Otvorena priroda Interneta omoguava svakome da se predstavi kako eli i ponudi bilo ta na prodaju,

a dananje
tehnolog e zatite podataka i komunikac e obezbeuju visok stepen bezbednosti va eg novca i
elektronskih transakc a.
Najvie problema u kupovini na Internetu nastaje zbog nepanje samih korisnika.
Prema istraivanju IDsafety.net, tek oko 11% svih prevara na svetu dogodi se usled krae privatnih
podataka na
Internetu, dok se skoro polovina (43%) dogodi kao posledica gubitka papirnih dokumenata ili
novanika. Za krau
podataka najee nisu odgovorni ljudi koje znate do ak 80% svih internet prevara dolazi zbog
odgovaranja na
nezatraene imejlove i elektronske poruke i dobrovoljnog prosleivanja linih podataka potpuno
nepoznatim osobama.
Zato su, kao i van Interneta, informisanost, zdrav razum i umerena doza skepticizma prve lin e
odbrane. Jednostavno, ne
radite ono to ne biste radili van Interneta uvek se upoznajte sa osnovnim podacima o prodavcu i
internet prodavnici
pre kupovine, ne delite svoje line podatke sa nepoznatim osobama, upoznajte se sa iskustvima drugih
kupaca.

Savet:
Na Internetu nemojte raditi nita to ne biste radili u svakodnevnom ivotu.

Ako se dodatno pridravate jednostavnih saveta iz teksta u nastavku, moete biti sigurni da e va e
transakc e proi u
najboljem redu, verovatno sigurn e nego prilikom kupovine van Interneta.

Ako ba morate da koristite tui ili javni raunar, prvo podesite veb ita tako da ne pamti lozinke koje
kucate, adrese i
druge podatke (recimo, privremene fajlove) sajtova koje poseujete, kljune rei koje kucate na veb
pretraivaima, itd.
U veb itau Internet Explorer ova opc a se zove InPrivate Browsing, u FireFoxu i Safar u Private
Browsing, u itau
Chrome Incognito Window, a u Operi Private Window.
Imajte na umu da pomenuta opc a zatite privatnosti prestaje da vai kada zatvorite veb ita, pa ne
zaboravite da je
aktivirate svaki put kada ba morate da pristupate Internetu sa tueg ili javnog raunara.

Bezbednost unosa podataka na veb-sajtovima

Imajte u vidu da sve veb stranice, gde se unose podaci o platnim karticama i
drugi lini podaci, mora ju biti osigurani.
Dakle, prva stvar na koju treba da obratite panju kada se pr avljujete na svoj
imejl nalog, na Facebook ili Twitter, kada popunjavate formulare za otvaranje
korisnikog naloga na internet prodavnicama, kada unosite podatke za
plaanje i slino, jeste adresa internet sajta u veb itau.
U polju za unos i prikaz adrese veb-sajta obino se ispred naziva sajta
nalazi deo koji oznaava komunikacioni protokol. Standardni protokol za
komunikac u na Vebu je HTTP (eng. Hyper Text Transfer Protocol), zbog ega
veina adresa veb-sajtova poinje sa http://.
Meutim, HTTP n e dovoljan kada se radi o unosu linih podataka, pa se
umesto njega koristi HTTPS (eng. Hyper Text Transfer Protocol Secured), koji
omoguava proveru autentinosti veb-sajta sa kojim se komunicira i bezbedan
prenos podataka.
Pre uspostavljanja sigurne veze, veb-sajt se identifi kuje svojim jedinstvenim sertifi katom.
Podaci o sertifi katu se mogu proveriti klikom na sliicu katanca, koji se obino nalazi u
polju sa adresom sajta.
Osim to stranice osigurane ispravnim SSL/TLS sertifi katom umesto sa http:// poinju
sa https://, zavisno od veb itaa, polje sa adresom sajta bie prikazano zelenom ili
utom bojom, uz sliicu zakljuanog katanca.
Ako je sertifi kat sajta nevaei (ako je istekao ili je opozvan) ili na stranici postoje

elementi koji nisu zatieni veb ita e vas upozoriti o tome. Najee se upozorenje prikazuje u
posebnom prozoru, gde se korisnik obavetava o moguim rizicima i o tome da nastavlja na sopstvenu
odgovornost. Ako se korisnik ipak opredeli za pristup sajtu sa neispravnim sertifi katom, zavisno od veb
itaa, polje sa
adresom sajta bie prikazano crvenom bojom, adresa sajta e poinjati sa https://, uz sliicu katanca.

Jo par saveta za mirniji san

Ako to do sada niste uradili, pravo je vreme da otvorite naloge za elektronsko bankarstvo za sve
bankovne raune koje
posedujete. Ovo ne samo da e vam omoguiti da mesene i druge obaveze plaate bez gubljenja
dragocenog vremena,
ekajui u redovima pred alterima, ve e vam pruiti mogunost trenutnog uvida u vae prihode i
rashode. Tako ete
lake i ee moi da proveravate stanje na vaim raunima i na vreme opazite eventualne sumnjive
transakc e,
trokove ili ekove (pogledajte poglavlje E-banking, m-banking i plaanje optom uplatnicom).
Takoe je korisno, za sve raune i platne kartice, aktivirati mogunost slanja SMS poruke na mobilni
telefon nakon svih
promena (uplata/isplata) koje nastupe.

TA TREBA DA ZNATE
PRILIKOM
KUPOVINE NA INTERNETU
Kre emo u kupovinu! U ovom poglavlju ete saznati razliku izmeu kupovine
materijalnih i nematerijalnih dobara, koje su sli nosti i razlike izmeu kupovine u
doma im i inostranim internet prodavnicama. Upozna emo vas sa celokupnim,
uobi ajenim procesom kupovine na Internetu od stavljanja artikala u korpu, preko
provere i slanja narud bine, do pla anja putem kartice, platnog naloga ili vau era.
Sazna ete sve i o razli itim mogu nostima pla anja u zemlji i inostranstvu.

Vodi za kupce u elektronskoj trgovini

36

Podaci za unapreenje postupka prodaje i veb-sajta prodavnice: adresa veb-sajta koji je poseen
pre dolaska
na internet prodavnicu, veze koje su birane tokom korienja internet prodavnice, ukupno vreme
provedeno na
svakoj stranici (ovi podaci se obrauju tako da ih najee n e mogue direktno povezati sa pravim
identitetom
korisnika).
Demografski podaci: pol, starost (datum roenja), podaci o obrazovanju, poznavanju jezika,
trenutnom
boravitu, zaposlenju, visini prihoda, podaci o hob ima i interesovanjima.
Pitanje skladitenja, zatite i pristupa podacima o linosti na Internetu (ne samo u vezi sa internet
trgovinom, ve i u vezi
sa korienjem drutvenih mrea, servisa kao to su Gmail, Yahoo Mail i sl), naroito je bitno imajui u
vidu globalnu
prirodu Interneta i njegovu decentralizovanu arhitekturu.
N e neuobiajena situac a da je trgovac registrovan u jednog dravi, dok se internet prodavnica i
baza podataka,

sa podacima o narudbinama i prikupljenim podacima o linosti, nalazi na serveru u drugoj dravi ili
ak u nekom
od distribuiranih sistema za obradu i skladitenje podataka, a su vorita locirana u vie razliitih
drava (na vie
kontinenata), radi balansiranja optereenja, obezbeivanja breg pristupa podacima i zatite njihovog
integriteta (tzv.
cloud computing).
Vaeim zakonima3 propisano je da prodavci smeju da prikupljaju i obrauju samo podatke koji su bitni
za postizanje
svrhe prikupljanja, u meri i vremenu neophodnom za zadovoljenje te svrhe. To znai da ako, recimo,
kupujete peglu,
ne bi trebalo da vam se trai (niti bi trebalo da dajete) podatak o starosti vaih roditelja ili broju
lanova porodice, jer,
sloiemo se, to n e neophodan podatak za pravljenje narudbine i obavljanje kupovine. Ako vam se
uini da internet
prodavnica od vas ipak trai previe podataka, zatraite objanjenje od prodavca putem telefona,
elektronske pote ili
formulara za kontakt.

Budite paljivi sa davanjem demografskih podataka, koji na prvi pogled mogu

delovati kao da nemaju karakter linih podataka, poput podataka o visini
prihoda, broju lanova porodice, hobijima i interesovanjima, proizvodima koje
najee kupujete, omiljenim mestima za izlazak itd., jer se kombinovanjem
takvih podataka otvara mogunost stvaranja profi la lica (u svrhe predvianja
budueg ponaanja, ciljanog reklamiranja, itd.). Ako uestvujete u nekom
istraivanju i odluite se da date neke od navedenih demografskih podataka,
savet je da ne pruate podatke koji vas odreuju, kao to su ime i prezime ili
JMBG.