ZAKON

O IZVRENJU I OBEZBEENJU
DEO PRVI
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
lan 1.
Ovim zakonom ureuje se postupak u kome sudovi i javni izvritelji prinudno
namiruju potraivanja izvrnih poverilaca zasnovana na izvrnim i verodostojnim
ispravama (izvrni postupak), postupak obezbeenja potraivanja i poloaj javnih
izvritelja.
Znaenje pojedinih izraza
lan 2.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) potraivanje oznaava pravo izvrnog poverioca da zahteva od
izvrnog dunika odreeno davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje;
2) izvrni poverilac oznaava lice ije se potraivanje namiruje u izvrnom
postupku ili obezbeuje u postupku obezbeenja;
3) izvrni dunik oznaava lice prema kome se potraivanje namiruje u
izvrnom postupku ili obezbeuje u postupku obezbeenja;
4)

stranka oznaava izvrnog poverioca i izvrnog dunika;

5) uesnik u postupku oznaava lice koje u izvrnom postupku ili postupku

obezbeenja ostvaruje neko svoje pravo ili pravni interes, a nije stranka u postupku;
6) tree lice oznaava uesnika u postupku koji tvrdi da na predmetu
izvrenja ima pravo koje spreava sprovoenje izvrenja;
7) reenje o izvrenju oznaava reenje suda kojim se usvaja predlog za
izvrenje na osnovu izvrne isprave;
8) reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave oznaava reenje
suda ili javnog izvritelja kojim se usvaja predlog za izvrenje na osnovu
verodostojne isprave;
9) organizacija za prinudnu naplatu oznaava poseban organizacioni deo
Narodne banke Srbije koji, postupajui po nalogu suda ili javnog izvritelja, nalae
bankama da prenesu novana sredstva sa rauna izvrnog dunika;
10) hartija od vrednosti oznaava pismenu ispravu kojom se njen izdavalac
obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu;
11) finansijski instrumenti jesu hartije od vrednosti, instrumenti trita novca
i drugi finansijski instrumenti u dematerijalizovanom obliku odreeni zakonom kojim
se ureuje trite kapitala i upisani u Centralni registar, depo i kliring hartija od
vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar hartija od vrednosti);
12) ovlaeni uesnik na tritu kapitala oznaava investiciono drutvo
(brokersko-dilersko drutvo i ovlaenu banku) prema zakonu kojim se ureuje
trite kapitala, kojima je Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za obavljanje
investicionih usluga i aktivnosti.

2
Pokretanje i voenje izvrnog postupka i postupka obezbeenja
lan 3.
Izvrni postupak i postupak obezbeenja pokreu se tako to izvrni poverilac
podnosi predlog za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave ili predlog za
obezbeenje, a po slubenoj dunosti pokreu se samo ako je zakonom odreeno.
O predlogu za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave i predlogu
za obezbeenje odluuje sud.
O predlogu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja
novanog potraivanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti odluuje
javni izvritelj.
Kada se donese reenje o izvrenju ili obezbeenju, sprovodi se izvrenje.
Nadlenost za sprovoenje izvrenja
lan 4.
Sud je iskljuivo nadlean za izvrenje zajednike prodaje nepokretnosti i
pokretnih stvari, injenja, neinjenja ili trpljenja (l. 359367) i izvrenje izvrnih
isprava u vezi s porodinim odnosima i vraanjem zaposlenog na rad.
Javni izvritelji jesu iskljuivo nadleni za izvrenje ostalih izvrnih isprava,
reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, reenja o usvajanju predloga za
protivizvrenje i reenja o izvrenju reenja o izreenim sudskim penalima.
Odredbe do dela treeg ovog zakona kojima se ureuju samo ovlaenja
javnih izvritelja, a ne i suda, primenjuju se samo na ovlaenja suda ako je sud
iskljuivo nadlean da sprovodi izvrenje (prekid postupka, o vie sredstava i
predmeta izvrenja, promena i dodavanje sredstava i predmeta izvrenja, prigovor
treeg lica, odlaganje izvrenja, obustava izvrnog postupka i sl.).
Formalni legalitet
lan 5.
Pri odluivanju o predlogu za izvrenje sud i javni izvritelj vezani su izvrnom
i verodostojnom ispravom.
Sud nije ovlaen da ispituje zakonitost i pravilnost izvrne isprave.
Stvarna nadlenost sudova za odluivanje o predlogu za
izvrenje ili obezbeenje
lan 6.
O predlogu za izvrenje ili obezbeenje odluuju u prvom stepenu osnovni ili
privredni sud.
O albi protiv reenja osnovnog ili privrednog suda odluuje vii sud ili
Privredni apelacioni sud, u zavisnosti od toga ko je doneo reenje koje se pobija.
Opta mesna nadlenost za odluivanje o predlogu za izvrenje
ili obezbeenje
lan 7.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje ili obezbeenje opte mesno nadlean
je sud na ijem podruju izvrni dunik ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite.

3
Mesna nadlenost ako je u predlogu za izvrenje ili obezbeenje
naznaeno vie sredstava ili predmeta izvrenja ili obezbeenja
lan 8.
Ako je u predlogu za izvrenje ili obezbeenje novanog potraivanja
naznaeno vie sredstava ili predmeta izvrenja ili obezbeenja, za odluivanje o
predlogu za izvrenje, odnosno obezbeenje mesno je nadlean sud koji je nadlean
da odluuje o sredstvu izvrenja ili obezbeenja koje je prvo naznaeno.
Ako je izmeu vie sredstava ili predmeta naznaena i nepokretnost, za
odluivanje o predlogu za izvrenje, odnosno obezbeenje iskljuivo mesno je
nadlean sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost.
Mesna nadlenost suda za donoenje reenja u toku sprovoenja
izvrenja
lan 9.
Sud koji je doneo reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne
isprave mesno je nadlean da u toku izvrenja koje sprovodi javni izvritelj donosi
reenja o izricanju novane kazne, reenja o zameni novane kazne u kaznu
zatvora, reenja o zahtevu za izuzee javnog izvritelja i reenja o prigovorima,
izuzev o prigovoru treeg lica.
Ako izvrenje sprovodi sud, iskljuivo mesno nadlean da donosi reenja u
toku sprovoenja izvrenja jeste sud koji sprovodi izvrenje.
Mesna nadlenost javnog izvritelja
lan 10.
Javni izvritelj sprovodi izvrenje reenja o izvrenju na osnovu izvrne ili
verodostojne isprave i reenja o prethodnoj ili privremenoj meri koje donese sud za
ije podruje je imenovan (mesna nadlenost javnog izvritelja).
On moe da preduzima radnje i izvan podruja suda za koje je imenovan,
sam ili preko javnog izvritelja s drugog podruja.
Zabrana predloga stranke za delegaciju mesne nadlenosti suda
lan 11.
Predlog stranke za delegaciju mesne nadlenosti suda nije dozvoljen.
Sastav suda
lan 12.
Reenja i zakljuke u izvrnom postupku i postupku obezbeenja u prvom
stepenu donosi sudija pojedinac.
O prigovoru i albi odluuje vee od troje sudija.
Sudijski pomonik moe preduzimati pojedine sudske radnje u izvrnom
postupku ili postupku obezbeenja.
Izuzee sudije
lan 13.
Kad izvrenje sprovodi javni izvritelj, izuzee sudije moe da se zahteva dok
ne istekne rok za donoenje reenja o albi protiv reenja donetog o predlogu za
izvrenje na osnovu izvrne isprave ili rok za prigovor ili albu u postupku odluivanja
o zakonitosti i pravilnosti reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave.

4
Kad izvrenje sprovodi sud, kao i u postupku obezbeenja, izuzee sudije
moe da se zahteva do okonanja izvrnog postupka, odnosno postupka
obezbeenja.
O zahtevu za izuzee sudije odluuje se u roku od pet dana od dana prijema
zahteva.
Protiv reenja o odbacivanju ili odbijanju zahteva za izuzee sudije dozvoljen
je prigovor.
Zahtev za izuzee sudije ne odlae izvrenje ili obezbeenje.
Nije dozvoljen zahtev za izuzee sudskog izvritelja.
Naelo pismenosti i usmenosti
lan 14.
Sud i javni izvritelj postupaju, po pravilu, na osnovu podnesaka i drugih
pismena, ali mogu i da sasluaju stranku ili uesnika u postupku izvan roita radi
razjanjenja pojedinih pitanja ili izjanjenja o predlogu stranke.
Roite se odrava kod zasnivanja zalonog prava na nepokretnostima i
pokretnim stvarima po sporazumu stranaka (l. 427-430), a moe da se odri pri
izvrenju odluka u vezi s porodinim odnosima (lan 371. stav 2) i odluivanju o
predlogu za odreivanje privremene mere. Umesto zapisnika o toku roita moe da
se saini slubena beleka.
Izostanak stranke ili uesnika u postupku s roita ili neodazivanje radi
sasluavanja ne spreava sud i javnog izvritelja da dalje postupaju.
Naelo hitnosti i rokovi
lan 15.
Izvrni postupak i postupak obezbeenja jesu hitni.
U izvrnom postupku i postupku obezbeenja nije dozvoljen zastoj u
postupku.
Rok u kome su stranke i druga lica duni da po nalogu suda ili javnog
izvritelja preduzmu radnje ne moe biti dui od osam dana, ako ovim zakonom nije
odreen drukiji rok.
Sud i javni izvritelj duni su da o zahtevu ili predlogu stranke ili drugog lica
odlue u roku od osam dana i da donetu odluku otprave u narednih pet radnih dana,
ako ovim zakonom nije odreen krai ili dui rok.
Disciplinska povreda
lan 16.
Nepostupanje sudija u rokovima za donoenje odluka koji su odreeni ovim
zakonom predstavlja disciplinski prekraj sudije.
Staranje da se ne povredi pravo na suenje u razumnom roku
lan 17.
Nepostupanje sudija prvostepenog ili drugostepenog suda po prigovoru ili
albi u rokovima koji su odreeni ovim zakonom uvek se uzima u obzir u postupku za
zatitu prava na suenje u razumnom roku.
Predsednik suda posebno je duan da pazi na to.

5
Redosled postupanja i namirenja
lan 18.
Predmeti se uzimaju u rad prema redosledu prijema, ako priroda potraivanja
ili posebne prilike ne nalau odstupanje, emu mora da prethodi pismena saglasnost
predsednika suda.
Vie izvrnih poverilaca koji namiruju novano potraivanje prema istom
izvrnom duniku i na istom predmetu izvrenja namiruju se redosledom kojim su
stekli pravo na namirenje.
Zabrana raspolaganja predmetom izvrenja ili obezbeenja
lan 19.
Nemaju pravno dejstvo akti pravnog ili faktikog raspolaganja predmetom
izvrenja ili obezbeenja od trenutka kad izvrni dunik primi reenje o izvrenju na
osnovu izvrne ili verodostojne isprave ili reenje o obezbeenju.
Namirenje istog poverioca primenom razliitih zakona na
nepokretnosti optereenoj hipotekom
lan 20.
Poverilac iji ugovor o hipoteci i zalona izjava predstavljaju izvrne isprave
ima pravo izbora: da se namiri primenom zakona kojim se ureuje hipoteka ili
primenom ovog zakona.
Smatra se da je poverilac izabrao namirenje primenom zakona kojim se
ureuje hipoteka kada se donese reenje o upisu zabelebe hipotekarne prodaje, a
za namirenje primenom ovog zakona kada podnese predlog za izvrenje.
Sud odbacuje predlog za izvrenje podnet posle donoenja reenja o upisu
zabelebe hipotekarne prodaje.
Protiv reenja o odbacivanju predloga dozvoljen je prigovor.
Namirenje vie poverilaca primenom razliitih zakona na
nepokretnosti optereenoj hipotekom
lan 21.
Ako razliiti poverioci istovremeno vode postupak namirenja primenom
zakona kojim se ureuje hipoteka i primenom ovog zakona, a reenje o upisu
zabelebe hipotekarne prodaje doneto je pre reenja o izvrenju, prednost ima
namirenje primenom zakona kojim se ureuje hipoteka. Redosled namirenja izvrnog
poverioca u tom sluaju odreuje se prema danu kad je stekao pravo na namirenje u
izvrnom postupku.
Izvrni postupak nastavlja se ako nepokretnost nije prodata u postupku
namirenja primenom zakona kojim se ureuje hipoteka.
Ako je reenje o izvrenju doneto pre reenja o upisu zabelebe hipotekarne
prodaje, prednost ima namirenje primenom ovog zakona, u kom sluaju zabeleba
hipotekarne prodaje gubi dejstvo.
Izvrenje na imovini strane drave
lan 22.
Izvrni postupak i postupak obezbeenja ne mogu da se vode na imovini
strane drave ili meunarodne organizacije u Republici Srbiji bez pismene
saglasnosti ministarstva nadlenog za spoljne poslove, izuzev ako strana drava ili
meunarodna organizacija nisu izriito pristale na to.

6
Odluke u izvrnom postupku i postupku obezbeenja
lan 23.
Sud i javni izvritelj donose reenja i zakljuke.
Reenjem se odluuje o predlogu za izvrenje ili obezbeenje, zatim o
prigovoru, albi i u drugim sluajevima odreenim ovim zakonom.
Reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave ne mora biti
obrazloeno.
Zakljukom se nalae preduzimanje izvrnih radnji i upravlja izvrnim
postupkom.
Pravni lekovi u izvrnom postupku
lan 24.
Pravni lekovi u izvrnom postupku jesu alba i prigovor.
albom se pobija reenje prvostepenog suda ili javnog izvritelja, ako ovim
zakonom nije odreeno da alba nije dozvoljena ili da se takvo reenje pobija
prigovorom.
Prigovor se podnosi protiv reenja donetog o predlogu za izvrenje na osnovu
verodostojne isprave, protiv drugih reenja prvostepenog suda ili javnog izvritelja
odreenih ovim zakonom, i kao prigovor treeg lica (lan 108).
Protiv reenja donetog o prigovoru protiv reenja dozvoljen je prigovor samo
kod prigovora treeg lica (lan 110. stav 2), a alba samo protiv reenja donetog po
prigovoru protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave.
Protiv zakljuka nisu dozvoljeni ni prigovor, ni alba. Prigovor ili alba koji su
podneti protiv zakljuka odbacuju se u reenju ili zakljuku kojim se okonava izvrni
postupak.
Rok za albu i prigovor i odsustvo odlonog dejstva albe i
prigovora
lan 25.
alba se podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja.
U istom roku se podnosi i prigovor, izuzev prigovora treeg lica.
alba i prigovor odlau izvrenje samo kad je to ovim zakonom odreeno.
Zabrana ukidanja prvostepenog reenja i upuivanja predmeta na
ponovno reavanje
lan 26.
Odluujui o prigovoru i albi sud ne moe da ukine prvostepeno reenje i da
predmet uputi na ponovno reavanje.
Nedozvoljenost vanrednih pravnih lekova
lan 27.
Reenje doneto o albi jeste pravnosnano.
Kad reenje moe da se pobija iskljuivo prigovorom, pravnosnano je
reenje doneto o prigovoru.
Protiv pravnosnanog reenja nisu dozvoljeni revizija, niti ponavljanje
postupka.

7
Vraanje u preanje stanje
lan 28.
Vraanje u preanje stanje dozvoljeno je zbog proputanja roka za prigovor
ili albu u postupku pobijanja reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave.
Protiv reenja o usvajanju predloga za vraanje u preanje stanje alba nije
dozvoljena.
Protiv reenja o odbacivanju ili odbijanju predloga za vraanje u preanje
stanje dozvoljen je prigovor.
Prekid postupka
lan 29.
Ako izvrni postupak bude prekinut po sili zakona, javni izvritelj, na predlog
stranke ili po slubenoj dunosti, postavlja privremenog zastupnika stranci, i nastavlja
postupak i pre nego to prestane razlog zbog koga je prekinut.
Ovo ne vai za prekid postupka koji je nastao nastupanjem pravnih posledica
steajnog postupka.
Identifikacioni podaci o izvrnom duniku i izvrnom poveriocu
lan 30.
Identifikacioni podaci o izvrnom duniku i izvrnom poveriocu koji je fiziko
lice jesu:
1)

ime i prezime i prebivalite;

2)

datum roenja i jedinstveni matini broj graana.

Identifikacioni podaci o izvrnom duniku i izvrnom poveriocu koji je pravno

lice jesu:
1)

poslovno ime;

2)

matini broj i poreski identifikacioni broj.

Identifikacioni podaci o izvrnom duniku i izvrnom poveriocu koji je strano

pravno lice jesu:
1)

poslovno ime i sedite;

2)

odgovarajui identifikacioni broj.

Identifikacioni podaci o izvrnom duniku i izvrnom poveriocu koji je

preduzetnik ili fiziko lice koje obavlja delatnost jesu:
1)

poslovno ime ili ime i prezime;

2)

matini broj i poreski identifikacioni broj.

Dunost davanja podataka
lan 31.

Dravni organi, imaoci javnih ovlaenja, druga pravna lica i preduzetnici

duni su da sudu i javnom izvritelju besplatno dostave, na njihov zahtev, sledee
podatke o izvrnom duniku:
1)

ime i prezime ili poslovno ime;

2)

adresu prebivalita ili boravita;

3)

datum roenja;

8
4)

jedinstveni matini broj graana;

5)

poreski identifikacioni broj;

6) podatke o visini zarade i drugih stalnih novanih primanja i njihovim

isplatiocima i podatke o plenidbi zarade ili administrativnoj zabrani na zaradi i drugim
stalnim novanim primanjima;
7) brojeve rauna, tednih uloga i depozita kod banaka, stanje i promet na
njima i podatke o plenidbama na njima;
8) podatke o platnim raunima i izdatom elektronskom novcu kod prualaca
platnih usluga i izdavalaca elektronskog novca, stanje i promet na tim raunima,
odnosno u vezi sa elektronskim novcem, i podatke o plenidbama na njima;
9)

brojeve rauna finansijskih instrumenata i stanje na njima;

10) podatke o udelima u privrednim drutvima ili drugom ueu u pravnim

licima i dobiti koju je izvrni dunik na osnovu toga ostvario u poslednjoj godini;
11) podatke o nepokretnostima na kojima ili povodom kojih izvrni dunik ima
imovinska prava;
12) podatke iz evidencije registrovanih motornih i prikljunih vozila;
13) podatke iz Registra vazduhoplova Republike Srbije i Evidencije
vazduhoplova Republike Srbije i odgovarajueg registra plovila;
14) podatke iz evidencija o pokretnim stvarima;
15) podatke o penzijskom i zdravstvenom osiguranju;
16) podatke iz matinih knjiga o linim stanjima;
17) podatke o ivotnom i imovinskom osiguranju;
18) podatke poreske uprave o poreskim prijavama za poslednje tri godine;
19) identifikacione podatke (lan 30) o stranama koje su zakljuile pravni
posao, prepis isprave o pravnom poslu, a ako isprave nema, podatke o sadrini
pravnog posla ili radnje koji se odnose na:
a) teretna raspolaganja kojima je izvrni dunik u poslednjoj godini
injenjem ili neinjenjem raspolagao svojom imovinom u korist drugih lica,
b) teretna raspolaganja kojima je izvrni dunik u poslednje tri godine
injenjem ili neinjenjem raspolagao svojom imovinom u korist suprunika,
vanbranog partnera, srodnika u pravoj liniji ili u pobonoj liniji do etvrtog stepena
srodstva ili tazbinskog srodnika do etvrtog stepena srodstva,
v) besplatna raspolaganja u poslednje tri godine, izuzev uobiajenih
prigodnih poklona, nagradnih poklona ili poklona iz zahvalnosti ija je vrednost
srazmerna imovinskim mogunostima izvrnog dunika.
Da bi dobio podatke, javni izvritelj mora da pokae reenje o izvrenju na
osnovu izvrne ili verodostojne isprave ili reenje o izvrenju na osnovu verodostojne
isprave radi namirenja potraivanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih
delatnosti.
Dobijene podatke sud i javni izvritelj mogu da obrauju samo radi utvrivanja
imovine izvrnog dunika i sprovoenja izvrenja.
Sud i javni izvritelj ima pravo da od dravnih organa, imalaca javnih
ovlaenja, drugih pravnih lica i preduzetnika besplatno dobije i druge podatke koji su
mu potrebni za delotvorno voenje izvrnog postupka.

9
Dravni organi, imaoci javnih ovlaenja, druga pravna lica i preduzetnici
duni su da izvrnom poveriocu koji navede potraivanje radi ijeg namirenja ili
obezbeenja namerava da vodi izvrni postupak ili postupak obezbeenja i priloi
izvrnu ispravu u kojoj je sadrano potraivanje, besplatno dostave sve podatke koje
su duni da dostave i sudu i javnom izvritelju, izuzev podataka iz poreske prijave za
poslednje tri godine (stav 1. taka 18. ovog lana). Pod istim uslovima dunost
dostavljanja podataka postoji i prema advokatu kao punomoniku izvrnog
poverioca. Dobijene podatke izvrni poverilac i advokat izvrnog poverioca mogu da
koriste samo za potrebe izvrnog postupka, a podatke o pravnim poslovima i
radnjama (stav 1. taka 19. ovog lana) samo za pobijanje pravnih radnji izvrnog
dunika u svrhe sprovoenja izvrenja.
Podaci moraju da se dostave u roku od osam dana od dana prijema zahteva
za dostavljanje.
Ogranienja dunosti davanja podataka
lan 32.
Dunost davanja podataka ne vai ako se o podatku vodi javni registar koji je
besplatno dostupan sudu, javnom izvritelju, izvrnom poveriocu ili advokatu kao
njegovom punomoniku.
Kada imovina izvrnog dunika prelazi visinu potraivanja izvrnog poverioca,
dravni organ, imalac javnih ovlaenja, drugo pravno lice i preduzetnik duan je da
sud, javnog izvritelja, izvrnog poverioca ili advokata kao njegovog punomonika
obaveste samo o tome da je imovina izvrnog dunika dovoljna da se izvrni
poverilac namiri.
Trokovi postupka
lan 33.
Trokove izvrnog postupka i postupka obezbeenja prethodno snosi izvrni
poverilac.
On je duan da sudu, odnosno javnom izvritelju predujmi trokove izvrnog
postupka ili postupka obezbeenja na nain, u visini i roku koji oni odrede. Javni
izvritelj odreuje predujam prema Javnoizvriteljskoj tarifi.
Izvrni poverilac nije duan da poloi predujam ako je osloboen od plaanja
sudske takse.
Izvrni postupak ili postupak obezbeenja obustavlja se ako izvrni poverilac
ne poloi predujam u roku koji je odredio sud, odnosno javni izvritelj.
Trokove postupka koji je pokrenuo po slubenoj dunosti predujmljuje sud iz
svojih sredstava, a nadoknauje ih izvrni dunik.
Kad je ovim zakonom odreena obaveza kopiranja spisa predmeta, trokovi
kopiranja ulaze u trokove postupka.
Odluivanje o trokovima postupka
lan 34.
Izvrni dunik duan je da izvrnom poveriocu, na njegov zahtev, naknadi
trokove koji su izvrnom poveriocu bili potrebni radi voenja izvrnog postupka,
odnosno postupka obezbeenja.
Izvrni poverilac duan je da naknadi izvrnom duniku trokove koje mu je
neosnovano prouzrokovao.

10
O naknadi trokova postupka odluuje se reenjem. Na zahtev stranke sud,
odnosno javni izvritelj donose zakljuak o namirenju trokova, u istom postupku u
kome su doneli i reenje o naknadi trokova.
Naknada trokova postupka moe da se zahteva u roku od osam dana od
okonanja izvrnog postupka, odnosno postupka obezbeenja, inae se trokovi ne
priznaju.
Protiv reenja o naknadi trokova postupka dozvoljen je prigovor.
Polaganje jemstva
lan 35.
Kad je ovim zakonom odreeno polaganje jemstva, ono se polae u
domaem ili stranom novcu u depozit javnog izvritelja.
Izuzetno, uz saglasnost protivne stranke, jemstvo moe da se poloi u obliku
bankarske garancije ili hartija od vrednosti, dragocenosti ili pokretnih stvari ija se
vrednost lako utvruje na tritu, a koje brzo i jednostavno mogu da se unove.
O polaganju jemstva u izvrnom postupku zakljukom odluuje javni izvritelj,
a u postupku obezbeenja sud.
Dokaz o polaganju jemstva jeste osnov za sticanje zalonog prava upisom u
Registar zalonog prava na pokretnim stvarima i pravima (u daljem tekstu: Registar
zaloge) ili druge javne registre, na zahtev lica u iju korist je jemstvo odreeno.
Ako sud, odnosno javni izvritelj reenjem odredi protivnoj stranci naknadu
tete ili trokova postupka koji su povezani s radnjom zbog koje je poloeno jemstvo,
istim reenjem, na njen predlog, odreuje i da se teta ili trokovi postupka naknade
iz poloenog jemstva. Protiv tog reenja dozvoljen je prigovor.
Dostavljanje izvrnom duniku
lan 36.
Izvrnom duniku koji je pravno lice ili preduzetnik pismena se dostavljaju na
adresu sedita ili adresu za prijem pote koje su upisane u registru Agencije za
privredne registre ili drugom javnom registru, a fizikom licu na adresu prebivalita
ili boravita koja je upisana kod organa koji vodi evidenciju o linim kartama.
Ako dostavljanje ne uspe, pismeno se narednog radnog dana istie na
oglasnu tablu suda koji je doneo reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili
verodostojne isprave, a kad je re o reenju o izvrenju na osnovu verodostojne
isprave, dostavljanje se ponavlja jo jednom po isteku roka od osam dana od
prethodnog dostavljanja, a ako ni ponovljeno dostavljanje ne uspe, reenje se
narednog radnog dana istie na oglasnu tablu suda.
Dostavlja ostavlja u potanskom sanduetu izvrnog dunika ili na drugom
mestu na adresi izvrnog dunika obavetenje koje sadri lino ime izvrnog
dunika, svojstvo u postupku, naznaku da e pismeno narednog radnog dana biti
istaknuto na oglasnoj tabli suda, naziv i adresu tog suda i upozorenje da se po isteku
roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda smatra da je
dostavljanje izvreno.
Smatra se da je dostavljanje izvreno istekom osam dana od dana isticanja
pismena na oglasnu tablu suda.
Odredbe ovog lana shodno se primenjuju i na dostavljanje izvrnom
poveriocu i drugim uesnicima u postupku.

11
Nadlenost za dostavljanje i direktno dostavljanje javnom
izvritelju
lan 37.
Akte suda i javnog izvritelja i pismena stranaka i drugih uesnika u izvrnom
postupku i postupku obezbeenja dostavlja javni izvritelj, ako sud nije iskljuivo
nadlean za izvrenje, u kom sluaju dostavljanje obavlja sud.
Sud preko ije oglasne table javni izvritelj dostavlja akte i pismena vodi
posebnu evidenciju o tome kada su akt ili pismeno istaknuti na oglasnoj tabli i kada
su skinuti s nje, i o tome izdaje slubenu potvrdu javnom izvritelju. Evidencija sadri
poslovni broj sudskog predmeta i predmeta javnog izvritelja i ime i prezime ili
poslovno ime stranaka u postupku.
Kada javni izvritelj sprovodi izvrenje, direktno njemu dostavljaju se
podnesci i drugi akti stranaka i drugih lica.
Novana kazna za nepotovanje suda, javnog izvritelja i drugog
uesnika
lan 38.
Sud izrie novanu kaznu stranci, uesniku u postupku ili drugom licu koje
svojim ponaanjem vrea sud, javnog izvritelja stranke i druge uesnike u postupku,
pa i kad izvrenje sprovodi javni izvritelj.
Novana kazna izrie se, pobija i izvrava pod uslovima odreenim ovim
zakonom (l. 131. i 132).
Shodna primena zakona kojim se ureuje parnini postupak
lan 39.
U izvrnom postupku i postupku obezbeenja shodno se primenjuje zakon
kojim se ureuje parnini postupak.

DEO DRUGI
OPTA PRAVILA IZVRNOG POSTUPKA
Glava prva

IZVRNA I VERODOSTOJNA ISPRAVA

1. Osnovi za donoenje reenja o izvrenju
lan 40.
Reenje o izvrenju donosi se na osnovu izvrne ili verodostojne isprave.
2. Izvrna isprava
Vrste izvrnih isprava
lan 41.
Izvrne isprave jesu:
1) izvrna sudska odluka i sudsko poravnanje koji glase na davanje,
injenje, neinjenje ili trpljenje;
2) izvrna odluka doneta u prekrajnom ili upravnom postupku i upravno
poravnanje koji glase na novanu obavezu ako posebnim zakonom nije drukije
odreeno;
3)

izvod iz Registra zaloge i izvod iz Registra finansijskog lizinga;

12
4)

ugovor o hipoteci i zalona izjava;

5) plan reorganizacije u steajnom postupku ije je usvajanje reenjem

potvrdio sud;
6)

javnobelenike isprave koje imaju snagu izvrne isprave;

7) sporazum o reavanju spora putem posredovanja, koji ispunjava uslove

odreene zakonom kojim se ureuje posredovanje u reavanju sporova;
8)

isprava koja je drugim zakonom odreena kao izvrna isprava.

Ugovor o hipoteci i zalona izjava jesu izvrne isprave ako su zakljueni,

odnosno dati u formi koju odreuje zakon kojim se ureuje hipoteka, ako sadre
odredbe koje on predvia i ako su upisani u katastar nepokretnosti kao izvrna
vansudska hipoteka.
Sudska i upravna odluka i poravnanje
lan 42.
Sudskom odlukom smatraju se presuda, reenje i druga odluka doneta u
postupku pred sudom, domaim arbitranim sudom i sudom asti pri privrednoj
komori, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zakljueno pred sudom,
domaim arbitranim sudom ili sudom asti pri privrednoj komori.
Upravnom odlukom smatraju se reenje ili zakljuak doneti u upravnom
postupku, a upravnim poravnanjem poravnanje zakljueno u upravnom postupku.
Izvrnost sudske i upravne odluke i javnobelenike isprave koja
ima snagu izvrne isprave
lan 43.
Sudska odluka koja glasi na davanje ili injenje postaje izvrna ako je postala
pravnosnana i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Rok za
dobrovoljno ispunjenje obaveze tee od kada je izvrni dunik primio sudsku odluku,
ako zakonom nije drukije odreeno. Sudska odluka u kojoj je odreen uslov za
ispunjenje obaveze postaje izvrna kad uslov nastupi.
Sudska odluka koja glasi na neinjenje ili trpljenje postaje izvrna kada
postane pravnosnana, ako u njoj nije drukije odreeno.
Izvrnost upravne odluke ceni se prema pravilima upravnog postupka, a
izvrnost javnobelenike isprave koja ima snagu izvrne isprave prema zakonu
kojim se ureuje javno belenitvo.
Reenje o izvrenju donosi se i kada sudska odluka nije postala
pravnosnana ili upravna odluka konana, ako je zakonom odreeno da alba ili
drugi pravni lek ne odlau njihovo izvrenje.
Potvrda o izvrnosti odluke
lan 44.
Potvrdom o izvrnosti utvruje se da je odluka postala izvrna.
Na predlog stranke, ovu potvrdu izdaje sud ili drugi organ koji je doneo
izvrnu ispravu u prvom stepenu, ili javni belenik tako to potvrdu stavlja na izvrnu
ispravu.
Neosnovanu potvrdu o izvrnosti ukida reenjem sud ili drugi organ koji je
izdao, ili javni belenik, na predlog stranke ili po slubenoj dunosti.

13
Izvrnost sudskog i upravnog poravnanja i javnobelenikog
zapisnika o poravnanju
lan 45.
Sudsko i upravno poravnanje i javnobeleniki zapisnik o poravnanju postaju
izvrni kad dospe potraivanje iz poravnanja.
Dospelost se dokazuje zapisnikom o poravnanju ili javnom ili po zakonu
overenom ispravom.
Na izvrnost poravnanja primenjuju se odredbe o izvrnosti sudske i upravne
odluke.
Izvrenje strane izvrne isprave
lan 46.
Strana izvrna isprava izvrava se isto kao domaa, ako glasi na
privatnopravno potraivanje i priznata je pred domaim sudom.
Izvrni poverilac moe podneti predlog za izvrenje strane izvrne isprave
koja nije priznata pred domaim sudom.
U tom sluaju sud koji je nadlean da donese reenje o izvrenju odluuje o
priznanju strane izvrne isprave kao o prethodnom pitanju.
Takvo reenje o izvrenju moe da se pobija albom i zbog toga to nisu bili
ispunjeni zakonom odreeni uslovi za priznanje strane izvrne isprave.
Podobnost izvrne isprave za donoenje reenja o izvrenju
lan 47.
Izvrna isprava podobna je da se na osnovu nje donese reenje o izvrenju
ako sadri podatke o izvrnom poveriocu, izvrnom duniku i predmet, vrstu i obim
ispunjenja obaveze. Ako u izvrnoj ispravi nije odreen rok za dobrovoljno ispunjenje
obaveze, on iznosi osam dana od dostavljanja izvrne isprave izvrnom duniku.
Ako dospelost obaveze ne moe da se utvrdi iz izvoda iz Registra zaloge,
izvrni poverilac podnosi pismeni dokaz o tome da je izvrnom duniku ostavio
naknadni rok da ispuni obavezu.
Reenje o izvrenju moe se doneti kad je samo deo sudske ili upravne
odluke ili poravnanja ili javnobelenike isprave postao izvran, u odnosu na taj deo.
Prelaz potraivanja i obaveze
lan 48.
Izvrni postupak vodi se i na predlog i u korist lica koje kao izvrni poverilac
nije oznaeno u izvrnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom
ispravom dokae da je potraivanje iz izvrne ili verodostojne isprave prelo na
njega, a ako takav dokaz nije mogu ako prelaz potraivanja dokae
pravnosnanom ili konanom odlukom donetom u parninom, prekrajnom ili
upravnom postupku.
Kad posle donoenja reenja o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne
isprave potraivanje pree sa izvrnog poverioca na drugo lice, na predlog sticaoca
zakljukom se utvruje da je on stupio na mesto izvrnog poverioca, ako prelaz
dokae javnom ili po zakonu overenom ispravom.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana shodno se primenjuju i kad se izvrni postupak
vodi prema licu koje u izvrnoj ili verodostojnoj ispravi nije oznaeno kao dunik, kao

14
i kada posle donoenja reenja o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave
obaveza izvrnog dunika pree na drugo lice, kao sticaoca obaveze.
Sticalac stupa u izvrni postupak u stanju u kome se nalazi u asu stupanja.
Uslovna i uzajamna obaveza
lan 49.
Kada obaveza izvrnog dunika zavisi od prethodnog ili istovremenog
ispunjenja obaveze izvrnog poverioca ili od nastupanja uslova, reenje o izvrenju
donosi se ako izvrni poverilac pismeno izjavi da je ispunio ili obezbedio ispunjenje
svoje obaveze ili da je uslov nastupio.
Smatra se da je izvrni poverilac ispunio svoju obavezu ili obezbedio
ispunjenje svoje obaveze ako je njen predmet poloio kod suda ili javnog izvritelja,
ili je sa istim ciljem postupio na drugi pogodan nain.
Ako izvrni dunik navede u albi protiv reenja o izvrenju da izvrni
poverilac nije ispunio svoju obavezu ili nije obezbedio njeno ispunjenje ili da uslov
nije nastupio, a meu strankama su sporne injenice, alba se odbija ako izvrni
poverilac javnom ili po zakonu overenom ispravom dokae da je ispunio ili obezbedio
ispunjenje svoje obaveze ili da je uslov nastupio.
Ako alba izvrnog dunika bude usvojena, izvrni poverilac moe da
pokrene parnini postupak radi utvrenja da je izvrnom ispravom ovlaen da trai
bezuslovno ispunjenje obaveze izvrnog dunika.
Alternativna obaveza po izboru izvrnog dunika
lan 50.
Ako izvrni dunik, prema izvrnoj ispravi, ima pravo izbora izmeu vie
predmeta svoje obaveze, izvrni poverilac duan je da u predlogu za izvrenje
naznai jedan predmet kojim se namiruje.
Pravo izbora izvrnog dunika traje dok izvrni poverilac u celini ili delimino
ne primi predmet koji je naznaio u predlogu za izvrenje.
Fakultativno ovlaenje izvrnog dunika
lan 51.
Izvrni dunik koji je u izvrnoj ispravi obavezan da ispuni nenovanu
obavezu, uz pravo da se nje oslobodi plaanjem odreenog novanog iznosa ili
injenjem navedenim u izvrnoj ispravi, moe da plati novani iznos ili da preduzme
injenje dok izvrni poverilac delimino ne primi ispunjenje nenovane obaveze.
3. Verodostojna isprava
Vrste verodostojnih isprava
lan 52.
Reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave donosi se radi namirenja
novanog potraivanja.
Verodostojne isprave jesu:
1) menica i ek domaeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za
zasnivanje potraivanja;
2) izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti o stanju na raunu
zakonitog imaoca obveznica ili instrumenta trita novca (trezorski, blagajniki i
komercijalni zapisi) i odluka o njihovom izdavanju;

15
3) raun domaeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim
dokazom o tome da je izvrni dunik obaveten o njegovoj obavezi;
4)

izvod iz poslovnih knjiga o izvrenim komunalnim ili srodnim uslugama;

5) obraun ili izvod iz poslovnih knjiga za potraivanje takse za javni

medijski servis;
6)

javna isprava koja stvara izvrivu novanu obavezu;

7)

bankarska garancija;

8)

akreditiv;

9) overena izjava izvrnog dunika kojom ovlauje banku da s njegovog

rauna prenese novana sredstava na raun izvrnog poverioca;
10) obraun kamate sa dokazom o osnovu dospelosti i visini potraivanja;
11) privremena ili okonana situacija o izvrenim graevinskim radovima;
12) obraun o nagradi i naknadi trokova advokata.
Podobnost verodostojne isprave za donoenje reenja o
izvrenju na osnovu verodostojne isprave
lan 53.
Verodostojna isprava podobna je da se na osnovu nje donese reenje o
izvrenju na osnovu verodostojne isprave ako sadri podatke o izvrnom poveriocu i
izvrnom duniku i predmet, vrstu, obim i dospelost obaveze izvrnog dunika.
Ako dospelost obaveze ne moe da se utvrdi iz verodostojne isprave, izvrni
poverilac duan je da uz verodostojnu ispravu priloi pismeni dokaz da je izvrnom
duniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu.
Glava druga

SREDSTVA I PREDMET IZVRENJA

Sredstva izvrenja
lan 54.
Sredstva izvrenja su radnje kojima se namiruje potraivanje izvrnog
poverioca.
Sredstva izvrenja radi namirenja novanog potraivanja jesu: prodaja
nepokretnosti izvrnog dunika, prodaja pokretnih stvari izvrnog dunika, prenos
novanog potraivanja izvrnog dunika, prenos zarade izvrnog dunika, prenos
novanih sredstava s rauna izvrnog dunika kod banke, prenos sredstava sa
tednog uloga ili tekueg rauna izvrnog dunika, prodaja finansijskih instrumenata
izvrnog dunika, prodaja udela izvrnog dunika u privrednim subjektima i prenos
potraivanja izvrnog dunika da mu se predaju ili isporue pokretne stvari ili preda
nepokretnost.
Sredstva izvrenja radi ostvarivanja nenovanog potraivanja jesu: predaja
pokretnih stvari izvrnog dunika, ispranjenje i predaja nepokretnosti izvrnog
dunika, injenje, neinjenje ili trpljenje izvrnog dunika, predaja deteta i izvrenje
drugih odluka u vezi s porodinim odnosima, vraanje zaposlenog na rad, deoba
suvlasnike stvari i izdejstvovanje izjave volje.

16
Predmeti izvrenja
lan 55.
Predmeti izvrenja su stvari i prava izvrnog dunika na kojima se sprovodi
izvrenje.
Predmet izvrenja ne mogu biti stvari izvan prometa, objekti, oruje i oprema
koji su namenjeni odbrani i bezbednosti Republike Srbije, niti stvari koje su ovim ili
drugim zakonom izuzete od izvrenja.
Naelo srazmere
lan 56.
Javni izvritelj duan je da prilikom izbora sredstva i predmeta izvrenja radi
namirenja novanog potraivanja vodi rauna o srazmeri izmeu visine obaveze
izvrnog dunika i sredstva i vrednosti predmeta izvrenja.
Vie sredstava i predmeta izvrenja
lan 57.
U reenju o izvrenju radi namirenja novanog potraivanja odreuju se, po
pravilu, sredstvo i predmet izvrenja koji su naznaeni u predlogu za izvrenje.
Ako je u predlogu za izvrenje naznaeno vie sredstava i predmeta izvrenja
koja istovremeno treba da se sprovedu, u reenju o izvrenju odreuju se sva.
Ako je u reenju o izvrenju odreeno vie sredstava i predmeta
tako da se sledea sprovedu tek ako prethodna nisu dovoljna da se izvrni
namiri, javni izvritelj moe zakljukom, na predlog izvrnog dunika,
izvrenje na samo neka sredstva i predmete koji su dovoljni da se izvrni
namiri.

izvrenja
poverilac
ograniiti
poverilac

Ako nisu dovoljni da se izvrni poverilac namiri, javni izvritelj zakljukom

nalae sprovoenje izvrenja sledeim sredstvom i predmetom izvrenja.
Promena i dodavanje sredstva i predmeta izvrenja
lan 58.
Ako namirenje nije mogue iz sredstava i predmeta izvrenja koji su ve
odreeni, javni izvritelj moe, na predlog izvrnog poverioca, zakljukom promeniti
sredstvo i predmet izvrenja ili odrediti da se izvrenje nastavi i drugim sredstvima i
predmetima pored ve odreenih.
Javni izvritelj moe, na predlog izvrnog dunika, zakljukom da promeni
ve odreeno sredstvo i predmet izvrenja, ako su sredstvo i predmet izvrenja koje
je izvrni dunik predloio dovoljni da se izvrni poverilac namiri.
Glava trea

PREDLOG ZA IZVRENJE I REENJE O IZVRENJU

1. Predlog za izvrenje
Predlog za izvrenje na osnovu izvrne isprave
lan 59.
U predlogu za izvrenje naznaavaju se identifikacioni podaci o izvrnom
poveriocu i izvrnom duniku (lan 30), izvrna isprava, potraivanje izvrnog
poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet ili vie sredstava i predmeta izvrenja, i
drugi podaci koji su potrebni za sprovoenje izvrenja.

17
Uz predlog za izvrenje prilae se izvrna isprava u originalu, overenoj kopiji
ili prepisu, i druga isprava odreena ovim zakonom, s tim to izvrna isprava mora da
sadri potvrdu o izvrnosti.
Ali ako se predlog za izvrenje podnosi sudu koji je u prvom stepenu
odluivao o potraivanju izvrnog poverioca, uz njega se ne prilae izvrna isprava, a
i ako se priloi, ne mora da sadri potvrdu o izvrnosti.
Predlog za izvrenje podnosi se najmanje u etiri primerka.
Predlog za izvrenje na celokupnoj imovini izvrnog dunika
lan 60.
Izvrni poverilac koji zahteva izvrenje radi namirenja novanog potraivanja
nije duan da u predlogu za izvrenje naznai sredstvo i predmet izvrenja (izvrenje
na celokupnoj imovini izvrnog dunika).
U tom sluaju, za odluivanje o predlogu za izvrenje mesno je nadlean sud
na ijem podruju izvrni dunik ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite.
U reenju o izvrenju ne navode se sredstvo i predmet izvrenja, ve se
izvrenje odreuje na celokupnoj imovini izvrnog dunika.
Predlog za donoenje reenja koje ima dejstvo reenja o
izvrenju
lan 61.
Kad je ovim zakonom odreeno da se u toku sprovoenja izvrenja na zaradi
i drugim stalnim novanim primanjima, radi predaje individualno odreenih pokretnih
stvari, radi isporuke zamenjivih stvari i radi vraanja zaposlenog na rad moe doneti
reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju (l. 295, 345, 346, 349, 350, 352. i 384)
ono se donosi na predlog izvrnog poverioca.
Izvrni poverilac duan je da u predlogu zahteva da sud, odnosno javni
izvritelj, reenjem obavee izvrnog dunika da u roku od osam dana od dana
prijema reenja namiri potraivanje izvrnog poverioca i odredi sredstvo i predmet
izvrenja ako potraivanje ne bude namireno u roku.
Sud, odnosno javni izvritelj, reenjem odbacuje predlog koji ne sadri zahtev
da se izvrni dunik obavee da namiri potraivanje ili u kome nije naznaeno
sredstvo i predmet izvrenja, bez prethodnog vraanja predloga na dopunu.
Protiv reenja o odbacivanju predloga dozvoljen je prigovor.
Predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave
lan 62.
U predlogu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave naznaavaju se
identifikacioni podaci o izvrnom poveriocu i izvrnom duniku (lan 30),
verodostojna isprava, potraivanje izvrnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan
predmet, ili vie sredstava i predmeta izvrenja, i drugi podaci i isprave koji su
potrebni za sprovoenje izvrenja.
Predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave sadri i zahtev da sud
obavee izvrnog dunika da namiri novano potraivanje izvrnog poverioca s
odmerenim trokovima postupka u roku od osam dana, a u meninim sporovima u
roku od pet dana od dana dostavljanja reenja, i zahtev da se odredi izvrenje radi
namirenja novanog potraivanja izvrnog poverioca i trokova postupka.

18
Izvrni poverilac duan je da uz predlog priloi verodostojnu ispravu u
originalu, overenoj kopiji ili prepisu. Stranu verodostojnu ispravu sudski prevodilac
prethodno prevodi na jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu.
Ako su stranke zakljuile sporazum o mesnoj nadlenosti, izvrni poverilac
moe traiti u predlogu za izvrenje da se, ako postupak bude nastavljen kao po
prigovoru protiv platnog naloga, nastavi pred sudom koji je nadlean po sporazumu o
mesnoj nadlenosti. Izvrni poverilac duan je da uz predlog priloi sporazum o
mesnoj nadlenosti.
Naznaivanje javnog izvritelja
lan 63.
Izvrni poverilac duan je da u predlogu za izvrenje na osnovu izvrne ili
verodostojne isprave naznai konkretno odreenog i mesno nadlenog javnog
izvritelja da sprovede izvrenje.
Rok za odluivanje o predlogu za izvrenje i odluke o predlogu
lan 64.
O predlogu za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave sud
odluuje u roku od osam dana od dana prijema predloga.
Sud donosi reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, ili
reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrenje na osnovu izvrne ili
verodostojne isprave.
Sud otpravlja reenje u roku od tri radna dana od dana donoenja.
Povlaenje predloga za izvrenje
lan 65.
Izvrni poverilac moe u toku celog izvrnog postupka, pa i posle
pravnosnanosti reenja o izvrenju, da povue predlog za izvrenje bez pristanka
izvrnog dunika.
U tom sluaju izvrni postupak se obustavlja.
Izvrni poverilac moe ponovo da podnese predlog za izvrenje.
2. Reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave
Sadrina reenja o izvrenju
lan 66.
U reenju o izvrenju navode se sud, izvrni poverilac i izvrni dunik s
identifikacionim podacima (lan 30), izvrna isprava, potraivanje izvrnog poverioca,
sredstva i predmeti izvrenja, uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka i drugi
podaci koji su potrebni za sprovoenje izvrenja.
Ako izvrni poverilac u predlogu za izvrenje nije naznaio sredstvo i predmet
izvrenja javni izvritelj, bez predloga izvrnog poverioca, donosi zakljuak kojim
posle identifikovanja imovine izvrnog dunika odreuje sredstvo i predmet izvrenja.
Sadrina reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave
lan 67.
U reenju o izvrenju na osnovu verodostojne isprave obavezuje se izvrni
dunik da u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja, a u meninim i
ekovnim sporovima u roku od pet dana, namiri novano potraivanje izvrnog
poverioca sa odmerenim trokovima postupka.

19
Istim reenjem odreuju se i sredstvo i predmet izvrenja radi namirenja
novanog potraivanja izvrnog poverioca i trokova postupka.
Odreivanje javnog izvritelja i izuzee
lan 68.
U reenju o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave odreuje se
da izvrenje sprovodi javni izvritelj koga je izvrni poverilac naznaio u predlogu za
izvrenje. Protiv odreivanja javnog izvritelja alba, odnosno prigovor dozvoljeni su
samo ako javni izvritelj nije mesno nadlean.
Izvrni dunik moe zahtevati izuzee javnog izvritelja do okonanja
izvrnog postupka. O zahtevu za izuzee odluuje sud reenjem u roku od pet dana
od dana prijema zahteva.
Ako usvoji zahtev za izuzee javnog izvritelja, sud odmah poziva izvrnog
poverioca da u roku od pet dana naznai drugog javnog izvritelja, inae se izvrni
postupak obustavlja.
Protiv reenja o odbacivanju ili odbijanju zahteva za izuzee javnog izvritelja
dozvoljen je prigovor.
Zahtev za izuzee javnog izvritelja ne odlae izvrenje ili obezbeenje.
Spreenost javnog izvritelja da sprovede izvrenje
lan 69.
Javni izvritelj moe obavestiti sud da je spreen da prihvati sprovoenje
izvrenja, u roku od pet dana od dana prijema reenja koje treba da izvri.
Sud odmah prosleuje obavetenje izvrnom poveriocu i poziva ga da u
odreenom roku naznai drugog javnog izvritelja, inae se izvrni postupak
obustavlja.
Ako izvrni poverilac blagovremeno naznai drugog javnog izvritelja, sud
donosi reenje kojim u tom pogledu menja reenje o izvrenju.
Protiv tog reenja dozvoljen je prigovor, ali samo ako drugi javni izvritelj nije
mesno nadlean.
Ko i kome dostavlja reenje o izvrenju
lan 70.
Reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave dostavlja se
javnom izvritelju, sa kopijom isprava potrebnih da sprovede izvrenje, koji reenje
dalje dostavlja izvrnom poveriocu i izvrnom duniku.
Reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrenje na osnovu izvrne ili
verodostojne isprave dostavlja sud, samo izvrnom poveriocu.
Reenje o izvrenju koje se, osim strankama, dostavlja i drugima (duniku
izvrnog dunika, organizaciji za prinudnu naplatu, Centralnom registru hartija od
vrednosti i sl.) dostavlja javni izvritelj.
Ako je sud iskljuivo nadlean za izvrenje, reenje o izvrenju svima njima
dostavlja sud.
Nenadlenost suda da sprovede izvrenje
lan 71.
Ako sud koji je doneo reenje o izvrenju nije nadlean da sprovede
izvrenje, a sud je iskljuivo nadlean za izvrenje, sud upuuje reenje o izvrenju i

20
spise predmeta sudu koji je za to nadlean i koji dostavlja strankama reenje o
izvrenju i sprovodi izvrenje.
3. Reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju
lan 72.
U reenju koje ima dejstvo reenja o izvrenju sud ili javni izvritelj, obavezuje
izvrnog dunika da u roku od osam dana od dana prijema reenja namiri
potraivanje izvrnog poverioca i odreuje sredstvo i predmet izvrenja ako izvrni
dunik ne namiri potraivanje u roku.
Na ostale sastojke reenja shodno se primenjuju odredbe o sadrini reenja o
izvrenju (lan 66. stav 1).
Reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju izvrava sud ili javni izvritelj,
zavisno od toga ko sprovodi izvrenje reenja o izvrenju povodom koga je doneto
reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju.
Protiv reenja koje ima dejstvo reenja o izvrenju dozvoljen je prigovor.
Na prigovor se shodno primenjuju odredbe o albi protiv reenja o izvrenju,
izuzev odredaba o obaveznom dostavljanju albe na odgovor.
Glava etvrta

ALBA
1. alba protiv reenja donetog o predlogu za izvrenje na
osnovu izvrne isprave
lan 73.
Izvrni dunik moe da pobija albom reenje o izvrenju.
Izvrni poverilac moe albom da pobija reenje o odbacivanju predloga za
izvrenje ili reenje o odbijanju predloga za izvrenje ili reenje o izvrenju kojim je
prekoraen njegov zahtev.
Ako se pobija samo deo reenja o izvrenju kojim su odmereni trokovi
izvrnog postupka, ini se to prigovorom.
2. alba izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju
Razlozi za pobijanje reenja o izvrenju
lan 74.
Izvrni dunik moe albom da pobija reenje o izvrenju iz sledeih razloga
koji spreavaju sprovoenje izvrenja:
1) ako isprava na osnovu koje je doneto reenje o izvrenju nema svojstvo
izvrne isprave;
2) ako je izvrna isprava na osnovu koje je doneto reenje o izvrenju
ponitena, ukinuta, preinaena, stavljena van snage ili nije izvrna;
3) ako su sudsko ili upravno poravnanje ili javnobeleniki zapisnik o
poravnanju na osnovu kojih je doneto reenje o izvrenju poniteni ili na drugi nain
stavljeni van snage;
4)

ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze izvrnog dunika;

5) ako obaveza izvrnog dunika zavisi od prethodnog ili istovremenog

ispunjenja obaveze izvrnog poverioca ili od nastupanja uslova, a izvrni poverilac
nije ispunio svoju obavezu ili nije obezbedio njeno ispunjenje ili uslov nije nastupio;

21
6) ako je potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je nastala u vreme
kada izvrni dunik vie nije mogao da je istakne u postupku iz koga potie izvrna
isprava ili posle zakljuenja sudskog ili upravnog poravnanja ili javnobelenikog
zapisnika o poravnanju;
7) ako potraivanje nije prelo na izvrnog poverioca ili ako obaveza nije
prela na izvrnog dunika;
8)

ako je protekao rok u kome moe da se zahteva izvrenje;

9) ako je izvrenje odreeno na stvarima i pravima koji su izuzeti od

izvrenja ili na kojima je izvrenje ogranieno;
10) ako je potraivanje koje je dosueno u izvrnoj ispravi zastarelo;
11) ako je u reenju o izvrenju odreen mesno nenadlean javni izvritelj.
Sadrina albe izvrnog dunika
lan 75.
Izvrni dunik duan je da u albi navede razloge zbog kojih pobija reenje o
izvrenju, injenice i dokaze kojima potkrepljuje razloge za pobijanje reenja o
izvrenju i da priloi sve pismene dokaze na koje se poziva u albi.
U suprotnom, alba se reenjem odbacuje kao nepotpuna, bez prethodnog
vraanja na dopunu.
Postupanje prvostepenog suda po albi izvrnog dunika
lan 76.
alba se podnosi prvostepenom sudu koji je doneo reenje o izvrenju.
Prvostepeni sud reenjem odbacuje albu koja nije blagovremena, potpuna ili
dozvoljena, u roku od pet dana od dana prijema albe i reenje otpravlja u roku od
naredna tri radna dana. Protiv reenja o odbacivanju albe izvrni dunik ima pravo
na albu u roku od tri dana od dana prijema reenja.
Ako izvrni dunik podnese albu
prvostepeni sud je dostavlja drugostepenom
prijema. Ako drugostepeni sud usvoji albu
dostavlja albu protiv reenja o izvrenju na
potom odluuje o njoj (lan 79).

protiv reenja o odbacivanju albe,

sudu narednog radnog dana od njenog
protiv reenja o odbacivanju albe, on
odgovor izvrnom poveriocu (lan 78) i

Kopija spisa predmeta uvek ostaje prvostepenom sudu.

Dostavljanje albe protiv reenja o izvrenju na odgovor
lan 77.
Prvostepeni sud koji ne odbaci albu protiv reenja o izvrenju dostavlja albu
na odgovor izvrnom poveriocu, u roku od pet dana od dana prijema albe.
Rok za odgovor na albu jeste osam dana od dostavljanja albe izvrnom
poveriocu.
Odluivanje drugostepenog suda o albi izvrnog dunika
lan 78.
Prvostepeni sud dostavlja albu, odgovor na albu i spise predmeta
drugostepenom sudu narednog radnog dana od prijema odgovora na albu ili isteka
roka za odgovor na albu.
Kopija spisa predmeta ostaje prvostepenom sudu.

22
Drugostepeni sud ispituje prvostepeno reenje u granicama razloga
navedenih u albi, pazei po slubenoj dunosti na pravilnu primenu materijalnog
prava, da li je sud nadlean za donoenje reenja o izvrenju, na stvarnu i mesnu
nadlenost suda, da li isprava na osnovu koje je doneto reenje o izvrenju ima
svojstvo izvrne isprave, da li je protekao rok u kome moe da se zahteva izvrenje i
da li je izvrenje odreeno na stvari koja je izvan pravnog prometa.
Ako u albi protiv reenja o izvrenju budu navedene povrede postupka na
koje sud ne pazi po slubenoj dunosti (stav 3. ovog lana), drugostepeni sud duan
je da oceni da li su one zaista i uticale na zakonitost i pravilnost reenja o izvrenju.
Odluke o albi
lan 79.
Drugostepeni sud reenjem odbacuje, usvaja ili odbija albu u roku od 15
dana od dana prijema albe, odgovora na albu i spisa predmeta i reenje otpravlja u
naredna tri radna dana od donoenja.
Ako je drugostepeni sud dostavio albu na odgovor, rok za odluivanje o albi
je 30 dana.
Sud je duan da usvoji albu ako izvrni dunik pravnosnanom odlukom ili
javnom ili po zakonu overenom ispravom dokae postojanje razloga koji spreava
sprovoenje izvrenja.
Posledice usvajanja albe
lan 80.
Reenjem o usvajanju albe obustavlja se izvrni postupak, preinaava
prvostepeno reenje o izvrenju i odbija predlog za izvrenje, ili se ukida prvostepeno
reenje o izvrenju i odbacuje predlog za izvrenje. Izvrni postupak se ne obustavlja
ako se prvostepeni sud oglaava stvarno ili mesno nenadlenim, ve se spisi
predmeta ustupaju nadlenom sudu.
Ako je sprovoenje izvrenja poelo, pored obustave izvrnog postupka
ukidaju se i sve sprovedene izvrne radnje, ali ako je alba usvojena zbog stvarne ili
mesne nenadlenosti prvostepenog suda, samo sud kome su ustupljeni spisi
predmeta moe da ukine sprovedene izvrne radnje ako je to potrebno radi pravilnog
voenja izvrnog postupka.
Parnini postupak za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja
lan 81.
Ako se reenje o odbijanju albe zasniva na injenicama koje su meu
strankama sporne i koje se odnose na samo potraivanje, izvrni dunik moe u roku
od 30 dana od dana dostavljanja reenja o odbijanju albe da pokrene parnini
postupak za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja.
Tuba ne odlae izvrenje.
Parnini postupak ima prvenstvo u odluivanju i hitan je.
Nezavisno od oznaene vrednosti predmeta spora, primenjuju se odredbe o
sporovima male vrednosti iz zakona kojim se ureuje parnini postupak, a revizija
nije dozvoljena.
Ako izvrni postupak nije jo okonan, a sud je pravnosnanom odlukom
utvrdio nedozvoljenost izvrenja, javni izvritelj, na predlog izvrnog dunika,
obustavlja izvrni postupak i ukida reenje o izvrenju i sve sprovedene radnje.

23
Ako je izvrenje okonano tako to je izvrni poverilac namiren, a glavna
rasprava pred prvostepenim sudom nije jo zakljuena, izvrni dunik kao tuilac ima
pravo da preinai tubu i bez pristanka izvrnog poverioca i da zahteva da sud
obavee izvrnog poverioca kao tuenog da mu da vrati ono to je primio izvrenjem
i naknadi trokove izvrnog postupka.
3. alba protiv ostalih reenja suda i reenja javnog izvritelja
Odluivanje o albi
lan 82.
O albi protiv ostalih reenja suda odluuje drugostepeni sud.
O albi protiv reenja javnog izvritelja odluuje drugostepeni sud koji je
mesno nadlean da odluuje o albi protiv reenja o izvrenju.
alilac je duan da navede u albi sve razloge zbog kojih pobija reenje i
injenice i dokaze na kojima zasniva albu.
U suprotnom, alba se reenjem odbacuje kao nepotpuna, bez prethodnog
vraanja na dopunu.
Podnoenje albe i dunosti prvostepenog suda i javnog
izvritelja
lan 83.
alba se podnosi prvostepenom sudu ili javnom izvritelju ako se pobija
njegovo reenje.
alba moe da se dostavi na odgovor, a rok za odgovor je osam dana od
dostavljanja albe.
Na postupanje prvostepenog suda shodno se primenjuju odredbe o
postupanju prvostepenog suda po albi protiv reenja o izvrenju (lan 76).
Javni izvritelj ije se reenje pobija albom zadrava kopiju spisa predmeta
za sebe.
Postupanje drugostepenog suda
lan 84.
Drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti na pravilnu primenu
materijalnog prava, da li je sud nadlean da donese reenje, i na stvarnu i mesnu
nadlenost suda.
Drugostepeni sud je duan da oceni da li su povrede postupka koje su
navedene u albi zaista i uticale na zakonitost i pravilnost reenja samo ako se
pobija reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrenje na osnovu izvrne
isprave.
U svemu ostalom, na postupanje drugostepenog suda shodno se primenjuju
odredbe o albi protiv reenja o izvrenju (l. 7880).
4. Prigovor i alba protiv reenja o predlogu za izvrenje na
osnovu verodostojne isprave
a) Osnovne odredbe, prigovor i alba
lan 85.
Izvrni dunik moe prigovorom da pobija reenje o izvrenju na osnovu
verodostojne isprave, a izvrni poverilac reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga
za izvrenje na osnovu verodostojne isprave.

24
Stranke prigovorom mogu da pobijaju i samo deo reenja kojim su odmereni
trokovi postupka.
Stranke mogu albom da pobijaju reenje koje je doneto o prigovoru, izuzev
kada su pobijale samo deo reenja kojim su odmereni trokovi postupka, u kom
sluaju alba nije dozvoljena.
Na prigovor i albu izvrnog poverioca i na postupak po njima shodno se
primenjuju odredbe o prigovoru i albi izvrnog dunika.
b) Prigovor i alba izvrnog dunika
Osnovne odredbe
lan 86.
Izvrni dunik podnosi prigovor i albu sudiji pojedincu koji je doneo reenje o
izvrenju na osnovu verodostojne isprave.
O prigovoru odluuje vee suda, a o albi drugostepeni sud.
Prigovor i alba izvrnog dunika odlau izvrenje reenja o izvrenju na
osnovu verodostojne isprave do pravnosnanosti, izuzev ako je doneto na osnovu
menice.
Ako izvrni dunik ne podnese prigovor, sudija pojedinac u roku od tri radna
dana od isteka roka za prigovor dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da
sprovede izvrenje.
Rok za odluivanje o prigovoru i albi i o emu sud vodi rauna
po slubenoj dunosti
lan 87.
Vee je duno da odlui o prigovoru u roku od 15 dana od kada mu sudija
pojedinac dostavi prigovor i spise predmeta, a drugostepeni sud da odlui o albi u
roku od 15 dana od dana prijema albe, reenja vea i spisa predmeta.
Vee i drugostepeni sud ispituju reenje u granicama razloga navedenih u
prigovoru ili albi, a paze po slubenoj dunosti na primenu materijalnog prava, da li
je sud nadlean za donoenje reenja, na stvarnu i mesnu nadlenost prvostepenog
suda, da li isprava na osnovu koje je doneto reenje ima svojstvo verodostojne
isprave i da li je izvrenje odreeno na stvari koja je izvan pravnog prometa.
Reenje doneto o prigovoru i albi otpravlja se u roku od tri radna dana od
dana donoenja.
Obim ispitivanja reenja o izvrenju na osnovu verodostojne
isprave
lan 88.
Ako izvrni dunik pobija samo deo reenja u kome je obavezan da namiri
novano potraivanje ili samo deo reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet
izvrenja, ispituje se samo deo reenja koji se pobija.
Ako se reenje pobija u celini, najpre se ispituje zakonitost i pravilnost dela
reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje.
Ako u prigovoru nije oznaeno koji se deo reenja pobija, ispituje se samo
deo reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja.

25
v) Pobijanje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave
samo u delu u kome je izvrni dunik obavezan da namiri
novano potraivanje
Razlozi za pobijanje i sadrina prigovora
lan 89.
Deo reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano
potraivanje moe da se pobija samo ako potraivanje iz verodostojne isprave nije
nastalo ili nije dospelo, ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadraj, ako je
obaveza iz verodostojne isprave ispunjena ili na drugi nain prestala da postoji ili ako
je potraivanje zastarelo.
Izvrni dunik duan je da u prigovoru navede razloge zbog kojih reenje
pobija i injenice i priloi dokaze na kojima zasniva prigovor, inae se prigovor
odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraanja na dopunu.
Izvrni dunik moe da priloi iskljuivo pismene dokaze.
Izvrni dunik nije duan da priloi dokaz da obaveza iz verodostojne isprave
nije nastala.
Postupanje sudije pojedinca po prigovoru
lan 90.
Sudija pojedinac nije ovlaen da odbaci prigovor koji nije blagovremen,
potpun ili dozvoljen.
Ako izvrni dunik pobija reenje zato to obaveza iz verodostojne isprave
nije nastala, sudija pojedinac narednog radnog dana od prijema prigovora dostavlja
prigovor izvrnom poveriocu, koji moe da u roku od pet dana odgovori na prigovor.
Dostavljanje prigovora, reenja i spisa predmeta veu
lan 91.
Sudija pojedinac dostavlja veu prigovor, reenje i spise predmeta narednog
radnog dana od prijema odgovora na prigovor ili od isteka roka za odgovor na
prigovor.
Ako izvrni dunik nije podneo prigovor zato to obaveza iz verodostojne
isprave nije nastala ve iz drugog razloga, sudija pojedinac duan je da prigovor,
reenje i spise predmeta dostavi veu narednog radnog dana od prijema prigovora.
Postupanje vea
lan 92.
Vee odbacuje prigovor koji nije blagovremen, potpun ili dozvoljen, u roku od
pet dana od dana prijema prigovora, reenja i spisa predmeta, i to reenje otpravlja u
roku od naredna tri radna dana.
Protiv reenja vea o odbacivanju prigovora izvrni dunik ima pravo na albu
u roku od tri dana od dana prijema reenja, inae sudija pojedinac odmah posle
isteka roka za albu dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da sprovede
izvrenje.
Vee usvaja ili odbija prigovor u zavisnosti od toga ko je svoje tvrdnje uinio
verovatnijim i u zavisnosti od ocene razloga navedenih u prigovoru i razloga o kojima
pazi po slubenoj dunosti.

26
Posledice odbijanja i usvajanja prigovora
lan 93.
Ako vee odbije prigovor, sudija pojedinac odmah posle pravnosnanosti
reenja dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da sprovede izvrenje.
Ako usvoji prigovor, vee stavlja van snage deo reenja kojim su odreeni
sredstvo i predmet izvrenja i ukida sprovedene radnje. Posle pravnosnanosti
reenja o usvajanju prigovora postupak se dalje nastavlja kao po prigovoru protiv
platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno nadlean, spisi predmeta
odmah se dostavljaju nadlenom sudu.
alba protiv reenja vea
lan 94.
Protiv reenja vea o odbijanju prigovora izvrni dunik ima pravo na albu, a
izvrni poverilac ima pravo na albu protiv reenja vea o usvajanju prigovora.
Ako izvrni dunik ne podnese albu, sudija pojedinac u roku od tri radna
dana od isteka roka za albu dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da sprovede
izvrenje.
Postupanje sudije pojedinca po albi
lan 95.
Sudija pojedinac nije ovlaen da odbaci albu koja nije blagovremena,
potpuna ili dozvoljena.
On je duan da albu, reenje vea i spise predmeta dostavi drugostepenom
sudu narednog radnog dana od dana prijema albe.
Postupanje drugostepenog suda i preinaenje od drugostepenog
suda
lan 96.
Drugostepeni sud odbacuje albu koja nije blagovremena, potpuna ili
dozvoljena u roku od pet dana od dana prijema albe, reenja vea i spisa predmeta
i to reenje otpravlja u roku od naredna tri radna dana. Sudija pojedinac u tom
sluaju odmah dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da sprovede izvrenje.
Isto vai i ako drugostepeni sud odbije albu protiv reenja vea o
odbacivanju prigovora.
Ako drugostepeni sud usvoji albu protiv reenja vea o odbacivanju
prigovora, on odmah odluuje o albi protiv reenja vea o odbijanju prigovora.
U sluaju da drugostepeni sud preinai reenje vea doneto o prigovoru,
shodno se primenjuju odredbe o posledicama odbijanja ili usvajanja prigovora (lan
93).
g) Pobijanje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave
samo u delu u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja
Sadrina prigovora izvrnog dunika
lan 97.
Izvrni dunik duan je da u prigovoru kojim pobija samo deo reenja u kome
su odreeni sredstvo i predmet izvrenja navede razloge zbog kojih reenje pobija i
injenice i dokaze na kojima zasniva prigovor, inae se prigovor odbacuje kao
nepotpun, bez prethodnog vraanja na dopunu.

27
Postupanje sudije pojedinca po prigovoru
lan 98.
Na zabranu sudiji pojedincu da odbaci prigovor i na dostavljanje prigovora,
reenja i spisa predmeta veu primenjuju se odredbe o zabrani sudiji pojedincu da
odbaci prigovor (lan 90. stav 1) i shodno primenjuju odredbe o dostavljanju
prigovora, reenja i spisa predmeta veu (lan 91. stav 2) koje vae kada se pobija
samo deo reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvrni
dunik obavezan da namiri novano potraivanje.
Sudija pojedinac ne dostavlja prigovor izvrnom poveriocu na odgovor.
Posledice odbijanja ili usvajanja prigovora
lan 99.
Ako vee odbije prigovor, sudija pojedinac odmah posle pravnosnanosti
reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave dostavlja spise predmeta javnom
izvritelju da sprovede izvrenje.
Ako vee usvoji prigovor, sudija pojedinac odmah posle pravnosnanosti
reenja o usvajanju prigovora obavetava izvrnog poverioca da je deo reenja u
kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje postao izvrna
isprava na osnovu koje moe ponovo da se zahteva izvrenje, u istom ili drugom
postupku.
alba protiv reenja vea i postupanje sudije pojedinca po albi
lan 100.
Na pravo na albu protiv reenja vea i na postupanje sudije pojedinca po
albi shodno se primenjuju odredbe o albi protiv reenja vea (lan 94) i o
postupanju sudije pojedinca po albi (lan 95) koje vae kada se pobija samo deo
reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvrni dunik
obavezan da namiri novano potraivanje.
Postupanje drugostepenog suda i preinaenje od drugostepenog
suda
lan 101.
Ako drugostepeni sud preinai reenje vea doneto po prigovoru, shodno se
primenjuju odredbe o posledicama usvajanja ili odbijanja prigovora (lan 99).
U svemu ostalom na postupanje drugostepenog suda shodno se primenjuju
odredbe o postupanju drugostepenog suda (lan 96) koje vae kada se pobija samo
deo reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvrni dunik
obavezan da namiri novano potraivanje.
d) Pobijanje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave
u celini
Sadrina prigovora
lan 102.
Izvrni dunik duan je da u prigovoru kojim u celini pobija reenje o izvrenju
na osnovu verodostojne isprave navede razloge zbog kojih reenje pobija i injenice i
da navede, odnosno priloi dokaze na kojima zasniva prigovor, kako u pogledu dela
reenja u kome je obavezan da namiri novano potraivanje (lan 89), tako i u
pogledu dela reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja.
U suprotnom, prigovor se odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraanja
na dopunu.

28
Postupanje sudije pojedinca po prigovoru
lan 103.
Na postupanje sudije pojedinca po prigovoru i na dostavljanje prigovora,
reenja i spisa predmeta veu shodno se primenjuju odredbe o postupanju sudije
pojedinca po prigovoru (lan 90) i o dostavljanju prigovora, reenja i spisa predmeta
veu (lan 91) koje vae kada se pobija samo deo reenja o izvrenju na osnovu
verodostojne isprave u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano
potraivanje.
Redosled ispitivanja reenja i odluke vea
lan 104.
Vee najpre ispituje zakonitost i pravilnosti dela reenja u kome je izvrni
dunik obavezan da namiri novano potraivanje i, ako utvrdi da je on zakonit i
pravilan, ispituje zakonitost i pravilnost dela reenja u kome su odreeni sredstvo i
predmet izvrenja.
Potom vee, u zavisnosti od toga ko je svoje tvrdnje uinio verovatnijim i u
zavisnosti od ocene razloga navedenih u prigovoru i razloga o kojima pazi po
slubenoj dunosti, donosi:
1) reenje o odbijanju prigovora u celini ako utvrdi da su oba dela reenja
zakonita i pravilna;
2) reenje o usvajanju prigovora u celini ako utvrdi da deo reenja u kome
je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje nije zakonit ili pravilan;
3) reenje o odbijanju prigovora protiv dela reenja u kome je izvrni dunik
obavezan da namiri novano potraivanje i o istovremenom usvajanju prigovora
protiv dela reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja ako utvrdi da
je prvi deo reenja zakonit i pravilan, a drugi nije.
Posledice usvajanja i odbijanja prigovora
lan 105.
Ako vee u celini odbije prigovor, sudija pojedinac odmah posle
pravnosnanosti reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave dostavlja spise
predmeta javnom izvritelju da sprovede izvrenje.
Ako u celini usvoji prigovor, vee stavlja van snage deo reenja kojim su
odreeni sredstvo i predmet izvrenja i ukida sprovedene radnje. Posle
pravnosnanosti reenja o usvajanju prigovora u celini postupak se dalje nastavlja
kao po prigovoru protiv platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno
nadlean, spisi predmeta odmah se dostavljaju nadlenom sudu.
Posle pravnosnanosti reenja o odbijanju prigovora protiv dela reenja u
kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje i o istovremenom
usvajanju prigovora protiv dela reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet
izvrenja, sudija pojedinac odmah obavetava izvrnog poverioca da je deo reenja
u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje postao izvrna
isprava na osnovu koje moe ponovo da se zahteva izvrenje, u istom ili drugom
postupku.
alba protiv reenja vea i postupanje sudije pojedinca po albi
lan 106.
Na pravo na albu protiv reenja vea i na postupanje sudije pojedinca po
albi shodno se primenjuju odredbe o albi protiv reenja vea (lan 94) i o
postupanju sudije pojedinca po albi (lan 95) koje vae kada se pobija samo deo

29
reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvrni dunik
obavezan da namiri novano potraivanje.
Preinaenje od drugostepenog suda
lan 107.
Ako drugostepeni sud preinai reenje vea kojim se u celini odbija ili usvaja
prigovor primenjuju se odredbe o posledicama usvajanja i odbijanja prigovora u celini
(lan 105. st. 1. i 2).
Ako drugostepeni sud preinai reenje o odbijanju prigovora protiv dela
reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje i o
istovremenom usvajanju prigovora protiv dela reenja u kome su odreeni sredstvo i
predmet izvrenja tako da usvoji prigovor protiv prvog dela reenja, primenjuju se
odredbe o posledicama usvajanja prigovora u celini (lan 105. stav 2).
Ako drugostepeni sud preinai reenje o odbijanju prigovora protiv dela
reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje i o
istovremenom usvajanju prigovora protiv dela reenja u kome su odreeni sredstvo i
predmet izvrenja tako da odbije prigovor protiv dela reenja u kome su odreeni
sredstvo i predmet izvrenja, sudija pojedinac odmah dostavlja spise predmeta
javnom izvritelju da sprovede izvrenje.
5. Prigovor treeg lica
Pretpostavke za prigovor i sadrina prigovora
lan 108.
Tree lice koje tvrdi da na predmetu izvrenja ima neko pravo koje spreava
izvrenje moe javnom izvritelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvrenje
utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu.
Prigovor treeg lica moe da se podnese do okonanja izvrnog postupka.
Tree lice duno je da u prigovoru navede razloge za prigovor i da uz
prigovor priloi isprave kojima dokazuje postojanje svoga prava, inae se prigovor
odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraanja na dopunu.
Prigovor se dostavlja izvrnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od
osam dana, uz upozorenje na posledice proputanja (lan 109. stav 1), a dostavlja
se i izvrnom duniku.
Odluke o prigovoru treeg lica
lan 109.
Ako se izvrni poverilac blagovremeno ne izjasni o prigovoru ili ne ospori
prigovor ili ako tree lice dokae prigovor pravnosnanom odlukom ili javnom ili po
zakonu overenom ispravom prigovor se reenjem usvaja, a izvrni postupak se u
pogledu predmeta izvrenja obustavlja uz ukidanje reenja o izvrenju i svih
sprovedenih radnji.
U ostalim sluajevima, prigovor se reenjem odbija.
Pravni lekovi
lan 110.
Protiv reenja o odbacivanju ili usvajanju prigovora dozvoljen je prigovor.
Protiv reenja o odbijanju prigovora alba nije dozvoljena.
Ako usvoji prigovor protiv reenja o odbacivanju prigovora, vee odmah
odluuje o osnovanosti prigovora.

30
Parnini postupak za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja
lan 111.
Tree lice moe u roku od 30 dana od dana prijema pravnosnanog reenja o
odbijanju prigovora da pokrene parnini postupak protiv izvrnog poverioca radi
utvrenja da je izvrenje na predmetu nedozvoljeno.
Pokretanje parninog postupka ne odlae izvrenje.
Izvrni dunik koji osporava pravo treeg lica mora da bude obuhvaen
tubom.
Na parnini postupak primenjuju se odredbe o parninom postupku za
utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja (lan 81).
Ako izvrni postupak nije jo okonan, a sud je pravnosnanom odlukom
utvrdio nedozvoljenost izvrenja na predmetu, javni izvritelj, na predlog treeg lica, u
pogledu tog predmeta obustavlja izvrni postupak i ukida reenje o izvrenju i sve
sprovedene radnje.
Kada ne moe da se zahteva da se izvrenje utvrdi nedozvoljenim
lan 112.
Suvlasnik iji udeo na pokretnoj stvari ne prelazi polovinu njene vrednosti ne
moe zahtevati da se izvrenje na stvari u pogledu njegovog udela proglasi
nedozvoljenim.
Iz iznosa koji se dobije prodajom stvari on ima pravo da zahteva isplatu dela
cene koji je srazmeran njegovom udelu pre svih drugih lica koja imaju pravo na
namirenje i pre namirenja trokova izvrnog postupka, ili pravo da zahteva da mu se
stvar ustupi ako poloi jemstvo u visini udela izvrnog dunika na stvari.
Ako je njegov udeo na stvari osporen, moe da podnese tubu protiv izvrnog
poverioca radi utvrenja postojanja njegovog udela.
Glava peta

PROTIVIZVRENJE
Predlog za protivizvrenje
lan 113.
Izvrni dunik moe, kada je izvrenje ve okonano, podneti sudu predlog za
protivizvrenje.
U predlogu za protivizvrenje sadran je zahtev da sud donese reenje kojim
obavezuje izvrnog poverioca da vrati izvrnom duniku ono to je primio izvrenjem
u roku od osam dana i odredi sredstvo i predlog izvrenja ako izvrni poverilac ne
vrati to je primio u roku.
Nadleni sud
lan 114.
Predlog za protivizvrenje podnosi se sudu koji je mesno nadlean da
izvrnom duniku prinudno vrati ono to je izvrni poverilac primio.
Isti sud i odluuje o predlogu.
Sud reenjem odbacuje predlog za protivizvrenje koji ne sadri zahtev da se
izvrni poverilac obavee da vrati ono to je primio ili u kome nisu naznaeni
sredstvo i predmet izvrenja, bez prethodnog vraanja predloga na dopunu.

31
Razlozi za protivizvrenje
lan 115.
Predlog za protivizvrenje podnosi se ako je:
1) izvrna isprava pravnosnano ili konano ukinuta, preinaena, ponitena,
stavljena van snage ili je na drugi nain utvreno da nema dejstvo u roku od 30
dana od kada je izvrni dunik primio odluku o tome;
2) u toku izvrnog postupka izvrni dunik dobrovoljno namirio potraivanje
izvrnog poverioca mimo suda tako da je izvrni poverilac dvostruko namiren u
roku od 30 dana od okonanja izvrnog postupka;
3) reenje o izvrenju ukinuto ili preinaeno tako da je predlog za izvrenje
odbaen ili odbijen u roku od 30 dana od kada je izvrni dunik primio odluku;
4) pravnosnanom sudskom odlukom utvrena nedozvoljenost izvrenja u
roku od 30 dana od kada je izvrni dunik primio odluku;
5) izvrni poverilac primio vie od svog potraivanja ili ako pri izvrenju na
zaradi i drugim stalnim novanim primanjima nisu potovane odredbe o ogranienju
izvrenja u roku od 30 dana od okonanja izvrnog postupka.
Izvrni dunik ne moe da ostvaruje potraivanje u parninom postupku dok
ne istekne rok u kome moe da predloi protivizvrenje.
Postupak po predlogu za protivizvrenje
lan 116.
Predlog za protivizvrenje dostavlja se izvrnom poveriocu da se o njemu
izjasni u roku od osam dana, uz upozorenje na posledice proputanja.
Ako se izvrni poverilac blagovremeno ne izjasni o predlogu ili predlog ne
ospori, predlog se usvaja.
Blagovremeno osporeni predlog usvaja se ili odbija, u zavisnosti od okolnosti.
Sadrina reenja o usvajanju predloga za protivizvrenje i alba
lan 117.
U reenju o usvajanju predloga za protivizvrenje sud obavezuje izvrnog
poverioca da vrati izvrnom duniku ono to je primio izvrenjem u roku od osam
dana i odreuje sredstvo i predlog izvrenja ako izvrni poverilac ne vrati to je
primio u roku.
alba kojom izvrni poverilac pobija celo reenje ili deo reenja kojim je
obavezan da izvrnom duniku vrati to je primio odlae izvrenje dela reenja kojim
se odreuju sredstvo i predmet izvrenja samo ako izvrni poverilac uz albu poloi
jemstvo u visini potraivanja izvrnog dunika.
alba kojom se pobija samo deo reenja kojim se odreuju sredstvo i
predmet izvrenja ne odlae izvrenje reenja kojim se usvaja predlog za
protivizvrenje.
U svemu ostalom, na albu protiv usvajanja predloga za protivizvrenje
shodno se primenjuju odredbe o albi protiv reenja o izvrenju, izuzev odredaba o
obaveznom dostavljanju albe na odgovor.

32
Nemogunost protivizvrenja
lan 118.
Predlog za protivizvrenje odbija se ako su na predmetu nastupile takve
stvarne ili pravne promene da vraanje predmeta vie nije mogue.
Izvrni dunik moe u tom sluaju svoje pravo odmah da ostvaruje u
parninom postupku.
Shodna primena na tree lice
lan 119.
Predlog za protivizvrenje moe podneti i tree lice, ako je izvrenje
sprovedeno na predmetu na kome je pravnosnanom sudskom odlukom utvrena
nedozvoljenost izvrenja, u roku od 30 dana od kada je tree lice primilo odluku.
U svemu ostalom shodno se primenjuju odredbe o protivizvrenju na predlog
izvrnog dunika.
Glava esta

ODLAGANJE IZVRENJA
Odlaganje na predlog izvrnog poverioca
lan 120.
Na predlog izvrnog poverioca, javni izvritelj reenjem protiv koga alba nije
dozvoljena, odlae izvrenje koje nije jo poelo.
Ako je sprovoenje izvrenja poelo, a izvrni dunik se usprotivi odlaganju u
ostavljenom roku, javni izvritelj odbija predlog izvrnog poverioca.
Ako izvrenje moe da se zahteva samo u odreenom roku, izvrni poverilac
moe predloiti odlaganje samo dok taj rok ne istekne, inae javni izvritelj odbacuje
predlog.
Protiv reenja o odbacivanju ili odbijanju predloga izvrnog poverioca alba
nije dozvoljena.
Sporazum stranaka o odlaganju
lan 121.
Ako se stranka saglasi s odlaganjem predloenim od protivne stranke ili ako
se stranke saglase s odlaganjem koje je predloilo tree lice, reenjem se utvruje
da je izvrenje odloeno sporazumom stranaka.
Reenje se u tom sluaju donosi bez ispitivanja razloga za odlaganje.
Ako odlaganje predloi izvrni dunik ili tree lice, sporazum je mogu do
pravnosnanosti reenja o predlogu za odlaganje.
Ako je izvrenje odloeno sporazumom stranaka, vreme na koje je odloeno
izvrenje ne rauna se u trajanje postupka u pogledu zatite prava na suenje u
razumnom roku.
Protiv reenja o odlaganju sporazumom stranaka alba nije dozvoljena.
Odlaganje izvrenja na predlog izvrnog dunika
lan 122.
Izvrni dunik moe jednom u toku izvrnog postupka da predloi javnom
izvritelju da se odloi izvrenje.

33
Izvrenje moe u tom sluaju da se odloi ako izvrni dunik uini verovatnim
da bi usled izvrenja pretrpeo nenadoknadivu ili teko nadoknadivu tetu, koja je
vea od one koju bi zbog odlaganja pretrpeo izvrni poverilac, i ako odlaganje
opravdavaju naroiti razlozi koje izvrni dunik dokae javnom ili po zakonu
overenom ispravom.
Na predlog izvrnog poverioca, koji je mogu do donoenja reenja o
predlogu izvrnog dunika, javni izvritelj uslovljava odlaganje polaganjem jemstva
od strane izvrnog dunika, izuzev ako bi polaganje jemstva dovelo izvrnog dunika
ili lanove njegove porodice u teku oskudicu.
Smatra se da je predlog za odlaganje povuen ako izvrni dunik ne poloi
jemstvo u roku koji je odredio javni izvritelj.
Odlaganje na predlog treeg lica
lan 123.
Na predlog treeg lica koje je podnelo prigovor da se izvrenje na nekom
predmetu izvrenja proglasi nedozvoljenim, javni izvritelj odlae izvrenje, samo
jednom u toku izvrnog postupka, ako tree lice dokazuje svoje pravo
pravnosnanom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom.
Rok za odluivanje i prigovor
lan 124.
Javni izvritelj duan da reenje o predlogu za odlaganje izvrnog dunika ili
treeg lica donese u roku od pet dana od njegovog prijema i da reenje otpravi u
roku od tri radna dana od dana donoenja.
Protiv reenja donetog o predlogu za odlaganje izvrnog dunika ili treeg lica
dozvoljen je prigovor.
Dejstvo odlaganja izvrenja
lan 125.
Reenje o odlaganju izvrenja proizvodi dejstvo od donoenja.
Dok traje odlaganje ne preduzimaju se radnje kojima se sprovodi izvrenje.
Izuzetno, posle donoenja reenja o odlaganju u postupku namirenja
novanog potraivanja preduzimaju se radnje na osnovu kojih izvrni poverilac stie
zalono pravo ili pravo namirenja na predmetu izvrenja, i procenjuje vrednost
predmeta izvrenja.
Vreme na koje se odlae izvrenje
lan 126.
Odlaganje na predlog izvrnog poverioca traje koliko je izvrni poverilac
predloio. Ako izvrenje moe da se zahteva samo u odreenom roku, odlaganje
traje dok rok ne istekne.
Kada je izvrenje odloeno na predlog izvrnog dunika, trajanje odlaganja
odreuje javni izvritelj u zavisnosti od okolnosti.
Nastavljanje odloenog izvrenja
lan 127.
Izvrenje se nastavlja po slubenoj dunosti im istekne vreme na koje je
odloeno.

34
Na predlog izvrnog poverioca, izvrenje moe da se nastavi pre isteka
vremena na koje je odloeno, ako izvrni poverilac uini verovatnim da su prestali
razlozi za odlaganje ili ako poloi jemstvo.
Ako je trajanje odlaganja odreeno sporazumom stranaka ili stranaka i treeg
lica, izvrenje se nastavlja pre isteka vremena na koje je odloeno samo uz
saglasnost svih njih.
Ako je izvrenje odloeno na predlog izvrnog poverioca ili po sporazumu
stranaka ili stranaka i treeg lica, javni izvritelj je duan da na predlog izvrnog
poverioca, koji je stupio u izvrni postupak, nastavi izvrenje.
Protiv reenja o nastavljanju izvrenja pre isteka vremena na koje je odloeno
dozvoljen je prigovor.
Glava sedma

OKONANJE IZVRNOG POSTUPKA

Naini okonanja izvrnog postupka
lan 128.
Izvrni postupak okonava se obustavom ili zakljuenjem.
Izvrni postupak okonan je i kad reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga
za izvrenje postane pravnosnano.
Obustava izvrnog postupka
lan 129.
Javni izvritelj po slubenoj dunosti reenjem obustavlja izvrni postupak:
1) ako je izvrna isprava na osnovu koje je doneto reenje o izvrenju
pravnosnano ili konano ukinuta, preinaena ili stavljena van snage;
2)

ako je potvrda o izvrnosti odluke pravnosnano ukinuta;

3)

ako stranka premine, a potraivanje nije nasledivo;

4) ako stranka koja je pravno lice prestane da postoji, a nema pravnog

sledbenika;
5)

ako potraivanje prestane da postoji;

6) ako je izvrenje postalo nemogue ili ne moe da se sprovede iz drugih

razloga (propao je predmet izvrenja, izvrni dunik nema imovinu i sl.);
7)

iz drugih razloga odreenih ovim ili drugim zakonom.

Reenjem o obustavi ukidaju se i sve sprovedene radnje, ako se time ne dira

u steena prava drugih lica.
Radnje kojima je izvrni poverilac stekao zalono pravo u izvrnom postupku
ne ukidaju se ako je postupak obustavljen zbog steaja nad izvrnim dunikom.
Zakljuenje izvrnog postupka
lan 130.
Izvrni postupak zakljuuje se posle namirenja izvrnog poverioca tako to se
zakljukom utvruje da je preduzeta poslednja izvrna radnja.
Izuzetno, kad su Republika Srbija ili organizacija za socijalno osiguranje
izvrni dunici novane obaveze, izvrni postupak smatra se zakljuenim kada
Narodna banka Srbije obavesti javnog izvritelja da je izvrenje sprovedeno u celini.

35
Izvrni poverilac u tom sluaju moe da predloi javnom izvritelju nastavak
izvrnog postupka ako smatra da nije pravilno ili u celini namiren, u roku od 30 dana
od kada se izvrni postupak smatra zakljuenim.
Protiv reenja o predlogu za nastavak izvrenja dozvoljen je prigovor.
Glava osma

NOVANA KAZNA
Izricanje novane kazne
lan 131.
Novana kazna izrie se izvrnom duniku koji otuuje, skriva, oteuje ili
umanjuje svoju imovinu ili preduzima radnje koje mogu naneti nepopravljivu ili teko
popravljivu tetu izvrnom poveriocu, koji spreava sud ili javnog izvritelja da
preduzmu pojedine radnje izvrenja ili obezbeenja, ponaa se protivno reenju o
obezbeenju, ometa rad organizacije za prinudnu naplatu, ili poslodavca ili bilo koga
ko izvrava reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, ili
spreava ili ometa pregled nepokretnosti ili popis pokretnih stvari ili procenu njihove
vrednosti.
Izvrnom duniku, duniku izvrnog dunika, banci, poslodavcu izvrnog
dunika, Agenciji za privredne registre, Centralnom registru hartija od vrednosti,
Republikom geodetskom zavodu i organu starateljstva moe da se izrekne novana
kazna ako ne postupe po nalogu ili zabrani suda ili javnog izvritelja, a banci i ako ne
postupi po nalogu ili zabrani organizacije za prinudnu naplatu.
Novanu kaznu izrie sud reenjem, na sopstvenu inicijativu ili na predlog
izvrnog poverioca ili javnog izvritelja, vodei rauna o znaaju radnje ili proputanja
zbog kojih se izrie kazna. Lice kome je izreena novana kazna pouava se u
reenju da moe da mu se izrekne nova novana kazna, a izvrni dunik i o
mogunosti da se novana kazna zameni merom zatvora.
Fizikom licu, fizikom licu koje obavlja delatnost, preduzetniku i odgovornom
licu u pravnom licu ili u dravnom organu, izrie se novana kazna od 10.000 do
200.000 dinara, a pravnom licu ili dravnom organu od 100.000 do 2.000.000 dinara.
Novana kazna moe ponovo da se izrie, dok ne prestanu razlozi za njeno
izricanje.
Protiv reenja o izricanju novane kazne dozvoljen je prigovor.
Zamena novane kazne u meru zatvora
lan 132.
Rok za plaanje novane kazne jeste osam dana od dostavljanja reenja o
njenom izricanju.
Ako novana kazna ne bude plaena u roku, sud koji je izrekao novanu
kaznu odmah donosi reenje o izvrenju novane kazne i trokova njenog izricanja i
izvrenja, protiv koga je dozvoljen prigovor.
Reenje o izvrenju izvrava sud ili javni izvritelj, zavisno od toga ko
sprovodi izvrenje reenja o izvrenju povodom koga je doneto reenje o izricanju
novane kazne.
Ako javni, odnosno sudski izvritelj obavesti sud da ne moe da se sprovede
izvrenje novane kazne, sud koji ju je izrekao odmah donosi reenje kojim svakih
1.000 dinara novane kazne zamenjuje jednim danom mere zatvora, a najvie do 60
dana. Mera zatvora izvrava se prema zakonu kojim se ureuje izvrenje krivinih
sankcija.

36
Ako prestanu razlozi zbog kojih je novana kazna izreena, sud moe
reenjem protiv koga nije dozvoljena alba naloiti da se novana kazna snizi ili ne
izvri. O tome se izvrni dunik pouava u reenju o izricanju novane kazne.
Protiv reenja kojim se novana kazna zamenjuje merom zatvora dozvoljen je
prigovor, koji odlae izvrenje reenja.
Glava deveta

SPROVOENJE IZVRENJA
Poetak sprovoenja izvrenja
lan 133.
Izvrenje poinje da se sprovodi pre pravnosnanosti reenja o izvrenju.
Izvrenje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave sprovodi se
posle njegove pravnosnanosti, izuzev kad je doneto na osnovu menice.
Granice izvrenja
lan 134.
Izvrenje se sprovodi u granicama koje su odreene reenjem o izvrenju.
Namirenje izvrnog poverioca pre pravnosnanosti reenja o
izvrenju na osnovu izvrne isprave
lan 135.
Izvrni poverilac moe da se namiri i pre pravnosnanosti reenja o izvrenju
na osnovu izvrne isprave.
Ali nepokretnosti ili pokretne stvari na kojima se namiruje novano
potraivanje ne mogu biti prodate pre pravnosnanosti reenja o izvrenju.
Sprovoenje izvrenja od javnog izvritelja i suda
lan 136.
Javni izvritelj poinje da sprovodi izvrenje kada, s obzirom na sredstvo
izvrenja, preduzme prvu radnju odreenu ovim zakonom.
Ako je sud iskljuivo nadlean za izvrenje, on prelazi na sprovoenje
izvrenja po slubenoj dunosti kada, s obzirom na sredstvo izvrenja, preduzme
prvu radnju odreenu ovim zakonom.
Dunost posredovanja javnog izvritelja
lan 137.
Javni izvritelj duan je da posreduje izmeu stranaka radi sporazumnog
namirenja izvrnog poverioca.
Odnos izvrnog poverioca i javnog izvritelja
lan 138.
Javni izvritelj izvodi svoja ovlaenja iz zakona i stara se o tome da se
izvrni poverilac to bre i povoljnije namiri uz potovanje zakona i prava izvrnog
dunika.
Javni izvritelj nije duan da se povinuje predlogu izvrnog poverioca da
preduzme ili ne preduzme neku radnju na koju je samo javni izvritelj ovlaen. Ako
su i jedan i drugi ovlaeni da preduzmu istu radnju, jedan ne moe da opozove
radnju drugog.

37
Javni izvritelj ne moe izvrnom poveriocu otkazati sprovoenje izvrenja.
Promena javnog izvritelja
lan 139.
Izvrni poverilac moe naznaiti da izvrenje nastavi drugi javni izvritelj
umesto ve odreenog.
U tom sluaju javni izvritelj donosi zakljuak o obustavi sprovoenja
izvrenja pred njim i odreivanju drugog javnog izvritelja, i ustupa spise predmeta
drugom javnom izvritelju, koji odmah donosi zakljuak o nastavljanju izvrenja.
Spreenost javnog izvritelja da nastavi izvrenje
lan 140.
Javni izvritelj koji je odreen da nastavi izvrenje, a spreen je da prihvati
sprovoenje izvrenja, duan je da u roku od pet dana od dana prijema spisa
predmeta obavesti o tome izvrnog poverioca i pozove ga da u narednih pet dana
naznai novog javnog izvritelja, inae obustavlja izvrni postupak.
Vreme sprovoenja izvrenja
lan 141.
Izvrenje se sprovodi svakog dana od 7 do 22 asa.
Izvrenje se moe sprovesti izvan tog vremena ako izvrni dunik izbegava
ispunjenje obaveze ili to nalau naroito opravdani razlozi.
Organizacija za prinudnu naplatu sprovodi izvrenje na novanim sredstvima
izvrnog dunika svakog radnog dana od 9 do 16 asova.
Postupanje pri sprovoenju izvrenja
lan 142.
Javni izvritelj duan je da izvrne radnje, posebno pretraivanje stana i
poslovne ili druge prostorije izvrnog dunika ili odee koju on nosi preduzme s
dunom panjom prema linosti izvrnog dunika i lanovima njegovog domainstva.
Izvrnim radnjama (popisu i proceni pokretnih stvari i sl.) u stanu izvrnog
dunika kojima ne prisustvuje izvrni dunik, njegov zakonski zastupnik, punomonik
ili odrasli lan njegovog domainstva, obavezno prisustvuju dva punoletna lica kao
svedoci.
Javni izvritelj moe da otvori zakljuanu prostoriju samo u prisustvu dva
punoletna lica kao svedoka, ako izvrni dunik nije prisutan ili nee da je otvori.
Lica koja slubeno prisustvuju izvrnoj radnji ne mogu biti svedoci njenog
preduzimanja.
Zahtev za pruanje policijske pomoi
lan 143.
Javni izvritelj duan je da najmanje pet dana pre izvrenja radnje pismeno
zahteva policijsku pomo nadlene organizacione jedinice policije, ako je u toku
izvrenja ve pruen otpor ili se osnovano oekuje, i da u zahtevu navede zbog ega
je potrebna. Uz zahtev se prilae kopija reenja o izvrenju.
U hitnim sluajevima policijska pomo moe da se zahteva usmeno, a
pismeni zahtev se dostavlja u roku od 48 asova. Hitni sluaj postoji kad je policijska
pomo potrebna radi otklanjanja opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi ili imovinu veeg
obima.

38
Postupanje policije po zahtevu za pruanje pomoi
lan 144.
Policija je duna da po zahtevu za pruanje pomoi odmah izvri sve
bezbednosne provere, privremeno oduzme legalno oruje od lica koja mogu ugroziti
izvrenje radnje i da preduzme druge zakonom odreene radnje kojima se stvaraju
uslovi za bezbedno izvrenje radnje.
Pre poetka izvrenja radnje, policija je duna da izvrnog dunika i ostala
prisutna lica upozori da e upotrebiti sredstva prinude ako budu ometala ili
spreavala izvrenje radnje i preduzeti druge mere i radnje koje prema zakonu mogu
da se preduzmu u toku izvrenja, samoinicijativno ili na zahtev javnog izvritelja.
Ako se pri izvrenju radnje osnovano oekuje naruavanje javnog reda i mira
ili nasilje veeg obima, rukovodilac nadlene organizacione jedinice policije moe
najkasnije 48 asova pre poetka izvrenja radnje pismeno zahtevati od javnog
izvritelja da zastane sa izvrenjem, kako bi se preduzele mere i radnje potrebne za
bezbedno izvrenje radnje. Javni izvritelj duan je da zajedno sa rukovodiocem
nadlene organizacione jedinice policije odredi da se radnja izvri u roku koji ne
moe biti dui od deset dana.
Ako rukovodilac nadlene organizacione jedinice policije ne izvrava obaveze
odreene ovim lanom, javni izvritelj o tome obavetava ministarstvo nadleno za
unutranje poslove i nadlenog javnog tuioca, radi voenja zakonom odreenog
postupka utvrivanja odgovornosti.
Raspisivanje poternice za izvrnim dunikom
lan 145.
Sud koji je doneo reenje o izvrenju moe, na predlog javnog izvritelja, da
naredi da se izda poternica za izvrnim dunikom ako je po odredbama ovog zakona
neophodno njegovo prisustvo a on je u bekstvu ili na drugi nain izbegava
sprovoenje izvrenja.
Sud dostavlja naredbu organima policije na izvrenje. Naredba sadri naziv
suda koji je izdao naredbu, naziv organizacione jedinice policije kojoj se naredba
dostavlja, ime i prezime, jedinstven matini broj graana i prebivalite ili boravite
izvrnog dunika, razlog zbog ega se nareuje izdavanje poternice, naziv suda
kome izvrni dunik treba da se dovede i slubeni peat i potpis sudije koji je izdao
naredbu.
Poternicu raspisuje policija nadlena prema mestu suda koji je doneo reenje
o izvrenju.
Raspisivanje objave
lan 146.
Kad u izvrnom postupku treba da se pronau motorna vozila ili drugi
predmeti izvrenja javni izvritelj moe da izda naredbu da se izda objava.
Javni izvritelj dostavlja naredbu organima policije na izvrenje. Naredba
sadri ime i prezime javnog izvritelja koji je izdao naredbu, naziv organizacione
jedinice policije kojoj se naredba dostavlja, identifikacione podatke o predmetu
objave, nalog o nainu postupanja sa pronaenim predmetom i slubeni peat i
potpis javnog izvritelja koji je izdao naredbu.
Objavu raspisuje policija nadlena prema mestu suda koji je doneo reenje o
izvrenju.

39
Policija je duna da privremeno oduzme motorno vozilo, drugu stvar ili
predmet izvrenja. Javni izvritelj mora da preuzme oduzete predmete u roku od 24
asa od prijema obavetenja o tome da su oduzeti.
Trokovi pruanja policijske pomoi i preduzimanja policijskih
radnji
lan 147.
Trokove pruanja policijske pomoi i preduzimanja policijskih radnji po
zahtevu ili naredbi suda ili javnog izvritelja predstavljaju trokovi angaovanja
policijskih slubenika i korienja prevoznih sredstava i opreme policije, ija visina je
odreena propisom kojim se odreuje visina naknade za usluge koje prua
ministarstvo nadleno za unutranje poslove.
Nadlena organizaciona jedinica policije koja prua policijsku pomo ili
preduzima policijske radnje u izvrnom postupku duna je da dostavi obraun
trokova javnom izvritelju. Obraun trokova ulazi u trokove izvrnog postupka.
Iznos trokova uplauje se na raun koji je propisan za uplatu javnih prihoda
Republike Srbije.
Nepravilnosti u sprovoenju izvrenja
lan 148.
Stranka i uesnik u postupku mogu zahtevati da se otklone nepravilnosti koje
su nastale u toku i povodom sprovoenja izvrenja. Nepravilnosti mogu da se sastoje
od nedonoenja odluke i preduzimanja ili proputanja radnje.
Zahtev za otklanjanje nepravilnosti moe da se podnese u roku od 15 dana
od dana kada je odluka trebalo da bude doneta, ili radnja preduzeta, ili trebalo da
bude preduzeta.
Zahtev se podnosi sudu ili javnom izvritelju, zavisno od toga ko sprovodi
izvrenje, koji je duan da o njemu odlui u roku od pet dana, i ne odlae izvrenje.
O zahtevu za otklanjanje nepravilnosti odluuje se reenjem.
Ako o zahtevu ne bude odlueno u roku od pet dana od dana prijema zahteva
ili zahtev bude odbaen ili odbijen, dozvoljen je prigovor.
Osnovanost zahteva za otklanjanje nepravilnosti
lan 149.
Kad je zahtev za otklanjanje nepravilnosti osnovan, sud, odnosno javni
izvritelj, utvruje da je nepravilnost uinjena, ukida preduzete radnje i preduzima ili
nalae preduzimanje radnji kojima se otklanjaju posledice preduzetih radnji.
Kada je zahtev osnovan, a nepravilnost se ogleda u nedonoenju odluke ili
proputanju radnje, sud, odnosno javni izvritelj, utvruje da je nepravilnost uinjena i
donosi odluku ili preduzima ili nalae preduzimanje proputene radnje.
Sud, odnosno javni izvritelj, obavetava ministarstvo nadleno za pravosue
(u daljem tekstu: ministarstvo) i Komoru javnih izvritelja (u daljem tekstu: Komora) o
tome da je utvreno da je javni izvritelj uinio nepravilnost u sprovoenju izvrenja.

40

DEO TREI
IZVRENJE RADI NAMIRENJA NOVANOG
POTRAIVANJA
Glava prva

IZVRENJE NA NEPOKRETNOSTIMA
1. Osnovna pravila
Mesna nadlenost
lan 150.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi namirenja novanog potraivanja
na nepokretnosti iskljuivo mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi
nepokretnost.
Ako se nepokretnost nalazi na podruju razliitih sudova, mesno je nadlean
sud kome je prvom podnet predlog za izvrenje, a ako se vie nepokretnosti nalazi
na podruju razliitih sudova sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost koja je
prva navedena u predlogu za izvrenje.
Izvrne radnje
lan 151.
Izvrenje novanog potraivanja na nepokretnosti sprovodi se upisom
zabelebe reenja o izvrenju u katastar nepokretnosti, procenom vrednosti
nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvrnog poverioca iz prodajne
cene.
Dokaz o svojini izvrnog dunika
lan 152.
Izvrni poverilac duan je da uz predlog za izvrenje novanog potraivanja
na nepokretnosti podnese izvod iz katastra nepokretnosti kojim dokazuje da je
nepokretnost upisana kao svojina izvrnog dunika.
Ako je kao vlasnik nepokretnosti upisano neko drugo lice, izvrni poverilac
podnosi uz predlog za izvrenje ispravu podobnu da se upie svojina izvrnog
dunika.
Pravo svojine izvrnog dunika upisuje se u katastar nepokretnosti na zahtev
suda.
Posle upisa prava svojine izvrnog dunika sud donosi reenje o izvrenju.
Izvrenje kad se posle sticanja zalonog prava promeni vlasnik
nepokretnosti
lan 153.
Ako se posle sticanja zalonog prava na nepokretnosti promeni vlasnik
nepokretnosti, zaloni poverilac naznaava u predlogu za izvrenje zalogodavca kao
izvrnog dunika, a novi vlasnik duan je da trpi namirenje na nepokretnosti.
Akti suda i javnog izvritelja i pismena stranaka i drugih uesnika u postupku
dostavljaju se i novom vlasniku nepokretnosti.

41
Reenje o izvrenju kad je nepokretnost u susvojini
lan 154.
Kad je nepokretnost u susvojini, u reenju o izvrenju odreuje se izvrenje
na suvlasnikom delu izvrnog dunika.
Reenjem o izvrenju moe se, uz saglasnost svih suvlasnika, odrediti da se
cela nepokretnost proda drugom licu ili nekom suvlasniku.
U tom sluaju ostali suvlasnici namiruju se iz prodajne cene pre trokova
izvrnog postupka, srazmerno visini suvlasnikog dela.
Time se ne dira u pravo pree kupovine suvlasnika.
Sticanje prava izvrnog poverioca na namirenje na nepokretnosti
lan 155.
Javni izvritelj odmah dostavlja reenje o izvrenju organu koji vodi katastar
nepokretnosti, radi upisa zabelebe reenja o izvrenju na nepokretnosti.
Organ koji vodi katastar nepokretnosti duan je da upie zabelebu reenja o
izvrenju u roku od 72 asa od prijema zahteva za upis, inae se smatra da je
zabeleba upisana istekom 72 asa od prijema zahteva za upis.
Upisom zabelebe reenja o izvrenju izvrni poverilac stie pravo da se
namiri na nepokretnosti (pravo na namirenje) i ako drugo lice kasnije stekne svojinu
na njoj.
Izvrni poverilac koji pre upisa zabelebe reenja o izvrenju nije stekao
zalono pravo, stie od upisa zabelebe pravo da se namiri pre svakog ko posle toga
stekne zalono pravo ili pravo na namirenje na nepokretnosti.
Promena vlasnika nepokretnosti tokom izvrnog postupka
lan 156.
Od upisa zabelebe reenja o izvrenju nije dozvoljeno da se u katastar
nepokretnosti upie promena prava svojine na nepokretnosti, niti koje drugo stvarno
pravo zasnovano na raspolaganju vlasnika, bez obzira kada je raspolaganje
uinjeno.
Ako se u toku izvrnog postupka promeni vlasnik nepokretnosti, a promena
nije zasnovana na raspolaganju prethodnog vlasnika, postupak se nastavlja prema
novom vlasniku kao izvrnom duniku. Sve radnje koje su pre toga preduzete ostaju
na snazi i novi vlasnik ne moe preduzeti radnje koje ne bi mogao da preduzme ni
prethodni da do promene nije dolo.
Javni izvritelj donosi, na predlog izvrnog poverioca, zakljuak o nastavljanju
izvrnog postupka protiv novog vlasnika kao izvrnog dunika.
Pristupanje izvrnom postupku
lan 157.
Posle upisa najstarije zabelebe reenja o izvrenju ne moe se voditi
poseban izvrni postupak radi namirenja nekog drugog potraivanja na istoj
nepokretnosti.
Novi izvrni poverilac stupa u ve pokrenuti izvrni postupak, a pravo na
namirenje stie upisom zabelebe reenja o izvrenju kojim je stupio u izvrni
postupak.
Pristupanje izvrnom postupku mogue je do donoenja zakljuka o
dodeljivanju nepokretnosti kupcu.

42
O pristupanju izvrnom postupku javni izvritelj obavetava izvrnog
poverioca ija je zabeleba reenja o izvrenju najstarija i izvrne poverioce koji su
ve pristupili izvrnom postupku.
Posledice pristupanja izvrnom postupku
lan 158.
Izvrni poverilac pristupa izvrnom postupku u stanju u kome se on nalazi i ne
moe preduzeti radnje koje su pre toga mogle da se preduzmu.
Razlog za obustavu izvrnog postupka koji deluje prema jednom izvrnom
poveriocu ne deluje prema ostalima.
Izvrni postupak se ne odlae ako se razlozi za odlaganje tiu samo jednog
izvrnog poverioca, ve se pri donoenju zakljuka o namirenju odlae njegovo
namirenje dok se postupak prema njemu ne nastavi. Ako se postupak prema njemu
ne nastavi, sredstva koja su uvana za njegovo namirenje predaju se ostalim
izvrnim poveriocima ili izvrnom duniku.
Zalona prava
lan 159.
Zaloni poverioci namiruju se u izvrnom postupku i ako nisu podneli predlog
za izvrenje, niti prijavili potraivanje u izvrnom postupku.
Zalono pravo prestaje donoenjem zakljuka o predaji nepokretnosti kupcu,
pa i kada zaloni poverilac nije u celini namiren.
Kupac nepokretnosti i zaloni poverilac mogu, do isteka roka za plaanje
prodajne cene, pismeno da ugovore da zalono pravo ostane na nepokretnosti i
posle njene predaje kupcu, a da kupac preuzme dug izvrnog dunika prema
zalonom poveriocu u iznosu u kome bi se zaloni poverilac namirio iz prodajne
cene. Prodajna cena smanjuje se za iznos preuzetog duga.
Sporazum kupca i zalonog poverioca mora da odobri javni izvritelj
zakljukom.
Slubenosti i stvarni tereti
lan 160.
Stvarne slubenosti na nepokretnosti ne gase se prodajom nepokretnosti.
Prodajom nepokretnosti ne gase se ni line slubenosti ni stvarni tereti koji su
upisani u katastar nepokretnosti pre najstarijeg zalonog prava na nepokretnosti ili
najstarijeg reenja o izvrenju.
Ostale line slubenosti i stvarni tereti gase se donoenjem zakljuka o
predaji nepokretnosti.
Imaoci linih slubenosti i stvarnih tereta koji su ugaeni imaju pravo na
naknadu.
Zakup nepokretnosti
lan 161.
Prodajom nepokretnosti ne prestaje zakup na njoj ako je ugovor o zakupu
upisan u katastar nepokretnosti pre najstarijeg zalonog prava na nepokretnosti ili
najstarijeg reenja o izvrenju.
Kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca.

43
Zakup stanova na neodreeno vreme
lan 162.
Prodajom nepokretnosti ne prestaje zakup stana na neodreeno vreme koji je
steen prema zakonu kojim se ureuje stanovanje.
Kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca.
Razgledanje nepokretnosti
lan 163.
U zakljuku o prodaji odreuje se vreme u kome lica zainteresovana za
kupovinu mogu da razgledaju nepokretnost.
Izuzimanje pojedinih nepokretnosti od izvrenja
lan 164.
Ne moe biti predmet izvrenja poljoprivredno zemljite zemljoradnika
povrine do 10 ari.
To ne vai kad se namiruje novano potraivanje koje je obezbeeno
ugovornom hipotekom ili zalonom izjavom.
Procena vrednosti nepokretnosti
lan 165.
Vrednost nepokretnosti procenjuje se prema trinoj ceni na dan procene.
Javni izvritelj moe odluiti i da se nepokretnost proceni na osnovu
pismenog obavetenja o ceni koju dobije od odgovarajuih organizacija, institucija ili
pravnih i fizikih lica odgovarajue struke.
Javni izvritelj moe da prihvati i procenu vrednosti nepokretnosti koju
predloi izvrni poverilac ako nije starija od est meseci i potie od odgovarajue
organizacije, institucije ili pravnih i fizikih lica odgovarajue struke.
Smanjenje vrednosti nepokretnosti
lan 166.
Pri proceni vrednosti nepokretnosti vodi se rauna o tome koliko manje ona
vredi zbog toga to odreena prava na njoj ostaju i posle prodaje.
Zakljuak o utvrivanju vrednosti nepokretnosti
lan 167.
Vrednost nepokretnosti utvruje se zakljukom.
Obustava izvrnog postupka zbog nedostatka pokria
lan 168.
Svako ko ima pravo da se namiri na nepokretnosti, a po redosledu namirenja
dolazi pre izvrnog poverioca ija je zabeleba reenja o izvrenju najstarija, moe
predloiti da se izvrni postupak obustavi ako procenjena vrednost nepokretnosti ne
pokriva potraivanje izvrnog poverioca.
Predlog za obustavu izvrnog postupka podnosi se u roku od osam dana od
dana donoenja zakljuka o utvrivanju vrednosti nepokretnosti.

44
Ko ne moe biti kupac nepokretnosti
lan 169.
Kupac nepokretnosti ne moe biti, ni na javnom nadmetanju, ni neposrednom
pogodbom, izvrni dunik, javni izvritelj, zamenik javnog izvritelja, pomonik javnog
izvritelja ili drugo lice koje je zaposleno kod javnog izvritelja, svako drugo lice koje
slubeno uestvuje u postupku, niti lice koje je njihov krvni srodnik u pravoj liniji a u
pobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva, suprunik, vanbrani partner ili tazbinski
srodnik do drugog stepena ili staratelj, usvojitelj, usvojenik ili hranitelj.
Pravo pree kupovine
lan 170.
Imalac zakonskog prava pree kupovine nepokretnosti ima prvenstvo nad
najpovoljnijim ponudiocem ako odmah posle objavljivanja koji je ponudilac
najpovoljniji, a pre donoenja zakljuka o dodeljivanju nepokretnosti, izjavi da kupuje
nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.
Imalac ugovornog prava pree kupovine nepokretnosti koje je upisano u
katastar nepokretnosti ostvaruje svoje pravo kao i imalac zakonskog prava pree
kupovine, ako ne postoji zakonsko pravo pree kupovine, ili postoji a nije iskorieno.
Ako se nepokretnost prodaje neposrednom pogodbom javni izvritelj poziva
imaoca zakonskog prava pree kupovine i imaoca ugovornog prava pree kupovine
koje je upisano u katastar nepokretnosti da se u roku od osam dana pismeno izjasne
da li nameravaju da koriste svoje pravo pod uslovima iz zakljuka o dodeljivanju
nepokretnosti neposrednom pogodbom.
Imaoci prava pree kupovine polau jemstvo kao i druga lica.
2. Prodaja nepokretnosti
a) Nain prodaje nepokretnosti
lan 171.
Nepokretnost se prodaje na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom
pogodbom.
Javni izvritelj moe odrediti samo prodaju na javnom nadmetanju.
Stranke mogu da se sporazumeju o prodaji neposrednom pogodbom.
b) Prodaja nepokretnosti na javnom nadmetanju
Donoenje zakljuka o prodaji nepokretnosti na javnom
nadmetanju
lan 172.
Zakljuak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju donosi se odmah
posle pravnosnanosti reenja o izvrenju.
Sadrina zakljuka o prodaji nepokretnosti na javnom
nadmetanju
lan 173.
Zakljukom se odreuju, pre svega, uslovi prodaje na javnom nadmetanju i
od kada i kako nepokretnost moe da se proda neposrednom pogodbom po
sporazumu stranaka.
Uslovi prodaje nepokretnosti, pre svega, sadre:
1)

blii opis nepokretnosti sa pripacima;

45
2) naznaku da li je nepokretnost slobodna od lica i stvari ili da u njoj ivi
izvrni dunik s porodicom ili neki drugi neposredni dralac nepokretnosti;
3)

prava treih lica koja ostaju na nepokretnosti i posle njene prodaje;

4)

stvarne i line slubenosti i stvarne terete koje kupac preuzima;

5)

procenjenu vrednost nepokretnosti i dan procene;

6) vreme i mesto prvog javnog nadmetanja i poetnu cenu nepokretnosti na

prvom javnom nadmetanju;
7)

rok u kome je kupac duan da plati prodajnu cenu;

8)

iznos jemstva koje se polae, rok u kome se polae i kome se polae.

Rok za plaanje prodajne cene ne moe biti dui od 15 dana od dana

donoenja zakljuka o dodeljivanju nepokretnosti.
U uslovima prodaje navodi se i da nepokretnost moe biti dodeljena kupcu
koji na javnom nadmetanju nije bio najpovoljniji ponudilac (lan 192. stav 2).
Objavljivanje i dostavljanje zakljuka o prodaji nepokretnosti na
javnom nadmetanju
lan 174.
Zakljuak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju objavljuje se na
oglasnoj tabli Komore i na drugi uobiajeni nain.
Stranka moe o svom troku da objavi zakljuak u sredstvima javnog
obavetenja i da o zakljuku obavesti posrednike u prodaji.
Zakljuak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju dostavlja se
strankama, zalonim poveriocima, uesnicima u postupku, imaocu zakonskog prava
pree kupovine i imaocu ugovornog prava pree kupovine na nepokretnosti koje je
upisano u katastar nepokretnosti.
Javno nadmetanje odrava se u kancelariji javnog izvritelja, ako on drukije
ne odredi.
Polaganje jemstva za uee na javnom nadmetanju
lan 175.
Na javnom nadmetanju mogu kao ponudioci da uestvuju samo lica koja su
poloila jemstvo do objavljivanja javnog nadmetanja.
Jemstvo iznosi desetinu procenjene vrednosti nepokretnosti.
Izvrni poverilac i zaloni poverilac ne polau jemstvo ako njihova
potraivanja doseu iznos jemstva i ako bi, s obzirom na njihov redosled namirenja i
procenjenu vrednost nepokretnosti, iznos jemstva mogao da se namiri iz prodajne
cene.
Javno nadmetanje sa jednim ponudiocem
lan 176.
Javno nadmetanje se odrava i ako je prisutno samo jedno lice koje je
poloilo jemstvo i koje ne spori da je mogui ponudilac, pa i ako ne stavi ponudu
(jedan ponudilac).
Na predlog izvrnog poverioca koji se podnosi pre objavljivanja javnog
nadmetanja, javni izvritelj moe u tom sluaju odloiti javno nadmetanje.

46
Ako javnom nadmetanju prisustvuje samo jedan ponudilac koji ne stavi
ponudu, javni izvritelj utvruje da javno nadmetanje nije uspelo.
Prvo i drugo javno nadmetanje
lan 177.
Odravaju se najvie dva javna nadmetanja.
Prvo javno nadmetanje odrava se u roku koji ne moe biti krai od 15, niti
dui od 30 dana od dana objavljivanja zakljuka o prodaji nepokretnosti na javnom
nadmetanju na oglasnoj tabli Komore.
Ako nepokretnost ne bude prodata na prvom javnom nadmetanju javni
izvritelj utvruje da ono nije uspelo i na licu mesta zakazuju drugo javno
nadmetanje.
Drugo javno nadmetanje mora da pone u roku od najmanje 15, a najvie 30
dana od dana prvog javnog nadmetanja.
Prodajna cena na javnom nadmetanju
lan 178.
Nepokretnost ne moe na prvom javnom nadmetanju biti prodata ispod 70%
procenjene vrednosti nepokretnosti (poetna cena).
Na drugom javnom nadmetanju ne moe biti prodata ispod 50% procenjene
vrednosti nepokretnosti (poetna cena).
Na zajedniki predlog stranaka ili izvrnog poverioca javni izvritelj je duan
da odredi da poetna cena na prvom javnom nadmetanju bude via od 70%
procenjene vrednosti nepokretnosti.
Tok javnog nadmetanja
lan 179.
Pre poetka javnog nadmetanja utvruje se da li su ispunjeni uslovi za to.
Javno nadmetanje poinje objavljivanjem javnog nadmetanja, pa se
saoptava poetna cena i uesnici pozivaju da stave ponudu.
Ponudilac je duan da ponudi cenu viu od cene koju je ponudio prethodni
ponudilac. Nijedan ponudilac ne moe da ponudi cenu niu od poetne.
Ponudilac je vezan ponudom dok ne bude data ponuda s viom cenom.
Javno nadmetanje zakljuuje se kada nijedan ponudilac uprkos dvostrukom
pozivu javnog izvritelja ne ponudi veu cenu.
O javnom nadmetanju vodi se zapisnik.
Zakljuak o dodeljivanju nepokretnosti
lan 180.
Kada zakljui javno nadmetanje javni izvritelj ispituje punovanost ponuda,
objavljuje ko je najpovoljniji ponudilac i posle mogueg izjanjenja o korienju prava
pree kupovine donosi zakljuak o dodeljivanju nepokretnosti.
Najpovoljniji ponudilac jeste ponudilac koji je ponudio najviu cenu.

47
Sadrina zakljuka o dodeljivanju nepokretnosti
lan 181.
Zakljuak o dodeljivanju nepokretnosti sadri, pored ostalog, ime i prezime ili
poslovno ime prva tri najpovoljnija ponudioca.
U zakljuku se navodi da e nepokretnost biti dodeljena ponudiocu koji je
ponudio neposredno niu cenu od najpovoljnijeg ponudioca (drugi po redu ponudilac)
ili ponudiocu koji je ponudio neposredno niu cenu od drugog po redu ponudioca
(trei po redu ponudilac), ako najpovoljniji i drugi po redu ponudilac ne plate
ponuenu cenu u roku koji je odreen zakljukom o prodaji nepokretnosti. Oni se
navode u zakljuku i ako je imalac prava pree kupovine izjavio da kupuje
nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.
Zakljuak se objavljuje na oglasnoj tabli Komore, i dostavlja svima kojima i
zakljuak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju, kao i ponudiocima na
javnom nadmetanju.
Vraanje i zadravanje poloenog jemstva kod javnog
nadmetanja
lan 182.
Ponudiocima ija ponuda nije punovana ili koja nije prihvaena jemstvo se
vraa odmah posle zakljuenja javnog nadmetanja.
Drugom i treem po redu ponudiocu vraa se jemstvo kad najpovoljniji
ponudilac plati ponuenu cenu u roku, a treem po redu ponudiocu i kad drugi po
redu ponudilac plati ponuenu cenu u roku. Iz jemstva ponudioca koji nije platio
ponuenu cenu namiruju se trokovi javnog nadmetanja i razlika izmeu cene koju je
on ponudio i plaene cene.
Ako prva tri ponudioca ne plate ponuenu cenu u roku, iz njihovog jemstva
namiruju se trokovi drugog javnog nadmetanja i razlika u ceni postignutoj na prvom i
drugom javnom nadmetanju.
Isto vai i ako je imalac prava pree kupovine izjavio da kupuje nepokretnost
pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.
Neuspeh javnog nadmetanja
lan 183.
Javno nadmetanje nije uspelo ako nema ponudilaca, ako nijedan ponudilac
ne stavi ponudu ili ne ponudi prodajnu cenu koja je jednaka poetnoj ceni ili via od
nje u roku od deset minuta od poetka javnog nadmetanja i ako nijedna ponuda nije
punovana.
Javno nadmetanje nije uspelo ni ako prva tri ponudioca sa spiska iz zakljuka
o dodeljivanju nepokretnosti ne plate cenu koju su ponudili u roku.
Neuspeh javnog nadmetanja zakljukom utvruje javni izvritelj.
Pravo izbora izvrnog poverioca posle neuspeha drugog javnog
nadmetanja
lan 184.
Ako drugo javno nadmetanje nije uspelo javni izvritelj odmah poziva izvrnog
poverioca da u roku od 15 dana izabere namirenje prodajom nepokretnosti
neposrednom pogodbom ili prenosom prava svojine na nepokretnosti.
Izvrni postupak obustavlja se ako izvrni poverilac propusti rok za izbor.

48
v) Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom
Sluajevi prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom
lan 185.
Nepokretnost moe da se proda neposrednom pogodbom ako se stranke
tako sporazumeju ili ako posle neuspeha drugog javnog nadmetanja to izabere
izvrni poverilac (lan 184. stav 1).
Ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom zakljuuju u
pismenom obliku kupac i javni izvritelj, u ime i za raun izvrnog dunika, ili lice koje
obavlja komisione poslove prodaje, u svoje ime a za raun izvrnog dunika. Ugovor
se dostavlja poreskoj upravi i jedinici lokalne samouprave, prema mestu nalaenja
nepokretnosti.
Jemstvo, u iznosu desetog dela procenjene vrednosti nepokretnosti, kupac
polae neposredno pre zakljuenja ugovora o prodaji.
Sporazum o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom i ugovor o prodaji
neposrednom pogodbom ne podleu solemnizaciji od javnog belenika.
Do kada stranke mogu da se sporazumeju o prodaji
nepokretnosti neposrednom pogodbom
lan 186.
Sporazum stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom mogu
je u rasponu od objavljivanja zakljuka o prodaji nepokretnosti na javnom
nadmetanju, pa do donoenja zakljuka o dodeljivanju nepokretnosti posle javnog
nadmetanja ili donoenja zakljuka kojim se utvruje da drugo javno nadmetanje nije
uspelo.
Sporazum nije dozvoljen dok traje javno nadmetanje, a ako se nepokretnost
proda na prvom javnom nadmetanju dok se ne utvrdi da ono nije uspelo iako je
stvar prodata (lan 183. stav 2). Posle toga, sporazum je opet dozvoljen dok ne
pone drugo javno nadmetanje.
Sporazumom stranaka odreuju se rok za zakljuenje ugovora o prodaji
neposrednom pogodbom i prodajna cena, koja ne moe biti nia od 70% procenjene
vrednosti nepokretnosti, a mogu da se odrede i drugi uslovi.
Zakljuak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po
sporazumu stranaka. Zakljuak o dodeljivanju nepokretnosti
lan 187.
Odmah posle sporazuma stranaka donosi se zakljuak o prodaji
nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, kojim se odreuju i
rok za zakljuenje ugovora i rok za plaanje prodajne cene. Na sadrinu,
objavljivanje i dostavljanje zakljuka shodno se primenjuju odredbe o zakljuku o
prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju.
Ugovor o prodaji moe da se zakljui u roku od 20 dana od dana objavljivanja
zakljuka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, a
rok za plaanje cene ne moe biti dui od 15 dana od dana donoenja zakljuka o
dodeljivanju nepokretnosti.
Zakljuak o dodeljivanju nepokretnosti donosi se odmah posle zakljuenja
ugovora o prodaji, poto javni izvritelj utvrdi da ugovor ispunjava sve uslove iz
zakljuka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka i
ostale uslove koji su potrebni za njegovu punovanost.

49
Izmena sporazuma stranaka. Odustanak od sporazuma i
posledice odustanka
lan 188.
Ako se ugovor ne zakljui u roku odreenom zakljukom o prodaji
nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, stranke mogu u
naredna tri dana da izmene sporazum i tako smanje prodajnu cenu na 50%
procenjene vrednosti nepokretnosti i produe rok za zakljuenje ugovora.
U tom sluaju javni izvritelj odmah donosi novi zakljuak o prodaji
nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka kojim se, pored
ostalog, predvia da ugovor moe da se zakljui u roku od deset dana od dana
objavljivanja novog zakljuka, a da rok za plaanje prodajne cene ne moe biti dui
od deset dana od dana donoenja zakljuka o dodeljivanju nepokretnosti.
Ako neka stranka pismeno odustane od sporazuma, ili stranke ne izmene
sporazum u roku, ili ugovor ne bude zakljuen u roku, ili prodajna cena ne bude
plaena u roku javni izvritelj utvruje da nepokretnost nije prodata neposrednom
pogodbom po sporazumu stranaka i nastavlja izvrni postupak u stanju u kom se
nalazio kad su se stranke sporazumele o prodaji neposrednom pogodbom.
Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru
izvrnog poverioca
lan 189.
Zakljuak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvrnog
poverioca donosi se odmah poto izvrni poverilac izabere takvo namirenje.
Zakljukom se odreuju i rok za zakljuenje ugovora o prodaji, poetna cena
nepokretnosti i rok za plaanje prodajne cene. Na sadrinu, objavljivanje i
dostavljanje zakljuka shodno se primenjuju odredbe o zakljuku o prodaji
nepokretnosti na javnom nadmetanju.
Ugovor o prodaji moe da se zakljui u roku od 30 dana od dana objavljivanja
zakljuka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvrnog
poverioca. Cena nepokretnosti se slobodno ugovora, a rok za plaanje cene ne
moe biti dui od 15 dana od dana donoenja zakljuka o dodeljivanju nepokretnosti.
Ako se nepokretnost proda neposrednom pogodbom, izvrni poverilac smatra
se namirenim u visini postignute cene, ali ako je ona nia od 30% procenjene
vrednosti nepokretnosti, smatra se namirenim u iznosu od 30% od procenjene
vrednosti nepokretnosti.
Zakljuak o dodeljivanju nepokretnosti donosi se odmah posle zakljuenja
ugovora o prodaji.
g) Namirenje prenosom prava svojine na nepokretnosti
Sluajevi namirenja prenosom prava svojine
lan 190.
Ako ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru
izvrnog poverioca ne bude zakljuen u roku koji je odreen zakljukom o prodaji
stvari neposrednom pogodbom po izboru izvrnog poverioca, ili ako cena ne bude
plaena u roku koji je odreen, javni izvritelj utvruje da nepokretnost nije prodata
neposrednom pogodbom po izboru izvrnog poverioca.
Izvrni poverilac poziva se da u roku od osam dana zahteva namirenje
prenosom prava svojine na nepokretnosti, a ako propusti rok, izvrni postupak se
obustavlja.

50
Poverilac se namiruje prenosom prava svojine na nepokretnosti i ako posle
neuspeha javnog nadmetanja izabere namirenje prenosom prava svojine na
nepokretnosti (lan 184. stav 1).
Polaganje iznosa za namirenje
lan 191.
O prenosu prava svojine na nepokretnosti donosi se zakljuak.
U zakljuku se, pored ostalog, izvrni poverilac obavezuje da u odreenom
roku poloi novani iznos potreban da se namire ostala lica koja imaju pravo na
namirenje.
Ako izvrni poverilac poloi iznos u roku, donosi se zakljuak o predaji
nepokretnosti, a ako to propusti, izvrni postupak se obustavlja.
Izvrni poverilac kome je preneseno pravo svojine na nepokretnosti smatra se
namirenim u iznosu od 50% od procenjene vrednosti nepokretnosti, umanjene za
novani iznos koji je poloio za namirenje ostalih lica koja imaju pravo na namirenje.
Ako mu i posle tog umanjenja preostane vie od njegovog potraivanja,
razliku isplauje izvrnom duniku u roku koji odredi javni izvritelj, inae se
zakljuak o predaji nepokretnosti stavlja van snage.
d) Ostale odredbe o prodaji nepokretnosti
Plaanje prodajne cene
lan 192.
Kupac je duan da plati prodajnu cenu u roku odreenom zakljukom o
prodaji nepokretnosti.
Ako najpovoljniji ponudilac s javnog nadmetanja ne plati ponuenu cenu u
roku, zakljukom se oglaava da je prodaja bez dejstva prema njemu i nepokretnost
se dodeljuje drugom po redu ponudiocu uz odreivanje roka za plaanje ponuene
cene. Ako ni on cenu ne plati u roku, zakljukom se oglaava da je prodaja bez
dejstva prema njemu i nepokretnost dodeljuje treem po redu ponudiocu uz
odreivanje roka za plaanje ponuene cene. Isto vai i ako je imalac prava pree
kupovine izjavio da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji
ponudilac.
Ako ni trei po redu ponudilac ne plati cenu u roku, javni izvritelj utvruje da
javno nadmetanje nije uspelo.
Ako je kupac izvrni poverilac ije potraivanje ne dosee iznos prodajne
cene i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz nje, on plaa
na ime cene samo razliku izmeu potraivanja i prodajne cene.
Zakljuak o predaji nepokretnosti kupcu
lan 193.
Zakljuak o predaji nepokretnosti kupcu donosi se odmah posle isplate
prodajne cene i dostavlja svima kojima i zakljuak o prodaji nepokretnosti na javnom
nadmetanju, odnosno neposrednom pogodbom, kao i poreskoj upravi i jedinici
lokalne samouprave, prema mestu nalaenja nepokretnosti.
Zakljuak o predaji nepokretnosti sadri nalog neposrednom draocu
nepokretnosti da u odreenom roku preda kupcu dravinu nepokretnosti, vreme kada
kupac stie dravinu na nepokretnosti, utvrenje da su se ugasila zalona prava,
stvarne slubenosti i stvarni tereti koji se gase prodajom nepokretnosti, nalog da se
sticanje svojine kupca na nepokretnosti upie u katastar nepokretnosti, kao i nalog

51
da se iz katastra nepokretnosti briu prava i tereti koji su se ugasili kupovinom ili koje
kupac nije preuzeo.
Ako se protiv zakljuka o predaji nepokretnosti podnese zahtev za otklanjanje
nepravilnosti pri sprovoenju izvrenja, reenje o usvajanju zahteva ima samo
dejstvo osnova za naknadu tete.
Sticanje dravine kupca
lan 194.
Neposredni dralac nepokretnosti predaje kupcu dravinu u roku odreenom
zakljukom o predaji nepokretnosti, ako zakonom ili sporazumom s kupcem nije
drukije odreeno.
Ako se nepokretnost nalazila i ostaje u dravini drugog lica ili izvrnog
dunika, kupac stie dravinu donoenjem zakljuka o predaji nepokretnosti.
Iseljenje neposrednog draoca nepokretnosti
lan 195.
Ako neposredni dralac nepokretnosti ne preda kupcu dravinu nepokretnosti
u roku koji je odreen zakljukom o predaji nepokretnosti javni izvritelj, na predlog
kupca, donosi zakljuak koji se sprovodi prema odredbama o izvrenju radi
ispranjenja i predaje nepokretnosti (l. 354358).
Ne mogu biti prinudno iseljeni imaoci linih slubenosti koje se ne gase
prodajom nepokretnosti, zakupci iji ugovor o zakupu ne prestaje prodajom
nepokretnosti i zakupci stana na neodreeno vreme koji su stekli zakup na osnovu
zakona kojim se ureuje stanovanje.
3. Namirenje
Kada poinje namirenje
lan 196.
Namirenje poinje odmah posle donoenja zakljuka o predaji nepokretnosti
kupcu.
O namirenju se donosi zakljuak.
Javni izvritelj duan je da u roku od 30 dana od dana donoenja zakljuka o
namirenju prenese sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti sa svoga namenskog
rauna na raun lica koja se namiruju.
Zakljuak o namirenju
lan 197.
Zakljuak o namirenju zasniva se na stanju stvari iz spisa predmeta, katastra
nepokretnosti i drugih javnih knjiga.
Pri tome se uzimaju u obzir samo potraivanja sadrana u reenju o izvrenju
koje je postalo pravnosnano pre donoenja zakljuka o namirenju.
Potraivanja sadrana u reenju o izvrenju koje nije postalo pravnosnano
do donoenja zakljuka o namirenju, namiruju se posle pravnosnanosti reenja o
izvrenju, iz prodajne cene koja moda preostane.
Ostatak cene predaje se izvrnom duniku.

52
Ko se namiruje iz prodajne cene i kako
lan 198.
Iz prodajne cene namiruje se izvrni poverilac ija je zabeleba reenja o
izvrenju najstarija, izvrni poverioci koji su pristupili izvrnom postupku, zaloni
poverioci i lica koja imaju pravo na naknadu zbog gaenja linih slubenosti i stvarnih
tereta prodajom nepokretnosti ako su potraivanja naknade prijavila do donoenja
zakljuka o namirenju.
Prvenstveno namirenje
lan 199.
Iz prodajne cene prvenstveno se namiruju, sledeim redosledom:
1) trokovi izvrnog postupka koji su prijavljeni do donoenja zakljuka o
namirenju;
2) potraivanja na osnovu zakonskog izdravanja koja se dokazuju
izvrnom ispravom i prijavljena su do donoenja zakljuka o dodeljivanju
nepokretnosti.
Potraivanja na osnovu zakonskog izdravanja namiruju se tek ako se
prodajna cena ne iscrpe namirenjem trokova izvrnog postupka.
Ako svi trokovi izvrnog postupka ne mogu da se namire u celini, namiruju
se srazmerno njihovoj visini, a to vai i za potraivanja na osnovu zakonskog
izdravanja.
Redosled namirenja ostalih potraivanja
lan 200.
Poto se namire potraivanja koja se prvenstveno namiruju, ostala se
razvrstavaju na tri reda namirenja:
1)

potraivanja zalonih poverilaca;

2) potraivanja lica koja imaju pravo na naknadu zbog gaenja linih

slubenosti i stvarnih tereta prodajom nepokretnosti;
3)

potraivanja izvrnih poverilaca.

Namirenje narednog reda namirenja poinje kad se poverioci iz prethodnog

reda namire u celini.
Ako prodajna cena nije dovoljna da se namire svi poverioci iz istog reda
namirenja, oni se namiruju prema redosledu sticanja prava na namirenje, a ako su
pravo na namirenje stekli istovremeno, namiruju se srazmerno visini svojih
potraivanja.
Zaloni poverioci stiu pravo na namirenje prema vremenu sticanja zalonog
prava, poverioci naknade zbog gaenja linih slubenosti i stvarnih tereta prema
vremenu upisa linih slubenosti i stvarnih tereta u katastar nepokretnosti, a izvrni
poverioci prema vremenu upisa zabelebe njihovog reenja o izvrenju u katastar
nepokretnosti.
Trokovi koji su dosueni u izvrnoj ispravi imaju isti redosled namirenja kao
glavno potraivanje, to vai i za kamate koje su odreene zakonom kojim se
ureuje hipoteka.

53
Visina naknade za line slubenosti i stvarne terete
lan 201.
Ako lica koja imaju pravo na naknadu zbog gaenja linih slubenosti i
stvarnih tereta prodajom nepokretnosti i izvrni poverioci pismeno ne ugovore visinu
naknade do donoenja zakljuka o namirenju, naknadu odreuje javni izvritelj.
Pri tome prvenstveno uzima u obzir vreme u kome bi lina slubenost ili
stvarni teret jo trajali, njihovu vrednost i ivotnu dob njihovih imalaca.
Kupac nepokretnosti i imalac prava line slubenosti ili stvarnog tereta mogu,
do kraja roka za plaanje prodajne cene, pismeno da ugovore da kupac preuzme
linu slubenost ili stvarni teret, a da se iznos naknade date za preuzimanje odbije od
prodajne cene.
Osporavanje potraivanja
lan 202.
Lice koje se namiruje iz prodajne cene moe pred javnim izvriteljem,
pismeno ili usmeno na zapisnik, osporiti postojanje potraivanja drugog lica, njegovu
visinu i redosled namirenja, ako to ini povoljnijim njegove izglede za namirenje.
Osporavanje je mogue do donoenja zakljuka o namirenju.
Upuivanje na parnicu posle osporavanja potraivanja
lan 203.
Javni izvritelj ili reenjem odluuje o osporavanju ili zakljukom upuuje lice
koje osporava potraivanje da pokrene parnini postupak u roku od 15 dana.
Javni izvritelj odluuje o osporavanju ako meu strankama nisu sporne
injenice ili ako se osporavanje dokazuje pravnosnanom odlukom ili javnom ili po
zakonu overenom izjavom. Protiv reenja alba nije dozvoljena.
Ako prihvati osporavanje javni izvritelj zakljukom upuuje lice ije je
potraivanje osporeno da pokrene parnini postupak u roku od 15 dana od
prihvatanja osporavanja. Ako ne prihvati osporavanje javni izvritelj zakljukom
upuuje lice koje osporava potraivanje da pokrene parnini postupak u roku od 15
dana od neprihvatanja osporavanja.
Iznos osporenog potraivanja polae se u depozit javnog izvritelja.
Ako lice koje je upueno na parnicu ne pokrene parnini postupak u roku koji
je odredio javni izvritelj, smatra se da nije osporilo potraivanje, odnosno da je
odustalo od namirenja potraivanja u izvrnom postupku.
Time se ne dira u pravo lica koje je upueno na parnicu da posle okonanja
izvrnog postupka pokrene parnini postupak protiv lica ije je potraivanje
osporeno, odnosno lica koje je osporilo potraivanje.
Presuda koja se donese u parnici o osporenom potraivanju deluje prema
izvrnom duniku i svim poveriocima.
Polaganje jemstva
lan 204.
Javni izvritelj moe, na predlog lica ije je potraivanje osporeno, usloviti
odlaganje donoenja zakljuka o namirenju i namirenje osporenog potraivanja
polaganjem jemstva za tetu koju ono moe pretrpeti zbog odlaganja namirenja.
Ako lice koje je osporilo potraivanje ne poloi jemstvo u roku koji je odredio
javni izvritelj smatra se da nije osporilo potraivanje.

54
Lice ije je potraivanje neosnovano osporeno i koje usled toga pretrpi tetu
ima pravo da je naplati iz poloenog jemstva.
4. Posebne odredbe o namirenju pojedinih potraivanja
Potraivanje zalonog poverioca koje nije dospelo
lan 205.
Potraivanje zalonog poverioca koje nije dospelo do donoenja zakljuka o
namirenju izdvaja se i deponuje kod javnog izvritelja i ispunjava prema rokovima
dospea.
Ipak, zaloni poverilac moe zahtevati da se namiri pre dospelosti
potraivanja, na osnovu zakljuka o namirenju, prema redosledu namirenja zalonih
poverilaca.
U tom sluaju potraivanje zalonog poverioca za koje nije ugovorena
kamata, namiruje se tako to se od glavnog duga odbija iznos koji odgovara zateznoj
kamati obraunatoj od donoenja zakljuka o namirenju do dospelosti potraivanja, a
potraivanje zalonog poverioca za koje je ugovorena kamata namiruje se zajedno s
ugovorenom kamatom obraunatom do donoenja zakljuka o dodeljivanju
nepokretnosti.
Nedospelo potraivanje pojedinih povremenih davanja
lan 206.
Potraivanja povremenih primanja na osnovu naknade tete zbog naruenja
zdravlja, novane rente zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad i novane
rente za izdravanje koje je izgubljeno usled smrti dunika izdravanja, koja su
obezbeena zalogom, a dospevaju posle donoenja zakljuka o namirenju, namiruju
se pre dospelosti samo na zahtev poverioca, prema redosledu namirenja zalonih
poverilaca.
Poverilac moe da zahteva namirenje do donoenja zakljuka o namirenju.
Visina potraivanja povremenih davanja izraunava se isto kao visina
naknade za line slubenosti i stvarne terete.
Potraivanje pod uslovom
lan 207.
Potraivanje koje je obezbeeno zalonim pravom, a koje zavisi od uslova
koji treba da nastupi ili da ne nastupi posle donoenja zakljuka o namirenju, izdvaja
se i deponuje kod javnog izvritelja. Kod javnog izvritelja izdvaja se i deponuje i
potraivanje poverioca ije zalono pravo nije upisano u katastar nepokretnosti iako
je zahtev za upis zalonog prava podnet pre zahteva za upis najstarije zabelebe
reenja o izvrenju, s tim to upis zalonog prava ima dejstvo nastupanja odlonog
uslova.
Oba potraivanja isplauju se kad odloni uslov nastupi ili kad postane
izvesno da raskidni uslov nee nastupiti, i bez zahteva zalonog poverioca, prema
redosledu namirenja zalonih poverilaca.
Ako odloni uslov ne nastupi ili raskidni uslov nastupi, iz izdvojenog iznosa
namiruju se izvrni poverioci ija potraivanja uopte nisu namirena ili nisu potpuno
namirena, a ako njih nema ili ako se izdvojeni iznos ne iscrpe njihovim namirenjem
izvrnom duniku predaje se ceo iznos ili njegov ostatak.

55
Predbeleba zalonog prava i zabeleba pokretanja spora
lan 208.
Ako lice u iju je korist u katastar nepokretnosti upisana predbeleba
zalonog prava pre upisa najstarije zabelebe reenja o izvrenju na nepokretnosti,
dokae da je u toku postupak za opravdavanje predbelebe ili da nije protekao rok za
njegovo pokretanje, potraivanje na koje se predbeleba odnosi namiruje se kao
potraivanje pod odlonim uslovom.
Potraivanje za koje je u katastar nepokretnosti upisana zabeleba spora radi
brisanja zalonog prava ili zabeleba spora o osnovu upisa zalonog prava, namiruje
se kao potraivanje pod raskidnim uslovom.
5. Posebne odredbe o izvrnom postupku na nepokretnostima
koje nisu upisane u katastar nepokretnosti
Dokazivanje svojine izvrnog dunika na nepokretnosti
lan 209.
Ako nepokretnost nije upisana u katastar nepokretnosti izvrni poverilac mora
uz predlog za izvrenje podneti isprave podobne da se na osnovu njih upie svojina
na nepokretnosti u korist izvrnog dunika. Sud je duan da podnetu ispravu odmah
prosledi organu koji vodi katastar nepokretnosti i zastane s postupkom do upisa
svojine izvrnog dunika.
Ako je u predlogu za izvrenje kao predmet izvrenja naznaena
nepokretnost ili deo nepokretnosti koji nisu upisani u katastar nepokretnosti i na
kojima ne moe da se upie svojina, izvrni poverilac daje izjavu da upis svojine nije
mogu i prilae je uz predlog za izvrenje. U tom sluaju sud donosi reenje o
izvrenju na nepokretnosti koja je u vanknjinoj svojini izvrnog dunika, pod
uslovom da izvrni poverilac uz predlog za izvrenje dostavi ili naznai, kao dokaz o
vanknjinoj svojini, graevinsku dozvolu koja glasi na izvrnog dunika, ili ako ne
postoji ili ne glasi na izvrnog dunika druge isprave kojima se dokazuje vanknjina
svojina izvrnog dunika.
Na predlog izvrnog poverioca, sud nalae izvrnom duniku ili drugom licu
da dostavi isprave kojima se dokazuje vanknjina svojina izvrnog dunika, pod
pretnjom izricanja novane kazne.
Popisivanje nepokretnosti
lan 210.
Poto sud donese reenje o izvrenju na nepokretnosti koja je u vanknjinoj
svojini izvrnog dunika, javni izvritelj u delu o uslovima prodaje unutar zakljuka o
prodaji nepokretnosti, posebno navodi da je nepokretnost u vanknjinoj svojini, posle
ega se ona popisuje.
Nepokretnost popisuje javni izvritelj na sastanku za popis, na koji poziva
izvrnog poverioca, izvrnog dunika, lica ije se nepokretnosti granie s
nepokretnou i neposrednog draoca nepokretnosti ako to nije izvrni dunik.
Zapisnik o popisu nepokretnosti za koju se utvrdi da je u svojini izvrnog
dunika ima dejstvo kao upis zabelebe reenja o izvrenju u katastar nepokretnosti i
objavljuje se na oglasnoj tabli Komore.

56
6. Posebne odredbe o zajednikoj prodaji nepokretnosti i
pokretnih stvari
Mesna nadlenost
lan 211.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje i za sprovoenje izvrenja radi
namirenja novanog potraivanja zajednikom prodajom nepokretnosti i pokretnih
stvari iskljuivo mesno je nadlean sud na ijem podruju se nalazi nepokretnost.
Reenje o izvrenju i pojam zajednike prodaje
lan 212.
U reenju o izvrenju odreuje se da se nepokretnosti i pokretne stvari
zajedniki prodaju ako se pokretne stvari nalaze na nepokretnosti ili unutar nje ili ako
su u funkcionalnoj vezi sa nepokretnou.
Zajednika prodaja ogleda se u tome to se nepokretnosti i pokretne stvari
prodaju na istoj prodaji, zajedniki i po jednoj ukupnoj ceni i tako da kupovina
nepokretnosti bude uslovljena prethodnom kupovinom pokretnih stvari i obratno.
Nain zajednike prodaje
lan 213.
Nepokretnosti i pokretne stvari prodaju se iskljuivo na javnom nadmetanju,
poto se prethodno proceni njihova zajednika vrednost i donese zakljuak o
zajednikoj prodaji nepokretnosti i pokretnih stvari na javnom nadmetanju.
Na zajedniku prodaju shodno se primenjuju odredbe o tome ko ne moe biti
kupac (lan 169), o objavljivanju i dostavljanju zakljuka o prodaji nepokretnosti na
javnom nadmetanju (lan 174), o polaganju jemstva za uee na javnom
nadmetanju (lan 175), o javnom nadmetanju s jednim ponudiocem (lan 176), o
prvom i drugom javnom nadmetanju (lan 177), o prodajnoj ceni na javnom
nadmetanju (lan 178), o toku javnog nadmetanja (lan 179), o zakljuku i sadrini
zakljuka o dodeljivanju nepokretnosti (l. 180. i 181), o vraanju i zadravanju
poloenog jemstva kod javnog nadmetanja (lan 182) i o neuspehu javnog
nadmetanja (lan 183).
Ako ni drugo javno nadmetanje ne uspe, izvrni postupak se razdvaja na
postupak prodaje nepokretnosti i postupak prodaje pokretne stvari.
Odvojeno namirenje
lan 214.
Poto kupac plati ukupnu prodajnu cenu u roku koji je odreen u zakljuku o
zajednikoj prodaji stvari, stalni sudski vetak utvruje koji deo ukupne cene otpada
na kupovinu nepokretnosti, a koji deo na kupovinu pokretne stvari, a namirenje
izvrnih poverilaca i drugih lica koji imaju pravo na namirenje odvija se odvojeno za
nepokretnosti, a odvojeno za pokretne stvari.
Postupak oba namirenja vodi isti sudija.
Spajanje postupka
lan 215.
Ako jedan ili vie javnih izvritelja vodi jedan ili vie izvrnih postupaka radi
namirenja novanog potraivanja prodajom nepokretnosti i pokretnih stvari koje
ispunjavaju uslove za zajedniku prodaju sud, na predlog izvrnog poverioca ili po
slubenoj dunosti, donosi zakljuak o spajanju postupaka i o zajednikoj prodaji
nepokretnosti i pokretnih stvari i nastavlja sprovoenje izvrenja.

57
Zakljuak o spajanju postupka moe da se donese najkasnije do objavljivanja
zakljuka o prodaji nepokretnosti ili pokretnih stvari, u zavisnosti od toga koji je
zakljuak ranije objavljen.
Shodna primena
lan 216.
Na sva ostala pitanja shodno se primenjuju odredbe o izvrenju radi
namirenja novanog potraivanja prodajom nepokretnosti ili pokretnih stvari.
Glava druga

IZVRENJE NA POKRETNIM STVARIMA

1. Osnovna pravila
Mesna nadlenost
lan 217.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi namirenja novanog potraivanja
na pokretnim stvarima mesno je nadlean i sud na ijem se podruju nalaze pokretne
stvari.
Ako se pokretne stvari nalaze na podruju razliitih sudova, mesno nadlean
je sud kome je prvom podnet predlog za izvrenje.
Izuzimanje od izvrenja
lan 218.
Ne mogu biti predmet izvrenja:
1) odea, obua i drugi predmeti za linu upotrebu, posteljne stvari, posue,
deo nametaja koji je neophodan izvrnom duniku i lanovima njegovog
domainstva, poret, friider i pe za grejanje;
2) hrana i ogrev koji su izvrnom duniku i lanovima njegovog domainstva
potrebni za tri meseca;
3) gotov novac izvrnog dunika koji ima stalna mesena primanja do
mesenog iznosa koji je zakonom izuzet od izvrenja, srazmerno vremenu do
narednog primanja;
4) ordenje, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, lina
pisma, rukopisi i drugi lini spisi i porodine fotografije izvrnog dunika;
5) pomagala koja su osobi sa invaliditetom ili drugom licu s telesnim
nedostacima neophodna za obavljanje ivotnih funkcija;
6)

kuni ljubimac.
Izvrne radnje
lan 219.

Izvrenje novanog potraivanja na pokretnim stvarima sprovodi se popisom i

procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem izvrnog poverioca iz prodajne cene.
Procena stvari moe da se odvoji od popisa, ako zbog posebne vrednosti
stvari nije mogue da se stvar proceni istovremeno s popisom.

58
2. Popis i procena pokretnih stvari
Predaja reenja o izvrenju. Obavetenje o popisu pokretnih
stvari
lan 220.
Izvrnom duniku se reenje o izvrenju predaje neposredno pre poetka
popisa, pa se on poziva da ispuni potraivanje s kamatom i trokovima izvrnog
postupka.
Reenje koje nije moglo da se preda izvrnom duniku pri popisu dostavlja se
njegovim pribijanjem na mestu popisa.
O mestu i vremenu popisa obavetava se izvrni poverilac i upozorava da e
stvar biti popisana i bez njegovog prisustva.
Odsustvo stranaka nije smetnja da se stvar popie.
Stranka koja nije prisustvovala popisu obavetava se o tome da je popis
izvren.
Predmet popisa
lan 221.
Popisuju se stvari koje su u dravini izvrnog dunika i stvari koje su u svojini
izvrnog dunika, ali u dravini izvrnog poverioca ili drugog lica.
Popisuju se i stvari na koje je tree lice stavilo primedbu da na njima ima
neko pravo koje spreava izvrenje.
Obim popisa
lan 222.
Popisuje se onoliko stvari koliko je potrebno da se namiri izvrni poverilac i
trokovi izvrenja, nezavisno od toga da li su u reenju o izvrenju odreene stvari
koje su predmet izvrenja.
Pre svega, popisuju se stvari koje mogu najlake da se prodaju, stvari na koje
tree lice nije stavilo primedbu da na njima ima prava koja spreavaju izvrenje i
stvari koje nisu podlone brzom kvarenju ili znatnom smanjenju vrednosti.
Zabrana raspolaganja popisanim stvarima
lan 223.
Izvrni dunik i lica koja imaju dravinu ili priteanje na popisanim stvarima ne
smeju da njima raspolau ni pravno, ni faktiki.
Povreda zabrane raspolaganja povlai odsustvo dejstva akta raspolaganja u
izvrnom postupku u kome je nastala.
Zabrana raspolaganja i krivinopravne posledice njene povrede unose se u
reenje u izvrenju.
Zapisnik o popisu. Dejstvo popisa
lan 224.
O popisu stvari sastavlja se zapisnik.
Zapisnik o popisu jeste osnov da izvrni poverilac upie zalono pravo na
popisanim stvarima.

59
Izmena popisa
lan 225.
Izvrni poverilac moe, u roku od osam dana od dana okonanja popisa,
predloiti da se popis izmeni.
Javni izvritelj duan je da odlui o predlogu u roku od pet dana od njegovog
prijema.
Ako se popis izmeni, donosi se zakljuak o konanom popisu.
Zakljuak o konanom popisu jeste osnov da izvrni poverilac upie zalono
pravo na stvarima koje su unete u popis tek u zakljuku o konanom popisu.
Publikovanje popisa
lan 226.
Zapisnik o popisu i zakljuak o konanom popisu dostavljaju se izvrnom
poveriocu i istiu na vidnom mestu u prostoriji u kojoj se popisana stvar nalazi u
vreme popisa.
Na popisanim stvarima koje se ostavljaju na uvanje izvrnom duniku vidno
se oznaava da su popisane.
Licu koje ukloni kopiju zapisnika o popisu, zakljuka o konanom popisu ili
oznaku da su stvari popisane, izrie se novana kazna.
Dostavljanje podataka za upis zalonog prava
lan 227.
Izvrni poverilac dostavlja original ili overenu kopiju zapisnika o popisu i
zakljuka o konanom popisu Agenciji za privredne registre, radi upisa zalonog
prava u Registar zaloge.
Osim toga, izvrni poverilac dostavlja Agenciji za privredne registre i predlog
za izvrenje i reenje o izvrenju, kao i podatke koji su odreeni propisima o upisu
zalonog prava na pokretnim stvarima u Registar zaloge.
Sticanje zalonog prava na popisanoj stvari i prava na namirenje
lan 228.
Izvrni poverilac stie zalono pravo na popisanoj stvari u trenutku upisa
zalonog prava u Registar zaloge, kada stie i pravo na namirenje na pokretnoj
stvari.
Kad je zalono pravo na istoj pokretnoj stvari upisano u korist vie izvrnih
poverilaca, redosled sticanja prava na namirenje odreuje se prema vremenu
prijema (dan, as i minut) zahteva za upis u Registar zaloge.
Kad je vreme prijema zahteva za upis u Registar isto za vie izvrnih
poverilaca, redosled sticanja prava na namirenje odreuje se prema danu kad su
podneti predlozi za izvrenje, a ako su podneti istog dana, svi izvrni poverioci imaju
isti redosled namirenja.
uvanje popisanih stvari
lan 229.
Popisane stvari ostavljaju se na uvanje izvrnom duniku, ili izvrnom
poveriocu, ili drugom licu koje ve ima dravinu stvari.
Gotov novac, hartije od vrednosti i dragocenosti uvaju se u depozitu javnog
izvritelja ili lica koje obavlja komisione poslove prodaje.

60
U depozit javnog izvritelja ili lica koje obavlja komisione poslove prodaje,
predaju se na uvanje i druge stvari vee vrednosti koje su podesne da ih uvaju.
Promena uvara popisanih stvari
lan 230.
Javni izvritelj moe, na predlog izvrnog poverioca koji je mogu do
donoenja zakljuka o dodeljivanju stvari, oduzeti stvari izvrnom duniku i poveriti ih
na uvanje izvrnom poveriocu ili drugom licu koje izvrni poverilac odredi.
U tom sluaju trokove uvanja stvari prethodno snosi izvrni poverilac ili lice
koje je on odredio, izvrni dunik im nadoknauje te trokove, a rizik propasti ili
oteenja stvari snosi izvrni poverilac, izuzev ako su posledica vie sile ili sluaja.
Ako propast ili oteenje stvari ne mogu da se pripiu vioj sili ili sluaju,
smatra se da je izvrni poverilac namiren do visine vrednosti stvari koja je propala ili
do visine vrednosti oteenja stvari.
Isto vai i kada stvar uva izvrni poverilac ili ako javni izvritelj, na predlog
izvrnog poverioca, naloi da se stvar poveri licu koje je odredio izvrni poverilac da
je uva umesto izvrnog poverioca ili drugog lica.
Bezuspean popis
lan 231.
Popis je bezuspean ako se ne nau stvari koje mogu biti predmet izvrenja.
Javni izvritelj obavetava o tome izvrnog poverioca ako nije prisustvovao
popisu.
Pravo izvrnog poverioca na izbor posle bezuspenog popisa
lan 232.
Izvrni poverilac moe, u roku od osam dana od dana prijema obavetenja o
bezuspenom popisu ili od bezuspenog popisa kome je prisustvovao, predloiti
javnom izvritelju ili da ponovi popis ili da odredi drugo sredstvo i predmet izvrenja,
inae se izvrni postupak obustavlja u narednih osam dana.
Izvrni postupak se obustavlja i ako izvrni poverilac na vreme predloi
ponovni popis, ali se opet ne nau stvari koje mogu biti predmet izvrenja, u roku od
osam dana od dana okonanja ponovnog popisa.
Procena stvari
lan 233.
Po pravilu, stvari se procenjuju kada se i popisuju. Stvari procenjuje javni
izvritelj.
Stvar se procenjuje prema njenoj trinoj ceni u mestu procene na dan
procene.
Javni izvritelj, moe da proceni stvar na osnovu pismenog obavetenja o
ceni koje dobije od odgovarajuih organizacija, institucija ili pravnih i fizikih lica
odgovarajue struke.
Izvrni poverilac i izvrni dunik mogu sporazumno da odrede vrednost stvari.
Zapisnik o popisu i proceni
lan 234.
Kad se stvar istovremeno popisuje i procenjuje sainjava se zapisnik o popisu
i proceni.

61
U zapisniku se navode ime javnog izvritelja koji popisuje i procenjuje stvari,
imena stranaka i lica koja su prisustvovala popisu i proceni, broj predmeta izvrenja,
datum popisa i procene, visina i dospelost potraivanja izvrnog poverioca, podaci
kojima se blie odreuju popisane stvari i njihova procenjena vrednost, izjave
stranaka i uesnika u postupku i primedbe treih lica o postojanju prava na stvari
koja spreavaju izvrenje.
Ako javni izvritelj odredi da se stvar proceni posle popisa, a na osnovu
pismenog obavetenja o ceni, o proceni se sainjava poseban zapisnik.
Izvrni poverilac moe da o svom troku objavi zapisnik o popisu i proceni u
sredstvima javnog obavetavanja.
Zabeleka umesto popisa i procene stvari. Pristupanje izvrnom
postupku
lan 235.
Posle popisa i procene stvari ne moe da se vodi poseban izvrni postupak
radi namirenja drugog potraivanja na istoj stvari.
Ako se posle popisa i procene stvari donese novo reenje o izvrenju na
popisanim i procenjenim stvarima za namirenje drugog potraivanja, stvar se ponovo
ne popisuje i ne procenjuje, ve se u nastavku zapisnika o popisu i proceni samo
zabeleavaju podaci iz novog reenja o izvrenju.
Ova zabeleka jeste osnov da novi izvrni poverilac upie zalono pravo na
popisanim stvarima. On stupa u ve pokrenuti izvrni postupak u stanju u kome se
on nalazi i ne moe preduzeti procesne radnje koje su pre pristupanja mogle da se
preduzmu.
Pristupanje izvrnom postupku dozvoljeno je do donoenja zakljuka o
dodeljivanju stvari kupcu.
3. Prodaja pokretne stvari
a) Naini prodaje stvari i zakljuak o prodaji stvari
Naini prodaje stvari
lan 236.
Stvari mogu da se prodaju na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom
pogodbom.
Nain prodaje odreuje se u zakljuku o prodaji pokretne stvari, a javni
izvritelj je pri tome duan da vodi rauna o postizanju najpovoljnije cene.
Prodaja javnim nadmetanjem odreuje se ako stvar ima veu vrednost ili se
oekuje da se proda po ceni veoj od procenjene vrednosti.
Nezavisno od naina prodaje koju je odredio javni izvritelj, stranke mogu da
se sporazumeju o prodaji stvari neposrednom pogodbom.
Donoenje zakljuka o prodaji pokretne stvari
lan 237.
Zakljuak o prodaji pokretne stvari donosi se posle pravnosnanosti reenja o
izvrenju, a od objavljivanja zakljuka na oglasnoj tabli Komore, pa do prvog javnog
nadmetanja ne moe protei manje od 15, niti vie od 30 dana.
Pre toga, stvari mogu da se prodaju ako se stranke sporazumeju ili ako su
podlone brzom kvarenju, ili ako postoji opasnost od znatnog smanjenja vrednosti

62
stvari, a izvrni poverilac poloi jemstvo za tetu koju izvrni dunik moe pretrpeti
zbog ranije prodaje.
Sadrina zakljuka o prodaji pokretne stvari
lan 238.
Zakljukom o prodaji pokretne stvari odreuje se da li se stvar prodaje javnim
nadmetanjem ili neposrednom pogodbom, uslovi prodaje i od kada i kako stvar moe
da se proda neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka.
Uslovi prodaje stvari, pre svega, sadre:
1)

blii opis stvari;

2)

procenjenu vrednost stvari i dan procene vrednosti;

3) vreme i mesto prvog javnog nadmetanja i poetnu cenu stvari na prvom

javnom nadmetanju;
4) rok za zakljuenje ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i poetnu
cenu stvari;
5)

rok u kome je kupac duan da plati prodajnu cenu;

6)

iznos jemstva koje se polae, rok u kome se polae i kome se polae.

Rok za plaanje prodajne cene ne moe biti dui od 15 dana od donoenja

zakljuka o dodeljivanju pokretne stvari.
U uslovima prodaje stvari navodi se i pod kojim uslovima stvar moe biti
dodeljena kupcu koji na javnom nadmetanju nije bio najpovoljniji ponudilac (lan 241.
stav 1).
Objavljivanje i dostavljanje zakljuka o prodaji stvari
lan 239.
Zakljuak o prodaji pokretne stvari objavljuje se na oglasnoj tabli Komore, i na
drugi uobiajeni nain.
Zakljuak se dostavlja istim licima kao zakljuak o prodaji nepokretnosti na
javnom nadmetanju (lan 174. stav 3).
b) Prodaja na javnom nadmetanju
Sadrina zakljuka o dodeljivanju stvari posle javnog nadmetanja
lan 240.
Zakljuak o dodeljivanju stvari sadri i ime i prezime ili poslovno ime
ponudilaca koji su ponudili cenu jednaku poetnoj ceni ili viu od nje, poev od
najpovoljnijeg ponudioca pa nadalje.
U zakljuku se navodi da e stvar biti dodeljena drugom po redu ponudiocu
ako najpovoljniji ponudilac ne plati ponuenu cenu u roku odreenom zakljukom o
prodaji stvari ili treem po redu ponudiocu ako drugi po redu ne plati ponuenu cenu
u roku odreenom zakljukom o prodaji i tako redom dok se ne iscrpe svi ponudioci
sa spiska.
Plaanje prodajne cene posle javnog nadmetanja
lan 241.
Ako najpovoljniji ponudilac s javnog nadmetanja ne plati ponuenu cenu u
roku, zakljukom se oglaava da je prodaja bez dejstva prema njemu i stvar
dodeljuje drugom po redu ponudiocu uz odreivanje roka za plaanje ponuene cene

63
i tako redom dok se ne iscrpe svi ponudioci sa spiska iz zakljuka o dodeljivanju
stvari.
Ako nijedan ponua ne plati ponuenu cenu u roku, javni izvritelj utvruje
da javno nadmetanje nije uspelo.
Shodna primena odredaba o javnom nadmetanju kod prodaje
nepokretnosti
lan 242.
Na prodaju pokretne stvari na javnom nadmetanju primenjuju se sledee
odredbe koje vae kad se namiruje novano potraivanje na nepokretnosti: o
polaganju jemstva za uee na javnom nadmetanju (lan 175), javnom nadmetanju
s jednim ponudiocem (lan 176), o prvom i drugom javnom nadmetanju (lan 177),
prodajnoj ceni na javnom nadmetanju (lan 178), toku javnog nadmetanja (lan 179),
zakljuku o dodeljivanju nepokretnosti posle javnog nadmetanja (lan 180),
objavljivanju i dostavljanju zakljuka o dodeljivanju nepokretnosti (lan 181), o
vraanju i zadravanju poloenog jemstva kod javnog nadmetanja (lan 182) i o
neuspehu javnog nadmetanja (lan 183).
v) Pravo izbora izvrnog poverioca posle neuspeha drugog
javnog nadmetanja
lan 243.
Ako drugo javno nadmetanje nije uspelo javni izvritelj odmah poziva izvrnog
poverioca da u roku od 15 dana izabere namirenje prodajom stvari neposrednom
pogodbom ili prenosom prava svojine na stvari.
Izvrni postupak obustavlja se ako izvrni poverilac propusti rok za izbor.
g) Prodaja stvari neposrednom pogodbom
Sluajevi prodaje stvari neposrednom pogodbom
lan 244.
Stvar moe da se proda neposrednom pogodbom ako je tako odreeno u
zakljuku o prodaji pokretne stvari (lan 238), ako se stranke tako sporazumeju ili
ako posle neuspeha drugog javnog nadmetanja tako izabere izvrni poverilac (lan
243. stav 1).
Ugovor zakljuuju ista lica koja zakljuuju ugovor o prodaji nepokretnosti
neposrednom pogodbom, u pismenom obliku, i prosleuju ga poreskoj upravi.
Sporazum o prodaji pokretne stvari neposrednom pogodbom i ugovor o
prodaji ne podleu solemnizaciji od javnog belenika.
Do kada stranke mogu da se sporazumeju o prodaji pokretne
stvari neposrednom pogodbom
lan 245.
Ako je zakljukom o prodaji pokretne stvari odreeno da se stvar prodaje na
javnom nadmetanju, stranke mogu da se sporazumeju o prodaji stvari neposrednom
pogodbom u istom roku kao kad se prodaje nepokretnost (lan 186. st. 1. i 2).
Ali ako je zakljukom o prodaji pokretne stvari odreeno da se stvar prodaje
neposrednom pogodbom, stranke mogu da se sporazumeju o prodaji neposrednom
pogodbom u rasponu od objavljivanja zakljuka o prodaji pokretne stvari, pa dok
izvrni poverilac ne izabere namirenje prenosom prava svojine na stvari.
Na sadrinu sporazuma stranaka primenjuju se odredbe o sporazumu
stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom (lan 186. stav 3).

64
Primena odredaba o prodaji nepokretnosti neposrednom
pogodbom po sporazumu stranaka
lan 246.
Na sadrinu zakljuka o prodaji pokretne stvari neposrednom pogodbom po
sporazumu stranaka, rok za zakljuenje ugovora, rok za plaanje prodajne cene i
objavljivanje i dostavljanje zakljuka primenjuju se odredbe o zakljuku o prodaji
nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka (lan 187. st. 1. i 2).
Na zakljuak o dodeljivanju pokretne stvari u ovom sluaju primenjuju se
odredbe o zakljuku o dodeljivanju nepokretnosti (lan 187. stav 3).
Na izmenu sporazuma stranaka o prodaji pokretne stvari neposrednom
pogodbom, kao i na novi sporazum, ovlaenje javnog izvritelja, sluaj kada se
utvruje da nepokretnost nije prodata neposrednom pogodbom po sporazumu
stranaka i posledice koje iz toga proizlaze, primenjuju se odredbe o izmeni
sporazuma stranaka, odustanku stranaka od sporazuma i posledicama odustanka
kod prodaje nepokretnih stvari (lan 188).
Prodaja stvari neposrednom pogodbom u ostalim sluajevima
lan 247.
Kada se stvar prodaje neposrednom pogodbom po zakljuku o prodaji
pokretne stvari (lan 236), ugovor moe da se zakljui u roku od 30 dana od dana
objavljivanja zakljuka, a rok za plaanje cene ne moe biti dui od 15 dana od dana
donoenja zakljuka o dodeljivanju stvari.
Kad se stvar prodaje neposrednom pogodbom po izboru izvrnog poverioca
primenjuju se odredbe koje se u tom sluaju primenjuju kod namirenja novanog
potraivanja na nepokretnosti (lan 189).
U oba sluaja neposredne pogodbe izvrni dunik ne moe da utie na cenu,
niti na druge uslove prodaje.
Zakljuak o dodeljivanju pokretne stvari donosi se odmah posle zakljuenja
ugovora o prodaji neposrednom pogodbom.
Poetna cena stvari ne moe biti nia od 50% od procenjene vrednosti stvari.
d) Namirenje prenosom prava svojine na stvari
lan 248.
Ako ugovor o prodaji neposrednom pogodbom po zakljuku o prodaji
pokretne stvari ili po izboru izvrnog poverioca ne bude zakljuen u roku, ili ako
prodajna cena ne bude plaena u roku, javni izvritelj utvruje da stvar nije prodata
neposrednom pogodbom po izboru izvrnog poverioca ili po zakljuku o prodaji
pokretne stvari.
U svemu ostalom primenjuju se odredbe o namirenju prenosom prava svojine
na nepokretnosti (l. 190. i 191).
) Ostale odredbe o prodaji pokretne stvari
Ko ne moe biti kupac pokretne stvari
lan 249.
Kupac pokretne stvari ne moe biti, ni na javnom nadmetanju, ni
neposrednom pogodbom, lice koje ne moe biti ni kupac nepokretnosti (lan 169).

65
Zakljuak o predaji pokretne stvari kupcu
lan 250.
Zakljuak o predaji pokretne stvari kupcu donosi se odmah poto bude
plaena prodajna cena i dostavlja svima kojima i zakljuak o prodaji pokretne stvari,
kao i poreskoj upravi. Zakljuak o predaji pokretne stvari ovlauje kupca da je
registruje na svoje ime u svim javnim registrima.
Zakljuak o predaji pokretne stvari moe da se donese i stvar preda kupcu i
pre plaanja prodajne cene ako se, na svoj rizik, s tim saglase izvrni poverilac i lica
koja imaju prvenstvo u namirenju iz prodajne cene, u granici iznosa koji bi im
namirenjem pripao.
Ako kupac kome je predata stvar ne plati prodajnu cenu u roku, izvrni
poverilac i lica koja imaju prvenstvo u namirenju iz prodajne cene mogu zatraiti od
javnog izvritelja da u istom izvrnom postupku prinudno naplati prodajnu cenu.
Prestanak i brisanje zaloge
lan 251.
Zalono pravo na pokretnoj stvari prestaje donoenjem zakljuka o predaji
pokretne stvari.
U zakljuku se kupac ovlauje da zahteva brisanje zalonog prava iz
Registra zaloge.
4. Namirenje
Zakljuak o namirenju
lan 252.
Zakljuak o namirenju donosi se odmah posle zakljuka o predaji pokretne
stvari.
Zasniva se na stanju stvari iz spisa predmeta i javnih registara.
Pri donoenju zakljuka uzimaju se u obzir samo potraivanja sadrana u
reenju o izvrenju koje je postalo pravnosnano pre donoenja zakljuka o
namirenju.
Prvenstveno namirenje potraivanja na osnovu zakonskog
izdravanja
lan 253.
Pre svih namiruju se potraivanja na osnovu zakonskog izdravanja koja
budu dokazana izvrnom ispravom i prijavljena do donoenja zakljuka o
dodeljivanju stvari.
Ako vie potraivanja na osnovu zakonskog izdravanja ne mogu da se
namire u celini, namiruju se srazmerno njihovoj visini.
Namirenje ostalih potraivanja
lan 254.
Poto se namire potraivanja na osnovu zakonskog izdravanja, ostala
potraivanja se razvrstavaju na tri reda namirenja:
1)

potraivanja zalonih poverilaca;

2)

potraivanja izvrnih poverilaca koji su stekli zalono pravo;

3)

potraivanja izvrnih poverilaca koji nisu stekli zalono pravo.

66
Namirenje narednog reda namirenja poinje kad se poverioci iz prethodnog
reda namire u celini.
Ako prodajna cena nije dovoljna da se namire svi poverioci iz istog reda
namirenja, oni se namiruju prema redosledu sticanja prava na namirenje, a ako su
istovremeno stekli pravo na namirenje namiruju se srazmerno visini potraivanja.
Izvrni poverioci koji su stekli zalono pravo namiruju se prema redosledu
odreenim ovim zakonom (lan 228), a izvrni poverioci koji nisu stekli zalono pravo
namiruju se prema vremenu kad su podneli predlog za izvrenje.
Trokovi izvrnog postupka, trokovi koji su dosueni u izvrnoj ispravi i
kamate koje su dosuene u izvrnoj ispravi imaju isti redosled namirenja kao glavno
potraivanje.
Viak prodajne cene koji preostane po namirenju predaje se izvrnom
duniku.
Primena odredaba ovog zakona o sprovoenju izvrenja na
nepokretnostima
lan 255.
Na sve to nije izriito ureeno odredbama ove glave zakona shodno se
primenjuju odredbe o izvrenju radi namirenja novanog potraivanja na
nepokretnosti (l. 151210).
Glava trea

IZVRENJE NA NOVANOM POTRAIVANJU IZVRNOG

DUNIKA
1. Osnovna pravila
Mesna nadlenost
lan 256.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi namirenja novanog potraivanja
na novanom potraivanju izvrnog dunika mesno je nadlean ako izvrni dunik
nema prebivalite ili boravite u Republici Srbiji i sud na ijem je podruju
prebivalite dunika izvrnog dunika, a ako on nema prebivalite u Republici Srbiji
sud na ijem podruju je boravite dunika izvrnog dunika.
Odredba stava 1. ovog lana o prebivalitu i boravitu shodno se primenjuje i
na sedite pravnog lica.
Na isti nain mesna nadlenost se odreuje i za odluivanje o predlogu za
izvrenje radi namirenja novanog potraivanja na novanim sredstvima na raunu
izvrnog dunika, na sredstvima iz tednog uloga i na sredstvima sa tekueg rauna
izvrnog dunika.
Izuzimanje od izvrenja
lan 257.
Ne mogu biti predmet izvrenja:
1) primanja na osnovu zakonskog izdravanja, naknade tete zbog
naruenja zdravlja, novane rente zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad i
novane rente za izdravanje koje je izgubljeno usled smrti dunika izdravanja;
2) primanja na osnovu novane naknade za telesno oteenje prema
propisima o invalidskom osiguranju;
3)

primanja koja se ostvaruju prema propisima o socijalnoj zatiti;

67
4)

primanja na osnovu privremene nezaposlenosti;

5)

primanja na osnovu dodatka na decu;

6)

primanja na osnovu stipendije i pomoi uenicima i studentima;

7)

potraivanja iji je prenos zakonom zabranjen.

Ogranienje izvrenja
lan 258.

Izvrenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate i penziji
moe da se sprovede u visini do dve treine zarade, naknade zarade, plate, naknade
plate i penzije, odnosno do njihove polovine, ako je njihov iznos jednak ili manji od
minimalne zarade utvrene u skladu sa zakonom.
Isto vai i za platu oficira, podoficira, vojnika po ugovoru, vojnog slubenika i
primanja lica u rezervnom sastavu za vreme vojne slube.
Izvrenje na minimalnoj zaradi i minimalnoj penziji sprovodi se do njihove
polovine.
Izvrenje na primanjima ratnih i mirnodopskih vojnih invalida na osnovu
invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka moe da se sprovede samo
do njihove polovine, i samo da bi se namirila potraivanja na osnovu zakonskog
izdravanja, naknade tete zbog naruenja zdravlja, novane rente zbog potpune ili
delimine nesposobnosti za rad i novane rente za izdravanje koje je izgubljeno
usled smrti dunika izdravanja.
Izvrenje na primanju na osnovu naknade tete u obliku novane rente koje
nije izuzeto od izvrenja, zatim po ugovoru o doivotnom izdravanju i ugovoru o
osiguranju ivota, moe da se sprovede samo na delu primanja koji prelazi iznos
najvie stalne socijalne pomoi koja se isplauje na podruju na kome izvrni dunik
ima prebivalite, odnosno boravite.
Izvrne radnje
lan 259.
Izvrenje na novanom potraivanju izvrnog dunika sprovodi se plenidbom i
prenosom potraivanja radi namirenja izvrnog poverioca.
Predlog za izvrenje
lan 260.
U predlogu za izvrenje moe da se zahteva plenidba potraivanja i prenos
potraivanja, sa odreivanjem ili bez odreivanja vrste prenosa, ili samo plenidba
potraivanja.
Izvrni poverilac koji je u predlogu za izvrenje zahtevao samo plenidbu
potraivanja duan je da predloi vrstu prenosa u roku od deset dana od dana
prijema izjanjenja dunika izvrnog dunika ili obavetenja da se dunikov dunik
nije izjasnio.
U suprotnom izvrni postupak se obustavlja.
Reenje o izvrenju
lan 261.
U reenju o izvrenju odreuju se plenidba i prenos potraivanja izvrnog
dunika, ali ne i vrsta prenosa.

68
U reenju o izvrenju navodi se koja su dejstva plenidbe potraivanja (lan
263. stav 2) i kada ona nastupa.
Reenje o izvrenju dostavlja se i duniku izvrnog dunika.
Dunik izvrnog dunika nema pravo na albu protiv reenja o izvrenju.
Obim plenidbe i prenosa
lan 262.
Potraivanje izvrnog dunika moe da se zapleni i prenese samo u visini
potrebnoj da se namiri potraivanje izvrnog poverioca, izuzev kod nedeljivog
potraivanja.
Ako vie izvrnih poverilaca zahteva izvrenje na istom deljivom potraivanju
dovoljnom da se svi namire, plenidba i prenos odreuju se posebno u korist svakog,
u odgovarajuim iznosima.
2. Plenidba potraivanja izvrnog dunika i sticanje zalonog
prava
Plenidba potraivanja
lan 263.
Potraivanje izvrnog dunika zaplenjeno je kada se reenje o izvrenju
dostavi duniku izvrnog dunika.
Plenidbom se zabranjuje duniku izvrnog dunika da ispuni potraivanje
izvrnom duniku, a izvrnom duniku da naplati ili raspolae njime i zalogom kojom
je ono obezbeeno.
Za povredu tih zabrana moe da se izrekne novana kazna.
Sticanje zalonog prava i prava na namirenje na potraivanju
lan 264.
Izvrni poverilac stie zalono pravo na potraivanju izvrnog dunika u
trenutku njegove plenidbe, kada stie i pravo na namirenje.
Zalono pravo prostire se i na kamatu koja dospeva posle plenidbe.
Ako je potraivanje obezbeeno hipotekom ili zalogom
lan 265.
Ako je potraivanje izvrnog dunika obezbeeno hipotekom ili zalogom koji
su upisani u katastar nepokretnosti ili Registar zaloge, javni izvritelj nalae da se
reenje o izvrenju upie u katastar nepokretnosti ili Registar zaloge u koje su ve
upisani hipoteka ili zaloga, ime izvrni poverilac stupa na mesto izvrnog dunika.
Izvrni poverilac time stie i pravo da se posle prenosa potraivanja izvrnog
dunika namiri pre izvrnog dunika na predmetu hipoteke ili zaloge, prema
redosledu namirenja izvrnog dunika.
Ako je zaplenjeno potraivanje obezbeeno runom zalogom i
jemstvom
lan 266.
Ako je potraivanje izvrnog dunika obezbeeno runom zalogom, on
predaje izvrnom poveriocu predmet rune zaloge samo ako se zalogodavac s time
saglasi.

69
Ako izvrni dunik odbije da preda predmet rune zaloge izvrnom poveriocu,
dravina se prenosi na izvrnog poverioca tako to se stvar oduzima izvrnom
duniku.
Jemac potraivanja izvrnog dunika ostaje garant potraivanja obezbeenog
jemstvom.
Izjanjenje dunika izvrnog dunika
lan 267.
Javni izvritelj nalae duniku izvrnog dunika da se u roku do pet dana od
dana dostavljanja reenja o izvrenju izjasni o tome da li i u kom iznosu priznaje
potraivanje, da li je voljan da potraivanje namiri i da li je njegova obaveza
uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze.
Izjanjenje dunika izvrnog dunika odmah se dostavlja izvrnom poveriocu.
Ako dunik izvrnog dunika propusti rok za izjanjenje, javni izvritelj
obavetava izvrnog poverioca da se dunik izvrnog dunika nije izjasnio.
Odgovornost dunika izvrnog dunika
lan 268.
Dunik izvrnog dunika odgovara izvrnom poveriocu za tetu izazvanu time
to se nije izjasnio ili se nije tano i potpuno izjasnio.
Javni izvritelj upozorava dunika izvrnog dunika na obavezu tanog i
potpunog izjanjenja, i na posledice povrede te obaveze.
Dunik izvrnog dunika duan je da o zalonom pravu na potraivanju
izvrnog dunika koje nije upisano u Registar zaloge obavesti javnog izvritelja,
odmah posle dostavljanja reenja o izvrenju.
Redosled namirenja
lan 269.
Prvo se namiruju potraivanja na osnovu zakonskog izdravanja koja budu
dokazana izvrnom ispravom i prijavljena do donoenja zakljuka o prenosu
potraivanja.
Posle toga se namiruju potraivanja na kojima je zalono pravo zasnovano
pre pokretanja izvrnog postupka. Ako je zalono pravo upisano u Registar zaloge,
poverilac se namiruje i ako nije prijavio potraivanje u izvrnom postupku, a ako
zalono pravo nije upisano u Registar zaloge namiruje se samo ako je potraivanje
prijavio do donoenja zakljuka o prenosu potraivanja.
Potom se namiruju izvrni poverioci (lan 270).
Trokovi izvrnog postupka i trokovi i kamate koji su dosueni u izvrnoj
ispravi imaju isti redosled namirenja kao glavno potraivanje.
Redosled namirenja izvrnih poverilaca
lan 270.
Ako je vie izvrnih poverilaca podnelo predlog za izvrenje na istom
potraivanju, a svi ne mogu da se namire u celini, redosled njihovog namirenja
odreuje se prema danu prijema predloga za izvrenje u sudu. Naredni izvrni
poverilac namiruje se kada se prethodni namiri u celini.
Vie izvrnih poverilaca koje je podnelo predlog za izvrenje istog dana
namiruje se istovremeno. Ako u tom sluaju svi izvrni poverioci ne mogu da se
namire u celini, namiruju se srazmerno visini potraivanja.

70
3. Prenos novanog potraivanja izvrnog dunika
a) Opta pravila
Vrste prenosa
lan 271.
Potraivanje se prenosi na izvrnog poverioca radi naplaivanja ili umesto
ispunjenja, po izboru izvrnog poverioca.
Kad je vrsta prenosa odreena u predlogu za izvrenje
lan 272.
Kad je u predlogu za izvrenje ve odreena vrsta prenosa, izvrni poverilac
u roku od pet dana od dana prijema izjanjenja dunika izvrnog dunika ili od isteka
roka za to izjanjenje, saoptava da li ostaje pri ve odreenoj vrsti prenosa ili je
menja.
Javni izvritelj odreuje vrstu prenosa prema saoptenju izvrnog poverioca,
a ako je on propustio saoptenje prema predlogu za izvrenje.
Kad vrsta prenosa nije odreena u predlogu za izvrenje
lan 273.
Kad u predlogu za izvrenje nije odreena vrsta prenosa, izvrni poverilac
duan je da javnom izvritelju predloi vrstu prenosa u roku koji je odreen ovim
zakonom (lan 260. stav 2).
Zakljuak o prenosu. Vreme prenosa
lan 274.
O prenosu potraivanja na izvrnog poverioca donosi se zakljuak.
Potraivanje je preneseno na izvrnog poverioca kada se zakljuak o prenosu
dostavi duniku izvrnog dunika.
Kad se namiruje vie lica, u zakljuku o prenosu odreuje se ko se sve
namiruje, u kojoj visini i kojim redosledom (l. 269. i 270).
Zakljuak o prenosu dostavlja se i izvrnom duniku i licima koja se namiruju.
Prenos nedeljivog potraivanja kad je jedan izvrni poverilac
lan 275.
Potraivanje koje iz nekog razloga ne moe da se podeli u pogledu prenosa ili
namirenja (nedeljivo potraivanje), prenosi se u celini na izvrnog poverioca koji je,
ako je njegovo potraivanje manje od potraivanja koje se prenosi, duan da pre
prenosa poloi jemstvo u visini razlike izmeu potraivanja.
Osim toga, duan je da pre prenosa potraivanja poloi jemstvo u iznosu
potrebnom da se namire ostala lica koja imaju pravo na namirenje.
Ako je na potraivanju koje se prenosi izvrenje ogranieno, prenos je
dozvoljen ako izvrni poverilac poloi jemstvo u iznosu potraivanja na kome ne
moe da se sprovede izvrenje.
Prenos nedeljivog potraivanja kad je vie izvrnih poverilaca
lan 276.
Ako je vie izvrnih poverilaca predloilo prenos nedeljivog potraivanja, ono
se prenosi na onog koji je prvi podneo predlog za prenos, a ako je vie njih predlog
podnelo istog dana prenosi se na onog ije je potraivanje najvee.

71
Potraivanje se na njega prenosi ako poloi jemstvo u iznosu potrebnom da
se namire ostala lica koja imaju pravo na namirenje, a ako je na potraivanju
ogranieno izvrenje i jemstvo u iznosu potraivanja na kome ne moe da se
sprovede izvrenje.
Prenos potraivanja ne zasniva prvenstvo u namirenju, niti menja redosled u
namirenju.
Obaveze izvrnog poverioca i izvrnog dunika
lan 277.
Izvrni dunik obavezan je da u roku koji odredi javni izvritelj prui izvrnom
poveriocu potrebna objanjenja o namirenju iz prenesenog potraivanja i preda mu
isprave o prenesenom potraivanju.
Na predlog izvrnog poverioca, javni izvritelj sprovodi izvrenje protiv
izvrnog dunika radi predaje isprava koje izvrni dunik sam ne preda.
Predaju isprava koje su kod drugog lica moe da zahteva izvrni poverilac
tubom, ako bi to mogao i izvrni dunik.
Na ispravi koja se predaje izvrnom poveriocu javni izvritelj belei da je
potraivanje preneseno.
Izvrni poverilac na koga je prenesen samo deo potraivanja duan je da, na
zahtev izvrnog dunika i u roku koji odredi javni izvritelj poloi jemstvo da e
izvrnom duniku vratiti isprave posle namirenja.
Polaganje novca kod javnog izvritelja
lan 278.
Ako pravo na namirenje polau, osim izvrnog poverioca i druga lica, dunik
izvrnog dunika moe u njihovu korist poloiti javnom izvritelju celo preneseno
potraivanje ili njegov deo koji je dospeo.
Izvrni poverilac na koga je preneseno potraivanje na kome druga lica
polau pravo na namirenje moe preko javnog izvritelja pozvati dunika izvrnog
dunika da poloi preneseno potraivanje kod javnog izvritelja.
Polaganjem prenesenog potraivanja dunik izvrnog dunika oslobaa se
ispunjenja obaveze do visine prenesenog potraivanja koje je poloio.
b) Prenos novanog potraivanja radi naplaivanja
Ovlaenja izvrnog poverioca
lan 279.
Posle prenosa potraivanja radi naplaivanja izvrni poverilac ovlaen je da
od dunika izvrnog dunika zahteva isplatu prenesenog potraivanja ako je dospelo,
zatim da preduzme sve to je potrebno za ouvanje i namirenje potraivanja, koristi
prava u vezi sa obezbeenjem prenesenog potraivanja i da se obrati jemcu dunika
izvrnog dunika onako kako prilii vrsti jemstva.
Izvrni poverilac ne sme da sa dunikom izvrnog dunika zakljui
poravnanje na teret izvrnog dunika, otpusti dug duniku izvrnog dunika ili da na
drugi nain raspolae potraivanjem, niti sme da se sa dunikom izvrnog dunika
sporazume da o potraivanju, ako je sporno, odlui izabrani sud.
Dunik izvrnog dunika moe izvrnom poveriocu na koga je preneseno
potraivanje da istakne prigovore koje bi mogao da istakne izvrnom duniku.

72
Prenos radi naplaivanja potraivanja upisanog u katastar
nepokretnosti ili Registar zaloge
lan 280.
Prenos radi naplaivanja potraivanja obezbeenog hipotekom ili zalogom
upisuje se u katastar nepokretnosti ili Registar zaloge u koji su upisani hipoteka i
zaloga, po nalogu javnog izvritelja.
Uslovljenost ispunjenja obaveze dunika izvrnog dunika
predajom stvari
lan 281.
Ako je izvrnom ispravom utvreno da je obaveza dunika izvrnog dunika
uslovljena obavezom izvrnog dunika da mu preda stvar u njegovoj dravini javni
izvritelj, na predlog izvrnog poverioca, nalae izvrnom duniku da preda stvar u
odreenom roku javnom izvritelju, da bi je on predao duniku izvrnog dunika.
Po isteku roka, a na predlog izvrnog poverioca, javni izvritelj nalae
izvrnom duniku da stvar preda javnom izvritelju, to se izvrava prema
odredbama o izvrenju potraivanja na predaju odreene pokretne stvari ili isporuku
odreene koliine pokretnih stvari (l. 328336).
Obavetavanje o tubi za naplatu prenesenog potraivanja
lan 282.
Izvrni poverilac koji je podneo tubu ili predlog za izvrenje radi naplate
prenesenog potraivanja duan je da o tome bez odlaganja obavesti izvrnog
dunika.
U suprotnom odgovara za tetu koju mu nanese tim proputanjem.
Nesavesno postupanje s prenesenim potraivanjem
lan 283.
Izvrni poverilac koji se s dunom panjom ne stara o naplati nedeljivog
prenesenog potraivanja odgovara za tetu koju time nanese izvrnom duniku,
drugom izvrnom poveriocu i drugom licu koje se namiruje iz prenesenog
potraivanja.
Javni izvritelj moe, na predlog drugog izvrnog poverioca ili izvrnog
dunika, ukinuti zakljuak o prenosu potraivanja na nesavesnog izvrnog poverioca
i preneti potraivanje na drugog izvrnog poverioca.
Namirenje i visina namirenja izvrnog poverioca
lan 284.
Izvrni poverilac na koga je preneseno potraivanje radi naplaivanja namiren
je kada primi isplatu od dunika izvrnog dunika ili kada primi novac koji je dunik
izvrnog dunika poloio kod javnog izvritelja.
Namiren je u visini u kojoj je potraivanje naplatio.
Naplata vea od potraivanja izvrnog poverioca kod nedeljivog
potraivanja
lan 285.
Izvrni poverilac koji je iz prenesenog nedeljivog potraivanja naplatio vie od
iznosa koji mu pripada na ime namirenja, duan je da viak poloi javnom izvritelju.
Javni izvritelj namiruje iz tog vika ostala lica koja imaju pravo na namirenje.

73
Izvrnom poveriocu koji je naplaeni viak poloio javnom izvritelju vraaju
se jemstva koja je poloio (l. 275. i 276).
v) Prenos novanog potraivanja umesto ispunjenja
Opta pravila
lan 286.
Prenosom umesto ispunjenja potraivanje prelazi na izvrnog poverioca do
iznosa koji je prenesen, s dejstvom ustupanja potraivanja uz naknadu.
Ako je preneseno potraivanje obezbeeno hipotekom ili zalogom koji su
upisani u katastar nepokretnosti ili drugi javni registar javni izvritelj nalae prenos
hipoteke i zaloge sa izvrnog dunika na izvrnog poverioca i brisanje hipoteke ili
zaloge izvrnog dunika.
Izvrni poverilac na koga je preneseno potraivanje umesto ispunjenja smatra
se namirenim u trenutku prenosa potraivanja, do visine prenesenog potraivanja.
Time se ne dira u pravila o odgovornosti izvrnog dunika za istinitost i
naplativost prenesenog potraivanja.
Ako je potraivanje nedeljivo
lan 287.
Ako je potraivanje koje je preneseno nedeljivo, a vie lica polae pravo da
se iz njega namiri, izvrni poverilac na koga je potraivanje preneseno radi ispunjenja
smatra se kao izvrni poverilac na koga je potraivanje preneseno radi naplaivanja.
Glava etvrta

IZVRENJE NA ZARADI I DRUGIM STALNIM NOVANIM

PRIMANJIMA
Primena odredaba. Pojam zarade
lan 288.
Na izvrenje na zaradi i drugim stalnim novanim primanjima izvrnog
dunika primenjuju se odredbe o izvrenju na novanom potraivanju izvrnog
dunika (l. 256287), ako odredbama ove glave zakona nije drugaije odreeno.
Zarada obuhvata sva primanja zaposlenog po osnovu rada, bez poreza i
doprinosa koji se plaaju iz zarade.
Reenje o izvrenju
lan 289.
U reenju o izvrenju na zaradi odreuje se plenidba dela zarade izvrnog
dunika i nalae poslodavcu da zaplenjeni iznos isplauje izvrnom poveriocu dok se
potraivanje izvrnog poverioca ne namiri u celini.
Poveanje zarade
lan 290.
Reenje o izvrenju na zaradi protee se i na poveanje zarade koje usledi
posle dostavljanja reenja o izvrenju, nezavisno od toga kada je rad obavljen.

74
Namirenje izvrnih poverilaca zakonskog izdravanja i novane
rente
lan 291.
Ako vie izvrnih poverilaca potrauje od istog izvrnog dunika zakonsko
izdravanje, novanu rentu zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad ili
novanu rentu za izdravanje koje je izgubljeno usled smrti dunika izdravanja, a
njihova potraivanja premauju deo zarade koji moe biti predmet izvrenja, reenje
o izvrenju donosi se i sprovodi u korist svakog od njih, srazmerno visini
potraivanja.
Ako posle poetog izvrenja navedenih potraivanja (dostavljanja reenja o
izvrenju poslodavcu) usledi novi predlog za izvrenje radi namirenja iste vrste
potraivanja, sud menja ranije reenje o izvrenju i odreuje iznos koji se ubudue,
srazmerno visini potraivanja, isplauje svakom izvrnom poveriocu.
Reenje kojim se menja ranije reenje o izvrenju dostavlja se i izvrnom
poveriocu na iji predlog je doneto ranije reenje, koji ima pravo na prigovor protiv
reenja.
Prvenstvo u namirenju potraivanja zakonskog izdravanja i
novane rente
lan 292.
Izvrni poverioci koji potrauju zakonsko izdravanje, novanu rentu zbog
potpune ili delimine nesposobnosti za rad ili novanu rentu za izdravanje koje je
izgubljeno usled smrti dunika izdravanja imaju prvenstvo u namirenju nad ostalim
izvrnim poveriocima i kada je izvrenje radi namirenja ostalih izvrnih poverilaca ve
poelo.
Mesto isplate
lan 293.
Potraivanja za koja nije propisano bezgotovinsko plaanje izvrni poverilac
naplauje na blagajni na kojoj se izvrnom duniku isplauje zarada.
U tom sluaju izvrni poverilac ima pravo da mu se zaplenjeni deo zarade
isplauje o troku izvrnog dunika preko pote na adresu koju oznai ili na raun
kod banke, po odbitku potanskih trokova.
Zaplenjeni deo zarade uplauje se na namenski raun javnog izvritelja, koji
odmah prenosi uplaeni iznos na raun izvrnog poverioca.
Promena poslodavca
lan 294.
Reenje o izvrenju deluje i prema novom poslodavcu izvrnog dunika, i to
od trenutka kada se novom poslodavcu dostavi reenje o izvrenju.
Poslodavac kod koga je izvrnom duniku prestao radni odnos duan je da
odmah preporuenom poiljkom s povratnicom dostavi reenje o izvrenju novom
poslodavcu i da o tome obavesti javnog izvritelja. Ako mu nije poznato ko je novi
poslodavac, o tome odmah obavetava javnog izvritelja.
Javni izvritelj duan je da naini uvid u evidenciju zaposlenih i zdravstvenog
osiguranja, da dostavi reenje o izvrenju novom poslodavcu izvrnog dunika i o
tome obavesti izvrnog poverioca.

75
Ali, ako posle tog uvida utvrdi da izvrni dunik nema stalna novana
primanja, poziva izvrnog poverioca da u roku od osam dana predloi dodavanje
novog sredstva i predmeta izvrenja ili promenu sredstva i predmeta izvrenja.
Ako izvrni poverilac nita ne predloi u roku, izvrni postupak se obustavlja.
Odgovornost poslodavca za neisplaivanja dospelih obroka
lan 295.
Izvrni poverilac moe, do okonanja izvrnog postupka, predloiti javnom
izvritelju da donese reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju i kojim se
poslodavac obavezuje da namiri izvrnom poveriocu obroke zarade koje poslodavac
nije zaplenio i naplatio i odreuje sredstvo i predmet izvrenja ako poslodavac ne
namiri obroke u roku.
Reenje izvrava onaj ko sprovodi izvrenje na zaradi izvrnog dunika.
Odgovornost poslodavca za tetu izvrnom poveriocu
lan 296.
Poslodavac odgovara za tetu koju izvrni poverilac pretrpi zato to
poslodavac nije postupao prema reenju o izvrenju ili to posle okonanja radnog
odnosa izvrnog dunika nije novom poslodavcu odmah dostavio reenje o izvrenju
preporuenom poiljkom s povratnicom ili to nije odmah obavestio javnog izvritelja
da ne zna ko je novi poslodavac izvrnog dunika.
Zabrana sa pristankom izvrnog dunika (administrativna
zabrana)
lan 297.
Zabrana isplate zarade sa pristankom izvrnog dunika (administrativna
zabrana) ima dejstvo reenja o izvrenju na zaradi.
Uprkos administrativnoj zabrani, izvrni poverioci koji potrauju zakonsko
izdravanje, novanu rentu za izdravanje koje je izgubljeno usled smrti dunika
izdravanja i novanu rentu zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad
namiruju se pre poverilaca u iju korist je uvedena administrativna zabrana, do
punog iznosa ili srazmerno visini potraivanja i ako je izvrenje radi namirenja
potraivanja obuhvaenog administrativnom zabranom ve poelo.
Druga stalna novana primanja izvrnog dunika
lan 298.
Odredbe koje se odnose na izvrenje na zaradi shodno se primenjuju i na
primanja na osnovu socijalnog osiguranja i druga stalna novana primanja izvrnog
dunika.
Glava peta

IZVRENJE NA NOVANIM SREDSTVIMA NA RAUNU

IZVRNOG DUNIKA
Obim izvrenja na raunu izvrnog dunika
lan 299.
Izvrenje radi namirenja novanog potraivanja prema izvrnom duniku koji
je pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice koje obavlja delatnost, sprovodi organizacija
za prinudnu naplatu na svim dinarskim i deviznim sredstvima na raunima izvrnog
dunika, izuzev onih koji su zakonom izuzeti od izvrenja.

76
Postupak i nain na koji se sprovodi izvrenje odreen je propisima kojima se
ureuje platni promet.
Dodatna sadrina predloga za izvrenje
lan 300.
Osim identifikacionih podataka (lan 30) u predlogu za izvrenje naznaavaju
se i brojevi dinarskog rauna izvrnog poverioca i broj rauna izvrnog dunika koji
nije izuzet od prinudnog izvrenja.
Ako je u predlogu za izvrenje kao izvrni dunik naznaena Republika
Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, izvrni poverilac duan
je da, pored rauna izvrenja budeta, naznai direktnog korisnika budetskih
sredstava zbog ijeg rada je nastalo potraivanje koje se namiruje i jedinstven broj
korisnika javnih sredstva koji pripada tom direktnom korisniku budetskih sredstava.
Ako je u predlogu za izvrenje kao izvrni dunik naznaen indirektni korisnik
budetskih sredstava, izvrni poverilac duan je da naznai raun preko koga
indirektni korisnik budetskih sredstava posluje, njegov matini broj i njegov poreski
identifikacioni broj.
Reenje o izvrenju
lan 301.
U reenju o izvrenju nalae se organizaciji za prinudnu naplatu da naloi
bankama da blokiraju raune izvrnog dunika i da prenesu novana sredstva na
raun izvrnog poverioca u visini njegovog potraivanja.
Reenje o izvrenju ima dejstvo kao reenje o izvrenju kojim je odreena
plenidba novanog potraivanja i prenos novanog potraivanja radi naplaivanja.
Reenje o izvrenju dostavlja se izvrnom poveriocu, izvrnom duniku i
organizaciji za prinudnu naplatu.
Naplata buduih povremenih davanja
lan 302.
Reenje o izvrenju kojim je odreena naplata povremenih davanja koja
dospevaju u odreenim vremenskim razmacima (zakonsko izdravanje, novana
renta zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad, novana renta za izdravanje
koje je izgubljeno usled smrti dunika izdravanja i sl.) izvrava se tako to
organizacija za prinudnu naplatu nalae banci ili nadlenom dravnom organu da
izvrnom poveriocu isplauje budua davanja po njihovoj dospelosti.
Redosled naplate buduih povremenih davanja odreuje se prema vremenu
kad je organizacija za prinudnu naplatu primila reenje o izvrenju.
Organizacija za prinudnu naplatu vodi posebnu evidenciju reenja o izvrenju
kojima je odreena naplata buduih povremenih davanja.
Zastajanje sa izvrenjem
lan 303.
Na zahtev izvrnog poverioca ili javnog izvritelja koji dokau da je predlog za
izvrenje povuen, organizacija za prinudnu naplatu nalae banci, odnosno
nadlenom dravnom organu da zastane sa izvrenjem, do donoenja reenja o
obustavi izvrnog postupka.

77
Sprovoenje izvrenja prema solidarnim dunicima
lan 304.
Ako prema izvrnoj ispravi dva ili vie izvrnih dunika solidarno odgovaraju,
sud donosi, prema svima ili samo nekima, a prema predlogu za izvrenje, jedno
reenje o izvrenju.
Organizacija za prinudnu naplatu duna je da blokira raune svih solidarnih
izvrnih dunika.
Potraivanje se naplauje sa svih rauna solidarnih izvrnih dunika u isto
vreme tako da se od svakog naplati jednaki iznos, s tim to zbir iznosa ne moe prei
potraivanje izvrnog poverioca.
Ako na raunu nekog solidarnog dunika nema sredstava da se potraivanje
namiri u isto vreme, izvrni poverilac se namiruje sa rauna bilo kojeg izvrnog
dunika na kome ima sredstava.
Obustava izvrnog postupka
lan 305.
Organizacija za prinudnu naplatu duna je da izvesti javnog izvritelja o
izvrenjima koja su sprovedena u celini.
Ako izvrenje nije sprovedeno u roku od 15 dana od dana prijema reenja o
izvrenju, javni izvritelj poziva izvrnog poverioca da se u roku od osam dana izjasni
o tome da li ostaje pri namirenju na novanim sredstvima na raunu izvrnog dunika
ili predlae dodavanje novog sredstva i predmeta izvrenja ili promenu sredstva i
predmeta izvrenja.
Ako se izvrni poverilac ne izjasni u roku, izvrni postupak se obustavlja.
Vraanje reenja o izvrenju
lan 306.
Ako reenje o izvrenju sadri nepotpune ili netane podatke, te po njemu ne
moe da se postupa, organizacija za prinudnu naplatu odmah vraa reenje sudu i
obavetava ga o razlozima vraanja.
Glava esta

IZVRENJE NA SREDSTVIMA IZ TEDNOG ULOGA

Izvrne radnje
lan 307.
Izvrenje na sredstvima iz tednog uloga izvrnog dunika sprovodi se
plenidbom i prenosom sredstava iz tednog uloga radi namirenja izvrnog poverioca.
Dodatna sadrina predloga za izvrenje
lan 308.
Izvrni poverilac duan je da u predlogu za izvrenje naznai broj tednog
uloga izvrnog dunika, naziv banke koja ga vodi i druge podatke o tednom ulogu
koji su potrebni za sprovoenje izvrenja.
Plenidba sredstva i namirenje
lan 309.
Sredstva iz tednog uloga zaplenjena su kada javni izvritelj dostavi reenje o
izvrenju banci kod koje se vodi tedni ulog.

78
Javni izvritelj dostavlja izvrnom duniku reenje o izvrenju tek kada od
banke primi izvetaj da je plenidba sprovedena.
Izvrni poverilac namiruje se prema odredbama o izvrenju na novanom
potraivanju izvrnog dunika (l. 256287).
Glava sedma

IZVRENJE NA SREDSTVIMA SA TEKUEG RAUNA

IZVRNOG DUNIKA
lan 310.
Reenje o izvrenju na tekuem raunu izvrnog dunika koji je fiziko lice
ima dejstvo kao reenje o izvrenju kojim je odreena plenidba novanog
potraivanja i prenos novanog potraivanja radi naplaivanja.
Odredbe o izvrenju iz tednog uloga izvrnog dunika (l. 307309) shodno
se primenjuju i na namirenje sa tekueg rauna izvrnog dunika.
Glava osma

IZVRENJE NOVANIH POTRAIVANJA NA FINANSIJSKIM

INSTRUMENTIMA, UDELIMA U PRIVREDNOM DRUTVU I
HARTIJAMA OD VREDNOSTI
1. Izvrenje novanog potraivanja na finansijskim instrumentima
Mesna nadlenost
lan 311.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi namirenja novanog potraivanja
prodajom finansijskih instrumenata mesno je nadlean sud koji je nadlean za
izvrenje na novanom potraivanju izvrnog dunika (lan 256).
Sadrina reenja o izvrenju
lan 312.
U reenju o izvrenju sud nalae Centralnom registru hartija od vrednosti da
upie zabranu raspolaganja finansijskim instrumentima koji su predmet izvrenja i
zalono pravo izvrnog poverioca na njima, i odreuje njihovu prodaju.
Reenje o izvrenju obavezno sadri i poslovno ime investicionog drutva
koje vodi raun finansijskih instrumenata izvrnog dunika i podatke o namenskom
novanom raunu izvrnog poverioca na koji se uplauju novana sredstva dobijena
prodajom.
Kome se dostavlja reenje o izvrenju
lan 313.
Reenje o izvrenju dostavlja se izvrnom poveriocu, izvrnom duniku,
Centralnom registru hartija od vrednosti i investicionom drutvu koje vodi raun
finansijskih instrumenata izvrnog dunika.
Zabrana raspolaganja finansijskim instrumentima i sticanje
zaloge na njima
lan 314.
Centralni registar hartija od vrednosti upisuje iz reenja o izvrenju:
1)

naziv suda koji je doneo reenje o izvrenju;

2)

poslovni broj reenja o izvrenju;

79
3)

datum donoenja reenja o izvrenju;

4)

matini broj i naziv izdavaoca finansijskog instrumenta;

5)

CFI i ISIN broj finansijskog instrumenta;

6)

brojnost finansijskih instrumenata;

7)

matini broj, poslovno ime ili ime i prezime izvrnog dunika;

8)

matini broj, poslovno ime ili ime i prezime izvrnog poverioca;

9)

visinu potraivanja.

Istovremeno sa time, Centralni registar hartija od vrednosti upisuje zabranu

raspolaganja finansijskim instrumentima koji su predmet izvrenja i zalono pravo
izvrnog poverioca na njima.
Prodaja finansijskih instrumenata
lan 315.
Javni izvritelj donosi zakljuak o prodaji finansijskih instrumenata koji su
predmet izvrenja kada ga Centralni registar hartija od vrednosti obavesti da je
upisao zabranu raspolaganja i zalono pravo.
Finansijske instrumente prodaje investiciono drutvo koje vodi raun
finansijskih instrumenata izvrnog dunika.
Finansijski instrumenti prodaju se na regulisanom tritu ili na multilateralnoj
trgovakoj platformi prema zakonu kojim se ureuje trite kapitala, a na OTC tritu
samo ako se prethodno proceni njihova vrednost i ako prodaja na regulisanom tritu
ili na multilateralnoj trgovakoj platformi ostane bez uspeha.
Finansijski instrumenti kojima se ne trguje na regulisanom tritu ili na
multilateralnoj trgovakoj platformi iskljuivo se prodaju na OTC tritu, poto se
prethodno proceni njihova vrednost.
Procena vrednosti finansijskih instrumenata
lan 316.
Vrednost finansijskih instrumenata koji se kotiraju na berzi jeste njihova
prosena cena na berzi u poslednjih 30 dana pre procene, utvrena na osnovu
berzanskog izvetaja.
U ostalim sluajevima javni izvritelj poverava procenu vrednosti finansijskih
instrumenata ovlaenim licima, prema zakonu kojim se ureuju privredna drutva.
Shodna primena odredaba o namirenju na pokretnoj stvari
lan 317.
Namirenje izvrnog poverioca prenosom prava svojine na finansijskom
instrumentu nije dozvoljeno.
Na ostala pitanja koja su u vezi s prodajom finansijskih instrumenata i na
namirenje izvrnog poverioca iz prodajne cene, shodno se primenjuju odredbe o
izvrenju radi namirenja novanog potraivanja na pokretnoj stvari (l. 218255).

80
2. Izvrenje na udelima u privrednom drutvu
Izvrne radnje
lan 318.
Izvrenje novanog potraivanja na udelu u privrednom drutvu sprovodi se
plenidbom udela, upisom zalonog prava na udelu, procenom vrednosti udela i
prodajom udela radi namirenja izvrnog poverioca.
Plenidba udela i sticanje zalonog prava na njemu
lan 319.
Reenje o izvrenju na udelu u drutvu s ogranienom odgovornou,
ortakom drutvu i komanditnom drutvu dostavlja se izvrnom poveriocu, izvrnom
duniku i Agenciji za privredne registre.
U Registar zaloge upisuju se iz reenja o izvrenju:
1)

naziv suda koji je doneo reenje o izvrenju;

2)

poslovni broj reenja o izvrenju;

3)

datum donoenja reenja o izvrenju;

4)

poslovno ime privrednog drutva na ijem udelu se sprovodi izvrenje;

5)

udeo koji je predmet izvrenja;

6)

poslovno ime ili ime i prezime izvrnog dunika;

7)

visina potraivanja.

Istovremeno sa time, u Registar zaloge upisuje se zalono pravo izvrnog

poverioca na udelu, a u Registar privrednih subjekata upisuje se plenidba udela i
zabeleba pokretanja izvrnog postupka radi prodaje udela.
Procena i prodaja udela u privrednom drutvu
lan 320.
Na procenu vrednosti i prodaju udela shodno se primenjuju odredbe o
izvrenju radi namirenja novanog potraivanja na pokretnim stvarima (l. 218255).
Pravo pree kupovine lanova drutva s ogranienom
odgovornou
lan 321.
Na pravo pree kupovine lanova drutva s ogranienom odgovornou
primenjuju se odredbe o pravu pree kupovine kod namirenja novanog potraivanja
na nepokretnosti (lan 170).
3. Izvrenje na hartijama od vrednosti
Mesna nadlenost i izvrne radnje
lan 322.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi namirenja novanog potraivanja
na hartijama od vrednosti mesno je nadlean i sud koji je nadlean za izvrenje na
novanom potraivanju izvrnog dunika (lan 256).
Izvrenje se sprovodi plenidbom potraivanja koje je sadrano u hartiji od
vrednosti i prenosom potraivanja radi namirenja izvrnog poverioca.

81
Plenidba potraivanja sadranog u hartiji od vrednosti
lan 323.
Novano potraivanje iz hartije od vrednosti pleni se tako to javni izvritelj
oduzima hartiju od vrednosti izvrnom duniku i zadrava je.
Pravne radnje potrebne za ouvanje ili vrenje potraivanja iz oduzete hartije
od vrednosti vri lice odreeno zakljukom javnog izvritelja.
Prenos potraivanja iz hartije od vrednosti
lan 324.
Potraivanje je preneto kada javni izvritelj stavi izjavu o prenosu na hartiju
od vrednosti i preda je izvrnom poveriocu.
Potraivanje je nedeljivo i prenosi se na izvrnog poverioca u celini.
Izvrni poverilac ije je potraivanje manje od potraivanja koje se prenosi,
duan je da pre prenosa poloi jemstvo da e viak predati javnom izvritelju.
Ako je vie izvrnih poverilaca predloilo prenos, potraivanje se prenosi na
izvrnog poverioca koji je prvi podneo predlog za prenos, a ako je vie njih predlog
podnelo istog dana prenosi se na izvrnog poverioca ije je potraivanje najvee.
Shodna primena
lan 325.
Odredbe o prenosu novanog potraivanja radi naplaivanja i prenosu
novanog potraivanja umesto ispunjenja, shodno se primenjuju na prenos
potraivanja iz hartije od vrednosti.
Primena na hartije od vrednosti koje sadre nenovano
potraivanje
lan 326.
Odredbe o izvrenju na hartijama od vrednosti u kojima je sadrano novano
potraivanje primenjuju se i na izvrenje na hartijama od vrednosti u kojima je
sadrano nenovano potraivanje.
Glava deveta

IZVRENJE NA POTRAIVANJU IZVRNOG DUNIKA DA

MU SE PREDA NEPOKRETNOST ILI PREDAJU ILI
ISPORUE POKRETNE STVARI
1. Opte odredbe
Mesna nadlenost
lan 327.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi namirenja novanog potraivanja
na potraivanju izvrnog dunika da mu se preda nepokretnost ili odreena pokretna
stvar ili isporui odreena koliina pokretnih stvari, mesno je nadlean i sud na ijem
se podruju nalaze stvari. Kod predaje nepokretnosti, ta nadlenost je iskljuiva.
Ako se pokretna stvar nalazi na podruju vie sudova, mesno je nadlean sud
kome je prvom podnet predlog za izvrenje.
Ako se potraivanje sastoji od predaje nepokretnosti i pokretnih stvari koje se
nalaze na podruju razliitih sudova, iskljuivo mesno je nadlean sud na ijem se
podruju nalazi nepokretnost.

82
Izvrne radnje
lan 328.
Izvrenje na potraivanju izvrnog dunika da mu se preda nepokretnost ili
pokretna stvar sprovodi se plenidbom potraivanja, prenosom potraivanja, predajom
nepokretnosti ili pokretne stvari izvrnom poveriocu i prodajom stvari radi namirenja
izvrnog poverioca.
Deljiv i nedeljiv predmet obaveze dunika izvrnog dunika
lan 329.
Kad je predmet obaveze dunika izvrnog dunika deljiv, potraivanje moe i
delimino da se prenese na izvrnog poverioca.
Ako je predmet obaveze nedeljiv, a potraivanje izvrnog poverioca manje od
potraivanja koje se prenosi, izvrni poverilac duan je da pre prenosa poloi jemstvo
u visini razlike izmeu njegovog potraivanja i vrednosti predmeta obaveze.
Sticanje zalonog prava
lan 330.
Izvrni poverilac stie zalono pravo na potraivanju izvrnog dunika kad
nastupi plenidba potraivanja.
Sadrina zakljuka o prenosu potraivanja. Dejstvo prenosa
lan 331.
Javni izvritelj donosi po slubenoj dunosti zakljuak o prenosu potraivanja.
U njemu se pravo na naplatu potraivanja prenosi na izvrnog poverioca, a
duniku izvrnog dunika nalae predaja nepokretnosti ili pokretne stvari izvrnom
poveriocu ili licu koje on odredi.
Prenos potraivanja ima dejstvo kao prenos novanog potraivanja radi
naplaivanja.
Nedospelost potraivanja izvrnog dunika
lan 332.
Ako potraivanje izvrnog dunika nije jo dospelo, zakljukom o prenosu
potraivanja nalae se predaja stvari posle dospelosti.
Tuba protiv dunika izvrnog dunika
lan 333.
Izvrni poverilac moe tubom zahtevati da mu izvrni dunik preda stvar.
Ako je obaveza dunika izvrnog dunika na predaju stvari izvrnom duniku
utvrena izvrnom ispravom, izvrni poverilac moe protiv dunika izvrnog dunika
podneti predlog za izvrenje radi predaje stvari.
Primena odredaba o izvrenju na novanom potraivanju
lan 334.
Na izvrenje na potraivanju izvrnog dunika da mu se preda nepokretnost
ili odreena pokretna stvar ili isporui odreena koliina pokretnih stvari, shodno se
primenjuju odredbe o izvrenju radi namirenja novanog potraivanja na novanom
potraivanju izvrnog dunika (lan 257287), ako odredbama ove glave zakona nije
drukije odreeno.

83
2. Pokretne stvari
Zalono pravo na predatoj pokretnoj stvari
lan 335.
Predaja stvari jeste osnov da izvrni poverilac stekne zalono pravo na
pokretnoj stvari upisom u Registar zaloge.
Redosled prvenstva njegovog zalonog prava odreuje se prema danu
plenidbe potraivanja izvrnog dunika.
Na uvanje pokretne stvari shodno se primenjuju odredbe o uvanju
popisanih pokretnih stvari (l. 229. i 230).
Prodaja stvari i namirenje izvrnog poverioca
lan 336.
Pokretne stvari se prodaju i izvrni poverilac namiruje iz prodajne cene
shodnom primenom odredaba o izvrenju radi namirenja novanog potraivanja na
pokretnoj stvari (l. 218255).
Zakljuak o prodaji pokretne stvari donosi se posle zakljuka o prenosu
potraivanja izvrnog dunika.
3. Nepokretnosti
Predaja nepokretnosti izvrnom poveriocu. Zalono pravo na
predatoj nepokretnosti
lan 337.
Izvrni poverilac duan je da upravlja nepokretnou kao dobar domain, u
ime i za raun izvrnog dunika.
Predaja nepokretnosti jeste osnov da izvrni poverilac stekne zalono pravo
na nepokretnosti upisom u katastar nepokretnosti.
Redosled prvenstva njegovog zalonog prava odreuje se prema danu
plenidbe potraivanja izvrnog dunika.
Prodaja i namirenje izvrnog poverioca
lan 338.
Izvrni poverilac duan je, radi namirenja potraivanja, da javnom izvritelju
predloi donoenje zakljuka o prodaji nepokretnosti u roku od 30 dana od dana
donoenja zakljuka o prenosu potraivanja, inae se izvrni postupak obustavlja.
Nepokretnosti se prodaju i izvrni poverilac namiruje iz prodajne cene
shodnom primenom odredaba o izvrenju radi namirenja novanog potraivanja na
nepokretnosti (l. 151210).

84

DEO ETVRTI
IZVRENJE RADI OSTVARENJA NENOVANOG
POTRAIVANJA
Glava prva

SUDSKI PENALI
Mesna nadlenost
lan 339.
Za odluivanje o predlogu za izricanje sudskih penala mesno je nadlean sud
na ijem podruju izvrni dunik ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite.
Reenje o izricanju sudskih penala
lan 340.
Ako izvrni dunik ne ispuni obavezu na injenje, neinjenje ili trpljenje
utvrenu izvrnom ispravom, sud moe u izvrnom postupku, na predlog poverioca
kao izvrnog poverioca, da naloi izvrnom duniku da u roku od osam dana ispuni
svoju obavezu (naknadni rok) i izrekne mu da, ako obavezu ne ispuni u naknadnom
roku, plati izvrnom poveriocu odreeni iznos novca za svaki dan zadocnjenja ili
neku drugu jedinicu vremena (sudski penali), za raspon vremena od isteka
naknadnog roka pa dok izvrni poverilac ne podnese predlog za izvrenje izvrne
isprave.
Naknadni rok poinje da tee od dana kada izvrni dunik primi reenje o
izricanju sudskih penala, a prigovor ne utie na tok roka.
Izvrni poverilac moe podneti predlog za izricanje sudskih penala sve dok ne
podnese predlog za izvrenje izvrne isprave kojom je utvrena nenovana obaveza
izvrnog dunika.
Reenje kojim se izriu sudski penali jeste izvrna isprava.
Protiv reenja je dozvoljen prigovor.
Prestanak obaveze na plaanje sudskih penala i izmena reenja o
izricanju sudskih penala
lan 341.
Izvrni dunik koji najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema reenja o
izricanju sudskih penala ispuni obavezu, moe u roku od osam dana od dana
ispunjenja obaveze predloiti sudu da u istom izvrnom postupku smanji sudske
penale. Podnoenje tog predloga ne utie na izvrenje reenja o izricanju sudskih
penala.
O njegovom predlogu reenjem odluuje sud koji je izrekao sudske penale,
vodei rauna o svrsi zbog koje ih je izrekao.
Protiv reenja je dozvoljen prigovor.
Obaveza da se plate sudski penali prestaje kad izvrni dunik ispuni obavezu
ili kad izvrni poverilac podnese predlog za izvrenje izvrne isprave kojom je
utvrena nenovana obaveza izvrnog dunika.

85
Izvrenje radi naplaivanja sudskih penala
lan 342.
Sud koji je izrekao sudske penale donosi, na predlog izvrnog poverioca i u
istom izvrnom postupku, reenje o izvrenju reenja o izreenim sudskim penalima,
pre njegove pravnosnanosti.
Protiv reenja o izvrenju dozvoljen je prigovor.
Glava druga

PREDAJA POKRETNIH STVARI

1. Mesna nadlenost
lan 343.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi predaje individualno odreenih
pokretnih stvari ili isporuke odreene koliine zamenljivih stvari, mesno je nadlean i
sud na ijem se podruju nalaze pokretne stvari.
2. Predaja individualno odreenih pokretnih stvari
Kad se stvari nalaze kod izvrnog dunika ili drugog lica
lan 344.
Individualno odreene pokretne stvari koje se nalaze kod izvrnog dunika
javni izvritelj oduzima izvrnom duniku i predaje izvrnom poveriocu uz potvrdu.
Na isti nain sprovodi se izvrenje i kad se stvar nalazi kod drugog lica koje je
voljno da je preda.
Javni izvritelj obavetava izvrnog poverioca o vremenu i mestu oduzimanja
stvari.
Ako individualno odreena stvar nije naena kod izvrnog
dunika
lan 345.
Ako stvari nisu naene kod izvrnog dunika, izvrni poverilac moe u roku
od osam dana od kada je obaveten o tome predloiti da se stvar proceni i potom
javni izvritelj donese reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju kojim se izvrni
dunik obavezuje da plati izvrnom poveriocu procenjenu vrednost stvari.
Ako izvrni poverilac ne podnese predlog u roku, izvrni postupak se
obustavlja.
Stvar procenjuje javni izvritelj.
Pravo izbora izvrnog poverioca ako drugo lice ne preda
individualno odreenu pokretnu stvar
lan 346.
Ako drugo lice nije voljno da preda stvar ili tvrdi da stvar nije kod njega,
izvrni poverilac moe u roku od osam dana od kada je obaveten o tome predloiti
javnom izvritelju da donese zakljuak kojim na izvrnog poverioca prenosi
potraivanje izvrnog dunika na predaju stvari.
Umesto toga, ali u istom roku, izvrni poverilac moe da predloi da se stvar
proceni i da javni izvritelj donese reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju kojim
se izvrni dunik obavezuje da plati izvrnom poveriocu procenjenu vrednost stvari.

86
Ako izvrni poverilac ne podnese nijedan predlog u roku, izvrni postupak se
obustavlja.
Shodna primena
lan 347.
Na postupak po reenju o izvrenju radi prenosa potraivanja izvrnog
dunika na predaju stvari primenjuju se odredbe o izvrenju potraivanja na predaju
odreene pokretne stvari ili isporuku odreene koliine pokretnih stvari (l. 328336).
3. Isporuka zamenljivih stvari
Kad se zamenljive stvari nalaze kod izvrnog dunika ili treeg
lica
lan 348.
Kad izvrna isprava glasi na isporuku odreene koliine zamenljivih stvari
koje se nalaze kod izvrnog dunika ili drugog lica, izvrenje se sprovodi kao da se
predaje individualno odreena pokretna stvar.
Kupovina stvari na drugoj strani
lan 349.
Ako zamenljive stvari nisu naene kod izvrnog dunika ili drugo lice nije
voljno da ih preda ili tvrdi da nisu kod njega, javni izvritelj moe, na zahtev izvrnog
poverioca, ovlastiti izvrnog poverioca da kupi stvar na drugoj strani i odrediti mu rok
za to.
Izvrni poverilac koji kupi stvar na drugoj strani moe u roku od osam dana od
kupovine predloiti da javni izvritelj donese reenje koje ima dejstvo reenja o
izvrenju kojim se izvrni dunik obavezuje da mu plati vrednost stvari koju je kupio.
Polaganje novanog iznosa za kupovinu stvari na drugoj strani
lan 350.
Izvrni poverilac ima pravo da u roku od osam dana od kada je obaveten da
stvari nisu naene kod izvrnog dunika, da drugo lice nije voljno da ih preda ili tvrdi
da nisu kod njega, predloi da javni izvritelj donese reenje koje ima dejstvo reenja
o izvrenju kojim se izvrni dunik obavezuje da kod suda, odnosno javnog izvritelja
poloi novani iznos potreban da izvrni poverilac kupi stvar na drugoj strani.
Zakljuak o polaganju novanog iznosa javni izvritelj izvrava po slubenoj
dunosti.
Mogunost obustave izvrnog postupka
lan 351.
Izvrni postupak obustavlja se ako izvrni poverilac u roku ne podnese
predlog da se izvrni dunik obavee da mu plati vrednost stvari koju je kupio na
drugoj strani, niti predlog da se izvrni dunik obavee da kod javnog izvritelja
poloi novani iznos potreban da izvrni poverilac stvar kupi na drugoj strani.
Ako zamenljive stvari nisu mogle da se kupe na drugoj strani
lan 352.
Izvrni poverilac ima pravo da u roku od osam dana od kada je obaveten da
stvari nisu naene kod izvrnog dunika, da drugo lice nije voljno da ih preda ili tvrdi
da nisu kod njega, predloi da javni izvritelj donese reenje koje ima dejstvo reenja
o izvrenju kojim se izvrni dunik obavezuje da kod javnog izvritelja poloi novani
iznos potreban da izvrni poverilac kupi stvar na drugoj strani.

87
Predlog moe da se podnese u roku od osam dana od kada je istekao rok za
kupovinu stvari na drugoj strani ili u roku koji je javni izvritelj odredio u sluaju da je
izvrni poverilac uini verovatnim da ni na drugoj strani stvar ne bi mogla da se kupi.
Izvrni postupak obustavlja se ako izvrni poverilac ne podnese nijedan
predlog u roku.
Glava trea

ISPRANJENJE I PREDAJA NEPOKRETNOSTI

Mesna nadlenost
lan 353.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi ispranjenja i predaje
nepokretnosti iskljuivo mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi
nepokretnost.
Izvrne radnje
lan 354.
Izvrenje radi ispranjenja i predaje nepokretnosti sprovodi se iseljavanjem
lica i uklanjanjem stvari iz nepokretnosti i predajom nepokretnosti izvrnom poveriocu
u dravinu ili samo predajom nepokretnosti izvrnom poveriocu u dravinu ako
iseljavanje lica ili uklanjanje stvari nije potrebno ili samo iseljavanjem lica i
uklanjanjem stvari iz nepokretnosti koja je ve u dravini izvrnog poverioca.
Sprovoenje izvrenja
lan 355.
Izvrenje poinje da se sprovodi kada istekne osam dana od kada je izvrni
dunik primio reenje o izvrenju.
Izvrni poverilac duan je da obezbedi potrebnu radnu snagu i prevozna
sredstva, na zahtev javnog izvritelja.
Zahtev mu se saoptava najkasnije osam dana pre pristupanja izvrenju.
Uklanjanje pokretnih stvari
lan 356.
Pokretne stvari koje su uklonjene predaju se izvrnom duniku, a u njegovom
odsustvu odraslom lanu njegovog domainstva ili njegovom punomoniku.
Ako uklanjanju stvari nije prisutan niko kome stvari mogu da se predaju ili je
prisutan pa odbija da primi stvari, one se predaju na uvanje drugom licu ili izvrnom
poveriocu na teret izvrnog dunika, o emu javni izvritelj sainjava zapisnik.
Javni izvritelj donosi zakljuak kojim obavetava izvrnog dunika o tome da
su pokretne stvari predate na uvanje i o trokovima uvanja, i odreuje rok u kome
izvrni dunik moe da naknadi trokove uvanja stvari i potom zatrai njihovu
predaju.
Istim zakljukom izvrni dunik se upozorava da e stvari biti prodate posle
isteka odreenog roka i da e se iz prodajne cene namiriti trokovi uvanja i prodaje
stvari.

88
Prodaja pokretnih stvari
lan 357.
Ako izvrni dunik u odreenom roku ne naknadi trokove uvanja stvari ili ne
zatrai da mu se one predaju, donosi se zakljuak o prodaji stvari za raun izvrnog
dunika.
Deo prodajne cene koji preostane posle namirenja trokova uvanja i
trokova prodaje stvari, polae se u korist izvrnog dunika kod javnog izvritelja.
Stvar se prodaje prema odredbama o izvrenju radi namirenja novanog
potraivanja na pokretnoj stvari (l. 218255).
Izvrenje radi naplate trokova izvrnog poverioca
lan 358.
Izvrni poverilac moe da u predlogu za izvrenje ili kasnije, do okonanja
izvrnog postupka, zatrai da sud, odnosno javni izvritelj odredi da se trokovi
izvrnog postupka naplate prodajom pokretnih stvari izvrnog dunika koje treba da
se uklone sa nepokretnosti.
Izvrenje se u tom sluaju sprovodi prema odredbama o izvrenju radi
namirenja novanog potraivanja na pokretnoj stvari (l. 218255).
Glava etvrta

IZVRENJE INJENJA, NEINJENJA ILI TRPLJENJA

Mesna nadlenost
lan 359.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje i za sprovoenje izvrenja radi
preduzimanja neke radnje izvrnog dunika (injenje), uzdranja od odreene radnje
(neinjenje) ili trpljenja odreene radnje mesno je nadlean i sud na ijem podruju
izvrni dunik treba da ispuni svoju obavezu.
Radnja koju moe preduzeti i drugo lice
lan 360.
Ako radnju moe preduzeti i drugo lice, ne samo izvrni dunik, izvrni
poverilac se u reenju o izvrenju ovlauje da u odreenom roku i o troku izvrnog
dunika sam preduzme radnju ili da je poveri drugom licu.
Izvrni postupak se obustavlja ako izvrni poverilac ili drugo lice ne preduzmu
radnju u roku odreenom u reenju o izvrenju.
Predujmljivanje trokova radnje
lan 361.
Na predlog izvrnog poverioca sadran u predlogu za izvrenje, sud moe
doneti zakljuak kojim se izvrni dunik obavezuje da kod suda predujmi iznos
potreban za pokrie trokova radnje (zakljuak o predujmljivanju trokova). U tom
zakljuku odreuje se i rok za preduzimanje radnje, koji tee od predujmljivanja
trokova.
Zakljuak o predujmljivanju trokova jeste sastavni deo reenja o izvrenju
koji sud izvrava po slubenoj dunosti.
Izvrni postupak obustavlja se ako izvrni poverilac ili drugo lice kome je
poverio radnju ne preduzmu radnju u roku odreenom u zakljuku o predujmljivanju
trokova.

89
Konani trokovi radnje koje moe preduzeti i drugo lice
lan 362.
Konane trokove radnje odreuje sud na predlog stranke.
Ako su trokovi koje je izvrni dunik predujmio vii od iznosa kojim su
plaeni trokovi radnje i izvrnog postupka sud, na predlog izvrnog dunika, vraa
razliku izvrnom duniku ako njome raspolae.
Ako njome ne raspolae, zakljukom obavezuje izvrnog poverioca da vrati
razliku izvrnom duniku u odreenom roku. Na taj zakljuak shodno se primenjuju
pravila o zakljuku o predujmljivanju trokova (lan 361).
Radnja koju moe preduzeti samo izvrni dunik
lan 363.
Kad radnju moe preduzeti samo izvrni dunik, u reenju o izvrenju
odreuje se primereni rok za radnju i izvrnom duniku izrie novana kazna ako
radnju ne preduzme u roku, posle ega sud po slubenoj dunosti donosi reenje o
izvrenju novane kazne.
Istovremeno, a na predlog izvrnog poverioca, sud donosi novo reenje kojim
odreuje novi primereni rok za radnju i izrie novu novanu kaznu izvrnom duniku,
viu od prethodne, ako radnju ne preduzme u roku. Ako dunik opet propusti rok, sud
po slubenoj dunosti opet donosi reenje o izvrenju novane kazne.
Sve to ponavlja se dok izvrni dunik ne preduzme radnju.
Izvrni dunik koji preduzme radnju u roku, duan je da o tome odmah sudu
priloi nesumnjive dokaze. Takvim dokazom smatra se overena pismena izjava
izvrnog poverioca ili zapisnik suda o tome da je radnja preduzeta, nalaz i miljenje
sudskog vetaka, predaja sudu predmeta nastalog radnjom i slino.
Ako radnja koju moe preduzeti samo izvrni dunik ne zavisi iskljuivo od
njegove volje (stvaranje odreenih umetnikih dela i sl.), izvrni poverilac ne moe
zahtevati izvrenje radnje, ve samo naknadu tete.
Protiv reenja kojim se odreuje novi primereni rok i izrie nova novana
kazna i protiv reenja o izvrenju novane kazne dozvoljen je prigovor.
Neinjenje i trpljenje
lan 364.
Ako se izvrni dunik ponaa protivno obavezi iz izvrne isprave da se uzdri
od odreene radnje (neinjenje) ili da trpi odreenu radnju, u reenju o izvrenju
nalae mu se da se ponaa saglasno obavezi i izrie novana kazna ako nastavi da
se ponaa protivno obavezi.
Ako se i posle toga izvrni dunik ponaa protivno obavezi sud, na predlog
izvrnog poverioca, donosi reenje o izvrenju novane kazne, novim reenjem izrie
izvrnom duniku novu novanu kaznu, viu od prethodne, ako se ponovo bude
ponaao protivno obavezi. Na predlog izvrnog poverioca, sud ponovo donosi
reenje o izvrenju novane kazne i novim reenjem izrie izvrnom duniku novu
novanu kaznu, viu od prethodne, ako ponovi ponaanje koje je protivno obavezi.
Sve to ponavlja se dok se izvrni dunik ponaa protivno obavezi.
Protiv reenja kojim se izvrnom duniku izrie nova novana kazna i protiv
reenja o izvrenju novane kazne dozvoljen je prigovor.

90
Izvrenje radi uspostavljanja preanjeg stanja
lan 365.
Ako ponaanje izvrnog dunika koje je protivno obavezi iz izvrne isprave
(na neinjenje ili trpljenje i sl.) izazove od nastanka izvrne isprave promenu koja nije
u skladu s pravom izvrnog poverioca sud, na predlog izvrnog poverioca, donosi
zakljuak kojim ovlauje izvrnog poverioca da sam ili uz pomo drugog lica,
uspostavi preanje stanje o troku i na rizik izvrnog dunika.
Na predujmljivanje iznosa potrebnog za pokrie trokova radnje i na konane
trokove radnje primenjuju se odredbe o trokovima radnje koju, osim izvrnog
dunika, moe preduzeti i drugo lice (l. 361. i 362).
Ponovno smetanje dravine
lan 366.
Ako je izvrni dunik dobrovoljno ispunio obavezu iz izvrne isprave
donesene u postupku zbog smetanja dravine ili je na osnovu nje sprovedeno
izvrenje, pa ponovo naini smetanje dravine koje se u sutini ne razlikuje od
ranijeg sud, na predlog izvrnog poverioca i na osnovu iste izvrne isprave, donosi
novo reenje o izvrenju kojim nalae vraanje stvari u dravinu izvrnog poverioca
ili izvrnom duniku izrie novanu kaznu prema odredbama o povredi obaveze na
neinjenje (lan 364).
Predlog za izvrenje moe se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za
ponovno smetanje dravine, a najkasnije u roku od jedne godine od ponovnog
smetanja.
Protiv reenja kojim se izvrnom duniku izrie novana kazna dozvoljen je
prigovor.
Pravo na naknadu tete
lan 367.
Odredbe ove glave zakona ne iskljuuju pravo izvrnog poverioca da u
parninom postupku zahteva naknadu tete zbog toga to je izvrni dunik povredio
obavezu da preduzme, uzdri se ili trpi odreenu radnju.
Glava peta

IZVRENJE ODLUKA U VEZI S PORODINIM ODNOSIMA

1. Predaja deteta
Mesna nadlenost
lan 368.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi predaje deteta mesno je nadlean
sud prema prebivalitu, odnosno boravitu ili seditu stranke koja je podnela predlog
za izvrenje ili prema prebivalitu, odnosno boravitu ili seditu stranke prema kojoj
se sprovodi izvrenje ili sud na ijem podruju se nalazi dete.
Prinudno oduzimanja deteta sprovodi sud na ijem se podruju dete zatekne,
po slubenoj dunosti ili na zahtev stranke koja je podnela predlog za izvrenje.
Sud nadlean za odluivanje o predlogu za izvrenje moe odreene izvrne
radnje poveriti sudu koji nije nadlean za sprovoenje izvrenja.

91
Legitimacija za podnoenje predloga za izvrenje
lan 369.
Predlog za izvrenje moe podneti roditelj kome je povereno vrenje
roditeljskog prava, drugo lice ili ustanova kojoj je dete povereno na uvanje i
vaspitavanje i organ starateljstva.
Posebno o predlogu za izvrenje
lan 370.
U predlogu za izvrenje radi predaje deteta ne mora da bude naznaeno
sredstvo izvrenja, a ako je i naznaeno sud nije njime vezan.
Zatita interesa deteta
lan 371.
Sud posebno vodi rauna o tome da se to bolje zatiti interes deteta.
Sud moe izuzetno zakazati roite, ako je to u najboljem interesu deteta.
Reenje o izvrenju
lan 372.
Ako u izvrnoj ispravi nije naloena predaja deteta, u reenju o izvrenju
nalae se stranci prema kojoj se sprovodi izvrenje da dete odmah preda ili preda u
odreenom roku.
Predaja deteta moe da se reenjem o izvrenju naloi i licu na koje se
odnosi izvrna isprava, licu od ije volje zavisi predaja deteta i svakom drugom licu
kod koga se dete zatekne u vreme donoenja reenja o izvrenju ili u toku
sprovoenja izvrenja.
Nalog da se dete odmah preda daje se pre svega ako su ugroeni ivot,
zdravlje ili psihofiziki razvoj deteta ili je izvrnom ispravom odreena predaja
nezakonito odvedenog ili zadranog deteta radi njegovog povratka u stranu dravu
(graanskopravna otmica dece), ili ponovnog uspostavljanja odnosa staranja ili
vianja roditelja i deteta u stranoj dravi.
Sredstva izvrenja
lan 373.
Poto proceni okolnosti, sud u reenju o izvrenju odreuje sledea sredstva
izvrenja:
1)

prinudno oduzimanje i predaju deteta;

2)

novanu kaznu;

3)

kaznu zatvora.

Ona mogu da se odrede i sprovedu prema licu koje protivno nalogu suda
odbija da preda dete, licu koje oteava ili spreava predaju deteta, licu kod koga se
dete nalazi ili licu od ije volje zavisi predaja deteta.
Sud moe menjati sredstva izvrenja dok se izvrenje ne okona.
Novana kazna i kazna zatvora
lan 374.
Novana kazna izrie se i izvrava prema odredbama o izricanju novane
kazne radi preduzimanja radnje koju moe preduzeti samo izvrni dunik (lan 363).

92
Novana kazna ne moe biti zamenjena kaznom zatvora.
Kazna zatvora izrie se dok se dete ne preda, a najdue do 60 dana i
izvrava prema zakonu kojim se ureuje izvrenje krivinih sankcija.
Dostavljanje reenja o izvrenju organu starateljstva. Uloga
psihologa organa starateljstva
lan 375.
Najkasnije deset dana pre poetka izvrenja, reenje o izvrenju dostavlja se
nadlenom organu starateljstva, u ije ime u izvrnom postupku uestvuje psiholog.
koli, porodinom savetovalitu i drugim specijalizovanim ustanovama za
posredovanje u porodinim odnosima dostavlja se poziv da uestvuju u izvrnom
postupku ako je to neophodno.
Psiholog organa starateljstva duan je da utvrdi emocionalni status deteta,
nain njegovog reagovanja na stres i mehanizme preovladavanja, brzinu
prilagoavanja na promene, emocionalne odnose deteta i lica sa kojim dete ivi i
licem kome treba da bude predato i druge injenice znaajne za samo organizovanje
radnji izvrenja, kao i da obavi informativno savetodavni rad sa licem sa kojim dete
ivi i pokua da izdejstvuje dobrovoljnu predaju deteta (upoznavanje sa time da se
dobrovoljnom predajom deteta izbegavaju traumatsko reagovanje deteta i tetne
posledice po njegov rast i razvoj i sl.).
Na osnovu rezultata rada svog psihologa, organ starateljstva moe predloiti
sudiji podrobnije uslove ureenja prostora u kome se sprovodi izvrenje i nain
predaje deteta.
Psiholog organa starateljstva duan je da se i pre izvrenja i u toku samog
izvrenja rukovodi zatitom najboljeg interesa deteta.
Prinudno oduzimanje i predaja deteta
lan 376.
Sud obavetava stranku koja je podnela predlog za izvrenje i lice kome treba
da se preda dete o vremenu i mestu oduzimanja i predaje deteta, po pravilima o
linom dostavljanju.
Dete prinudno oduzima i predaje sudija u saradnji sa psihologom organa
starateljstva, kolom, porodinim savetovalitem ili drugim specijalizovanim
ustanovama za posredovanje u porodinim odnosima.
Psiholog organa starateljstva je duan da u toku oduzimanja i predaje deteta
prati ponaanje i reakcije deteta i lica kome se dete oduzima, da utie na
spreavanje ili smanjenje ponaanja koja mogu izazvati sukob ili traumatsko
reagovanje deteta, da savetuje sudiju kako da se oduzimanje i predaja deteta
ostvare sa to manje tete po rast i razvoj deteta i da sam preduzima sve potrebne
radnje u te svrhe i da unese svoja zapaanja u zapisnik o oduzimanju i predaji deteta
i potpie ga.
Sprovoenje izvrenja ako je naloeno da se dete odmah preda
lan 377.
Kad je reenjem o izvrenju naloeno da se dete odmah preda, reenje o
izvrenju predaje se licu od koga se dete oduzima pri preduzimanju prve izvrne
radnje. Ako to lice nije prisutno pri oduzimanju deteta, reenje o izvrenju dostavlja
mu se naknadno.
Ako se dete oduzima od lica na koje se ne odnosi izvrna isprava, njemu se
predaju reenje o izvrenju i zapisnik o oduzimanju deteta.

93
Odsutnost lica od koga se dete oduzima ne spreava oduzimanje deteta.
Ponovljeno izvrenje
lan 378.
Na predlog stranke, sud ponovo izvrava isto reenje o izvrenju ako se dete,
protivno reenju o izvrenju, u roku od 60 dana od predaje opet zatekne kod lica od
koga je oduzeto.
2. Izvrenje radi odravanja linih odnosa sa detetom
lan 379.
U izvrnom postupku radi odravanja linih odnosa sa detetom shodno se
primenjuju pojedine odredbe ove glave zakona (l. 368, 370, 371, 375, 376. i 377).
3. Izvrenje radi zatite od nasilja u porodici, zatite prava deteta
i drugih odluka u vezi s porodinim odnosima
lan 380.
U izvrnom postupku radi zatite od nasilja u porodici, zatite prava deteta ili
izvrenja drugih odluka u vezi s porodinim odnosima, shodno se, u zavisnosti od
obaveze izvrnog dunika, primenjuju odredbe ove glave zakona.
Glava esta

IZVRENJE RADI VRAANJA ZAPOSLENOG NA RAD

Mesna nadlenost
lan 381.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje i sprovoenje izvrenja obaveze
poslodavca da vrati zaposlenog na rad ili da ga rasporedi na odreene poslove,
mesno je nadlean i sud na ijem se podruju nalazi sedite poslodavca.
Rok za podnoenje predloga za izvrenje
lan 382.
Predlog za izvrenje ne moe da se podnese kad istekne 60 dana od kada je
izvrni poverilac stekao pravo da podnese predlog.
Nain sprovoenja izvrenja
lan 383.
Izvrenje radi vraanja zaposlenog na rad ili radi njegovog rasporeivanja na
odreene poslove sprovodi se izricanjem novane kazne poslodavcu i njegovom
odgovornom licu, prema odredbama o izricanju novane kazne radi preduzimanja
radnje koju moe preduzeti samo izvrni dunik (lan 363).
Izricanje novane kazne prestaje kada sud utvrdi da je zaposleni poeo da
radi na odgovarajuim poslovima ili da mu je to omogueno iako je odbio da radi,
odnosno da je rasporeen na poslove odreene u izvrnoj ispravi.
Naknada izgubljene zarade kod vraanja zaposlenog na rad
lan 384.
Sud moe, na predlog izvrnog poverioca koji je zahtevao vraanje na rad,
doneti reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju kojim se poslodavac obavezuje
da izvrnom poveriocu isplati mesene iznose zarade koja je dospela od
pravnosnanosti presude do vraanja izvrnog poverioca na rad (naknada izgubljene
zarade).

94
Naknada izgubljene zarade odreuje se u iznosu koji bi izvrni poverilac
primio da je bio na radu, s porezima i doprinosima koji se isplauju iz zarade.
Predlog za naknadu izgubljene zarade moe da podnese s predlogom za
izvrenje radi vraanja na rad ili kasnije, do okonanja izvrnog postupka.
Poslodavac moe predloiti sudu da stavi van snage reenje o naknadi
izgubljene zarade ako se posle donoenja reenja izmene okolnosti na kojima je
zasnovan.
Mogunost parninog postupka
lan 385.
Ako sud ne usvoji ili samo delimino usvoji predlog za naknadu izgubljene
zarade, izvrni poverilac moe da zaradu ili njen ostatak potrauje u parninom
postupku.
Glava sedma

IZVRENJE ODLUKE O DEOBI SUVLASNIKE STVARI

Mesna nadlenost
lan 386.
Za odluivanje o predlogu za izvrenje radi deobe stvari na kojoj postoje
suvlasnici, mesno je nadlean i sud na ijem se podruju nalazi stvar.
Fizika deoba stvari
lan 387.
Fiziku deobu stvari sprovodi javni izvritelj.
On poziva sve uesnike u izvrnom postupku da prisustvuju deobi.
Deoba prodajom stvari
lan 388.
Ako prema izvrnoj ispravi stvar treba da se proda radi deobe, shodno se
primenjuju odredbe o izvrenju radi namirenja novanog potraivanja na
nepokretnosti ili pokretnoj stvari, ako se stranke o pojedinim pitanjima drukije ne
sporazumeju.
Izvrni dunik moe da kupi stvar, a u postupku prodaje stvari ne plaa
jemstvo.
U postupku deobe prodajom nepokretnosti ili pokretne stvari ne primenjuju se
odredbe o namirenju novanog potraivanja prenosom stvari u svojinu izvrnog
poverioca (l. 190, 191. i 248).
Trokovi izvrnog postupka
lan 389.
Trokove izvrnog postupka snose svi suvlasnici, srazmerno visini udela na
stvari.
Suvlasnik koji je izazvao posebne trokove drugom suvlasniku duan je da ih
naknadi.

95
Glava osma

IZDEJSTVOVANJE IZJAVE VOLJE

Bezuslovno potraivanje
lan 390.
Izvrni dunik koji je obavezan na davanje izjave volje, smatra se da je dao u
asu pravnosnanosti odluke.
Ako je izvrni dunik obavezan sudskim ili upravnim poravnanjem ili
javnobelenikim zapisnikom o poravnanju na davanje izjave volje, smatra se da je
dao kada je dospela njegova obaveza.
Uslovno potraivanje
lan 391.
Ako davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke obaveze izvrnog
poverioca ili od nastupanja uslova, smatra se da je izvrni dunik dao izjavu kada
izvrni poverilac ispuni svoju obavezu ili kada uslov nastupi.
Nastupanje uslova dokazuje se javnom ili po zakonu overenom ispravom.
Javni izvritelj, na zahtev izvrnog poverioca, utvruje kada je izjava volje
data.

DEO PETI
NAMIRENJE NOVANIH POTRAIVANJA NASTALIH IZ
KOMUNALNIH I SRODNIH DELATNOSTI
1. Osnovne odredbe
Pojam komunalne i srodne delatnosti
lan 392.
Pod komunalnom delatnou smatra se delatnost koja je kao takva odreena
posebnim zakonom.
Srodna delatnost, u smislu ovog zakona, jeste delatnost od opteg interesa
kojom se kontinuirano pruaju usluge veem broju lica na odreenom podruju i
periodino naplauju.
Podnoenje predloga za izvrenje
lan 393.
Izvrni poverilac duan je da pre podnoenja predloga za izvrenje na osnovu
verodostojne isprave radi namirenja novanog potraivanja nastalog iz komunalnih
usluga i srodnih delatnosti, zahteva od Komore da odredi javnog izvritelja kome e
podneti predlog za izvrenje. Zahtev, pored ostalog, sadri ime i prezime ili poslovno
ime stranaka, prebivalite, odnosno boravite stranaka i matini broj i poreski
identifikacioni broj ako je stranka pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice koje obavlja
delatnost.
Komora je duna da odgovori na zahtev izvrnog poverioca u roku od pet
dana od dana prijema zahteva, vodei rauna o tome da se javni izvritelji odreuju
ravnomerno, prema azbunom redu upisa u Imenik javnih izvritelja i zamenika
javnih izvritelja i da je za postupanje po predlogu za izvrenje iskljuivo nadlean
javni izvritelj na ijem podruju izvrni dunik ima prebivalite, boravite ili sedite.

96
Ako Komora ne odgovori na zahtev izvrnog poverioca u roku od pet dana,
izvrni poverilac samostalno odreuje javnog izvritelja na ijem podruju izvrni
dunik ima prebivalite, boravite ili sedite.
Javni izvritelj duan je da odbaci predlog za izvrenje ako mu izvrni
poverilac uz predlog za izvrenje ne dostavi odgovor Komore iz koga proizlazi da je
za javnog izvritelja odreen upravo on, ili ako ne dostavi dokaz da Komora nije
odgovorila na zahtev izvrnog poverioca u roku od pet dana. Protiv reenja o
odbacivanju predloga za izvrenje dozvoljen je prigovor.
Podnoenje i sadrinu zahteva izvrnog poverioca Komori, sadrinu odgovora
Komore i nain na koji Komora dostavlja odgovor izvrnom poveriocu podrobnije
propisuje Komora.
Posebne odredbe
lan 394.
Reenje se izvrava posle njegove pravnosnanosti.
Verodostojnu ispravu predstavlja raun i izvod iz poslovnih knjiga o izvrenim
komunalnim ili srodnim uslugama.
Verodostojna isprava mora da bude podobna za donoenje reenja o
izvrenju na osnovu verodostojne isprave (lan 53).
Odlaganje izvrenja na predlog izvrnog poverioca ili po sporazumu stranaka
ne moe trajati due od tri meseca.
Odbacivanje ili odbijanje predloga za izvrenje
lan 395.
Javni izvritelj odbacuje predlog za izvrenje koji nije dozvoljen ili nije uredan
ili odbija predlog koji nije osnovan.
Reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga dostavlja se izvrnom poveriocu,
ne i izvrnom duniku.
Prigovor izvrnog poverioca
lan 396.
Izvrni poverilac moe prigovorom da pobija reenje o odbijanju ili
odbacivanju predloga za izvrenje ili samo deo reenja kojim su odmereni trokovi
postupka.
Prigovor se podnosi sudu koji bi odluivao o predlogu za izvrenje da je za to
nadlean sud.
Isti sud odluuje o prigovoru.
Reenje koje je doneto o prigovoru ne moe da se pobija albom.
Na prigovor izvrnog poverioca i na postupak o prigovoru izvrnog poverioca
shodno se primenjuju odredbe o prigovoru izvrnog dunika.
Sadrina reenja
lan 397.
Javni izvritelj koji oceni da je predlog za izvrenje dozvoljen, uredan i
osnovan donosi reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave.
U reenju se obavezuje izvrni dunik da namiri potraivanje izvrnog
poverioca u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja sa odmerenim

97
trokovima postupka i odreuju sredstvo i predmet izvrenja radi namirenja
potraivanja izvrnog poverioca i trokova postupka.
2. Prigovor izvrnog dunika
a) Osnovne odredbe
Prigovor
lan 398.
Izvrni dunik moe prigovorom da pobija reenje, ili samo deo reenja kojim
su odmereni trokovi postupka.
Prigovor se podnosi sudu koji bi odluivao o predlogu za izvrenje da je za to
nadlean sud.
Isti sud odluuje o prigovoru.
Reenje koje je doneto o prigovoru ne moe da se pobija albom.
Ako izvrni dunik ne podnese prigovor, javni izvritelj u roku od tri radna
dana od isteka roka za prigovor poinje da sprovodi izvrenje.
Obim ispitivanja reenja
lan 399.
Na obim ispitivanja reenja primenjuju se odredbe o obimu ispitivanja reenja
o izvrenju na osnovu verodostojne isprave (lan 88).
Rok za odluivanje vea i o emu vee vodi rauna po slubenoj
dunosti
lan 400.
Vee je duno da donese reenje o prigovoru u roku od 15 dana od kada mu
sudija pojedinac dostavi prigovor i spise predmeta i da reenje otpravi u roku od tri
radna dana od donoenja.
Vee ispituje prvostepeno reenje u granicama razloga navedenih u
prigovoru, a pazi po slubenoj dunosti na primenu materijalnog prava, da li je sud
nadlean za donoenje reenja, na stvarnu i mesnu nadlenost prvostepenog suda,
da li isprava na osnovu koje je doneto reenje ima svojstvo verodostojne isprave i da
li je izvrenje odreeno na stvari koja je izvan pravnog prometa.
b) Pobijanje reenja samo u delu u kome je izvrni dunik
obavezan da namiri novano potraivanje
Postupanje sudije pojedinca
lan 401.
Sudija pojedinac odbacuje prigovor koji nije blagovremen, potpun ili
dozvoljen, u roku od pet dana od dana prijema prigovora, reenja i spisa predmeta, i
reenje o odbacivanju prigovora otpravlja u roku od naredna tri radna dana.
Protiv reenja o odbacivanju prigovora izvrni dunik ima pravo na prigovor
veu u roku od tri dana od dana prijema reenja, inae sudija pojedinac odmah posle
isteka roka za prigovor dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da sprovede
izvrenje.
Ako prigovor ne bude odbaen, a izvrni dunik pobija reenje zato to
obaveza iz verodostojne isprave nije nastala, sudija pojedinac narednog radnog dana
od prijema prigovora dostavlja prigovor izvrnom poveriocu, koji moe da u roku od
pet dana odgovori na prigovor.

98
Dostavljanje prigovora, reenja i spisa predmeta veu
lan 402.
Sudija pojedinac dostavlja veu prigovor, reenje i spise predmeta narednog
radnog dana od prijema prigovora protiv reenja o odbacivanju prigovora, ili od
prijema odgovora na prigovor ili od isteka roka za odgovor na prigovor.
Ako izvrni dunik nije podneo prigovor zato to obaveza iz verodostojne
isprave nije nastala ve iz drugog razloga, sudija pojedinac duan je da prigovor,
reenje i spise predmeta dostavi veu narednog radnog dana od dana prijema
prigovora.
Postupanje vea
lan 403.
Ako je sudija pojedinac to propustio, vee reenjem odbacuje prigovor koji
nije blagovremen, potpun ili dozvoljen, u roku od pet dana od dana prijema prigovora,
reenja i spisa predmeta i reenje o odbacivanju prigovora otpravlja u roku od
naredna tri radna dana. Sudija pojedinac u tom sluaju odmah dostavlja spise
predmeta javnom izvritelju da sprovede izvrenje.
Isto vai i ako vee odbije prigovor protiv reenja sudije pojedinca o
odbacivanju prigovora.
Ako vee usvoji prigovor protiv reenja sudije pojedinca o odbacivanju
prigovora, ono odmah odluuje o prigovoru izvrnog dunika protiv reenja.
Vee usvaja ili odbija prigovor u zavisnosti od toga ko je svoje tvrdnje uinio
verovatnijim i u zavisnosti od ocene razloga navedenih u prigovoru i razloga o kojima
pazi po slubenoj dunosti.
Posledice odbijanja i usvajanja prigovora
lan 404.
Ako vee odbije prigovor, sudija pojedinac odmah dostavlja spise predmeta
javnom izvritelju da sprovede izvrenje.
Ako usvoji prigovor, vee stavlja van snage deo reenja kojim su odreeni
sredstvo i predmet izvrenja i ukida sprovedene radnje, a postupak se dalje nastavlja
kao po prigovoru protiv platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno
nadlean, spisi predmeta odmah se dostavljaju nadlenom sudu.
Primena odredaba o prigovoru protiv reenja o izvrenju na
osnovu verodostojne isprave
lan 405.
Na razloge za pobijanje reenja samo u delu u kome je izvrni dunik
obavezan da namiri novano potraivanje i na sadrinu prigovora primenjuju se
odredbe o razlozima za pobijanje i o sadrini prigovora (lan 89) koje vae kada se
pobija samo deo reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome je
izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje.
v) Pobijanje reenja samo u delu u kome su odreeni sredstvo i
predmet izvrenja
Posledice odbijanja ili usvajanja prigovora
lan 406.
Ako vee odbije prigovor, sudija pojedinac odmah dostavlja spise predmeta
javnom izvritelju da sprovede izvrenje.

99
Ako vee usvoji prigovor, sudija pojedinac odmah obavetava izvrnog
poverioca da je deo reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano
potraivanje postao izvrna isprava na osnovu koje moe ponovo da se zahteva
izvrenje, u istom ili drugom postupku.
Primena odredaba o prigovoru protiv reenja o izvrenju na
osnovu verodostojne isprave
lan 407.
Na sadrinu prigovora izvrnog dunika primenjuju se odredbe o sadrini
prigovora izvrnog dunika (lan 97) koje vae kada se pobija samo deo reenja o
izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome su odreeni sredstvo i predmet
izvrenja.
Primena odredaba o pobijanju reenja samo u delu kojim je
izvrni poverilac obavezan da namiri novano potraivanje
lan 408.
Na postupanje sudije pojedinca, na dostavljanje prigovora, reenja i spisa
predmeta veu i na postupanje vea shodno se primenjuju odredbe o postupanju
sudije pojedinca (lan 401), o dostavljanju prigovora, reenja i spisa predmeta veu
(lan 402) i o postupanju vea (lan 403) koje vae kada se pobija samo deo reenja
u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje.
Sudija pojedinac ne dostavlja prigovor izvrnom poveriocu na odgovor.
g) Pobijanje reenja u celini
Postupanje vea
lan 409.
Na postupanje vea i sudije pojedinca poto vee primi prigovor, reenje i
spise predmeta, shodno se primenjuju odredbe o postupanju vea i sudije pojedinca
(lan 403. st. 13) koje vae kada se pobija samo deo reenja u kome je izvrni
dunik obavezan da namiri novano potraivanje.
Odluivanje vea
lan 410.
Na redosled ispitivanja reenja i na odluke vea primenjuju se odredbe o
redosledu ispitivanja i odlukama vea (lan 104) koje vae kada se pobija celo
reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave.
Posledice usvajanja i odbijanja prigovora
lan 411.
Ako vee u celini odbije prigovor, sudija pojedinac odmah dostavlja spise
predmeta javnom izvritelju da sprovede izvrenje.
Ako vee u celini usvoji prigovor, stavlja van snage deo reenja kojim su
odreeni sredstvo i predmet izvrenja i ukida sprovedene radnje, a postupak se dalje
nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga. Ako sud za to nije stvarno ili mesno
nadlean, spisi predmeta odmah se dostavljaju nadlenom sudu.
Ako vee donese reenje o odbijanju prigovora protiv dela reenja u kome je
izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje i o istovremenom usvajanju
prigovora protiv dela reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja, sudija
pojedinac odmah obavetava izvrnog poverioca da je deo reenja u kome je izvrni
dunik obavezan da namiri novano potraivanje postao izvrna isprava na osnovu
koje moe ponovo da se zahteva izvrenje, u istom ili drugom postupku.

100
Primena odredaba o prigovoru protiv reenja o izvrenju na
osnovu verodostojne isprave
lan 412.
Na sadrinu prigovora izvrnog dunika primenjuju se odredbe o sadrini
prigovora izvrnog dunika koje vae kada se pobija celo reenje o izvrenju na
osnovu verodostojne isprave (lan 102).
Primena odredaba o pobijanju reenja samo u delu kojim je
izvrni poverilac obavezan da namiri novano potraivanje
lan 413.
Na postupanje sudije pojedinca i na dostavljanje prigovora, reenja i spisa
predmeta veu shodno se primenjuju odredbe o postupanju sudije pojedinca (lan
401) i o dostavljanju prigovora, reenja i spisa predmeta veu (lan 402) koje vae
kada se pobija samo deo reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri
novano potraivanje.

DEO ESTI
OBEZBEENJE
Glava prva

OPTA PRAVILA
Sredstva obezbeenja
lan 414.
Sredstva obezbeenja jesu sticanje zalonog prava na nepokretnosti i
pokretnoj stvari po sporazumu stranaka, sticanje zalonog prava na nepokretnosti i
pokretnoj stvari, prethodne mere i privremene mere.
Predlog za obezbeenje
lan 415.
Postupak obezbeenja pokree se predlogom stranke, a predlogom drugih
lica ili organa samo kad je to zakonom odreeno.
U predlogu za obezbeenje precizno se naznaavaju potraivanje ije se
obezbeenje zahteva, zakonski razlozi za obezbeenje, injenice i dokazi iz kojih
proizlazi verovatnost postojanja zakonskih razloga za obezbeenje i vrsta sredstva
obezbeenja.
Predlog za obezbeenje prethodnom i privremenom merom
lan 416.
U predlogu za odreivanje prethodne ili privremene mere naznaava se i
vrsta prethodne ili privremene mere i njeno trajanje, a u predlogu za odreivanje
privremene mere i sredstvo i predmet kojim se ona izvrava.
Kod naznaivanja sredstva i predmeta kojima se privremena mera izvrava
shodno se primenjuju odredbe o sredstvima i predmetima izvrenja radi ostvarivanja
potraivanja na osnovu reenja o izvrenju.
Predlog za odreivanje privremene mere odbacuje se reenjem ako ne sadri
sredstvo i predmet kojim se privremena mera izvrava, bez prethodnog vraanja na
dopunu.
Izvrni poverilac duan je da u predlogu naznai konkretno odreenog i
mesno nadlenog javnog izvritelja koji sprovodi izvrenje.

101
Vie prethodnih i privremenih mera
lan 417.
Izvrni poverilac moe predloiti da se odredi jedna ili vie prethodnih ili
privremenih mera tako da se izvravaju istovremeno ili tako da se sledea mera
izvri ako prethodna nije bila dovoljna da obezbedi potraivanje.
Shodno se primenjuju odredbe koje ureuju sluaj kad je u predlogu za
izvrenje naznaeno vie sredstava i predmeta izvrenja (lan 57).
Odluivanje o predlogu za obezbeenje
lan 418.
O predlogu za obezbeenje sud odluuje reenjem kojim odbacuje, odbija ili
usvaja predlog.
Predlog za obezbeenje usvaja se reenjem o obezbeenju.
Iskljuiva nadlenost suda za donoenje reenja i zakljuaka o
polaganju jemstva
lan 419.
Sud je iskljuivo nadlean da u postupku obezbeenja donosi reenja, kao i
zakljuke o polaganju jemstva.
Sadrina reenja o obezbeenju
lan 420.
Reenje o obezbeenju sadri vrstu sredstva obezbeenja, kratko
obrazloenje zakonskih razloga zbog kojih je predlog za obezbeenje usvojen, pouku
o tome da alba ne odlae izvrenje reenja, rok za albu, kome se alba podnosi i
ko o njoj odluuje i druge sastojke odreene ovim zakonom.
Dostavljanje reenja o prethodnoj i privremenoj meri
lan 421.
Na dostavljanje reenja o prethodnoj ili privremenoj meri shodno se
primenjuju odredbe o tome ko i kome dostavlja reenje o izvrenju (lan 70).
Dejstvo i izvrenje reenja o obezbeenju
lan 422.
Reenje o obezbeenju ima dejstvo reenja o izvrenju, i izvrava se pre
njegove pravnosnanosti.
Prethodna i privremena mera postaju izvrne kad se reenje kojim su
odreene, dostavi onom ko je obavezan da neto uini, ne uini ili trpi.
Privremena mera u kojoj je odreen rok da izvrni dunik ili neko drugi neto
uini, postaje izvrna kad odreeni rok bezuspeno istekne.
Prethodnu i privremenu meru izvrava javni izvritelj.
Reenje o sticanju zalonog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima
izvrava sud.
alba i prigovor u postupku obezbeenja
lan 423.
Stranke imaju pravo na albu protiv reenja donetog o predlogu za
obezbeenje i protiv reenja o obustavi postupka obezbeenja.

102
Ako se pobija samo deo reenja donetog o predlogu za obezbeenje kojim su
odmereni trokovi postupka ini se to prigovorom.
Prigovor je dozvoljen i protiv reenja kojim je odlueno o predlogu za
produenje trajanja prethodne mere (lan 443. st. 1. i 2) ili privremene mere (lan
456. st. 3. i 4).
Protiv reenja donetog o prigovoru alba nije dozvoljena.
Na albu protiv reenja o obezbeenju shodno se primenjuju odredbe o albi
protiv reenja o izvrenju, izuzev odredaba o obaveznom dostavljanju albe na
odgovor, a na albu protiv ostalih reenja u postupku obezbeenja shodno se
primenjuju odredbe o albi protiv ostalih reenja suda u izvrnom postupku (l.
8284).
Posebna procesna pravila o postupku obezbeenja
lan 424.
Sud moe odluiti o predlogu za obezbeenje pre nego to ga dostavi
izvrnom duniku i omogui mu se da o njemu izjasni:
1) ako bi izvrni poverilac, zbog odlaganja, mogao pretrpeti nenadoknadivu
ili teko nadoknadivu tetu;
2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oteenja stvari ili
gubitka ili tekog ugroavanja prava;
3)

radi spreavanja nasilja.

Sud razmatra i utvruje samo injenice koje su stranke iznele i izvodi samo
dokaze koje su stranke predloile, izuzev kad se primenjuje prinudni propis.
U postupku obezbeenja potraivanja iz branih i porodinih odnosa
iskljuena je javnost.
Nedozvoljenost obezbeenja
lan 425.
Nije dozvoljeno obezbeenje na stvarima i pravima koja su izuzeta od
izvrenja.
Shodna primena
lan 426.
Na postupak obezbeenja shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se
ureuje parnini postupak i odredbe ovog zakona, ako odredbama ovog dela zakona
nije drukije odreeno.
Glava druga

ZALONO PRAVO NA NEPOKRETNOSTIMA I POKRETNIM

STVARIMA PO SPORAZUMU STRANAKA
Mesna nadlenost
lan 427.
Za odluivanje o predlogu za obezbeenje novanog potraivanja sticanjem
zalonog prava na nepokretnosti ili pokretnoj stvari po sporazumu stranaka i za
sprovoenje obezbeenja mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi
nepokretnost ili pokretna stvar.

103
Predlog za obezbeenje
lan 428.
Stranke mogu saglasno predloiti sudu da odredi upis zalonog prava na
nepokretnosti ili pokretnoj stvari izvrnog dunika, radi obezbeenja novanog
potraivanja izvrnog poverioca.
Roite i sporazum stranaka
lan 429.
Na predlog stranaka, sud zakazuje roite na kome unosi u zapisnik
sporazum stranaka o postojanju novanog potraivanja i vremenu njegovog dospea
i saglasnost stranaka da se potraivanje obezbedi zalonim pravom na nepokretnosti
ili na pokretnim stvarima posle njihovog popisa.
Potpisani zapisnik o sporazumu stranaka ima snagu sudskog poravnanja i
osnov je za upis zalonog prava na nepokretnosti ili pokretnoj stvari.
Stranka dostavlja zapisnik o sporazumu stranaka organu koji vodi katastar
nepokretnosti, odnosno Registar zaloge.
Zalono pravo stie se u trenutku upisa zapisnika o sporazumu stranaka u
katastar nepokretnosti ili Registar zaloge.
Shodna primena
lan 430.
Na sticanje zalonog prava na nepokretnosti koja nije upisana u katastar
nepokretnosti shodno se primenjuju odredbe o izvrenju radi namirenja novanog
potraivanja na nepokretnosti koja nije upisana u katastar nepokretnosti (l. 209. i
210).
Glava trea

ZALONO PRAVO NA NEPOKRETNOSTIMA I POKRETNIM

STVARIMA NA OSNOVU NOVANOG POTRAIVANJA IZ
IZVRNE ISPRAVE
1. Sticanje zalonog prava na nepokretnosti
Mesna nadlenost
lan 431.
Za odluivanje o predlogu za obezbeenje novanog potraivanja sticanjem
zalonog prava na nepokretnosti i za sprovoenje obezbeenja mesno je nadlean
sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost.
Reenje o predlogu za obezbeenje
lan 432.
Na predlog izvrnog poverioca zasnovanog na izvrnoj ispravi koja glasi na
novano potraivanje, sud nalae da se u katastar nepokretnosti upie zalono pravo
izvrnog poverioca na nepokretnosti izvrnog dunika.
Predlog za obezbeenje ima sadrinu kao predlog za izvrenje.
Izvrni poverilac duan je da uz predlog priloi izvod iz katastra nepokretnosti
kojim dokazuje da je nepokretnost upisana kao svojina izvrnog dunika ili ispravu
podobnu za upis svojine izvrnog dunika, ako je u katastar nepokretnosti kao
vlasnik upisano drugo lice.

104
Nain sticanja zalonog prava na nepokretnosti
lan 433.
Zalono pravo na nepokretnosti stie se u trenutku upisa u katastar
nepokretnosti.
Shodna primena
lan 434.
Na sticanje zalonog prava na nepokretnosti koja nije upisana u katastar
nepokretnosti shodno se primenjuju odredbe o izvrenju radi namirenja novanog
potraivanja na nepokretnosti koja nije upisana u katastar nepokretnosti (l. 209. i
210).
2. Sticanje zalonog prava na pokretnim stvarima upisom u
Registar zaloge
Mesna nadlenost
lan 435.
Za odluivanje o predlogu za obezbeenje novanog potraivanja sticanjem
zalonog prava na pokretnoj stvari i za sprovoenje obezbeenja mesno je nadlean
sud na ijem se podruju nalazi pokretna stvar.
Reenje o obezbeenju
lan 436.
Na predlog izvrnog poverioca zasnovanom na izvrnoj ispravi koja glasi na
novano potraivanje, sud nalae Registru zaloge da o troku izvrnog poverioca
upie njegovo zalono pravo na pokretnoj stvari.
Sticanje zalonog prava i uvanje pokretne stvari
lan 437.
Zalono pravo na pokretnoj stvari stie se u trenutku upisa zalonog prava u
Registar zaloge.
Na uvanje pokretne stvari primenjuju se odredbe o uvanju pokretne stvari
kod izvrenja radi namirenja novanog potraivanja na pokretnoj stvari (l. 229. i
230).
Glava etvrta

PRETHODNE MERE
Mesna nadlenost
lan 438.
Za odluivanje o predlogu za odreivanje prethodne mere mesno je nadlean
sud koji bi bio nadlean za odluivanje o predlogu za izvrenje.
Uslovi za odreivanje prethodne mere
lan 439.
Prethodnom merom obezbeuje se novano potraivanje.
Prethodna mera odreuje se na osnovu domae odluke koja nije
pravnosnana ili domaeg sudskog ili upravnog poravnanja ili javnobelenikog
zapisnika o poravnanju po kojima potraivanje nije dospelo ili na osnovu domaeg
reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave koje je doneto na osnovu menice
ili eka.

105
Osim toga, da bi se odredila prethodna mera potrebno je da izvrni poverilac
uini verovatnom opasnost da bi bez prethodne mere namirenje njegovog
potraivanja bilo osujeeno ili znatno oteano.
Pretpostavljena opasnost po potraivanje
lan 440.
Smatra se da opasnost koja moe da osujeti ili znatno otea namirenje
potraivanja postoji ako se predlog za odreivanje prethodne mere zasniva na:
1) reenju o izvrenju na osnovu verodostojne isprave donetom na osnovu
menice ili eka protiv koga je blagovremeno podnet prigovor;
2) presudi kojom je u krivinom postupku usvojen imovinskopravni zahtev i
protiv koje je predloeno ponavljanje krivinog postupka;
3) odluci koja treba da se izvri u inostranstvu, pa i kad je za izvrenje
nadlean domai sud;
4)

presudi na osnovu priznanja na koju je podneta alba;

5) sudskom ili upravnom poravnanju ili javnobelenikom zapisniku o

poravnanju koje se pobija na zakonom odreen nain.
Ako se predlog zasniva na presudi na osnovu priznanja na koju je podneta
alba ili na sudskom ili upravnom poravnanju ili javnobelenikom zapisniku o
poravnanju koje se pobija na zakonom odreen nain sud moe, na predlog izvrnog
dunika, usloviti odreivanje ili odravanje prethodne mere polaganjem jemstva od
izvrnog poverioca za tetu koju bi izvrni dunik mogao da pretrpi od prethodne
mere.
Ako izvrni poverilac ne poloi jemstvo u roku koji odredi sud, sud reenjem
odbija predlog za odreivanje prethodne mere ili reenjem obustavlja postupak
obezbeenja.
Prethodna mera radi obezbeenja obroka koji nisu dospeli
lan 441.
Nedospeli obroci potraivanja na osnovu zakonskog izdravanja, naknade
tete zbog naruenja zdravlja, novane rente zbog potpune ili delimine
nesposobnosti za rad i novane rente za izdravanje koje je izgubljeno usled smrti
dunika izdravanja, obezbeuju se prethodnom merom samo ako dospevaju u
jednoj godini od podnoenja predloga za odreivanje privremene mere.
Pretpostavlja se da opasnost koja moe da osujeti ili znatno otea namirenje
potraivanja nedospelih obroka postoji i ako je prema izvrnom duniku ve voen
izvrni postupak radi naplate dospelih obroka ili podnet predlog za izvrenje radi
naplate dospelog obroka.
Sadrina reenja o prethodnoj meri. Trajanje prethodne mere
lan 442.
Reenje o prethodnoj meri, pored ostalog, sadri precizno navedeno novano
potraivanje koje se obezbeuje, s kamatom i trokovima postupka, vrstu prethodne
mere i trajanje prethodne mere.
Prethodna mera moe da traje najdue dok ne istekne 15 dana od ispunjenja
uslova za podnoenje predloga za izvrenje.

106
Produenje trajanja prethodne mere
lan 443.
Ako trajanje prethodne mere istekne pre nego to odluka postane izvrna
sud, na predlog izvrnog poverioca, reenjem produava njeno trajanje ako nisu
promenjeni uslovi pod kojima je odreena. Izvrni poverilac duan je da predlog
podnese pre nego to prethodna mera istekne.
Sud obustavlja postupak obezbeenja ako se u roku od 15 dana od isteka
prethodne mere ne ispune uslovi za podnoenje predloga za izvrenje, a izvrni
poverilac dotle ne predloi da se trajanje mere produi.
Ako se uslovi za podnoenje predloga za izvrenje ispune pre isteka trajanja
prethodne mere sud, na predlog izvrnog dunika, obustavlja postupak obezbeenja,
ali izvrni poverilac moe odrati prethodni meru do podnoenja predloga za
izvrenje, ako njega podnese u roku od 15 dana od ispunjenja uslova za to.
Ukidanje prethodne mere
lan 444.
Na predlog izvrnog dunika, sud reenjem obustavlja postupak obezbeenja
i ukida prethodnu meru i sve sprovedene radnje:
1) ako izvrni dunik poloi sudu, odnosno javnom izvritelju potraivanje
koje se obezbeuje, sa kamatom i trokovima postupka;
2) ako izvrni dunik dokae da je potraivanje naplaeno ili dovoljno
obezbeeno;
3)

ako se pravnosnano utvrdi da potraivanje nije nastalo ili da je prestalo;

4) ako odluka ili sudsko ili upravno poravnanje ili javnobeleniki zapisnik o
poravnanju na kojima se prethodna mera zasniva prestanu da vae.
Ako je postupak obezbeenja obustavljen, ali ne zato to je izvrni dunik
poloio potraivanje koje se obezbeuje (stav 1. taka 1) ovog lana), ve iz drugog
razloga (stav 1. ta. 2)4) ovog lana), izvrni poverilac duan je da naknadi
izvrnom duniku trokove postupka obezbeenja.
Vrste prethodnih mera
lan 445.
Vrste prethodnih mera jesu:
1) popis pokretnih stvari i upis zalonog prava na popisanim pokretnim
stvarima u Registar zaloge;
2) plenidba novanog potraivanja izvrnog dunika i sticanje zalonog
prava na njemu;
3) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da bankama koje vode raune
izvrnog dunika naloi da novana sredstva u visini obezbeenog potraivanja
prenesu u depozit javnog izvritelja;
4) upis zabrane raspolaganja finansijskih instrumenata i upis zalonog
prava na njima u Centralni registar hartija od vrednosti;
5) upis zalonog prava izvrnog poverioca na udelu izvrnog dunika u
drutvu sa ogranienom odgovornou, ortakom drutvu ili komanditnom drutvu u
Registar zaloge i upis zaplene udela u Registar privrednih subjekata;

107
6) plenidba potraivanja izvrnog dunika da mu se preda nepokretnost ili
odreena pokretna stvar ili isporui odreena koliina pokretnih stvari i sticanje
zalonog prava na zaplenjenom potraivanju;
7) predbeleba zalonog prava na nepokretnosti u svojini izvrnog dunika
ili na pravu izvrnog dunika upisanom na nepokretnosti.
Prodaja zaloenih pokretnih stvari i prenos potraivanja izvrnog
dunika
lan 446.
Javni izvritelj moe naloiti da se zaloene pokretne stvari prodaju ako su
podlone brzom kvarenju ili postoji opasnost od znatnog smanjenja njihove vrednosti.
Prodaju se prema odredbama o izvrenju radi namirenja novanog
potraivanja na pokretnoj stvari (l. 218255).
Ako se prethodna mera sastoji od plenidbe novanog potraivanja izvrnog
dunika i sticanje zalonog prava na njemu javni izvritelj moe, na predlog stranke,
naloiti da se potraivanje prenese na izvrnog poverioca radi naplaivanja, ako
postoji opasnost da ono, zbog docnje u njegovom ispunjenju, nee moi da se
naplati ili da e prestati pravo na regres prema drugom licu.
Iznos koji se dobije prodajom pokretne stvari i naplatom potraivanja uva se
kod javnog izvritelja dok se ne obustavi postupak obezbeenja ili ne podnese
predlog za izvrenje, a najdue 30 dana od ispunjenja uslova za podnoenje
predloga za izvrenje.
Glava peta

PRIVREMENE MERE
1. Opte odredbe
Do kada moe da se odredi privremena mera
lan 447.
Sud moe odrediti privremenu meru pre, u toku ili posle sudskog ili upravnog
postupka pa dok izvrenje ne bude sprovedeno.
Pored obezbeenja potraivanja koja se sastoje od davanja, injenja,
neinjenja ili trpljenja, privremena mera moe da se odredi i radi obezbeenja
potraivanja koja se sastoje od zahteva za utvrenje postojanja, odnosno
nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa, povrede prava linosti i istinitost,
odnosno neistinitost neke isprave ili zahteva za preobraaj nekog materijalnog ili
procesnog odnosa.
Mesna nadlenost suda
lan 448.
Ako je predlog za odreivanje privremene mere podnet pre, u toku ili posle
parninog ili drugog postupka u kome se odluuje o osnovanosti potraivanja ije se
obezbeenje trai ili istovremeno s pokretanjem postupka, o predlogu odluuje sud
koji u prvom stepenu odluuje o osnovanosti potraivanja.
Ako je predlog podnet pre pokretanja ili u toku arbitranog postupka, o njemu
odluuje sud koji bi bio mesno nadlean za odluivanje o predlogu za izvrenje.
Ako je predlog podnet u toku izvrenja koja sprovodi javni izvritelj, o njemu
odluuje sud koji je doneo reenje o izvrenju, a ako izvrenje sprovodi sud, on i
odluuje o predlogu.

108
Uslovi za odreivanje privremene mere
lan 449.
Privremenom merom obezbeuje se novano ili nenovano potraivanje ije
postojanje izvrni poverilac uini verovatnim.
Da bi se odredila privremena mera za obezbeenje novanog potraivanja
izvrni poverilac, pored verovatnoe postojanja potraivanja, mora uiniti verovatnim
da e bez privremene mere izvrni dunik osujetiti ili znatno oteati naplatu
potraivanja time to e svoju imovinu ili sredstva otuiti, prikriti ili na drugi nain
njima raspolagati (opasnost po potraivanje).
Da bi se odredila privremena mere za obezbeenje nenovanog potraivanja,
izvrni poverilac, osim verovatnoe postojanja potraivanja, mora uiniti verovatnim i
da bi bez privremene mere ispunjenje njegovog potraivanja bilo osujeeno ili znatno
oteano ili da e biti upotrebljena sila ili nastati nenadoknadiva teta (opasnost po
potraivanje).
Privremenom merom mogu da se obezbede i nedospela, uslovna i budua
potraivanja.
Izvrni poverilac nije duan da dokae opasnost po potraivanje ako uini
verovatnim da izvrni dunik moe zbog privremene mere pretrpeti samo neznatnu
tetu ili da potraivanje treba da se ispuni u inostranstvu.
Pretpostavljena opasnost po novano potraivanje
lan 450.
Smatra se da opasnost po novano potraivanje postoji:
1) ako je radi naplate dospelih obroka zakonskog izdravanja prema
izvrnom duniku ve voen izvrni postupak;
2) ako potraivanje treba da se ispuni u inostranstvu, pa i kad je za
izvrenje nadlean domai sud;
3) ako su redovni prihodi izvrnog dunika manji od njegovih zakonskih
obaveza i onih utvrenih pravnosnanom odlukom suda i drugog organa;
4) ako je prema izvrnom duniku pokuano izvrenje koje nije uspelo zato
to je odbio da prui podatke o tome gde se nalazi njegova imovina.
Jemstvo umesto privremene mere
lan 451.
Izvrni poverilac moe u predlogu za odreivanje privremene mere ili kasnije
izjaviti da se, umesto odreivanja privremene mere, zadovoljava time da izvrni
dunik poloi jemstvo u visini i na vreme koje zakljukom odredi sud.
Polaganje jemstva umesto privremene mere moe da se dozvoli i na predlog
izvrnog dunika, podnet pre ili posle odreivanja privremene mere.
Ako jemstvo bude poloeno pre odreivanja privremene mere sud odbija
predlog za odreivanje privremene mere, a ako bude poloeno posle toga sud
obustavlja postupak obezbeenja.
Jemstvo kao uslov za odreivanje privremene mere
lan 452.
Na predlog izvrnog poverioca, sud moe odrediti privremenu meru i kada
izvrni poverilac ne uini verovatnim postojanje potraivanja i opasnost po
potraivanje, ako u roku odreenom u reenju o privremenoj meri poloi jemstvo za

109
tetu koja bi izvrnom duniku mogla biti naneta odreivanjem i izvrenjem
privremene mere.
Dok se ne poloi jemstvo, privremena mera se ne izvrava, a ako se jemstvo
ne poloi u roku, sud obustavlja postupak obezbeenja.
Na predlog izvrnog dunika, sud moe, prema okolnostima, reenjem o
privremenoj meri ili kasnije zakljukom odrediti da izvrni poverilac poloi jemstvo i
kada je uinio verovatnim postojanje potraivanja i opasnost po potraivanje.
Sadrina reenja o privremenoj meri
lan 453.
Reenje o privremenoj meri, pored ostalog, sadri precizno navedeno
potraivanje koje se obezbeuje, vrstu privremene mere i sredstvo i predmet kojim
se ta mera izvrava.
Dejstvo privremene mere
lan 454.
Privremena mera nije osnov za sticanje zalonog prava izvrnog poverioca.
Izvrni poverilac moe od lica koje je bilo duno da potuje privremenu meru
zahtevati naknadu tete koju je pretrpeo zbog toga to mera nije potovana.
Nedozvoljenost privremene mere
lan 455.
Nije dozvoljeno da se odredi privremena mera radi obezbeenja novanog
potraivanja ako postoje uslovi za odreivanje drugog sredstva obezbeenja kojim
se postie ista svrha.
Trajanje privremene mere
lan 456.
Trajanje privremene mere odreuje se u reenju o privremenoj meri.
Ako je reenje o privremenoj meri doneto pre pokretanja parninog ili drugog
postupka ili radi obezbeivanja budueg potraivanja, u njemu se odreuje rok u
kome je izvrni poverilac duan da podnese tubu ili pokrene drugi postupak radi
opravdanja privremene mere.
Na predlog izvrnog poverioca, sud reenjem produava trajanje privremene
mere ako nisu promenjeni uslovi pod kojima je mera odreena.
Izvrni poverilac duan je da podnese predlog da se produi trajanje
privremene mere pre nego to ona istekne.
Ukidanje privremene mere
lan 457.
Na predlog izvrnog dunika, sud obustavlja postupak obezbeenja i ukida
privremenu meru i sve sprovedene radnje:
1) ako izvrni poverilac u roku odreenom privremenom merom ne podnese
tubu ili ne pokrene drugi postupak radi opravdanja privremene mere;
2)

kada istekne trajanje privremene mere;

3) ako su se uslovi pod kojima je privremena mera odreena tako promenili

da ona vie nije potrebna;

110
4) ako izvrni dunik poloi sudu, odnosno javnom izvritelju potraivanje
koje se obezbeuje, sa kamatom i trokovima postupka;
5) ako izvrni dunik dokae da je potraivanje naplaeno ili dovoljno
obezbeeno;
6)

ako se pravnosnano utvrdi da potraivanje nije nastalo ili da je prestalo.

Naknada tete izvrnom duniku
lan 458.

Izvrni dunik ima pravo da mu izvrni poverilac naknadi tetu nanesenu

privremenom merom koja nije bila osnovana ili koju izvrni poverilac nije opravdao.
Pravo na naknadu tete ostvaruje se u parninom postupku.
2. Vrste privremenih mera za obezbeivanje novanog
potraivanja
lan 459.
Radi obezbeenja novanog potraivanja moe da se odredi svaka mera
kojom se postie svrha obezbeenja, a naroito:
1) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti pokretne stvari iji
je vlasnik i, po potrebi, njihovo oduzimanje od izvrnog dunika i poveravanje na
uvanje izvrnom poveriocu ili drugom licu ili sudskom depozitu;
2) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti nepokretnosti iji je
vlasnik ili druga stvarna prava koja su upisana u njegovu korist na nepokretnostima u
katastar nepokretnosti, uz upis zabelebe zabrane u katastar nepokretnosti;
3) zabrana duniku izvrnog dunika da isplati potraivanje ili preda stvar
izvrnom duniku i zabrana izvrnom duniku da primi isplatu potraivanja ili primi
stvar i da njima raspolae;
4) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da bankama koje vode raune
izvrnog dunika naloi da novana sredstva u visini obezbeenog potraivanja
prenesu u depozit javnog izvritelja;
5) nalog Centralnom registru hartija od vrednosti da upie zabranu otuenja
i optereenja akcija izvrnog dunika i upie zabranu izvrnom duniku da koristi
pravo glasa iz akcija i raspolae njime;
6) oduzimanje gotovog novca ili hartija od vrednosti od izvrnog dunika i
njihovo polaganje u sudski depozit, odnosno kod javnog izvritelja.
3. Vrste privremenih mera za obezbeenje nenovanog
potraivanja
lan 460.
Radi obezbeenja nenovanog potraivanja moe da se odredi svaka mera
kojom se postie svrha obezbeenja, a naroito:
1) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti pokretne stvari koje
su predmet potraivanja izvrnog poverioca i, po potrebi, njihovo oduzimanje od
izvrnog dunika i poveravanje na uvanje izvrnom poveriocu ili drugom licu ili
sudskom depozitu;
2) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti nepokretnost koja
je predmet potraivanja izvrnog poverioca, uz upis zabelebe zabrane u katastar
nepokretnosti;

111
3) zabranu izvrnom duniku da preduzima radnje koje mogu naneti tetu
izvrnom poveriocu i zabranu da promeni stvar koja je predmet potraivanja izvrnog
poverioca;
4) zabrana duniku izvrnog dunika da preda izvrnom duniku stvar koja
je predmet potraivanja izvrnog poverioca;
5) nalog Centralnom registru hartija od vrednosti da upie zabranu otuenja
i optereenja akcija koje su predmet potraivanja izvrnog poverioca i upie zabranu
izvrnom duniku da koristi pravo glasa iz akcija i raspolae njime;
6) nalog izvrnom duniku da preduzme radnje potrebne da se sauva
nepokretnost ili pokretna stvar i sprei njihova fizika promena, oteenje ili
unitenje;
7) privremeno ureenje spornog odnosa, ako je potrebno da bi se otklonila
opasnost od nasilja ili vee nenadoknadive tete.
Glava esta

REGISTAR SUDSKIH ZABRANA

1. Osnovne odredbe
Pojam
lan 461.
Registar sudskih zabrana (u daljem tekstu: Registar) jeste javni registar koji
sadri podatke o privremenim merama donetim pre, u toku ili posle sudskog
postupka, kojima se zabranjuje otuenje, odnosno optereenje pokretnih stvari,
nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima.
Registar je jedinstvena, centralna elektronska baza podataka u kojoj se
uvaju svi uneti podaci.
Nadlenost za voenje Registra, imenovanje i razreenje
registratora
lan 462.
Registar vodi Agencija za privredne registre, preko registratora.
Registrator se imenuje i razreava prema zakonu kojim se ureuje Agencija
za privredne registre.
Privremene mere koje se upisuju
lan 463.
U Registar se, na zahtev izvrnog poverioca, upisuju:
1) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti pokretne stvari iji
je vlasnik ili pokretne stvari koje su predmet potraivanja izvrnog poverioca;
2) zabrana izvrnom duniku da otui, odnosno optereti nepokretnosti iji je
vlasnik ili druga stvarna prava na nepokretnosti ili nepokretnost koja je predmet
potraivanja izvrnog poverioca.
Podaci koji se upisuju u Registar
lan 464.
U Registar se upisuju:

112
1) podaci o privremenoj meri: naziv suda koji je doneo reenje o
privremenoj meri, poslovni broj i datum reenja o privremenoj meri, sadrina i trajanje
privremene mere;
2)

podaci o izvrnom duniku;

3) podaci kojima se odreuje nepokretnost ili pokretna stvar na koju se

privremena mera odnosi;
4)

podaci o obustavljanju postupka obezbeenja privremenom merom;

5)

drugi podaci saglasno posebnom zakonu.

Ako je izvrni dunik domae fiziko lice, o njemu se u Registar upisuju ime i
prezime, jedinstven matini broj graana i prebivalite, a ako je strano fiziko lice
ime, prezime, prebivalite, odnosno boravite, broj putne isprave i drava izdavanja
putne isprave.
Ako je izvrni dunik domae pravno lice, o njemu se u Registar upisuju
poslovno ime i matini broj, a ako je strano pravno lice poslovno ime, oznaka pod
kojom se vodi u stranom registru privrednih subjekata i naziv tog registra i drava u
kojoj je sedite stranog pravnog lica.
U Registar se, na zahtev zainteresovanog lica, upisuju i promene ve
upisanih podataka.
Dostupnost Registra i javnost podataka
lan 465.
Registar je dostupan svim licima, radi upisa i brisanja podataka, uvida u
dokumentaciju i pretraivanja podataka.
Podaci sadrani u Registru javno su dostupni preko internet strane Registra.
Svako ima pravo da, saglasno propisima, zahteva izvod o podacima iz
Registra i izvod kojim se potvruje da Registar ne sadri podatke o zabrani otuenja,
odnosno optereenja nepokretnosti ili stvarnog prava na njoj ili zabrani otuenja,
odnosno optereenja pokretne stvari.
2. Postupak upisa u Registar
lan 466.
Na pitanja koja se odnose na postupak upisa u Registar, primenjuje se zakon
kojim se ureuje postupak registracije u Agenciji za privredne registre, ako ovim
zakonom nije drugaije propisano.
3. Dejstvo upisa podataka u Registar prema treim licima
lan 467.
Niko se od trenutka upisa ne moe pozivati da nije upoznat sa zabranom
otuenja, odnosno optereenja pokretne stvari, niti da mu nisu bili poznati podaci koji
su o njoj upisani u Registar.
Isto vai i u pogledu nepokretnosti koja nije upisana u katastar nepokretnosti.
Pretpostavlja se da je kupac pokretne stvari koja je predmet zabrane
otuenja, odnosno optereenja koja nije upisana u Registar savestan, kao i da je
savestan kupac nepokretnosti koja nije upisana u katastar nepokretnosti ako zabrana
njenog otuenja, odnosno optereenja nije upisana u Registar.

113

DEO SEDMI
JAVNI IZVRITELJI
Glava prva

OSNOVNE ODREDBE
1. Osnove poloaja javnih izvritelja
Javna ovlaenja
lan 468.
Javni izvritelj vri javna ovlaenja koja su mu poverena ovim ili drugim
zakonom.
Javni izvritelj obavlja delatnost kao preduzetnik ili kao lan ortakog drutva
iji lanovi su iskljuivo javni izvritelji.
Broj javnih izvritelja
lan 469.
Broj javnih izvritelja odreuje ministar.
Jedan javni izvritelj odreuje se, po pravilu, na 25.000 stanovnika.
Ministar moe odrediti da na 25.000 stanovnika bude vie od jednog javnog
izvritelja, u zavisnosti od potreba ili na obrazloeni predlog Komore.
Javnoizvriteljska tarifa
lan 470.
Javni izvritelj ima pravo na naknadu za rad i na naknadu trokova, prema
Javnoizvriteljskoj tarifi.
Javnoizvriteljsku tarifu propisuje ministar.
2. Poetak delatnosti javnog izvritelja
Uslovi za imenovanje javnog izvritelja
lan 471.
Javnog izvritelja imenuje ministar, za podruje vieg suda i podruje
privrednog suda.
Za javnog izvritelja moe da se imenuje poslovno sposoban dravljanin
Republike Srbije koji ispunjava sledee uslove:
1) diplomirao je na pravnom fakultetu i ima poloen ispit za javnog izvritelja
i pravosudni ispit;
2) zavrio je poetnu obuku i ima najmanje dve godine radnog iskustva na
poslovima pravne struke posle poloenog pravosudnog ispita;
3)

dostojan za delatnost javnog izvritelja;

4)

nad ortakim drutvom iji je ortak ne vodi se steajni postupak;

5) protiv njega ne vodi se krivini postupak za krivino delo protiv pravnog

saobraaja ili slubene dunosti, nije osuivan za krivino delo na bezuslovnu kaznu
zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim
delatnosti javnog izvritelja.
Za javnog izvritelja ne moe da se imenuje lice koje je razreeno dunosti
javnog izvritelja ili javnog belenika, kome je izreena disciplinska mera brisanja iz

114
imenika advokata ili je razreeno sudijske funkcije ili funkcije javnog tuioca ili
zamenika javnog tuioca.
Dostojnost za delatnost javnog izvritelja utvruje se prema opteprihvaenim
moralnim normama i Etikom kodeksu javnih izvritelja i Standardima profesionalnog
ponaanja javnih izvritelja.
Ispit za javnog izvritelja
lan 472.
Ispit za javnog izvritelja moe da polae lice koje je zavrilo pravni fakultet i
ima najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima pravne struke.
Ministarstvo vodi evidenciju o licima sa poloenim ispitom za javnog
izvritelja, koja sadri ime i prezime, datum roenja, jedinstveni matini broj graana,
prebivalite, datum polaganja ispita i uspeh na ispitu.
Program za polaganje ispita za javnog izvritelja, nain polaganja ispita,
voenje evidencije o licima sa poloenim ispitom za javnog izvritelja i druga pitanja
od znaaja za polaganje ispita podrobnije propisuje ministar.
Ispitna komisija
lan 473.
Ispit za javnog izvritelja polae se pred ispitnom komisijom koju imenuje
ministar.
Sastav i nain rada ispitne komisije propisuje ministar.
lanovi ispitne komisije primaju naknadu za rad u komisiji, iju visinu
odreuje ministar.
Javni konkurs
lan 474.
Javni izvritelji se imenuju posle javnog konkursa koji raspisuje ministar, a
vodi konkursna komisija.
Konkursna komisija ima pet lanova koje imenuje ministar.
Dva lana konkursne komisije jesu javni izvritelji koji se imenuju sa liste koju
predlae Komora.
Postupak javnog konkursa, sastav konkursne komisije i nain njenog rada
podrobnije propisuje ministar.
Merila za predlaganje kandidata za javnog izvritelja
lan 475.
Konkursna komisija sastavlja
obrazloenjem i prosleuje ga ministru.

predlog

kandidata

za

imenovanje

sa

Pri sastavljanju predloga kandidata konkursna komisija vodi rauna o duini i

vrsti radnog iskustva na poslovima pravne struke, optem uspehu na pravosudnom
ispitu i ispitu za javnog izvritelja, i o strunim znanjima i vetinama korisnim za
delatnost javnog izvritelja (strune specijalizacije, poznavanje stranog jezika i sl.).
Imenovanje javnog izvritelja
lan 476.
Ministar imenuje javnog izvritelja reenjem, izmeu predloenih kandidata.

115
Reenje o imenovanju javnog izvritelja objavljuje se u Slubenom glasniku
Republike Srbije.
Pri imenovanju javnog izvritelja naroito se vodi rauna o nacionalnom
sastavu stanovnitva, odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i
poznavanju pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u slubenoj
upotrebi na podruju jedinice lokalne samouprave u kojoj se nalazi sedite javnog
izvritelja.
Reenje o imenovanju je konano u upravnom postupku.
Polaganje zakletve javnog izvritelja
lan 477.
Javni izvritelj polae zakletvu pred ministrom u roku od 30 dana od dana
prijema reenja o imenovanju.
Zakletva glasi: Zaklinjem se au da u potovati Ustav i zakone Republike
Srbije i delatnost javnog izvritelja obavljati savesno, nepristrasno i predano.
Ako javni izvritelj neopravdano ne poloi zakletvu u roku od 30 dana od dana
prijema reenja o imenovanju, smatra se da nije imenovan.
Ministar reenjem utvruje da se smatra da javni izvritelj nije imenovan.
Reenje ministra je konano u upravnom postupku.
Ministar moe imenovati za javnog izvritelja drugog kandidata koga je
konkursna komisija predloila.
Uslovi koji se ispunjavaju pre polaganja zakletve
lan 478.
Pre polaganja zakletve javni izvritelj mora da:
1) zakljui ugovor o osiguranju za tetu koju bi svojom delatnou mogao
prouzrokovati drugom licu i ugovor o osiguranju prostorija i predmeta primljenih u
depozit za sluaj njihovog oteenja, unitenja ili nestanka;
2)

izradi peat i tambilj.

Dokaz da su zakljueni ugovori i izraeni peat i tambilj dostavljaju se

ministarstvu u roku od 25 dana od dana prijema reenja o imenovanju.
Otpoinjanje delatnosti i poetak rada javnog izvritelja
lan 479.
Komora izdaje javnom izvritelju reenje o otpoinjanju delatnosti, u roku od
15 dana od dana polaganja zakletve.
Reenje o otpoinjanju delatnosti sadri i dan u kome javni izvritelj poinje
da radi i objavljuje se u Slubenom glasniku Republike Srbije.
Smatra se da javni izvritelj nije imenovan ako neopravdano ne pone da radi
na dan odreen u reenju o otpoinjanju delatnosti.
Ministar reenjem utvruje da se smatra da javni izvritelj nije imenovan.
Reenje ministra je konano u upravnom postupku.
Ministar moe imenovati za javnog izvritelja drugog kandidata koga je
konkursna komisija predloila.

116
Uslovi koji se ispunjavaju pre otpoinjanja delatnosti
lan 480.
Pre otpoinjanja delatnosti javni izvritelj mora da:
1) obezbedi kancelariju i opremu neophodnu za sprovoenje izvrenja i
obezbeenja;
2)

plati Komori upisninu.

Komora utvruje da li je imenovani izvritelj ispunio uslove u pogledu

opremljenosti kancelarije i opreme neophodne za rad.
Podzakonski propisi o poetku rada
lan 481.
Ministar propisuje opte uslove za zakljuivanje ugovora o osiguranju za tetu
koju bi javni izvritelj svojom delatnou mogao izazvati drugom licu i ugovora o
osiguranju prostorija i predmeta primljenih u depozit za sluaj njihovog oteenja,
unitenja ili nestanka, kao i najniu visinu oba osiguranja.
Uslove koji se tiu kancelarije, opreme neophodne za sprovoenje izvrenja i
obezbeenja i upisnine propisuje Komora.
Tabla, peat i tambilj
lan 482.
Javni izvritelj istie na zgradi u kojoj je njegova kancelarija tablu koja sadri
naziv i grb Republike Srbije, naziv javni izvritelj i njegovo ime i prezime. Ako je
sedite javnog izvritelja u jedinici lokalne samouprave u kojoj je u slubenoj upotrebi
jezik i pismo nacionalne manjine, na tabli se naziv javni izvritelj ispisuje i na
njenom jeziku i pismu.
Javni izvritelj ima peat koji sadri naziv i grb Republike Srbije, ime i prezime
javnog izvritelja, naziv javni izvritelj i sedite javnog izvritelja. Na oblik, izgled i
veliinu peata primenjuje se zakon kojim se ureuje peat dravnih i drugih organa.
Javni izvritelj ima i tambilj koji sadri naziv Republike Srbije, ime i prezime
javnog izvritelja, naziv javni izvritelj i sedite javnog izvritelja. Oblik, izgled i
veliinu tambilja podrobnije propisuje ministar.
Ako je sedite javnog izvritelja u jedinici lokalne samouprave u kojoj je u
slubenoj upotrebi jezik i pismo nacionalne manjine, tekst peata i tambilja ispisuje
se i na njenom jeziku i pismu.
Overeni otisak peata i tambilja deponuju se kod ministarstva.
Potpis i legitimacija. Korienje peata, tambilja i legitimacije
lan 483.
Javni izvritelj ima legitimaciju, koju izdaje ministarstvo, i u koju se unosi ime i
prezime javnog izvritelja, naziv sudova za ije podruje je imenovan i registarski broj
legitimacije.
Obrazac legitimacije javnog izvritelja, izdavanje i unitavanje legitimacije i
evidenciju o izdatim legitimacijama propisuje ministar.
Javni izvritelj moe da koristi peat, tambilj i legitimaciju samo za slubene
radnje koje vri unutar svojih ovlaenja.
Overeni potpis javnog izvritelja deponuje se kod ministarstva.

117
3. Prestanak delatnosti javnog izvritelja
Razlozi za prestanak delatnosti
lan 484.
Javnom izvritelju delatnost prestaje na lini zahtev, kad navri radni vek ili
kad bude razreen.
Javni izvritelj koji je navrio radni vek ili je razreen brie se iz Imenika javnih
izvritelja i zamenika javnih izvritelja.
Prestanak delatnosti na zahtev javnog izvritelja
lan 485.
Javni izvritelj moe zahtevati od ministarstva da mu delatnost prestane
brisanjem iz Imenika javnih izvritelja i zamenika javnih izvritelja.
U svakom sluaju, javnom izvritelju prestaje delatnost ako ne bude brisan iz
Imenika javnih izvritelja i zamenika javnih izvritelja u roku od 30 dana od dana
podnoenja zahteva.
Prestanak delatnosti zbog navrenja radnog veka javnog
izvritelja
lan 486.
Javnom izvritelju prestaje delatnost po sili zakona kad navri radni vek.
Radni vek navrava kada napuni 67 godina ivota.
Ministar reenjem utvruje navravanje radnog veka javnog izvritelja.
Reenje ministra je konano u upravnom postupku.
Razlozi za razreenje javnog izvritelja
lan 487.
Javni izvritelj razreava se:
1)

ako prestane da ispunjava uslove za delatnost javnog izvritelja;

2) ako je prikrio zakonsku smetnju od koje zavisi imenovanje javnog

izvritelja;
3)

ako zasnuje radni odnos;

4) ako prihvati javnu funkciju ili funkciju u organu upravljanja ili nadzora
privrednog drutva ili pone da se bavi poslovima obezbeenja, advokata ili javnog
belenika ili drugim plaenim zanimanjem ili poslovima koji su kao nespojivi odreeni
propisom Komore;
5) ako ne plaa premiju za osiguranje za tetu koju bi svojom delatnou
mogao prouzrokovati drugom licu ili premiju za osiguranje prostorija i predmeta
primljenih u depozit za sluaj njihovog oteenja, unitenja ili nestanka;
6) ako postoji znatna nesaglasnost izmeu podataka iz izvetaja o imovini i
stvarne imovine javnog izvritelja;
7) ako mu bude izreena disciplinska mera trajne zabrane delatnosti javnog
izvritelja;
8) ako bude pravnosnano osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu
zatvora od najmanje est meseci ili za krivino delo protiv pravnog saobraaja ili
slubene dunosti ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim delatnosti javnog
izvritelja.

118
Odluivanje o razreenju javnog izvritelja
lan 488.
Postupak odluivanja o razreenju javnog izvritelja pokree ministar, na
predlog Komore ili na sopstvenu inicijativu.
Javnom izvritelju prua se prilika da se pred ministrom izjasni o tome da li
postoje razlozi za razreenje, izuzev kad mu je izreena disciplinska mera trajne
zabrane delatnosti javnog izvritelja.
O tome da li postoje razlozi za razreenje odluuje ministar.
Reenje o razreenju javnog izvritelja objavljuje se u Slubenom glasniku
Republike Srbije.
Reenje o razreenju je konano u upravnom postupku.
Posledice prestanka delatnosti javnog izvritelja
lan 489.
Kad javnom izvritelju prestane delatnost, nastavlja je njegov zamenik, a ako
nema zamenika ministar imenuje drugog javnog izvritelja koji privremeno preuzima
njegove poslove.
On se imenuje u reenju kojim se javni izvritelj brie iz Imenika javnih
izvritelja i zamenika javnih izvritelja, ili u reenju kojim se utvruje da je javni
izvritelj navrio radni vek ili kojim se javni izvritelj razreava ili u posebnom reenju.
Privremeno preuzimanje poslova traje dok novoimenovani javni izvritelj ne
pone da radi.
Vanredni nadzor Komore
lan 490.
Komora je duna da izvri vanredni nadzor nad radom javnog izvritelja kome
je prestala delatnost.
Javni izvritelj duan je da odmah po prijemu reenja zbog koga mu prestaje
delatnost preda Komori sve spise, knjige, evidencije i peat i tambilj.
Arhivu javnog izvritelja popisuje trolana komisija koju imenuje Komora.
4. Spreenost javnog izvritelja da obavlja delatnost i privremeni
zamenik javnog izvritelja
lan 491.
Javni izvritelj koji je spreen da obavlja delatnost, a nema zamenika,
odreuje javnog izvritelja ili zamenika drugog javnog izvritelja da ga privremeno
zamenjuje (privremeni zamenik javnog izvritelja) i o tome odmah obavetava
ministarstvo, Komoru i sud za ije podruje je imenovan.
Ako ne odredi privremenog zamenika pre spreenosti ili se odreeni
privremeni zamenik ne prihvati posla, privremenog zamenika odreuje reenjem
predsednik Komore.
Javni izvritelj uvek moe opozvati privremenog zamenika koga je odredio on
ili predsednik Komore i odrediti drugog, a predsednik Komore uvek moe opozvati
privremenog zamenika koga je on odredio i odrediti drugog.
Privremeni zamenik vodi kancelariju u ime i za raun odsutnog javnog
izvritelja.

119
Javni izvritelj duan je da isplati privremenom zameniku primerenu naknadu
koja se ureuje Javnoizvriteljskom tarifom.
Udaljavanje sa dunosti
lan 492.
Javni izvritelj se udaljava sa dunosti ako mu je odreen pritvor.
Javni izvritelj moe biti udaljen sa dunosti ako se protiv njega vodi krivini
postupak za krivino delo protiv pravnog saobraaja ili slubene dunosti ili za
kanjivo delo koje ga ini nedostojnim delatnosti javnog izvritelja.
Javnog izvritelja reenjem udaljava ministar.
Reenje je konano u upravnom postupku.
Glava druga

OVLAENJA I DUNOSTI JAVNIH IZVRITELJA

Najvanija ovlaenja izvritelja
lan 493.
Javni izvritelj pre svega:
1) donosi reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave radi
namirenja novanog potraivanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti;
2)

zakljukom odreuje sredstvo i predmet izvrenja, menja ga ili dodaje;

3)

donosi reenja i zakljuke;

4) preduzima
obezbeenje;

radnje

kojima

se

neposredno

sprovodi

izvrenje

ili

5) dostavlja akte suda i javnog izvritelja i pismena stranaka i drugih

uesnika u postupku ako javni izvritelj sprovodi izvrenje;
6)

pribavlja podatke o izvrnom duniku (lan 30).

Potovanje zakona i sudskih odluka i uvanje poslovne tajne
lan 494.

Javni izvritelj duan je da se pridrava zakona i sudskih odluka i da svaku

radnju izvrenja i obezbeenja bez odlaganja belei u evidenciju o postupcima
izvrenja i obezbeenja i finansijskom poslovanju.
Javni izvritelj duan je da kao poslovnu tajnu uva podatke koje je saznao u
obavljanju delatnosti i ne sme da ih koristi radi sticanja koristi za sebe ili drugog. Ova
dunost ne prestaje s prestankom delatnosti javnog izvritelja.
Razlozi za izuzee javnog izvritelja
lan 495.
Javni izvritelj izuzima se u postupku u kome se neposredno ili posredno
odluuje o njegovim pravima i obavezama ili pravima i obavezama njegovog
suprunika ili vanbranog partnera ili krvnog srodnika u pravoj liniji, a u pobonoj liniji
do etvrtog stepena srodstva ili o pravima i obavezama lica sa kojima je u odnosu
staratelja, usvojitelja, usvojenika ili hranitelja, kojima je zakonski zastupnik i u
postupku u kome se odluuje o pravima i obavezama pravnog lica iji je osniva
(iskljuenje).

120
Javni izvritelj izuzima se i ako je sa strankom bio u poslovnom odnosu
povodom koga se sprovodi izvrenje ili ako je bio zastupnik ili odgovorno lice u
pravnom licu koje je stranka u postupku.
Javni izvritelj izuzima se i ako druge injenice dovode u sumnju njegovu
nepristrasnost.
Nespojivost
lan 496.
Sa delatnou javnog izvritelja nespojiva je javna funkcija, funkcija u organu
upravljanja ili nadzora privrednog drutva, poslovi obezbeenja, advokature ili javnog
belenitva, bilo koje drugo plaeno zanimanje, kao i drugi poslovi koji su kao
nespojivi odreeni propisom Komore.
Nespojivosti ne podleu naune, strune, umetnike i obrazovne delatnosti,
posredovanje u mirnom reavanju sporova, poslovi sudskog prevodioca, kao i
delovanje u Komori i meunarodnim udruenjima izvritelja.
Obaveza potovanja Etikog kodeksa javnih izvritelja i
Standarda profesionalnog ponaanja javnih izvritelja
lan 497.
Javni izvritelj duan je da potuje Etiki kodeks javnih izvritelja i Standarde
profesionalnog ponaanja javnih izvritelja.
Etiki kodeks javnih izvritelja donosi Komora, a Standarde profesionalnog
ponaanja javnih izvritelja ministar.
Odgovornost za tetu
lan 498.
Javni izvritelj odgovara svojom celokupnom imovinom za tetu koju svojom
krivicom prouzrokuje u izvrnom postupku ili postupku obezbeenja.
Za tu tetu ne odgovara Republika Srbija.
Dunost strunog usavravanja javnih izvritelja i poetna obuka
lan 499.
Javni izvritelj je duan da pohaa redovnu strunu obuku.
Komora vodi evidenciju o pohaanju redovne strune obuke i drugih oblika
strunog usavravanja i o tome obavetava ministarstvo.
Program strunog usavravanja javnih izvritelja propisuje Komora.
Pre imenovanja za javnog izvritelja kandidat mora da okona poetnu
obuku, iji program i trajanje propisuje Komora.
Komora vodi evidenciju o pohaanju poetne i redovne strune obuke i drugih
oblika strunog usavravanja i o tome obavetava ministarstvo.
Evidencija o pohaanju redovne strune obuke i drugih oblika strunog
usavravanja sadri ime i prezime i sedite javnog izvritelja i oblik i trajanje obuke.
Evidencija o pohaanju poetne obuke sadri ime i prezime, datum roenja,
jedinstveni matini broj graana, prebivalite, odnosno boravite i datum pohaanja
obuke.

121
Rauni javnog izvritelja
lan 500.
Javni izvritelj ima kod banke najmanje jedan namenski raun na svoje ime.
Na namenski raun javnog izvritelja uplauju se sredstva ostvarena u
izvrnom postupku i postupku obezbeenja. Sredstva na namenskom raunu ne
mogu biti zaplenjena radi ispunjenja obaveza javnog izvritelja.
Javni izvritelj duan je da sredstva koja su uplaena na namenski raun radi
namirenja izvrnog poverioca prenese bez odlaganja na raun izvrnog poverioca.
Javni izvritelj ima i najmanje jedan poseban raun za uplatu naknade za rad
i naknade trokova.
Obaveza izvetavanja o imovini
lan 501.
Javni izvritelj duan je da na dan imenovanja i potom jedanput godinje
podnosi Komori izvetaj o imovini i redovan godinji finansijski izvetaj.
Komora proverava tanost podataka iz oba izvetaja tako to pribavlja
potrebne podatke od organa koji vode odgovarajue evidencije o imovini i prihodima.
Izvetaj o imovini sadri podatke koji su odreeni zakonom kojim se ureuje
Agencija za borbu protiv korupcije.
Nain podnoenja podataka iz izvetaja propisuje Komora.
Godinji izvetaj o poslovanju javnog izvritelja
lan 502.
Javni izvritelj podnosi najmanje jedanput godinje izvetaj o poslovanju
ministarstvu i Komori.
Podaci iz godinjeg izvetaja objavljuju se na internet stranici ministarstva i
Komore.
Obaveza voenja evidencije o postupcima izvrenja i
obezbeenja i finansijskom poslovanju
lan 503.
Javni izvritelj vodi evidenciju o postupcima izvrenja i obezbeenja i
finansijskom poslovanju.
Evidencija je javna i sadri:
1) naziv suda koji je doneo reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili
verodostojne isprave ili reenje o prethodnoj ili prevremenoj meri i poslovni broj
sudskog predmeta;
2)

poslovni broj predmeta javnog izvritelja;

3)

ime i prezime ili poslovno ime izvrnog dunika i izvrnog poverioca;

4)

predmete i sredstva izvrenja ili obezbeenja;

5)

uplaeno jemstvo i datum uplate;

6)

reenja i zakljuke koje je javni izvritelj doneo;

7)

iznos koji je naplatio od izvrnog dunika;

8)

vreme preduzimanja radnji i njihov ishod;

122
9)

ime i prezime ili poslovno ime lica koja su namirena i iznos namirenja;

10) konani iznos naknade za rad i naknade trokova javnog izvritelja.

Evidentira se i broj postupaka u kojima je u jednoj godini javni izvritelj
postupao.
Nain voenja evidencije o postupcima izvrenja i obezbeenja i finansijskom
poslovanju podrobnije propisuje ministar.
Evidencija o postupcima izvrenja i obezbeenja i finansijskom poslovanju
vodi se i u elektronskom obliku, a podaci iz nje unose se u centralnu bazu podataka,
koja je deo pravosudnog informacionog sistema.
Plaanje lanarine Komori
lan 504.
Javni izvritelj duan je da plaa lanarinu Komori.
lanarina se sastoji od nepromenjivog dela i dela ija visina zavisi od
brojnosti predmeta javnog izvritelja.
Nain odreivanja lanarine, nain na koji se ona plaa i njenu visinu
podrobnije propisuje Komora.
Glava trea

ZAMENICI I POMONICI JAVNIH IZVRITELJA

Zamenik javnog izvritelja
lan 505.
Javni izvritelj moe imati jednog ili vie zamenika.
Za zamenika javnog izvritelja imenuje se lice koje ispunjava uslove da bude
imenovano za javnog izvritelja.
Zamenik javnog izvritelja ovlaen je da u ime javnog izvritelja preduzima
sve radnje i donosi sva reenja i sve zakljuke.
Reenja i zakljuke potpisuje svojim imenom i prezimenom i nazivom
zamenik javnog izvritelja.
Pri preduzimanju radnji kojima se neposredno sprovodi izvrenje ili
obezbeenje koristi peat i tambilj javnog izvritelja i sopstvenu legitimaciju, koju mu
izdaje ministarstvo.
Legitimacija zamenika javnog izvritelja sadri ime i prezime zamenika javnog
izvritelja, ime i prezime javnog izvritelja za ijeg zamenika je imenovan, nazive
sudova za ije podruje je javni izvritelj imenovan i registarski broj legitimacije.
Obrazac legitimacije zamenika javnog izvritelja, izdavanje i unitavanje
legitimacije i evidenciju o izdatim legitimacijama propisuje ministar.
Odgovornost javnog izvritelja i zamenika
lan 506.
Javni izvritelj i zamenik javnog izvritelja solidarno odgovaraju za tetu koju
zamenik javnog izvritelja prouzrokuje svojim radom.
Zamenik javnog izvritelja duan je da uva poslovnu tajnu kao javni izvritelj.

123
Imenovanje zamenika javnog izvritelja
lan 507.
Zamenika javnog izvritelja imenuje ministar na predlog javnog izvritelja, po
pribavljenom miljenju Komore.
Pri imenovanju zamenika javnog izvritelja naroito se vodi rauna o
nacionalnom sastavu stanovnitva, odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika
nacionalnih manjina i poznavanju pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine,
koji je u slubenoj upotrebi na podruju jedinice lokalne samouprave u kojoj se nalazi
sedite javnog izvritelja.
Reenje doneto o predlogu za imenovanje zamenika javnog izvritelja jeste
konano u upravnom postupku.
Zamenik javnog izvritelja poinje da radi narednog dana od polaganja
zakletve pred ministrom.
Tekst zakletve zamenika javnog izvritelja isti je kao tekst zakletve javnog
izvritelja.
Shodna primena odredaba o javnom izvritelju
lan 508.
Odredbe o prestanku delatnosti javnog izvritelja, o ovlaenjima i
dunostima javnog izvritelja, o nadzoru nad radom i disciplinskoj odgovornosti,
shodno se primenjuju na zamenika javnog izvritelja.
Ministar razreava zamenika javnog izvritelja na sopstvenu inicijativu ili na
predlog javnog izvritelja ili Komore.
Reenje o razreenju je konano u upravnom postupku.
Pomonik javnog izvritelja
lan 509.
Javni izvritelj moe da zaposli pomonika koji u njegovo ime preduzima
radnje kojima se neposredno sprovodi izvrenje ili obezbeenje.
Kao pomonik javnog izvritelja moe da se zaposli poslovno sposoban
dravljanin Republike Srbije koji ima najmanje srednju strunu spremu, protiv koga
se ne vodi krivini postupak i koji nije osuivan za krivino delo na bezuslovnu kaznu
zatvora od najmanje est meseci.
Pomonik javnog izvritelja koristi legitimaciju koju izdaje Komora i koja sadri
ime i prezime pomonika javnog izvritelja, ime i prezima javnog izvritelja iji je
pomonik, nazive sudova za ije podruje je javni izvritelj imenovan i registarski broj
legitimacije.
Obrazac legitimacije pomonika javnog izvritelja, izdavanje i unitavanje
legitimacije i evidenciju o izdatim legitimacijama propisuje Komora.
Javni izvritelj odgovara za tetu koju pomonik javnog izvritelja prouzrokuje
pri preduzimanju radnji izvrenja ili obezbeenja.
Pomonik javnog izvritelja duan je da uva poslovnu tajnu kao javni
izvritelj.

124
Glava etvrta

IMENIK JAVNIH IZVRITELJA I ZAMENIKA JAVNIH

IZVRITELJA I IMENIK ORTAKIH DRUTAVA JAVNIH
IZVRITELJA
Imenik javnih izvritelja i zamenika javnih izvritelja
lan 510.
Ministarstvo vodi Imenik javnih izvritelja i zamenika javnih izvritelja.
U Imenik javnih izvritelja i zamenika javnih izvritelja upisuju se:
1) ime i prezime, datum roenja, jedinstveni matini broj graana, poreski
identifikacioni broj i sedite javnog izvritelja i ime i prezime, datum roenja i
jedinstveni matini broj graana zamenika javnog izvritelja;
2) datumi imenovanja i poetka rada javnog izvritelja i zamenika javnog
izvritelja i datumi njihovog razreenja;
3)

sud za ije podruje je javni izvritelj imenovan;

4)

broj telefona i adresa elektronske pote;

5) disciplinske mere izreene javnom izvritelju i zameniku javnog

izvritelja.
Imenik ortakih drutava
lan 511.
Ministarstvo vodi i Imenik ortakih drutava javnih izvritelja, u koji se upisuju:
1)

poslovno ime i poreski identifikacioni broj ortakog drutva;

2) datum i broj reenja o upisu ili brisanju ortakog drutva iz Registra

privrednih subjekata;
3) ime i prezime, datum roenja i jedinstveni matini broj graana osnivaa
ortakog drutva.
Promena podataka
lan 512.
Javni izvritelj i zamenik javnog izvritelja duni su da u roku od osam dana
prijave promenu podatka koji je upisan u Imenik javnih izvritelja i zamenika javnih
izvritelja ili Imenik ortakih drutava javnih izvritelja.
Nain voenja Imenika javnih izvritelja i zamenika javnih izvritelja i Imenika
ortakih drutava javnih izvritelja podrobnije propisuje ministar.
Glava peta

KOMORA JAVNIH IZVRITELJA

Pojam
lan 513.
Komora javnih izvritelja jeste profesionalno udruenje javnih izvritelja, koje
ine svi javni izvritelji.
Komora je nedobitno udruenje.
Komora je pravno lice, sa ovlaenjima odreenim zakonom i Statutom
Komore.

125
Sedite Komore je u Beogradu.
Delokrug Komore
lan 514.
Komora:
1) donosi Statut Komore, Etiki kodeks javnih izvritelja i druge propise i
opte i pojedinane akte;
2) uva ugled i ast i prava javnih izvritelja i stoga pokree disciplinski
postupak protiv javnih izvritelja i zamenika javnog izvritelja;
3) stara se da javni izvritelji i njihovi zamenici savesno i zakonito obavljaju
svoje delatnosti;
4) predstavlja javne izvritelje i njihove zamenike pred dravnim organima,
radi zatite javnih izvritelja;
5) vodi poetnu obuku kandidata za javne izvritelje i redovnu obuku i druge
oblike strunog usavravanja javnih izvritelja i zamenika javnih izvritelja i
organizuje strune skupove, seminare i savetovanja;
6)

sarauje sa komorama izvritelja drugih zemalja.

Komora obavlja i druge poslove odreene zakonom i Statutom Komore.

Sredstva za rad Komore
lan 515.
Sredstva za rad Komore su:
1)

sredstva od lanarina i upisnina lanova Komore;

2)

sredstva ostvarena nastavnom i izdavakom delatnou;

3)

pokloni;

4)

drugi prihodi u skladu sa zakonom.

Organi Komore
lan 516.

Organi Komore jesu: skuptina Komore, izvrni odbor Komore, nadzorni

odbor Komore, predsednik Komore, zamenik predsednika Komore, disciplinski
tuilac Komore, zamenik disciplinskog tuioca Komore i drugi organi odreeni
Statutom Komore.
lanovi izvrnog i nadzornog odbora, predsednik Komore, zamenik
predsednika Komore, disciplinski tuilac Komore i zamenik disciplinskog tuioca
Komore imaju pravo na naknadu za rad.
Naknadu za rad propisuje izvrni odbor Komore.
Skuptina Komore
lan 517.
Skuptinu Komore ine svi javni izvritelji.
Skuptina Komore:
1)

donosi Statut Komore i Etiki kodeks javnih izvritelja;

126
2) bira i razreava predsednika i zamenika predsednika komore, lanove
izvrnog i nadzornog odbora, disciplinskog tuioca Komore, zamenika disciplinskog
tuioca Komore i lanove drugih organa Komore;
3)

usvaja godinji raun i godinji izvetaj o radu Komore.

Skuptina Komore obavlja i druge poslove odreene zakonom i Statutom

Komore.
Izvrni odbor Komore
lan 518.
Izvrni odbor Komore ima devet lanova.
Predsednik Komore i zamenik predsednika Komore lanovi su izvrnog
odbora po funkciji.
Izvrni odbor Komore:
1)

predlae Statut i donosi propise i opte akte Komore;

2)

priprema sednice skuptine Komore;

3)

stara se o poslovanju Komore;

4)

odreuje upisninu i lanarinu, nain na koji se one plaaju i njihovu

5)

stara se o naplati prihoda Komore.

visinu;
Izvrni odbor Komore obavlja i druge poslove odreene zakonom i Statutom
Komore.
Izbor i mandat predsednika izvrnog odbora Komora propisuje se Statutom
Komore.
Nadzorni odbor Komore
lan 519.
Nadzorni odbor Komore nadzire zakonitost rada i finansijskog poslovanja
Komore.
Nadzorni odbor Komore obavlja i druge poslove odreenim zakonom i
Statutom Komore.
Nadzorni odbor Komore ima tri lana.
Predsednik Komore
lan 520.
Predsednik Komore predstavlja i zastupa Komoru, stara se o tome da
Komora radi i posluje saglasno zakonu i Statutu Komore, izvrava odluke organa
Komore i obavlja druge poslove odreene zakonom i Statutom Komore.
Statut i drugi propisi i opti akti Komore
lan 521.
Statutom Komore propisuju se ureenje i poslovanje Komore, nain izbora,
razreenja, ovlaenja i mandat organa Komore, odreuje organ koji predlae
razreenje javnog izvritelja ili zamenika javnog izvritelja i ureuju druga pitanja
znaajna za rad Komore.
Statut i drugi propisi i opti akti Komore stupaju na snagu po dobijanju
saglasnosti ministarstva i objavljuju se u Slubenom glasniku Republike Srbije.

127
O uskraivanju saglasnosti donosi se obrazloeno reenje.
Nadzor nad radom Komore
lan 522.
Rad Komore nadzire ministarstvo, prema zakonu kojim se ureuje dravna
uprava.
Komora je duna da podnese ministarstvu godinji izvetaj o radu Komore,
koji moe da sadri i predloge za poboljanje delatnosti javnih izvritelja.
Glava esta

NADZOR NAD RADOM JAVNIH IZVRITELJA

Nadzor ministarstva nad radom javnih izvritelja
lan 523.
Rad javnih izvritelja nadzire ministarstvo.
Ministarstvo vri nadzor na sopstvenu inicijativu, na predlog predsednika
suda za ije podruje je javni izvritelj imenovan ili po pritubi drugog javnog
izvritelja, stranke ili uesnika u postupku.
Ministarstvo je ovlaeno da:
1) pribavi od stranaka i uesnika u postupku i predsednika sudova za ije
podruje je javni izvritelj imenovan sve podatke o nainu na koji je javni izvritelj
donosio reenja i zakljuke i preduzimao radnje izvrenja i obezbeenja;
2) zahteva
obezbeenja;

dokumentaciju

visini

trokova

postupka

izvrenja

3) zahteva izvetaje i dokaze o tome kako su dostavljani akti sudova i

javnog izvritelja i pismena stranaka i drugih uesnika u postupku;
4) naini uvid u izbor sredstva i predmeta izvrenja i njihove promene u toku
izvrnog postupka ili postupka obezbeenja;
5) zatrai izvetaj o tome da li je i koliko puta ponavljana ista radnja
izvrenja ili obezbeenja;
6) naini uvid u rad kancelarije javnog izvritelja radi provere primene
Standarda profesionalnog ponaanja javnih izvritelja;
7) naini uvid u evidenciju o postupcima izvrenja i obezbeenja i
finansijskom poslovanju;
8) pribavi druge podatke koji su potrebni da se odlui o tome da li e se
protiv javnog izvritelja pokrenuti disciplinski postupak.
Dravni slubenik koji je vrio nadzor duan je da zapisnik o nadzoru i dokaze
prosledi disciplinskom tuiocu ministarstva i disciplinskom tuiocu Komore.
Vrenje nadzora ministarstva nad radom javnih izvritelja podrobnije
propisuje ministar.
Nadzor Komore nad radom javnih izvritelja
lan 524.
Rad javnog izvritelja nadzire i Komora, najmanje jednom u dve godine
(redovni nadzor), pri emu proverava i primenu Standarda profesionalnog ponaanja
javnih izvritelja.

128
Komora moe izvriti vanredni nadzor po pritubi stranke ili uesnika u
postupku.
Osim ovlaenja ministarstva (lan 523), Komora ima ovlaenja i da:
1) naini uvid u predmete, podatke i drugi arhivski materijal javnog
izvritelja, stvari i novac uplaen na ime jemstva i priznanice za naplaene iznose na
ime naknade za rad i naknade trokova javnog izvritelja;
2) naini uvid u poslovne knjige, evidenciju o postupcima izvrenja i
obezbeenja i finansijskom poslovanju, uvid u spise predmeta i uvid u uskladitene
stvari;
3) zahteva od javnog izvritelja sve neophodne podatke o njegovom
poslovanju;
4) pribavi od nadlenih organa i organizacija podatke o poslovanju javnog
izvritelja;
5)

preduzme druge radnje, saglasno zakonu i propisu Komore.

Komora moe da javnom izvritelju naloi otklanjanje nedostataka u

odreenom roku, ako je po prirodi stvari to mogue.
Zapisnik o nadzoru i dokazi prosleuju se disciplinskom tuiocu Komore i
disciplinskom tuiocu ministarstva.
Vrenje nadzora Komore nad radom javnih izvritelja podrobnije propisuje
Komora.
Glava sedma

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST JAVNIH IZVRITELJA

1. Disciplinska odgovornost i disciplinske povrede
Odgovornost
lan 525.
Javni izvritelj disciplinski odgovara zbog povrede zakona i drugih propisa,
neispunjavanja obaveza odreenih Statutom i drugim propisima ili optim aktima
Komore ili zbog povrede ugleda javnih izvritelja.
Odgovornost za krivino delo ili prekraj ne iskljuuje disciplinsku
odgovornost.
Vrste disciplinskih povreda
lan 526.
Disciplinska povreda moe biti laka i tea.
Laka disciplinska povreda odreuje se Statutom Komore.
Tea disciplinska povreda odreuje se ovim ili drugim zakonom.
Tee disciplinske povrede
lan 527.
Tea disciplinska povreda jeste:
1)

sprovoenje izvrenja iako javni izvritelj nije bio nadlean za to;

2) kanjenje sa donoenjem reenja i zakljuaka u izvrnom postupku ili

postupku obezbeenja ili neblagovremeno preduzimanje radnji kojima se
neposredno sprovodi izvrenje ili obezbeenje;

129
3) obavetavanje suda, odnosno izvrnog poverioca da je javni izvritelj
spreen da prihvati sprovoenje ili nastavljanje izvrenja iako spreenost ne postoji
(lan 69. stav 1. i lan 140);
4) povreda pravila o dostavljanju reenja ili zakljuaka suda ili javnog
izvritelja zbog koje je stranka ili uesnik u postupku izgubio neko procesno pravo;
5) odreivanje, menjanje ili dodavanje sredstava i predmeta izvrenja kojim
je ozbiljno narueno naelo srazmere (lan 56);
6) odreivanje, promena ili dodavanje predmeta izvrenja koji su izuzeti od
izvrenja ili na kojima je izvrenje ogranieno, koji uslede posle donoenja reenja o
izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave;
7) ponavljanje iste radnje izvrenja ili obezbeenja, da bi se uveali trokovi
postupka;
8) preduzimanje radnji i pored razloga za iskljuenje (lan 495. st. 1. i 2) ili
donetog reenja o izuzeu;
9) nedonoenje reenja kojim se odbacuje predlog za izvrenje u sluaju da
izvrni poverilac uz predlog za izvrenje ne dostavi javnom izvritelju odgovor
Komore iz koga proizlazi da je za javnog izvritelja odreen upravo on, ili ne dostavi
dokaz da Komora nije odgovorila na zahtev izvrnog poverioca u roku od pet dana
(lan 393. stav 4);
10) naplata naknade za rad ili naknade trokova suprotno Javnoizvriteljskoj
tarifi;
11) nezakonito korienje sredstava s namenskog rauna;
12) ponavljanje disciplinskih povreda pre nego to je ve izreena
disciplinska mera brisana iz evidencije;
13) povreda Etikog kodeksa javnih izvritelja ili Standarda profesionalnog
ponaanja javnih izvritelja koja je dovela do tekog ugroavanja ugleda javnih
izvritelja;
14) nuenje usluga protivno Etikom kodeksu javnih izvritelja;
15) povreda dunosti uvanja poslovne tajne;
16) neuredno voenje knjiga i evidencija;
17) nevoenje izvrnog postupka ili postupka obezbeenja na jeziku koji je u
slubenoj upotrebi u sudu;
18) postupanje sa stvarima i novanim sredstvima u izvrnom postupku ili
postupku obezbeenja koje je suprotno zakonu ili ovlaenju stranaka;
19) neopravdano odbije da privremeno preuzme poslove javnog izvritelja
kome je prestala delatnost ili da na osnovu reenja predsednik Komore privremeno
zamenjuje javnog izvritelja koji je spreen da obavlja delatnost;
20) javno iznoenje linih, porodinih i materijalnih prilika stranaka i uesnika
u postupku koje je javni izvritelj saznao u obavljanju delatnosti;
21) neplaanje lanarine Komori tri meseca uzastopno ili est meseci sa
prekidima u toku kalendarske godine;
22) neopravdano odbijanje strunog usavravanja;
23) obavljanje poslova javnog izvritelja uprkos izreenoj disciplinskoj meri
privremene zabrane delatnosti javnog izvritelja.

130
2. Disciplinske mere
Lake i tee disciplinske mere
lan 528.
Za lake disciplinske povrede izriu se:
1)

opomena;

2) novana kazna do jedne prosene mesene plate sudije osnovnog suda

isplaene u mesecu koji prethodi onom u kome je doneto reenje o novanoj kazni.
Za tee disciplinske povrede izriu se:
1)

javna opomena;

2) novana kazna od jedne do 12 prosenih mesenih plata sudije

osnovnog suda isplaenih u mesecu koji prethodi onom u kome je doneto reenje o
novanoj kazni;
3)

privremena zabrana delatnosti javnog izvritelja;

4)

trajna zabrana delatnosti javnog izvritelja.

Privremena zabrana delatnosti javnog izvritelja moe trajati od tri meseca do

jedne godine.
Disciplinska komisija moe udaljiti javnog izvritelja sa dunosti dok traje
disciplinski postupak.
Novana kazna uplauje se na propisani uplatni raun javnih prihoda.
Odmeravanje disciplinske mere
lan 529.
Prilikom izricanja disciplinskih mera uzimaju se u obzir sve okolnosti koje
mogu da utiu na vrstu i visinu mere, a pre svega teina i posledice disciplinske
povrede, ranije ponaanje javnog izvritelja, uinjena teta, stepen odgovornosti i
ranije izreene disciplinske mere.
3. Disciplinski tuilac Komore
lan 530.
Disciplinskog tuioca Komore
izvriteljima saglasno Statutu Komore.

bira

skuptina

Komore

meu

javnim

Disciplinski tuilac Komore ima zamenika koga imenuje skuptina Komore,

saglasno Statutu Komore.
Mandat i ovlaenja disciplinskog tuioca Komore i zamenika ureuju se
Statutom Komore.
4. Disciplinska komisija
Uloga
lan 531.
Disciplinska komisija vodi disciplinski postupak i odluuje o zahtevu za
utvrivanje disciplinske odgovornosti.
Sastav disciplinske komisije
lan 532.
Disciplinska komisija ima pet lanova.

131
Ministar imenuje tri lana meu sudijama sa iskustvom u izvrnom postupku i
postupku obezbeenja.
Ostala dva lana imenuje izvrni odbor Komore meu javnim izvriteljima, na
predlog predsednika Komore.
lanovi disciplinske komisije izmeu sebe biraju predsednika, na dve godine.
lanovi disciplinske komisije primaju naknadu za rad u komisiji, iju visinu
odreuje ministar.
Mandat lanova disciplinske komisije
lan 533.
lanovi disciplinske komisije imenuju se na etiri godine.
Oni mogu biti ponovo imenovani.
Prestanak dunosti pre isteka vremena na koje je lan
disciplinske komisije imenovan. Ostavka
lan 534.
lanu disciplinske komisije prestaje dunost pre isteka vremena na koje je
imenovan u disciplinsku komisiju ako mu prestane svojstvo zbog koga je imenovan,
ostavkom ili razreenjem.
Ostavka se podnosi ministru ili izvrnom odboru Komore, zavisno od toga ko
je imenovao lana disciplinske komisije koji podnosi ostavku, i proizvodi dejstvo kada
je ministar, odnosno izvrni odbor Komore primi.
Razreenje lana disciplinske komisije
lan 535.
lan disciplinske komisije razreava se ako nesavesno izvrava svoje
dunosti.
Postupak u kome se odluuje o tome da li postoje razlozi za razreenje lana
disciplinske komisije pokree i vodi ministar ili izvrni odbor Komore, zavisno od toga
ko je imenovao lana protiv koga se vodi postupak.
Ministar ili izvrni odbor Komore postupak pokreu na sopstvenu inicijativu,
odnosno na predlog predsednika Komore.
Poto lanu disciplinske komisije prui priliku da se izjasni o postojanju
razloga za razreenje i utvrdi potrebne injenice, ministar, odnosno izvrni odbor
Komore odluuje o tome da li postoje razlozi za razreenje.
Reenje o razreenju je konano u upravnom postupku.
Isti postupak shodno se primenjuje ako je lanu disciplinske komisije prestalo
svojstvo zbog koga je imenovan u komisiju.
5. Disciplinski postupak
Zahtev za utvrivanje disciplinske odgovornosti
lan 536.
Disciplinski postupak pokree se zahtevom za utvrivanje disciplinske
odgovornosti.
Zahtev za utvrivanje disciplinske odgovornosti mogu da podnesu ministar,
disciplinski tuilac Komore, disciplinski tuilac ministarstva i predsednik Komore.

132
Zahtev za utvrivanje disciplinske odgovornosti moe da se podnese i ako
pre toga nije vren nadzor nad radom javnog izvritelja.
Zahtev za utvrivanje disciplinske odgovornosti sadri ime i prezime javnog
izvritelja, nazive sudova za ije podruje je imenovan i sedite njegove kancelarije,
injenini opis i pravnu ocenu disciplinske povrede, predlog dokaza koje treba izvesti
na usmenoj raspravi i predlog disciplinske mere.
Dostavljanje zahteva javnom izvritelju i zakazivanje usmene
rasprave
lan 537.
Disciplinska komisija odmah dostavlja zahtev javnom izvritelju, da u roku od
15 dana pismeno odgovori na njega.
Po prijemu pismenog odgovora javnog izvritelja ili po isteku roka za odgovor,
disciplinska komisija zakazuje usmenu raspravu.
Usmena rasprava se ne zakazuje ako injenino stanje nije sporno.
Usmena rasprava
lan 538.
Usmena rasprava sastoji se od jednog ili vie roita.
Disciplinska komisija preduzima sve da se usmena rasprava ne odugovlai,
ne odlae i okona ve na prvom roitu.
Duna je da najmanje osam dana pre roita dostavi poziv za roite javnom
izvritelju, podnosiocu zahteva za utvrivanje disciplinske odgovornosti i drugim
licima ije je prisustvo na roitu potrebno.
Ako javni izvritelj ne pristupi na usmenu raspravu, iako je uredno pozvan,
usmena rasprava moe da se odri ili odloi.
Poloaj javnog izvritelja na usmenoj raspravi
lan 539.
Javni izvritelj ima pravo da se na usmenoj raspravi izjasni o injenicama koje
su iznete u zahtevu za utvrivanje disciplinske odgovornosti i o ponuenim
dokazima, da uestvuje u izvoenju dokaza, postavlja pitanja svedocima i vetacima,
iznosi injenice znaajne za njegovu odbranu, predlae dokaze, iznosi pravne tvrdnje
i pobija tvrdnje koje se ne slau s njegovim.
Usmena rasprava je javna samo ako javni izvritelj to zahteva.
Donoenje odluke
lan 540.
Posle usmene rasprave disciplinska komisija donosi odluku.
Odluka se donosi veinom glasova njenih lanova.
Disciplinski postupak podrobnije propisuje ministar.
Mogunost upravnog spora
lan 541.
Protiv odluke disciplinske komisije moe da se vodi upravni spor.

133
6. Zastarelost
lan 542.
Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od est meseci od
saznanja za disciplinsku povredu, a najdue za jednu godinu od kada je disciplinska
povreda uinjena.
Voenje disciplinskog postupka zastareva u roku od jedne godine od
pokretanja disciplinskog postupka.
Izreena disciplinska mera ne moe da se izvri poto istekne jedna godina
od njene konanosti.
7. Izvrenje novane kazne
lan 543.
U reenju o izricanju novane kazne javni izvritelj obavezuje se da novanu
kaznu plati na propisani uplatni raun javnih prihoda u odreenom roku i odreuje
izvrenje ako novana kazna ne bude plaena u roku.
Reenje o izricanju novane kazne ima dejstvo reenja o izvrenju, koje po
slubenoj dunosti izvrava organ Komore odreen Statutom Komore.
Naplaena novana kazna je prihod budeta Republike Srbije.
8. Brisanje izreene mere iz evidencije
lan 544.
Ministarstvo vodi evidenciju o izreenim disciplinskim merama.
Evidencija sadri ime i prezime, datum roenja, jedinstveni matini broj
graana, poreski identifikacioni broj i sedite javnog izvritelja, broj i datum
donoenja reenja o izreenoj disciplinskoj meri, disciplinsku povredu zbog koje je
disciplinska mera izreena i izreenu disciplinsku meru.
Javni izvritelj ne moe traiti brisanje disciplinske mere izreene za laku
disciplinsku povredu pre nego to istekne est meseci od njenog upisa u Imenik
javnih izvritelja i zamenika javnih izvritelja, niti brisanje disciplinske mere izreene
za teu disciplinsku povredu pre nego to istekne jedna godina od njenog upisa u
Imenik javnih izvritelja i zamenika javnih izvritelja.
Po izricanju privremene zabrane delatnosti javnog izvritelja, javni izvritelj
brie se iz Imenika javnih izvritelja i zamenika javnih izvritelja na vreme na koje je
zabrana izreena. On se ponovo upisuje narednog dana od isteka zabrane, a ako ne
bude ponovo upisan, smatra se da je ponovo upisan narednog dana od isteka
zabrane.

DEO OSMI
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Otpoeti postupci
lan 545.
Izvrni postupci i postupci obezbeenja koji su poeli pre stupanja na snagu
ovog zakona nastavljaju se prema Zakonu o izvrenju i obezbeenju (Slubeni
glasnik RS, br. 31/11, 99/11 dr. zakon, 109/13 US, 55/14 i 139/14).

134
Ukidanje prvostepenog reenja posle stupanja na snagu ovog
zakona
lan 546.
Ako posle stupanja na snagu ovog zakona bude ukinuto reenje o izvrenju,
odnosno o obezbeenju postupak se nastavlja primenom ovog zakona. Ako izvrenje
ili obezbeenje sprovodi sud, a za sprovoenje izvrenja ili obezbeenja prema
ovom zakonu iskljuivo je nadlean javni izvritelj, izvrni poverilac duan je da u
roku od 15 dana od dana prijema reenja o ukidanju reenja o izvrenju, odnosno
obezbeenju odredi javnog izvritelja i o tome obavesti sud, inae se izvrni
postupak ili postupak obezbeenja obustavlja.
Posle prijema obavetenja izvrnog poverioca sud donosi zakljuak o
obustavi sprovoenja izvrenja pred sudom, pa spise predmeta dostavlja javnom
izvritelju, koji odmah donosi zakljuak o nastavljanju izvrenja.
Javni izvritelj ostaje nadlean da sprovodi izvrenje za koje je prema ovom
zakonu iskljuivo nadlean sud.
Izjanjenje izvrnih poverilaca
lan 547.
Izvrni poverioci u iju korist je pre poetka rada izvritelja u Republici Srbiji
doneto reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave ili reenje o
obezbeenju i koji na dan 1. maja 2016. godine jo vode izvrni postupak ili postupak
obezbeenja duni su da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine
izjasne o tome da li su voljni da izvrenje sprovede sud ili javni izvritelj.
Ako se ne izjasne u roku, izvrni postupak se obustavlja.
Ako se izvrni poverilac izjasni da postupak nastavi javni izvritelj, duan je
da javnom izvritelju plati samo polovinu predujma odreenog Javnoizvriteljskom
tarifom.
Ako se izvrni poverilac izjasni da postupak po reenju o izvrenju na osnovu
verodostojne isprave radi namirenja novanog potraivanja nastalog iz komunalnih
usluga i srodnih delatnosti nastavi javni izvritelj, sud je duan da u roku od osam
dana dostavi poslovni broj sudskog predmeta Komori koja, shodnom primenom lana
252. Zakona o izvrenju i obezbeenju (Slubeni glasnik RS, br. 31/11, 99/11-dr.
zakon, 109/13-US i 55/14), odreuje javnog izvritelja koji nastavlja sprovoenje
izvrenja.
Nastavljanje rada izvritelja i zamenika izvritelja. Polaganje
pravosudnog ispita
lan 548.
Izvritelji i zamenici izvritelja imenovani u skladu sa Zakonom o izvrenju i
obezbeenju (Slubeni glasnik RS, br. 31/11, 99/11 dr. zakon, 109/13 US,
55/14 i 139/14) nastavljaju sa radom.
Izvritelji i zamenici izvritelja koji su imenovani ili budu imenovani do 1. jula
2016. godine duni su da poloe pravosudni ispit do 1. januara 2018. godine.
Ako do 1. januara 2018. godine ne poloe pravosudni ispit, bie razreeni.
Rok za donoenje propisa
lan 549.
Komora je duna da uskladi Statut Komore sa ovim zakonom u roku od 30
dana od dana objavljivanja ovog zakona u Slubenom glasniku Republike Srbije.

135
Ministar i Komora duni su da propise odreene ovim zakonom donesu u
roku od 60 dana od dana objavljivanja ovog zakona u Slubenom glasniku
Republike Srbije.
Prestanak vaenja ranijeg zakona
lan 550.
Zakon o izvrenju i obezbeenju (Slubeni glasnik RS, br. 31/11, 99/11 dr.
zakon, 109/13 US, 55/14 i 139/14) prestaje da vai 1. jula 2016. godine.
Stupanje na snagu ovog zakona
lan 551.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. jula 2016. godine, osim odredaba lana 393.
stav 5, lana 470. stav 2, lana 472. stav 3, lana 473. stav 2, lana 474. stav 4,
lana 481, lana 482. stav 3, lana 483. stav 2, lana 496. stav 1, lana 497. stav 2,
lana 499. st. 3. i 4, lana 501. stav 4, lana 503. stav 4, lana 504, lana 505. stav
7, lana 509. stav 4, lana 512. stav 2, lana 516. stav 3, lana 523. stav 5, lana
524. stav 6, lana 530, lana 532. stav 5, lana 540. stav 3, lana 547, lana 548. i
lana 549. ovog zakona koje stupaju na snagu osmog dana od objavljivanja ovog
zakona u Slubenom glasniku Republike Srbije.