Gajenje

Za gajenje lavande pogodni su topli sunani tereni zatieni od

vetra, june, jugozapadne i jugoistone padine. U periodu mirovanja
nadzemni delovi lavande izdravaju mrazeve i do -15 (-20)0C. Veu
opasnost predstavljaju (naroito za hibridnu lavandu) kasni proleni
mrazevi, koji mogu unititi mlade, tek ozelenele izdanke. Lavanda
izrazito svetloljubiva biljka. U nedostatku svetlosti, zaostaje
cvetanje, manja je koliina etarskog ulja u cvastima i koliina
estarskih jedinjenja u etarskom ulju. Koliina i kvalitet etarskog ulja
zavise od broja sunanih asova u periodu cvetanja. Kiovito i
oblano vreme moe prouzrokovati smanjenje koliine etarskog ulja
za 30 50%, a koliine estara u ulju za 20 30%.

Lavanda je tipino kserofitna biljka. Za njeno gajenje mogu se

iskoristiti suvi tereni. Neto vie vlage treba u periodu do cvetanja a
kasnije dobro podnosi i dugotrajnu suu. Za gajenje lavande
pogodna su plitka, krena zemljita, kao i zemljita formirana na
vulkanskim stenama koje imaju manji znaaj u poljoprivredi. Ako se
gaji na boljim tipovima zemljita i prinosi e biti vei. Hibridnoj
lavandi pogoduju neto dublja, plodnija zemljita, sa boljim vodnim
kapacitetom.

Plantaa lavande eksploatie se 15 20 godina. Najpogodniji su oni

predusevi posle kojih ostaje nezakorovljeno zemljite. Mlade biljke
lavande su osetljive na herbicide koji se sporo razlau a korieni su
u proizvodnji kukuruza, pa stoga ne treba zasnivati plantau lavande
bar dve godine posle kukuruza.

Preporuuje se da se jako zakorovljeni tereni, kao i tek uzorane

livade, pre zasnivanja zasada lavande bar godinu dana obrauju kao
crni ugar. Lavanda je lo predusev za veinu kultura, jer ostavlja za
sobom slabo plodno, viegodinjim korovima obraslo zemljite.

Prilikom zasnivanja zasada treba u zemljite uneti 35 40 t/ha

organskog dubriva, 70 -80 kg/ha P205 i 100 120 kg/ha K20 na
dubinu 30-40 cm. U prolee, nakon sadnje, valja podubriti sa 70 80
kg/ha N, zbog boljeg bokorenja. U godinama intenzivnog
iskoriavanja zasada treba svake godine uneti (u zavisnosti od
plodnosti zemljita) 60 100 kg/ha N, 50 -60 kg/ha P205 i 80 100
kg/ha K20. Preporuuje se da se u jesen podubri fosforom, kalijumom
i treinom azota, a 2/3 azota uneti u prolee. Prskanjem vuksalom ili
mikramidom dva do tri puta postie se stimulativan efekat. Nakon
cvetanja se ne preporuuje dubrenje azotom i folijarnim dubrivima,
jer se poveava osetljivost na mrazeve i bolesti.

Zemljite za zasnivanje zasada lavande priprema se u jesen, godinu

dana ramje, i to dubokim oranjem (na 35 do 40 cm) i unoenjem

organskih dubriva. Ponekad se blizu povrine zemlje nailazi za vodu

nepropustljiv iluvijalni sloj, koji se podrivaem obavezno mora
probiti, da u kasnijim godinama podzemne vode ne bi pravile tetu
usevima.

Do zasnivanja zasada najbolje je da se zemljite obraduje kao crni

ugar, ili eventualno zasadi neki rani predusev (neka leguminoza),
koji e se skinuti sa parcele u maju. Mesec i po dana ili dva meseca
pre sadnje, nakon dubrenja fosforom i kalijumom, treba zemljite
plitko poorati na 18 20 cm, poravnati i sabiti valjkom. Vano je da
zemljite pre sadnje bude nezakorovljeno i ravno.

Setva
Prava lavanda se moe proizvoditi direktnom setvom semena, zelenim i
zrelim reznicama, a u nekim zemljama se razmnoava iskljuivo rasadom
dobijenim setvom semena na otvorenom polju. Hibridna lavanda se moe
razmnoavati samo vegetativnim putem reznicama ili poloenicom.
Zemljite za proizvodnju rasada mora biti zatieno od vetra i mraza sa
mogunou zalivanja. Vano je da ono ne bude zakorovljeno. Seje se u
jesen (pod zimu) ili u rano prolee. U sluaju prolene setve seme se
mora izloiti niskim temperaturama (jarovizacija). Jesenja setva je
sigurnija i jeftinija. Seme lavande nie sporo, pa se preporuuje sejanje sa
nekom biljkom koja e obeleiti redove (salata, bela slaica). Na veim
povrinama seje se na razmaku 35 40 cm izmedu redova, a na manjim
povrinama na razmaku 15-20 cm. Optimalna dubina setve je 0,5-1 cm u
jesen i 1-1,5 cm u prolee. Posle setve preporuljivo je sabijanje valjkom.
Poinje da nie poetkom aprila i nicanje se razvue do poetka maja.
Nega rasada sastoji se u redovnom ienju od korova (okopavanje). Ako
su iznikle biljke suvie guste, treba ih prorediti kada su u fazi 4-5 listova, a
izvadene biljice zasaditi na drugu parcelu, na razmaku 35 x 5 cm. Rasad
treba 2-3 puta zaliti. Naroito je znaajno zalivanje posle nicanja i nakon
koenja. Biljke se kose na 8 10 cm iznad povrine zemljita, kad su
visoke 18-20 cm, da bi se bolje bokorile. Potrebna koliina semena za
setvu je 7-9 kg/ha, od ega se dobija 600 800 hiljada sadnica.

Plantaa lavande eksploatie se 15-20 godina

Hibridi lavande se dobro razmnoavaju mladim reznicama. Radi ouvanja
dobrih sortnih osobina i za dobijaje homogenih useva, danas se u vie
zemalja (Bugarska, Francuska) primenjuje iskljuivo ovaj nain
razmnoavanja. U aprilu ili avgustu skinute jednogodinje reznice se
oiljavaju ispod folije ili u toplim lejama pokrivenim staklom. Za skidanje
reznica najpogodnije su etvorogodinje ili petogodinje biljke. Na
standardan nain pripremljene reznice se zabadaju u pesak na rastojanju
6 10 cm izmedu redova i 2 3 cm biljka od biljke u redu, a na 4 5 cm
dubine. Nakon zalivanja reznice se zasenjuju. Reznice razmnoavane u
avgustu, treba preko zime pokriti. Oiljene reznice se u maju sade u
kolu. Dobro oiljen rasad, dobijen prolenim razmnoavanjem sadi se
jo u toku jeseni iste godine, a razmnoen u maju, u avgustu ili u jesen
sadi se idue godine na stalno mesto. Sa 1 m2 se dobija 600 800
oiljemh reznica.
Poslednjih godina se hibridna lavanda razmnoava reznicama oiljenim na
slobodnom prostoru. Za ovaj nain razmnoavanja pogodna su duboka,
plodna, srednje vezana zemljita, sa dobrim vodnim kapacitetom, koja se
u sluaju potrebe mogu zalivati. Reznice duine 12 20 cm skidaju se sa
starijih bunova od sredine oktobra do kraja marta. U brazdice duboke 18
20 cm, koje su na 35 40 cm jedna od druge, stavljaju se reznice 3-5 cm
jedna od druge tako da im vrh viri 5 7 cm iznad povrme zemlje. Redovi
se dobro zalivaju da bi se zemlja prilepila uz reznice. Prazan prostor oko
reznice treba popuniti peskom ili tresetom, ali tako da ostane brazdica za
sakupljanje vode. Povrinu valja odravati bez korova i po mogunosti 3-5
puta zalivati. im novi izdanci dostignu duinu 15-20 cm, izbojke treba
pokositi 8 10 cm iznad zemlje da bi se podstakao intenzivniji razvoj

bonih izdanaka. Do jeseni e reznice imati razvijen korenov sistem i ve u

prvoj godini e biti rasadni materijal izvanrednog kvaliteta. Na jedan
hektar moe se smestiti 700 900 hiljada reznica, a pri strunoj nezi 70
80% e se oiliti.
Oiljene reznice se vade neposredno pre sadnje, ili istovremeno sa njom.
Na manjim povrinama vade se aovom, a na veim plugom (specijalni
plugovi u obliku slova V). Izvaeni materijal se do upotrebe ili prodaje
mora uvati od isuivanja. Rasadni materijal se mora odmah zasaditi, a
ako to nije mogue, treba ga prekriti zemljom i zaliti.
Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIGECI
Izdava: Partenon, Beograd, 20