Rilke

"Nove pesme:
-Panter (Tigar) slika zveri zatvorene u kavez, sputane reetkama. Pesnik se poigrava sa
perspektivama posmatraa i predmeta, italac stie utisak da se i sam nalazi u kavezu.
-Vrteka (Karusel) vrteka se javlja kao simbol ivota, poinje slikom u kojoj niz arenih konja
(raznolikost ivota) odloleva smrti svojim stavom, iako je ona neizbena. Na toj vrteci ivota nalaze
se razliiti ljudi. Ton pesme je veseo, sve do poslednje strofe, kada dobija melanholini i prizvuk i
kontrastira ostalim stihovima ivot je besciljan, slep, a pre svega konaan, njegovo kruenje vodi u
neminovnu smrt.
Devinske elegije predstavljaju jedno od Rilkeovih najznaajnijih i najoroginalnijih dela. Tu njegova
poezija dobija subjektivan i duboko intimni izraz, to je iskazano i u samom naslovu. Ton se kree od
melanholinog do optimistinog, a stih je slobodan, poezija je osloboena svih stega. Vedar ton i
nada javljaju se u poslednjim elegijama. U Desetoj elegiji ak se i Smrt javlja kao podsticaj,
samoprevazilaenje, sticanje novog i bogatijeg iskustva.
-Deveta devinska elegija pesma poinje pitanjem lirskog subjekta zbog ega je ivot vredan kada je
tako kratak, kao osmeh vetra (neobino poreenje). Prisustvo na svetu znai mnogo, iako je
jednokratno i kratkotrajno, zakljuak je do kog se dolazi. Pesma dobija metafiziki prizvuk uloga
oveka je da stvarima da znaenje, da ih obogati. Tako na primer za zaljubljene vskaka stvar postaje
izjednaena sa zanosom. Kroz pesmu se provlai i motiv prolaznosti. Pesnik stvari persnofikuje, one
ive, misle i razmeju. Pesma se zavrava stihovima koji podseaju na odu u slavu zemlje i ivota. Od
postupaka Rilke koristi simbole i slobodnu asocijativnost."

POSLEDNJI KOJEG PRIZNAJEM, s kim zborim,

bezlini bole u telesnom tkivu,
prii: ko to u duhu goreh, gorim
u tebi; da na tvoju vatru ivu
pristane, dugo protivilo se drvo,
a sad te hranim, tvoj sam plam i sev.
Ovdanju moju blagost svu je shrvo
Neovdanjega pakla gnev.
Sav ist, sav lien buduega plana
Na paenja se lomau uputih,
Znaju da nema sutranjega dana
Za ovo srce, gde zaliha uti.
Ko to neraspoznatljiv gori? Ja?
Ne uvlaim ovamo uspomene.
O, ivot, ivot: Izvan mene.
A ja u ognju. Nikog ko me zna.
RUO, oh isto protivreje,
slasti niiji san da ne bude ispod tolikih
kapaka onih.