Naizmenicni signali i osnovna

elektronska kola
Zoran Prijic, Aneta Prijic
Univerzitet u Niu
Elektronski fakultet
Katedra za mikroelektroniku
Ni, 2013.

Sadraj
1 Uvod

2 Naizmenicni signali
2.1 Definicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2 Polarna reprezentacija . . . . . . . . . . .
2.3 Algebarska reprezentacija . . . . . . . . .
2.4 Vrna, efektivna i srednja vrednost . . . .
2.4.1 Sinusni signal . . . . . . . . . . . .
2.4.2 Drugi oblici naizmenicnih signala

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

3
3
4
6
8
10
12

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

17
17
18
21
23
25
27
29
30
32
33
37

Dodatak A Brojevi u tehnickoj literaturi

A.1 Formati brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
A.2 Upotreba kalkulatora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

43
43
45

Dodatak B Osnovne operacije sa kompleksnim brojevima

B.1 Definicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
B.2 Sabiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
B.3 Oduzimanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
B.4 Mnoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
B.5 Deljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

49
49
50
50
51
51

3 Osnovna elektronska kola

3.1 Otpornik u AC kolu . . . . . . . . . . . .
3.2 Kondenzator u AC kolu . . . . . . . . . .
3.2.1 Prelazni reim kondenzatora . . .
3.3 RC kolo . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.1 RC kolo sa paralelnim otpornikom
3.4 Kalem u AC kolu . . . . . . . . . . . . . .
3.4.1 Prelazni reim kalema . . . . . . .
3.5 RL kolo . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.5.1 RL kolo sa paralelnim otpornikom
3.6 RLC kolo . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.7 Rezonansa . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

ii

SADRAJ

Dodatak C Izracunavanje efektivne i srednje vrednosti

C.1 Signal oblika testere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
C.2 Signal oblika trougla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
C.3 Signal oblika pravougaonika . . . . . . . . . . . . . . . . . .

53
53
54
55

Dodatak D Izracunavanje napona u prelaznom reimu kondenzatora 57

Dodatak E Odredivanje
napona na kondenzatoru u RC kolu

59

Dodatak F Izracunavanje struje u prelaznom reimu kalema

61

Glava 1

Uvod
Ovaj tekst namenjen je pre svega studentima Elektronskog fakulteta
kao pomocni materijal u savladavanju gradiva iz predmeta E LEKTRONSKE
KOMPONENTE, na prvoj godini studija. U materijalu je dat kratak pregled
osnovnih pojmova koji se odnose na naizmenicne signale, ukljucujuci i opis
naizmenicnih signala koji se najcece srecu u praksi. Pored toga, data je i
kratka analiza nekih osnovnih elektronskih kola kod kojih se naizmenicni
signali koriste kao pobuda. Za analizu kola upotrebljena je varijanta programa SPICE, c ija se besplatna verzija pod nazivom LTspiceIV moe preuzeti sa Web lokacije http://www.linear.com. Studenti se ohrabruju da
nauce simulaciju kola jer autori smatraju da c e im to znanje biti od koristi i
u radu na viim godinama studija.
Autori naglaavaju da ovaj materijal ne moe da zameni znanja koja
studenti treba da steknu iz predmeta E LEKTROTEHNIKA, kako bi uspeno
savladali gradivo iz predmeta E LEKTRONSKE KOMPONENTE. Kvalitetan
izvor informacija za detaljnije proucavanje ovde opisanih pojava moe se
naci npr. na http://www.ibiblio.org/kuphaldt/electricCircuits/, kao
i na vie drugih Web lokacija.
Upozorenje: Materijal prezentiran u ovom tekstu koncipiran je tako da, ilustrujuci pojedine fizicke pojave i tehnicke principe, slui iskljuc ivo u obrazovne svrhe. Zbog toga su u mnogim slucajevima

koricene odredene
aproksimacije. Citaoci
moraju biti svesni
c injenice da se prakticna realizacija pojedinih kola u vecini sluc ajeva razlikuje od ovde predstavljene.

U slucaju da se ne potuju propisane mere bezbednosti, rad sa

naizmenicnim signalima moe biti opasan po ivot !

GLAVA 1. UVOD

Glava 2

Naizmenicni signali
2.1 Definicije

amplituda

Pod naizmenicnim signalom c e se u ovom tekstu podrazumevati signal

c ija se amplituda naizmenicno menja u vremenu, u odnosu na referentnu
(nultu) vrednost, kao to je ilustrovano na Sl. 2.1. Nulta vrednost ne

B
0
fazni
pomeraj

perioda
Vreme

Slika 2.1: Opti oblik sinusnog naizmenicnog signala i definicija faznog pomeraja.
mora nuno podrazumevati nulu, jer u elektronici nije neuobicajeno da se
naizmenicni signal superponira nekom jednosmernom signalu. Naizmenicni signali se u strucnoj literaturi uobicajeno oznacavaju skracenicom AC
(Alternate Current ), za razliku od jednosmernih koji se oznacavaju skrac enicom DC (Direct Current ). Jednosmerni signali predstavljaju skalarne
velicine, dok naizmenicni, s obzirom na promene u vremenu, predstavljaju
3


GLAVA 2. NAIZMENICNI
SIGNALI

vektorske velicine.

Vreme za koje se izvri jedna naizmenicna promena amplitude odreduje

periodu signala T (cycle ). Broj perioda u jedinici vremena definie ucestanost ili frekvenciju f (frequency ) naizmenicnog signala. Ako se za jedinicu
vremena uzme sekunda, ucestanost se dobija u Hercima [Hz], tako da broj
Hz predstavlja broj perioda u jednoj sekundi. Evidentno je da su ucestanost
i perioda obrnuto proporcionalni, tj. da je f = 1/T.
Za potpuni opis naizmenicnog signala je, pored ucestanosti, potrebno
poznavanje i pozicije tog signala na vremenskoj osi u odnosu na neki referentni signal, kao to je to ilustrovano na Sl. 2.1. Ako je posmatrani signal
A, a referentni signal B, razlika pozicija ta dva signala na vremenskoj osi
naziva se fazni pomeraj (phase shift ). Poto na vremenskoj osi moe po bilo
stojati n signala, to znaci da se fazni pomeraj moe definisati i izmedu
koja dva signala, pri c emu jedino treba voditi racuna o tome koji se signal
od ta dva proglaava referentnim. Iz ovoga se moe izvesti zakljucak da je
dva signala.
fazni pomeraj relativna velicina c ija se vrednost meri izmedu

Ipak, u praksi je pogodno izabrati odredeni

signal c ija c e se pozicija na vremenskoj osi proglasiti apsolutnom (tj. nultom) i u odnosu na koju c e se

odredivati
fazni pomeraj svih ostalih signala.

2.2 Polarna reprezentacija

Amplituda, ucestanost i fazni pomeraj dovoljni su za potpunu vektorsku reprezentaciju naizmenicnog signala. Intenzitet vektora, odnosno
njegova duina, predstavljace amplitudu1 signala. Ako se smatra da su
signali prostoperiodicnog oblika, logicno je usvojiti polarni koordinatni sistem tako da jedna perioda odgovara celom krugu, odnosno uglu 360
(= 2 rad). U tom slucaju se fazni pomeraj moe izraziti preko ugla 0
360 . Pod pretpostavkom da referentni signal B i posmatrani signal A
imaju iste ampltude V0 , njihova vektorska reprezentacija bi izgledala kao

na Sl. 2.2. Jo jednom treba naglasiti da se ugao odreduje

u odnosu na

B
V0

Slika 2.2: Polarna reprezentacija naizmenicnih signala.

1 Amplituda

naizmenicnog signala naziva se i magnituda (magnitude ).

2.2. POLARNA REPREZENTACIJA

referentni signal, kod koga se smatra da je = 0, tako da se signal B moe

opisati izrazom V0 0, a signal A, na osnovu Sl. 2.2, izrazom:
V = V0 .

(2.1)

gde je V vektor, to je ujedno i opti oblik polarne (vektorske) reprezentacije

naizmenicnog signala.
Kada se signal A po vremenskoj osi u potpunosti poklapa sa signalom
njih jednak nuli, kae se da su signali
B, tj. kada je fazni pomeraj izmedu
dva signala jednak 180 kae se da
"u fazi". Kada je fazni pomeraj izmedu
su signali u protivfazi. U ostalim slucajevima signal ili kasni ili prednjaci u
odnosu na referentni signal, kao to je to ilustrovano na Sl. 2.3.
C
90
D

-90
A

Vreme

Slika 2.3: Ilustracija faznih pomeraja: signal A kasni u odnosu na signal B;

signal C prednjaci u odnosu na signal B; signal D i signal B su u protivfazi.
Koricenjem polarne reprezentacije moguce su i algebarske operacije
nad skupom signala, po pravilima koja vae za vektore. Pored toga, polarna reprezentacija omogucava definiciju ugaone brzine (angular velocity ) kao:
= 2 f .

(2.2)

Ovakva definicija ugaone brzine podrazumeva ucestanost prostoperiodicnog signala, odnosno signala c ija perioda odgovara uglu 2 rad.
Vektori prikazani u obliku (2.1) se nazivaju fazori (phasor ). Algebarske
operacije nad fazorima mogu se sprovoditi samo nad signalima koji imaju
istu ucestanost f .

Ugaona brzina se u
domacoj strucnoj literaturi c esto naziva kruna
ucestanost.


GLAVA 2. NAIZMENICNI
SIGNALI

2.3 Algebarska reprezentacija

Naizmenicni signal je moguce opisati i pomocu kompleksnog broja u
algebarskom (ortogonalnom) obliku:
V = a + jb ,

(2.3)

polarne i algebarske reprezentacije ostvaruje po

pri c emu se veza izmedu
pravilima preslikavanja polarne koordinatne ravni u kompleksnu ravan,
U anglosaksonskoj tehto je ilustrovano na Sl. 2.4. Na osnovu Sl. 2.4 zakljucuje se da je veza iz-

nickoj literaturi algebarska reprezentacija se naziva pravougaona (rectangular ).

Slika 2.4: Polarna i algebarska reprezentacija naizmenicnog signala (kvadranti su oznaceni rimskim brojevima).
(2.1) i (2.3) odredena

medu
relacijama:
p
V0 = a2 + b2
b
= arctan .
a

Primer 2.3.1 Signal V = 2 + j5 prikazati u polarnom obliku.

p

22 + 52
5
= arctan
2
V = 5, 38568, 198

V0 =

Primer 2.3.2 Signal V = 832 prikazati u kompleksnom obliku.

a = 8 cos 32

(2.4)
(2.5)

2.3. ALGEBARSKA REPREZENTACIJA

b = 8 sin 32
V = 6, 78 + j4, 24

Treba obratiti panju na znake koje imaju vrednosti a i b u kompleksnoj

ravni, jer oni odreduju

kom kvadrantu u polarnoj ravni pripada ugao .

za a > 0 i b > 0 (I kvadrant);

arctan ba ,

90 ,
za a = 0 i b > 0;

arctan a + 180 , za a < 0 i b 0 (II kvadrant);

b
(2.6)
arctan =

a
270 ,
za a = 0 i b < 0;

arctan ba + 180 , za a < 0 i b < 0 (III kvadrant);

arctan b + 360 , za a > 0 i b < 0 (IV kvadrant);

a

Definicija (2.6) prilagodena

je tako da se na osnovu nje dobijaju vrednosti
0 360 . Pri tome, prema ovde usvojenoj konvenciji, vrednost ugla
raste suprotno smeru kretanja kazaljke na satu2 .
Primer 2.3.3 Signal V = 1 + j1 prikazati u polarnom obliku.
V0 =

(1)2 + 12 1, 41

arctan

+1
= 45
1

U ovom slucaju je a < 0 i b > 0, to odgovara drugom kvadrantu na Sl. 2.4. To

znaci da je ugao u stvari 45 + 180 = 135 .
V = 1, 41135

Primer 2.3.4 Signal V = 1 j1 prikazati u polarnom obliku.

V0 =

(1)2 + (1)2 1, 41

arctan

1
= +45
1

2 U upotrebi mogu biti i drugacije definicije, u zavisnosti od usvojene konvencije. Medu

tim, rezultat izracunavanja c e uvek biti isti.

U anglosaksonskoj tehnickoj literaturi funkcija

arctan( x ) se oznacava
sa tan1 ( x ), to nije isto
kao 1/ tan( x )!


GLAVA 2. NAIZMENICNI
SIGNALI

U ovom slucaju je a < 0 i b < 0, to odgovara trecem kvadrantu na Sl. 2.4. To

znaci da je ugao u stvari +45 + 180 = 225 .
V = 1, 41225

Primer 2.3.5 Signal V = 1 j1 prikazati u polarnom obliku.

V0 =

12 + (1)2 1, 41

arctan

1
= 45
+1

U ovom slucaju je a > 0 i b < 0, to odgovara c etvrtom kvadrantu na Sl. 2.4.

To znaci da je ugao u stvari 45 + 360 = 315 .
V = 1, 41315

U slucaju algebarske reprezentacije, operacije nad skupom signala izvravaju se po pravilima koja vae za kompleksne brojeve (videti Dodatak B).
Algebarska i polarna reprezentacija se mogu povezati i preko Ojlerove (Euler ) formule:
V = V0 exp( j) = V0 cos + jV0 sin ,
(2.7)
koja je pogodnija za operacije mnoenja i deljenja.

2.4 Vrna, efektivna i srednja vrednost

Amplituda definisana na Sl. 2.1 naziva se i vrna (peak ili crest ) vrednost, oznacava se sa V0 ili VP i moe se koristiti za kvantitativno opisivanje
suprotnih vrnaizmenicnih signala. U praksi se koristi i vrednost izmedu
hova signala VPP (peak-to-peak ), kao na Sl. 2.5.
Ako se posmatra kolo prikazano na Sl. 2.6(a) zakljucuje se da je snaga
P koja se disipira na otporniku R jednaka V 2 /R, pri c emu je V vrednost
jednosmernog (DC) napona. Postavlja se pitanje kakav naizmenicni signal
treba upotrebiti da bi se na otporniku disipirala ista snaga kao u slucaju
kada je na njega prikljucen DC signal vrednosti V. Drugim recima, treba
pronaci vrednost naizmenicnog signala VRMS sa Sl. 2.6(b) koja predstavlja
ekvivalent DC vrednosti V. U tu svrhu potrebno je poznavanje oblika
signala.

2.4. VRNA, EFEKTIVNA I SREDNJA VREDNOST

1,5

1,0
VRMS

0,707
0,5

V0

B
VPP

0,0
A

-0,5

-1,0

-1,5

Slika 2.5: Definicija vrne i efektivne vrednosti sinusnog naizmenicnog signala: A je osnovni signal, B je kriva snage.

(a)

VRMS

(b)

Slika 2.6: DC kolo (a) i AC ekvivalent (b).


GLAVA 2. NAIZMENICNI
SIGNALI

10

2.4.1 Sinusni signal

Neka signal A sa Sl. 2.5 predstavlja napon koji se dovodi na otpornik u
obliku:
v(t) = V0 sin(t + ) ,
(2.8)
pri c emu se moe, poto je to jedini signal u kolu, uzeti da je = 0. Trenutna snaga koja se disipira na otporniku u svakom vremenskom trenutku
t tokom jedne periode T je v2 (t)/R, to dogovara krivoj B na Sl. 2.5. Da
bi se pronaao DC ekvivalent snage, logicno je potraiti njenu srednju
vrednost tokom jedne periode, to se svodi na pronalaenje srednje vrednosti napona v2 (t). S obzirom da je, na osnovu Sl. 2.5, T = 2/, to je:

Definicija (2.9) koristi

Z
Z
teoremu o srednjoj
V2 T
V 2 2
V2
1
2 
2
. (2.9)
v ( t) = 0
sin2 (t)dt = 0
sin2 ( x) dx = 0 = VRMS
vrednosti integrala, a
T
T 0
2 0
2
sam integral reava
se uvodenjem

smene Izjednacavanjem uslova snage kola sa Sl. 2.6(a) i (b) dobija se:
t = x i upotrebom tri2
gonometrijske relacije
VRMS
V2
1 V02
2

=
,
(2.10)
1 cos 2x = 2 sin x.
R
R
R 2

to daje:
V0
(2.11)
VRMS = = 0, 707V0 .
2
Ovo znaci da c e naizmenicni napon amplitude V0 = 1 V proizvesti istu disipaciju snage na otporniku R kao njegov jednosmerni ekvivalent vrednosti
V = 0, 707 V (videti Sl. 2.5). Vrednost VRMS naziva se efektivna vrednost
naizmenicnog signala. Skracenica RMS u indeksu potice od engleskog izraza Root Mean Square, koji opisuje metodu kojom je efektivna vrednost
izracunata. U literaturi se ova vrednost oznacava i sa Ve f f i u optem sluc aju se moe izraziti relacijom:
s
Z
1 T 2
VRMS Ve f f =
v (t) dt .
(2.12)
T 0
Posebno je vano reci da efektivna vrednost VRMS nije isto to i srednja
vrednost VAVG (average ), koja se dobija jednostavnim usrednjavanjem3 :
VAVG

Podeok (division ) predstavlja stranicu jednog

kvadrata na mrei prikazanoj na ekranu osciloskopa.

1
=
T

Z T
0

V0
|v(t)| dt =
T

Z T
0

|sin(t)| dt = 0, 637V0 .

(2.13)

Realni oblik sinusnog signala se moe snimiti pomocu instrumenta koji se

naziva osciloskop, kao to je to prikazano na Sl. 2.7.
Treba imati u vidu da analogni AC voltmetri (tzv. instrumenti sa kretnim kalemom) mere srednju vrednost signala, ali su kalibrisani tako da prikazuju efektivnu vrednost. Kalibracija instrumenata je tacna samo kada je
3 Reenje

(2.13) je

1
2

R 2
0

|sin x | dx =

2
2

R
0

sin x dx =

= 0, 637

2.4. VRNA, EFEKTIVNA I SREDNJA VREDNOST

11

Slika 2.7: Realni sinusni signal, snimljen na osciloskopu. Na X osi je vreme,

sa razmerom od 500 ns po podeoku; na Y osi je napon sa razmerom od 1 V
po podeoku.
signal koji se meri sinusni. Digitalni voltmetri postoje u vie varijanti. Neki,
kao i analogni, mere srednju vrednost signala, a na osnovu kalibracione
skale prikazuju efektivnu vrednost, u kom slucaju vai i prethodna konstatacija o tacnosti merenja. Drugi, tzv. pravi RMS voltmetri (true RMS ), mere
vrednost amplitude signala u nizu vremenskih intervala koji su znatno manji od periode signala i zatim izracunavaju i prikazuju efektivnu vrednost
na osnovu prethodno opisanog algoritma. Postoje i AC voltmetri kod kojih
se princip merenja zasniva na fizici pojave, odnosno na merenju disipacije
snage na otporniku poznate otpornosti. U svakom slucaju, pre upotrebe
instrumenta potrebno je obratiti panju za kakvu vrstu signala je kalibri ci obicno
san, kao i na princip merenja na kome je zasnovan, to proizvoda
navode u tehnickim specifikacijama. Prakticni saveti u vezi sa metodologijom merenja i korekcijom greaka mogu se najcece naci na Web lokacijama
ca instrumenata.
proizvoda
Sinusni signal je svakako jedan od najzastupljenijih u praksi, pre svega
zbog c injenice da je i samo mreno napajanje (line voltage ) takvog oblika.
Efektivna vrednost mrenog napajanja u Evropi se krece u granicama 220
240 V, a ucestanost je 50 Hz. To znaci da je amplituda takvog signala 311
339 V. U SAD i nekim drugim zemljama efektivna vrednost mrenog napajanja je 110 120 V, a ucestanost je 60 Hz, pa je amplituda takvog signala
zastupljen i u mnogim aplikacijama,
156 170 V. Sinusni signal je takode

pre svega analogne elektronike. Medutim,

pored sinusnog, postoji jo nekoliko oblika naizmenicnih signala koji se c esto srecu u praksi, a koji c e biti
razmotreni u daljem tekstu.

12

GLAVA 2. NAIZMENICNI
SIGNALI

2.4.2 Drugi oblici naizmenicnih signala

Na Sl. 2.8 je prikazan naizmenicni signal oblika testere (sawtooth ). Efektivna

Slika 2.8: Realni naizmenicni signal oblika testere.

i srednja vrednost ovog signala su V0 / 3 i V0 /2, respektivno, a postupak

njihovog izracunavanja opisan je u Dodatku C.
Iako se, na osnovu formalne definicije date u 2.1, ne moe smatrati potpunim naizmenicnim signalom, zbog veoma c este pojave u praksi, ovde c e
biti razmotren i signal oblika rampe (ramp ) koji je prikazan na Sl. 2.9. Za

Slika 2.9: Realni signal oblika rampe.

razliku od signala sa Sl. 2.8, amplituda signala sa Sl. 2.9 nikada nije manja

2.4. VRNA, EFEKTIVNA I SREDNJA VREDNOST

13

od nule. Efektivna i srednja vrednost signala su iste kao i u slucaju naizmenicnog signala oblika testere (videti Dodatak C).
Drugi naizmenicni signal koji se c esto srece u primeni je signal oblika
trougla, prikazan na Sl. 2.10. Efektivna i srednja vrednost naizmenicnog

Slika 2.10: Realni signal oblika trougla.

signala oblika trougla su V0 / 3 i V0 /2, respektivno, a postupak njihovog

odredivanja
dat je u Dodatku C.
Geometrijska reprezentacija naizmenicnog signala oblika pravougaonika (square wave ), koji je od velikog znacaja za primenu u digitalnoj elektronici, prikazana je na Sl. 2.11. Treba primetiti da u ovom slucaju ampli-

V0
VDC
V0

0
t0

Slika 2.11: Naizmenicni signal oblika pravougaonika.

tuda signala naizmenicno menja vrednost u odnosu na konstantni jednosmerni napon VDC , kao to je to napomenuto u 2.1. Napon VDC se naziva
i napon pomeraja (offset voltage ). Pored toga, promena vrednosti ampli-


GLAVA 2. NAIZMENICNI
SIGNALI

14

tude nije ravnomerno rasporedena

tokom jedne periode. Vreme t0 naziva
se vreme trajanja impulsa (pulse time ). Odnos vremena t0 i periode T naziva se faktor iskoricenja periode D (duty cycle ) i izraava se u procentima:
t0
(2.14)
D = 100 (%)
T
U specijalnom slucaju, kada je VDC = 0 i t0 = T/2, srednja vrednost signala
je jednaka efektivnoj, tj. VRMS = VAVG = V0 (videti Dodatak C).
U digitalnoj elektronici se c esto srece i signal koji predstavlja povorku
impulsa i c ija je geometrijska reprezentacija prikazana na Sl. 2.12. Na osnovu

v
V0

0
t0

Slika 2.12: Povorka impulsa.

definicije (2.12) efektivna vrednost ovog signala je:
s
r
Z
1 t0 2
t0
VRMS =
,
V0 dt = V0
T 0
T

(2.15)

dok je, na osnovu (2.13) srednja vrednost signala:

VAVG

1
=
T

Z t0
0

V0 dt = V0

t0
.
T

(2.16)

S obzirom da je uvek ispunjen uslov t0 /T 1, to je i VAVG VRMS . Realna

povorka impulsa prikazana je na Sl. 2.13.
Treba istaci da su svi izrazi u ovom potpoglavlju izvedeni za slucaj da

je opterecenje u kolu otpornik, uz pretpostavku uslova prilagodenja

snage

(2.10). Inace, ovi signali se dobijaju posebnim uredajima

koji se nazivaju
signal generatorima ili generatorima funkcija.

2.4. VRNA, EFEKTIVNA I SREDNJA VREDNOST

15

Slika 2.13: Realna povorka impulsa ucestanosti f = 10 kHz, sa faktorom

iskoricenja periode D = 25%.

16

GLAVA 2. NAIZMENICNI
SIGNALI

Glava 3

Osnovna elektronska kola

3.1 Otpornik u AC kolu
Na Sl. 3.1 prikazano je AC kolo sa otpornikom kao opterecenjem. Na
ulazu kola je sinusni signal vin amplitude V0 = 1V i ucestanosti 1 kHz, a
otpornik ima vrednost R = 1 k.
Primedba: Elektricne eme i grafikoni dati u ovom tekstu generisani su iz
programa za simulaciju kola SPICE u kome, iz tehnickih razloga,
nije moguce indeksno oznacavanje velicina. Zato c e u ovom tekstu biti usvojena konvencija xk x_k i xk xk, koja povezuje
oznake u tekstu sa oznakama na emama i grafikonima.
v_R

R
1k

1KHz
v_in

Slika 3.1: Otpornik u AC kolu.

Napon na otporniku vR , struja kroz otpornik iR i snaga na otporniku pR se
menjaju sa promenom ulaznog napona vin na nacin prikazan na Sl. 3.2. Na
osnovu Omovog zakona za AC kola moe se napisati:
VR
,
(3.1)
Z
pri c emu je Z vektorska velicina koja se naziva impedansa kola. U ovom
slucaju se impedansa kola, na osnovu kompleksne reprezentacije (2.3) i
IR =

17

GLAVA 3. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

18
1,000m

1,000m

1,000

0,750m

0,750

0,500m

0,500

0,250m

0,250

v_R
i_R
p_R

0,900m

0,800m

0,700m

0,000m

v_R (V)

0,500m

i_R (A)

p_R (W)

0,600m

0,000

0,400m
-0,250m

-0,250

-0,500m

-0,500

-0,750m

-0,750

-1,000m

-1,000
0,000m

0,300m

0,200m

0,100m

0,000m

0,200m

0,400m
0,600m
Vreme (s)

0,800m

1,000m

Slika 3.2: Napon, struja i snaga na otporniku u AC kolu.

Sl. 2.4, moe napisati kao:
Z = R + j0 = R ,

(3.2)

jer su struja iR i napon vR u fazi, to je uocljivo sa Sl. 3.2.

Snaga koja se disipira na otporniku definisana je kao pR = vR iR =
2
vR /R. Sa Sl. 3.2 se uocava da je snaga, za razliku od napona i struje, uvek
pozitivna. To znaci da otpornik uvek disipira snagu (u obliku toplotne
energije), bez obzira na polaritet struje koja prolazi kroz njega. Jedan od
vanih parametara prilikom izbora otpornika za prakticnu primenu je, po
red vrednosti, upravo i maksimalna snaga za koju je otpornik predviden.
.

3.2 Kondenzator u AC kolu

Na Sl. 3.3 prikazano je AC kolo sa kondenzatorom kao opterecenjem.
Treba imati u vidu da se kondenzator u praksi nikada ne pojavljuje bez
redne otpornosti Rs o kojoj c e biti vie reci u 3.2.1 i 3.3, a na ovom mestu c e
njen uticaj biti zanemaren zbog jednostavnosti razmatranja.
Primedba: U programu SPICE dvopolne komponente imaju svoj + i -
kraj, tj. pinove oznacene brojevima 1 i 2, respektivno. Da bi si-

3.2. KONDENZATOR U AC KOLU

19

Rs

v_C

1KHz
v_in

C
100uF

Slika 3.3: Kondenzator u AC kolu.

mulirani signali odgovarali realnosti, potrebna je i pravilna orijentacija komponente u elektricnoj emi. To znaci da pin 1 kod
kondenzatora treba da bude orijentisan ka pozitivnom kraju
signala. Prilikom postavljanja simbola kondenzatora na elek u obrnutom potricnu emu c esto se deava da se pinovi nadu
loaju, pa se dobijaju neocekivani rezultati. Zbog toga treba proveriti poloaj pinova ukljucivanjem opcije za prikaz brojeva pinova. Slicno vai i za kalem, a korisno je steci naviku da se to
c ini i kod otpornika. Pored toga, umesto oznake se u programu SPICE koristi slovo u, pa je FuF.

Dovodenje
naizmenicnog napona na kondenzator izaziva na njegovim oblo
gama naizmenicno nagomilavanje i odvodenje
naelektrisanja. Proces nagomilavanja naelektrisanja na oblogama naziva se punjenje (charging ), a
obrnuti proces pranjenje (discharging ) kondenzatora, o c emu c e detaljnije
jedna kolicina
biti reci u 3.2.1. Kada na jednu oblogu kondenzatora dode
naelektrisanja, ekvivalentna kolicina napusti drugu oblogu, stvarajuci na
taj nacin privid protoka struje kroz kondenzator. Kao posledica nagomilavanja naelektrisanja u vremenu nastaje porast napona na oblogama kondenzatora vC , to rezultira smanjenjem struje iC i obratno. Struja u kolu je,
dakle, srazmerna promeni napona u vremenu, pa se moe napisati:

iC = C

dvC
.
dt

(3.3)

Moe se reci da se kondenzator suprotstavlja promenama napona na sopstvenim oblogama koje mu namece izvor vin . Izraz (3.3) ukazuje da c e struja
u kolu biti najveca kada je promena napona u vremenu najveca, a da c e biti
jednaka nuli kada je ta promena jednaka nuli, to je ilustrovano na Sl. 3.4.

GLAVA 3. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

20
400,0m

750,0m

1,000

300,0m

v_C
i_C
p_C

0,750
500,0m

200,0m

0,500

250,0m

0,000m

-100,00m

v_C (V)

0,000m

0,250

i_C (A)

p_C (W)

100,00m

0,000

-0,250
-250,0m

-200,0m

-0,500

-500,0m
-300,0m

-400,0m

-0,750

-750,0m

-1,000
0,000m

0,200m

0,400m
0,600m
Vreme (s)

0,800m

1,000m

Slika 3.4: Napon, struja i snaga na kondenzatoru u AC kolu.

S obzirom da je za proces punjenja kondenzatora potrebno odredeno

vreme, tj. da se napon na njemu ne moe promeniti trenutno1, to se na
osnovu Sl. 3.4 moe reci da napon vC kasni za strujom iC . Fazni pomeraj
struje i napona je 90 (videti Sl. 2.3). Promena snage sa Sl. 3.4
izmedu
naizmenicna, to govori da kondenzator kontinualno ne disipira
je takode
snagu u vremenu kao otpornik, vec vri naizmenicnu apsorpciju i osloba
danje
energije.
Opisani proces reakcije kondenzatora na promene napona u vremenu
se moe kvantifikovati velicinom koja se naziva reaktansa kondenzatora:
XC =

1
1
=
C
2 f C

[ ] ,

(3.4)

pa se impedansa kola, na osnovu (2.3) i Sl. 2.4, moe napisati kao:

Z = Z R + ZC = 0 jXC = j

1
,
C

(3.5)

struje i napona postoji fazni pomeraj od

pri c emu j oznacava da izmedu

90 .
1 Da bi dolo do promene napona, potrebno je pokretanje naelektrisanja ka oblogama,
to rezultira pojavom struje.

3.2. KONDENZATOR U AC KOLU

21

Treba primetiti da je reaktansa inverzno proporcionalna ucestanosti, to

govori da c e se kondenzator manje suprotstavljati c ecim promenama napona na njemu. Ovo znaci da se kondenzator na veoma niskim ucestanostima u kolu ponaa kao prekid (tj. struja kroz njega se moe zanemariti),
a na veoma visokim ucestanostima kao kratak spoj. Frekventna karakteristika, odnosno zavisnost reaktanse od ucestanosti je sastavni deo tehnicke
ci kondenzatora i na nju treba obratiti paspecifikacije koju daju proizvoda
nju prilikom projektovanja kola.

3.2.1 Prelazni reim kondenzatora

Radi detaljnijeg sagledavanja procesa punjenja i pranjenja kondenzatora, bice razmotreno kolo sa Sl. 3.5. U kolu se kao pobuda nalazi izvor
Rs

v_C

0,1k

v_in
C
100uF

Slika 3.5: RC kolo sa povorkom impulsa kao pobudom.

vin koji daje povorku impulsa sa Sl. 2.12, pri c emu je perioda signala T =
200 ms, vreme trajanja impulsa t0 = T/2, a amplituda V0 = 1 V. Pojava
otpornika Rs u kolu posledica je c injenice da se u realnom slucaju svi izvori
karakteriu unutranjom otpornocu, a kondenzatori ekvivalentnom rednom otpornocu2. Pored toga, u realnim kolima se procesi punjenja i pranjenja kondenzatora uvek odvijaju preko neke aktivne ili pasivne komponente, tj. preko njene unutranje otpornosti. S obzirom da su sve te otpornosti redne, to se njihov zbir moe predstaviti jednim ekvivalentnim
otpornikom3.
2 Ekvivalentna redna otpornost kondenzatora skaraceno se naziva ESR (equivalent series
resistance ). Pored redne, u ekvivalentnoj emi kondenzatora postoji i paralelna otpornost.
Linije veza takode
imaju svoju otpornost
3 Vrednost R na Sl. 3.5 ne odraava nuno realnu vrednost ekvivalentnih rednih otpors
nosti, vec je, kao i jo neke vrednosti u ovom tekstu, odabrana tako da omoguci kvalitetniju
ilustraciju opisanog efekta i lake prirucno izracunavanje.

GLAVA 3. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

22

Struja kroz kolo, napon na kondenzatoru i ulazni napon tokom jedne

periode, prikazani su na Sl. 3.6. Vremenska zavisnost promene napona na
12,00m

1,200

1,200

1,000

1,000

0,800

0,800

v_C
v_in
i_Rs

10,000m

8,000m

6,000m

4,000m

0,600

v_C (V)

0,000m

v_in (V)

i_Rs (A)

2,000m

0,600

-2,000m

-4,000m

0,400

0,400

0,200

0,200

0,000

0,000
0,000m

-6,000m

-8,000m

-10,00m

-12,00m

50,00m

100,0m
Vreme (s)

150,0m

200,0m

Slika 3.6: Ulazni napon, napon na kondenzatoru i struja u kolu sa Sl. 3.5
tokom jedne periode.
kondenzatoru je:


vC (t) = vin (t) i Rs (t) Rs = V0 1 exp

t
Rs C



(3.6)

Razmatranje iz koga proizilazi (3.6) izloeno je u Dodatku D.

Iz (3.6) se zakljucuje da c e promena napona na kondenzatoru zavisiti
od vrednosti amplitude V0 i proizvoda Rs C koji se naziva vremenska konstanta (time constant ) ili RC konstanta kola. U ovom slucaju je = Rs C =
10 ms, pa je u t = T/2 = 100 ms, kada amplituda impulsa pada na nulu,
prema (3.6), vC ( T/2) = 1 (1 e10 ) 1V, jer je 1 e10 . Bez obzira na c injenicu da, formalno gledano, iz (3.6) proizilazi da je vC = V0 kada t ,
moe se reci da je u praksi vC V0 vec za t = 4Rs C, kao to se i primecuje
sa Sl. 3.6. U tom slucaju se moe smatrati da je i i Rs 0.
Kada je t > T/2 impuls se prekida, odnosno amplituda postaje V0 = 0V.
Tada pocinje proces pranjenja kondenzatora, tj. kondenzator pocinje da
vraca energiju izvoru i struja u kolu menja smer. Kao to se vidi sa Sl. 3.6,

3.3. RC KOLO

23

proces pranjenja se vremenski odvija analogno procesu punjenja:



t
.
vC (t) = V0 exp
Rs C

(3.7)

Kada kroz kolo prestane da tece struja, kondenzator se ispraznio i nastaje

ravnotena situacija kakva je bila i pre pocetka dejstva impulsa.
Treba primetiti da se kondenzator ne mora napuniti do vrednosti amplitude signala i isprazniti do nule, to zavisi od odnosa t0 /Rs C. Pored
toga, iz prakticnih razloga treba razmotriti situaciju kada se na ulaz kola
umesto povorke impulsa dovodi sinusni signal.

3.3 RC kolo
Na Sl. 3.7 prikazano je RC kolo sa sinusnim signalom amplitude V0 =
1 V i ucestanosti f = 50 Hz kao pobudom. Impedansa ovog kola je zbir
R

v_C

10

v_in

C
100uF

Slika 3.7: RC kolo sa sinusnom pobudom.

otpornosti i reaktanse:
Z = R jXC .

(3.8)

Izracunavanjem vrednosti (3.8) dobija se Z = 10 j31, 831 ili, u polarnoj

reprezentaciji (videti Sl. 2.4), Z = 33, 365 72, 56 . Ako se ulazni napon
vin proglasi za referentni signal, struja u kolu je, na osnovu (3.1):
IR =

1 V 0
Vin
=
30 mA72, 56 .
Z
33, 365 72, 56

(3.9)

To znaci da c e struja u kolu prednjaciti za 72, 56 u odnosu na ulazni napon,

to je uocljivo sa Sl. 3.8.
Na osnovu kola sa Sl. 3.7 i (3.3) moe se napisati:
vin = vR + vC = RiR + vC = RC

dvC
+ vC ,
dt

(3.10)

GLAVA 3. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

24
30,00m

1,000

v_in
v_C
i_R

0,750
20,00m

0,500

10,00m

0,000m

v_in, v_C (V)

i_R (A)

0,250

0,000

-0,250
-10,000m

-0,500

-20,00m
-0,750

-30,00m

-1,000
0,000m

10,00m

20,00m
Vreme (s)

30,00m

40,00m

Slika 3.8: Ulazni napon, napon na kondenzatoru i struja u RC kolu.

pri c emu je i R iC struja kroz kolo. Poto je ulazni napon sinusnog oblika,
izraz (3.10) postaje:
RC

dvC
+ vC = V0 sin(t) .
dt

(3.11)

Reavanjem diferencijalne jednacine (3.11), uz pocetni uslov da je za t = 0

napon vc = 0, dobija se napon na kondenzatoru4:



t
V0
) cos(t)
. (3.12)
sin(t) + RC exp(
vC =
1 + (RC )2
RC
Na osnovu (3.3) i (3.12) dobija se i struja kroz kolo:


CV0
t
) + RC sin(t) .
iR =
cos(t) exp(
1 + (RC )2
RC

(3.13)

Napon vC i struja i R prikazani su na Sl. 3.8. Treba obratiti panju na to da u

kolu postoji prelazni reim, tj. da struja iR ne dostie odmah vrednost koju
bi imala ako bi se kolo razmatralo u stacionarnom stanju (steady-state ) koje
podrazumeva da napon vin deluje dovoljno dugo. Postojanje prelaznog reima posledica je c injenice da je kondenzator na pocetku delovanja napona
4 Tehnika

reavanja (3.11) data je u Dodatku E.

3.3. RC KOLO

25

vin prazan, pa je celokupan pad napona u kolu jednak padu napona na

otporniku. U prvoj poluperiodi, sa porastom napona vin raste i kolicina naelektrisanja na oblogama kondenzatora, usled c ega na njemu dolazi do pojave napona vC koji tei da smanji struju i R . Kada napon na kondenzatoru
vC dostie maksimum, struja i R je jednaka nuli, a napon vin je vec poceo
da opada. Nakon toga, kondenzator pocinje da se prazni, a struja u kolu
menja smer. Vano je uociti da u trenutku kada je vin = 0 na kondenzatoru
jo uvek postoji napon vC > 0. Upravo zahvaljujuci ovom zaostalom naponu struja iR dostie tokom negativne poluperiode vecu amplitudu nego
to ju je imala tokom pozitivne poluperiode. Velicina sledece amplitude iR
zavisice od velicine napona vC koji je zaostao prilikom prelaska napona
vin iz negativne u pozitivnu poluperiodu, sve dok se u kolu ne uspostavi
stacionarno stanje, kao to je ilustrovano na Sl. 3.8. Za datu ucestanost
napona vin , vreme trajanja prelaznog reima5 , a samim tim i talasni oblici
napona vC i struje iR , zavise od RC konstante. Sa smanjenjem vrednosti R,
talasni oblici se pribliavaju oblicima sa Sl. 3.4, a sa povecanjem vrednosti
R onima sa Sl. 3.2.

3.3.1 RC kolo sa paralelnim otpornikom

Na Sl. 3.9 prikazano je RC kolo, kod koga se paralelno kondenzatoru
nalazi otpornik. Na ulaz kola se dovodi sinusni napon vin amplitude V0 =
1 V i ucestanosti f = 50 Hz. Neka je ovaj napon i referentni u kolu.
Rs

v_C

10

v_in

R
10

C
100uF

Slika 3.9: RC kolo sa paralelnim otpornikom.

Ukupna impedansa kola je:
Z = Z Rs + Z R k Z C = Z Rs +
5U

1
,
1
1
+
ZR
ZC

(3.14)

literaturi se c esto kolo sa Sl. 3.7 razmatra iskljucivo u stacionarnom stanju, sa zanemarivanjem prelaznog reima. Matematicki, prelazni reim je opisan eksponencijalnim
c lanom u (3.12) i (3.13).

GLAVA 3. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

26
pri c emu je:

Z R = R + j0
Z Rs
ZC

(3.15)

= Rs + j0
1
.
= 0j
C

Zamenom numerickih vrednosti (3.15) u (3.14) dobija se:

Z = 19, 10 j2, 86 = 19, 31 8, 52 .
na osnovu c ega je struja kroz otpornik Rs :
I Rs =

Vin
= 517, 8 mA8, 52 .
Z

(3.16)

To znaci da struja kroz otpornik Rs prednjaci u odnosu na ulazni napon za

= 8, 52 . Ova struja, koja predstavlja zbir struja koje teku kroz grane kola
u kojima se nalaze otpornik R i kondenzator C, prikazana je na Sl. 3.10.
Struje kroz grane kola se mogu izracunati na osnovu:
1,000

75,00m

i_Rs
i_R
i_C
v_in

0,750
50,00m

0,500

25,00m

0,000

i_Rs, i_R, i_C (A)

v_in (V)

0,250

0,000m

-0,250
-25,00m

-0,500

-50,00m
-0,750

-1,000

-75,00m
0,000m

10,00m

20,00m
Vreme (s)

30,00m

40,00m

Slika 3.10: Ulazni napon i struje u RC kolu sa paralelnim otpornikom.

VR =

Z R k ZC
Vin .
Z

(3.17)

3.4. KALEM U AC KOLU

27

Treba napomenuti da kolo sa Sl. 3.9, bez izvora vin , u stvari predstavlja
ekvivalentno kolo kondenzatora, pri c emu je otpornik Rs ekvivalentna serijska otpornost izvoda, a otpornik R ekvivalentna paralelna otpornost tela,
dok je C idealna kapacitivnost.

3.4 Kalem u AC kolu

Na Sl. 3.11 prikazano je AC kolo sa kalemom kao opterecenjem. Kao
i u slucaju kondenzatora u AC kolu (videti 3.2 i na ovom mestu c e, radi
jednostavnosti razmatranja, redna otpornost Rs biti zanemarena.
Primedba: U programu za simulaciju kola SPICE, kalem se ne moe di
rektno prikljuciti na izvor jer ugradeni
numericki model dovodi
do greke. Zbog toga se kalemu na red prikljucuje otpornik male
otpornosti, koja moe biti i simbolicne vrednosti, npr. 1 m ili
manja, kao to je to u ovom primeru.
Rs

1KHz
v_in

v_L
L
1mH

Slika 3.11: Kalem u AC kolu.

Dovodenje
naizmenicnog napona na kalem (inductor ) izaziva naizmenicnu promenu struje kroz njega. Na krajevima kalema se indukuje napon
v L , koji je direktno proporcionalan promeni te struje u vremenu:
di L
.
(3.18)
dt
Moe se reci da se kalem indukcijom napona suprotstavlja promeni struje
kroz njega koje mu namece izvor vin . Izraz (3.18) ukazuje da c e napon na
kalemu biti najveci kada je promena struje u vremenu najveca, a da c e biti
jednak nuli kada je ta promena jednaka nuli, to je ilustrovano na Sl. 3.12.
S obzirom da je za protok struje kroz kalem potrebna promena napona
na njegovim krajevima6 , na osnovu Sl. 3.12 se moe reci da napon na kalemu v L prednjaci u odnosu na struju i L za 90 . Promena snage sa Sl. 3.12
vL = L

6 Ovo je suprotno ponaanju kondenzatora, kod koga je za promenu napona na njegovim

oblogama potreban protok naelektrisanja kroz kolo, tj. uspostavljanje struje (videti 3.2).

GLAVA 3. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

28
250,0m

350,0m

1,000

300,0m

0,750

250,0m

0,500

200,0m

0,250

v_L
i_L
p_L

200,0m

150,0m

100,0m

150,0m

v_L (V)

0,000m

i_L (A)

p_L (W)

50,00m

0,000

-50,00m
100,0m

-0,250

50,00m

-0,500

0,000m

-0,750

-100,00m

-150,0m

-200,0m

-250,0m

-50,00m

-1,000
0,000m

0,200m

0,400m

0,600m

0,800m

1,000m

Vreme (s)

Slika 3.12: Napon, struja i snaga na kalemu u AC kolu.

naizmenicna, to govori da kalem kontinualno ne disipira snagu
je takode

u vremenu kao otpornik, vec vri naizmenicnu apsorpciju i oslobadanje

energije.
Opisani proces reakcije kalema na promene struje u vremenu se moe
kvantifikovati velicinom koja se naziva reaktansa kalema:
X L = L = 2 f L

[ ] ,

(3.19)

pa se impedansa kola, na osnovu (2.3) i Sl. 2.4, moe napisati kao:

Z = Z R + Z L = 0 + jX L = jL ,

(3.20)

struje i napona postoji fazni pomeraj od

pri c emu j oznacava da izmedu
90 .
Treba primetiti da je reaktansa direktno proporcionalna ucestanosti, to
govori da c e se kalem vie suprotstavljati c ecim promenama struje kroz
njega. Ovo znaci da se kalem na veoma niskim ucestanostima u kolu ponaa kao kratak spoj (tj. napon na njemu se moe zanemariti), a na veoma
visokim ucestanostima kao prekid. Frekventna karakteristika, odnosno zavisnost reaktanse od ucestanosti je sastavni deo tehnicke specifikacije koju
ci kalema i na nju treba obratiti panju prilikom projektovadaju proizvoda
nja kola.

3.4. KALEM U AC KOLU

29

3.4.1 Prelazni reim kalema

Proces uspostavljanja struje kroz kalem nije trenutan, vec je, slicno kao i
za punjenje kondenzatora, za to potrebno izvesno vreme. Ovde c e biti razmotren slucaj kada se na ulaz kola sa Sl. 3.13 dovodi povorka impulsa vin
sa Sl. 2.12, pri c emu je perioda signala T = 200 s, vreme trajanja impulsa
t0 = T/2 i amplituda V0 = 1 V.
Rs

v_L

0,1k
L
1mH

v_in

Slika 3.13: RL kolo sa povorkom impulsa kao pobudom.

Ulazni napon, napon na kalemu i struja u kolu tokom jedne periode
prikazani su na Sl. 3.14. Promena struje u vremenu je:
i Rs




V0
Rs
=
,
1 exp t
Rs
L

(3.21)

Razmatranje iz koga proizilazi (3.21) izloeno je u Dodatku F. Odnos =

L/Rs predstavlja vremensku konstantu kola. U ovom slucaju je L/Rs =
10 s, pa je u t = T/2 = 100 s, kada amplituda impulsa pada na nulu
iRs ( T/2) = V0 (1 e10 )/Rs V0 /R = 10 mA. Formalno gledano, na
osnovu (3.21) se zakljucuje da struja dostie vrednost V0 /Rs kada t .

Medutim,
u praksi se moe smatrati da je ova vrednost dostignuta vec za
t = 4L/Rs , to se i primecuje sa Sl. 3.14, nakon c ega napon na kalemu
pada na nulu (tj. kalem pocinje da se ponaa kao kratak spoj), a struja kroz
kolo postaje konstantna i jednaka vrednosti V0 /R. Po prestanku delovanja
impulsa kalem apsorbovanu energiju vraca u kolo, pa je struja:
i Rs



Rs
V0
exp t .
=
Rs
L

(3.22)

Uocava se da je vremenska konstanta kola L/Rs od presudnog znacaja za

karakterizaciju prelaznog reima. Pored toga, za primenu u praksi interesantno je i razmatranje ponaanja RL kola sa sinusnom pobudom.

GLAVA 3. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

30
1,000

1,000

10,00m

0,900

i_Rs
v_L
v_in

9,000m
0,750

0,800

8,000m
0,500

0,700

7,000m

0,250

0,000

0,400

i_Rs (A)

0,500

6,000m

v_L (V)

v_in (V)

0,600

5,000m

4,000m
-0,250

0,300

3,000m
-0,500

0,200

2,000m

-0,750
0,100

1,000m

0,000

-1,000

0,000m
0,000u

50,00u

100,0u
Vreme (s)

150,0u

200,0u

Slika 3.14: Ulazni napon, napon na kalemu i struja u kolu sa Sl. 3.13 tokom
jedne periode.

3.5 RL kolo
Na Sl. 3.15 prikazano je RL kolo sa sinusnom signalom amplitude V0 =
1 V i ucestanosti f = 50 Hz kao pobudom. Impedansa ovog kola je zbir
otpornosti i reaktanse:
Z = R + jX L .
(3.23)
Izracunavanjem vrednosti (3.23) dobija se Z = 1 + j0, 314 ili, u polarnoj
reprezentaciji (videti Sl. 2.4), Z = 1, 048 17, 43 . Ako se ulazni napon vin
proglasi za referentni signal, struja u kolu je, na osnovu (3.1):
IR =

1 V 0
Vin
=
0, 954 A 17, 43 .
Z
1, 048 17, 43

(3.24)

To znaci da c e struja u kolu kasniti za 17, 43 u odnosu na ulazni napon, to

je uocljivo sa Sl. 3.16.
Na osnovu kola sa Sl. 3.15 i (3.18) moe se napisati:
vin = vR + v L = Ri R + L

diR
,
dt

(3.25)

pri c emu je i R i L struja kroz kolo. Poto je ulazni napon sinusnog oblika,

3.5. RL KOLO

31
R

v_L

1
L
1mH
v_in

Slika 3.15: RL kolo sa sinusnom pobudom.

izraz (3.25) postaje:
di R
+ RiR = V0 sin(t) .
(3.26)
dt
Reavanjem diferencijalne jednacine (3.26), uz pocetni uslov da je za t = 0
struja iR = 0, dobija se struja kroz kolo7 :



R
V0
L
.
(3.27)
exp( t) cos(t)
iR =
sin(t) +
2
R
L
R(1 + ( L
R ) )
L

Na osnovu (3.18) i (3.27) dobija se i napon na kalemu:



V0
L
R
L
sin(t) .
cos(t) exp( t) +
vL =
2
R 1 + ( L
L
R
R )

(3.28)

Napon v L i struja iR prikazani su na Sl. 3.16. Treba obratiti panju na to

da u kolu postoji prelazni reim, tj. da napon v L ne dostie odmah vrednost koju bi imao ako bi se kolo razmatralo u stacionarnom stranju, koje
podrazumeva da napon vin deluje dovoljno dugo. U prvoj poluperiodi, sa
porastom napona vin raste i struja kroz kalem koja indukuje kontraelektromotornu silu, koja tei da smanji napon v L . Kada struja kroz kalem iR
dostie maksimum, napon v L je jednak nuli, a napon vin je vec poceo da
opada. Nakon toga, kalem pocinje da se prazni i napon na njegovim krajevima postaje negativan. Vano je uociti da u trenutku kada je vin = 0
kroz kalem jo uvek tece struja iR > 0. Upravo zahvaljujuci ovoj zaostaloj struji napon v L dostie tokom negativne poluperiode vecu amplitudu
nego to je bila tokom pozitivne poluperiode. Velicina sledece amplitude
v L zavisice od struje i R koji je zaostala prilikom prelaska napona vin iz
negativne u pozitivnu poluperiodu, sve dok se u kolu ne uspostavi stacionarno stanje, kao to je ilustrovano na Sl. 3.8. Za datu ucestanost napona
vin , vreme trajanja prelaznog reima8 , a samim tim i talasni oblici napona
7 Tehnika

reavanja (3.26) ekvivalentna je onoj opisanoj u Dodatku E.

prelazni reim je opisan eksponencijalnim c lanom u (3.27) i (3.28).

8 Matematicki,

GLAVA 3. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

32
300,0m

1,000

1,000

0,750

0,750

0,500

0,500

0,250

0,250

v_in
i_R
v_L

200,0m

0,000

v_in (V)

0,000m

i_R (A)

v_L (V)

100,0m

0,000

-0,250

-0,250

-0,500

-0,500

-0,750

-0,750

-1,000

-1,000
0,000m

-100,0m

-200,0m

-300,0m

10,00m

20,00m
Vreme (s)

30,00m

40,00m

Slika 3.16: Ulazni napon, napon na kalemu i struja u RL kolu.

v L i struje iR , zavise od L/R konstante. Sa smanjenjem vrednosti R, talasni oblici se pribliavaju oblicima sa Sl. 3.12, a sa povecanjem vrednosti R
onima sa Sl. 3.2.

3.5.1 RL kolo sa paralelnim otpornikom

Na Sl. 3.17 prikazano je RL kolo, kod koga se paralelno kalemu nalazi
otpornik. Na ulaz kola se dovodi sinusni napon vin amplitude V0 = 1 V i
ucestanosti f = 50 Hz. Neka je ovaj napon i referentni u kolu.
Ukupna impedansa kola je:
Z = Z Rs + Z R k Z L = Z Rs +

1
,
1
1
+
ZR
ZL

(3.29)

pri c emu je:

Z R = R + j0
Z Rs
ZL

= Rs + j0
= 0 + jL .

Zamenom numerickih vrednosti (3.30) u (3.29) dobija se:

Z = 1, 09 + j0, 286 = 1, 127 14, 70 ,

(3.30)

3.6. RLC KOLO

33
Rs

v_L

v_in

R
1

L
1mH

Slika 3.17: RL kolo sa paralelnim otpornikom.

na osnovu c ega je struja kroz otpornik Rs :
I Rs =

Vin
= 0, 89 A 14, 70 .
Z

(3.31)

To znaci da struja kroz otpornik Rs kasni u odnosu na ulazni napon za

= 14, 70 . Ova struja, koja predstavlja zbir struja koje teku kroz grane
kola u kojima se nalaze otpornik R i kalem L, prikazana je na Sl. 3.18. Struje
kroz grane kola se mogu izracunati pomocu (3.17).
Treba primetiti da ekvivalentno kolo kalema, pored redne otpornosti,
moe sadrati i parazitnu kapacitivnost koja je paralelno vezana sa idealnom induktivnocu.

3.6 RLC kolo

Na Sl. 3.19 prikazano je RLC kolo sa signalom amplitude V0 = 1 V i
ucestanosti f = 50 Hz kao pobudom.
Impedansa ovog kola je:
Z = Z R + ZC + Z L ,

(3.32)

Z R = R + j0
1
ZC = 0 j
C
Z L = 0 + jL .

(3.33)

pri c emu je:

Struja kroz kolo je:

Vin
= 0, 329 A70, 78 ,
(3.34)
Z
to znaci da prednjaci u odnosu na ulazni napon za ugao = 70, 78 , kao
to je ilustrovano na Sl. 3.20.
I=

GLAVA 3. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

1,000

1,000

0,750

0,750

0,500

0,500

0,250

0,250

0,000

i_Rs, i_R, i_L (A)

v_in (V)

34

i_Rs
i_R
i_L
v_in

0,000

-0,250

-0,250

-0,500

-0,500

-0,750

-0,750

-1,000

-1,000
0,000m

10,00m

20,00m
Vreme (s)

30,00m

40,00m

Slika 3.18: Ulazni napon i struje u RL kolu sa paralelnim otpornikom.

v_in

1mH

v_C

C
1000uF

Slika 3.19: RLC kolo sa sinusnom pobudom.

3.6. RLC KOLO

400,0m

35

1,250

v_in
v_C
v_L
i

1,000
300,0m

0,750
200,0m
0,500

100,00m

0,000m

v_in, v_C, v_L (V)

i (A)

0,250

0,000

-0,250
-100,00m

-0,500
-200,0m
-0,750

-300,0m
-1,000

-400,0m

-1,250
0,000m

10,00m

20,00m
Vreme (s)

Slika 3.20: Naponi i struja u RLC kolu.

30,00m

40,00m

GLAVA 3. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

36

Sa Sl. 3.20 se uocava da je amplituda napona na kondenzatoru veca

od amplitude ulaznog napona. Na osnovu (3.32) je Z = 3, 04 70, 78 ,
dok je ZC = 3, 18 90 . Naime, kada je u RLC kolu ukupna impedansa
manja bilo od impedanse kalema bilo od impedanse kondenzatora, tada je
i struja kroz kolo veca nego to bi to bila u kolu u kojem se ovi elementi pojavljuju pojedinacno. Efekat naponskog premaenja je posledica suprotnih
reaktansi kalema i kondenzatora i moe se izbeci povecanjem otpornosti R,
to predstavlja tehniku ogranicavanja struje kroz kolo. Na primer, u kolu sa
Sl. 3.19 je vec za R = 2 amplituda napona na kondenzatoru VC0 0, 9 V.
Na Sl. 3.21 prikazano je RLC kolo u paralelnoj konfiguraciji. Otpornici
RsL i RsC predstavljaju redne otpornosti kalema i kondenzatora, respektivno. Na ulaz kola se dovodi sinusni signal amplitude V0 = 1 V i ucestanosti f = 50 Hz. Impedansa ovog kola je:

R_sL
0,5

v_in

R
5

R_sC
0,5

L
5mH

C
470uF

Slika 3.21: RLC kolo u paralelnoj konfiguraciji.

Z=

1
Z ( R)

1
1
+
+
Z ( L) Z (C)

! 1

(3.35)

pri c emu su Z( R) , Z( L) i Z(C) impedanse kroz R, L i C granu kola, respektivno. Ukupna struja kroz kolo je:
I=

Vin
= 0, 585 A 47, 49
Z

(3.36)

i prikazana je na Sl. 3.22, zajedno sa strujama kroz grane kola u stacionarnom stanju. Struja kasni za ulaznim naponom9 za ugao = 47, 49 . Treba
primetiti da je kod ovakvih kola lake izracunati struje kroz grane kola,
pa ih sabrati, nego racunati ukupnu struju koricenjem (3.35), tj. ukupne
impedanse.
9 Ulazni napon je u fazi sa naponom na otporniku R, pa mu je signal ekvivalentan signalu
struje i R sa Sl. 3.22.

3.7. REZONANSA

37

750,0m

i_C
i_L
i_R
i

500,0m

i (A)

250,0m

0,000m

-250,0m

-500,0m

-750,0m
40,00m

50,00m

60,00m

70,00m
Vreme (s)

80,00m

90,00m

100,0m

Slika 3.22: Struje u RLC kolu sa Sl. 3.21

Prilikom izracunavanja parametara sloenijih kola treba koristiti princip podele kola na manje (redne i/ili paralelne) celine, c ije je impedanse
lake izracunati po prethodno opisanim pravilima. Za kola veceg stepena
sloenosti, a posebno za ona u kojima se pojavljuju i aktivne komponente
(diode, tranzistori, itd.) u dananjoj praksi se uglavnom koriste simulatori.

3.7 Rezonansa
Na osnovu razmatranja datih u 3.2 i 3.4 jasno je da se kondenzator i
kalem ponaaju suprotno prilikom dejstva naizmenicnog napona. Kondenzator akumulira energiju izvora pomocu razdvajanja naelektrisanja, to
prouzrokuje pojavu elektricnog polja, odnosno napona na njegovim krajevima. Kalem akumulira energiju izvora pomocu magnetne indukcije, to
rezultuje pojavom struje kroz njega. Neka su ove dve komponente vezane
paralelno, kao u kolu sa Sl. 3.23.
Ako se kolo trenutno pobudi jednosmernim naponom amplitude V =
1 V, kondenzator c e se napuniti.
Primedba: U programu SPICE se trenutna pobuda ovog tipa moe simulirati stavljanjem napona od 1 V kao pocetnog napona u modelu

GLAVA 3. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

38

v
R_sL
0,15
L
2,7mH

R_sC
0,05

C
220nF
1V

Slika 3.23: Idealno rezonantno kolo.

kondenzatora.
Po prestanku pobude kondenzator c e poceti da se prazni, to c e izazvati
porast struje kroz kalem i kontraelektromotornu silu koja tei da se suprotstavi porastu te struje. Kada se kondenzator isprazni, usled razlike napona
na krajevima kalema, pojavljuje se struja u suprotnom smeru koja ponovo
puni kondenzator, stvarajuci na njegovim oblogama napon koji je po znaku
suprotan od pocetnog. Kada se kalem isprazni, kondenzator se napunio i opisani proces se ciklicno nastavlja u vremenu. Teorijski gledano, na
ovaj nacin bi energija ostala zarobljena u kolu, prebacujuci se sa kalema na

kondenzator, beskonacno dugo. Medutim,

u praksi uvek postoje gubici na

rednim otpornostima obe komponente, kao i na otpornosti veza izmedu

komponenata, tako da se amplituda napona smanjuje u vremenu, kao to
komponenata rezultira
je ilustrovano na Sl. 3.24. Transfer energije izmedu
ucestanocu promene napona f r , a vrednost te ucestanosti zavisi od vrednosti reaktansi kalema i kondenzatora. U praksi, ako se kolo sa Sl. 3.23

pobuduje
naizmenicnim signalom ucestanosti f r , u njemu c e se uspostaviti
stanje rezonanse. Ucestanost pri kojoj se ova pojava deava naziva se rezonantna ucestanost i dobija se iz uslova da su reaktanse u granama kola jednake. Ako se zanemare redne otpornosti, iz uslova L=1/C rezonantna
ucestanost je:
1

.
(3.37)
fr =
2 LC
Efekat rezonanse se moe uociti analizom kola sa Sl. 3.25, kod koga su
redne otpornosti predstavljene simbolicnim vrednostima. Kolo se pobu
duje
ulaznim signalom sinusnog oblika, amplitude V0 = 1 V i linearno promenljive ucestanosti. Struja kroz otpornik Rv u zavisnosti od ucestanosti
prikazana je na Sl. 3.26. Uocljivo je da pri ucestanosti f r = 6, 53 kHz struja
kroz otpornik Rv pada na nulu, to znaci da se pri rezonantnoj ucestanosti

3.7. REZONANSA

39

1,000

0,750

0,500

v (V)

0,250

0,000

-0,250

-0,500

-0,750

-1,000
0,000m

0,250m

0,500m

0,750m

1,000m
Vreme (s)

1,250m

1,500m

1,750m

Slika 3.24: Napon u idealnom rezonantnom kolu.

R_v
1p

R_sL
1p

R_sC
1p

v_in
L
2,7mH

C
220nF

Slika 3.25: Kolo za analizu rezonantne ucestanosti.

2,000m

GLAVA 3. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

40
5,000m

i_Rv

4,500m

4,000m

3,500m

i_Rv (A)

3,000m

2,500m

2,000m

1,500m

1,000m

0,500m

0,000m
5,000k

5,500k

6,000k

6,500k
Uestanost (Hz)

7,000k

7,500k

8,000k

Slika 3.26: Zavisnost struje od ucestanosti izvora vin za kolo sa Sl. 3.25.
kolo ponaa kao otvoreno10 .
U slucaju kada su kalem i kondenzator vezani na red, kao to je to na
se moe uociti pojava rezonanse, pri c emu je rezonantna
Sl. 3.27, takode

ucestanost odredena
izrazom (3.37). Zavisnost struje od ucestanosti u ovaR_s
1p
L
2,7mH
v_in

C
220nF

Slika 3.27: Redno rezonantno kolo.

kvom kolu prikazana je na Sl. 3.28. Moe se primetiti da se redna veza
kalema i kondenzatora u okolini rezonantne ucestanosti ponaa
izmedu
kao kratak spoj i da kroz kolo tece jako velika struja. To znaci da kod ovakvih kola treba biti izuzetno oprezan, jer se na kondenzatoru mogu pojaviti
naponi znatno vecih amplituda od amplitude pobudnog signala.
10 S obzirom da je rezonantna ucestanost dobijena izjednacavanjem reaktansi, to je
ukupna impedansa kola Z = ZL k ZC , za f = f r .

3.7. REZONANSA

41

25,00

i_Rv

22,50

20,00

17,50

i_Rv (A)

15,00

12,50

10,00

7,500

5,000

2,500

0,000
5,000k

5,500k

6,000k

6,500k
Uestanost (Hz)

7,000k

7,500k

8,000k

Slika 3.28: Zavisnost struje od ucestanosti u rednom rezonantnom kolu.

42

GLAVA 3. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

Dodatak A

Brojevi u tehnickoj literaturi

A.1 Formati brojeva
Formati brojeva koji se koriste u tehnickoj literaturi su:
sa fiksnim decimalnim zarezom (fixed point )
sa pokretnim decimalnim zarezom (floating point )
naucni (scientific )

Pod pojmom tehnicka

literatura se u ovom
tekstu
podrazumeva
pre svega literatura iz
oblasti elektronike.

inenjerski (engineering )
Format brojeva sa fiksnim decimalnim zarezom podrazumeva da se
decimalni zarez kod svakog broja pojavljuje uvek na istom mestu. Drugim
U anglosaksonskoj tehrecima, broj decimalnih mesta je uvek konstantan.
Primer A.1.1 Brojevi prikazani u formatu sa fiksnim decimalnim zarezom:
0,25

11956,34

1215,00

4,84

Format brojeva sa pokretnim decimalnim zarezom podrazumeva promenljivi broj decimalnih mesta.
Primer A.1.2 Brojevi prikazani u formatu sa pokretnim decimalnim zarezom:
0,25

11956,348

1215

4,843333

Naucni format brojeva podrazumeva koricenje stepena broja 10, pri

c emu se decimalni zarez pojavljuje odmah nakon prvog broja koji je veci ili
43

nickoj literaturi se umesto decimalnog zareza

koristi decimalna tacka.

44
jednak jedinici, a manji od desetice. Broj mesta iza decimalnog zareza moe
biti fiksan ili promenljiv. Racunari i kalkulatori prikazuju stepen broja deset
koricenjem slova E, tako da je 10n En.
Primer A.1.3 Brojevi prikazani u naucnom formatu:
2, 5 101
2,5E-1

1,1956134 104
1,1956348E4

1,215 103
1,215E3

4,84 100
4,843333E0

Inenjerski format brojeva podrazumeva da je stepen broja 10 uvek jednak celobrojnom umnoku broja 3 (103n ), pri c emu mantisa broja mora biti
veca ili jednaka od jedan, a manja od hiljadu. Broj mesta iza decimalnog
zareza moe biti fiksan ili promenljiv.
Primer A.1.4 Brojevi prikazani u inenjerskom formatu:
250 103
250E-3

11,95634 103
11,956348E3

1,215 103
1,215E3

4840 103
4843,333E-3

Odredeni
brojevi u inenjerskoj notaciji imaju prefikse u SI sistemu jedinica, kao to je prikazano u Tab. A.1.
Prefiks
ato (atto )
femto (femto )
piko (pico )
nano (nano )
mikro (micro )
mili (milli )
kilo (kilo )
mega (mega )
giga (giga )
tera (tera )
peta (peta )
eksa (exa )

Simbol
a
f
p
n

m
k
M
G
T
P
E

Broj
1018
1015
1012
109
106
103
103
106
109
1012
1015
1018

Tabela A.1: Prefiksi u SI sistemu

Prefiksi se u elektronici c esto koriste za procenu reda velicine vrednosti
neke komponente ili parametra kola. Na primer, kae se da je kapacitivnost reda velicine mikrofarada ili da je ulazna otpornost reda velicine
megaoma.

45
Broj cifara iza decimalnog zareza definie tacnost sa kojom je broj izrac unat. Broj cifara iza decimalnog zareza sa kojim je izracunati broj prikazan

odreduje
preciznost prikaza. Prilikom prikazivanja brojeva uobicajeno se

vri zaokruivanje na odredenom

decimalnom mestu, koje predstavlja broj
znacajnih cifara (na primer: 3, 67804327 3, 68 zaokruivanje na dve
znacajne cifre).

A.2 Upotreba kalkulatora

Racunari i kalkulatori sa tehnickim funkcijama mogu prikazati brojeve
u bilo kom od prethodno opisanih formata. Kod racunara, svaki programski jezik poseduje specificne naredbe za formatiranje prikaza brojeva. Ta standardni kalkulatori na racunaru poseduju reim tehnickih funkkode,

cija (tipicno: View Scientific ), dok se format prikaza brojeva bira odredenim tasterom (tipicno tasterom F-E). Rucni kalkulatori sa tehnickim funkcijama (Sl. A.1) poseduju reime prikaza za razlicite formate brojeva.

Slika A.1: Tipican kalkulator sa tehnickim funkcijama.

Primer A.2.1 Kalkulator sa Sl. A.1 se uvodi u reim prikaza brojeva u formatu
sa fiksnim decimalnim zarezom i c etiri decimalna mesta pritiskom tastera po sledecem redosledu:
MODE MODE MODE 1 4
Prikaz na displeju c e biti:
.

46
Za prikaz brojeva u naucnom formatu sa pet decimalnih mesta, koji
c e biti koricen u narednim primerima, koristi se sledeca sekvenca tastera:
MODE MODE MODE 2 6
Prikaz na displeju c e biti:
.

Stepen broja 10 se na kalkulatoru unosi pomocu tastera EXP.

Primer A.2.2 Izracunavanje sa stepenom broja 10:
1, 15 103 4, 78 1012
1.15 EXP 3 4.78 EXP () 12 =
Vano je napomenuti da taster EXP na kalkulatoru ne predstavlja funkciju
ex koja se u tehnickoj literaturi c esto oznacava sa exp( x).
Primer A.2.3 Izracunavanje sa funkcijom ex exp( x):
e2 e3 exp(2) exp(3)
SHIFT ln 2 SHIFT ln () 3 =
Bilo koji stepen nekog broja se na kalkulatoru izracunava upotrebom
tastera xy , dok se koren izracunava upotrebom tastera SHIFT i xy .
Primer A.2.4 Izracunavanje stepena i korena:
63 = 216
6 xy 3 =
34 = 0, 01234567
3 xy () 4 =
Pritiskom na taster ENG rezultat c e na displeju biti prikazan u inenjerskom
formatu:

16 = 2
4 SHIFT xy 16 =
Prirodni logaritam nekog broja se na kalkulatoru izracunava upotrebom tastera ln, a dekadni logaritam upotrebom tastera log.

47

Primer A.2.5 Izracunavanje prirodnog logaritma:

ln 4, 13 = 1, 418277
ln 4.13 =
.
Izracunavanje dekadnog logaritma:
log 4, 13 = 0, 615950
log 4.13 =
Kod kalkulatora na racunarima je sekvenca primene funkcijskih tastera obratna u
odnosu na rucne kalkulatore (tj. najpre treba uneti broj, pa onda pritisnuti taster
odgovarajuce funkcije, npr. 4.13 ln) Ovo je moguce postici i na rucnim kalkulatorima tako to se prvo unese broj za kojim sledi znak jednakosti, a zatim pritisne taster
odgovarajuce funkcije, npr. 4.13 = ln.

Prilikom izracunavanja vrednosti trigonometrijskih funkcija (sinus, kosinus, tangens) posebnu panju treba obratiti na:
reim rada kalkulatora, tj. da li je kalkulator podeen za rad u stepenima (degrees ) ili radijanima (radians );
definiciju inverznih trigonometrijskih funkcija.
Primer A.2.6 Kalkulator sa Sl. A.1 se uvodi u reim rada u stepenima pritiskom
tastera po sledecem redosledu:
MODE MODE 1
Za reim rada u radijanima, redosled je:
MODE MODE 2

Kod kalkulatora se vrednosti inverznih trigonometrijskih funkcija (arcus funkcija) izracunavaju na sledeci nacin:
Primer A.2.7 Izracunavanje funkcije arctan u stepenima:
arctan 5 = 78, 690067
SHIFT tan 5 =
Treba primetiti da notacija upotrebljena na tasterima kalkulatora (npr.
tan1 ) ne predstavlja reciprocnu vrednost trigonometrijske funkcije (1/ tan).
Reciprocne vrednosti trigonometrijskih funkcija se izracunavaju na sledeci
nacin:

360 = 2rad.

48

Primer A.2.8 Izracunavanje funkcije cot (kotangens) u stepenima:

cot 5 1/ tan 5 = 11, 430052
tan 5 = x1 =
Kalkulatori poseduju jo dosta tehnickih funkcija, a za njihovu konkretnu upotrebu treba pogledati primere u korisnickom uputstvu svakog
pojedinog tipa kalkulatora.

Dodatak B

Osnovne operacije sa
kompleksnim brojevima
B.1 Definicije
Kompleksni broj Z sastoji se od realnog dela X i imaginarnog dela Y
koji su povezani algebarskom relacijom:
Z = X + jY ,

(B.1)

1 ,

(B.2)

j2 = 1 .

(B.3)

1
= j .
j

(B.4)

pri c emu je j, po definciji:

j=
tako da je:
Pored toga, vai i da je:

Konjugovani kompleksni broj se dobija promenom znaka ispred imaginarnog dela kompleksnog broja:
Z = X jY .

(B.5)

Kompleksni broj se moe prikazati u polarnoj formi u obliku:

Z = | Z | ,

(B.6)

gde je | Z | moduo kompleksnog broja, a argument kompleksnog broja,

odnosno ugao koji moe biti u stepenima ili radijanima. Relacije kojima su
49

50
povezane forme kompleksnog broja su:
p
|Z| = X2 + Y2
Y
= arctan
X
X = Z0 cos

(B.7)

Y = Z0 sin .

B.2 Sabiranje
Kompleksni brojevi Z1 i Z2 se sabiraju tako to im se posebno saberu
realni, a posebno imaginarni delovi:
Z1 + Z2 = ( X1 X2 ) + j(Y1 Y2 ) .

(B.8)

Primer B.2.1 Sabrati kompleksne brojeve Z1 = 3 + j7 i Z2 = 11 + j2.

Z1 + Z2 = (3 + 11) + j(7 + 2) = 14 + j9 .
Dobijeni zbir se u polarnoj formi moe predstaviti kao:
 
p
9
2
2
Z1 + Z2 = 14 + 9 arctan
= 16, 6432, 73 .
14

Primer B.2.2 Sabrati kompleksne brojeve Z1 = 2 j5 i Z2 = 9 + j2.

Z1 + Z2 = (2 9) + j(5 + 2) = 7 j3 .

B.3 Oduzimanje
Kompleksni brojevi Z1 i Z2 se oduzimaju tako to im se posebno oduzmu realni, a posebno imaginarni delovi:
Z1 Z2 = [ X1 ( X2 )] + j[Y1 (Y2 )] .
Primer B.3.1 Oduzeti kompleksne brojeve Z1 = 4 + j2 i Z2 = 1 + j3.
Z 1 Z 2 = ( 4 1) + j ( 2 3) = 3 j .

(B.9)

51

Primer B.3.2 Oduzeti kompleksne brojeve Z1 = 2 j4 i Z2 = 6 j8.

Z1 Z2 = [2 (6)] + j[4 (8)] = 8 + j4 .

B.4 Mnoenje
Kompleksni brojevi Z1 i Z2 se mnoe tako to im se moduli pomnoe, a
uglovi saberu:
Z1 Z2 = | Z1 || Z2 |1 + 2 .

(B.10)

Primer B.4.1 Pomnoiti kompleksne brojeve Z1 = 1 + j4 i Z2 = 3 + j2.

Z1 Z2 =

12

+ 42 arctan

1775, 96

  p
 
4
2
2
2
3 + 2 arctan
1
3

1333, 69

= 17 13(75, 96 + 33, 69 )
= 14, 87109, 65
= 14, 87 cos 109, 65 + j14, 87 sin 109, 65
5 + j14
Kompleksni brojevi se mogu mnoiti i u algebarskoj formi.

B.5 Deljenje
Kompleksni brojevi Z1 i Z2 se mnoe tako to im se moduli podele, a
uglovi oduzmu:

|Z |
Z1
= 1 1 2 .
Z2
|Z2 |
Primer B.5.1 Podeliti kompleksne brojeve Z1 = 3 + j5 i Z2 = 6 j2.

32 + 52 arctan
Z1
=
Z2
62 + 22 arctan

5
3


2
6

(B.11)

52

3459, 04
=
40 18, 43
r
34
=
(59, 04 (18, 43) )
40
= 0, 9277, 47
= 0, 92 cos 77, 47 + j0, 92 sin 77, 47
0, 2 + j0, 9

Kompleksni brojevi se mogu deliti i u algebarskoj formi. U principu,

kada je potreban rad sa vie kompleksnih brojeva, operacije sabiranja i
oduzimanja se lake obavljaju kada su kompleksni brojevi u algebarskoj
formi, a operacije mnoenja i deljenja kada su kompleksni brojevi u polarnoj formi. Prelaz iz algebarske u polarnu formu i obratno se moe obaviti i
upotrebom kalkulatora sa tehnickim funkcijama sa Sl. A.1.

kompleksnog broja Z = 3 + j4 u polarnu formu

Primer B.5.2 Prevodenje
upotrebom kalkulatora:
POL( 3 , 4 ) =
RCL tan

Prevodenje
kompleksnog broja 553, 1301 u algebarsku formu:
SHIFT POL( 5 , 53.1301 ) =

RCL tan

Dodatak C

Izracunavanje efektivne i
srednje vrednosti
C.1 Signal oblika testere
Posmatranjem geometrijske reprezentacije naizmenicnog signala oblika
testere prikazanog na Sl. C.1 moe se uociti diskontinuitet u tackama nT, n =
1, 2 . . ., to znaci da se vrednost signala promeni od V0 do V0 za vreme
t = 0. Kod realnih signala je za ovu promenu potrebno konacno vreme t f ,

v
V0

-V0

Slika C.1: Naizmenicni signal oblika testere.

pa signal predstavlja kontinualnu funkciju1 . Radi jednostavnijeg razmatranja, ovde c e se podrazumevati prva perioda signala sa sl. C.1, pri c emu se
implicitno podrazumeva da t f 0, to znaci da c e postojanje diskontinui1 Vreme t naziva se vreme opadanja zadnje ivice signala (fall time ). Kod signala oblika
f
pravougaonika analogno se definie i vreme porasta prednje ivice signala tr (rise time ).

53

54
teta biti zanemareno2 . Ovaj signal se u tom slucaju moe opisati funkcijom:
2V0
t V0 .
(C.1)
T
Koricenjem identicnog pristupa kao u 2.4.1, tj. primenom (2.12) i (2.13) na
(C.1) izracunava se efektivna vrednost signala oblika testere:
s
Z
V0
1 T 2
v (t) dt = .
(C.2)
VRMS =
T 0
3
v( t) =

Srednja vrednost signala oblika testere je:

VAVG =

1
T

Z T
0

|v(t)| dt =

V0
.
2

(C.3)

Specijalan slucaj signala oblika testere je signal oblika rampe c ija je geometrijska reprezentacija prikazana na Sl. C.2. Ako se, kao u prethodnom

v
V0

Slika C.2: Signal oblika rampe.

slucaju, zanemari postojanje diskontinuiteta, ovakav signal se moe u prvoj periodi predstaviti funkcijom:
V0
t.
(C.4)
T
Primenom (C.2) i (C.3) na (C.4)
dobija se da su efektivna i srednja vrednost
signala jednake VRMS = V0 / 3 i VAVG = V0 /2, respektivno, dakle iste kao
i u slucaju naizmenicnog signala oblika testere.
v( t) =

C.2

Signal oblika trougla

Geometrijska reprezentacija naizmenicnog signala oblika trougla data

je na Sl. C.3. Ovaj signal se moe u prvoj periodi predstaviti funkcijom:
4V
0

, 0 t T4
T t
T
3T
0
v(t) = 4V
(C.5)
T t + 2V0 , 4 t 4

4V0
3T
, 4 tT
T t 4V0

2 Treba primetiti da uvodenje

ovakvog pojednostavljenja, s obzirom na prostpoeriodicnost signala, ne umanjuje optost dobijenih rezultata.

55
v
2V0

V0

3T/4
0

t
T/4

T/2

-V0

-4V0

Slika C.3: Naizmenicni signal oblika trougla.

Primenom (2.12) i (2.13) na (C.5) dobija se da su efektivna i srednja
vrednost
naizmenicnog signala oblika trougla jednake VRMS = V0 / 3 i VAVG =
V0 /2, respektivno.

C.3 Signal oblika pravougaonika

Ako se, kao kod naizmenicnog signala oblika testere, zanemari postojanje diskontinuiteta, na osnovu Sl. 2.11 se za prvu periodu moe napisati:
(
VDC + V0 , 0 t t0
(C.6)
v( t) =
VDC V0 , t0 t T
Primenom definicije (2.12) na (C.6) dobija se:
r
t0
t0
VRMS = (VDC + V0 )2 + (VDC V0 )2 (1 ) .
T
T

(C.7)

Srednja vrednost signala sa sl. 2.11 je, na osnovu definicije (2.13), jednaka:
VAVG = |VDC + V0 |

t0
t0
+ |VDC V0 | (1 ) .
T
T

(C.8)

U specijalnom slucaju, kada je t0 = T/2, srednja vrednost signala je VAVG =

VDC , jer je VDC > V0 . Medutim,

kada je VDC = 0 i t0 = T/2, srednja
vrednost signala je VRMS = VAVG = V0 .

56

Dodatak D

Izracunavanje napona u
prelaznom reimu
kondenzatora
U trenutku t = 0, na ulazu kola sa Sl. 3.5 se pojavio napon vin amplitude
V0 = 1 V. Prema zakljucku iz 3.2, da bi se na kondenzatoru pojavio napon
vC kroz kolo mora najpre da protekne struja iRs , koja stvara pad napona na
otporniku vRs . To znaci da je u trenutku t = 0 struja kroz kolo:
i R s ( 0) =

V0
.
Rs

(D.1)

Time je stvoren uslov za nagomilavanje naelektrisanja Q na oblogama kondenzatora, tj. za pocetak punjenja kondenzatora:
vin (t) = iRs (t) Rs +

Q ( t)
.
C

(D.2)

Poto je struja definisana kao promena kolicine naelektrisanja u vremenu

iRs (t) = dQ(t)/dt, to (D.2) postaje:
1
vin (t) = i Rs (t) Rs +
C

Z t
0

i Rs (t) dt ,

(D.3)

odakle se diferenciranjem dobija:

dvin (t)
di (t)
1
= R s Rs
+ i Rs ( t) .
dt
dt
C

(D.4)

Prema Sl. 3.6 je dvin (t)/dt = 0 za 0 < t < T/2, pa se iz (D.4) dobija:
1
di Rs (t)
dt .
=
i Rs
Rs C
57

(D.5)

58
Integraljenjem (D.5) u optem slucaju (granice integrala su 0 i t) se dobija:


t
,
(D.6)
i Rs (t) = i Rs (0) exp
Rs C
a koricenjem (D.1) dolazi se do:


V0
t
i Rs ( t) =
exp
.
Rs
Rs C

(D.7)

Iz (D.7) se moe dobiti vremenska zavisnost promene napona na kondenzatoru:




t
.
(D.8)
vC (t) = vin (t) i Rs (t) Rs = V0 1 exp
Rs C

Dodatak E

Odredivanje
napona na

kondenzatoru u RC kolu
Jednacina (3.11) glasi:
RC

dvC
+ vC = V0 sin(t) ,
dt

(E.1)

to je linearna nehomogena diferencijalna jednacina prvog reda ili redukovana linearna nehomogena diferencijalna jednacina drugog reda. Reenje
ove jednacine se dobija tako to se najpre potrai reenje vC0 homogene
jednacine:
dvC
+ vC = 0
(E.2)
RC
dt
i to metodom razdvajanja promenljivih, tako da je:
1
dvC
=
dt ,
vC
RC

(E.3)

odakle je (videti i 3.2.1):

vC0 = K exp(

t
),
RC

(E.4)

pri c emu je K konstanta. U daljem postupku se pretpostavlja da je partikularno reenje (E.1) oblika:
= A cos(t) + B sin(t) ,

(E.5)

gde su A i B konstante koje treba odrediti. Iz (E.5) je:

d
= A sin(t) + B cos(t) .
dt

(E.6)

Zamenom (E.5) i (E.6) u (E.1) dobija se:

( B RCA) sin(t) + ( A + RCB) cos(t) = V0 sin(t) .

59

(E.7)

60
Iz (E.7) se, izjednacavanjem c lanova se leve i desne strane, dobija:
(E.8)

B RCA = V0

A + RCB = 0 ,

(E.9)

odakle se izracunavaju konstante A i B. Zamenom dobijenih vrednosti za

A i B u (E.5) dobija se:
=
Reenje (E.1) je zbir:

V0
sin t) RC cos(t) .
2
1 + (RC )
vC = vC0 + ,

(E.10)

(E.11)

pri c emu se konstanta K odreduje

iz uslova da je vC = 0 kada je t = 0:
K = RC

V0
.
1 + (RC )2

Zamenom (E.12) u (E.4) jednacina (E.11) postaje:




t
V0
) cos(t)
,
sin(t) + RC exp(
vC =
1 + (RC )2
RC
to je i konacno reenje jednacine (E.1).

(E.12)

(E.13)

Dodatak F

Izracunavanje struje u
prelaznom reimu kalema
Polazeci od toga da je vin = vRs + v L i imajuci u vidu (3.19), moe se
napisati1 :
di R
vin = Rs iRs + L s ,
(F.1)
dt
pri c emu je iRs struja kroz kolo. Ako se (F.1) posmatra u nekom trenutku t
za koji je vin = V0 , moe se napisati:
R s i Rs + L
to se svodi na:

di Rs
= V0 ,
dt

(F.2)

di Rs
dt
.
=
V0 Rs iRs
L

(F.3)

U trenutku t = 0 struja i Rs mora biti jednaka nuli jer, prema zakljucku iz

3.4, da bi struja protekla najpre mora da se stvori pad napona na kalemu,
pa je, u optem slucaju:
Z iR
s
0

diRs
1
=
V0 Rs i Rs
L

Z t
0

dt .

Reavanjem (F.4) dobija se struja u kolu:




Rs
V0
,
1 exp t
i Rs =
Rs
L

(F.4)

(F.5)

koja je ilustrovana na Sl. 3.14.

1 Pojava u uloga otpornika

Rs su komentarisani u 3.2.1, pa i ovde vai ista argumentacija.

61