednako kao i po glupu i gorku tiraniju (ibid., p. 186).
601 Ono je ustanovljeno od strane iste institucije suverena, ak i ako je nastalo
ranije, u prolosti. U tom smislu, zakonodavac nije onaj autoritet koji je stvorio zakon,
ve onaj pod ijim autoritetom zakon ostaje da vai kao pravo (ibid., p. 193).
598
238
ci.602 U tom smislu, drutvo je samo uslovno nezavisno strana koja je

istinski nezavisna jeste suvereni deo drutva, a ne celo drutvo.603 Dakle,
svaka nezavisna politika zajednica deljiva je na dva dela, na deo koji ine
lanovi zajednice koji su suvereni i deo koji ine lanovi zajednice koji su
podanici.604
Ako je suveren politike zajednice jedan ovek, onda se radi o monarhiji. Ako vie pojedinaca zauzimaju poloaj suverena, onda se radi o
aristokratiji u najoptijem smislu te rei. Ako je u odnosu na ukupan
broj lanova zajedinice, broj suverenih pojedinaca srazmerno vei, onda
se radi o demokratiji.605
Tako, iz osobenosti pozitivnog prava, kao i iz prirode suvereniteta i
nezavisne politike zajednice, izvodi se zakljuak da mo suverenog pojedinca ili tela nije podobna da bude pravno ograniena.606 Tvorac zakona ili bilo koji njegov sledbenik, moe da ukine zakon na osnovu svoje
volje. Ako zakon vai, ako nije ukinut, objanjava Austin, suveren nije
pravnim ili politikim sankcijama prinuen da ga potuje. Ako bi pak on
602 Drugim reima, pozicija tih ostalih lanova drutva u odnosu prema njima
superiornom ili superiornima, jeste stanje podanitva ili zavisnosti, a sam odnos
izmeu njih jeste odnos suverena i podanika ili odnos suverenosti i podanitva (ibid.,
p. 194).
603 Ibid., p. 194.
604 Ibid., p. 217. Austin kae da nije nemogue zamisliti postojanje nezavisne
politike zajednice u kojoj suverenost pripada celoj zajednici, odnosno svim lanovima zajednice, ali da stvarna mogunost zasnivanja takve zajednice gotovo da ne postoji. On objanjava da bi osnovni uslov za stvaranje ove zajednice bio taj da su svi
njeni lanovi punoletni i zdrave pameti. Meutim, kae on, u svakom pojedinanom drutvu mnogi lanovi zajednice su prirodno nekompetentni da vre suverenu
vlast. Ipak, teorijski gledano, poto vlast svih nije nemogue zamisliti, opravdano je
rei da svakim drutvom vlada jedan, odnosno vie lanova drutva, iji se broj kree
u rasponu od jedan do svi (ibid.).
605 Za razliku od demokratije, u oligarhijskoj zajednici broj onih koji vre suverenu vlast je izuzetno mali, dok je u aristokratskoj zajednici u uem smislu, taj broj mali,
ali ne ekstremno mali kao u oligarhijskoj zajednici (ibid., p. 219).
U Velikoj Britaniji, objanjava Austin, suverenost lei u tripartitnom telu koje ine
kralj, lordovi i lanovi donjeg doma Parlamenta. Meutim, striktno gledajui, lanovi
donjeg doma Parlamenta samo su poverenici tela koje ih je izabralo, odnosno postavilo
na njihov poloaj, te tako suverenost zapravo lei u kralju, plemstvu i birakom telu
(ibid., p. 231).
606 Ibid., p. 254. Austin kae da su monarsi i drugi suvereni pokuavali da pravno
obaveu sebe ili svoje sledbenike u vlasti, ali da se ipak pokazalo da princip pravno neograniene suverene moi vai univerzalno i bez izuzetka (ibid.).
239
bio na to prinuen, onda bi to znailo da se suveren nalazi u odnosu potinjenosti prema viem, odnosno prema njemu superiornom suverenu.607
Meutim, mo suverena nije podobna da bude pravno ograniena
samo u njenom kapacitetu, kako Austin kae, suverene vlasti. Drugim
reima, suveren se ne moe pravno ograniiti u svom svojstvu suverena,
ali su pojedinci koji ulaze u sastav suverenog tela vezani zakonom. Dakle,
iako je suvereno telo slobodno od pravnih i politikih obaveza, svi pojedinci koji ulaze u sastav tog tela mogu biti pravno obavezani zakonom
iji je tvorac upravo to telo iji su oni lanovi.608
Sloboda od pravne vezanosti meutim, ne podrazumeva i apsolutno
neogranienu vlast suverena. Ako se razmotri obaveznost pravila o politikim pravima, odnosno graanskim slobodama, onda se moe zakljuiti
da je suveren pravno slobodan da ih ukine na osnovu svoje slobodne volje
ili ocene. Ipak, kae Austin, suveren je samo pravno slobodan da to uini,
ali on moe biti spreen da tako postupi zbog toga to pozitivna moralna
pravila ili Boiji zakoni govore protiv ukidanja graanskih sloboda.609
Nastavljajui svoje razmiljanje o istoj dravi, Austin objanjava da
suveren u svom kapacitetu suverene vlasti, nije pravno obavezan, ali da
607
Ibid., p. 255.
Ibid., p. 261. Ovo je nivo Austinove analitike teorije koji u najboljem svetlu
predstavlja njegovu istu teoriju drave. Naime, neogranienu mo suverena Austin
nije shvatio na banalno-autoritaran nain, ve se sofisticirano razmiljajui trudio da
apsolutni karakter njegove vlasti logiki nuno izvede iz same prirode suverena, kao i
prirode odnosa koji postoji izmeu njega i podanika. U tom smislu, da bi se objasnila
ideja o pravno neogranienoj suverenoj vlasti, nije bilo nuno razumeti da su pojedinci
koji ine suvereno telo takoe slobodni od pravnih obaveza, to Austin u potpunosti
prihvata. Tako, u tekstu koji sledi eksplikaciju ove njegove centralne ideje, on upravo
insistira na pravnoj obavezanosti lanova suverenog tela.
Na primer, on izriito kae da je pravo ustanovljeno od strane suverenog tela prema
njegovim lanovima, istinski pozitivno pravo. Ono je pozitivno pravo uprkos tome to
se namee kao obaveza onima koji su lanovi tela koje ga je stvorilo (ibid., p. 263). Na
drugom mestu u tekstu, Austin objanjava da i sam kralj, kao i lanovi oba doma Parlamenta, mogu da budu pravno odgovorni, odnosno kanjeni aktom samog Parlamenta
ako izau izvan granica svojih ustavom odreenih ovlaenja (ibid., p. 264). Na treem
mestu, Austin dokazuje da maksima engleskog prava da je kralj nesposoban da postupi
neispravno, ne znai da on lino nije pravno i politiki odgovoran za svoje postupke
(ibid., pp. 266267).
609 Ibid., p. 268. Austin naglaava da se upravo u ovom elementu odgovornosti
prema moralnim ili Boijim pravilima, moe razlikovati slobodna zajednica od despotske vlasti (ibid.).
608
240
on takoe nema ni pozitivna, odnosno zakonska prava prema svojim podanicima. Svako zakonsko pravo je tvorevina pozitivnog prava. Ovo pravo nuno odgovara obavezi stvorenoj tim istim pozitivnim pravom, koja
lei na osobi ili osobama koje se razlikuju od osobe koja ima pravo. Stoga
svako zakonsko pravo pretpostavlja tri razliite strane: suverenu vlast koja
ustanovljava pozitivno pravo, osobu kojoj je na osnovu pozitivnog prava
dato neko pravo, kao i osobu kojoj je na osnovu pozitivnog prava nametnuta obaveza potovanja tog prava.610
Najzad, Austin objanjava i poreklo suverene dravne vlasti, koje on
dovodi u neposrednu vezu sa uobiajenom ili trajnom poslunou veine lanova nezavisne politike zajednice prema kralju ili suverenom telu.611 Dakle, postojanje svake vlasti zavisi od uobiajene poslunosti koju
ta vlast dobija od pretenog dela lanova zajednice.612 Meutim, ova poslunost je dobrovoljna ili slobodna, jer posluna strana pristaje da slua
zapovesti. Posluna strana eli svoju poslunost, saglasna je sa njom, i to
zbog nekog sopstvenog motiva, odnosno razloga za to.613
Poto svaka vlast traje na osnovu poslunosti naroda, te poto je ova
poslunost dobrovoljna, zakljuuje se da svaka vlast traje na osnovu saglasnosti naroda, odnosno pretenog dela zajednice. Ako im se vlast svia,
lanovi zajednice se odluuju na to da joj se dobrovoljno potine, odno610
Ibid., pp. 277281. Suverena vlast ne moe da dobije pravo na osnovu zakona
koje sama ustanovljava prema svojim podanicima. Svako pravo stie se na osnovu moi
ili snage drugoga, tj. na osnovu pozitivnog prava, kao i na osnovu obaveze potovanja
tog prava koju namee taj drugi. Dakle, ako suveren ima zakonska prava prema svojim
podanicima, onda to znai da su ta prava tvorevina pozitivnog prava ustanovljenog od
strane tree osobe ili tela. Ali poto je svako pozitivno pravo ustanovljeno od strane
suverene vlasti prema osobama koje se nalaze u odnosu podanitva prema njoj, ta trea
osoba ili telo su suvereni u zajednici ija sopstvena suverena vlast ima zakonska prava:
to e rei, lanovi zajednice su podanici svom suverenu, a takoe su podanici i suverenu
koji za sebe ima pravo, to je nemogue, odnosno apsurdno tvrditi (ibid., pp. 284285).
611 Ibid., p. 293294. U skladu sa svojom utilitaristikom orijentacijom, Austin
dalje kae da je ovako objanjeno poreklo suverene vlasti, povezano sa svrhom ili ciljem njenog postojanja, a to jeste, ili bi trebalo da bude, najvee mogue unapreivanje ljudske sree (ibid., p. 294).
612 Ibid., p. 302. Austin u tom smislu ne govori o egzaktno utvrenoj veini (majority), na primer natpolovinoj ili na drugi nain kvalifikovanoj veini, ve o dominantnom ili pretenom delu (bulk) lanova zajednice.
613 Nevoljno pristajanje na zapovest, ili ono koje je posledica primene fizike sile,
nije poslunost ili pokoravanje. Na primer, kad je ovek osuen na kaznu zatvora i baen u tamnicu, ne moe se rei da je on dobrovoljno posluao naredbu ili joj se pokorio
(ibid., p. 302).
241
sno da se saglase sa njenim postojanjem. Dakle, u svakoj nezavisnoj politikoj zajednici narod se odluuje da zbog nekog razloga bude redovno
posluan prema svojoj vlasti. Ako bi pretean deo zajednice prestao da
bude redovno, odnosno uobiajeno posluan prema svojoj vlasti, ta vlast
bi prestala da postoji.614
Trajanje dravne vlasti na osnovu saglasnosti naroda tesno je povezano sa njenim nastankom na temelju ove iste saglasnosti. Svaka dravna
vlast iznikla je iz saglasnosti naroda, odnosno pretenog dela prirodnog
drutva. Ovaj pretean deo naroda, sebe je slobodno, odnosno dobrovoljno podredio tek obrazovanoj politikoj vlasti. Oni su za to podreivanje
imali odreeni motiv, ili kako kae Austin, oni su eleli da se podrede
politikoj vlasti.615
U ovoj taki Austin se ve sasvim pribliava ideji o drutvenom ugovoru. On kae da postoje teorijska shvatanja o tome da je nastanak svake
nezavisne politike zajednice, odnosno institucije koja se oznaava kao
polis ili civitas, vezan za udruivanje svih njenih buduih lanova.
Tako se smatra da dravna zajednica nastaje sporazumom buduih lanova zajednice i predstavlja osnov na kome ona kasnije poiva, odnosno
traje.
Kao nuan izvor nezavisne politike zajednice, odnosno kao nuan
uslov koji prethodi njenom formiranju, ovaj sporazum se naziva originalan pakt ili ugovor. Kao osnov na kome ova zajednica dalje poiva,
on se naziva pactum civile fundamentale.616 Meutim, kae Austin,
614
Ibid., p. 303.
Ibid., p. 305.
616 Ibid., pp. 308309. Austin objanjava da proces stvaranja ovog sporazuma,
odnosno formiranja nezavisne politike zajednice, prolazi kroz tri odvojene faze. Prvo,
budui lanovi zajednice zajedniki odluuju da se ujedine u nezavisnu politiku zajednicu. U ovoj fazi oni odreuju osnovni cilj svog udruivanja, zajedno sa ostalim podreenim posebnim ciljevima.
Autori se, kae Austin, razlikuju u odnosu na razumevanje sadrine ovog osnovnog
cilja. Oni koji su skloni utilitaristikom shvatanju, smatraju da je krajnji cilj zajednice
unapreivanje ovekove sree. Drugi, koji, kako on kae, esto dolaze iz Nemake, smatraju da je osnovni cilj politike vlasti proirivanje preko cele zemlje, ili preko njenih
oveijih stanovnika, carstva prava ili pravde.
ini se, kae Austin, da je ovo pravo ili pravda o kojoj oni govore, apsolutnog
karaktera, odnosno da se radi o venoj i nepromenjivoj kategoriji. Takoe, ini se da
ova kategorija nije tvorevina prava, da je pravu spoljanja, da postoji nezavisno od bilo
kog prava, te da predstavlja test ili meru svakog prava i morala. Konsekventno tome,
615
242
protiv ovog uenja o drutvenom ugovoru moe se izneti itav niz prigovora.617
Prvo, navodi on, da bi se objasnio odnos izmeu suverena i podanika, nije neophodno obratiti se hipotetikom drutvenom ugovoru. Dovoljno je neposredno uputiti na postojei i oigledan izvor pravila o
tom odnosu, a to su Boiji zakon, pozitivno pravo i pozitivna moralna
pravila.618 Poto ova tri izvora pravila ve postoje, sama ideja o drutvenom ugovoru je izlina.619
Drugo, svaki sporazum koji pravno obavezuje izvodi svoju pravnu
snagu iz pozitivnog prava. Precizno govorei, nije sporazum taj koji pravno obavezuje, odnosno koji stvara obaveze, ve samo pravo obavezuje
putem sporazuma. Pravo naime odreuje da e pojedine pravne obaveze
proizlaziti iz zakljuenog sporazuma. Konsekventno tome, ako se kae
da je suverena vlast pravno obavezana drutvenim ugovorom, onda se
priznaje da ova pravna obaveza vlasti jeste zapravo tvorevina pozitivnog
prava.620
ona nije tvorevina Boijeg zakona, ve neto savreno samo-postojee, emu pravo
odgovara ili bi trebalo da odgovara. Ja, kae Austin, stoga ne mogu da je razumem, i
ne pristupam njenom objanjavanju.
Drugo, odluni u nameri da se ujedine, budui lanovi zajednice zajedniki odreuju ustav svoje suverene politike vlasti, odnosno osobu ili telo koje e biti nosilac suverenosti. Tree, ovaj proces formiranja nezavisne politike zajednice okonava se
uzajamnim izraavanjem i prihvatanjem obeanja, i to izmeu suverena u nastanku i
podanika u nastanku, kao i izmeu samih podanika u nastanku meusobno.
Obeanje je usmereno na zajedniki odreen predmet sporazuma. Suveren na opti
nain obeava da e se u vrenju svoje vlasti rukovoditi vrhovnim ciljem politike zajednice, a podanici obeavaju da e mu predati kvalifikovanu uslovnu poslunost u cilju
dostizanja ove vrhovne svrhe zajednice. Izraz volje lanova zajednice na osnovu kojeg se
oni ujedinjuju u nezavisnu politiku zajednicu, Austin naziva pactum unionis. Njihovo
odreivanje ustavnog ureenja, odnosno strukture suverene politike vlasti, naziva pactum constitutionis ili pactum ordinationis. Najzad, uzajamno izraeno obeanje suverena i podanika, on naziva pactum subjectionis (ibid., pp. 309311).
617 Ibid., p. 314.
618 Ibid., pp. 314315.
619 Ibid., p. 315. Naime, iako drutveni ugovor prethodi formiranju politike zajednice, on ipak ne bi mogao sveobuhvatno da obavee originalne i potonje podanike i
suverene, ili da istovremeno obavee pravno, religijski i moralno (ibid.).
620 Ibid., pp. 315316. Austin na najoptiji nain odreuje da svaki sporazum koji
obavezuje, crpi svoju pravnu snagu iz prava. Ako pravno obavezuje, vaenje sporazuma
se izvodi iz pozitivnog prava. Ako religijski ili moralno obavezuje, njegovo vaenje se
izvodi iz Boijeg zakona ili moralnih pravila (ibid., p. 316).
243
Tree, hipoteza o drutvenom ugovoru nije obina fikcija, ve fikcija koja se granii sa nemoguim. Naime, objanjava Austin, svaki ugovor pretpostavlja obeanje jedne ili obe strane, kao i prihvat tog obeanja.
Obeanje bez prihvata naziva se ponuda.621 Prema hipotezi drutvenog
ugovora, suveren se obavezuje da e vladati u cilju ostvarenja osnovne svrhe politike zajednice, kao to se i podanici obavezuju da e biti posluni
prema suverenu koji vlada u skladu sa ovim vrhovnim ciljem.
Prema optim pravilima ugovornog prava, uzajamna obeanja ne
mogu postati ugovor pre nego to se prihvate.622 Meutim, podanici ne
mogu da prihvate obeanje suverena ako ne razumeju njegovu sadrinu.623 injenica je pak, da u svakom drutvu velika veina lanova nema
odreena saznanja o tome ta je krajnji cilj njihove zajednice.624 Zbog
toga se moe rei da oni ne mogu da razumeju predmet obeanja, te da
ga tako ne mogu ni prihvatiti.
Ako se ostave po strani pravno-tehniki aspekti prigovora koje
iznosi,625 ini se da su Austinovi teorijski stavovi o drutvenom ugovoru
postali rtve njegove iste teorije drave. Tako, na prvom mestu, stav
621
Ibid., 328331.
Ibid., pp. 333334.
623 Dok ne razumeju predmet ugovora, oni ne mogu u sebi da razviju neko odreeno oekivanje od tog ugovora, a dok ne razviju to oekivanje, oni ne mogu lako da
prihvate uinjeno obeanje (ibid., p. 334).
624 Da bi opravdao svoju tezu o veini koja ne shvata predmet obeanja, Austin
posebno pominje kategorije neukih i maloletnih podanika (ibid.). U nastavku teksta, on
u ovom kontekstu pominje i kategoriju onih koji su bolesni umom, te nastavlja tvrdnjom da nema istorijskih dokaza da je u bilo kojoj zajednici zakljuen ovaj sporazum.
ak i u onim zajednicama koje su usvojile svoj ustav, kao to su Sjedinjene Amerike
Drave, samo je mali deo stanovnitva uestvovao u njegovom stvaranju, kae on. Uz
to, navodi Austin, ustavno ustrojstvo suverene vlasti nije mogue odrediti u jednom
aktu i u jednom vremenskom trenutku. Suverenu vlast nisu ustrojili prvobitni, originalni lanovi drutva, ve je ovo ustavno ustrojstvo proizvod rada itavog niza autora,
ukljuujui i originalne lanove, ali i mnoge generacije njihovih sledbenika (ibid., pp.
336337).
625 Posebno se svojom neodreenou istiu oni aspekti njegovih stavova koji se
odnose na pojedine kategorije lica, kao to su neuki, maloletnici i duevno obolela lica,
kao i oni koji se odnose na pretenu veinu stanovnitva koja ne moe da razume predmet obeanja suverena. Sa druge strane, tvrdnja o tome da je u stvaranju amerikog
Ustava uestvovao neznatan broj stanovnika, ne odgovara istorijski potvrenim injenicama o viedecenijskoj najire organizovanoj javnoj debati o buduem ustavnom ustrojstvu SAD (v. o tome dokumente uskladitene u Kongresnoj biblioteci SAD, na sledeoj
internet adresi: http://www.loc.gov/index.html).
622
244
o tome da podanici ne mogu da razumeju predmet obeanja suverena,

sasvim je prihvatljiv ako se izvodi iz pretpostavke da je predmet tog obeanja apstraktno odreeno unapreivanje sree ili dostizanje pravde. Dakle, ako je osnovni cilj dravne vlasti odreen na najapstraktniji mogui
nain, onda se on zaista ne moe lako razumeti.626
Meutim, ve u Austinovo vreme bili su poznati drugi, teorijski konkretniji i ljudima razumljiviji pristupi ovom pitanju, koji su istovremeno
bili i istorijski potvreni. Gotovo dva veka ranije, Lock i Hobbes, koje
je Austin veoma cenio,627 razvili su ideju o tome da je osnovni predmet
drutvenog ugovora ouvanje slobode oveka. Kant, ije je uenje zajedno
sa uenjem ostalih nemakih teoretiara Austin prouavao za vreme svog
boravka u Nemakoj, takoe je smatrao da predmet drutvenog ugovora
626 Apstraktni pojmovi su sami po sebi teko razumljivi, jer se baratanjem sa
njima aktivira sposobnost apstraktnog miljenja koja nije u jednakoj meri razvijena
kod svih ljudi. Tako na primer, veoma je teko razumeti kad se kae da je osnovni cilj
dravne vlasti obezbeivanje pravde. Meutim, nije teko shvatiti ideju da svako lice
ima pravo da bude pravedno tretirano u zajednici u kojoj ivi. Tako, iz ja ili mi
perspektive prvog lica jednine, odnosno mnoine, lako je razumeti zahtev za pravednim drutvom.
Slino je i sa unapreivanjem sree. Zaista se teko moe razumeti obeanje suverena da e svoju dravnu vlast vriti u cilju unapreivanja sree svojih podanika. Sam
Austin je naime objaanjavao da je svaki pojedinac najbolji sudija u pogledu procene
onoga to e mu doneti najvee zadovoljstvo (ibid., p. 106).
Ako se pak izmeni taka gledita, pokazuje se da se traganje za sreom sasvim lako
moe razumeti iz ja perspektive slobode samog pojedinca. Tako je u Deklaraciji o
nezavisnosti iz 1776. godine, reeno da je oigledna istina da su ljudi obdaredni neotuivim pravima meu koje spadaju ivot, sloboda i traenje sree.
U sluaju Whitney v. People of California (274 U.S. 357), iz 1927. godine, sudija
Brandeis se o tom pitanju izrazio sledeim reima, koje e kasnije biti nebrojeno puta
ponovljene u amerikoj jurisprudenciji:
Oni koji su izvojevali nau nezavisnost verovali su da je krajnji cilj drave da
uini ljude slobodnim da razviju svoje sposobnosti... Oni su vrednovali slobodu jednako
kao cilj i kao sredstvo. Oni su verovali da je sloboda tajna sree i da je hrabrost tajna
slobode.
Odgovor pak na ovu Austinovu primedbu, odnosi se samo na pitanje razumljivosti
obeanja suverena o unapreivanju sree podanika, a ne i na osnovnu utilitaristiku
tezu da je moralno ispravan akt, odnosno politika, ona koja stvara najveu sreu za
pripadnike drutvene zajednice (v. u najkraem o idejama utilitaristike filozofije, kao i
upuivanje na dalju literaturu, kod Will Kymlicka, Contemporary Political Philosophy,
An Introduction, 1997, p. 9 i dalje).
627 V. o tome kod Duan Vranjanac, op. cit., p. 15 i dalje.
245
jeste obezbeivanje slobode pojedinca.628 Iskustva Francuske i Amerike

revolucije koje su iznikle iz ideje jednake slobode svih, a koje je Austin
mogao da posmatra ve sa lagodne vremenske distance, istorijski su potvrivala validnost teorija o drutvenom ugovoru.629
Drugo, Austin kae da svaki sporazum izvodi svoju pravnu snagu iz
pozitivnog prava. Meutim, ako se pravo shvati idealno, kao normativna
duhovna tvorevina, onda se intrasistemski, kako bi to Kelsen rekao, iz
samog prava, ne moe dokazati da pozitivno pravo teorijski nuno prethodi ugovoru, kao ni to da ugovor prethodi pravu, jer se radi samo o
dve razliite forme iste normativne supstance, koje pravno mogu nastati,
odnosno nastaju jedna iz druge. Drugim reima, pravno je mogue da
se ugovor zakljui u okviru jednog odreenog pozitivnopravnog poretka,
ba kao to je mogue ugovorom stvoriti novi, do tad nepostojei pozitivnopravni poredak.
U kontekstu rasprave o drutvenom ugovoru, moe se dakle zakljuiti da se odnos pravnog poretka i ugovora iscrpljuje u tome to oni mogu
pravno da se izvedu jedan iz drugoga, odnosno to mogu pravno da objasne jedan drugog. Da bi se, suprotno tome, dokazalo da pravni poredak
prethodi ugovoru, te da tako nije ni nastao na osnovu ugovora, mora
se izai izvan prava, kako bi se oslonac za ovu tvrdnju naao u nekoj
vanpravnoj pretpostavci. Austin to ini koristei se pretpostavkom o suverenoj dravnoj vlasti koja nije vezana pravom, koja se nalazi iznad prava, odnosno koja sama prethodi pravu jer je njegov jedini tvorac.630
628
U jednoj napomeni uz razmatranje nemakih teorijskih uenja o drutvenom

ugovoru, Austin kae da je on zadivljen nemakom literaturom, kao i da duboko potuje nemaku nauku, ali da u ovom pitanju moe samo da ali naklonost Nemake
filozofije ovoj neodreenoj i zamagljenoj apstrakciji (John Austin, op. cit., p. 343).
629 Ova iskustva takoe su potvrivala masovnost uea u stvaranju novog pravnog poretka, kao i to da novi pravni sistemi nisu nastajali preko noi, ve da su se raali
u duem vremenskom kontinuitetu. Meutim, ljudi su i pre velikih revolucija stvarali
drutvene ugovore. Kao to je pokazano na primeru tzv. The Massachusetts Body of Liberty iz 1641. godine, rane politike zajednice u Americi formirane su na osnovu drutvenog ugovora ispunjenog pravilima pravnog, religijskog i moralnog karaktera.
630 Tako, u skladu sa svojim uenjem o pravnoj obavezi, Austin kae da bi postojanje drutvenog ugovora impliciralo da je obavezu koja za dravu proistie iz ovog ugovora, ustanovila neka druga i via suverena vlast. Drava koja je obavezana drutvenim
ugovorom nalazila bi se stoga u odnosu podanitva prema tom viem suverenu.
Sa druge strane, obaveza podanika koja proizlazi iz drutvenog ugovora, takoe bi
pravno postojala na osnovu pozitivnog prava ustanovljenog od strane njihovog suverena.
246
Najzad, ovu ideju o suverenoj vlasti Austin nije teorijski izmislio. U

vreme kad je on stvarao svoju istu teoriju drave, ideja o suprematiji
vrhovne vlasti ve je bila duboko ukorenjena u pravnom sistemu zemlje
u kojoj je iveo. Ona je, drugim reima, za njega bila zadata kao realan,
postojei, ivi pravni fenomen.631
Umesto da dravu shvati kao proizvod prava, Austin je tako poao
za tada preovlaujuim shvatanjem da je pravo proizvod drave. U tom
smislu, on ne smatra da se suverena dravna vlast moe objasniti pravom,
a konsekventno tome ni drutvenim ugovorom, ve samo neim to dolazi izvan prava, a to je po miljenju koje je nasledio od klasine engleske
filozofije drave i prava, volja Boga, odnosno zakon prirode. Ako se dakle
pretpostavi da ovi boanski i prirodni metafiziki elementi postoje, onda
se zaista moe tvrditi da je drutveni ugovor nepotreban, odnosno izlian.
c) Princip suprematije vrhovne dravne vlasti

U sluaju Edinburg and Dalkeith Railway Company v. John Wauchope
iz 1842. godine,632 Lord Campbell objanjava vezanost sudova pravnim
aktima usvojenim od strane Parlamenta i insistira na tome da sudovi nisu
ovlaeni da razmatraju pitanja o nastanku zakona, o tome ta je bilo pre
njegovog nastanka, o razliitim verzijama zakona u toku usvajanja u Parlamentu i sl. Jedino na ta su oni ovlaeni jeste da primenjuju odredbe
Ako bi se reklo da su podanici obavezani samo ugovorom, a ne i pozitivnim pravom na
osnovu kojeg je ovaj ugovor zakljuen, onda bi to znailo da su oni obavezani ugovorom
svom suverenu sa kojim su zakljuili ugovor, kao i pozitivnim pravom drugog suverena
na osnovu kojeg je ugovor zakljuen (ibid., p. 316).
Raspravljajui o Austinovom shvatanju i opisujui poloaj suverena prema njegovoj
istoj teoriji drave, Hart kae da suveren stvara zakon za svoje podanike i to ini iz
pozicije izvan svakog prava (H. L. A. Hart, op. cit., p. 64).
631 Kao pozitivista, on nije eleo da se teorijski odmakne od realnog pravnog ivota zajednice u kojoj je iveo. Kao teoretiar, on verovatno nije shvatao da ivi u zajednici
iji je pravni poredak u to vreme ve bio evolutivno prevazien, odnosno da su istorijski
posmatrano, ve nastali drugi napredniji i razvijeniji oblici pravnih sistema. Na jednom
mestu u tekstu, Austin opisuje pravni poredak ustavne demokratije, a zatim kae da on
ne pretenduje na to da afirmie ove vanredne i spoljne ustanove kao dobre i korisne,
ve da samo tvrdi da su one mogue, kao i to da u pojedinim politikim zajednicama
one postoje (John Austin, op. cit., p. 233).
632 [1842] UKHL J12.
247
sadrane u zakonu koji je usvojen u oba doma Parlamenta i koji je nakon

toga potpisan kraljevskim ukazom.
Krajem XIX veka, princip suverenosti Parlamenta pravno je uobliio
A. V. Dicey u svom delu Introduction to the Study of the Law of the Constitution. On kae da je suverenost Parlamenta dominantan princip politikih institucija u Velikoj Britaniji.633 Sam Parlament ine monarh i dva
parlamentarna doma, Dom lordova i Dom naroda.634 Princip suverenosti
Parlamenta, Dicey odreuje na sledei nain:
[Ovaj princip] znai da... ovako definisan Parlament ima na osnovu
Engleskog ustava pravo da stvori ili ukine bilo koji zakon, a takoe i da
nijednoj osobi ili telu nije na osnovu engleskog prava priznato pravo da
prepravi ili stavi van snage zakonodavstvo Parlamenta.635
Ova definicija neposredno upuuje na dva posebna aspekta principa suverenosti. Pozitivno posmatrano, sudovi potuju i primenjuju svaki
pravni akt Parlamenta koji stvara novo pravo, odnosno ukida ili menja
postojee. Negativno posmatrano, nema osobe ili tela koje ima ovlaenje
da stvori pravilo kojim se menja ili stavlja van snage pravni akt Parlamenta, odnosno pravilo koje bi sudovi primenili ako je ono suprotno
pravnom aktu Parlamenta.636
Prema ve klasinim odreenjima principa suverenosti, Dicey navodi
da je mo i nadlenost Parlamenta tako transcedentna i apsolutna, da
ne moe biti ograniena bilo u vezi sa predmetom pravnog regulisanja ili
u vezi sa licima na koja se odnosi. U tom smislu, on takoe govori i o
svemoi Parlamenta.637
Sa druge strane, Dicey objanjava da su istorijski gledano, propali
svi pokuaji pojedinih delova suverenog tela da jedno drugom oduzmu
zajedniko zakonodavno ovlaenje.638 Oslanjajui se neposredno na Au633
A. V. Dicey, op. cit., p. 37.

Ova tri tela, kae on, nazivaju se Kralj u Parlamentu (ibid.).
635 Ibid., p. 38.
636 Ibid.
637 Ibid., pp. 3941. Kae se takoe da Parlament moe da uini sve to je prirodno mogue, kao i da ono to Parlament moe da uini, nijedan drugi svetovni autoritet
ne moe. esto se citira i ironino objanjenje da Parlament moe sve da uini, osim da
pretvori enu u mukarca i mukarca u enu (ibid.). Dicey na drugom mestu u tekstu kae
da je apsolutni karakter ovog principa suverenosti, stvorio od njega dogmu (ibid., 67).
638 Ibid., p. 48.
634
248
stinovu teoriju, Dicey zatim kae da mo Parlamenta pravno nije ograniena ni obavezom potovanja moralnih pravila ili Boanskih zakona.639
Najzad, navodi on, doiveli su neuspeh i svi pokuaji zakonskog ograniavanja ovlaenja samog Parlamenta na osnovu eksplicitnih pravila koja
bi obavezivala budueg zakonodavca.640
639 Ibid., p. 59. On dalje ekplicira svoje protivljenje ideji da sudija, kao eksponent moralnog uenja, moe da stavi zakonsko pravilo van snage, te kae da je istina
da postoji pretpostavka o tome da Parlament ne namerava da povredi moralna pravila,
odnosno da sudija tumai zakon na nain koji je u saglasnosti sa moralnim pravilima.
Meutim, zakljuuje Dicey, engleski sudovi u svom radu jednoduno polaze od principa
da je i pravo za koje se kae da je loe, ex hypothesi pravo i da ga zbog toga moraju primenjivati (ibid., p. 60).
Interesantno je da je u zastupanju ideje o pravno neogranienom ovlaenju suverene
vlasti, Dicey naao i prostor za dalje ienje Austinove iste teorije drave. Usmeravajui
panju na Austinovu tvrdnju da suverenost Donjeg doma Parlamenta lei zapravo u onima
koji su izabrali njegove lanove, Dicey kae da je to samo politiki tano, ali ne i pravno.
Naime, objanjava on, birai na izborima politiki izraavaju svoju volju, meutim, sudovi
u svom radu nemaju saznanje o ovoj njihovoj volji jer ona do njih ne dopire. Sudije nita
ne znaju o bilo kojoj volji naroda, osim ako je ta volja izraena u aktu Parlamenta (ibid.,
pp. 7071) I Hart je objanjavao protivrenosti ovog Austinovog shvatanja, ali iz filozofske, a ne pravne perspektive. On kae da bi prihvatanje Austinove konstrukcije podrazumevalo pristajanje na stav da su podanici suvereni sami sebi, odnosno da bi to vodilo brisanju razlike koja postoji izmeu njih i suverena (v. tako H. L. A. Hart, op. cit., p. 7274).
640 Dicey kae da se pitanje o tome zato Parlament nikad nije uspeo u nameri da
sam ogranii sopstveni zakonodavni autoritet, moe razmatrati sa logikog i sa istorijskog stanovita. Logiki, sve dok zadrava svoju suverenu mo, suveren ne moe ni da
je ogranii. Svaki akt Parlamenta moe biti ukinut i nema niega to moe da umanji
autoritet Parlamenta kome je nametnuto ogranienje u odnosu na autoritet Parlamenta
koji to ogranienje namee. U tom smislu, kae Dicey, pojam ograniene suverenosti
jeste protivrenost po sebi.
Sa druge strane, on kae da je princip suverenosti Parlamenta istorijski potvren u
brojnim sluajevima, a da razlog za to lei duboko u istoriji engleskog drutva, kao i u
neobinosti razvoja njegovog ustavnog ustrojstva. Naime, jo od normanskog osvajanja
ostrva, objanjava Dicey, engleskim drutvom je uvek vladao apsolutni zakonodavac. Na
poetku je to bio sam monarh, ali je u toku razvoja ustavnog prava ovlaenje za donoenje zakona postepeno prelazilo na Parlament, te je tako sad Kralj odnosno Kraljica
u Parlamentu nosilac suverenosti (A. V. Dicey, op. cit., pp. 6566).
Meutim, kao i Austin, Dicey ipak prihvata da postoje odreena vanpravna ogranienja suverene vlasti Parlamenta. Prvo, postoji mogunost ili ak izvesnost da bi podanici u velikom broju mogli da odbiju da potuju odreene zakone, te je realna mo
suverena uvek ograniena ovom mogunou nastanka otpora naroda. Drugo, interna
ogranienja suverenosti Parlamenta prouzrokovana su linim svojstvima i sposobnostima onih lica koja su lanovi suverenih tela, odnosno koja vladaju (ibid., pp. 7376).
249
Ovako odreen, princip parlamentarne suprematije i dalje preovlauje u pravu Velike Britanije. U itavom nizu odluka najviih sudova, pojedini aspekti ovog principa vidno se istiu. Tako, u sluaju British Railways Board and others v. Pickin iz 1974. godine,641 Lord Reid objanjava:
Ideja da je sud ovlaen da ignorie odredbu sadranu u aktu Parlamenta... mora da se ini udnom i iznenaujuom svakome ko ima bilo kakvo
znanje o istoriji i pravu naeg Ustava... U ranije vreme ini se da su mnogi naroito obrazovani pravnici verovali da bi akt Parlamenta mogao da
se ne potuje ako je protivan Boijem zakonu ili zakonu prirode ili prirodnoj pravdi, ali od kako je suprematija Parlamenta konano demonstrirana
u Revoluciji iz 1688. godine, svaka ideja te vrste je naputena.642
U skoranjoj odluci u sluaju Jackson and others v. Her Majestys Attoreny General iz 2005. godine,643 Lord Bingham decidno ponavlja da je
suprematija Krune u Parlamentu osnova Britanskog ustava. Kruna
u Parlamentu nije vezana usvojenim ili kodifikovanim Ustavom. Ona
moe da stvori ili poniti svaki zakon koji eli. Zakon, zakljuuje on, koji
je formalno usvojen u Parlamentu, uiva najvii pravni autoritet.644
641
[1974] HL/PO/JU/4/3/1250.
Direktno se oslanjajui na rei Lorda Campbella u sluaju Wauchope iz 1842.
godine, on kae da je funkcija suda da primeni akt usvojen od strane Parlamenta. U
istom sluaju, Lord Morris pridruuje se Lordu Reidu i kae da kad se akt Parlamenta
usvoji, sudovi mogu da se bave pitanjem njegovog tumaenja, ali ne i pitanjem da li je
on morao da postane zakon.
Lord Wilberforce istie da je ideja o tome da bi akt Parlamenta mogao da bude
proglaen nevaeim ili bez dejstva od strane suda, i to zbog toga to su postojale odreene nepravilnosti u vezi sa njegovim usvajanjem, ili zbog toga to je on usvojen na
prevaru i sl, bila konstantno odbijana od strane najviih sudova jo od 1842. godine.
Sredstvo za ispravljanje onog to je pogreno uinjeno u Parlamentu, ne moe se traiti
od suda, ve se mora dobiti od samog Parlamenta.
Lord Simon takoe objanjava da je suverenost Parlamenta jedna od ustavnopravnih osobenosti sistema parlamentarne demokratije. Suprotno onome to su neki tvrdili
pre XVIII veka, kao i u opreci prema nekim drugim demokratskim sistemima, zakljuuje on, suverenost Parlamenta pretpostavlja da sudovi nemaju ovlaenje da stave van
snage usvojeni zakon.
643 [2005] UKHL 56.
644 On kae da se autoritet odluke u sluaju Pickin iz 1974. godine, kao ni odluke
u sluaju Wauchope iz 1842. godine, ne moe dovoditi u pitanje. Pridruujui se ovom
miljenju, Lord Nicholls kae da se ini da bi ocena validnosti zakona od strane suda
povredila fundamentalni ustavni princip da sud ne gleda izvan granica samog zakona i
ne ispituje okolnosti pod kojima je zakon usvojen. To su poslovi samog Parlamenta, a ne
642
250
Meutim, u ovom sluaju primetna su bila takoe i miljenja koja se

znaajno razlikuju od klasinih shvatanja suprematije Parlamenta. Tako,
Lord Steyn tvrdi da Ujedinjeno Kraljevstvo nema nekontrolisani ustav,
te da to postaje sasvim vidljivo ako se pitanje suprematije Parlamenta razmatra u evropskom kontekstu.645 Nastavljajui ovu misao, Lord Hope
neposredno kae:
Suverenost Parlamenta dominira naim ustavom. Meutim, suverenost
parlamenta vie nije, ako je ikad bila, apsolutna. Ona nije nekontrolisana... Korak po korak, postepeno ali sigurno, engleski princip apsolutne
zakonodavne suverenosti Parlamenta...postaje uslovljen.646
Ova nova shvatanja suverenosti Parlamenta posebno su dola do
izraaja u sluaju R v. Her Majestys Attoreny General and others iz 2007.
godine.647 Dovodei princip suverenosti Parlamenta u direktnu vezu sa
potrebom zatite ljudskih prava, Lord Brown kae da je svakako potrebno obezbediti odreeni stepen potovanja odluke koju su nakon debate
usvojili demokratski izabrani predstavnici naroda. Meutim, kae on, demokratski proces rasprave i odluivanja je samo neophodan, ali ne i dovoljan uslov za zatitu ljudskih prava, i to pre svega zbog toga to veina
koja donosi odluku nekad zloupotrebljava svoju mo.648
suda, potvruje on. Po njegovom shvatanju, ovaj princip predstavlja refleksiju pravila sadranog u Povelji o pravima iz 1689. godine, koje kae da postupak usvajanja zakona
u Parlamentu ne moe biti predmet rasprave pred sudom.
645 Evropska konvencija o ljudskim pravima koja je inkorporirana u domai pravni sistem posebnim aktom Parlamenta, kae on, stvorila je novi pravni poredak. Ne
radi se pri tom, objanjava on, o obinoj multilateralnoj konvenciji meunarodnog prava, ve o pravnom poretku koji pretpostavlja obavezu Ujedinjenog kraljevstva da zatiti
ljudska prava, i to ne u odnosima sa drugom dravom, ve unutar sopstvene jurisdikcije.
Iako, kako kae, suprematija Parlamenta i dalje predstavlja opti ustavni princip, Lord
Steyn zakljuuje:
Klasino Diceyevo shvatanje doktrine suprematije Parlamenta, isto i apsolutno
kao to je nekad bilo, moe se videti da nije ouvano u modernom Ujedinjenom Kraljevstvu.
646 U daljoj analizi, on kae da je ovaj princip uslovljen sa jedne strane pravom
Evropske unije, a sa druge Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
647 [2007] UKHL 52. Ovaj sluaj predstavlja zapravo nastavak spora pred najviim sudovima Ujedinjenog Kraljevstva o zakonskoj zabrani lova na lisice, koji je zapoet
u sluaju Jackson and others v. Her Majestys Attoreny General iz 2005. godine.
648 Kao primer za ovu svoju tvrdnju o zloupotrebi moi veine, on navodi nekadanje kriminalizovanje homoseksualnih odnosa.
251
Sa druge strane, Baroness Hale neposredno skree panju na staro

Hobbesovo pravilo o tome da je dozvoljeno sve ono to nije izriito zabranjeno. Ona objanjava da sve dok Evropska konvencija o ljudskim
pravima nije bila preuzeta u domai pravni sistem na osnovu Zakona o
ljudskim pravima (The Human Rights Act) iz 1998. godine, svako je
mogao da radi ono to eli pod uslovom da nema zakona koji mu zabranjuje da to ini.
Meutim, Zakon o ljudskim pravima prvi put daje pojedincu prava
koja on moe da istakne protiv drave. Danas, kae ona, dravnim organima i njihovim funkcionerima nije doputeno da postupaju protivno
pravilima Evropske konvencije. Ako Parlament usvoji zakon koji sadri
odredbe koje mogu da protivree konvencijskim pravilima o ljudskim
pravima, sud i ostali koji ga primenjuju, moraju, ako je to mogue, da ga
tumae na nain koji je u skladu sa odredbama Evropske konvencije.649
Na kraju, ona dodaje sledee rei:
Svrha ovih instrumenata [zatite] ljudskih prava je u tome da postave
odreena ogranienja u odnosu na to ta demokratski izabrani Parlament moe da ini: da zatite prava i slobode pojedinaca i manjina protiv volje onih za koje se uzima da predstavljaju veinu. Demokratija je
volja naroda, ali narod ne moe da eli da povreuje ona prava i slobode
koje predstavljaju temelj same demokratije.
649
Znaaj ovog pravila ona je istakla i u sluaju Jackson and others v. Her Majestys
Attoreny General iz 2005. godine. Uz to, ona je tada skrenula panju i na ideju, za koju
je rekla da bi je trebalo ostaviti za neko drugo vreme, o tome da bi Parlament mogao
sam da redefinie princip svoje suverenosti na taj nain to bi u odreenim stvarima
zahtevao kvalifikovanu veinu za odluivanje, a u drugim stvarima ak i referendumsko
izjanjavanje naroda.
Ideju o tome da bi sam Parlament mogao da ogranii svoju suverenost, zagovara
jo od sredine XX veka H. L. A. Hart. On kae da ogranienje suprematije Parlamenta,
za koje smatra da bi se moglo nazvati ustavnim, posebno u vezi sa zatitom prava i
sloboda pojedinaca, ne bi nametalo pravnu obavezu suverenoj vlasti, ve bi je samo
pravno onemoguavalo (v. H. L. A. Hart, op. cit., p. 68).
Ova pak ideja o potrebi ogranienja suverene vlasti putem usvajanja ustavnog kataloga ljudskih prava, u poslednjih pedesetak godina bila je iva tema rasprave teoretiara
prava i samih pravnika u Velikoj Britaniji. Izmeu ostalih, Dworkin ju je branio tokom
devedesetih godina XX veka, neposredno pozivajui dravu da preuzme u svoj pravni
sistem Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (v. Ronald Dworkin, op. cit., pp. 352 i
dalje). V. vie o raspravi iz druge polovine XX veka o tome da li je Velikoj Britaniji potreban ustavni katalog prava i sloboda, kod Saa Gajin, Diskusija povodom pitanja da li
Velika Britanija treba da ima Bill of Rights, Strani pravni ivot, br. 23/94, pp. 6982.
2. Originalne teorije drutvenog ugovora

Teorije drutvenog ugovora odgovaraju na pitanje o poreklu drave i pravnog poretka. One su naime izgradile stav o tome da se svrha
stvaranja politike zajednice i njenog pravnog poretka, sastoji u ouvanju
jednake slobode svakog lana ove zajednice. Moderne teorije drutvenog
ugovora plod su teorijskog razmiljanja Johna Locka i Thomasa Hobbesa
iz druge polovine XVII veka.
a) Uenje Johna Locka

Svoje delo Dve rasprave o vladi,650 John Lock zapoinje sledeim
reima:
Ropstvo je tako jadno i bedno ovekovo stanje... da je teko zamisliti da
bi Englez, a kamoli gospodin, trebalo da se zalae za njega.651
U tekstu koji neposredno sledi, postaje sasvim jasno da je osnovni
motiv za pisanje ovog dela Lock naao u potrebi suprotstavljanja ideji o
apsolutnoj vlasti monarha, iz koje se dalje izvodi i ideja o tome da ovek
po svojoj prirodi nije slobodan.652
Tako, Lock zapoinje obrazlaganje svog stava o prirodnoj slobodi oveka odgovarajui na tvrdnju da se sloboda ljudskog roda ne moe zamisliti ako se istovremeno ne odbaci i ideja o stvaranju Adama. On kae da
650
John Lock, op. cit. Lockovo delo objavljeno je i na srpskom jeziku (v. John
Locke, Dve rasprave o vladi, prevod: Kosta avoki i Nazifa Savi, 1978), i na ovaj
prevod se upuuje u daljem tekstu.
651 Ibid., knjiga I, p. 137.
652 Ibid., pp. 138. i 140. Lock prepoznaje protivnika sa ijim idejama o neslobodi
oveka se u svom delu obraunava, u linosti Roberta Filmera, autora teksta pod nazivom Patriarcha, Odbrana prirodne vlasti kraljeva od neprirodne slobode naroda, ibid.,
pp. 55132.
Originalne teorije drutvenog ugovora
253
ideja prirodne slobode pretpostavlja negaciju Adamovog postanja samo

ako se poe od stava da je na osnovu svemoi samog Boga, odnosno
rukom Boijom, Adam stekao svoju egzistenciju ali i suverenost nad
svime.653
Meutim, objanjava Lock, to to je stvoren neposredno na osnovu
moi Boga, ne znai da je Adam dobio i mo nad drugim ljudima, nad
svojom decom, nad ljudskim rodom uopte, odnosno da je postanjem
dobio poloaj monarha ili vladara.654 Na prvom mestu, on nije od Boga
dobio privatan posed nad ivotinjama i drugim niim ivim biima,
ve samo pravo nad njima koje deli sa svim drugim ljudima, te se tako
zakljuuje da Adam nije postao monarh na osnovu svojih svojinskih
prava.655
Takoe, Adam nije stekao suverenu vlast nad drugima time to je
sebi potinio Evu. Jer, kae Lock, kanjavajui Evu, Bog nije Adamu prepustio svoju vlast nad njom, ve je odredio njenu sudbinu.656 Ali, nastavlja on, ak i da ova vrsta potinjenosti postoji, ona bi po svojoj prirodi
bila zajednika za sve ene u odnosu prema njihovim muevima. Dakle,
ako bi se smatralo da potinjavanje Eve predstavlja osnov monarhistike
moi i izvor vlasti, onda bi na svetu bilo onoliko monarhija koliko ima
mueva.657
653
Ibid., p. 146.
Ibid.
655 Ibid., p. 152. Dalje u tekstu, Lock objanjava da ta god mu je Bog podario,
to nije uinio samo njemu, Adamu, iskljuujui sve ostale ljude. Koji god posed Adam
imao, to nije bio njegov privatan posed, ve zajedniki posed ljudskog roda. Nakon
minuciozne analize Svetog pisma, Lock zakljuuje da je ovek stekao posed nad ostalim
ivim biima kao stvorenje nainjeno po liku svog Tvorca, te da se taj posed ne vezuje
za nekog pojedinca individualno, ve za ljudski rod u celini, za sve ljude kao glavne
stanovnike na zemlji (ibid., p. 162).
Meutim, nastavlja Lock, ak i kad bi se reklo da je Adam postao jedini sopstvenik
svega na zemlji, postavlja se pitanje ta bi to znailo za njegovu suverenost, odnosno
kako bi se iz ove injenice mogao izvesti zakljuak da on stie mo nad ostalim ljudima.
Kako se moe objasniti da posed nad zemljom obezbeuje oveku suverenu arbitrernu
vlast nad ivotima drugih ljudi. Jer, kae on, zna se da Bog nije ostavio oveka na milost drugome da moe da ga umori (ibid., p. 163).
656 Ibid., p. 166. Da li bi na osnovu ove sugestije o potinjenosti Eve kao izvoru
suverene vlasti, pita Lock, kraljice Engleske, da su se udale za nekog od svojih podanika,
bile u politiki potinjenom poloaju u odnosu na njih.
657 Ibid., p. 167.
654
254
Najzad, Adam nije svoju suverenu vlast izveo ni iz oinstva nad svojom decom. Nemaju pravo oni koji kau da otac ima vrhovnu vlast nad
svojom decom, apsolutnu mo nad njihovim ivotom i smrti, i to zbog
toga to im je on podario ivot.658 Jer, po Svetom pismu, otac i majka
zajedno stvaraju svoju decu.659 Ali i vie od toga, ne sme se zaboraviti,
napominje on, da je Bog tvorac ivota, odnosno da svako bie ivi samo
u njemu. Bog je istinski kralj zato to je on tvorac svih nas.660
Ali ak i da je Adam stekao suverenu vlast nad svojom decom po
osnovu oinstva, pitanje je kako je mogue shvatiti vlast njegove dece
nad decom koju su oni stvorili.661 Jer, ako Adam stie kraljevsku vlast na
osnovu oinske vlasti, onda i njegova deca stiu istu kraljevsku vlast nad
svojom decom i to po istom osnovu, te se tako moe zakljuiti da ima
onoliko kraljeva koliko ima i oeva.662
Osim toga, postavlja se i pitanje ta se deava sa apsolutnom Adamovom vlau nakon njegove smrti. Ako se poe od pretpostavke da je
on jedini vlasnik svega na zemlji, onda bi se moglo rei da ovo vlasnitvo prelazi na njegovog prvoroenog sina. Meutim, Adamova apsolutna
oinska vlast ne moe da se prenese na drugoga, kao to je to mogue
uiniti sa pravom svojine. Ako je svaki ovek podanik onome koji ga je
rodio, onda se zakljuuje da ovek ne moe biti podanik svom bratu ili
nekom drugom licu, ve samo svom ocu.663
658
Ibid., p. 169.
Ibid., p. 172.
660 Ibid., p. 170171. Roditelji, kae Lock, ne mogu imati prava u odnosu na svoju decu, kao to ih ima Bog u odnosu na ljude (ibid.). Ne moe se, kae dalje on, uzeti
kao valjan dokaz tvrdnje o apsolutnoj vlasti oeva ni to to neki od njih prodaju svoju
decu. Skrovita lavova i brlozi vukova ne znaju za takvu surovost, objanjava Lock, a
zatim se pita:
Zar nam Bog nije zabranio...da oduzmemo ivot bilo kom oveku...I da li nam
je Bog dopustio da unitimo one koje nam je dao da se o njima brinemo i staramo, i
zar na osnovu zapovesti prirode i razuma, kao i na osnovu svoje izreene naredbe, ne
zahteva od nas da ih uvamo. (ibid., p. 173).
661 Ibid., p. 181. Adam moe da zadri apsolutnu mo nad svojom decom i nad
svojim unucima, ali se onda ne moe razumeti vlast njegove dece nad njegovim unucima (ibid.). U ovom kontekstu, Lock postavlja i pitanje da li bi na osnovu svoje apsolutne vlasti deda mogao da oslobodi unuka obaveze potovanja njegovog oca koja proizlazi
iz pete Boije zapovesti (ibid., p. 177).
662 Ibid., 183.
663 Ibid., p. 185. Osim, kae Lock, ako se ne pretpostavi da ovek moe da ima
pravo na neto bez injenja onoga na emu se to pravo jedino zasniva (ibid.).
659
255
Na osnovu ovih saetih argumenata, ali i mnogih drugih koje je izneo

u Prvoj raspravi o vladi,664 Lock zakljuuje da suverena vlast monarha ne
moe da se izvede iz Adamovog privatnog vlasnitva i njegove oinske vlasti.665 Da bi se politika vlast razumela, kao i da bi se shvatio njen izvor,
kae on, potrebno je razmotriti u kakvom se stanju ljudi nalaze po svojoj
prirodi.666
Ovo prirodno stanje ljudi, istie Lock, jeste stanje savrene slobode
u kojem ljudi postupaju samostalno, nezavisno jedni od drugih, u vezi sa
stvarima koje poseduju i sopstvenom linou.667 Ovo stanje je takoe i
stanje jednakosti, u kome mo i vlast pripada jednako svima, odnosno u
kome niko nema vie nego drugi.668
Lock dalje objanjava da prirodnom stanju rukovodi zakon Prirode.
Razum, koji predstavlja taj zakon, ui ljude da su oni meusobno jednaki
i slobodni, ali da takoe ne smeju da ine povredu tueg ivota, zdravlja,
slobode i svojine. Jer, kae on, svi ljudi su delo jednog svemonog i beskrajno mudrog Tvorca, svi su sluge jednog suverenog Gospodara, svi su
doli na svet njegovom zapoveu i na osnovu njegove namere, svi ljudi su
njegova svojina, te zbog toga traju po njegovoj, a ne neijoj tuoj volji.669
664
Cela I knjiga, stotinak stranica teksta u citiranom domaem izdanju, posveena je opovrgavanju ideje o prirodnoj apsolutnoj vlasti monarha, koja se pak izvodi
iz prvobitnog Adamovog suvereniteta. U ovoj analizi, istaknuti su samo neki od brojnih argumenata sa kojima je Lock baratao. Da bi se stekla prava predstava o bogatstvu
Lockovih teorijskih zapaanja, njegovoj lucidnosti i duhovitosti, potrebno je naravno
proitati celokupno ovo njegovo delo.
665 Ibid., knjiga II, p. 9.
666 Ibid., p. 11.
667 Ibid. Na drugom mestu u tekstu, Lock objanjava da je ova sloboda oveka,
odnosno sloboda postupanja prema vlastitoj volji, utemeljena u njemu kao biu obdarenom razumom, koji jedini moe da ga uputi u onaj zakon na osnovu koga e se on
upravljati, tj. znati u kojoj meri je preputen svojoj slobodnoj volji (ibid., p. 40).
668 Ibid., p. 11.
669 Ibid., p. 12. Na drugom mestu u tekstu, Lock odgovara na prigovor da ljudi
nikad nisu iveli u prirodnom stanju, i upuuje na rei engleskog svetenika Richarda
Hookera iz njegovog dela Lawes of Ecclesiastical Polity sa kraja XVI veka, koji objanjava da su se ljudi izmeu sebe dogovorili ta da ine ili ne ine, jer niko nije mogao da
samostalno sebi pribavi potrebno obilje stvari koje su nune za onakav ivot kakav naa
priroda zahteva, ivot primeren dostojanstvu oveka, a koji zatim dodaje:
Stoga, da bismo nadomestili ove nedostatke i nesavrenosti, koji su u nama kad
ivimo sami i jedino za sebe, mi smo po prirodi skloni da teimo zajednitvu i druenju sa drugima. Ovo je bio uzrok prvobitnog ujedinjavanja ljudi u politika drutva
256
Staranje o primeni ovog prirodnog zakona preputeno je svim ljudima. Svako ima pravo da kazni onoga koji dira u tua prava ili nanosi
tetu drugome.670 Ipak, da bi se izbegla pometnja i nered do kojih dolazi zbog toga to svako ima pravo da bude sudija i da kanjava i u svojoj
i u tuoj stvari, potrebno je imati graansku vladu. Bog je, kae Lock,
ustanovio vladu da bi ograniio pristrasnost i nasilje ljudi.671
Za razliku od prirodnog stanja, stanje rata je stanje neprijateljstva i
razaranja.672 Kad neko reju ili inom, objanjava Lock, izrazi nameru
da posegne za ivotom drugog oveka, onda oni izmeu sebe ulaze u
stanje rata. Po osnovnom prirodnom zakonu briljivog ouvanja sebe
samog, ovek ima pravo da uniti onoga koji vodi rat protiv njega. Drugim reima, kae Lock, pravino je i razumno prihvatiti da ovek moe
da uniti onoga koji mu preti unitenjem.673
Osim toga, stanje rata nastaje i onda kad ovek pokuava drugoga da
stavi pod svoju apsolutnu vlast. Lock obrazlae ovaj svoj stav na sledei
nain:
Jer, imam razloga da zakljuim da bi me onaj ko bi me doveo pod svoju
vlast bez moje saglasnosti upotrebljavao kako mu je volja, a takoe me i
unitio kad mu to padne na pamet; jer niko ne moe da me ima u svojoj
apsolutnoj vlasti, sem ako me na to silom ne prinudi, to je protivno pravu
(v. izvorni tekst ovog citata u Knjizi I, odeljak 10, p. 239, odnosno celo Hookerovo
delo na sledeoj internet adresi: http://anglicanhistory.org/hooker/).
670 John Lock, op. cit., p. 13.
671 Ibid., p. 16. Graanska vlada je, objanjava Lock, odgovarajue sredstvo za
neugodnosti prirodnog stanja, koje svakako moraju biti velike kad ljudi mogu da budu
sudije u svom vlastitom sluaju. Tako, nastavlja on svoje obrazloenje, onaj koji je bio
toliko nepravedan da svom bratu nanese tetu, teko e biti toliko pravedan da zbog
tog ina osudi samog sebe. Osim toga, nije razumno oekivati da ljudi mogu biti sudije
sami sebi, jer e ih i samoljublje uiniti pristrasnim prema sebi i svojim prijateljima.
Takoe, moe se desiti da ih njihova rava priroda, strast ili osveta, odvede suvie
daleko u kanjavanju drugih (ibid.).
672 Ibid., p. 18. U drugom delu ovog poglavlja o stanju rata, Lock objaanjava da
prirodno stanje ne bi trebalo meati sa stanjem rata, jer su oni toliko daleko jedno od
drugog kao to je stanje mira, dobre volje, uzajamne pomoi i odranja daleko od stanja
neprijateljstva, zlobe, nasilja i uzajamnog unitenja (ibid., p. 19).
673 Ibid., p. 18. ovek ima pravo da uniti napadaa kao to ima pravo da ubije
vuka ili lava, jer napada nije obavezan optim zakonom uma i ne prihvata se nikakvog drugog pravila sem sile i nasilja, te se zbog toga moe nazvati divljom zveri, onim
opasnim i tetnim stvorenjem koje e ga unititi ako se nae u njegovoj vlasti (ibid.).
257
moje slobode, tj. da me uini robom. Biti slobodan od takve sile je jedina
sigurnost mog odranja; i um mi nalae da smatram neprijateljem mog
odranja onoga ko bi uzeo tu slobodu koja je tit mog odranja; tako da
onaj ko pokua da me porobi, time stavlja sebe u stanje rata sa mnom.674
Ako ovek koji je suoen sa silom ili pretnjom od strane drugoga, ne
nalazi nekog vieg kome moe da se obrati za pomo, on neizbeno ulazi
u stanje rata.675 Da bi izbegli ovo stanje rata, ljudi su odluili da izau iz
prirodnog stanja i uu u drutvo u kome postoji vlast, odnosno svetovna mo, koja moe da rei sukob izmeu njih.676
Osim toga, objanjava Lock, ak i kad bi hteo da stavi sebe pod apsolutnu vlast drugoga, ovek ne moe da se rastane od svoje slobode i da
od sebe naini roba. Naime, pravilo je da niko ne moe drugome da preda vie vlasti nego to je sam ima. Poto nema vlast nad svojim ivotom,
ovek ne moe ugovorom ili na osnovu svoje jednostrano izraene volje,
sam sebe da uini neijim robom.677
Dakle, zakljuuje Lock, prirodna sloboda pretpostavlja slobodu od
bilo kakve vlasti na zemlji. Sloboda u drutvu pak, pretpostavlja da je
ovek slobodan od apsolutne, nestalne, neizvesne i nepoznate arbitrerne
volje drugog oveka. Ljudi su uli u drutvo i stvorili zemaljsku vlast da
bi izbegli stanje rata i ropstvo, te tako sloboda ljudi pod vladom podrazumeva postojano pravilo po kome se ivi i koje je zajedniko svakome.
Ovo pravilo donosi zakonodavna vlast, u skladu sa ovlaenjima koja su
joj data saglasnou ljudi koji formiraju drutvo.678
Pravo ljudi na fiziko samoodranje, kae dalje Lock, pretpostavlja
takoe i to da prirodni um, odnosno Boije otkrovenje, upuuje ljude na
674
Ibid. Lock dalje kae da je sloboda osnov svega drugog, te da se nuno pretpostavlja da onaj koji pokuava drugome da oduzme slobodu, pokuava zapravo da mu
oduzme sve, te da zbog toga nastaje stanje rata (ibid.).
675 Ibid., p. 19.
676 Ibid., p. 20. Lock dalje kae da tamo gde nema sudije na zemlji, oveku ostaje
samo jo da se obrati Bogu na nebu, u kom sluaju ovek zadrava poloaj sudije u
svojoj vlastitoj savesti, po kojoj e i odgovarati onog velikog dana vrhovnom Sudiji
svih ljudi (ibid., p. 21).
677 Ibid., pp. 2122.
678 Ibid., p. 21. Lock u tom smislu kae da ovek u drutvu zadrava slobodu da
postupa prema vlastitoj volji u svim stvarima gde pravilo ne postoji. Ovaj njegov stav
veoma je blizak ve pomenutom Hobbesovom pravilu o tome da je oveku dozvoljeno
da ini sve ono to nije zabranjeno.
258
to da oni mogu da koriste sve ono to im priroda prua u cilju osiguranja

svog opstanka.679 Iako je sva zemlja i ono to je na njoj zajedniko dobro
svih ljudi, njihova upotreba je nuno povezana sa prisvajanjem onog dela
tog dobra koje je svakome oveku pojedinano od koristi za njegovo samoodranje.680
ovek stie pravo svojine na pojedinim dobrima na osnovu svog
rada. Svaki ovek, navodi Lock, zadrava iskljuivo za sebe pravo nad
svojom linou. Rad njegovog tela i delo njegovih ruku su zbog toga
samo njegovi. Koristei se prirodnim dobrima, ovek ih prisvaja za sebe,
i to na osnovu toga to upotrebljava svoje ruke. Drugim reima, on prirodnim dobrima pridodaje svoj rad, dakle neto to je njegovo, i na taj
nain ta dobra pretvara u svoje vlasnitvo.681
Bog je oveku dao svega u izobilju, ali takoe nita nije stvorio da
ovek pokvari ili uniti. Naime, onaj isti zakon koji obezbeuje oveku
svojinu na prirodnim dobrima, ograniava takoe i pravo na prisvajanje
dela tih dobara, i to u skladu sa merom zadovoljenja ovekovih ivotnih
potreba. Dakle, ovek moe da prisvoji onoliko prirodnih dobara koliko
sam moe da ih uiva, odnosno upotrebi radi neke ivotne koristi pre
nego to se pokvare. Sve to prevazilazi njegove potrebe, vee je od njegovog udela i pripada drugima.682
Tako, pravilo je da prekoraenje granica ovekove pravine svojine
podrazumeva beskorisno propadanje stvari koje je ovek prisvojio, a ne
prosto gomilanje poseda. Meutim, ovek ne povreuje prirodni zakon
679 Ibid., p. 23. Ljudi, kae Lock, po prirodnom umu shvataju da imaju pravo
da jedu, piju i druge takve stvari koje im priroda prua radi njihovog opstanka, dok na
osnovu otkrovenja razumeju da je Bog darivao zemlju Adamu i Noju kao sinovima oveijim, odnosno da je zemlju prepustio ljudima kao njihovo zajedniko dobro (ibid.).
680 Plod ili divlja, objanjava Lock, moraju da budu njegovi, tako da drugi ne
moe da polae pravo na taj plod ili divlja pre nego to oni mogu da mu uine neko
dobro radi odravanja njegovog ivota (ibid.).
681 Ibid., p. 24. Lock ovaj svoj stav o prisvajanju prirodnih dobara obrazlae i
sledeim reima:
Rad koji je bio moj ustanovio je moju svojinu na njima izuzimajui ih iz zajednikog stanja u kome su se nalazila (ibid.).
Na drugom mestu, Lock objanjava da je rad oveka stvorio razliku izmeu zajednikog i prisvojenog dobra, jer je ovom drugom dodao neto vie od onoga to je
priroda prvobitno stvorila (ibid.). Dalje u tekstu, Lock kae da rad utiskuje razliku
vrednosti u svaku stvar (ibid., p. 30).
682 Ibid., p. 25.
259
ako prikuplja za sebe trajne stvari, onoliko koliko mu volja, na primer

metal ija mu je boja draga ili dijamante i sl.683 U ovom aspektu prisvajanja pak, pojavljuje se meu ljudima novac. Lock objanjava svoju ideju
o pojavi novca na sledei nain:
I tako je dolo do toga da se kao novac upotrebljava neka trajna stvar
koju ljudi mogu da sauvaju bez propadanja i koju bi, na osnovu uzajamne saglasnosti, ljudi mogli uzeti u zamenu za odista korisna ali kvarenju sklona sredstva za ivot.684
Iako meru vrednosti zlata i srebra dobrim delom odreuje rad oveka, kae Lock, ljudi su ipak morali da se o njihovoj vrednosti saglase,
jer su ove stvari, same za sebe, od male koristi za ovekov ivot u odnosu
na hranu, odeu, sredstva za prevoz i sl.685
Tako, Bog je napravio od oveka stvorenje kojem nije dobro da bude
sam. ovek se nagoni da ue u drutvo onim nunostima, umesnostima i sklonostima koje mu je prirodni zakon, odnosno Bog nametnuo.
Takoe, objanjava Lock, Bog je oveka snabdeo razumom i jezikom da
bi ovo drutvo produio i u njemu uivao.686
Uslov za nastanak politikog drutva jeste formiranje zajednike vlasti. Lock istie da politiko drutvo postoji samo ako se svaki lan drutva
odrekao svoje prirodne vlasti i predao je u ruke zajednice, kojoj pak
moe da se obrati u cilju obezbeivanja zatite na osnovu zakona koji je
ova zajednica ustanovila. Nema politikog drutva bez vlasti koja uva
svojinu svih i kanjava za nedela lanove drutva.687
683
Ibid., p. 33.
Ibid. Na drugom mestu u tekstu, Lock kae da su ljudi pronali nain kako
ovek moe poteno da ima vie zemlje nego to sam moe da koristi prinos sa nje
dobijajui u zamenu za suviak zlato i srebro, koji se mogu zgrtati ne nanosei tetu
drugome, jer se ovi metali ne kvare i ne propadaju u rukama vlasnika (ibid., p. 34).
685 Ibid.
686 Ibid., p. 47.
687 Ibid., p. 51. Lock takoe kae:
Oni koji su sjedinjeni u jednom telu i imaju zajedniki ustanovljeni zakon na
koji se pozivaju i sudstvo sa vlau da reava sporove izmeu njih i kanjava prekrioce,
jesu u politikom drutvu jedan sa drugim (ibid.).
Neto dalje u tekstu, Lock izjednaava politiko i graansko drutvo. On kae:
Stoga gde god je izvestan broj ljudi na ovaj nain ujedinjen u jedno drutvo tako
da se svako odrie svoje izvrne vlasti prirodnog zakona i predaje je zajednici, jedino je
tamo politiko ili graansko drutvo (ibid., p. 52).
684
260
Izlaskom iz prirodnog stanja i ulaskom u stanje drave, ljudi stvaraju jedno politiko telo pod jednom vrhovnom vladom, koju ovlauju
da za to politiko telo donosi zakone kako to javno dobro drutva zahteva. Ljudi koji nemaju vlast kojoj mogu da se obrate, ma kako da su
organizovani, i dalje se nalaze u prirodnom stanju.688
Nain na koji ljudi formiraju dravu, odnosno na sebe navlae
okove graanskog drutva, jeste njihovo meusobno saglaavanje da
se ujedine u politiku zajednicu kako bi ugodno, bezbedno i miroljubivo iveli zajedno i sa sigurnou uivali vlastitu svojinu i imali veu
bezbednost.689 Na osnovu ove svoje saglasnosti,690 navodi Lock, ljudi
se sjedinjuju u jedno politiko telo u kome veina ima pravo da dela i
odluuje za ostale.691
Ovaj princip veine Lock objanjava na sledei nain. Ljudi su od
politike zajednice napravili telo sa vlau da dela kao jedno telo, i to
onako kako eli i odreuje veina. Poto je nuno da se to telo kree
u jednom pravcu, ono e ii pravcem kuda ga vodi vea sila, a to je
veina u zajednici. U suprotnom, kae Lock, ovo telo ne bi uopte bilo
delatno, odnosno ne bi bilo jedinstveno.692
Akt veine se stoga smatra aktom celine. Drugim reima, izraavajui
saglasnost za formiranje politike zajednice, ovek preuzima na sebe obavezu da se potini odluci veine. Jer, zakljuuje Lock, u drutvu u kome
688
Ibid.
U daljem tekstu, Lock podrobno objanjava ove razloge koji su opredelili oveka da stvori politiku zajednicu (ibid., pp. 7174).
690 Ibid., p. 57. Lock insistira na ovom elementu saglasnosti, te kae:
Poto su ljudi... po prirodi svi slobodni, jednaki i nezavisni, niko ne moe da
bude lien svoje imovine i potinjen politikoj vlasti drugoga bez vlastite saglasnosti
(ibid., p. 56).
Na drugom mestu u tekstu, Lock na sledei nain predstavlja svoj stav o tome da
se drava konstituie saglasnou ljudi, odnosno njihovim ugovorom:
I ovo je uinjeno pukim saglaavanjem da se sjedine u jedno politiko drutvo, to
je sav ugovor koji postoji... izmeu pojedinaca koji su stupili u dravu ili su je stvorili. I
stoga ono to zapoinje i stvarno uspostavlja neko politiko drutvo nije nita drugo do saglasnost nekog broja slobodnih ljudi... da se ujedine i utelove u takvo drutvo. I to je ono,
i samo ono to je dalo ili moe da da poetak nekoj zakonitoj vladi u svetu (ibid., p. 58).
U daljem tekstu, Lock analizira formu ove saglasnosti kojom se obrazuje politika
zajednica i nalazi da je nju mogue izraziti izriito i preutno (ibid., pp. 6970).
691 Ibid., 57.
692 Ibid.
689
261
veina ne moe da obavee sve, politika zajednica ne dela kao jedno telo,
te se zbog toga samo drutvo raspada.693
Veina koristi svoju vlast da bi donosila zakone, kao i da bi ove zakone primenjivala preko slubenika koje je sama izabrala. Lock kae da se
ovaj oblik vlade moe nazvati savrena demokratija.694
Osnovni cilj ljudi koji formiraju politiku zajednicu jeste da za sebe
obezbede uivanje svoje imovine u miru i sigurnosti. Osnovno sredstvo za
postizanje ovog cilja jesu zakoni koji se u ovoj zajednici donose. Stoga se
prvi i temeljni zakon svake politike zajednice odnosi na ustanovljavanje zakonodavne vlasti.695
Zakonodavna vlast je vrhovna vlast u dravi.696 To znai da naredba nekog drugog, ma kakvom vlau da je podrana, ne moe da ima
pravnu snagu i obaveznost zakona. Jer, kae Lock, vrhovna vlast zakonodavca izvire iz saglasnosti drutva drutvu niko ne moe da donosi
zakone ako se sa tim nisu saglasili njegovi pripadnici.697
Ipak, suverenu vlast zakonodavca ne bi trebalo shvatiti kao potpuno
neogranienu. Prvo, objanjava Lock, ona ne moe biti apsolutno arbitrerna vlast nad ivotima i imovinom ljudi. Ulaskom u politiku zajednicu, ljudi nisu mogli da prenesu na zakonodavca vie moi nego to su
je imali u prirodnom stanju. Pokazano je da niko u prirodnom stanju ne
raspolae apsolutnom arbitrernom moi nad sobom i drugima, te da tako
ne moe da uniti svoj ivot, kao to ne moe da oduzme ivot ili svojinu
drugome. Zbog toga ni zakonodavac ne moe imati ovu apsolutnu arbitrernu vlast.698
693
Ibid., pp. 5758. Lock ipak priznaje da ova veina moe da bude i kvalifikovana veina ako su se o tome ljudi sporazumeli. On tako kae:
Stoga se za bilo koje ljude koji su se iz prirodnog stanja sjedinili u zajednicu
mora pretpostaviti da su svu vlast, nunu za ciljeve zbog kojih se sjedinjuju u drutvo,
predali veini zajednice, sem ako se nisu izriito saglasili sa nekim brojem koji je vei
od veine (ibid., p. 58).
694 Ibid., p. 74. Lock dalje objanjava da oligarhija i monarhija nastaju tako to
veina u drutvu predaje vlast donoenja zakona nekolicini ljudi ili jednome oveku
(ibid.).
695 Ibid., p. 75.
696 Lock dodaje da je ona takoe i sveta i neizmenjiva vlast (ibid.).
697 Ibid., p. 76.
698 Ibid., pp. 7677. Kao posebno ogranienje suverene vlasti, Lock navodi da se
imovina ne moe oduzimati bez saglasnosti vlasnika jer bi se time zadiralo u osnovni
262
Poto se osnovni prirodni zakon sastoji u ouvanju ljudi, nastavlja

Lock, zakon ili drugi propis ne moe biti suprotan njemu.699 Zbog toga
je i vlast zakonodavca ograniena na zajedniko dobro drutva, te ona ne
moe biti usmerena na unitenje, porobljavanje ili namerno osiromaenje
njegovih lanova.700
Drugo, vrhovna vlast duna je da deli pravdu i reava sporove izmeu
ljudi na osnovu objavljenih i vaeih zakona i to uz pomo poznatih i
ovlaenih sudija. Vlast ne sme biti arbitrerna i ne sme uzeti sebi pravo
da vlada na osnovu arbitrerno donetih odluka, jer bi tada mir, spokojstvo
i svojina ljudi bili u istoj nesigurnosti kao to je to bilo u prirodnom stanju. Ne moe se pak pretpostaviti da su ljudi izali iz prirodnog stanja,
ak i da su imali pravo na to, da bi pojedincu ili grupi predali apsolutnu arbitrernu vlast nad sopstvenom linou i imovinom, odnosno da bi
predali u ruke sudiji silu samovoljnog izvravanja neograniene volje nad
njima.701
Tree, zakonodavac nema pravo da prenese svoje ovlaenje za donoenje zakona na nekog drugog. Ljudi su delegirali vlast zakonodavcu, a
ova vlast se odnosi samo na donoenje zakona, a ne i na ustanovljavanje
drugog zakonodavca. Lock u tom smislu zakljuuje:
I kad je narod rekao: mi emo se pokoravati pravilima i vladati se po
zakonima koje su doneli takvi ljudi i u takvim oblicima, onda niko ne
moe da kae da e drugi ljudi donositi zakone za narod; niti narod
zakon svojine. Dakle, suverena vlast nema pravo da arbitrerno, bez saglasnosti ljudi,
ubire poreze i na drugi nain im oduzima imovinu (ibid., pp. 7981).
699 Ibid., p. 78.
700 Ibid., p. 77. Jo na samom poetku Druge rasprave o vladi, Lock je napisao da
politika vlast jeste pravo donoenja zakona radi zajednikog dobra (ibid., p. 11). Kad
je govorio o ciljevima formiranja politike zajednice, Lock je takoe insistirao na ideji o
zajednikom dobru. Tako, on kae:
No, mada ljudi kad stupe u drutvo predaju jednakost, slobodu i izvrnu vlast
koju su imali u prirodnom stanju u ruke drutva da njima raspolae zakonodavno telo
u onoj meri koliko dobro drutva to zahteva, ipak, poto je to svako uinio sa namerom
da bolje ouva sebe, svoju slobodu i svojinu jer se ni za jedno racionalno stvorenje
ne moe pretpostaviti da menja svoj poloaj zato da mu bude gore onda se za vlast
drutva ili zakonodavno telo, koje su ustanovili, nikad ne moe pretpostaviti da dosee
dalje od opteg dobra... (ibid., p. 74).
701 Ibid., pp. 7879.
263
moe da bude vezan nekim drugim zakonima osim takvim koje su propisali oni koje je on izabrao i ovlastio da za njega donose zakone.702
Tako, zakonodavac je vrhovna vlast. On donosi zakone i to po pravu donoenja zakona za sve delove i za svakog pripadnika drutva, te
zato mora da bude via vlast od ostalih. Sve druge vlasti drutva potiu
od zakonodavne vlasti i njoj su potinjene.703
b) Uenje Thomasa Hobbesa

Lockove ideje komplementarne su uenju o poreklu politike zajednice i drave koje je razvio drugi veliki filozof tog vremena, Thomas
Hobbes. U svom delu Leviathan,704 Hobbes takoe pretpostavlja da su
ljudi meusobno jednaki. On kae da je priroda stvorila ljude jednakim u
pogledu telesnih i duhovnih sposobnosti.705
Iz ovog odnosa jednakosti, nastavlja Hobbes, nastaje jednakost oekivanja ljudi da e postii svoje ciljeve. Na putu ka ostvarenju svojih ciljeva,
koji se uglavnom odnose na samoodranje, a nekad i na zadovoljstvo, ljudi ulaze u meusobni sukob. Ovaj sukob, ili rat, kako ga naziva Hobbes,
702
Ibid., p. 81.
Ibid., pp. 8485. I na drugim mestima u tekstu, Lock se bavi objanjenjem sutine i poloaja suverene vlasti u drutvu. Tako, on kae da se lanovi drutva ujedinjuju
u ivom, koherentnom telu zakonodavne vlasti. Zakonodavna vlast je dua koja dravi
daje oblik, ivot i jedinstvo (ibid., p. 115). Takoe, poto je ustavno konstituisanje zakonodavne vlasti prvi i temeljni akt drutva, koji prethodi svim drugim zakonima i koji
u celini zavisi od naroda, Lock zakljuuje da nia vlast ne moe ovaj akt da promeni
(ibid., pp. 8889).
704 U daljem tekstu e se koristiti prevod ovog dela na srpski jezik (op. cit.). Elektronsko izdanje ovog i ostalih Hobbesovih dela na engleskom jeziku, nalazi se na sledeoj internet adresi: http://oll.libertyfund.org/index.php?option=com_staticxt&staticfile
=show.php%3Fperson =3776&Itemid=28.
705 Tomas Hobz, op. cit., p. 133. On objanjava ovu uroenu jednakost ljudi na
sledei nain:
...iako ponekad moe da se naie na nekog oveka koji je telesno oigledno jai
ili je ivljeg duha od drugih, ipak, kad se sve zajedno uzme u raun, razlika izmeu
oveka i oveka nije tako velika da bi jedan ovek na osnovu te razlike mogao za sebe
da zahteva ma kakvu korist na koju neki drugi ne bi mogao pretendovati isto tako kao
i onaj prvi (ibid.).
703
264
nekad je posledica takmienja u ostvarivanju odreenog cilja,706 a nekad

je i proizvod podozrivosti koju ovek gaji prema drugima,707 ili prezira i
omalovaavanja koje od drugih prima.708
Ako nema zajednike vlasti ljudi, koja ih sve dri u strahu od kanjavanja, pojedinci ive u stanju rata i to svakog oveka protiv svih drugih.
U ovom stanju rata, ljudi ive bez ikakve sigurnosti, ali i bez mogunosti
da se posvete radu.709 U njemu takoe nema prava.710 U stanju rata, nema
ni svojine, ne razlikuje se moje i tvoje, jer svakom oveku pripada ono
to moe da zgrabi i to dotle dok je sposoban da to za sebe zadri.711
Iz ovog antropoloki objanjenog ravog prirodnog stanja, ovek
uspeva da pronae izlaz i to zahvaljujui svojim strastima i svom razumu.
Hobbes kae da su strasti koje navode oveka da tei miru sa drugima
strah od smrti, kao i elja za stvarima koje ivot ine udobnim i nada
da ove stvari moe da pribavi svojim radom. Sa druge strane, razum ljudima sugerie pogodne mirovne klauzule sa kojima mogu svi da se saglase
i na taj nain izau iz stanja rata.712
Predmet ovih mirovnih klauzula je sloboda oveka. Hobbes objanjava da prirodno pravo oveka (ius naturale), jeste zapravo njegova sloboda
706
...ako dva oveka ele istu stvar, koju opet ne mogu uivati obojica, onda oni
postaju neprijatelji (ibid., p. 134).
707 A da se obezbedi od tog zaziranja od drugih, ovek nema nikakav drugi tako
razuman nain kao da on prvi udari. To e rei, silom ili lukavstvom savlaivati linosti
svih ljudi koje moe, sve dotle dok vie ne bude video nikakvu mo koja bi bila dovoljno
velika da ga ugrozi (ibid., p. 135).
708 Jer svaki ovek eli da mu oni drugi pridaju onu vrednost koju je sam sebi pripisao, i na svaki znak prezira ili potcenjivanja, naravno, nastoji dokle god sme... da od onih
to ga omalovaavaju iznudi priznavanje vee vrednosti na taj nain to e im naneti izvesnu
tetu, a od ostalih tako to ona nanesena teta treba da im poslui kao primer (ibid., p. 135).
709 Hobbes kae da su nezgode koje sa sobom nosi ovo stanje sledee: nema
mesta za radinosti, obraivanje zemlje, moreplovstvo, nema sredstava za pokretanje i
premetanje tekih predmeta, znanja o izgledu zemlje, raunanja vremena, umetnosti,
knjievnosti, nema drutva. A onda dodaje:
I, to je najgore od svega, postoji neprekidan strah i opasnost od nasilne smrti. A ivot ovekov je usamljeniki, siromaan, opasan, skotski i kratak (ibid., pp.
136137).
710 Pojmovima prava i neprava, pravde i nepravde, tu nema mesta. Gde nema zajednike vlasti, tu nema prava. Gde nema prava, tu nema nepravde. Sila i prevara su u ratu
dve osnovne vrline (ibid., p. 138).
711 Ibid.
712 Ibid., p. 139.
265
da se sopstvenim moima slui onako kako sam eli za odranje sopstvene prirode, to e rei sopstvenog ivota, pa stoga i sloboda da ini sve
ono to po svom rasuivanju i razumu smatra najpogodnijim sredstvom
za tu svrhu.713
Prirodno pravo se dakle vezuje za pojedinca. Nasuprot tome, objanjava Hobbes, prirodni zakon (lex naturalis), jeste opte pravilo do koga
se dolo razumom. Opte pravilo razuma ini se da savreno odgovara
prirodnom stanju u kome se ljudi nalaze, i ono po Hobbesu nalae:
Svaki ovek treba da tei za mirom sve dotle dok se nada da e ga postii, a kad ne moe da ga dobije, da moe traiti i upotrebiti sva sredstva
i sve koristi rata.714
Tako, prirodno pravo oveka, njegova sloboda, podrazumeva tenju
ljudi za mirom, to bi, kako Hobbes kae, trebalo oznaiti kao prvi prirodni zakon,715 ali mu i doputa da poe putem rata sa drugima ako mir
nije mogue odrati ili postii.
Osnovni uslov za postizanje mira jeste ograniavanje slobode svakog
oveka ponaosob. ovek naime razume da ne moe da ivi u miru sa
drugima u prirodnom stanju u kome uiva neogranienu slobodu.716 Iz
tog razumevanja izvodi se drugi prirodni zakon koji Hobbes formulie
sledeim reima:
Da je ovek spreman, ako su i drugi isto tako spremni, ukoliko to smatra potrebnim za mir i za svoju odbranu, da napusti ovo pravo na sve
stvari i da se zadovolji sa onoliko slobode prema drugim ljudima koliko
je i on voljan da drugim ljudima protiv sebe prizna.717
713
U skladu sa ovim autonomistikim odreenjem slobode oveka, Hobbes da-
lje kae:
Pod slobodom se razume, saglasno pravom znaenju te rei, odsustvo spoljanjih
prepreka, koje prepreke esto mogu da oduzmu jedan deo ovekove moi da ini to bi
hteo, ali ga ne mogu spreiti da mo koja mu ostaje upotrebi onako kako mu njegovo
rasuivanje i razum budu nalagali (ibid., p. 139).
714 Ibid., p. 140.
715 Ibid.
716 Hobbes kae da neograniena sloboda oveka da ini sve to mu se svia,
nuno pretpostavlja stanje rata izmeu ljudi (ibid., pp. 140141).
717 Ibid. Ovaj prirodni zakon Hobbes uporeuje sa biblijskim pravilom da bi ovek trebalo da ini drugima ono to trai da oni ine njemu, ali i posebno naglaava
elemenat uzajamnosti u ograniavanju slobode:
266
ovek naputa svoje pravo odricanjem od njega ili njegovim prenoenjem na drugoga i to na osnovu sopstvene volje. U oba sluaja, ovek
sebe na ovaj nain obavezuje prema onome prema kome je svoje pravo
napustio.718 Uzajamno prenoenje prava se naziva ugovor, pakt ili sporazum.719 Uzajamno obavezivanje, odnosno sporazumevanje jeste akt volje,
ili kako Hobbes kae, akt odluivanja i to konaan akt odluivanja.720
Sporazum o uzajamnom ogranienju slobode koji su ljudi postigli u
prirodnom stanju, moe da ostane bez vrednosti, odnosno moe da se
ne primeni ako se meu ljudima razvije razumna podozrivost u pogledu namere izvravanja meusobnih obaveza. Meutim, ako meu njima
postoji zajednika vlast, koja raspolae stvarnom i dovoljnom silom da
ih prinudi na ispunjavanje njihovih obaveza, onda ovaj sporazum moe
da se primeni, odnosno nije bez vrednosti.721
Najzad, zakljuuje Hobbes svoje razmatranje drugog prirodnog zakona, sporazum o uzajamnom ogranienju slobode ne podrazumeva i obavezu oveka da se uzdri od toga da sebe silom brani od drugih, odnosno
da se spasava od smrti i od rana i od lienja slobode. Poto je izbegavanje ovih napada putem zakljuenja sporazuma sa drugima, jedini razlog
za naputanje prirodnog prava, obeanje oveka da se nee suprotstaviti
sili pravno ne obavezuje.722
...ako drugi ljudi nisu voljni da svoje pravo napuste onako isto kao i on, onda
nema nikakvog razloga ni za koga da se svoga prava lii, jer bi to znailo postati plenom, na ta nijedan ovek nije obavezan, pre nego to bi mogao da oekuje mir (ibid.,
p. 141).
718 Ibid.
719 Ibid., p. 143.
720 Ibid., p. 148.
721 Ibid., p. 147. Hobbes objanjava ovaj svoj stav sledeim reima:
Jer onaj to je prvi ispunio nema nikakve sigurnosti da e zatim i drugi ispuniti
svoju inidbu, poto je vezanost reima isuvie slaba da zauzda ljudsku ambiciju, tvrdiluk, jarost i druge strasti, ako nema straha od neke sile koja moe da izvri prinudu,
to nije mogue zamisliti u isto prirodnom stanju, u kome su svi ljudi jednaki i u
kome je svaki ovek sudija za opravdanost sopstvenih strahovanja (ibid.).
722 Ibid., p. 150. Na drugom mestu u tekstu, Hobbes navodi da se ovek ne moe
odrei prava da se odupre sili zbog toga to je pobuda i cilj zbog kojih on pristaje na
ogranienje svoje slobode, upravo osiguranje bezbednosti njegove linosti. Cilj koji se
sporazumom eli postii je da ovek bude siguran za svoj ivot i da obezbedi sredstva za
odranje ivota tako da mu on ne postane muan (ibid., p. 143).
Interesantno je primetiti da se u ovom svom stavu Hobbes znaajno razlikuje od
Locka. Naime, on ne kae da se ovek ne moe odrei prava na ivot, kao to to tvrdi
267
Trei prirodni zakon je pravda. Izvor i prauzrok pravde lei u uzajamnom sporazumu ljudi i njegovom ispunjavanju. Ako nema sporazuma,
svako ima pravo na sve, te tako nijedan akt oveka ne moe biti nepravedan. Ako je pak sporazum izmeu ljudi zakljuen, onda je nepravedno
prekriti ga. A sve ono to nije nepravedno, kae Hobbes, pravedno je.723
Hobbes navodi i ostale prirodne zakone koji diktiraju mir, odnosno
na osnovu kojih je oveku mogue da ostvari zajednicu ivota sa drugim
ljudima. To su blagodarnost,724 uzajamno prilagoavanje i poputanje,725
spremnost za pratanje,726 staranje o tome da nanoenje zla drugome
bude motivisano buduim dobrom,727 zabrana prezira i vreanja,728 zaLock, pozivajui se na volju Tvorca svih ljudi, koji uvek ostaje gospodar njihovog ivota.
ak suprotno, Hobbes insistira na tome da se ovek moe obavezati prema drugome na
sledei nain: ako ne uinim to, ubij me. Meutim, po njegovom stavu, ne obavezuje
sledei sporazum: ako ne uinim to, neu ti se suprotstaviti kad doe da me ubije.
Slino tome, Hobbes tvrdi da ovek nije obavezan da optui sam sebe, jer na osnovu
ovog samooptuivanja njemu sleduje kazna, koja po sebi pretpostavlja silu, a ovek nije
obavezan da se toj sili ne odupre (ibid., p. 150).
723 U tom smislu, on kae da definicija nepravde ne moe biti nita drugo do
neizvrenje sporazuma (ibid., p. 153). U daljem tekstu, Hobbes temeljito razmatra razliite aspekte problema pravde, ukljuujui i pitanje o tome da li je pravda protivna
razumu, odnosno da li je protivno razumu da se ugovorena inidba ispuni (ibid., pp.
153160).
724 Ibid., p. 160. Blagodarnost zavisi od prethodno izraene milosti, odnosno od
prethodnog dobrovoljnog darivanja. ovek koji prima poklon mora da se trudi oko
toga da se poklonodavac ne pokaje zbog uinjenog poklona. Ako poklonodavac pak
razvije sumnju u pogledu toga da li e dobiti zahvalnost za uinjeni poklon, onda ga on
nee ni uiniti, te tako meu ljudima nee biti uzajamnog pomaganja, niti izmirenja,
to je protivno prvom prirodnom zakonu (ibid., pp. 160161).
725 Ibid., p. 161. Svaki ovek mora da nastoji da se prilagodi ostalima sa kojima ivi, i to na osnovu razumevanja razliitosti ljudske prirode. Oni koji nisu spremni
za uzajamno poputanje su tvrdoglavi, drutveno nepodobni, samovoljni i neposluni i
mogu biti krivi za izbijanje rata.
726 Ibid., p. 162. Oprotaj je koncesija koja se ini miru, te bi zato ovek trebalo
da prata onima koji ele da im bude oproteno i koji su izrazili kajanje za ono to su
uinili.
727 Ibid. Kad oveku ine zlo, ljudi ne bi trebalo da gledaju na veliinu prolog
zla koje je on poinio, ve na veliinu dobra koje treba da doe. Tako, kazna se moe
primeniti samo radi popravljanja uinjenog zlog dela ili da bi to drugima posluilo
upravljanja radi. Nanoenje zla drugome bez opravdanog razloga, vodi otpoinjanju
rata, to je protivno prvom prirodnom zakonu.
728 Ibid. Izraavanje mrnje i prezira, kao i vreanje, izaziva borbu jer veina ljudi
radije rizikuje svoj ivot nego da ostanu neosveeni.
268
brana oholosti729 i nadmenosti,730 pravinost,731 ravnopravno korienje

zajednike stvari,732 primogenitura,733 potovanje posrednika,734 i podvrgavanje sudu treeg,735 koji je nepristrasan,736 i koji odluuje na osnovu
dokaza.737 Ovi zakoni po Hobbesu predstavljaju sredstvo za odravanje
ljudi u mnotvu, odnosno u graanskom drutvu.738
Hobbes kae da su prirodni zakoni veiti. Nepravda, nezahvalnost,
oholost, pristrasnost i drugi oblici krenja prirodnih zakona, nikad ne
mogu postati zakoniti zbog toga to rat kome oni vode, ne odrava ivot. Takoe, razumevanje prirodnih zakona predstavlja istinsku i jedinu
moralnu filozofiju, jer se na taj nain dolazi do upoznavanja razlike izmeu dobra i zla.739
729 Ibid., p. 163. Ako je priroda uinila ljude jednakim, onda ta jednakost mora
meusobno da se prizna. Dakle, svaki ovek mora da prizna da je drugi ovek njemu
ravan od prirode.
730 Ibid. Na prethodnom zakonu zasniva se i ovaj, a naime da ovek ne moe da
zahteva za sebe neko pravo koje nije spreman da prizna svima drugima.
731 Ibid., p. 164. Ravnomerno davanje oveku onog to mu po razumu pripada,
naziva se pravinost. Tako, sudija mora da izvri ravnomernu podelu izmeu onih
kojima sudi, jer bi u suprotnom sprorovi izmeu ljudi bili reavani samo ratom.
732 Ibid. Iz pravinosti proizlazi da se moraju zajedniki koristiti one stvari koje
ne mogu biti podeljene, i to bez ogranienja, ili ako to nije mogue, onda srazmerno
broju onih koji na to imaju pravo. Ako pak ni to nije mogue, onda se zajednika stvar
mora koristiti naizmenino, a redosled korisnika se odreuje kockom, to Hobbes dalje
svrstava u poseban prirodni zakon (ibid., pp. 164165).
733 Ibid., p. 165. Primogenitura je prirodna kocka, te stvari koje ne mogu da se
podele, dodeljuju se onome ko ih roenjem prvi zauzme.
734 Ibid. Posredovanje u sporu izmeu ljudi je sredstvo postizanja mira, te posrednicima mora biti omogueno da se slobodno kreu.
735 Ibid. Daleko su od mira oni koji se ne sloe o tome da se u svom sporu potine sudu treeg lica, jer niko ne moe biti nepristrasan arbitar u sopstvenoj stvari.
736 Ibid., p. 166. Ne moe se primiti kao arbitar u sporu onaj za koga oigledno proistie vea korist ili poast ili zadovoljstvo u sluaju pobede jedne od stranaka.
737 Ibid. U sporu o injenicama, sudija ne moe da veruje vie jednom nego drugom, te zato poziva svedoke i izvodi druge dokaze.
738 On kae da bi osnova ovih zakona mogla da se same u lako razumljivu
reenicu koja glasi: ne ini drugome to ne eli da tebi bude uinjeno (ibid., pp.
166167).
739 Ibid., pp. 167168. Hobbes u tom smislu objanjava:
...dokle god se jedan ovek nalazi u isto prirodnom stanju, koje je ratno stanje,
dokle god je lini apetit mera dobra i zla, svi se ljudi sledstveno slau u tome da je mir
dobar, te da su i put ili nain kojim se do mira dolazi, a to su... pravda, blagodarnost,
269
Da bi se ovi prirodni zakoni primenjivali, ponavlja svoj stav Hobbes,

neophodno je da postoji vlast, odnosno sila koja e iznuditi njihovo
potovanje.740 Jedini nain uspostavljanja zajednike vlasti ljudi jeste da
se oni sporazumeju da sve svoje moi i svu svoju snagu povere jednom
oveku ili jednom skupu ljudi koji e moi sve njihove volje putem veine glasova da svede na jednu volju.741 Na taj nain se formira drava.742
Nosilac zajednike linosti naziva se suveren, te se tako kae da njemu pripada suverena vlast.743 Ova vlast je ustanovljena, nastavlja Hobbes,
kad se ljudi sporazumeju da veinom glasova predaju nekom oveku ili
skupu ljudi pravo da predstavlja linost svih njih. Da bi svi iveli u miru
i bili zatieni od drugih, precizira on, ovaj sporazum o konstituisanju
suverene vlasti obavezuje sve, one koji su glasali za i one koji su glasali
protiv toga.744
Ovaj princip veine Hobbes razmatra na slojevitiji nain od Locka.
Naime, Lock kae da se ljudi saglaavaju da formiraju jedinstveno poliskromnost, pravinost, milosre i ostali prirodni zakoni, dobri, to jest da predstavljaju
moralne vrline, a da ono to je tome protivno predstavlja porok, zlo. Pa kako je poznavanje dobra i zla moralna filozofija, to je istinska doktrina o prirodnim zakonima
istinska moralna filozofija.
740 Prirodni zakoni po sebi, kae Hobbes, protivni su prirodnim strastima oveka
koje ga nagone na pristrasnost, oholost, osvetu i sl. Iako je krajnji uzrok, cilj i namera
ljudi koji uzajamno ograniavaju svoju slobodu, upravo sopstveno odranje, odnosno
spasavanje iz nesrenog ratnog stanja, strasti nagone oveka na nepotovanje sporazuma ako nema vidljive vlasti da ih strahom od kazne prinudi na izvravanje sporazuma
(ibid., pp. 175176).
741 Hobbes dalje objanjava da ovaj sporazum raa vie nego obian pristanak ili
saglasnost. Naime, sporazum stvara stvarno jedinstvo svih pojedinaca u jednoj istoj
linosti, koje se naziva drava. Na osnovu sporazuma, svaki pojedinac postaje autor,
odnosno priznaje sebe autorom svega to uradi ili naloi da se uradi onaj koji je
nosilac zajednike linosti. Takoe, svaki pojedinac se sporazumom obavezuje da svoju
volju potini njegovoj volji.
Hobbes ak predlae i rei sporazuma kojim ljudi ustanovljavaju zajedniku vlast:
Ovlaujem ovog oveka ili ovaj skup ljudi da mnome vlada i na njega prenosim
svoje pravo da to sam inim, pod uslovom da i ti svoje pravo na njega prenese i da na
isti nain odobri sve njegove radnje. (ibid., p. 179180).
742 To je, kae Hobbes, postanak onog velikog Levijatana ili, bolje, da se izrazimo
sa vie potovanja, onog smrtnog boga kome dugujemo, pod besmrtnim Bogom, svoj
mir i svoju odbranu (ibid., p. 180).
743 Ibid.
744 Ibid., p. 181. Hobbes kae da se iz zakljuenog sporazuma izvode dalje sva
prava i ovlaenja za suverena.
270
tiko telo sa vlau da postupa i odluuje kako eli veina. Hobbes pak,
u ovo odreenje unosi i trei elemenat, a to je odluka veine o konstituisanju suverene vlasti. Dakle, po njemu, svi ljudi su postigli sporazum o
tome da e suverena vlast biti konstituisana voljom veine.745
Suveren je zakonodavac. On ima svu vlast propisivanja pravnih pravila. Ova pravila predstavljaju sadrinu graanskih zakona.746 Sadrina
graanskih zakona, objanjava Hobbes, istovetna je sadrini prirodnih za745
Meutim, ini se da u ovom elementu Hobbes gubi neposrednu vezu sa drutvenim ugovorom. Naime, ako se kae da su se ljudi sporazumeli da e voljom veine
konstituisati svoju zajedniku vlast, onda se pak ta prvobitna saglasnost mora izvesti iz
volje svih. Hobbes kae da je tu saglasnost ovek dovoljno izrazio kad je dobrovoljno
uao u zajednicu sa onima koji su se sakupili i time preutno ugovorio da ostane pri
onome to veina odredi (ibid., p. 184). On zatim objanjava poloaj pripadnika manjine sledeim reima:
I bilo da je uestvovao u zboru ili da nije uestvovao i bilo da je njegov pristanak
traen ili da nije traen, on mora da se potini odlukama zbora ili e pak biti ostavljen
u ratnom stanju u kome se ranije nalazio. (ibid.).
Tako, prvo, ostaje konceptualno nejasno koja je to zajednica ljudi koja prethodi
ustanovljenju drave. Ako se drava shvati kao politika zajednica formirana zakljuenim sporazumom, odnosno voljom ljudi, postavlja se pitanje koja je to zajednica koja
je stvorena pre nje, a nakon izlaska iz prirodnog stanja. Hobbes ne odgovara na ovo
pitanje.
Drugo, pravno-tehniki ostaje nejasno zato ljudi stvaraju tu prethodnu zajednicu
preutnom, a ne izriitom izjavom volje. Ako se suverena vlast ustanovljava izriitom
izjavom volja veine, zato se pristaje na ideju o tome da je preutna izjava volja dovoljna za stvaranje zajednice koja prethodi konstituisanju drave.
Tree, pretnja vraanjem u prirodno stanje ostaje takoe nerazjanjena, i to sa stanovita samog principa veine. Od manjine se naime trai da pristane uz veinsku odluku zbora, ili e biti ostavljena u ratnom stanju. Ako se desi da oni budu ostavljeni
van zajednice, ostaje nejasno da li se u tom sluaju drava konstituie voljom veine
ili zapravo zajednikom voljom svih koji su ostali u zajednici. Odgovor na ovo pitanje
pretpostavio bi dalje itav niz drugih pitanja, od ijeg reavanja bi onda zavisila i teorijska sudbina veinskog principa. Stoga se ini da je u okviru modela drutvenog ugovora
u kome dominira princip veine, teorijski sigurnije ostati na jednostavnijem Lockovom
uenju.
746 Ibid., p. 186. Uz ovo svojstvo suverena, Hobbes nabraja i obrazlae i druga,
koja e u kasnijim vremenima biti jo preciznije artikulisana u okviru istih teorija drave, posebno analitike teorije Johna Austina. Meu njima su i ideje o veitoj vezanosti
podanika za suverena, o pravnoj neobavezanosti i nekanjivosti suverena, o neogranienoj vlasti suverena u vezi sa donoenjem pravnih pravila, reavanjem sporova, voenjem
rata i zakljuenjem mira, izborom dravnih funkcionera, nagraivanjem i kanjavanjem
i sl. (ibid., pp. 181191).
271
kona.747 Naime, prirodni zakoni postaju pozitivni graanski zakoni time

to ih drava propisuje i namee ljudima.748 Da bi prirodni zakoni mogli
da se primenjuju u drutvenoj, graanskoj zajednici, potrebno je da ih
drava svojom vlau nametne svima, a ona to ini njihovim propisivanjem, odnosno smetanjem u okvir graanskih zakona.749
Predmet graanskih zakona je sloboda oveka. Hobbes kae da je cilj
donoenja zakona ograniavanje slobode oveka, bez kojeg mir ne bi bio
mogu.750 Slobodan ovek je onaj koji u stvarima koje je po svojoj snazi i pameti u stanju da ini nije spreavan da ini to mu je volja.751
Iz ove neograniene slobode oveka izvodi se ideja o dobrovoljnom
i uzajamnom ograniavanju slobode svih. Poto je prirodno slobodan,
ovek moe sam sebi da nametne ogranienje svoje slobode.752 Zakon
je pravedan jer ograniava slobodu svih ljudi na osnovu njihovog uzaja747
Ibid., p. 262.
Na drugom mestu u tekstu, Hobbes objanjava da su prirodni zakoni oni koji
su bili zakoni oduvek i oni se jo nazivaju i moralni zakoni (ibid., p. 278).
749 Ibid., pp. 262263.
750 On kae:
I zakon nije ni doao na svet ni zbog ega drugog do da ogranii prirodnu slobodu pojedinaca, kako ne bi mogli nanositi tetu jedan drugome... (ibid., p. 263).
Hobbes na drugom mestu u tekstu insistira na tome da ljudi sebi ograniavaju
slobodu da bi time izbegli vee zlo koje im u prirodnom stanju preti. On odgovara
onima koji prigovaraju da ovek od ulaska u zajednicu vie nije slobodan kao to je bio,
te kae:
Oni ne vode rauna o tome da ovekovo stanje nikad ne moe da bude bez ove
ili one nezgode, a da je i najvea od njih, koja u bilo kom obliku vladavine moe ljude
uopte da zadesi, jedva osetna u poreenju sa nevoljama i uasnim nesreama koje
prate graanski rat ili ono razjedinjeno stanje u kome ljudi ive bez gospodara, bez
potinjavanja zakonima i bez vlasti to vri prinudu te da im vezuje ruke da ih zadri
od pljake i osvete. (ibid., p. 190).
751 Ibid., p. 213. Na istom mestu, on kae da se sloboda oveka sastoji u tome da
ne nailazi ni na kakve smetnje da ini ta hoe, eli ili je sklon da ini.
752 Hobbes eksplicitno kae:
Jer u aktu naeg potinjavanja sastoji se kako naa obaveza tako i naa sloboda,
koja zato mora da se izvede pomou argumenata odatle uzetih, poto nema nijedne
obaveze nijednog oveka koja ne nastaje iz nekog njegovog linog akta, jer su svi ljudi
od prirode slobodni. (ibid., p. 219)
Meutim, i na ovom mestu, Hobbes upozorava da je uzajamno ogranienje slobode odreeno svojim ciljem, te da se ljudi ne mogu potpuno odrei svoje slobode, ne
zadravajui za sebe pravo da se brane od napada (ibid.).
748
272
mnog sporazuma, a za ono to je svaki ovek hteo da tako bude niko ne

moe da kae da je nepravedno.753
Meu svim zakonima, kae dalje Hobbes, jedan je osnovni. Osnovni
zakon je onaj bez ijeg postojanja drava propada, a to je zakon koji
podanike obavezuje da odravaju svaku vlast koja je data suverenu i bez
koje drava ne moe da opstane.754
Najzad, sloboda oveka iz koje nastaju zakoni, ne moe se shvatiti
drugaije nego kao delo ruke Boije. Naime, kae Hobbes, ovek slobodno preduzima neku radnju zato to to eli. Meutim, svaki akt volje,
svaka ovekova elja i sklonost, potiu iz nekog uzroka, a ovaj od nekog
daljeg uzroka u neprekinutom lancu ija je prva karika u ruci Boijoj
kao prvom od svih uzroka.755 Tako je sloboda oveka uvek praena
nunou da [se] ini ono to Bog hoe.756
Prirodno pravo Boga da vlada ljudima izvodi se neposredno iz njegove neodoljive moi. Onima ija je mo neodoljiva pripada i pravo da
vladaju. Dakle, Bogu pripada pravo da vlada ljudima, ne kao tvorcu i
kao milostivom, nego kao svemoguem.757
Iz ovog prava Boije suverenosti koje se zasniva na prirodi, proizlaze i
Boiji zakoni, odnosno diktati prirodnog razuma. Meu njima su i oni
prirodni zakoni koji se odnose na prirodne dunosti ljudi jednih prema
drugima, a na osnovu kojih ljudi ograniavaju svoju slobodu u cilju obezbeivanja mira meu sobom.758
753
Ibid., p. 335.
Ibid., p. 282.
755 Ibid., p. 214.
756 Hobbes obrazlae ovaj svoj stav na sledei nain:
A kad ne bi volja njegova obezbeivala nunost ovekove volje, pa prema tome i
sveg onog to od ljudske volje zavisi, onda bi ljudska sloboda predstavljala protivrenost
i smetnju svemoi i slobodi Boijoj (ibid.).
757 Hobbes objanjava da ljudi nisu potinjeni Boijoj volji zato to ih je Bog
stvorio, pa na osnovu toga zahteva poslunost u znak zahvalnosti za primljeno dobroinstvo nastanka. Ljudi su, istie on dalje, prinueni da uzajamno ogranie svoju slobodu i sporazumom stvore suverenu vlast zbog toga to meu njima nije bilo nikoga
ko raspolae neodoljivom moi. Da jeste, kae Hobbes, ne bi bilo razloga zato on
tom moi ne bi vladao i branio i sebe i njih, po svom sopstvenom nahoenju (ibid.,
p. 344).
758 Ibid., p. 345.
754
273
c) Ogranienja Lockovih i Hobbesovih ideja

Svojim uenjima, dvojica filozofa teorijski su utemeljili ideju o nastanku prava i drave. Da bi mogli da ive u zajednici jedni sa drugima,
kau oni, ljudi sporazumom stvaraju dravu i pravni poredak. ini se da
su tri posebna aspekta ove ideje o drutvenom ugovoru od znaaja takoe
i za pravno utemeljenje ljudskih prava.
U svakom od ovih aspekata dominira ista ideja o slobodi oveka kao
konstitutivnom elementu drutvene zajednice. Prvo, predmet drutvenog
ugovora je sloboda pojedinca. Svaki pojedinac je slobodan. Ova sloboda
jednog oveka, pretpostavlja negaciju slobode drugih ljudi. Stoga ljudi
mogu da koegzistiraju u drutvenoj zajednici samo ako su njihove slobode uzajamno ograniene.
Poto su svi ljudi jednako slobodni, potrebno je da postoji njihova
meusobna saglasnost o uzajamnom ogranienju sloboda. Ogranienje
slobode se ne namee, ve se ugovara. Ako su ljudi slobodni, onda oni
mogu slobodno da ogranie svoju slobodu. Drutveni ugovor jeste forma
ovog uzajamnog ograniavanja slobode svakog oveka.
Drugo, sporazum o uzajamnom ogranienju slobode nastaje slobodno izraenom voljom onih koji formiraju drutvenu zajednicu. Po svojoj
prirodi, ovaj sporazum je ugovor. Hobbes kae da se saglasnost ljudi postie sporazumom, a to je neto vetako.759 To vetako predstavlja
normativnu duhovnu tvorevinu njegovih autora, onih koji su ovaj sporazum stvorili.
Tree, drutvenim ugovorom stvara se jedan novi, nematerijalni,
odnosno idealni svet, svet pravnih normi. Predmet ovih pravnih normi
prvenstveno je odreen ciljem formiranja drutvene zajednice, a to je
ouvanje ograniene jednake slobode svih. Sa jedne strane, ljudi se sporazumevaju da stvore dravu koja e na osnovu svog autoriteta obezbediti potovanje jednake slobode svakog pojedinca. Dakle, osnovni zakon
drutvene zajednice jeste onaj koji se odnosi na ustanovljavanje drave.
Meutim, ulazei u drutvenu zajednicu, ljudi se ne liavaju svoje
slobode, ve je samo ograniavaju u meri u kojoj je to neophodno potrebno u cilju omoguavanja zajednikog ivota. Tako, sa druge strane,
759
Ibid., p. 179.
274
sloboda koju ljudi zadravaju na temelju svog sporazuma, jeste takoe

predmet graanskih zakona drutvene zajednice. Osnovni predmet pozitivnog prava je stoga stvaranje aparata dravne vlasti i obezbeivanje
potovanja slobode svakog lana drutvene zajednice.
Na ovaj nain Lock i Hobbes pokazuju da sloboda oveka predstavlja
konstitutivni elemenat pravnog poretka drutvene zajednice. Ovaj pravni
poredak nastaje sporazumom o uzajamnom ogranienju sloboda svih ljudi, i to na osnovu same slobode odluivanja svakog pojedinca, odnosno
njegove slobodno izraene volje da pristupi ovom sporazumu. Takoe,
ustanovljavanjem aparata dravne vlasti i donoenjem zakona kojima se
obezbeuje potovanje jednake slobode svih, ostvaruje se osnovna svrha
ovog sporazuma.
Ipak, ini se da uenje dvojice filozofa u sebi sadri i dva principijelna nedostatka. Prvi se odnosi na metafiziko uslovljavanje nastanka
drutvene zajednice. Naime, slobodi oveka, ali i prirodnim zakonima,
a zatim i samom drutvenom ugovoru i pravnom poretku uopte, Lock
i Hobbes pretpostavljaju volju ili ruku Boiju. Sve je u ivotu oveka
poteklo od ruke njegovog Tvorca.
Meutim, bez obzira na to da li se sloboda oveka i njegov nagon
da ivi sa drugim ljudima u drutvenoj zajednici, shvataju metafiziki ili
antropoloki, sam drutveni ugovor i pravo uopte, moe se razumeti i
bez ovih vanpravnih elemenata. Naime, ugovor i pravni poredak jesu normativne duhovne tvorevine koje nastaju voljom onih koji ih stvaraju. Ali
i vie od toga, njihova sadrina se iscrpljuje u normativno izraenoj volji
njihovih tvoraca. U ugovoru i pravu uopte, nema nieg drugog osim ove
njihove normativno izraene volje.
Da bi se pravni poredak shvatio, kao to je to Kelsen isticao, nije neophodno izai izvan sfere pravnog. Pravo se moe objasniti samo sobom.
Drugim reima, da bi se ono razumelo, dovoljno je uputiti na normativno izraenu volju onih koji su njeni tvorci, a nije neophodno objasniti
uzrok te volje, odakle ona potie, kako se formira i sl.
Drugi nedostatak se odnosi na ideju o veinskom principu, odnosno
o tome da veina u zajednici odluuje za ostale. Naime, u uenju dvojice filozofa nije uinjeno jasnim zato se nakon zakljuenja drutvenog
ugovora ljudi opredeljuju da preu na veinski sistem odluivanja. Lock
tvrdi da je pristajanje uz princip veine motivisano potrebom obezbeivanja delotvornosti i jedinstva zajednice. Meutim, teorijski posmatrano,
275
moglo bi se tvrditi da jednoglasje lanova drutvene zajednice ima vei

kapacitet da obezbedi ostvarenje ovih ciljeva.
Dakle, pitanje koje ostaje nerazjanjeno glasi: ako su ljudi formirali
drutvenu zajednicu sporazumom svih, zato su se opredelili za to da u
toj drutvenoj zajednici veina donosi odluke za sve. Ovo pitanje, meutim, nije samo implicitno sadrano u njihovom uenju, ve i ekplicitno
proizlazi iz stavova dvojice filozofa o optem dobru, odnosno pravinosti
zakona.
Tako, Lock ak na tri mesta u tekstu insistira na tome da se zakoni
u drutvu donose jedino radi zajednikog dobra, odnosno onako kako
to javno dobro zahteva, odnosno na zajedniko dobro drutva.760 Sa
druge strane, Hobbes istie da razumevanje prirodnih zakona predstavlja
istinsku i jedinu moralnu filozofiju.761 On zatim objanjava da je graanski zakon pravedan jer ograniava slobodu svih na osnovu njihovog
uzajamnog sporazuma, a za ono to je svaki ovek hteo da tako bude
niko ne moe da kae da je nepravedno.762
Ove komunitarne ideje dolaze tako u njihovom uenju u neposrednu
protivrenost sa principom veine. Ili je zakon ono to svaki lan zajednice hoe da tako bude, pa je on onda pravedan, ili on u sebi sadri
ono to samo veina u drutvu eli. Ili se zakon donosi u cilju ostvarenja
dobra svih, odnosno zajednikog dobra, ili se pak donosi u cilju ostvarenja dobra veine koja donosi odluke. Ako se donosi u korist svih, pitanje
je zato je to tako, zato veina vodi rauna o dobru svih, kako veina
zna ta je dobro svih i sl. Ako zakon zadovoljava samo veinu, pitanje je
takoe zato je to tako, zato i dobro manjine nije ostvareno ako je ona
zajedno sa veinom formirala drutvenu zajednicu u kojoj zajedno ive.
Naalost, Lock i Hobbes nisu pruili odgovore na ova pitanja, ali su
oni koji su dalje nastavili njihovo uenje o drutvenom ugovoru, a to su
pre svega Rousseau i Kant, u tome, ini se, bili uspeniji. Da bi se pak
pokazalo koja su se praktina iskuenja ve u to vreme postavljala pred
veinski princip, dovoljno je usmeriti pogled ka temi slobode religije na
nain na koji su je Lock i Hobbes razumeli.
Pri kraju svoje studije, Hobbes objanjava ko su podanici Carstva
Boijeg, te iz njega decidno iskljuuje beivotna tela, nerazumna bia, ali
760
761
762
John Lock, op. cit., pp. 10, 52 i 77.

Thomas Hobbes, op. cit., pp. 167168.
Ibid., p. 335.
276
i ateiste, one koji ne veruju da se Bog stara o radnjama ljudi. Dakle,

kae on, podanici Boiji su oni koji veruju u Boga, a sve ostale treba
smatrati neprijateljima.763
Slinu netrpeljivost prema ateistima pokazao je i Lock. U svom uvenom tekstu objavljenom pod nazivom Pismo o trpeljivosti,764 Lock
istie naelan stav da je tolerancija pojedinaca koji se razlikuju u verskom
uverenju u saglasnosti sa Hristovim uenjem, ali i sa istinskim ljudskim
razumom.765
On dalje skicira ono to e u kasnijem periodu postati poznato kao
princip odvojenosti crkve od drave. Lock kae da je neophodno precizno razdvojiti posao graanske vlade od religije. U tom smislu, on definie graansku zajednicu ljudi (commonwealth), kao drutvo koje je
ustanovljeno u cilju zadovoljenja sopstvenih, graanskih interesa pojedinaca.766
Dunost je dravnih slubenika da se brinu o potovanju i zatiti
ovih njihovih interesa. Nasuprot tome, dravni slubenici ne bi smeli i
ne bi trebali da se bave drugim poslovima, kao to je spaavanje ljudskih dua.767
Crkva pak, jeste dobrovoljno drutvo ljudi koji u njega stupaju linom saglasnou radi javnog slavljenja Boga, na nain koji smatraju da je
bogougodan i da obezbeuje spas njihovim duama.768 Verska zajednica
je dakle, zajednica pojedinaca udruenih na osnovu sopstvenog slobodno
izraenog uverenja.769
763
Ibid., p. 343.
Ovaj Lockov tekst preveden je na srpski jezik i objavljen u knjizi O toleranciji, Rasprave o demokratskoj kulturi, priredio Igor Primorac, prevod: Vladimir Gligorov,
1989. Dalja upuivanja odnose se na ovaj tekst objavljen na srpskom jeziku. Izvorni tekst
na engleskom jeziku moe se preuzeti sa sledee internet adrese: http://oll.libertyfund.
org/index.php?option=com_staticxt&staticfile=show.php%3Ftitle=764&Itemid=28.
765 Ibid., p. 76.
766 On dalje kae da se pod ovim interesima podrazumevaju ivot, sloboda, zdravlje, nepovredivost tela, kao i svojinski interesi na novcu, zemlji, kui, nametaju i sl.
(ibid., p. 77).
767 Ibid., pp. 7778. U daljem tekstu, Lock navodi posebne razloge za ovu svoju
tvrdnju (ibid., pp. 7880).
768 Ibid., p. 80.
769 Lock insistira na ovom elementu dobrovoljnosti i kae da se niko ne raa kao
lan bilo koje crkve, te da se religija roditelja ne prenosi na njihovu decu po naslednom
pravu koje vai za prenos imovinskih prava (ibid., p. 80).
764
277
Odnos izmeu drave i crkve reflektuje njihov autonoman poloaj.

Crkve su izmeu sebe autonomne, te nemaju nikakvu vlast jedna nad
drugom. One su takoe autonomne u odnosu na dravu, kao to je i
drava autonomna u odnosu na njih.770 Na osnovu ove tvrdnje, Lock
zakljuuje da niko, crkva, drava ili pojedinac, nema pravo da oveku
oduzme njegovo graansko pravo pozivajui se na verske razloge.771
Pravo oveka da slavi Boga na nain za koji misli da je njemu ugodan, Lock izvodi iz njegove line autonomije.772 Ali, i crkva uiva isti
stepen autonomije kao i pojedinac, te vladar ne moe da zabrani crkvi
nita to je zakonito u dravi.773
Zbog toga se kae da nijedan ovek ne sme biti lien svojih zemaljskih uivanja iz religioznih razloga.774 Takoe, dravna vlast ne sme da
zabranjuje verske zajednice i kanjava njihove pripadnike, ak i ako su
one idolopoklonike, odnosno nehrianske.775
770
Ibid., p. 83. Lock kae da graanska vlast ne moe crkvi da prui nikakva
nova prava, kao ni crkva graanskoj vlasti, ak i u onim drutvima u kojima lanovi dravne vlasti pripadaju jednoj verskoj zajednici (ibid.). Dalje u tekstu, Lock definie ono
to e kasnije u pravnoj teoriji postati poznato kao zid podele izmeu drave i crkve.
On kae da je crkva neto sasvim razliito od drave, te da su granice meu njima, sa
obe strane, vrste i nepromenjive (ibid., p. 86).
771 Ibid., p. 85.
772 On kae da u svom privatnom, porodinom ivotu, u upravljanju svojim posedom, u brizi za svoje telesno zdravlje, svaki ovek moe da ini ono to mu odgovara i
da ide putem kojim se njemu najvie dopada. Poto ljudi potuju privatna opredeljenja
drugih, tako isto bi, kae Lock, oni trebalo da pokau obazrivost i umerenost prema
onima koji se ne meaju u tue poslove i koji ne ele nita drugo osim da (bez obzira na
to ta drugi ljudi misle o njima) slave Boga na nain za koji misle da je njemu ugodan,
i u koji polau najvee nade za veno spasenje (ibid., p. 87).
773 Ibid., p. 93. Lock kae da ono to je dozvoljeno pojedincima u njihovom
svakodnevnom ivotu, ne sme se zabraniti crkvi u njenom religioznom ivotu (ibid.).
774 Ibid., p. 94.
775 Ibid., p. 94 i dalje. Saeto, ove svoje stavove o autonomiji u verskim stvarima,
Lock predstavlja na sledei nain:
Svako moe do mile volje da savetuje i ubeuje drugoga, pomaui mu da ostvari svoj spas. Ali, moraju se zabraniti svaka sila i prinuda. Nita se ne sme nareivati.
Niko nije duan da se u toj stvari povinuje tuem nagovoru ili nalogu, osim u meri
u kojoj je u to ubeen. U tome svaki ovek ima vrhovnu i apsolutnu vlast sopstvenog
prosuivanja. A razlog je u tome to se to nikoga drugog ne tie i niko ne moe takvim
tuim ponaanjem da bude oteen (ibid., pp. 9697).
Pred sam kraj svog teksta, koji naalost nije sadran u prevodu na srpski jezik, Lock
eksplicitno govori o tome da pagani, Muslimani, kao ni Jevreji, ne smeju ostati bez gra-
278
Meutim, od ovog principa tolerancije drave moe se izuzetno odstupiti u dva sluaja. Prvo, kae Lock, vladar ne sme da bude trpeljiv
prema onima koji otvoreno ili prikriveno zagovaraju miljenja suprotna
ljudskom drutvu ili moralnim pravilima koja su nuna za ouvanje
graanskog drutva.776
Drugo, ekplicitno upozorava Lock, ne bi trebalo biti trpeljiv prema
ateistima, onima koji negiraju postojanje Boga. Svoj stav on obrazlae
sledeim reima:
Obeanja, savezi i zakletve koji predstavljaju spone ljudskog drutva,
ne obavezuju ateistu. Uklanjanje Boga, ak samo u mislima, razara sve;
osim toga, oni iji ateizam potkopava i unitava svaku religiju, ne mogu
da se pozivaju ni na koju religiju na osnovu koje bi zahtevali pravo na
trpeljivost.777
Ovaj stav o doputenoj netoleranciji drave prema ateistima kao manjinskoj grupi drutvene zajednice, direktno se sudara sa Lockovom afiranskih prava zbog svojih verskih uverenja. Ako pak ovaj stav vai za nehriane, utoliko
vie on vai za sve hrianske denominacije, zakljuuje Lock.
776 Ibid., p. 100.
777 Ibid., p. 102. Nije sasvim razumljivo meutim, zato Lock smatra da negiranje
postojanja Boga, ak i samo u mislima, kako kae, do te mere teti drutvenoj zajednici
da razara sve. Dalje, izvesno je da ateisti ne mogu poloiti versku zakletvu, ili se na
drugi nain verski obavezati, ali to ne znai da se ne mogu obavezati svojom au,
odnosno imenom, to je za one koji su asni i savesni, jednako obavezujue kao i obavezivanje Bogu.
Ne moe se do kraja shvatiti ni Lockov stav da ateisti potkopavaju i unitavaju
svaku religiju, te da se zbog toga ne mogu pozvati na princip tolerancije. Jer, prvo,
princip tolerancije, kako ga Lock formulie, jeste graanski princip, koji obavezuje vladara, odnosno dravnu vlast. Po ideji o zidu podele izmeu drave i crkve, njegov izvor
se moe traiti samo u pravnom poretku graanske zajednice, te bi se tako na njega
mogli pozvati i ateisti kao lanovi ove zajednice. Lock u tom smislu sasvim neuverljivo
objanjava zato bi se domaaj ovog principa morao ograniiti samo na vernike i verske
zajednice.
Drugo, Lockov stav o potkopavanju i unitenju svake religije, sam za sebe ne odgovara na dalja pitanja o tome kako ateisti to ine, da li u nameri ili bez nje, zatim da
li je njihova nevera objektivno dovoljno snana da se moe oekivati da verska uverenja
drugih propadnu pod njenom teinom i zato se suprotno tome ne bi reklo da e se nevera ateista srutiti pod snagom verskih uverenja, zato princip line autonomije ne titi
i ateistu na isti nain kao i vernika, zato se za svako versko uenje kae da je bezopasno
po druge pojedince i druga verska uenja, a uverenje ateiste se proglaava opasnim i
tetnim i sl.
279
macijom komunitarnog principa opteg dobra. Jer, netolerancija izraena

prema manjini lanova drutvene zajednice ne moe voditi ostvarenju zajednikog dobra svih, ve samo zadovoljenju partikularnog interesa onih
koji ine veinu u toj zajednici.
Na drugom mestu u svom Pismu o trpeljivosti, Lock razmatra jedno
osobeno pitanje, a naime pitanje verskog uverenja pojedinca koje se protivi
zapovesti zakonodavca. On kae da ovek koji se zbog svoje savesti ogrei o
obavezu potovanja zakona, ne moe da izbegne kanjavanje za to, i dodaje:
...lini sud bilo koje osobe o zakonu iji je predmet politika stvar, donetom radi javnog dobra, ne uklanja obaveznost tog zakona, niti zasluuje izuzee.778
U vreme kad je Lock pisao o verskoj toleranciji, u amerikim kolonijama XVII veka ve su bila razvijena etiri razliita modela odnosa drave,
crkve i pojedinca.779 Jedan od najradikalnijih stvorili su engleski kalvinisti
u divljinama tadanje Nove Engleske (New England). Njihov cilj je bio
da drutvenu zajednicu pretvore u Hrianski komonvelt, u kome bi
carovala ideja demokratije, ali u kome takoe ne bi bilo mesta za verske
disidente.780
U koloniji Virginia je Crkva Engleske (Church of England) ustanovljena kraljevskom naredbom kao zvanina crkva, a vlasti uglavnom nisu
kanjavale verske disidente, ve su ih isterivale sa svoje teritorije. U kolonijama New York i New Jersey, zbog izuzetne verske raznolikosti stanovnitva razvijen je oblik de facto verske tolerancije, iako je postojala
ustanovljena dravna crkva. Najzad, pet kolonija tog vremena bile su proglaene za raj za verske disidente.781
Upravo u ovim liberalno orijentisanim zajednicama formirala se ideja
koja e kasnije nai svoje mesto i u tzv. free-exercise klauzuli I aman778 Ibid., p. 98. Da bi ovaj njegov stav bio jasniji, Lock kae da samo ako je
predmet zakona stvar koja ne moe ulaziti u okvir vladarevih moi, njegove odredbe
ne obavezuju one ija im se savest protivi. Primer ovog zakona po njemu je onaj koji
primorava narod ili njegov deo da prigrli tuu religiju (ibid.).
779 V. o tome kod Michael W. McConnell, op. cit., pp. 1421 i dalje.
780 Po surovosti sa kojom su se vlasti tog podruja odnosile prema verskim disidentima, posebno se izdvajao Massachusetts (ibid., p. 1423). Ovaj odnos vidljiv je i iz
ve navedenih odredbi Massachusetts Body of Liberties iz 1641. godine.
781 Bile su to Maryland, Rhode Island, Pennsylvania, Delaware i Carolina (ibid.,
pp. 14241425).
280
dmana na Ustav SAD, a naime da pojedinac ima pravo da izraava svoja

verska uverenja, ali i da oblikuje svoj ivot u skladu sa njima.782 Dakle,
na temelju ove ideje, odnos drave, crkve i pojedinca znaajno se menja u
odnosu na Lockov model verske tolerancije. Tako, ne samo to se verski
disidenti u ovim sredinama vie ne kanjavaju, ve se u njima ide i korak dalje, ka obezbeivanju prava svakom pojedincu da donosi odluke o
svom ivotu saglasno sopstvenim verskim ubeenjima.
Ovaj novi pristup pak, podrazumeva mogunost sukoba izmeu svetovnih pravila zakona i Boijih zapovesti. Verovatno najpoznatije obrazloenje potrebe svetovnog priznavanja obaveza koje ovek ima prema svom
Tvorcu, izrazio je Madison u svom tekstu Memorial and Remonstrance
iz 1785. godine.783 On kae:
Religija... svakog oveka mora biti ostavljena uverenju i savesti svakog
oveka; i pravo je svakog oveka da je izraava kako mu oni nalau.
to se pokazuje za oveka kao pravo, nastavlja on, to je za Tvorca
obaveza. ovek ima obavezu da iskae ono potovanje prema Tvorcu na
koje ga upuuje njegovo uverenje. U vremenskoj dimenziji i po nivou
obaveznosti, ova obaveza prethodi obavezi koju ovek ima prema graanskom drutvu. Pre nego to se moe smatrati lanom graanskog drutva,
ovek se mora smatrati podanikom Vladaoca Univerzuma.784
Prema tome, zakljuuje Madison, u religijskim stvarima oveku nijedno pravo ne moe biti uskraeno od strane institucija graanskog
drutva, pa ni na osnovu odluke veine. Ako verska prava ostanu u rukama zakonodavca, veina u zakonodavnom telu mogla bi neovlaeno
da oduzme prava manjini. Zbog toga je, kae on, potrebno onemoguiti
veini da preskoi veliku Barijeru koja brani prava ljudi.785
782
Belei se da je free-exercise termin prvi put upotrebljen u ovom kontekstu

1648. godine u Marylandu, ibid., p. 1425.
783 Tekst se moe preuzeti na sledeoj internet adresi: http://religiousfreedom.lib.
virginia.edu/sacred/madison_m&r_1785.html.
784 Religija nije invencija politike ljudi, kae on, te joj stoga mora prethoditi.
785 Madison takoe kae da je podesno dati znak za uzbunu na prvi znak eksperimentisanja sa slobodama ljudi. Ko, naime, objanjava on, moe da kae da ona ista
vlast koja je ustanovila Hrianstvo kao dravnu religiju, iskljuujui sve ostale, ne bi
sa istom lakoom odredila jednu hriansku denominaciju kao dravnu religiju, iskljuujui ostale denominacije. Ustanovljavanje zvanine religije predstavlja otklon od velikodune politike koja nudi azil progonjenima i potlaenima svake nacije i religije,
obeavajui dolazak brojnih novih graana i svetlu budunost zemlje. Ono degradira
281
Ako su svi ljudi po prirodi jednako slobodni, svi ulaze u drutvo pod
jednakim uslovima, ne ostavljajui iza sebe i ne zadravajui za sebe ni
manje ni vie nego drugi. Dok priznajemo sebi slobodu ispovedanja uverenja za koje kaemo da je boanske prirode, ne moemo uskratiti jednaku slobodu drugima, onima iji ih umovi nisu doveli do istog shvatanja
kao nai nas. Zakljuujui svoju odbranu prava na versko uverenje, Madison kae:
Ili moramo rei da je Volja Zakonodavca jedina mera njegove vlasti, i
da snabdeven tom vlau on moe da izbrie sva naa fundamentalna
prava, ili [pak] da je on duan da ostavi ovo pravo nedodirljivim i svetim.
Nekoliko godina kasnije, iz ovog naelnog opredeljenja protiv ustanovljavanja dravne religije i u korist prava na izraavanje verskih uverenja, iznikla je garancija slobode religije kao prve ustavne slobode.786
jednak poloaj svih onih graana ije se uverenje u verskim stvarima ne podudara sa
uverenjem pripadnika zakonodavne vlasti.
786 Michael W. McConnell, op. cit., p. 1494. Interesantno je da se u svom Predlogu ustavnih amandmana od 8. juna 1789. godine (op. cit), Madison zalagao za neto
drugaiju formulaciju slobode religije od one koja je kasnije bila usvojena. On je sugerisao sledee pravilo:
Nikome nee biti uskraena graanska prava zbog verskih uverenja ili ispovedanja [vere], niti e bilo koja nacionalna religija biti ustanovljena, niti e pune i jednake
slobode savesti na bilo koji nain ili iz bilo kog razloga biti povreene.
Uopte o primeni pravila o slobodi religije v. kod Saa Gajin, Skice za studiju o
slobodi religije, princip odvojenosti crkve od drave, Strani pravni ivot, br. 2/97, pp.
6774; Skice za studiju o slobodi religije, princip slobode izraavanja verskih uverenja,
Strani pravni ivot, br. 3/97, pp. 5357; Skice za studiju o slobodi religije, odnos izmedju
principa odvojenosti crkve od drave i principa slobode izraavanja verskih uverenja, Strani pravni ivot, br. 3/98, pp. 3344.
3. Teorije ustavne demokratije

Teorije drutvenog ugovora zagovaraju ideju o tome da je sloboda
oveka konstitutivni elemenat politike zajednice. Lock i Hobbes su tako
pokazali da politika zajednica nastaje u cilju obezbeivanja slobode svakom njenom lanu. Nadovezujui se dalje na ova uenja, teorije ustavne
demokratije pokazuju da je jemstvo jednake slobode svakog lana zajednice neophodan uslov i za njeno trajanje, odnosno egzistenciju.
Posebna zasluga za razvoj savremenog teorijskog razumevanja ustavne
demokratije pripisuje se filozofskim stavovima Rousseaua i Kanta.
a) Uenja Rousseaua i Kanta

Strast traganja za jednakou, koja je Francusku obuzela sredinom
XVIII veka,787 institucionalno se uobliila u praksi drutava istomiljenika. Franois Furet potvruje da su se drutva istomiljenika pojavila oko 1750. godine, u vreme kad je tradicionalno francusko drutvo, rascepkano na interesne grupe i zasnovano na nejednakosti njegovih
lanova, poelo da se raspada pod uticajem egalitaristikog drutvenog
raspoloenja.788
Cilj udruenja istomiljenika, kae Furet, jeste da obezbedi forum za
razmiljanje, za razmenu ideja i diskusiju o njima, a zatim i za formiranja zajednikog, jedinstvenog miljenja lanova udruenja. Kruooci,
knjievna drutva, zidarske loe, akademije, patriotski i kulturni klubovi i
drugi oblici udruivanja, predstavljali su instrument za izgradnju konsenzusa njihovih lanova.789
787
Mona Ozuf, op. cit., pp. 766767.

Fransoa Fire, O Francuskoj revoluciji, prevod: Vera Ilijin, 1990, p. 188.
789 Ibid., pp. 182183. Na drugom mestu u knjizi, Furet kae da su udruenja
istomiljenika bile prave labaratorije u kojima se stvaraju nove drutvene vrednosti
(ibid., p. 188).
788
Teorije ustavne demokratije
283
Ispoljavanje opte volje putem sueljavanja stavova i formiranja zajednikog miljenja u okviru udruenja istomiljenika, shvata se kao oblik
iste demokratske prakse.790 Kad opisuje ovo zbrajanje slobodnih volja, Furet koristi rei onih koji su u vreme kad su udruenja istomiljenika delovala, navodili da se radi o istom inu dogovaranja koji u tiini
strasti rasuuje o onome to ovek moe da zahteva od svog blinjeg i o
onome to njegov blinji ima pravo da zahteva od njega.791
U ovom rano-demokratskom okruenju nastaje Rousseauovo uenje
o drutvenom ugovoru. U tekstu objavljenom pod naslovom Rasprava o
politikoj ekonomiji, on kae:
790
Furet kae da se ne radi o bilo kakvoj demokratskoj praksi, ve o istoj demokratiji, gotovo o demokratiji dovedenoj do krajnjih granica (ibid., p. 185).
791 Ibid., p. 183. Istoriografija opisuje ovo vreme delovanja udruenja istomiljenika kao period inkubacije Francuske revolucije (ibid., p. 189). Francuski model
demokratije, istie Furet, nije pratio razvoj engleskog parlamentarizma, odnosno ideju
o predstavnikoj demokratiji, ve je neposredno nastao iz prakse direktne demokratije
filozofskih i knjievnih drutava iz sredine XVIII veka. (ibid., p. 182 i 185).
On kae da je ovo zbrajanje slobodnih volja kasnije porodilo ideju o tiraniji
drutvenog, koja je postala religija Francuske revolucije (ibid., pp. 183184). Furet
objanjava da su udruenja istomiljenika stvorila model iste, direktne demokratije u
kojoj opta, odnosno kolektivna volja predstavlja zakon, a da su kasnije jakobinci u toku
Revolucije proirili ovu republiku intelektualaca na itavu naciju, te dodaje:
...poto je tehniki nemogue da narod vlada samim sobom, to je jedini nain
da se uspostavi ta uzajamna komunikacija izmeu drutva i vlasti koju revolucija ima
ambiciju da obezbedi, u zamenu za to javljaju se stalna debatna drutva, koja su svetovi u malom i imaju obavezu da budu tumai volje drutva. Udruenja istomiljenika
su, naravno, prethodnica i uzor tih drutava (ibid., p. 185).
Ovo insistiranje na optoj volji zajednice u vreme Revolucije, kulminiralo je u periodu terora, izmeu 1792. i 1794. godine, u kome se jakobinstvo izdavalo za narod
i postalo zamena za drutvo i dravu, stvarajui predstavu da se narod-kralj mitski
podudara sa vlau, to je po Furetu predstavljalo samu formalnu matricu politikog
totalitarizma tog perioda (ibid., p. 189).
Meutim, Habermas istie pre svega pozitivne aspekte revolucionarne prakse tog
doba. On kae da je revolucionarna svest porodila novi mentalitet oblikovan pomou
nove politike prakse i novog pojma legitimiteta. Prvo, ova nova svest izraavala se u
uverenju da je mogue raskinuti sa loim nasleem, odnosno da je novi poetak mogu.
Drugo, nova svest sadravala je autonominu ideju o tome da su osloboeni pojedinci u
stanju da zajedno oblikuju svoju sudbinu, izmeu ostalog i na taj nain to postaju autori pravnog poretka kome se dobrovoljno pokoravaju. Tree, svest pojedinaca nije bila
nadahnuta verskim ili drugim metafizikim opravdanjima njihove politike zajednice,
ve legitimiuim kapacitetom samog ljudskog razuma (v. tako Jurgen Habermas, op.
cit., pp. 467470).
284
Svako politiko drutvo sastoji se od drugih manjih drutava razliitih

vrsta... To su sva ona preutna ili formalna udruenja koja na tolike
naine preinauju izgled javne volje utjecajem njihove vlastite. Volja tih
posebnih drutava svagda ima dva odnosa; za lanove udruenja to je
opa volja; za veliko drutvo to je posebna volja...792
Neto ranije u tekstu, Rousseau svoju filozofiju politike zajednice
svodi upravo na ideju o optoj volji. On kae:
I politiko tijelo jest, dakle, moralno bie koje ima volju; i ta opa
volja to svagda tei ouvanju i blagostanju cjeline i svakog dijela, te
koja je izvor zakona, za sve je lanove drave... pravilo pravednoga i
nepravednoga.793
Zbog toga je, objanjava Rousseau, prva i osnovna maksima legitimne, odnosno narodne vladavine, a to je ona ija svrha se iscrpljuje
u ostvarivanju dobra naroda, da se mora u svemu slediti opta volja.794
Razmiljajui dalje o odnosu opte volje prema pojedinanim voljama
lanova zajednice, on kae da su se ljudi ujedinili u graansko drutvo
rukovoeni uzajamnim potrebama obezbeenja dobra, pre svega ivota i
slobode, svakog lana, i to putem zatite dobra svih.795
Meutim, kae Rousseau, ako opta volja nastaje iz potrebe zatite
dobra svih, kako je mogue ovu optu volju uskladiti sa slobodom svakog
lana zajednice ponaosob. Jer, sasvim je izvesno da ovek nije slobodan
ako se njegova volja moe primorati nalogom opte volje. S pomou
koje je neviene umjetnosti, pita zatim on, mogao biti pronaen nain
da se ljudi potine da bi bili slobodni.796
792 Ovaj tekst objavljen je u knjizi Jean-Jacques Rousseau, Politiki spisi, prevod:
Dragutin Lalovi, 1993, pp. 1748 (citat: p. 21).
793 Ibid., p. 20.
794 Ibid., p. 22.
795 Ibid., p. 23.
796 Ibid. Veoma nadahnuto, Rousseau u tom smislu postavlja itav niz sledeih
pitanja:
...kako siliti ljude da brane slobodu jednoga meu njima, a da ne povrede slobodu ostalih? I kako se brinuti za javne potrebe a ne oslabiti pojedinano vlasnitvo onih
koje silimo da doprinesu... S pomou koje je neviene umjetnosti mogao biti pronaen
nain da se ljudi potine da bi bili slobodni? da u slubu drave daju svoja dobra, ruke
pa i sam ivot svojih lanova, ne primoravajui i ne pitajui ih? da ukroti njihovu volju sa njihovim pristankom? da istakne njihovu suglasnost naspram njihovog odbijanja
i da ih prisili da sami sebe kazne kada ine ono to nisu htjeli? Kako se moe postii da
285
To udo, objanjava Rousseau, delo je zakona. Zakonu ljudi duguju i pravdu i slobodu. Zakon je organ volje svih, koji u pravu ponovo
uspostavlja prirodnu jednakost ljudi.797 Kad zapoveda, vlast to ini samo
na osnovu zakona, a nikada mimo njega. Ako pokua da podredi oveka
svojoj privatnoj volji mimo zakona, vlast ili drugi ovek izlazi izvan
graanskog stanja i postavlja se naspram njega.798
Ove ideje, Rousseau je dodatno obrazloio u svom uvenom delu O
drutvenom ugovoru.799 Slino kao i Hobbes, Rousseau zapoinje tekst
antropoloki objanjenim poloajem oveka u odnosu na druge ljude.
Tako, on kae:
ovjekova je snaga tako usklaena s njegovim prirodnim potrebama i
prvobitnim stanjem da, ako se to stanje imalo promijeni, a potrebe porastu, pomo blinjih postaje mu neophodnom.800
U ovom odnosu izmeu ljudi povodom njihovih potreba, sukob postaje neizbean. Nije taan stav, kae Rousseau, da um navodi oveka koji
se nalazi u stanju nezavisnosti, da doprinosi zajednikom dobru, i to imajui u vidu sopstveni interes. Jer, objanjava on, za njega u tom stanju ne
postoji jemstvo da e se i drugi ljudi ponaati na isti nain. Ako tog jemstva protiv svakog nepravednog ina drugih ve nema, niko ne prihvata
obavezu uzdravanja od istog nepravednog ina kad na njega doe red.801
se pokoravaju a da nitko ne nareuje, da slue a da uopte nemaju gospodara; utoliko
slobodniji naime to i pored prividne potinjenosti nitko ne gubi od svoje slobode do
ono to moe koditi slobodi drugoga? (ibid.).
797 Nastavljajui nadahnut govor, on kae da je zakon nebeski glas koji svakom
pojedincu prenosi naloge javnog uma i ui ga da deluje u skladu sa pravilima vlastitog
razuma (ibid.).
798 Ibid.
799 U knjizi Politiki spisi, objavljena je prva verzija njegovog Drutvenog ugovora (prevod: Gordana Crnkovi-Rauni).
800 Ibid., p. 51. U tom smislu, pokazuje se da slabost oveka da samostalno
zadovolji svoje potrebe, nije posledica njegove prirode, ve njegove lakomosti. Dok ga
potrebe pribliavaju drugim ljudima, strasti ga od njih odvajaju, i to je ovek vie neprijatelj svojih blinjih, to sve manje moe bez njih (ibid., p. 52). Rousseau dalje kae:
Blagi glas prirode za nas tako vie nije nepogreiv vodi, a nezavisnost koju nam
je priroda dala, vie nije poeljno stanje; mir i nevinost zauvijek su nam izmakli pre
nego to smo okusili njihove slasti. (ibid., p. 53).
801 Ibid., p. 54. Nije stvar u tome, nastavlja on, da ovek u prirodnom stanju ne
zna ta je pravednost, ve samo u tome da on ne moe da razume svoj interes da bude
pravedan (ibid., p. 55).
286
Tako, zakljuuje Rousseau, ovjek se raa slobodnim, a posvuda je

meutim u okovima.802 Suoen sa potrebama koje ne moe sam da zadovolji i nesposoban da umakne svojim prirodnim ogranienjima, ovek
pritie u pomo prirodi tako to ujedinjuje svoje snage sa drugima u cilju
zajednikog samoodranja. Ljudi to ine slobodno izraavajui svoju volju sledeim reima:
Svatko od nas ujedinjuje svoju volju, svoja dobra, svoju snagu i osobu
pod upravu ope volje, i svi kao tijelo svakog lana primamo kao neotuiv dio cjeline.803
Na ovaj nain, udruivanjem svih, stvara se moralno i kolektivno
telo pojedinaca, kojem zajedniko ja obezbeuje formalno jedinstvo,
postojanje i volju. Ta javna osoba nastala sjedinjenjem svih pojedinaca, jeste politika zajednica koja se naziva drava, odnosno suveren.
Oni koji su se ujedinili zajedno se nazivaju narod, a svaki od njih
pojedinano se naziva graanin, kao onaj koji je uesnik u suverenoj
vlasti, odnosno podanik, kao onaj koji je podreen dravnim zakonima.804
U ovoj politikoj zajednici jemstvo slobode i dobra svih lei u optoj
volji. Zakljuujui drutveni ugovor, ovek gubi svoju prirodnu slobodu i neogranieno pravo na sve to mu je potrebno, ali stie graansku
slobodu i vlasnitvo nad onim stvarima koje poseduje. Jer, objanjava
Rousseau, potrebno je praviti razliku izmeu prirodne slobode koja je
ograniena samo snagom pojedinca i graanske slobode koja je ograniena optom voljom.805
Ulazei u politiku zajednicu, svako se nalazi u dvostrukoj ulozi i
suverena i graanina, te tako svako sklapa sporazum sam sa sobom.806
Obaveze koje ljude vezuju u ovoj zajednici jesu obavezne za sve, kae
802
Ibid., p. 58.
Ibid., p. 59. Na drugom mestu u tekstu, on kae da prelaz iz prirodnog stanja
u drutvo stvara u oveku vrlo znaajnu promenu, zamenjujui instikt u njegovom ponaanju sa pravednou. Stoga bi ovek trebalo da slavi as u kome se izvukao iz ovog
prirodnog stanja, postavi od glupe i ograniene ivotinje, razumno bie, odnosno
ovek (ibid., p. 61).
804 Ibid.
805 Ibid., p. 61. Slino tome, posedovanje stvari je posledica sile ili akta sticanja od
prvog posednika, dok je vlasnitvo utemeljeno u samom pravu (ibid.).
806 Ibid. p. 59.
803
287
Rousseau, samo zato to su uzajamne.807 Zbog toga je i opta volja koja iz

ovog sporazuma proizlazi uvek ispravna.808
Javni i sveani in opte volje jeste zakon.809 Zakljuujui drutveni
ugovor, svaki pojedinac se podvrgao optoj volji, te stoga svaki zakon crpi
svoju snagu iz ovog sporazuma.810 Na temelju ove ideje o zakonu kao
izrazu opte volje zajednice, Rousseau dalje veoma precizno izvodi svoje
teorijske zakljuke. Gotovo ceo vek pre Austina, on zauzima stavove sasvim suprotne njegovima, te kae:
Prema toj ideji lako vidimo da ne treba vie pitati tko ima pravo stvarati zakone, jer su oni djela ope volje; ni da li je vladar iznad zakona,
jer je on lan drave; ni da li zakon moe biti nepravedan, jer niko nije
nepravedan prema sebi samom; ni kako to da smo slobodni i podvrgnuti
zakonima, jer su oni samo iskazi naih htijenja.811
Osnovni predmet pak pravnog poretka, temelj sistema zakonodavstva, kako kae Rousseau, koji upuuje na najvee zajedniko dobro
svih, jesu sloboda i jednakost.812 Ove dve najvanije svrhe zakonodavstva ostvaruju se propisivanjem osnovnih politikih zakona koji se od807
Ibid., p. 73. Meutim, trebalo bi paljivo razlikovati prava koje suveren ima
nad graanima od prava graana koje suveren mora potovati, odnosno dunosti graana od prirodnih prava koje graani ulaskom u zajednicu zadravaju za sebe. Izvesno je naime, kae on, da pojedinac ulaskom u zajednicu otuuje samo onaj deo svojih
prirodnih sposobnosti, dobara i slobode koji je nuan, vaan, za postojanje zajednice
(ibid.).
808 Ibid. Opta volja nije samo izvor pravednosti, ve i sree svakoga ponaosob,
jer, kae Rousseau, nema onog tko potajno ne prisvaja tu rije svatko i ne pomilja na
sebe samog glasajui za sve (ibid.). U daljem tekstu, on nastavlja sa eksplikacijom ove
unutranje dijalektinosti drutvenog ugovora.
Tako, ono to uoptava javnu volju jeste zajedniki interes pojedinaca, jer u toj
volji svako dobrovoljno prihvata uslove koje namee drugima. Time se postie izvrstan
sklad interesa i pravde koji zajednikim odlukama obezbeuje svojstvo pravinosti. I
dalje, drutveni sporazum je jednakopravan prema svima, jer se svi obavezuju pod istim
uslovima i uivaju iste prednosti. Najzad, prema prirodi sporazuma, svaki in suverenosti, odnosno svaki akt opte volje, jednako obavezuje ili povlauje sve graane, jer
suveren ne razlikuje nijednog od onih koji ine telo nacije (ibid., p. 74).
809 Ibid., p. 90. Na drugom mestu u tekstu, on kae da je zakon najuzvienija
od svih ljudskih institucija (ibid., p. 76).
810 Ibid., p. 90.
811 Ibid., p. 92.
812 Ibid., p. 95.
288
nose na organizaciju dravne vlasti, kao i graanskih zakona kojima se

ureuje odnos izmeu drave i pojedinaca.813
Slino kao i Rousseau, i Kant antropoloki objanjava poloaj u
kome se ovek nalazio pre formiranja politike zajednice. U tekstu objavljenom pod nazivom Nagaanja o poetku istorije oveanstva iz 1786.
godine,814 Kant prati crvenu nit izlaska ljudi iz prirodnog stanja. Svoju
pretpostavku o postojanju oveka-novajlije, on neposredno oslanja na
ideju o prirodnom stanju u kome se pojedinac rukovodi samo instinktom, tim glasom boga kojem su pokorne sve ivotinje.815
Sve dok je sluao zov prirode, neiskusnom oveku je bilo dobro. Meutim, uskoro se, kae Kant, pokrenuo ovekov um. Okruenje
u kome je ovek iveo dalo je podsticaj umu da se okua u prvom slobodnom izboru. Tako je ovek u sebi otkrio sposobnost da sam bira
ivotni put kojim e ii, umesto da kao ivotinja ostane vezan za jedan
jedini.816
Razvoj umnih sposobnosti, objanjava Kant, doveo je dalje oveka do
shvatanja da je on sam svrha prirode, te da mu u tome nije suparnik nita to ivi na zemlji.817 U ovom razumevanju sebe samog, sadrana je
i misao suprotnog stava, a naime da su i drugi ljudi takoe svrha sami
sebi, te da su oni zajedno sa njim ravnopravni suvlasnici nad darovima
813
Ibid., p. 94.
Ovaj tekst objavljen je u knjizi Immanuel Kant, op. cit., prevod: Olga afarik,
pp. 29 i dalje.
815 Ibid., p. 72.
816 Ibid., p. 73. Kant dalje opisuje dramatinost situacije u koju je sopstveni um
gurnuo oveka-novajliju, na sledei nain:
Posle trenutnog zadovoljstva koje je ova prednost mogla probuditi u njemu, morali su odmah slediti strepnja i zebnja: kako da primeni tu svoju tek otkrivenu sposobnost kad jo nijednu stvar ne poznaje po njenim skrivenim osobinama i kasnijem dejstvu. Stajao je tako rei na rubu ponora, jer mu se sada umesto pojedinanih predmeta
njegovog prohteva, na koje ga je dotle upuivao instinkt, ukazivao beskrajan niz tih
predmeta, u ijem se izboru nije mogao snai, a ipak se vie nije mogao vratiti iz tog
jednom okuanog stanja slobode u potinjenost (pod vlast instinkta) (ibid.).
817 Ibid., p. 75. On dalje ovaj svoj stav eksplicira na sledei nain:
Kada je prvi put rekao ovci: krzno koje nosi priroda ti nije dala za tebe, ve za
mene, pa joj ga skinuo i sam ga obukao... prvi put je postao svestan iskljuivog prava koje
je, zahvaljujui svojoj prirodi, imao nad svim ivotinjama jer u njima vie nije video
svoju sabrau stvorenu isto kao i on, ve sredstvo i orue preputeno njegovoj volji za
ostvarenjem bilo koje od svojih namera (ibid.).
814
289
prirode. Ova misao, kae Kant, predstavlja pripremu za ogranienje koje

e um postaviti pred volju u odnosu oveka prema drugima, to predstavlja neophodan uslov za formiranje drutva.818
Na ovaj nain, izvlaei se iz dupka instinkta i stavljajui se pod
vostvo uma, odnosno izlazei iz stanja pod starateljstvom prirode
u stanje slobode, zakljuuje Kant, ovek je doao i do odreenja odnosa
jednakosti sa drugima. U tom odnosu svi ljudi tvrde isto, da su svrha
sami sebi, odnosno jedni pred druge postavljaju isti zahtev, a naime da se
meusobno priznaju kao svrha sebi samima, a ne kao sredstvo za ostvarenje ciljeva drugih.819
U tekstu objavljenom pod naslovom O uobiajenoj izreci: to bi u
teoriji moglo biti ispravno, ali ne vredi za praksu iz 1793. godine, Kant
izlae svoje uenje o politikoj zajednici.820 On kae da se ugovor o ustanovljenju graanskog drutva, koji naziva pactum unionis civilis, a kojim se ljudi povezuju u drutvenu zajednicu, te se tako moe nazvati i
pactum sociale, razlikuje od drugih ugovora na osnovu principa svog
utemeljenja. Naime, ugovori uopte odlikuju se time to se pomou njih
ljudi povezuju u cilju ostvarenja neke zajednike svrhe. Meutim, bezuslovna i prva dunost ljudi jeste meusobno povezivanje koje je samo
sebi svrha.821
Ljudi se povezuju drutvenim ugovorom, objanjava Kant, da bi izbegli meusobno sukobljavanje. Pravo oveka, obezbeeno javnim prinudnim zakonima, u okviru kojih je svakome odreeno njegovo i na
osnovu kojih je svako osiguran od napada drugih, jeste svrha uzajamnog povezivanja ljudi, koja podrazumeva dunost koju svi lanovi zajednice moraju potovati u spoljanjim meusobnim odnosima.822
Pravo se izvodi iz pojma slobode oveka u ovom spoljanjem odnosu
prema drugima, te tako ono samo, kao ni propisani zakoni koji ovo pravo
obezbeuju, nemaju nikakve veze sa tenjom, odnosno svrhom svakog
818
Ibid.
Ibid., pp. 7576. U ostalom delu ovog teksta, Kant dalje antropoloki objanjava pojedine aspekte ulaska ljudi u drutvenu zajednicu, ukljuujui i objanjenje sukoba, odnosno razdora izmeu njih. Na slian nain on govori o ovim temama i u
tekstu Ideja opte istorije usmerene ka ostvarenju svetskog graanskog poretka iz 1784.
godine (ibid., pp. 2940).
820 Ibid., p. 91 i dalje.
821 Ibid., p. 102.
822 Ibid.
819
290
pojedinca da ostvari svoju sreu. Pravo, naime, pretpostavlja ogranienje

slobode svakog lana zajednice i to tako da se njegova sloboda slae,
kako Kant kae, sa slobodom svakog drugog. Spoljanji zakoni pak, ili
javno pravo kako ih Kant naziva, obezbeuju, odnosno ine moguim, jedno takvo opte i uzajamno slaganje sloboda.823
Poto se ogranienje slobode pojedinca slobodnom voljom drugoga
posmatra kao dunost, obaveza, odnosno prisila, graansko drutvo
bi se moglo odrediti kao odnos slobodnih ljudi koji stoje pod prinudnim zakonima. To je ono, zakljuuje Kant, to eli sam um oveka, zakonodavni um, i ono to se uopte ne odnosi na bilo koju empirijsku
svrhu, kao to je dostizanje sree.824
Graansko stanje, objanjava dalje Kant, shvaeno samo kao opisano
pravno stanje, zasnovano je na sledeim principima: slobodi svakog oveka, jednakosti oveka sa drugima i samostalnosti svakog lana zajednice
kao graanina.825 Na njima, istim umnim principima spoljanjeg ljudskog prava, utemeljuje se drava.826
Princip slobode Kant autonomino izraava sledeim reima:
Niko me ne moe prisiliti da na njegov nain budem srean (onako
kako on zamilja dobrobit drugih ljudi), jer svako sreu sme traiti na
putu koji se njemu samom ini dobar, ako pri tom samo ne nanosi tetu
823
Ibid. U svojoj Filozofiji prava, Kant eksplicira ovu ideju o spoljanjim zakonima i navodi da sve ono to je pravno u saglasnosti sa spoljanjim zakonom jeste
pravedno, te da zbog toga sve ono to nije pravno u saglasnosti sa spoljanjim zakonom
jeste nepravedno (op. cit., p. 32).
824 Immanuel Kant, Um i sloboda, op. cit., p. 102. U Filozofiji prava, Kant ovo
slaganje sloboda pojedinaca izvodi iz svog poznatog univerzalnog zakona prava, koje glasi:
Postupaj... tako da slobodno izraavanje tvoje Volje moe da postoji zajedno sa
Slobodom drugih, u skladu sa univerzalnim Zakonom (p. 46).
U daljem tekstu, Kant navodi sadrinu obaveza koje proizlaze iz meusobnog odnosa pojedinaca. Neposredno upuujui na Ulpianovo uenje, on kae da ovek ima tri
razliite obaveze. Prvo, da ivi ispravno (honeste vive, honestas juridica), u smislu da je
njegova obaveza da se stara o odravanju vrednosti sopstvene linosti u odnosu sa drugim
ljudima. Ova obaveza moe se prevesti, kae on, u sledee rei: Ne stvaraj od sebe prosto Sredstvo za upotrebu ostalima, ve budi za njih kao cilj. Druga obaveza upozorava
oveka da ne nanosi zlo drugima (neminem laede), dok mu trea zapoveda da pripie
drugome ono to je njegovo (suum cuique tribue), odnosno da ue u stanje u kome
svako ima obezbeeno ono to je njegovo protiv postupanja svih drugih (pp. 5455).
825 Immanuel Kant, Um i sloboda, op. cit., p. 102.
826 Ibid., p. 103.
291
slobodi drugih da tee nekoj slinoj svrsi, koja moe postojati skupa sa
svaijom slobodom prema moguem optem zakonu (tj. ne smetati ovom
pravu drugih).827
Princip jednakosti proizlazi iz jednakosti obaveza potovanja prava
drugih, te tako po Kantu pretpostavlja odnos lanova zajednice u kojem
oni zadravaju jednako pravo meusobne prisile. Svaki lan zajednice,
drugim reima, jednako je podvrgnut pravnoj prinudi. Ili, svi lanovi
zajednice jednaki su prema svom pravu protiv drugih, odnosno, niko ne
moe izgubiti svoje ovlaenje da druge prisili da potuju svoju obavezu u
odnosu na njegovo pravo.828
Najzad, princip samostalnosti garantuje graaninu kao lanu politike zajednice, pravo na uee u stvaranju zakona, odnosno poloaj sazakonodavca. Svako pravo, objanjava Kant, zavisi od zakona. Zakon jeste
akt javne volje iz koga proizlazi pravo svakoga i koji zbog toga ne sme
biti nepravedan. Pravednost zakona postie se na taj nain to svi uestvuju u njegovom stvaranju svi odluuju za sve, kako on kae. Tako,
svako odluuje sam za sebe zajedno sa drugima, a sebi samom niko ne
moe initi nepravdu.829
827
Ibid. Na drugom mestu u tekstu, Kant komentarie stav o tome da je javno

dobro najvii zakon drave, te kae da ovo javno dobro jeste ono zakonsko ureenje
koje obezbeuje svakom oveku njegovu slobodu na taj nain to svakome doputa
da trai svoju sreu na putu koji mu se ini najboljim, pod uslovom da time ne nanosi tetu optoj zakonskoj slobodi, odnosno pravima svojih sunarodnika (ibid.,
p. 109).
828 Ibid., pp. 103105. Kant dalje artikulie itav niz posebnih aspekata ovog
principa jednakosti, kao to je garancija graanske jednakosti bez stalekih ogranienja,
zatim uroenost jednakosti svakoga, odnosno sticanje jednakosti samim roenjem, kao
i neotuivost jednakosti u odnosu prema drugima, posebno u pogledu zabrane dunikog ropstva (ibid., pp. 104105).
Jedini izuzetak od ovog principa jednakosti vai u odnosu prema poglavaru. Poglavar je onaj preko koga se moe izvriti svaka prinuda, te tako nije i ne moe biti pod
prinudom. U suprotnom, kae Kant i time ini se plaa danak klasinoj teoriji o suverenoj vlasti, on ne bi bio poglavar drave, odnosno iznad sebe bi morao imati drugog
poglavara, te bi tako niz podreivanja iao navie u beskonanost (ibid., p. 103).
829 Ibid., p. 106. U Filozofiji prava, Kant na slian nain eksplicira da legislativna vlast, posmatrana na temelju svog racionalnog principa, moe pripadati samo ujedinjenoj Volji Naroda. Jer, kae on, poto pravo proizlazi iz zakona koje ova vlast stvara,
potrebno je da zakoni budu takvi da ne mogu nikakvo zlo da naine bilo kome. Pozivajui se na princip volenti non fit injuria, Kant kae da je nemogue oekivati nepravedan zakon ako svi za sebe odluuju o tome kakav e on biti. Zbog toga je neophodno,
292
Osnovni zakon, koji moe nastati samo iz opte (ujedinjene) volje

naroda, Kant naziva prvobitni ugovor, a onog koji uestvuje u stvaranju zakona, on naziva graaninom.830 Na taj nain, putem ugovora,
kae on, prihvata se od strane svih princip opte saglasnosti kao osnove
za izgradnju graanskog ureenja.831
Meutim, ovaj drutveni ugovor kao izraz opte volje, ne bi trebalo shvatiti kao istorijsku injenicu, ve prevashodno kao ideju uma.832
Njen praktian znaaj, objanjava Kant, sastoji se u tome to ova ideja
predstavlja rukovodee naelo po kome se ravna zakonodavac, te tako donosi zakone kao da su oni mogli proizai iz ujedinjene volje svih. Ideja
drutvenog ugovora je drugim reima, probni kamen ili test valjanosti
svakog zakona, koji se u konkretnom sluaju moe upotrebiti na sledei
nain:
Ako je [zakon], naime, nainjen tako da je nemogue da bi itav narod
mogao za njega dati svoju saglasnost..., onda on nije pravedan, ali ako
zakljuuje on, da vlast stvaranja zakona uvek pripada ujedinjenoj i saglasnoj Volji celog
Naroda (p. 166).
830 Immanuel Kant, Um i sloboda, op. cit., p. 106.
831 Ibid., p. 107. U Filozofiji prava, Kant takoe objanjava ideju o dravi kao
izrazu ujedinjene volje svih. On kae da se na osnovu uticaja koji ostvaruju u meusobnim odnosima, ljudi opredeljuju za ustav koji ih sve ujedinjuje pod jednom Voljom, i koji im omoguava da uestvuju u tome to je pravo. Ovaj meusobni odnos pojedinaca, jeste ono to ustanovljava Graansku uniju. Posmatrana kao celina
u odnosu na pojedinca koji je njen konstitutivni lan, ona se naziva politika Drava
(Civitas). Drava, konstituisana na temelju zajednikog interesa svih da ive u pravnoj
zajednici, naziva se u pogledu svog oblika Commonwealth ili Republika, u najirem
smislu te rei (Res publica) (p. 161).
Akt kojim Narod konstituie sebe u Dravu, nastavlja Kant, naziva se originalni
Ugovor. Na osnovu ovog akta svi lanovi zajednice i svaki lan ponaosob, naputaju
svoju spoljnu slobodu u cilju neposrednog zadobijanja slobode kao lanova zajednikog
Commonwealtha. Dakle, ne moe se tvrditi da je pojedinac ulazei u zajednicu rtvovao
deo svoje uroene slobode, ve samo to da je on time u potpunosti napustio svoju
divlju bespravnu Slobodu, da bi stekao celu, odnosno neokrnjenu Slobodu za sebe
u obliku regulisanog poretka zavisnosti, to znai u Graanskoj dravi regulisanoj
zakonima Prava. Ovaj odnos zavisnosti izmeu pojedinaca, zakljuuje Kant, izvodi se
tako iz njihove sopstvene Volje stvaranja zakona (pp. 169170).
832 Kant kae da drutveni ugovor kao injenica nije mogu, odnosno da o takvom ugovoru nema traga u istoriji (Um i sloboda, op. cit., p. 108). I u Filozofiji prava Kant iznosi stav da se poreklo graanske unije ne izvodi iz ljudskog iskustva, ve
iz same ideje o izlasku iz stanja prirodnog nasilja i ulasku u pravom ureenu zajednicu
(p. 163).
293
je samo mogue da se narod saglasi sa njim, onda je dunost smatrati

zakon pravednim.833
Na ovaj nain pak, Kant je svoju ideju o drutvenom ugovoru grubo
odgurnuo od prakse ustavne demokratije koja je u to vreme, kao to je
to pokazano, ve postala funkcionalna pozitivnopravna kategorija u Sjedinjenim Amerikim Dravama, ali je takoe, makar na kratko, bljesnula
i u pravnom ivotu susedne Francuske. Uostalom, Kant nije ni morao da
se dri teze o istorijski neverifikovanoj injenici nastanka drutvenog ugovora, teze koju je kasnije preuzeo Kelsen, nastavljajui sa slinim, teorijski
neproduktivnim razmiljanjem o injenici nastanka osnovne norme.
Naime, i Kant, ali i Rousseau neto ranije, razumeli su drutveni
ugovor, pravo i zakon, kao zajedniki izraz ili akt volje onih koji ine
drutvenu zajednicu. U tom periodu i drugi su podravali ove stavove.
Tako je Hegel veoma precizno odreivao pravo kao ono to je duhovno,
kao duhovnu tvorevinu, koja ima svoje ishodite u volji. On je objanjavao da je volja po svojoj prirodi slobodna, te tako ova sloboda predstavlja
i sutinu samog prava, odnosno njegovo osnovno odreenje, zbog ega
je pravni sistem nazvao carstvom ozbiljne slobode, odnosno svetom
duha koji je proizveden iz sebe samog.834
Dakle, ne moe se teorijski tvrditi da je drutveni ugovor samo pravni
ideal, test ili probni kamen, odnosno da pozitivnopravno nije mogu, jer
on, kao i bilo koja druga kategorija prava, moe uvek da nastane iz proste,
normativno orijentisane volje samih ljudi. U tom smislu, nije neophodno
bezuspeno tragati za injenicom postojanja istorijski prvog drutvenog
ugovora, da bi se potom na osnovu negativnih rezultata ove potrage, moglo zakljuiti da drutveni ugovor predstavlja puki pravni ideal.
Pozitivnopravno posmatrano, drutveni ugovor koji formira politiku zajednicu, odnosno ustav jedne drave kao osnovna norma drutvene
zajednice, ne izvodi se nuno iz prethodno postojeih pravnih dokumenata. On moe nastati iz volje lanova nove zajednice, kao to je to bio
sluaj u Amerikoj revoluciji, ili pak radikalnom promenom postojeeg
pravnog poretka, kao to je to uinjeno u Francuskoj revoluciji.
833 Immanuel Kant, Um i sloboda, op. cit., p. 108. Ernst Cassirer kae da time
drutveni ugovor biva iz sfere empirijskog i kvaziistorijskog potpuno uzdignut u sferu
ideje (v. Ernst Kasirer, Kant, ivot i uenje, prevod: Aleksa Buha, 2006, p. 399).
834 G. W. F. Hegel, Osnovne crte filozofije prava, prevod: Danko Grli, 1989,
p. 35.
294
Predstavljajui svoj Nacrt Ustava Francuske pred Narodnim konventom 24. aprila 1793. godine, Saint-Just, mladi ideolog Revolucije,
kao da ponavlja sve ono to je te iste godine i Kant govorio. On kae da
se ustav drave sastoji od konkretnih pravila o pravima i obavezama ljudi,
da nema ustav narod u kojem ostvarivanje i jemstvo prava pojedinaca nije
naelo drutvenog poretka, da mo lei u zakonu, da su graani nepovredivi i neprikosnoveni u meusobnim odnosima, te da jedni nad drugima
ne mogu vriti prinudu, osim na temelju zakona, da je vlast oveka nepravedna i tiranska, a da je zakonita ona vlast koja potie iz zakona, da
je ustav Francuske predstavniki, a da narodno predstavnitvo proizlazi iz
opte volje, da je opta volja nedeljiva i da se iskazuje zajedno i sl.835
Teorijska distanca velikog Kanta od epohalnih promena vremena u
kome je iveo, nije ipak omela njegovu recepciju Rousseauovih uenja,
a zatim i samostalnu istu refleksiju prava. Paralelno itanje dela dvojice
duhovno veoma bliskih filozofa, otkriva tako izvanredan napredak apstraktne misli o pravu.836
Koristei se teorijskim dostignuima Locka i Hobbesa, oni afirmiu ideje o tome da je predmet drutvenog ugovora sloboda ljudi, da se
drutveni ugovor zakljuuje slobodno izraenom voljom svih, odnosno da
predstavlja izraz ili akt opte volje, te da je njegova svrha da stvori politiku zajednicu koja ima mo da obezbedi jednaku slobodu svakom lanu
835 Luj-Antoan Sen-ist, Republikanske ustanove, prevod: Mira Vukovi, 1987,
pp. 194195.
836 Meu studijama koje pokazuju Kantovu privrenost teorijskim shvatanjima
Rousseaua, ini se da se kao ve klasian izdvaja tekst koji je nemaki filozof Ernst
Cassirer objavio pod naslovom Rousseau, Kant, Goethe, Two Essays (1970), u kome se
prenose Kantove rei o tome da ga je Rousseau teorijski postavio na svoje mesto zbog
toga to ga je nauio da potuje ljudsku prirodu. Na ovaj nain, kae Kant, njegovi sopstveni teorijski stavovi dobili su na vrednosti, jer su se pod uticajem Rousseaua neposredno vezali za ustanovljavanje prava oveka (ibid., pp. 12). Cassirer inae zapoinje
svoj tekst time to upuuje na Kantove savremenike koji su opisivali atmosferu studija
u kojem je Kant radio. Za ovaj prostor se naime govorilo da je bio nameten spartanskom jednostavnou, bez ikakvih dekoracija, uz samo jednu sliku na zidu, uramljeni
portret Rousseaua (ibid., p. 1).
U sveobuhvatnoj studiji Kantovog ivota i uenja (op. cit.), Cassirer kae da je Rousseau za Kanta predstavljao Newtona moralnog sveta (pp. 14 i 94), a zatim navodi
Kantove rei o tome kako ga je itanje Rousseaua izvelo na pravi put:
...nauio sam da cenim ljude, i za sebe bih mislio da sam mnogo nekorisniji od
obinih radnika kad ne bi verovao da ovo razmatranje svima drugima moe pruiti
jednu dobrobit, da moe pomoi u uspostavljanju ljudskih prava (p. 95).
295
ove zajednice. Meutim, oni takoe ine i odluujui korak napred u

pravcu oslobaanja teorije prava od sopstvenog metafizikog tereta, kao i
njenog izbavljenja iz stupice u koju je zapala insistiranjem na volji veine.
Iako se krhotine metafizikog shvatanja prava nalaze i dalje svuda
oko njih, Rousseau i Kant se uspeno odupiru ideji o tome da drutveni
ugovor i zakoni predstavljaju delo Boije ruke, odnosno prostu refleksiju
boanskih prirodnih zakona.837 Tako, umesto metafizikim elementima,
oni barataju iskustvenim, odnosno naunim odreenjima oveka. Ume837
Tako, u jednom delu Drutvenog ugovora, Rousseau izraava uverenje da

svaka pravednost dolazi od Boga, odnosno da je Bog jedino izvorite pravednosti
(op. cit., p. 90). Meutim, ve u sledeoj reenici on kae da ovek po svojoj prirodi
ne zna da primi ovu boansku pravednost. U suprotnom, ne bi mu bili potrebni ni
zakoni niti vlast. Zbog toga je po njemu neophodno okrenuti se onoj pravednosti koja
je oveku jedino dostupna, a koja izvire iz njegovog uma (ibid.).
Na drugom mestu u tekstu, Rousseau kae da je najvea prednost poimanja opte
volje to to ona ukazuje na stvarne temelje pravednosti i prirodnog prava, a onda
objanjava da je prvi i jedini temeljni zakon zajednice onaj koji neposredno proistie
iz drutvenog sporazuma, a koji govori o tome da svako pretpostavlja u svemu najveu
dobrobit svih (ibid., p. 92). Ipak, ve na sledeoj stranici, on ekplicitno pravi razliku
izmeu pravila umnog prirodnog prava koja proistiu iz zajednike volje svih i prirodnog prava u uem smislu, koje je utemeljeno na neumnim osobenostima oveka, kao
to je oseaj i s njim povezano ovekovo samoljublje (ibid., p. 93).
Takoe, Rousseau je pisao i o graanskoj religiji, odnosno o tome da je ljudima
koji ive u drutvu potrebna religija koja ih odrava. On kae da nikad nije bilo naroda
bez religije, te da bi je narod sam stvorio da mu ona nije na raspolaganju (ibid., pp. 98
i dalje). Meutim, ova lina simpatija prema verskom ivotu, nije ga u njegovom uenju
vodila ka metafizikom razumevanju politike zajednice i pravnog poretka, ve se zadrala
iskljuivo na nivou objanjenja jednog specifinog aspekta drutvene zajednice. Pri tome,
Rousseau graansku religiju nije shvatao institucionalno i autoritarno, nego je kao humanista isticao njen kvalitet koji se sastoji u ukazivanju na put vrline. U tom smislu, on je
govorio da se u hrianskom jevanelju, u istinskoj religiji, ljudi prepoznaju kao deca
istog boga, kao braa jedan drugome, ali da ta religija nema nikakav poseban odnos
s ustrojstvom drave (ibid., p. 100). Lino i duboko versko uverenje, bez ukljuivanja
svojih pravno-filozofskih rasprava, Rousseau podrobno izlae u spisu pod naslovom Veroispovest Savojskog vikara (prevod: Duan Tamindi, 1975, v. posebno pp. 38 i dalje, i
57 i dalje).
Ostaci starih shvatanja prepoznaju se i u Kantovom uenju. Neposredno upuujui
na shvatanja Rousseaua, on razmatra izlazak oveka iz starateljstva prirode i njegov ulazak u stanje slobode. Kant kae da je ovaj korak predstavljao za oveka-novajliju istinski
moralni pad. Jer, objanjava on, aktiviranjem uma, ovek je izaao iz sveta nevinosti u
kome nisu postojale zabrane i naredbe. Tako je zajedno sa nastankom pravila drutvene
zajednice, dolo i do njihovog krenja, a sa tim i do pojave zla i poroka. U telesnom
pogledu, nastavlja Kant, posledica tog pada vodila je dalje kanjavanju oveka. Tako,
296
sto verski opredeljenih, oni koriste antropoloke stavove o odnosu oveka

prema prirodi i drugim ljudima. Umesto iz volje Boga, oni volju oveka,
a zatim i pravni poredak uopte, izvode iz prirode samog oveka, odnosno iz njegovog uma.
Naravno, kao to je ve istaknuto, normativno izraena volja oveka
utemeljena je sama u sebi, kao to se i njen sadraj iscrpljuje u njoj samoj,
te zato njeno razumevanje nije uslovljeno otkrivanjem prave prirode oveka, odnosno antropolokim dokazima o slobodi ovekove volje. Dakle,
normativni izraz volje oveka u potpunosti se moe objasniti samom ovom
voljom, odnosno sam sobom. U tom smislu, svojim istraivanjem prirode
odnosa izmeu ljudi i traganjem za opravdanim razlogom stvaranja drutvene zajednice, Rousseau i Kant su vie doprineli razbijanju u to vreme
preovlaujueg metafizikog shvatanja politike zajednice i njenog pravnog
poretka, nego to su se pribliili Kelsenovoj ideji samoreferentnosti prava.
Sa druge strane pak, afirmacijom ideje o optoj volji, dvojica filozofa ostvarili su znaajan napredak u izgradnji teorije ustavne demokratije.
Naime, iako su primeri dobre prakse u primeni principa ustavne demokratije ve poeli da dominiraju amerikim i francuskim drutvom tog
vremena, oni su tek u uenju Rousseaua i Kanta dobili svoje teorijsko
utemeljenje.
Princip ustavne demokratije podrazumeva postojanje opte volje, odnosno uzajamnu saglasnost lanova politike zajednice u vezi sa osnovnim, konstitutivnim elementima ove zajednice, a to su jednaka sloboda
svih, kao i aparat vlasti koji obezbeuje potovanje ove slobode. Dakle,
politika zajednica nastaje i traje na temelju ovih konstitutivnih elemenata samo pod uslovom da su sa njima saglasni svi, odnosno da to ele
lanovi zajednice.
U ustavnim demokratijama, normativno izraena opta volja svih
koja stvara drutvenu zajednicu sadrana je u ustavu zemlje. Konstitutivni
elementi zajednice, jemstva ljudskih prava i organizacija dravne vlasti,
upisani su stoga u ovaj pravni dokument. Ali i vie od toga, celokupni
pravni poredak izgraen na temelju ovog osnovnog pravnog dokumenta,
u skladu je sa njim, ne protivrei mu, te na taj nain reflektuju optu
volju koja je njime izraena.
Politike zajednice nastale u Francuskoj i Amerikoj revoluciji, sadravale su u sebi novi princip ustavne demokratije. Meutim, ceo ovaj
zakljuuje on, istorija prirode poinje od dobra jer je ona delo boije, dok istorija
slobode poinje od zla jer je ona delo oveka (Um i sloboda, p. 76).
297
svet nove drutvene realnosti i novog pravnog poretka, nije mogao da se

uklopi u Lockov i Hobbesov teorijski kalup veinskog sistema. Novom
pravu odgovaraju samo nove teorije prava.
Zasluga Rousseaua i Kanta sastoji se u tome to su oni uspeli teorijski
da odbrane ideju o optoj volji lanova politike zajednice na taj nain
to su propustili da je svedu na ideju o volji veine, onako kao to su to
Lock i Hobbes uinili pre njih. Iako nisu znali da objasne kako je mogue pozitivnopravno umai u to vreme teorijski preovlaujuim stavovima
o svevlau veine i neogranienoj vlasti suverena, dvojica filozofa su se
ipak vrsto drali svojih komunitarnih ideja o optoj volji svih.838
Oni su uspeli da odbrane ove ideje iskljuivo na osnovu svog apstraktnog miljenja, uz veoma ogranieno posredovanje nedovoljno razvijenih
realnih pravnih institucija drutvenih zajednica u kojima su iveli.839 Stoga snaga njihovih teorijskih misli zasluuje divljenje.
838
Teorijske tekoe sa kojima su se suoavali, nekad su za njih bile nesavladive,

to je dovodilo do incidentnih povreda integriteta ideje o optoj volji svih. Tako, kad
obrazlae princip jednakosti svih lanova drutvene zajednice, Kant ekplicitno kae da se
ovaj princip ne primenjuje na poglavara zajednice. Naime, poglavar zajednice, navodi
Kant, jedini ima pravo da upotrebi prisilu protiv drugoga, a pri tom sam ne moe biti
podvrgnut prinudnom zakonu. Danak starim teorijama on dalje plaa koristei se i
obrazloenjem zagovornika ideje o pravno neodgovornoj suverenoj vlasti, a koje glasi:
...svako ko u jednoj dravi stoji pod zakonima je podanik i prema tome je on sa
svim drugim lanovima politike zajednice podvrgnut pravnoj prinudi; jedna jedina
osoba... se izuzima, poglavar drave, preko koga se samo moe izvriti svaka pravna
prinuda. Jer, kad bi on takoe bio pod prinudom, on ne bi bio poglavar drave, a niz
podreivanja bi iao navie u beskonanost. A kad bi postojala dva poglavara (dve osobe osloboene prinude): onda nijedan od njih ne bi stajao pod prinudnim zakonima,
tako da jedan drugome ne bi mogli uiniti nikakvu nepravdu: to je nemogue (ibid.,
pp. 103104).
I u Filozofiji prava Kant iznosi sline stavove. On kae da ne moe biti odredbe
u ustavu koja omoguava ogranienje vlasti suverena. Jer, objanjava on, ako bi neko
ograniavao ovu vrhovnu vlast, morao bi sam imati veu ili bar istu vlast kao to je ona.
Zbog toga, zakljuuje on, ustav koji bi ograniavao vlast suverena, takozvani ogranieni Ustav, kao ustav unutranjih prava same drave, nije po sebi realistian (pp.
175176).
839 Tako, Rousseau objanjava da je zakon javni i sveani in opte volje, a zatim trijumfalistiki, iz same apstraktne misli koju razvija, izvodi zakljuke koji i danas
odjekuju pravnom teorijom, a naime, da su zakoni pravedni jer su delo opte volje,
odnosno volje svih, a niko ne moe biti nepravedan prema sebi samom, da su svi
istovremeno slobodni i podvrgnuti zakonima, jer su zakoni samo izraz htenja svih,
odnosno onoga to ele svi, da vladar nije iznad zakona, jer je i on sam lan drave i sl.
(Politiki spisi, p. 92).
298
Meutim, stavovi dvojice filozofa nisu predstavljali samo stabilno temeljno opredeljenje budue teorije ustavne demokratije, ve su sadravali
i ideje koje e tek decenijama i vekovima kasnije biti teorijski ozbiljno
shvaene. ini se da meu ovim argumentima iz budunosti, panju
zasluuje, pre svega, Rousseauovo shvatanje prava kao mesta, foruma ili
medijuma za usaglaavanje volje lanova politike zajednice, kao i njemu
komplementarna Kantova ideja o samostalnom graaninu za koga je u
drutvenoj zajednici rezervisana uloga sazakonodavca.
b) Sloboda volje i lina autonomija

Preduzeto istraivanje pokazuje da ljudi uzajamnim sporazumom
stvaraju politiku zajednicu da bi obezbedili jednaku slobodu svakom lanu ove zajednice. Rane teorije drutvenog ugovora metafiziki su odgovarale na pitanje o tome kako i zato su ljudi razvili volju za ujedinjenjem u
politiku zajednicu sa drugima, odnosno ta ih je na to nagonilo, koji su
bili njihovi motivi i sl. Modernije teorije Rousseaua i Kanta, na ova pitanja odgovarale su na temelju antropolokih predstava o oveku i odnosu
izmeu ljudi.
Meutim, ini se da pitanju o tome zato ljudi stvaraju politiku zajednicu, prethodi pitanje o slobodi volje, odnosno linoj autonomiji oveka. Naime, teorije drutvenog ugovora polaze od pretpostavke da su ljudi
slobodni da izraze svoju volju, te da uzajamnom saglasnou volja mogu za
sebe da formiraju politiku zajednicu. Dakle, ako ljudi odlue da formiraju
politiku zajednicu, oni to mogu uiniti jer su po svojoj prirodi autonomni.
Sama pak ova pretpostavka o slobodi volje i linoj autonomiji oveka
zasluuje posebnu teorijsku panju. Tako, metafizika tvrdnja o Boijoj
volji kao uslovu ili izvoru slobodne volje oveka, moe se objasniti dogmatski, dok se antropoloka teza o oveku kao umnom biu i slobodi
volje koja iz uma proizlazi, moe razumeti sa stanovita antropolokih
teorija.
U svom delu Summa Theologica, Thomas Aquinas razmatra temu
slobode volje.840 Prvo pitanje na koje on odgovara jeste da li ovek ima
840 St. Thomas Aquinas, Summa Theologica, Complete English edition in five
volumes, 1981. Aquinas pie o slobodi volje u prvoj knjizi, u okviru odgovora na pitanje
broj 83, pp. 417 i dalje.
299
slobodnu volju. Pozivajui se na Sveto pismo, Aquinas istie da je Bog

stvorio oveka od poetka i da ga je prepustio sopstvenoj slobodnoj
volji, odnosno ostavio u rukama sopstvenih namera. Dakle, kae on,
ovek ima slobodu volje.841
U suprotnom, kad sloboda volje oveka ne bi postojala, nastavlja on,
namere, upozorenja, naredbe, zabrane, nagrade i kazne, ne bi imale nikakvu vrednost. Da bi se ova tvrdnja razumela, kae Aquinas, potrebno
je uporediti postupanje oveka sa postupanjem i kretanjem drugih ivih
bia i neivih stvari.
Neive stvari, kao to je kamen koji se kotrlja niz padinu, kreu se
bez ikakvog sopstvenog odluivanja. Neka iva bia, kao to su ivotinje,
postupaju na osnovu sopstvene odluke, ali ova njihova odluka nije slobodno formirana. Tako, kad vidi vuka, ovca odluuje da bei, ali ne iz
razuma, ve iz instinkta.842
ovek takoe postupa na osnovu sopstvene odluke. Meutim, on se
koristi svojom moi predvianja pomou koje odluuje da neto treba
izbei, a da neto treba za sebe traiti. Poto ova odluka nije doneta
iz instinkta, ve iz akta misaonog predvianja, ovek postupa iz slobode
odluivanja.
Pored ovog argumenta, Aquinas iznosi i niz drugih kojima potvruje
postojanje slobodne volje oveka. On odgovara na stav da je ono to je
slobodno uvek uzrok sebe samog, te da nije slobodno ono to pokree
neto drugo. Dakle, poto Bog pokree sve, pa i volju, moglo bi se tvrditi,
volja oveka nije slobodna.
Aquinas kae da je slobodna volja uzrok sopstvenog pokretanja, jer
se na osnovu nje ovek pokree u postupanje. Tako, objanjava on, u
slobodi se ne sadri nuno i to da ono to je slobodno jeste uzrok samog
sebe. Da bi bilo slobodno, dovoljno je da je neto uzrok drugoga, a nije
neophodno da ono bude prvi uzrok.
Bog je, nastavlja on, prvi uzrok. On pokree zajedno i prirodne i
voljne uzroke. Meutim, kao to ne spreava prirodne uzroke da prirodno pokreu drugo, tako isto Bog ne spreava voljne uzroke da pokreu
drugo na osnovu svoje volje. Jer, On je uzrok prirode njih samih, te tako
On i dela u njima samima u saglasnosti sa njihovom prirodom. Zbog
toga se moe rei da je ovekov put uzrokovan njegovim slobodnim
841
842
Ibid., p. 418.
Ibid.
300
izborom. Ovaj izbor utemeljen je u prirodi samog oveka, ali takoe pretpostavlja pomo Boga.843
Sa druge strane, savremene pravno-antropoloke teorije takoe se
bave objanjenjem slobodne volje oveka, odnosno njegovom linom autonomijom. Tako, prema Teoriji antropolokog krsta donoenja odluka,
kae se da pravo mora biti u saglasnosti sa ljudskom prirodom.844 Naelno se moe tvrditi da sve forme ivota postupaju funkcionalno u
odnosu na sopstveno samoodranje. One dakle ine sve to je potrebno
da bi sebe ouvale.
ovek se razlikuje po tome to on postupa na sloeniji nain nego druga iva bia. Iako neke ivotinje imaju ograniene mogunosti uenja i komunikacije, jedino je ovek u stanju da dela. On osea, tumai, vrednuje,
odreuje i odluuje u vezi sa svojim poloajem u odnosu na okolinu.845
Aktivnosti oveka mogu biti podeljene u dve grupe. Prvu grupu ine
rutinska ponaanja, nastala na osnovu svakodnevnog ponavljanja istih ili
slinih ivotnih aktivnosti. Drugu grupu ine problematine aktivnosti
koje ovek preduzima onda kad svoje ivotne situacije ne moe da rei
rutinskim postupanjem. Suoen sa problemom, on ulazi u situaciju odluivanja u kojoj mora da izvri izbor svojih daljih aktivnosti.846
843
Ibid. Pored ovog osnovnog dogmatskog, Aquinas iznosi i druge stavove o

slobodnoj volji oveka. On objanjava da iako sloboda volje upuuje na akt (liberum
arbitrium), pod njom se podrazumeva i princip na osnovu koga ovek slobodno odluuje o preduzimanju ovog akta (ibid., p. 419). Takoe, on kae da izbor predstavlja
stvarni akt slobode volje, jer se kae da ovek ima slobodnu volju u tome to prihvata
jedno i odbija drugo, a to je zapravo izbor (ibid.). Najzad, Aquinas objanjava da mo
oveka da neto ostvari, mora biti u saglasnosti sa njegovom moi razumevanja. Tako,
ovek stie mo intelektualnog razumevanja na osnovu intelekta i razuma, dok mo
ostvarivanja dolazi od slobode volje, koja ne predstavlja nita drugo do mo izbora
(ibid., p. 420).
844 Winfried Brugger, Dignity, Rights, and Legal Philosophy within the Anthropological Cross of Decision-Making, 9 German Law Journal 1243 (2008), p. 1243.
Tekst je dostupan na sledeoj internet adresi: http://www.germanlawjournal.com/index.
php?pageID=2&vol=9&no=10. Ovaj lanak nastao je na temelju istraivanja koja su
objavljena u autorovoj knjizi pod naslovom Das anthropologische kreuz der entscheidung
in politik und recht, 2008.
845 Ibid.
846 Ibid., p. 1244. Autor istie da ova problematina situacija na koju je nemogue dati lak odgovor, upuuje na tekou sa kojom, uobiajeno se kae, ovek nosi svoj
krst. To nisu one situacije u kojima ovek sebe svakodnevno nalazi, na primer kad se
pita o tome da li e ii u bioskop ili ostati kod kue, ve upravo one u kojima je njegov
301
Da bi doneo odluku, ovek analizira problem koji se postavlja pred

njega. Postoje dva razliita naina analize tekih sluajeva. Prvi se odnosi na horizontalnu ili vremensku dimenziju odluivanja. Samo ljudi
razumeju jedni druge, komuniciraju i na drugi nain se meusobno odnose u vremenskoj dimenziji, tj. u okviru vremenskog okvira prolosti,
sadanjosti i budunosti. ovekova prolost, njegovo iskustvo i dostignue, utiu na odluivanje od pozadi, dok njegovi planovi za budunost,
oekivanja i sl, utiu od napred, te tako ovek donosi odluku unutar
ove vremenske dimenzije svog postojanja.847
Vertikalna osovina krsta odluivanja pak, izvedena je iz sloene
prirode ljudskog bia. Naime, ovek nije u potpunosti odreen svojim
instinktima, ve on takoe predstavlja i delo sebe samog. Iako mnoge
osnovne potrebe, za hranom, vodom, seksualnim odnosom i sl, u znaajnoj meri utiu na ovekovo postupanje, u njegovom genetskom kodu
nije upisan i taan izbor naina zadovoljenja ovih potreba, sredstava koji
se za to mogu koristiti, puteva kojima se moe ii i sl.848
Suoen sa osnovnim, ali i drugim potrebama, ovek ostaje trajno optereen mukom odluivanja u svom odnosu prema drugima, kao i u
odnosu prema sebi samom. Sloena meavina ivotnih impulsa, emocija,
kognitivnog razumevanja i linih ideala, utiskuje se u ovekovu antropoloku mapu, sve do trenutka kad se njegova odluka u konkretnom
sluaju pretvara u aktivnost.849
ovek sebe nalazi na raskru horizontalne i vertikalne ose odluivanja. Na njegovo postupanje utiu sva etiri pola ove strukture koja mu u
konkretnoj situaciji obezbeuju informacionu i motivacionu osnovu za
odluivanje.850
U preseku horizontalne i vertikalne ose odluivanja, dolazi se i do
razumevanja koncepta ljudskog dostojanstva. Motivi i argumenti sa sva
poloaj veoma optereen mogunostima donoenja razliitih ili suprotnih odluka. Kad
god ovek osea teinu krsta odluivanja na svojim leima, kae Brugger, on se suoava
sa moralno spornim odlukama ili odlukama koje podrazumevaju ozbiljne posledice, ili
pak odlukama od kojih zavisi on sam, odnosno njegovo stanje, njegov identitet i sl.
(ibid., pp. 12441245).
847 Ibid., p. 1245.
848 Ibid., pp. 12451246.
849 Ibid., p. 1246. Autor uporeuje elemente ove vertikalne ose odluivanja sa
Freudovom konfiguracijom ljudske psihe u okviru kategorija ida, ega i super-ega (ibid.).
850 Ibid., p. 1247.
302
etiri pola usmereni su ka oveku, na kome lei lina odgovornost za odluku koju sam donosi. U veini sluajeva, njemu se ova odluka pripisuje
i od strane drutvenog okruenja u kome ivi. Takoe, pravne posledice
odluke koju donosi najee se odnose samo na njega. Na taj nain, ovek se stavlja u poziciju subjekta, odnosno agenta koji dela za sebe.851
U procesu donoenja odluka, ovek se iz lica pretvara u linost.
Svojstvo linosti koje ovek stie, upuuje naime na jedinstven, i u odnosu na druge ljude razliit nain izgradnje sopstvene individualnosti i njenog predstavljanja u ivotnom okruenju. Donoenjem odluka ovek se
pretvara u osobenu linost koja svesno ili nesvesno razvija sebe u skladu
sa meavinom osnovnih potreba, linog iskustva, vrednosti kojima tei,
kao i ciljeva koje eli da ostvari.852
Nije stoga teko objasniti, kae Brugger, zato ustavi i meunarodni
dokumenti o ljudskim pravima tite slobodu ovekove aktivnosti i pravo na razvoj sopstvene linosti. Na ovaj nain oni samo dovode pravni
sistem u sklad sa osnovnim injenicama ljudskog postojanja. Pravni poredak tako garantuje pravo oveku da vodi svoj ivot u ovom etvorouglu razliitih perspektiva.853
Sposobnost oveka da donosi odluke za sebe, zajednika je osobina
svih ljudi. To je ono svojstvo koje razdvaja oveka od drugih ivih bia.
Kad ljudi stupaju u meusobne odnose povodom odluka koje su doneli,
onda se pretpostavlja da je svaki pojedinac nezavisan izvor sopstvenih
procena i aktivnosti, te da je stoga slobodan, jednak i izloen reciprocitetu u zajednici u kojoj ivi sa drugima. Odatle i potie pravo oveka
da zahteva od drugih da potuju njegovo dostojanstvo ovo pravo neposredno se vezuje za etiri perspektive pomou kojih ovek nalazi uporite
za izgradnju sopstvene linosti.854
Dakle, ova metafizika i antropoloka shvatanja upuuju na zakljuak da je ovekova volja slobodna, odnosno da on uiva linu autonomiju
u donoenju svojih odluka. Ako je pak ovek slobodan, kao to je to jo
Hobbes govorio, onda on moe slobodno da odlui da ogranii svoju
slobodu. Tako, polje prostiranja slobode oveka ne zadrava se na primarnom nivou njegovih elja, namera ili ciljeva, ve obuhvata i sekundarni
nivo odluivanja o tim neposrednim manifestacijama slobode.
851
852
853
854
Ibid., p. 1250.
Ibid., p. 1251.
Ibid., pp. 12511252.
Ibid., pp. 12521253.
303
Na ovom sloenom pojmu slobode oveka insistira Gerald Dworkin. U svom radu objavljenom pod nazivom The Theory and Practice of
Autonomy,855 on kae da se autonomija oveka moe shvatiti kao moralni, politiki i drutveni ideal koji upuuje na to kako pojedinac vidi
stvari na temelju svojih linih shvatanja, vrednosti i elja.856 Sva tri ideala
podrazumevaju da je ja oveka sauvano kao ono to je nezavisno i samoodreujue.857
Osnovna ideja koja proima koncept autonomije, kae dalje on, sadrana je u etimologiji same ove rei. Re autonomija potekla je od izraza
autos i nomos, ijim se spajanjem u vreme stare Grke izraavala ideja
o vladanju sobom. Ako se ovek u tom periodu opisivao kao autonoman,
onda se time elelo rei da su odluke koje je doneo i aktivnosti koje je
preduzeo, njegove odluke i aktivnosti, odnosno da su nastale na samoodreujui nain.858
Dakle, lina autonomija podrazumeva slobodu donoenja odluka i postupanja u skladu sa njima. Meutim, autonomija podrazumeva i slobodu
oveka da moe da ogranii svoju slobodu. Kao klasian primer ovog samoogranienja slobode, autor navodi iskustvo Odiseja koji je spreio sebe
da zbog ljubavnih poziva sirena skrene sa kursa plovidbe i razbije sopstveni
brod o stene, na taj nain to je naredio mornarima da ga veu za jarbol
broda i zabranio im da ga oslobode ak i ako on od njih to zahteva.859
855
Gerald Dworkin, The Theory and Practice of Autonomy, 1997.

Ibid., p. 10.
857 Ibid., pp. 1112.
858 Ibid., pp. 1213. Na drugom mestu u tekstu, autor navodi primere veoma
rairene upotrebe rei autonomija u teorijskoj literaturi. On kae da se ovim pojmom
oznaava sloboda oveka, zatim vladanje sobom, odnosno suverenitet oveka, kao
i ovekova sloboda volje. Sadraj pojma autonomija, kae on, esto se izjednaava sa
sadrajem sledeih pojmova: dostojanstvo, integritet, individualnost, nezavisnost, odgovornost, samosvest, samoprocenjivanje, kritika refleksija sebe, sloboda od obaveze,
odsustvo uzroka u drugome, razumevanje sopstvenog interesa, nemogunost uporeivanja sa drugima. Takoe, navodi autor, predmet line autonomije jesu akti, odnosno
postupanje, uverenja, razlozi za postupanje, pravila postupanja i sl. (ibid., p. 6).
859 Ibid., pp. 1415. Za oveka je, nastavlja on, uobiajeno da se nae u ovakvim
situacijama samoogranienja sopstvene slobode. Na primer, ovek koji pokuava da se
odupre svojim porocima, neprestano se kree izmeu neograniene i samoograniene
autonomije. Slino je i sa onima koji sebi nameu ogranienje slobode time to pristupaju bratstvu u manastiru ili postaju profesionalni vojnici i na taj nain ulaze u strog
reim vojnike discipline, ili sa onima koji zahtevaju od lekara da im ne kae istinu o
njihovoj bolesti i sl. (ibid., p. 1619).
856
304
Tako se sloboda odluivanja na primarnom nivou moe pretvoriti

u predmet slobode odluivanja na sekundarnom nivou. U tom smislu,
Odisej je na sekundarnom nivou odluio da ogranii svoje elje koje su
nastale na primarnom nivou odluivanja.860 Ipak, ini se da teorijski nije
neophodno uiniti ovo razlikovanje jer se na oba nivoa odluivanja angauje isti kapacitet line autonomije pojedinca, a to je da on moe za
sebe da donese odluku i da po njoj postupi.
ovek moe da odlui da ogranii svoju slobodu odluivanja, a moe
da odlui i da je ne ogranii. Takoe, o sopstvenoj slobodi odluivanja
on moe da ne odluuje. U svim ovim sluajevima, on se prema svojoj
slobodi odluivanja odnosi kao i prema drugom predmetu odluivanja.
U tom smislu, dovoljno je konstatovati da princip slobode volje omoguava oveku da ogranii svoju slobodu. Pravno-teorijski posmatrano, to
pak znai da se ogranienje slobode moe ostvariti i normativno izraenom
voljom. Tako, ako je cilj politike zajednice obezbeivanje jednake slobode
svih, a uslov za njeno formiranje i trajanje, uzajamno i jednako ogranienje
slobode svakog njenog lana, ljudi su slobodni da se o tome sporazumeju
u svojoj slobodi oni ne nalaze prepreku za dogovor o tome.
c) Dworkinova i Habermasova shvatanja

ustavne demokratije
Pokazuje se dakle, da politika zajednica moe nastati na temelju slobodno izraene volje onih koji tu zajednicu formiraju. Poto se normativno izraena volja moe uvek objasniti sama sobom, za njeno razumevanje
nije potrebno dalje postavljati istorijsko-metafizika ili istorijsko-antropoloka pitanja o tome ta je ljude motivisalo da ovu zajednicu formiraju,
koja nevolja ih je na to nagnala, kakav je odnos izmeu njih postojao u
periodu pre formiranja politike zajednice i sl. Takoe, nije potrebno tragati ni za istorijskom injenicom nastanka politike zajednice.
Umesto svih ovih istorijskih pitanja, dovoljno je postaviti pozitivnopravno pitanje, a to je da li ova zajednica pravno postoji i kako ona pravno izgleda. Dakle, ako je cilj politike zajednice obezbeivanje jednake
860 Gerald Dworkin definie autonomiju oveka upravo kao slobodu odluivanja na ovom sekundarnom nivou refleksije primarnih elja, namera i ciljeva (ibid., pp.
1920).
305
slobode svakog njenog lana, teorija pozitivnog prava bi trebalo da odgovori na pitanje o tome kako je ovaj cilj mogue pravno postii. Ameriki
filozof Ronald Dworkin i nemaki filozof Jurgen Habermas smatraju da
bi odgovor na ovo pitanje trebalo traiti u praksi ustavne demokratije.
Praksu ustavne demokratije Dworkin naziva moralnim itanjem
ustava.861 Ustavni tekstovi, kae on, sadre pravila kojima se jeme ljudska prava na veoma visokom stepenu apstrakcije. Svi lanovi zajednice,
sudije, advokati, ali i graani, tumae i primenjuju ova apstraktna pravila
na osnovu moralnih principa pristojnosti i pravde. Na ovaj nain se,
kae on, politiki moral smeta u samo sredite ustavnog prava.862
Meutim, nastavlja Dworkin, da bi se moralno itanje ustava uinilo
pravno izvesnim, samo pravo odreuje ije se razumevanje ustava smatra
autoritativnim. U Sjedinjenim Dravama, ovaj autoritet u poslednjem
stepenu pripada Vrhovnom sudu. Meutim, u veini sluajeva, onih koji
ne dou pred Vrhovni sud, na sudijama drugih sudova je da tumae i primenjuju garancije ljudskih prava na osnovu sopstvenog moralnog itanja
ustavnog teksta.863
Pravna pravila koja tite pojedince i manjine u Americi, upisana su u
tekst ustavnih amandmana. Mnoga od ovih pravila, kao na primer garancija slobode govora iz I amandmana, formulisana su na izuzetno apstraktan nain. Uprkos tome, ova pravila moraju biti shvaena onako kako to
njihovo jeziko tumaenje sugerie, a to je da ona predstavljaju ogranienje moi vlasti.864
Zajedno uzevi, kae Dworkin, jemstva ljudskih prava obavezuju dravu na potovanje sledeeg politikog i pravnog ideala:
...vlast mora tretirati sve koji se nalaze pod njenim autoritetom, kao
one koji imaju jednak moralni i politiki status; ona mora pokuati, u
dobroj veri, da ih sve tretira sa istom panjom.865
Da bi postigla ovaj cilj, vlast mora jednako potovati prava svakog
pojedinca, kako ona koja su upisana u ustavni tekst, tako i ona koja ni861
Ronald Dworkin, op. cit. Centralni tekst u ovoj njegovoj knjizi nosi naslov
The Moral Reading and the Majoritarian Premise, pp. 138.
862 Ibid., p. 2.
863 Ibid., pp. 23.
864 Ibid., p. 7.
865 Ibid., pp. 78.
306
su.866 Ova obaveza drave ekplicitno je formulisana u klauzulama jednakosti nekolicine ustavnih odredbi.867
Kad tumae i primenjuju garancije ljudskih prava, sudije nisu slobodne da utiskuju vlastita lina ubeenja u ustavna pravila. Naime, princip ustavnog integriteta zahteva od njih da ustavna pravila itaju na
sistemski nain, odnosno u skladu sa strukturalnim dizajnom Ustava
kao celine. Osim toga, oni moraju sebe videti kao partnere drugim
funkcionerima vlasti, ali i onima koji su to bili pre njih ili e to tek biti,
sa kojima zajedno izgrauju koherentan ustavni moral.868
Takoe, moralno itanje Ustava upuuje, pre svega, na shvatanje o
tome ta ustavne odredbe znae u odnosu na celinu ustavnog teksta, a
ne na to ije shvatanje o tome ta one znae mora biti prihvaeno od
strane ostalih u drutvu. U tom smislu, ne moe se rei da bi tumaenje
ustavnih pravila trebalo prepustiti veini lanova zajednice, niti da bi ono
trebalo da bude ogranieno na originalnu intenciju njihovih tvoraca,
odnosno na shvatanje veine koja je ova pravila donela.
Ako bi se pravo na moralno itanje ustavnog dokumenta svelo na
pravo veine u drutvu, objanjava Dworkin, Vrhovni sud ne bi mogao
da donese odluku na primer u sluaju Brown iz 1954. godine, kojom se
potvruje da je rasna segregacija u kolama suprotna ustavnom principu
jednakosti. U to vreme je naime, ovu diskriminatorsku praksu doputao
niz zakona saveznih drava, a ni na osnovu originalnih intencija tvoraca
ustavnih odredbi ova praksa se nije mogla smatrati protivustavnom.869
Naravno, nastavlja on, pravo veine da donosi odluke koje vezuju
sve lanove zajednice, esto se izjednaava sa pojmom demokratije. Zbog
toga se moe postaviti pitanje da li je onemoguavanje vlasti koje proizlazi iz ustavnih jemstava ljudskih prava, nedemokratian oblik njenog
866
Ibid., p. 8.
Ibid., p. 10. Prema polju svog prostiranja, odnosno pravnoj snazi, kae Dworkin, ove garancije jednakosti su toliko impozantne da oduzimaju dah (ibid.).
868 Ibid., p. 10. Dworkin kae da je u odnosu na ovo objektivno ogranienje u itanju ustavnih odredbi, mogue dalje pobiti i stav o apsolutnoj moi sudija u Americi.
Tako, nije opravdano tvrditi da je ustavni tekst samo jedro, a ne i sidro, te da sudije
mogu da nametnu ostalima svoja lina moralna ubeenja, odnosno da se na osnovu
moralnog itanja Ustava pretvaraju u filozofe-kraljeve, jer je ovaj dokument pre svega
usidren u sopstvenoj istoriji, praksi primene pojedinih njegovih odredbi, kao i pravnom integritetu celokupnog njegovog teksta (ibid., p. 11).
869 Ibid., pp. 1213. Odluka Vrhovnog suda doneta u sluaju Brown v. Board of
Eduacation o kojoj Dworkin govori, nosi oznaku 347 U.S. 483 (1954).
867
307
ograniavanja, posebno onda kad se ove garancije tumae i primenjuju

od strane sudova. Ili, drugim reima, pitanje je u kojoj meri se moe
odustati od principa demokratije da bi se obezbedilo potovanje prava
pojedinaca.870
Odgovor na ovo pitanje po Dworkinu zavisi od toga kako se razume
pojam demokratije. Prema ideji o fer rezultatima politikih aktivnosti,
postupak dolaenje do politikih odluka trebalo bi da omogui da se donese ona odluka koju podrava veina u drutvu. Ovaj argument u korist
demokratije veine lanova drutvene zajednice Dworkin naziva veinska premisa.871
Meutim, kae on, iako ispunjava samu definiciju i opravdanje demokratije, volja veine ne mora da prevlada nad voljom pojedinca ili manjine u svakom konkretnom sluaju. Naelno se tako kae da veina ne
donosi konanu odluku onda kad potreba zatite prava pojedinca zahteva
ogranienje moi ove veine. Konsekventno tome, prihvata se i ideja o
tome da sud, na primer Vrhovni sud, moe da stavi van snage zakon koji
povreuje prava pojedinaca ili manjine u drutvu, kao to je to uinjeno
u Brown sluaju.872
Ovo ire razumevanje demokratije Dworkin naziva ustavna koncepcija demokratije. Prema tom shvatanju, cilj demokratije jeste da omogui da se politike odluke donose od strane politikih institucija ija struktura, sastav i praksa postupanja obezbeuje da se svi lanovi zajednice
tretiraju sa jednakom panjom i potovanjem.
Ustavna demokratija naime podrazumeva da je vlast uslovljena zahtevom za potovanjem principa jednakog statusa svih. Ako u donoenju
svojih odluka na temelju veinske premise institucije sistema potuju ovaj
demokratski uslov, kako ga naziva Dworkin, onda bi njihove odluke
trebalo da prihvate svi. Ako pak one to ne ine, ne moe se u ime demokratije prigovarati pokretanju postupka pred drugim institucijama koje
na bolji nain potuju i tite princip jednakog tretmana.873
Kad se kae da u demokratiji vlada narod, onda se time implicira da
narod vlada sam sobom. Ova vlast naroda pak, moe se shvatiti na dva
naina, statistiki i komunitarno. Narod statistiki vlada onda kad se od870
Ibid., pp. 1415.

Ibid., pp. 1516. Dworkin navodi Veliku Britaniju kao klasian primer drutva u kome dominira ova veinska premisa.
872 Ibid., p. 16.
873 Ibid., p. 17.
871
308
luke donose iskljuivo na temelju veinske premise.874 Ali, tada je manjina u drutvu iskljuena iz odnosa vladanja. Umesto da vlada zajedno sa
veinom, ona postaje grupa ljudi kojom se vlada. U takvom su se poloaju proste statistike manjine nali na primer nemaki Jevreji u Hitlerovo
vreme oni se svakako nisu oseali pripadnicima politike zajednice koja
je elela da ih uniti.875
Istinska demokratija podrazumeva zato komunitarnu ideju demokratije koja je zasnovana na principu moralnog lanstva u zajednici. Moralni lan zajednice je onaj koji smatra sebe, ali takoe i svakog drugog
lana zajednice, odgovornim za ono to celokupna zajednica ini.876
Da bi ovek postao moralni lan zajednice u kojoj ivi, moraju biti
zadovoljena tri uslova.877 Prvo, svaki pojedinac mora imati priliku da uestvuje u procesu donoenja odluka, odnosno da svoj doprinos u odluivanju.878 Drugo, moralno lanstvo u zajednici pretpostavlja reciprocitet
uzajamnog priznavanja jednakog statusa svih lanova zajednice izmeu
sebe.879 Tree, istinska demokratska zajednica je zajednica nezavisnih
moralnih subjekata.880
874
Ibid., pp. 1920.

Ibid., pp. 2023. Primer sa Jevrejskim narodom u vreme Hitlerove Nemake
moe da upozori na potencijalne domaaje veinske premise. Dworkin meutim na drugom mestu kae da se ova ideja ne vezuje nuno za utilitaristike ili kolektivistike
konstrukcije vlasti, ve da i vlast demokratskih zemalja, kao to je to sluaj u Velikoj
Britaniji, moe biti zasnovana na veinskom principu (ibid., p. 16). Ipak, insistira on u
delu knjige koji se odnosi upravo na englesko iskustvo, iako se ne moe rei da je veinski sistem vlasti u Velikoj Britaniji despotskog karaktera, on na odreeni nain svakako
pojeftinjuje pojam slobode oveka (ibid., p. 354).
876 Ibid., p. 23.
877 Dworkin kae da dve grupe uslova odreuju komunitarni karakter demokratske zajednice. Prva grupa se odnosi na strukturalne uslove koje zadovoljava sama zajednica kao celina, dok se druga grupa uslova odnosi na to kako se pojedinac tretira u ovoj
zajednici. On kae da je ova druga grupa, sastavljena od tri posebna uslova na koja dalje
upuuje, od odluujueg znaaja za teoriju ustavne demokratije (ibid., p. 24).
878 Ibid., pp. 2425. Stepen doprinosa pojedinca ne sme pak biti unapred sistemski ogranien upuivanjem na line pretpostavljene vrednosti, sposobnosti, talenat, uverenja i sl. Prirodno je, kae Dworkin, da se ovaj uslov zadovoljava prvenstveno putem izbora predstavnika vlasti, ali on moe biti zadovoljen takoe i na drugi nain, na primer
korienjem slobode govora, odnosno slobode medija (ibid.).
879 Ibid., p. 25. Pojedinac nije lan drutva sve dok ga drugi ne tretiraju kao lana
zajednice. lanstvo u zajednici pretpostavlja da su politike odluke koje se donose u vezi
sa raspodelom privilegija i tereta, u skladu sa principom jednakog tretmana svih (ibid.).
880 Ibid., p. 2526.
875
309
Politika zajednica ne sme da odreuje ta e pojedinci misliti u vezi

sa moralnim ili politikim stvarima, ve mora da stvori uslove u kojima
e oni biti ohrabreni da sami dou do svojih uverenja.881 Samo ljudi koji
prihvataju odgovornost za sopstvenu odluku o izabranom nainu ivota,
mogu da prihvate i ideju o tome da njihovi interesi i interesi koji su njima suprotstavljeni, mogu zajedno da budu zadovoljeni unutar zajednice
u kojoj ive sa drugima.882
U tom smislu, kae Dworkin, ustavna demokratija moe da se odredi
i kao zajednica jednakih graana koji ive u moralnoj republici.883 Demokratija naime, u moralnoj republici ne oznaava vlast za veinu, ve za
narod u celini. Iako ustavna demokratija ne zahteva da se svakome obezbedi uee u vrenju vlasti, ona ipak zahteva da vlast na jednak nain
tretira i potuje svakoga.884
Dworkin objanjava da tiranija veine u drutvu nije obian porok
demokratije, ve njeno sutinsko negiranje. Stoga, da bi se obezbedio jednak tretman svih lanova zajednice, potrebno je imati sistem zajamenih
prava i sloboda koje garantuju nepovredivost njihovih interesa i potreba.885
Ustavni amandmani, nastavlja on, obavezuju vlast da tretira sve pojedince na jednak nain, kao i da potuje njihova prava i slobode koje ine
sastavni deo jedinstvenog pojma ureene slobode oveka.886 Apstraktne odredbe ustavnih amandmana stvaraju mreu pravnih principa koja
definie politiki ideal drutva. Pomou ove mree principa sainjena je
881
Ibid. Na drugom mestu u tekstu, Dworkin kae da se mora dopustiti pojedincima da odlue onako kako oni misle da je ispravno uiniti, jer je upravo to ono
to moralna odgovornost njima obezbeuje (ibid., p. 95). Takoe, on kae da se vera u
dostojanstvo oveka ogleda u shvatanju da ljudi imaju moralno pravo i odgovornost da
se suoe sa osnovnim pitanjima vezanim za smisao i vrednost njihovog ivota, i to na
osnovu svojih linih uverenja i svoje savesti (ibid., p. 111).
882 Ibid. Dworkin uporeuje poloaj ljudi u zajednici sa poloajem onih koji uestvuju u zajednikom poduhvatu, na primer sa muziarima koji zajedno sviraju u orkestru (ibid.).
883 Ibid., p. 38.
884 Ibid., p. 70.
885 Ibid. On dalje izraava stav da naputanje veinskog koncepta demokratije i
pribliavanje ustavnoj demokratiji, predstavlja najvaniju pojavu u teoriji demokratije
druge polovine XX veka (ibid., p. 71).
886 Ibid., p. 73. Na drugom mestu u tekstu, Dworkin kae da koncept ureene
slobode pretpostavlja vrednosti koje mora potovati drutvo koje je istinski odano ideji
slobode pojedinca i njegovog dostojanstva (ibid., p. 54).
310
osnovna konstrukcija, skelet kako to Dworkin kae, drutvene zajednice slobodnih i jednakih pojedinaca.887
Dakle, demokratija se ne moe svesti na vlast veine. U istinskoj
demokratiji, slobode pojedinaca i manjina uivaju pravnu zatitu i to u
formi ustavnih jemstava koje ak ni predstavniko telo ne moe modifikovati prema politikim potrebama veine. Ljudska prava i slobode deo
su osnovnog zakona zemlje, a njihovu zatitu obezbeuju sudovi kao politiki nepristrasni i nezavisni organi vlasti.888
Habermas sa druge strane, takoe smatra da ustavna demokratija ini
moguim postojanje vetake, odnosno stvorene zajednice slobodnih i
jednakih pojedinaca, ija je integracija u ovu zajednicu istovremeno zasnovana na pretnji sankcijom i pretpostavci racionalno motivisanog sporazuma.889 Upuujui eksplicitno na Kantovu filozofiju prava,890 on kae
da se u okviru pravnog poretka mora obezbediti da svaki pojedinac u
zajednici priznaje prava drugih, ali da ovo uzajamno priznavanje prava
mora takoe da bude legitimno u smislu da se njime obezbeuje jednak poloaj svima, tako da sloboda izbora svakoga lana zajednice moe
da koegzistira sa slobodom izbora svih ostalih.891
Moralni zakoni, nastavlja on, sami po sebi zadovoljavaju uslov legitimnosti. Nasuprot tome, u okviru pravnog poretka zajednice, od zakonodavne vlasti se zahteva da zadovolji ovaj uslov. Zbog toga se moe rei da
je usvajanje zakona ono mesto u pravnom sistemu na kome se prvo uoava proces drutvene integracije. Naime, vrenje politikih participativnih prava, kao i diskurzivnih prava komuniciranja, kako e Habermas
to dalje objasniti, ne dolazi od privatnog graanina, ve od pojedinca
koji je komunikativno angaovan u procesu usvajanja zakona.
Tako, kae Habermas, koncept modernog prava u sebi sadri demokratsku ideju Rousseaua i Kanta, a to je da se legitimnost pravnog poretka zasnovanog na ljudskim pravima, moe stei samo na osnovu drutveno integriue snage sukoba i jedinstva volje svih slobodnih i jednakih
887
888
Ibid., p. 73.
Ibid., pp. 354355. Na drugom mestu u tekstu, Dworkin kae da istinska demokratija nije statistika vlast veine, ve ona u okviru koje se donose politike odluke
uz potovanje jednakosti svih i koja podrazumeva da su svakom pojedincu garantovana
prava i slobode koje im drugi ne mogu oduzeti, bez obzira na to koliko su oni brojni
(ibid., pp. 364365).
889 Jurgen Habermas, op. cit., p. 8.
890 Ibid., pp. 2829.
891 Ibid., pp. 3132.
311
pojedinaca, onih koji uestvuju u njegovom stvaranju. Ili, drugim reima,

zakon dokazuje svoju legitimnost zakona slobode, u procesu i samo na
osnovu procesa njegovog usvajanja.892
Dakle, zakoni ne mogu da obezbede osnov svoje legitimnosti koristei se svojom legalnou. Umesto iz arbitrernog, apsolutno nepredvidljivog
izbora, zakon izvodi svoju legitimnost iz volje pretpostavljeno racionalnog i politiki autnonomnog pojedinca.893 Tako isto i pozitivnost prava
ne moe biti zasnovana na nepredvidljivosti arbitrernih odluka, jer ono
crpi svoju obavezujuu snagu samo iz veze koja postoji izmeu fakticiteta pravne forme i njegove legitimnosti.894
Moderan pravni poredak se moe razumeti, objanjava Habermas,
ako se kao polazna osnova uzmu sama prava koja pojedinci jedni drugima moraju priznati da bi na legitiman nain regulisali svoj zajedniki ivot putem pravnih normi. Koncept prava pojedinaca ima tako centralnu
ulogu u razumevanju modernog prava. Ovaj koncept odgovara konceptu
slobode, u tom smislu to posebna prava utvruju granice u okviru kojih
pojedinac moe slobodno da izraava svoju volju.895
Sa druge strane, sam koncept pozitivnog prava, odnosno zakona,
eksplicira ideju jednakosti koja je ve sadrana u konceptu prava pojedinaca, a koja govori o tome da u formi univerzalno vaeeg ili apstraktnog zakona, svaki pojedinac zadobija ista prava. Zakoni tako obezbeuju
kompatibilnost sloboda lanova politike zajednice.896
Odgovarajui na deficite privatnopravnog i javnopravnog razumevanja ljudskih prava na koje je jo Kelsen ukazivao,897 Habermas kae da
892
893
Ibid., p. 32.
Ibid., p. 33. Habermas kae u vezi sa tim da demokratski princip ima zadatak
da ukloni nedostatak sistema pravno ureenog egoizma, koji ne moe sebe da reprodukuje, ve mora da se osloni na konsenzus pojedinaca (ibid.).
894 Ibid., p. 39. Habermas istie da se pravni poredak izgraen na ovoj vezi, naziva
ustavna ili pravna drava. Ustavna drava se moe odrediti kao nezavreni niz iskustvom
usmeravanih mera predostronosti preduzetih protiv ispunjavanja pravnog sistema preteranom nelegitimnom moi koja protivrei njegovom normativnom samorazumevanju
(ibid.). S tim u vezi, on dodaje da pravo preuzima svoju drutveno integriuu ulogu iz
izvora drutvene solidarnosti, do koje se stie putem prakse samoodreenja u diskurzivnom korienju prava komuniciranja pojedinaca (ibid., p. 40).
895 Ibid., p. 82.
896 Ibid., p. 83. Habermas na ovom mestu ponavlja da zakoni pak izvode svoju
legitimnost iz postupka usvajanja zakona koji poiva na principu suvereniteta naroda.
897 Ibid., p. 84 i dalje.
312
prava i slobode na konceptualnom nivou ne upuuju nuno na atomizovane i otuene pojedince koji se neprijateljski odnose jedni prema drugima. Ba suprotno, naglaava on, kao elementi objektivnog pravnog
poretka zajednice, prava i slobode pretpostavljaju saradnju izmeu pojedinaca, koji upravo u svojim recipronim pravima i obavezama priznaju
jedan drugog kao slobodne i jednake.
Ovo njihovo uzajamno priznavanje, konstitutivno je u odnosu na
pravni poredak iz kojeg se upravo izvode pojedina prava i slobode. Zbog
toga se moe rei da subjektivna prava nastaju ko-originalno, odnosno
istovremeno sa objektivnim pravom.898
Princip potovanja ljudskih prava i princip narodnog suvereniteta,
nastavlja Habermas, predstavljaju jedine ideje koje mogu da opravdaju
moderan pravni poredak.899 Kant i Rousseau, kae on, nisu znali da objasne kako povezivanje ove dve ideje stvara pravni poredak zajednice. Oni
naime, nisu razmiljali o tome kako se formira politika volja, ve samo
o tome ta se njom eli postii. Meutim, ako se odnos dve ideje sagleda iz perspektive naina uivanja politike autonomije pojedinca, onda
se pokazuje da se pravni poredak oblikuje u komunikativnoj formi diskurzivnog procesa stvaranja miljenja i izraavanja volje.
U ovom procesu formiranja miljenja i volje, na sadrinu zakona
odluujue utie snaga boljeg argumenta zasnovanog na relevantnim
informacijama. Kantova i Rousseauova uenja su propustila, kae Habermas, da istaknu legitimizirajuu mo procesa formiranja miljenja i volje,
u kome se koristi jezik koji slui uzajmnom razumevanju, da bi se dolo
do uverljive pozicije sa kojom svi pojedinci mogu da se sloe bez upotrebe prisile.900
Ako je formiranje racionalne volje vezano za javni diskurs, onda legitimnost prava u krajnjoj liniji zavisi od komunikacionih aranmana
u okviru kojih se izvodi zakljuak o tome da li pravna norma odgovara
svima. Veza izmeu ljudskih prava i narodnog suvereniteta izgrauje se
pomou uslova koji moraju biti ispunjeni da bi se pravno institucionalizovao oblik komunikacije koji je neophodan za stvaranje legitimnog zakona.
Sutina ljudskih prava nalazi se stoga u formalnim uslovima za
pravno institucionalizovanje diskurzivnog procesa formiranja miljenja
898
899
900
Ibid., pp. 8889.

Ibid., p. 99.
Ibid., pp. 102103.
313
i volje, u kome suverenost naroda zadobija obavezujui karakter pravne

norme.901 Princip demokratije utemeljuje postupak legitimnog stvaranja
zakona. On podrazumeva stav da je legitiman samo onaj propis o kome
se raspravlja u diskurzivnom i pravno ustanovljenom postupku stvaranja
zakona.902
Ustanovljavanje, odnosno institucionalizovanje, kako kae Habermas, postupka stvaranja zakona, otkriva ono to bi se moglo nazvati statikom stranom principa demokratije. Meutim, insistira on, pravo ima
vetaki karakter. Ono sadri pravne norme koje su po svojoj prirodi
samoreflektivne, jer se primenjuju same na sebe. Zbog toga, u svom dinamikom aspektu, princip demokratije mora da upravlja stvaranjem
samog prava kao medijuma putem koga se stvaraju pravne norme.903
U daljem elaboriranju ove teme, Habermas u svoju analizu principa
demokratije uvodi i pojam line autonomije. Pravo kao medijum pretpostavlja skup prava koja definiu autonomni status pojedinca kome ova
prava pripadaju. Ova prava skrojena su tako da odgovaraju slobodi izbora pojedinca, te se tako moe rei da ona garantuju njegovu privatnu
autonomiju.904
Oslobaajui izbore zasnovane na linom interesu pojedinca, privatna
autonomija takoe oslobaa pojedinca i od obaveza vezanih za komunikacionu slobodu. Naime, komunikaciona sloboda postoji samo izmeu
pojedinaca koji ele da dou do uzajamnog razumevanja u vezi sa neim,
i koji stoga oekuju jedan od drugoga zauzimanje pozicija reciprono postavljenih zahteva. Ove komunikacione aktivnosti usmerene na sporazumevanje, podrazumevaju uzajamne obaveze nastale na osnovu isticanja
recipronih zahteva, koje pak pravno zatiene slobode suspenduju.905
Privatna autonomija uiva se sve dok pojedinac ne mora da poloi
drugima raun za svoje postupanje, odnosno dok ne mora da im pred901
Ibid., p. 104.
Ibid., p. 110. Habermas kae da princip demokratije zapravo objanjava diskurzivno znaenje prakse samoodreenja onih koji su se kao slobodni i jednaki u meusobnom odnosu, dobrovoljno udruili u politiku zajednicu.
903 Ibid., p. 111.
904 Ibid., p. 119.
905 Ibid. Habermas objanjava da se u komunikativnim aktivnostima rauna
samo onaj razlog koji svi uesnici smatraju prihvatljivim. Meutim, pojedinac koji se
koristi svojom privatnom autonomijom i jednostavno donese odluku onako kako on to
eli, uopte ne brine o tome da li je razlog koji je uticao na donoenje njegove odluke
prihvaen od strane drugih ili ne (ibid., pp. 119120).
902
314
stavi javno prihvatljiv razlog za to. U tom smislu, pravno garantovane

slobode utemeljuju privatnost pojedinca, osloboenu od tereta uzajamno
prihvaene i oekivane komunikacione slobode.906
Meutim, kae Habermas, princip prava zahteva jemstvo jednake
slobode, a ne samo garancije slobode. Tako, pretpostavlja se da je sloboda
svakoga kompatibilna sa slobodama drugih. U ovom zahtevu za jednakom slobodom postaje vidljiv legitimiui elemenat formalnog zakona.
Naime, sama forma zakona legitimie distribuciju sloboda, jer ona podrazumeva da je zakon ve proao legitimiui test.907
Ideja samozakonodavstva graana govori o tome da oni na koje
se zakon primenjuje mogu sebe da razumeju kao njegove tvorce. Do
ove ideje se ne moe stii na osnovu stava da je pravo na jednaku slobodu moralno zasnovano pravo, koje politiki zakonodavac ustanovljava lanovima politike zajednice. Drugim reima, pojedinci na koje
se pravo odnosi, mogu da razumeju zakon kao vlastitu tvorevinu samo
na osnovu sopstvenog uea u praksi njegovog politiki autonomnog
stvaranja.908
To ne znai da se ideja samozakonodavstva svodi na moralno samozakonodavstvo individualizovanog pojedinca, jer se politika autonomija
razume apstraktnije i na strogo neutralan nain u odnosu na ovog pojedinca. Ako se poe od diskurzivnog principa koji na sebe preuzima princip demokratije i to iskljuivo putem pravne institucionalizacije procesa formiranja miljenja i volje, dolazi se do toga da upravo ovaj princip
obezbeuje legitimiuu snagu postupku usvajanja zakona.909
Na taj nain se pokazuje da princip demokratije ini samo srce
sistema prava i sloboda. Logika geneza prava i sloboda naime, pretpostavlja kruni proces u kome su zakon, odnosno pravna forma uopte,
906
Ibid., p. 120.
Ibid.
908 Ibid., pp. 120121. Habermas nastavlja ovu misao i kae da je legitimno pravo
kompatibilno sa onim modelom pravne prisile koji ne unitava racionalne motive za
njegovo potovanje. Mora biti omogueno svakome da potuje pravo, zakljuuje on, i to
na osnovu sopstvenog uea u njegovom stvaranju (ibid.).
909 Ibid., p. 121. Habermas dalje istie da logiko nastajanje prava i sloboda
moe stoga da se rekonstruie pogledom unazad. Primena diskurzivnog principa na opte pravo na slobodu, koje je po sebi konstitutivno za pravnu formu kao takvu, zavrava
se u pravnom institucionalizovanju uslova za diskurzivno izraavanje politike autonomije (ibid.).
907
315
i mehanizam stvaranja legitimnog prava, odnosno demokratski princip,

ustanovljeni istovremeno, odnosno ko-originalno.910
Meutim, istie Habermas, sve to je reeno reflektuje pogled odozgo, a ne iznutra, stav filozofa, a ne samih graana. Graanima se tako
sugerie koja prava oni moraju jedni drugima da priznaju da bi na legitiman nain regulisali svoju meusobnu zajednicu.
Ako se pak eli da sami pojedinci budu u mogunosti da za sebe
primene diskurzivni princip formiranja miljenja i volje, teorijska perspektiva posmatranja mora biti izmenjena. Jer, kao pravni subjekti, pojedinci postiu autonomnu poziciju samo ako istovremeno razumeju sebe i
postupaju kao tvorci onih prava koje jedni drugima priznaju.911
Ipak, objanjava dalje Habermas, kao pravni subjekti, oni ne biraju
slobodno medium u okviru koga mogu da aktuelizuju svoju autonomiju. Oni vie nemaju mogunost izbora u odnosu na jezik koji im stoji
na raspolaganju, jer je forma zakona pravnim subjektima zadata unapred,
kao jedini jezik kojim oni mogu da izraze svoju autonomiju.
Dakle, ideja samozakonodavstva graana mora biti realizovana u
medijumu samog prava.912 Odatle proistie da sami uslovi pod kojima
pojedinci uestvuju u stvaranju prava, moraju biti pravno garantovani.
Ovaj cilj obezbeuje se garancijama politikih prava na uee u zakonodavnom procesu formiranja miljenja i volje.913 Jer, prema diskurzivnom
principu formiranja miljenja i volje, legitimne su samo one norme koje
su odobrili svi oni koji su njima potencijalno obuhvaeni.
Politika prava moraju garantovati pojedincima pravo na uee u
svim procesima u kojima se razmatra i odluuje o pitanjima vezanim za
stvaranje zakona. Takoe, politika prava moraju da obezbede svakome
jednaku mogunost da uestvuje u ovim procesima.
910 Ibid., pp. 121122. Habermas dalje kae da se razume po sebi da se pravna
forma ne moe ustanoviti in abstracto, ve se njen sadraj mora odnositi na posebna
prava i slobode onih koji su lanovi politike zajednice, kao i na sredstva pomou kojih
oni mogu ova svoja prava da zatite (ibid., p. 125). U tom smislu, na primer klasina
prava i slobode, kao to su pravo na dostojanstvo, na ivot, na slobodu, na telesni integritet, sloboda kretanja i sl, samo su interpretacije i naini realizacije onoga to se
naziva opte pravo na linu slobodu (ibid., pp. 125126).
911 Ibid., p. 126.
912 Ibid.
913 Ibid., pp. 126127.
316
Zahtev za jednakim mogunostima politike upotrebe komunikacionih sloboda, pretpostavlja zahtev za pravno struktuiranom praksom
razmatranja pitanja u vezi sa stvaranjem zakona. U tom smislu, garancije
politikih prava dalje upuuju na pravno institucionalizovanje razliitih
oblika komunikacije, odnosno na primenu demokratskih procedura.914
Tako se zakljuuje da svi formalno, odnosno proceduralno ispravni rezultati, uivaju pretpostavku legitimnosti. Pravo na jednako uee
izvodi se iz simetrine pravne podele komunikacione slobode na sve graane. Ova sloboda pak, zahteva postojanje institucionalnih oblika diskurzivnog formiranja miljenja i volje koji obezbeuju izraavanje politike
autonomije u skladu sa garancijama politikih prava.915 Na ovaj nain,
istie Habermas, mogue je razumeti meusobnu kompatibilnost ideja
narodnog suvereniteta i ljudskih prava, koje zajedno i vrsto obuhvataju
ko-originalnost graanske i privatne autonomije pojedinaca.916
Odnos izmeu dve grupe prava koje ispunjavaju specifinom sadrinom principe ove dve autonomije, pokazuje da se radi o istom, odnosno jedinstvenom sistemu prava i sloboda.917 Sa jedne strane, pomou
mehanizma prinude iz koga se izvode jednake slobode za sve, sistem prava i sloboda obezbeuje realizaciju samo-zainteresovanog linog izbora
pojedinca do koga on dolazi na osnovu sopstvenih opredeljenja. Sa druge strane, u praksi stvaranja zakona, sistem prava i sloboda mobilie i
unifikuje komunikacione slobode graana pretpostavljeno orijentisanih
ostvarenju zajednikog dobra.918
Politika prava institucionalizuju tako javnu upotrebu komunikacionih sloboda iskljuivo u formi individualnih prava.919 Pravna forma
ne doputa drugi, alternativan nain za ostvarenje ovog cilja. Dakle, komunikaciona i participativna prava formulisana su na jeziku koji omoguava autonomnim pravnim subjektima da odlue da li e se i kako
914
Ibid., p. 127.
Ibid.
916 Ibid.
917 Ibid., p. 128.
918 Ibid., p. 129130.
919 Ibid., p. 130. Neto ranije u tekstu, Habermas navodi primere prava i sloboda
koje ispunjavaju sadrinom ideju o politikoj autonomiji. To su sloboda miljenja i izraavanja miljenja, sloboda informisanja, sloboda okupljanja i udruivanja, sloboda uverenja, savesti i religije, pravo na uee u politikim izborima, odnosno glasanju, pravo
na uee u radu politikih partija i graanskih pokreta i organizacija i sl. (ibid., p. 128).
915
317
njima koristiti. Tako, na ovim subjektima je da slobodno odlue da li e

angaovati svoju volju u procesu stvaranja zakona kao njegovi autori, da
li e lino vienje sopstvenog interesa i uspeha proiriti razumevanjem
pravnih normi koje je prihvatljivo za sve, a zatim i da li e javno upotrebiti svoju komunikacionu slobodu.920
Ako se sistem prava i sloboda shvati tako da obuhvata zajedno privatnu i graansku autonomiju, onda se pokazuje da ovaj sistem predstavlja
konstitutivni elemenat svake zajednice slobodnih i jednakih, na temelju
prava udruenih pojedinaca. Sistem prava i sloboda u tom smislu reflektuje prvenstveno horizontalnu asocijaciju pojedinaca. Pravno se meutim
ova konstrukcija vertikalno stabilizuje institucionalizovanjem procesa
stvaranja i primene zakona, odnosno neposrednim internim povezivanjem sistema prava i politike moi.
Jednaka prava na lanstvo u dobrovoljnom obliku udruivanja, pretpostavljaju zajednicu sa kojom se njeni lanovi mogu identifikovati i kojoj, kao delovi celine kojoj pripadaju, mogu da pripiu svoje aktivnosti.
Ova zajednica moe sebe da konstituie kao pravna zajednica samo ako
poseduje centralnu vlast koja postupa za raun svih udruenih lanova.
Pravna zajednica koja ima centralnu vlast jeste drava i ona ima zadatak
da zatiti zajednicu, odnosno njene lanove.
Pravo na jednaku slobodu manifestuje se u obliku posebnih prava i
sloboda ije potovanje i zatitu obezbeuje sistem legitimne dravne prinude. Jednako pravo na pravnu zatitu prava i sloboda, pretpostavlja tako
sudsku vlast, odnosno ustanovljavanje sistema pravosudne vlasti koja na
samostalan i nepristrasan nain titi prava i slobode pojedinaca.
Najzad i kao to je objanjeno, jednako pravo na politiko samoodreenje, pretpostavlja garancije politikih prava na osnovu kojih pojedinci uestvuju u demokratskom procesu stvaranja zakona. Institucionalizacija ovog procesa pak, vezana je, pored ostalog, za ustanovljavanje
zakonodavnog predstavnikog tela, kao i izvrne vlasti koja e brinuti o
sprovoenju usvojenih politikih odluka.921
920
Ibid., p. 130.
Ibid., pp. 132135. U daljem tekstu, Habermas podrobno ekplicira ove svoje
ideje o institucijama dravne vlasti, odnosno o proceduralnoj narodnoj suverenosti,
kako on ovu temu naziva (ibid., p. 298). Tako na jednom mestu on kae da princip
narodnog suvereniteta podrazumeva i naelo zakonitosti rada dravne administracije,
kao i mogunost revizije njenih odluka od strane samostalnih i nezavisnih pravosudnih
organa (ibid., p. 169). Na drugom mestu, Habermas kae da je princip veine u procesu
921
318
Dworkinova i Habermasova shvatanja ustavne demokratije, pokazuju

tako da je sloboda pojedinca konstitutivni elemenat nastanka, ali i trajanja politike zajednice. Cilj politike zajednice utemeljen je u ideji ouvanja jednake slobode svakog njenog lana, dok se sredstvo za ostvarenje
tog cilja izvodi iz ideje pravnog jemstva jednake sloboda svakog lana ove
zajednice. Odgovor na pitanje o tome zato politika zajednica, izjednaava se u ustavnoj demokratiji sa odgovorom na pitanje o tome kako
politika zajednica.
Cela pravna konstrukcija ustavne demokratije izgraena je na principu slobode oveka, ali ona ovom principu duguje i svoju egzistenciju,
svoj politiki ivot. Demokratski princip suvereniteta naroda i njegova
institucionalizacija u pravom ureenom procesu formiranja miljenja i
volje, ustavna jemstva ljudskih prava, odsustvo tiranije veine i potovanje
prava manjina u drutvenoj zajednici, kao i razvijeni i efikasni mehanizmi
samostalne i nezavisne pravne zatite ljudskih prava, sve su ovo sredstva
pomou kojih se obezbeuje nesmetano trajanje politike zajednice ustanovljene na ideji jednake slobode svakog njenog lana.
Negativno odreeno, poto sloboda pojedinca predstavlja konstitutivni elemenat demokratske drave, ova drava ne moe nastati i ne moe
postojati bez izgraenog normativnog sistema potovanja i zatite ljudskih prava. Ili, izraeno u maniru pravne politike, drava moe nastati bez
saglasnosti onih koji u njoj ive, a takoe moe i funkcionisati ne obazirui se na ljudska prava pojedinaca, ali u tom sluaju ona se ne moe
oznaiti kao demokratska zajednica.
Meutim, Dworkinova i Habermasova teorijska zasluga ne sastoji se
u tome to su oni otkrili model ustavne demokratije. Naime, u vreme kad
su poeli teorijski da razmiljaju o ustavnoj demokratiji, ovaj model ve je
postojao u realnom pravnom ivotu politikih zajednica iji su oni lanovi. Tako, nije bilo potrebe teorijski dokazivati da je ovaj pozitivnopravni
model mogu, niti da je neophodan, ve samo konceptualno objasniti
nain na koji ustavna demokratija pravno ivi.
donoenja politikih odluka, uvek ogranien pravima manjine u drutvenoj zajednici.
Naime, u vrenju svoje politike autonomije, oni koji ine veinu ne mogu povreivati
osnovna prava i slobode na temelju kojih je i ustanovljena ova politika autonomija
(ibid., p. 180). Takoe, on iznosi i stavove u pogledu poloaja i funkcije ustavnog suda
(ibid., pp. 238 i dalje). Poseban odeljak svoje knjige on posveuje ulozi civilnog drutva
u funkcionisanju ustavne demokratije (ibid., pp. 329 i dalje).
319
U tom smislu, njihov filozofski poloaj bitno je ojaan. Svoje teorijske stavove oni ne izvode iskljuivo iz njih samih, kao to su to bili
prinueni da ine Rousseau i Kant, ve se u njima oslanjaju na pozitivnopravno iskustvo ustavne demokratije iz koje obojica potiu. Iako se ini
da Dworkin i Habermas preporuuju ustavnu demokratiju, da zagovaraju
primenu svojih ideja o njoj, te da se teorijski bore protiv onih koji nisu
pristalice ovog modela politike zajednice, oni zapravo samo konceptualno afirmiu jedan realan pozitivnopravni model.
Zbog toga je opravdano rei da su oni manje pravni ideolozi, a mnogo vie pravni pozitivisti. Tako se najzad i pokazuje da pravni poredak
ima neki svoj autonoman pravni ivot, koji postoji nezavisno od filozofskih opredeljenja koja se o njemu izraavaju.
Kelsen je naglaavao da je zadatak nauke o pravu da razume ivot
prava i da ga konceptualno objasni. Ako pravna filozofija, odnosno teorija prava u tome uspe, onda to predstavlja dobitak za nju samu. Kao to su
Kant i Austin govorili, validnost teorijskih stavova uvek se moe proveriti
njihovim uporeivanjem sa stvarnou, sa onim to realno postoji. Dworkin i Habermas tvrde da je jednaka sloboda pojedinaca konstitutivni elemenat nastanka i trajanja politike zajednice, i po svemu sudei, ovaj teorijski stav u potpunosti se poklapa sa principijelnim odlikama pravnog
poretka zajednica u kojima njih dvojica ive.
V
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
V
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Pozitivnopravno posmatrano, model ustavne demokratije ne temelji se
na pukoj pravnoj deklaraciji ili elji usmerenoj prema budunosti, ve na
realnom, dakle funkcionalnom pravno-sistemskom okviru jednog oblika
pravnog ivota politike zajednice. Konstitutivni elemenat nastanka i trajanja ovog oblika pravnog ivota politike zajednice jeste sloboda oveka.
Tako, cilj formiranja zajednice jeste obezbeivanje jednake slobode svakog njenog lana. Nain njenog formiranja jeste slobodno udruivanje svih
lanova zajednice, na temelju ideje o dobrovoljnom i uzajamnom ogranienju slobode svakoga od njih. Sredstvo kojim se obezbeuje trajanje zajednice,
odnosno njen pravni ivot, jeste potovanje i zatita jednake slobode svakog
njenog lana.
U ustavnoj demokratiji sloboda svakog pojedinca kompatibilna je,
slae se, kako bi to Kant rekao, sa slobodama drugih. Izraz, ili pravna
forma ovog meusobnog slaganja sloboda pak, izvodi se iz principa demokratije na kome poiva pravni poredak zajednice.
Sloboda oveka, sa jedne strane, ne shvata se samo kao apstraktni
pravni princip, ve uvek i konkretno, kao njegovo autonomino odreeno pravo da samostalno odluuje o svom ivotu. Sadrina ove autonomije
pojedinca dakle, ispunjena je nepreglednim mnotvom posebnih prava i
sloboda ijim korienjem on realizuje svoju slobodu odluivanja.
Svako od posebnih prava i sloboda reflektuje istu ideju o linoj autonomiji, te tako predstavlja konkretnu manifestaciju slobode odluivanja
pojedinca o sopstvenom ivotu. Takoe, autonomino odreen pojam
slobode dovoljno je apstraktnog karaktera da se u njemu moe utemeljiti svako posebno pravo ili sloboda. Jemstvo apstraktne slobode oveka,
preuzima na taj nain i pravnu formu garancije svih njenih manifestacija,
odnosno svih posebnih prava i sloboda.
Sa druge strane, pravni poredak politike zajednice obezbeuje meusobnu usklaenost svih ovih posebnih prava i sloboda njenih lanova. Na temelju ideje o jednakoj slobodi svakog lana politike zajednice,
324
Zakljuna razmatranja
pravni poredak ostvaruje ovaj cilj definisanjem pravila o sadrini prava i

sloboda, njihovim beneficijarima, kao i adresatima obaveze njihovog potovanja.
Tako, pravni poredak sadri celovit korpus pravnih pravila kojima se
ureuje uivanje prava i sloboda, odnosno formulie njihov sadraj, a zatim reava i pitanje meusobnog ograniavanja ovih prava i sloboda, kao
i njihovog suprotstavljanja drugim zatienim interesima, ime se neposredno odreuje sfera njihovog prostiranja. Uz to, posebna pravila pravnog poretka posveena su definisanju mehanizama pravne zatite prava i
sloboda koje su pretrpele povredu. Najzad, pravni poredak sadri pravila
o tome ko uiva prava i slobode, kao i pravila o tome kome pripada obaveza njihovog potovanja i zatite.
Da bi pravila prava ljudskih prava ostvarila svoj cilj, a to je obezbeivanje meusobne usklaenosti jednakih sloboda svih, u njihovom
stvaranju moraju uestvovati svi oni ije se slobode njima meusobno
usklauju. Ustavna demokratija je institucionalna forma koja omoguava
svima koji su za to zainteresovani, uee u ureenom procesu uzajamnog
usklaivanja svojih jednakih sloboda. Svako je slobodan da uestvuje u
procesu formiranja miljenja i volje, kako bi to Habermas rekao, odnosno u dogovoranju o onome to moe da trai od drugoga i o onome
to drugi moe da zahteva od njega samog, kako se o tome govorilo u
predrevolucionarnoj Francuskoj.
Na osnovu prava na uee u stvaranju pravnih pravila, oni ije se
slobode usklauju postaju njihovi tvorci, oni su sa ovim pravilima saglasni i ele ih. Na taj nain, ova pravna pravila postaju pravina za one koji
su uestvovali u njihovom nastajanju. U ustavnoj demokratiji dakle, svako je slobodan da sueli svoje miljenje sa miljenjem drugih i da zajedno
sa njima normativno izrazi svoju volju, odnosno stvori novo pravo.
Pojedinac uestvuje u stvaranju prava na temelju svoje slobode koja
se pravno manifestuje u obliku posebnih prava na uee u stvaranju prava. Ova participativna prava pak, koja pojedincu omoguavaju uee u
procesu formiranja miljenja i volje, takoe su nastala u procesu formiranja miljenja i volje.
Na osnovu toga to se principi ustavne demokratije i ljudskih prava
na ovaj nain izvode jedan iz drugoga, Habermas zakljuuje da oni nastaju kooriginalno. Tako, dva principa se ne mogu zamisliti i ne mogu postojati jedan bez drugoga, zbog toga to su jedan na drugome zasnovani.
Zakljuna razmatranja
325
Meutim, pravno-politiki posmatrano, model ustavne demokratije,

zajedno sa njemu pripadajuim pojmom ljudskih prava, takoe se ne stvara iz proste politike deklaracije ili elje. Naime, ovaj model ne postaje
stvaran, odnosno pozitivnopravan, putem pukog politikog pripisivanja
njegovih teorijskih odlika postojeem pravnom poretku. Poto se jedan
autoritaran pravni sistem, ili pak demokratski sistem zasnovan na obinom veinskom principu, ne moe izjednaiti sa modelom ustavne demokratije, on se ne moe ni pretvoriti u ustavnu demokratiju samo na osnovu
politike deklaracije ili elje onoga koji tu deklaraciju ili elju izraava.
U svom dijalogu sa Josephom Ratzingerom iz 2005. godine, Habermas objanjava da se model ustavne demokratije orijentie prema
ustavu koji udrueni pojedinci donose sami za sebe, a ne prema pripitomljavanju postojee dravne vlasti. Na ovom modelu konstituisana, a
ne samo konstitucionalno pripitomljena dravna vlast, kae on, podvrgnuta je pravu do svog najdubljeg jezgra, u toj meri da je pravo bez
ostatka proima. U tom smislu, zakljuuje Habermas, u ustavnoj demokratiji nema politikog subjekta vlasti koji bi mogao da ivi od neke supstance koja bi prethodila pravu, bio to predkonstitucionalni vladarski
suverenitet, etos nekog homogenog naroda ili ta drugo.922
Dakle, model ustavne demokratije jeste pravno najrazvijeniji oblik
demokratskog ureenja. Da bi se ovaj nivo razvoja pravnog poretka dostigao, neophodno je potrebno da se politika zajednica u celini orijentie
prema modelu ustavne demokratije, a zatim da uporno i dugo, vie decenija ili ak vekova, radi na njegovom ostvarenju. Pravni pojam ljudskih
prava, pravni reim potovanja i zatite ljudskih prava, pa ak i teorijska
misao o ljudskim pravima, ne izgrauju se preko noi, ve samo iskrenim
i dugotrajnim zalaganjem onih koji ljube svoju slobodu.
ini se da se model ustavne demokratije takoe ne dobija na poslugu iz demokratski razvijenog sveta. Nove demokratije koje izlaze iz
autoritarnih sistema, ne mogu postati ustavne demokratije bez stabilnih i
politiki snanih demokratskih i pravnih institucija. Ako demokratija nije
uhvatila korena u politikoj zajednici, ako potovanje zakona i ljudskih
prava i dalje zavisi od samovolje politiki monih pojedinaca, njihovim
politikim deklaracijama o vladavini prava i ustavnoj demokratiji moe se
samo verovati, ili pak ne.
922 Jirgen Habermas, Jozef Racinger, Dijalektika sekularizacije, o umu i religiji,
prevod: Dragan Stojanovi, 2006, pp. 1819.
KORIENA LITERATURA
Koriena literatura
I TEORIJSKA LITERATURA
1. Samuel Adams, The Rights of the Colonists, The Report of the Committee of Correspondence to the Boston Town Meeting, 1772;
2. Robert Alexy, A Theory of Constitutional Rights, 2004;
3. Maria Amor, Martin Estebanez, OEBS i ljudska prava, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, 1999;
4. St. Thomas Aquinas, Summa Theologica, Complete English edition in five
volumes, 1981;
5. John Austin, The Province of Jurisprudence Determined, and the Uses of the
Study of Jurisprudence, 1973;
6. S. H. Bailey, D. J. Harris, B. L. Jones, Civil Liberties, Cases and Materials, 3d
ed, 1991;
7. Lidija Basta, Politika u granicama prava, 1984;
8. Winfried Brugger, Dignity, Rights, and Legal Philosophy within the Anthropological Cross of Decision-Making, 9 German Law Journal 1243 (2008);
9. Tomas Burgental, Meunarodna ljudska prava, 1997;
10. Ernst Cassirer, Rousseau, Kant, Goethe, Two Essays, 1970;
11. Ernst Cassirer, Kant, ivot i uenje, 2006;
12. The Complete Bill of Rights, the Drafts, Debates, Sources, and Origin, edited by
Neil H. Cogan, 1997;
13. Thomas McIntyre Cooley, Treatise of the Law of Torts, 1888;
14. Paul Craig, Grainne De Burca, EU Law, Text, Cases and Materials, 4th ed,
2007;
15. Aleksandra avoki, Ekoloko pravo, u studiji Harmonizacija domaeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije, 2004;
16. Vida ok, Pravo na dravljanstvo, 1999;
17. A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution, 5th ed,
1897;
330
Koriena literatura
18. P. van Dijk, G. J. H. van Hoof, Theory and Practice of the European Convention
on Human Rights, 2d ed, 1990;
19. Pieter Van Dijk, Fried Van Hoof, Arjen Van Rijn, Leo Zwaak, Theory and
Practice of the European Convention on Human Rights, 4th ed, 2006
20. Vojin Dimitrijevi, Dragoljub Popovi, Tatjana Papi, Vesna Petrovi,
Meunarodno pravo ljudskih prava, 2006;
21. Marija Draki, Porodino pravo i pravo deteta, 2005;
22. Krysztof Drzewicki, Povelja Ujedinjenih nacija i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, 1999;
23. Krysztof Drzewicki, Internacionalizacija ljudskih prava i njihova juridizacija, u
knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, 1999;
24. Gerald Dworkin, The Theory and Practice of Autonomy, 1997;
25. Ronald Dworkin, Freedoms Law, The Moral Reading of the American Constitution, 1999;
26. Vladimir uri, Ustav i meunarodni ugovori, 2007
27. Encyclopedia of Human Rights, 2d ed, 1966;
28. Fransoa Fire, O Francuskoj revoluciji, 1990;
29. Franois Furet, Mona Ozouf, Dictionnaire critique de la Rvolution francais,
1992
30. Fransoa Fire, Mona Ozuf, Kritiki renik Francuske revolucije, 1996;
31. Kejs Flinterman, Ketrin Henderson, Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, 1999;
32. Kejs Flinterman, Ketrin Henderson, Posebni ugovori o ljudskim pravima, u
33. Saa Gajin, Pravo na lik, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 5/1990;
34. Saa Gajin, Povreda prava na lik, Bezbednost i drutvena samozatita, 78 i
9/1990;
35. Saa Gajin, Savremena shvatanja o pojmu i strukturi prava na privatnost u praksi
Vrhovnog suda Sjedinjenih Amerikih Drava, Strani pravni ivot, 1/91;
36. Saa Gajin, Koncept lana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima, Strani
pravni ivot, 23/92;
37. Saa Gajin, Diskusija povodom pitanja da li Velika Britanija treba da ima Bill of
Rights, Strani pravni ivot, br. 23/94;
38. Saa Gajin, Zatita ljudskih prava u uslovima vanrednog stanja, Pravni ivot,
br. 9/95;
39. Saa Gajin, Skice za studiju o slobodi religije, princip odvojenosti crkve od drave,
Strani pravni ivot, br. 2/97;
40. Saa Gajin, Skice za studiju o slobodi religije, princip slobode izraavanja verskih
uverenja, Strani pravni ivot, br. 3/97;
Koriena literatura
331
41. Saa Gajin, Skice za studiju o slobodi religije, odnos izmedju principa odvojenosti
crkve od drave i principa slobode izraavanja verskih uverenja, Strani pravni
ivot, br. 3/98;
42. Saa Gajin, lan 1. I Protokola uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima,
Standardi zatite imovinskih interesa, u zborniku radova Promene stvarnog prava u Srbiji, 2005;
43. Saa Gajin, Zatita podataka o linosti, perspektive harmonizacije domaeg prava
sa pravom Evropske unije, u knjizi Zatita podataka o linosti i poverljivi podaci, 2005;
44. Saa Gajin, Vladimir V. Vodineli, Tanja Drobnjak, Borko Nikoli, Antidiskriminaciono pravo, vodi, 2007;
45. Ruth Gavison, Privacy and the Limits of Law, 89 Yale Law Journal 437 (1980);
46. Ken Gormley, One Hundred Years of Privacy, 1992 Wisconsin Law Review
1335;
47. Marsel Goe, Prava oveka, u knjizi Kritiki renik Francuske revolucije,
1996;
48. Momilo Gruba, Krivino procesno pravo, 2010;
49. Peter Haberle, Ljudsko dostojanstvo i pluralistika demokracija, Politika misao,
2/06;
50. Jurgen Habermas, Between Facts and Norms, Contributions to a Discourse Theory of Law and Democracy, 1996;
51. Jirgen Habermas, Jozef Racinger, Dijalektika sekularizacije, o umu i religiji,
2006;
52. Raija Hanski, Markku Suksi, Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, prevod: Velibor Stojiljkovi, drugo preraeno izdanje, 1999;
53. H. L. A. Hart, The Concept of Law, 1988;
54. Sudhir Hazareesingh, From Subject to Citizen, The Second Empire and the
Emergence of Modern French Democracy, 1998;
55. G. W. F. Hegel, Osnovne crte filozofije prava, 1989;
56. Tomas Hobz, Levijatan, 1991;
57. Richard Hooker, Lawes of Ecclesiastical Polity, 1876;
58. Interights, Manual for Lawyers: Article 3 ECHR;
59. Zoran Ivoevi, Radno pravo, 2006;
60. Mark Janis, Richard Kay, Anthony Bradley, European Human Rights Law, Text
and Materials, 3d ed, 2008;
61. Judge Alitos Radical Views, New York Times, 23/01/2006;
62. Immanuel Kant, The Philosophy of Law: An Exposition of the Fundamental
Principles of Jurisprudence as the Science of Right, 1887;
63. Immanuel Kant, Um i sloboda, Spisi iz filozofije istorije, prava i drave, 1974;
332
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
Koriena literatura
Antonio Kaseze, Meunarodno krivino pravo, 2005;

Hans Kelsen, ista teorija prava, 1998;
Martin Luther King, Jr, I Have a Dream, (1963);
Ludwig Kramer, EC Environmental Law, 6th ed, 2006;
Metju Krejvn, Meunarodni pakt o ekonomskim socijalnim i kulturnim pravima, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, 1999;
Boris Krivokapi, Zatita manjina u meunarodnom i uporednom pravu, 2004;
Julija Kristeva, ovek, graanin, stranac, Prava oveka i graanina, Delo, 1/90;
Slavica Krneta, Lina prava, Enciklopedija imovinskog prava i prava udruenog rada, I tom, (1978);
Mattias Kumm, Who is Afraid of the Total Constitution? Constitutional Rights as
a Principle and the Constitutionalization of Private Law, 7 German Law Journal
341 (2006);
Will Kymlicka, Contemporary Political Philosophy, An Introduction, 1997;
Lexington, A Heretical Proposal, Economist, 10/12/2005;
John Lock, Two Treatises of Government, 1689;
John Locke, Dve rasprave o vladi, 1978;
John Locke, Pismo o trpeljivosti, u knjizi O toleranciji, Rasprave o demokratskoj kulturi, 1989;
Radomir D. Luki, Budimir P. Kouti, Dragan M. Mitrovi, Uvod u pravo,
2001;
James Madison, Memorial and Remonstrance, 1785;
Miomir Matulovi, Ljudska prava, 1992;
Miomir Matulovi, Ljudska prava, Uvod u teoriju ljudskih prava, 1996;
Michael W. McConnell, The Origins and Historical Understanding of Free Exercise of Religion, 103 Harvard Law Review 1410 (1990);
J. G. Merrills, Savet Evrope I: Evropska konvencija o ljudskim pravima, u knjizi
Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, 1999;
J. G. Merrills, Unapreenje i zatita ljudskih prava u okviru evropskih sporazuma, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, 1999;
Meunarodno javno pravo, zbirka dokumenata, priredili Vidan Hadi-Vidanovi, Marko Milanovi, 2005;
Bogoljub Milosavljevi, Ljudska prava i policija, 2004;
Bogoljub Milosavljevi, Upravno pravo, 2007;
Aleksandar Molnar, Narod, nacija, rasa, Istorijsko izvorite nacionalizma u Evropi, 1997;
Zorica Mrevi, enska prava u meunarodnom pravu, 1999;
Koriena literatura
333
90. Nataa Mrvi Petrovi, Krivino pravo, opti i posebni deo, 2006;
91. Pjer Nora, Nacija, u knjizi Kritiki renik Francuske revolucije, 1996;
92. Manfred Novak, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, u
93. Konstantin Obradovi, Milan ahovi, Milivoj Despot, Meunarodno humanitarno pravo, razvoj, primena, institucije, 2002;
94. Mona Ozuf, Jednakost, u knjizi Kritiki renik Francuske revolucije, 1996;
95. Marijane Pajvani, Ustavno pravo, ustavne institucije, 2003
96. Marek Pjehovijak, ta su to ljudska prava? Koncept ljudskih prava i njihova
vanpravna opravdanost, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava,
1999;
97. Tatjana Papi, Odgovornost meunarodnih organizacija: pitanje pripisivosti protivpravnog akta, doktorska disertacija, 2010;
98. Olga Popovi, Deklaracija prava oveka i graanina, u knjizi Temelji moderne
demokratije, Izbor deklaracija i povelja o ljudskim pravima, 1989;
99. Borivoje Pozni, Vesna Raki Vodineli, Graansko procesno pravo, 2010;
100. William Lloyd Prosser, Handbook of the Law on Torts, Third ed, 1964;
101. Jakov Radii, Medicinsko pravo, 2004;
102. Alan Rosas, Martin ajnin, Kategorije i korisnici ljudskih prava, u knjizi
Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, 1999;
103. Jean-Jacques Rousseau, Politiki spisi, 1993;
104. Jean-Jacques Rousseau, Ispovest savojskog vikara, 1975;
105. Luj-Antoan Sen-ist, Republikanske ustanove, 1987;
106. Sekretarijat za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije, Metodologija izrade zakona, 2002;
107. Clyde Spillenger, Elusive Advocate: Reconsidering Brandeis as Peoples Lawyer,
105 Yale Law Journal 1445 (1996);
108. Obren Stankovi, Vladimir V. Vodineli, Uvod u graansko pravo, 2004;
109. State Formation, Nation-Building and Mass Politics in Europe, The Theory of
Stein Rokkan, edited by Peter Flora with Stein Kuhnle, Derek Urwin, 1999;
110. Joseph Story, Commentaries on the Constitution of the United States, 1833;
111. The Supreme Court, The Battle Begins, Economist, 10/09/2005;
112. Damjan Tati, Zatita ljudskih prava osoba sa invaliditetom, 2009;
113. Temelji moderne demokratije, Izbor deklaracija i povelja o ljudskim pravima,
1989;
114. Alexis de Tocqueville, Democracy in America;
115. Aleksis De Tokvil, O demokratiji u Americi, 2002;
116. Kristijan Tomuat, Ljudska prava izmeu idealizma i realizma, 2006;
117. Robert Valter, Tri priloga istoj teoriji prava, 1999;
334
Koriena literatura
118. Harmen van der Vilt, Vivijana Krstievi, Sistem OAD za zatitu ljudskih prava, u knjizi Uvod u meunarodnu zatitu ljudskih prava, 1999;
119. Vladimir V. Vodineli, Graanskopravna zatita ovekovog identiteta
(autentinosti), Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 3/74;
120. Vladimir V. Vodineli, Lino pravo kao subjektivno pravo i kao grana prava,
Arhiv za pravne i drutvene nauke, 3/76;
121. Vladimir V. Vodineli, Pojedina lina prava, Enciklopedija imovinskog prava
i prava udruenog rada, I tom, (1978);
122. Vladimir V. Vodineli, Pravo na ljudsko dostojanstvo, Zbornik Pravnog
fakulteta u Zagrebu, 56/89;
123. Vladimir V. Vodineli, Ustav i nova lina prava, Arhiv za pravne i drutvene
nauke, 23/91;
124. Vladimir V. Vodineli, Takozvana zloupotreba prava, 1997;
125. Vladimir V. Vodineli, Vladimir eri, Saa Gajin, Duan Stojkovi, Milo
ivkovi, Pravo medija, 1998;
126. Vladimir V. Vodineli, Prolost kao izazov pravu, Srpska strana pravnog savladavanja prolosti, 2002;
127. Vladimir V. Vodineli, Meunarodno privatno pravo linosti, 2003;
128. Vladimir V. Vodineli, Saa Gajin, Dejan Milnekovi, Nemanja Nenadi i
grupa autora, Vodi kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog
znaaja, 2005;
129. Duan Vranjanac, Don Ostin, Imperativni model pravnog pozitivizma, 2000;
130. Nevena Vukovi ahovi, Prava deteta i meunarodno pravo, 2000;
131. Lorna Vuds, Evropska Unija i ljudska prva, u knjizi Uvod u meunarodnu
zatitu ljudskih prava, 1999;
132. Jeremy Waldron, Theories of Rights, 1990;
133. Samuel D. Warren, Louis D. Brandeis, The Right to Privacy, 4 Harvard Law
Review 193 (1890);
Koriena literatura
335
II NACIONALNI PROPISI, MEUNARODNI

I DRUGI OPTI PRAVNI DOKUMENTI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
Afrika povelja o ljudskim i pravima naroda (1981);

Amandmani na Ustav SAD (1791);
Bill of Rights (1688);
Civil Rights Act (1964);
Deklaraciju o nezavisnosti (1776);
Deklaracija prava oveka i graanina (1789);
Evropska konvencija o spreavanju muenja i neovenih ili poniavajuih
kazni ili postupaka Saveta Evrope (1987);
Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta
Evrope (1950);
Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima Saveta Evrope (1992);
Habeas Corpus Act (1679);
Human Rights Act (1998);
Jedinstvena metodoloka pravila za izradu propisa (2010);
Konvencija o pravima deteta UN (1989);
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom UN (2006);
Konvencija o pravnom poloaju lica bez dravljanstva UN (1954);
Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida UN (1948);
Konvencija o smanjenju broja lica bez dravljanstva UN (1961);
Konvencija i Protokol o statusu izbeglica UN (1951, 1968);
Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena UN (1979);
Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije UN (1966);
Konvencija protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih ili poniavajuih
kazni ili postupaka UN (1984);
Krivini zakonik Srbije (2005);
Lisabonski ugovor o Evropskoj uniji (2007);
The Massachusetts Body of Liberty (1641);
Meuamerika konvencija o ljudskim pravima (1969);
Meunarodna konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina aparthejda
(1973);
Meunarodni pakt UN o graanskim i politikim pravima (1966);
Meunarodni pakt UN o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima
(1966);
Nemaki graanski zakonik (BGB, 1896);
Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina Saveta Evrope (1994);
336
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
Koriena literatura
Osnovni zakon Savezne Republike Nemake (1949);

Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama (2003);
Povelja o osnovnim pravima Evropske unije (2000);
Revidirana evropska socijalna povelja Saveta Evrope (2009);
Rimski statut Meunarodnog krivinog suda (1998);
Srpski graanski zakonik (1844);
Statut Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju (1993);
Univerzalna deklaracija o pravima oveka UN (1948);
Ustav Junoafrike Republike (1966);
Ustav Nemake (Vajmarski ustav, 1919);
Ustav Poljske (1997);
Ustav Republike Srbije (2006);
Ustav panije (1978);
Ustav vajcarske (1999);
Velika povelja o slobodama Engleske (1215);
Voting Rights Act (1965);
Zakon o izvrenju krivinih sankcija Srbije (2009);
Zakona o javnom informisanju Srbije (2003);
Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina Srbije (2009);
Zakon o oglaavanju Srbije (2005);
Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja Srbije (2009);
Zakon o politikim strankama Srbije (2009);
Zakona o radiodifuziji Srbije (2003);
Zakon o radu Srbije (2005);
Zakon o ravnopravnosti polova Srbije (2009);
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja Srbije (2004);
Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom Srbije (2006);
Zakon o dravljanstvu Srbije (2004);
Zakon o strancima Srbije (2008);
Zakon o transeksualcima Nemake (1980);
Zakon o udruenjima Srbije (2009);
Zakon o umetnikim delima Nemake (1907);
Zakon o zabrani diskriminacije Srbije (2009);
Zakon o zatitniku graana Srbije (2005);
Zakonik o krivinom postupku Srbije (2006);
Koriena literatura
337
III ODLUKE SUDOVA
a) Odluke Vrhovnog suda SAD i drugih amerikih sudova

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
Bowers v. Hardwick, 478 U.S. 186 (1986);

Boyd v. U.S, 116 U.S. 616, 62429 (1886);
Brown v. Board of Eduacatio, 347 U.S. 483 (1954);
Carey v. Population Services International, 431 U.S. 678 (1977);
Cruzan v. Director, MDH, 497 U.S. 261 (1990);
Eisenstadt v. Baird, 405 U.S. 438 (1972);
Gilbert v. State of Minnesota, 254 U.S. 325 (1920);
Gonzales v. Oregon, 000 U.S. 04623 (2006);
Griswold v. Connecticut, 381 U.S. 479 (1965);
Katz v. United States, 389 U.S 347 (1967);
Kent v. Dulles, 357. U.S. 116 (1958);
Kovacs v. Cooper, 336 U.S. 77 (1949);
Lawrence et al. v. Texas, 539 U.S. 558 (2003);
Meyer v. State of Nebraska, 262 U.S. 390 (1923);
Mills v. Rogers, 457 U.S. 291 (1982);
Miranda v. State of Arizona, 384 U.S. 436 (1966);
NAACP v. Alabama, 377 U.S. 288 (1964);
Olmstead v. U.S, 277 U.S. 438 (1928);
Palko v. Connecticut, 302 U.S. 319 (1937);
Paris Adult Theatre I v. Slaton, 413 U.S. 409 (1973);
Pavesich v. New England Life Insurance Co. et al, 122 Ga. 190; 50 S.E. 68; 1905;
Pierce v. Society of the Sisters of the Holy Names of Jesus and Mary, 268 U.S. 510
(1925);
Planned Parenthood of Southeastern Pa. v. Casey, 505 U.S. 833 (1992);
Poe v. Ullman, 367 U.S. 497 (1961);
Prince v. Commonwealth of Massachusetts, 321 U.S. 158 (1944);
Public Utilities Commission v. Pollak, 343 U.S. 451 (1952);
Riggins v. Nevada, 504 U.S. 127 (1992);
Roberts v. United States Jaycees, 468 U.S. 609 (1984);
Rochin v. California, 342 U.S. 165 (1952);
Roe v. Wade, 410 U.S. 113 (1973);
Sell v. United States, 539 U.S. 166 (2003);
Stanley v. Georgia, 394 U.S. 557 (1969);
Thornburgh v. American Coll. of Obst. & Gyn, 476 U.S. 747 (1986);
338
Koriena literatura
34. Union Pacific Railway Company v. Botsfield, 141 U.S. 250 at 251252, 11 S.Ct.
1000, 35 L.Ed. 734 (1891);
35. Vacco, Attorney General of New York v. Quill, 000 U.S. 951858 (1997);
36. Village of Belle Terre v. Boraas, 416 U.S. 1 (1974);
37. Washington v. Harper, 494 U.S. 210 (1990);
38. Washington et al. v. Glucksberg et al, 000 U.S. 96110 (1997);
39. West Virginia State Board of Education v. Barnette, 319 U.S. 624 (1943);
40. Whitney v. People of California, 274 U.S. 357 (1927);
41. Zablocki v. Redhail, 434 U.S. 374 (1978);
b) Odluke Evropskog suda i Evropske komisije za ljudska prava
1. A. B. v. Switzerland, No 20872/92, 22/02/1995;

2. Abdulaziz, Kabales i Balkandali protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 9214/80;
9473/81; 9474/81, 28/05/1985;
3. A. D. i T. Protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 35765/97, 31/07/2000;
4. Ahmut protiv Holandije, No 21702/93, 28/11/1996;
5. Ajder i drugi protiv Turske, No 23656/94, 08/01/2004;
6. B v. Francuske, No. 13343/87, 25/03/1992;
7. Bakli protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 20348/92, 25/09/1996;
8. B. B. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 53760/00, 10/02/2004;
9. Berehab protiv Holandije, No 10730/84, 21/06/1988;
10. Bek, Kop i Bejzli protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 48535/99; 48536/99;
48537/99, 22/10/2002;
11. Bilgin protiv Turske, No 23819/94, 16/11/2000;
12. Brigeman i ojten protiv Nemake, No 6959/75, 19/05/1976;
13. Burgharc protiv vajcarske, No 16213/90, 22/02/1994;
14. epel protiv Ujedenjenog Kraljevstva, No 10461/83, 30/03/1989;
15. Dadon protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 7525/76, 22/10/1981;
16. Demades protiv Turske, No 16219/90, 31/07/2003;
17. Dogan i drugi protiv Turske, No 8803/02; 8804/02; 8805/02; 29/06/2004;
18. Donston i ostali protiv Irske, No 9697/82, 18/12/1986;
19. Ejrij protiv Irske, No 6289/73, 09/10 1979;
20. Erikson protiv vedske, No 11373/85, 22/06/1989;
21. Fon Hanover protiv Nemake, No 59320/00, 24/06/2004;
22. Frete protiv Francuske, No 36515/97, 26/02/2002;
23. Gaskin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 10454/83, 07/07/1989;
24. Gijo protiv Francuske, No 22500/93, 24/10/1996;
25. Gilou protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 9063/80, 24/11/1986;
Koriena literatura
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
339
Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 4451/70, 21/02/1975;

Gorgulu protiv Nemake, No 74969/01, 26/02/2004;
Goru protiv Grke, No 12686/03, 20/03/2009;
Gucardi protiv Italije, No 7367/76, 06/11/1980;
Gul protiv vajcarske, No 23218/94, 19/02/1996;
Gvera i ostali protiv Italije, No 14967/89, 19/02/1998;
Halford protiv Ujedinjenog kraljevstva, No 20605/92, 25/06/1997;
Hasan Ilhan protiv Turske, No 22494/93, 09/11/2004;
H. G. i G. B. protiv Austrije, No 11084/02; 15306/02, 02/06/2005;
Heton i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 36022/97, 07/08/2003;
Hjuitson protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 50015/99, 27/05/2003;
Hokanen protiv Finske, No 19823/92, 23/09/1994;
Huvig protiv Francuske, No 11105/84, 24/04/1990;
Injakolo-Zenide protiv Rumunije, No 31697/96, 25/01/2000;
Ivens protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 6339/05, 10/04/2007;
Jaloh protiv Nemake, No 54810/00, 11/07/2006;
K. A. protiv Finske, No 27751/95, 14/01/2003;
Kamal protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 8378/78, 14/05/1980;
Kanajev protiv Rusije, No 43726/02, 27/07/2006;
Karner protiv Austrije, No 40016/98, 24/07/2003;
Kenedi protiv Maarske, No 31475/05, 26/05/2009;
Kigen protiv Irske, No 16969/90, 26/05/1994;
Kipar protiv Turske, 6780/74; 6950/75, 26/05/1975;
Kipar protiv Turske, No 8007/77, 10/07/1978;
Kirtatos protiv Grke, No 41666/98, 22/05/2003;
Klamecki protiv Poljske, br. 2, No 31583/96, 03/04/2003;
Klas i drugi protiv Nemake, No 5029/71, 06/09/1978;
Kolas protiv Francuske, No 37971/97, 16/04/2002;
Kotlet protiv Rumunije, No 38565/97, 03/06/2003;
Kosi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 10843/84, 27/09/1990;
Kravenko protiv Rusije, No 34615/02, 02/04/2009;
Kristine Gudvin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 28957/95, 11/07/2002;
Kron protiv Holandije, No 18535/91, 27/10/1994;
Kruslin protiv Francuske, No 11801/85, 24/04/1990;
K. i T. Protiv Finske, No 25702/94, 27/04/2000;
Lastig-Prein i Beket protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 31417/96; 32377/96,
27/09/1999;
340
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
92.
93.
94.
95.
Koriena literatura
Lavents protiv Letonije, No 58442/00, 28/11/2002;

Leander protiv vedske, No 9248/81, 26/03/1987;
Lebink protiv Holandije, No 45582/99, 01/06/2004;
L. i V. protiv Austrije, No 39392/98; 39829/98, 09/01/2003;
Lopes Ostra protiv panije, No 16798/90, 09/12/1994;
Mamatkulov i Abdurasulovic protiv Turske, No 46827/99, 46951/99,
06/02/2003;
Margareta i Roder Anderson protiv vedske, No 12963/87, 25/02/1992;
Marks protiv Belgije iz 1979. godine, No 6833/74, 13/06/1979;
M. C. protiv Bugarske, No 39272/98, 04/12/2003;
Meinskaja protiv Rusije, No 42454/02, 15/01/2009;
Mesina protiv Italije, No 25498/94, 28/09/2000;
Metjus protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 24833/94, 18/02/1999;
Mijalje protiv Francuske, No 12661/87, 25/02/1993;
Mikolenko protiv Estonije, No 16944/03, 05/01/2006;
Mikuli protiv Hrvatske, No 53176/99, 07/02/2002;
Modinos protiv Kipra, No 15070/89, 22/04/1993;
M. S. protiv vedske, No 20837/92, 27/08/1997;
Nilund protiv Finske, No 27110/95, 29/06/1999;
Njemjec protiv Nemake, No 13710/88, 16/12/1992;
Odievr protiv Francuske, No 42326/98, 13/02/2003;
Olson protiv vedske, No 10465/83, 25/02/1988;
Olson (br. 2) protiv vedske, No 13441/87, 27/11/1992;
Oluji protiv Hrvatske, No 22330/05, 05/02/2009;
Pauel i Rejner protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 9310/81, 21/02/1990;
P. C. i S. Protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 56547/00, 16/07/2002;
Pek protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 44647/98, 28/01/2003;
Pelegrin protiv Francuske, No 28541/95, 08/12/1999;
Ploski protiv Poljske, No 26761/95, 12/11/2002;
Preti protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 2346/02, 29/04/2002;
Pridaenko i ostali protiv Rusije, No 2191/03, 3104/03, 1609/03, 24486/03,
21/06/2007;
Rainis i Gaparaviius protiv Litvanije, No 70665/01; 74345/01, 07/04/2005;
Rasmusen protiv Danske, No 8777/79, 28/11/1984;
Remen i mit protiv Luksemburga, No 51772/99, 25/02/2003;
Ris protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 9532/81, 17/10/1986;
Koriena literatura
96.
97.
98.
99.
100.
101.
102.
103.
104.
105.
106.
107.
108.
109.
110.
111.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
118.
119.
120.
121.
122.
123.
Ro protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 32555/96, 19/10/2005;

Salgveiro da Silva Mota protiv Portugala, No 33290/96, 21/12/1999;
Sandra Jankovi protiv Hrvatske, No 38478/05, 05/03/2009;
Sidabras i Diautas protiv Litvanije, No 55480/00; 59330/00, 27/07/2004;
Sisojeva i drugi protiv Letonije, No 60654/00, 16/06/2005
Slivenko protiv Letonije, No 48321/99, 09/10/2003;
Smit i Grejdi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 33985/96; 33986/96,
27/09/1999;
Stjerna protiv Finske, No 18131/91, 25/11/1994;
aka protiv Italije, No 50744/99, 11/01/2005;
tork protiv Nemake, No 61603/00, 16/06/2005;
unenberger i Durmaz protiv vajcarske, No 11368/85, 20/06/1988;
Tejlor-Sabori protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 47114/99, 22/10/2002;
Unal Tekeli protiv Turske, No 29865/96, 16/11/2004;
Valensuela Kontreras protiv panije, No 27671/95, 30/07/1998;
Van Kik protiv Nemake, No 35968/97, 12/06/2003;
Vilho Eskelinen i drugi protiv Finske, No 63235/00, 19/04/2007;
Vodika i Vilfling protiv Austrije, No 69756/01; 6306/02, 21/10/2004;
Volfmajer protiv Austrije, No 5263/03, 26/05/2003;
W. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 9749/82, 08/07/1987;
X. protiv Francuske, No 9993/82, 05/10/1982;
X protiv Islanda, No 6825/74, (1976) 5 D.R. 86;
X. protiv Nemake, No 2699/65, 01/04/1968;
X. protiv Nemake, No 8604/79, 06/05/1980;
X i Y protiv Holandije, No 8978/80, 26/03/1985;
X i Y protiv vajcarske (No 7289/75; 7349/76, 14/07/1977
Y. F. protiv Turske, No 24209/94, 22/07/2003;
Z. i ostali protiv Ujedinjenog Kraljevstva, No 29392/95, 10/05/2001;
Z. Protiv Finske, No 22009/93, 25/02/1997;
c) Odluke nemakih sudova
1.
2.
3.
4.
5.
6.
341
BGHZ 13, 334 (1954);

BVerfGE 6, 32 (1957);
BVerfGE 7, 198 (1958);
BGHZ 26, 349 (1958);
BGHZ 35, 363 (1961);
BVerfGE 20, 162 (1966);
342
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
Koriena literatura
BVerfGE 27, 71 (1969);

BVerfGE 27, 88 (1969);
BVerfGE 30, 173 (1971);
BVerfGE 34, 269 (1973);
BVerfGE 35, 202 (1973);
BGHZ 73, 120 (1978);
BVerfGE 61, 1 (1982);
1 BvR 209, 269, 362, 420, 440, 484/83 (1983);
BVerfGE 60, 253 (1984);
BVerfGE 66, 116 (1984);
BVerfGE 67, 213 (1984);
BGH VI ZR 10/86 (1986);
BVerfGE 75, 369 (1987);
BVerfGE 76, 1 (1987);
NJW 1988, 737 (1988);
1 BvR 921/85 (1989);
BVerfGE 81, 278 (1990);
BVerfGE 81, 298 (1990);
BVerfGE 82, 1 (1990);
BVerfGE 82, 272 (1990);
BVerfGE 83, 130 (1990);
BVerfGE 84, 203 (1991);
BVerfGe 85, 191 (1992);
BGH ZR 201/91 (1992);
BGH VI ZR 285/91 (1992);
BAG NJW 1993, 1732 (1992);
BVerfGE 88, 203 (1993);
BGH VI ZR 23/93 (1993);
BGHZ 124, 52 (1993);
BVerfGE 90, 1 (1994);
BVerfGE 90, 241 (1994);
BVerfGE 93, 266 (1995);
BGH VI ZR 223/94 (1995);
BGH VI ZR 332/94 (1995);
BGH NJW 1996, 1128 (1995);
BVerfGE 96, 375 (1997);
1 BvR 131/96 (1998);
Koriena literatura
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
343
1 BvR 348, 98 (1999);

BvR 653/96 (1999);
BGH 1 ZR 49/97 (1999);
BGH VI ZR 264/98 (1999);
2 BvR 1436/02 (2003);
BGH VI ZR 373/02 (2003);
1 BvR 2378/98, 1 BvR 1084/99 (2004);
BverfG 1 BvR 240/04 (2005);
BGH XII ZR 60/03 (2005);
1 BvR 357/05 (2006);
BGH VI ZR 45/05 (2006);
1 BvR 620/07 (2007);
1 BvL 10/05 (2008);
1 BvR 370/07, 1 BvR 595/07 (2008);
1 BvR 462/06 (2008);
1 BvR 1602/07, 1 BvR 1606/07, 1 BvR 1626/07 (2008);
1 BvR 1620/04 (2008);
1 BvR 2074/05, 1 BvR 1254/07 (2008);
1BvR 2310/06 (2008);
1 BvR 3262/07, 1 BvR 402/08, 1 BvR 906/08 (2008);
2 BvR 392/07 (2008);
1 BvR 121/09 (2009);
1 BvR 1155/03 (2009);
1 BvR 2857/07, 1 BvR 2858/07 (2009);
2 BvE 2/08, 2 BvE 5/08, 2 BvR 1010/08, 2 BvR 1022/08, 2 BvR 1259/08, 2
BvR 182/09 (2009).
d) Odluke Doma Lordova
1.
2.
3.
4.
Edinburg and Dalkeith Railway Company v. John Wauchope, [1842] UKHL J12;
British Railways Board and others v. Pickin, [1974] HL/PO/JU/4/3/1250;
Jackson and others v. Her Majestys Attoreny General, [2005] UKHL 56;
R v. Her Majestys Attoreny General and others, [2007] UKHL 52.
e) Odluka Vrhovnog suda Srbije
Rev. 229/04 (sluaj Krsmanovaa)
Beleka o autoru
Saa Gajin (r. 1965), vie od dvadeset godina bavi se temama koje se odnose na ljudska prava. Autor je preko ezdeset tekstova iz ove oblasti. Od 1990.
zaposlen je u Institutu za uporedno pravo, a od 2002. na Pravnom fakultetu
Univerziteta Union u Beogradu, na kojem predaje Ljudska prava, Pravo medija,
Antidiskriminaciono pravo i dr.
Od sredine devedesetih godina prolog veka aktivno uestvuje u radu nevladinog sektora. U jesen 1996, u okviru delatnosti Beogradskog centra za ljudska prava, predlae izradu prvog modela preporuene budue pravne regulative
u oblasti medijskog zakonodavstva Modela zakona o javnom informisanju.
Od tog perioda do dananjih dana, a prevashodno u okviru delatnosti Centra za unapreivanje pravnih studija, inicirao je stvaranje i kao koautor je radio
na dvadesetak modela zakona vezanih za pojedine grupe ljudskih prava. Sedam
od ovih modela predstavljali su osnov za izradu zakonskih tekstova koji su u
toku prve decenije ovog veka usvojeni u Narodnoj skuptini Republike Srbije.
Neposredno je uestvovao u izradi sledeih zakona: Zakona o javnom informisanju (2003), Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (2004), Zakona o oglaavanju (2005), Zakona o spreavanju diskriminacije
osoba sa invaliditetom (2006), Zakona o zatiti podataka o linosti (2008), Zakona o zabrani diskriminacije (2009) i Zakona o tajnosti podataka (2009).
Nakon usvajanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog
znaaja, zagovara vre povezivanje nevladinih organizacija koje se bave ovom
temom i uestvuje u osnivanju Koalicije za slobodan pristup informacijama. Uz
podrku organizacije Swedish Helsinki Committee for Human Rights (nedavno
preimenovane u Civil Rights Defenders), osniva Koaliciju protiv diskriminacije
(2005), koja se do dananjih dana istie u borbi protiv svih oblika diskriminatorskog postupanja i zalaganju za usvajanje antidiskriminacionih zakona.
Saa Gajin je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu
(1988), zatim je na Pravnom fakultetu Univerziteta Lester (Leicester University)
u Engleskoj, stekao diplomu magistra prava (L.L.M. in Human Rights, 1992),
da bi pod mentorstvom Vladimira V. Vodinelia, odbranio doktorsku tezu na
Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu (2010). Ova knjiga predstavlja preienu verziju teksta doktorske disertacije koji je u drugom izdanju
osloboen preostalih uoenih pravopisnih i stilskih nedostataka.
CIP
,
341.231.14
342.7
340.12
, , 1965Ljudska prava : pravno-sistemski okvir / Saa Gajin. 2. izd.
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta Union : Centar za unapreivanje
pravnih studija : Institut za uporedno pravo, 2012 (Beograd : Dosije
studio). 343 str. ; 24 cm
Prema Beleci o autoru publikacija predstavlja preienu verziju dokt.
disert. odbranjene na Prav. fak. Univerziteta Union u Beogradu. Tira
1.000. Beleka o autoru: str. [345]. Napomene i bibliografske reference
uz tekst. Bibliografija: str. 329343.
ISBN 978-86-84871-24-6 (PFUU)
ISBN 978-86-7546-069-5 (CUPS)
ISBN 978-86-80059-82-2 (IUP)
a) b)
COBISS.SR-ID 193729292
242 2298 063/364 375
SAA GAJIN
SAA GAJIN LJUDSKA PRAVA
LJUDSKA PRAVA
CUPS
PRAVNI
fakultet
Univerzitet UNION
CHRIS
ISBN 978-86-7546-069-5
9 788675 460695
DRUGO IZDANJE

Sasa Gajin Ljudska Prava (E Izdanje)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sasa Gajin Ljudska Prava (E Izdanje)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

242 2298 063/364 375

Saa Gajin 2011, 2012

ISBN 978-86-84871-24-6 (PF UU)

Objavljivanje ovog izdanja knjige pomogli su:

2. Lina autonomija u pravu SAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Lina autonomija u okviru Evropske konvencije o

4. Dostojanstvo oveka i opte pravo linosti u nemakom pravu . . . . . . .

III PRAVO LJUDSKIH PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

IV UTEMELJENJE LJUDSKIH PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

2. Originalne teorije drutvenog ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Teorije ustavne demokratije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

V ZAKLJUNA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323

na koji nain se pravno moe razumeti odnos izmeu pojma ljudskih

1. Ljudska prava kao skup neotuivih

Pojam ljudskih prava

klu i opravdanosti njihovog postojanja. Sa druge strane, ljudska prava se

a) Ljudska prava posmatrana

b) Ljudska prava posmatrana

Ljudska prava kao skup neotuivih prava i sloboda pojedinaca

sloboda, upuuje na pozitivnopravni aspekt odreivanja pojma ljudskih

c) Nedostaci klasinog razumevanja ljudskih prava

Pojam ljudskih prava

Slino tome, odgovor na pitanje o pojmu ljudskih prava ne moe

d) Traganje za pojmom ljudskih prava

Ljudska prava kao skup neotuivih prava i sloboda pojedinaca

Pojam ljudskih prava

obezbeuje teorijsku koherentnost ideji ljudskih prava, koja pak ideja u

uvideti da su sleeni prazni ideali i filosofske matarije, jednom reju, da to god se

2. Lina autonomija u pravu SAD

Pojam ljudskih prava

view.6 Pozivajui se na princip nepovredivosti ljudske linosti, autori su

4 Harvard Law Review 193 (1890).

Lina autonomija u pravu SAD

b) Pravo na privatnost kao commol law pravo

122 Ga. 190; 50 S.E. 68; 1905.

Pojam ljudskih prava

c) Ustavno pravo na privatnost

Lina autonomija u pravu SAD

Neslaui se sa odlukom veine u sluaju Olmstead v. U.S,15 on se

Pojam ljudskih prava

Lina autonomija u pravu SAD

deo svoje privatnosti, ak i na mestima dostupnim javnosti, uiva ustavnu

Pojam ljudskih prava

Prema miljenju sudije Douglasa, odnos branih drugova, odnosno

Lina autonomija u pravu SAD

Pojam ljudskih prava

bi zatite privatnosti brane sobe od upada policije, to je nesumnjivo

d) Razvoj ideja o privatnosti i linoj autonomiji

262 U.S. 390 (1923).

Lina autonomija u pravu SAD

i Nemake u I svetskom ratu, a pravdana je namerom zakonodavca da

Pojam ljudskih prava

upuuje na potovanje privatnog poseda porodinog ivota u koji drava

319 U.S. 624 (1943).

Lina autonomija u pravu SAD

drutvenog ivota, da se njegova sloboda stie prostim odsustvom prisile

254 U.S. 325 (1920).

Pojam ljudskih prava

Meutim, prema miljenju sudije Brandeisa, odgovor Suda je trebalo

Lina autonomija u pravu SAD

Prisiljavanje ljudi da sluaju tue ideje obezbeuje propagandistima

357. U.S. 116 (1958).

Pojam ljudskih prava