Diplomski Rad Diyajniranje Papira

SRBIJA
Specifinosti i dizajniranje papira uz primenuREPUBLIKA

reciklanog postupka
VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BEOGRADSKA POLITEHNIKA
DIPLOMSKI RAD
Specifinosti i dizajniranje papira
uz primenu reciklanog postupka
Mentor:
Mr.Milena Ognjanovi
Kandidat:
Jelena Mladenovi
0187/2006-90/2007
Odsek za dizajn
Smer za grafiki dizajn
Beograd, 2009
REPUBLIKA SRBIJA
VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BEOGRADSKA POLITEHNIKA
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka
Sadraj:
Uvod ........................................................................................................... 5
1. Istorija papira ......................................................................................... 6
1.1. Pretee papira................................................................................... 6
1.2. Papirus ............................................................................................ 7
1.2.1. Kratak recept za pravljenje papirusa .............................................. 8
1.3. Pergament........................................................................................ 9
1.4. Prekolumbovski papir ....................................................................... 10
1.5. Pronalazak papira ............................................................................ 11
1.5.1. Pirinani papir ........................................................................... 11
1.5.1.1. Pulpa od pirinanih stabljika .................................................. 11
1.5.1.2. Pulpa od bambusa ............................................................... 12
1.5.1.3. Pulpa od duda ..................................................................... 12
1.6. Pravljenje papira od pulpe ................................................................ 13
1.7. Razvoj papira u Evropi ..................................................................... 14
2. Karakteristike i osobine papira ................................................................ 15
2.1. ta je papir? ................................................................................... 15
2.2. Osnovne sirovine za izradu papira...................................................... 16
2.3. Celuloza ......................................................................................... 16
2.4. Faze procesa izrade papira................................................................ 18
2.5. Prerada tekstilnih i drugih sirovina ..................................................... 19
2.6. Priprema papirne mase .................................................................... 19
2.6.1. Punila ...................................................................................... 19
2.6.2. Lepila ...................................................................................... 19
2.6.3. Boje ........................................................................................ 20
3. Industrijska izrada papira ....................................................................... 20
3.1. Dorada papira ................................................................................. 22
3.2. Runo pravljen papir - rustian papir .................................................. 22
3.3. Velum ili pergament......................................................................... 22
3.4. Satiniran papir ................................................................................ 23
3.5. Ouvanje i prezervacija papira........................................................... 23
3.6. Pregovanje ..................................................................................... 23
3.7. Lepljenje (kairanje) ........................................................................ 23
4. Runa izrada papira ............................................................................... 24
5. Reciklirani papir .................................................................................... 25
5.1. Proces reciklae novinskog papira ...................................................... 25
5.2. Smer vlakanaca .............................................................................. 28
5.3. Proraun koliine pulpe za predvienu koliinu tabaka .......................... 28
5.4. Kalkulacija potrebne koliine pulpe za tabak povrine jednog metra
kvadratnog .............................................................................................. 29
5.5. Podela papira po gramaturi ............................................................... 30
5.6. Podela papira prema upotrebi............................................................ 30
6. Papir za tampu .................................................................................... 31
6.1. Vane karakteristike tamparskog papira ............................................ 31
6.2. Upotrebe papira u industriji............................................................... 32
6.3. Formati papira ................................................................................ 32
6.4. Punioci........................................................................................... 32
6.5. Ispitivanje papira ............................................................................ 33
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
6.5.1. Sadraj punila........................................................................... 33

6.5.2. Sadraj lepila ............................................................................ 33
6.5.3. Debljina papira.......................................................................... 33
6.5.4. Odreivanje gramature .............................................................. 33
6.5.5. Odreivanje sklonosti ka praenju................................................ 33
6.5.6. Odreivanje beline..................................................................... 34
6.5.7. Glatkoa papira ......................................................................... 34
6.6. Mehanika svojstva papira ................................................................ 34
6.7. Lepila ............................................................................................ 34
6.7.1. Makromolekuli namenjeni za izradu lepila ..................................... 35
6.8. Sintetika lepila............................................................................... 36
6.9. Dodavanje razliitih materijala u papir radi dizajniranja ........................ 36
6.10.
Dodavanje tekstila ........................................................................ 36
6.11.
Dodavanje cvea i biljaka .............................................................. 37
6.12.
Dodavanje metala ........................................................................ 38
6.13.
Materijali ivotinjskog porekla i drugi............................................... 38
6.14.
Bojenje papira ............................................................................. 38
6.14.1.
Prirodna boja hartije ............................................................... 38
6.14.2.
Beljenje papira....................................................................... 39
6.14.3.
Pigmenti ............................................................................... 39
6.15.
Bojenje papira danas .................................................................... 40
6.16.
Vodeni ig ................................................................................... 40
6.17.
Blindruk ...................................................................................... 41
7. Praktini deo......................................................................................... 42
7.1. Tradicionalna fabrika papira (mlin)..................................................... 43
7.2. Grafiki prikaz organizacije papirnog milna.......................................... 43
8. Pravljenje studija za izradu papira ........................................................... 47
8.1. Prese ............................................................................................. 49
8.2. Drenaa ......................................................................................... 50
8.3. Sistem suenja................................................................................ 51
8.4. Kalup............................................................................................. 51
9. Recikliran papir ..................................................................................... 52
9.1. Dizajniranje recikliranog papira od kartona i novinskog papira ............... 54
9.2. Dizajniranje papira od starog teksasa ................................................. 57
9.3. Legenda recikliranih papira u upotrebi ................................................ 60
10.
Recepture za pravljenje reciklaznog papira u malim studijima ................... 61
10.1.
Reciklirani papir: .......................................................................... 61
10.2.
Papir od biljnih vlakana: ................................................................ 61
10.3.
Reciklirani papir II ........................................................................ 62
Zakljuak ................................................................................................... 64
Lireratura ................................................................................................... 66
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
UVOD
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
Uvod
Papir moe da se dizajnira za razliite svrhe i namene: od ekskluzivne runo
napravljene hartije koja se moe koristiti za pisanje veoma vrednih kaligrafskih
manuskripata, pa do papirnih ubrusa.
Ne postoji materijal koji koji ima veu, rasprostranjeniju i razliitiju primenu od
papira: od industrijskih filtera, delikatnih i finih papira za pakovanje, odeu,
umetnikih dela, paravana, papirnih kesa, ekova, hartija od vrednosti i papirnih
banknota i sl.
Pored ove dugake liste korienja papira, papiri imaju i razliite karakteristike.
U ovom diplomskom radu povezaemo papire koji imaju razliite osobine, koji su
iskorieni i baeni, i da od njih procesom dizajniranja nastanu novi papiri koji e
doiveti novu svrhu i primenu.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
1. Istorija papira
Pronalazak papira se pripisuje dravnom slubeniku T'sai-Lun-u koji je delovao i
radio pod vostvom Kineskog Cara.Pravei razliite eksperimente sa svilom doao je
do najboljeg i najkvalitetnijeg metoda pravljenja papira.
Kako je rasla potreba za papirom tako su se i tehnologije u izradi papira
usavravale.
Jedno od veoma vanih otkria vezano za izradu papira desilo se u osmom veku,
kada su Arapi poeli da koriste i recikliraju odeu da bi pravili papir.
Jo jedan veliki istorijski pronalazak vaan za proces dizajniranja papira je
pronalazak Gutembergove tamparske prese 1450 koja je tampanu re uinila
dostupnojom irem sloju ljudi.
U kasnom 17 veku pojavila se i Holander presa kao i multicilindrina maina pri
kraju 18 veka, drveni cirkular sredinom 19 veka, i sve to su bili pronalazci koji su
bitno uticali na razvoj industrijske proizvodnje papira.
1.1. Pretee papira

Ljudi su oduvek imali elju da svoj ivot i obiaje zabelee u pisanoj formi.
Pre nego to su poeli da koriste papir beleili su svoja iskustva i dogaaje iz ivota
na zidovima peina (Altamira), mermernim stubovima, glinenim tablama,
koljkama, kostima, drvetu i vosku.Istorijski, veoma je teko odrediti tok i redosled
korienja svih nabrojanih podloga za pisanje.Moemo rei da su glinene table i
table od voska tokom istorije bile najkorienjije.
Glinene table koje su se koristile u doba Mesopotamije ostavljane su na suncu da se
osue i stvrdnu.
U Britanskom muzeju u Londonu nalazi
se kolekcija od 20.000 glinenih tabli,
koje predstavljaju prve sauvane
pisane dokumente.
U doba stare Grke i Rima vie su
koriene votane table.
Njihovo korienje datira sve do
srednjeg veka.Takve table su se
sastojale od drvene ili metalne podloge
pokrivene slojem voska na kome se
pisalo.Rimljani su za njih imali
specifian izraz tabula raza ili prazna
tabla.Na voskiranim tablama se pisalo
metalnom iglom, slinom dananjim
olovkama (stilus).
Slika br.1 Glinena tabla
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
Pisalo se iljatim otrim vrhom,

a na drugom kraju igle nalazio
se tup ili sferian zavretak sa
kojim se brisalo.
Kada sadraj dokumenta nije
mogao stati na jednu tablu,
pravile su se table iz dva dela
tabula dipticha, tri dela triptica, ili ak poliptiha knjiga
od est tabli gde su prva i
zadnja bile bez nanosa voska
jer su sluile kao korice.
Slika br 2. Stilus i votana tabla
Metalne table od bronze su bile veoma postojane iako se teko pisalo na

njima.Koriene su u Rimu za dodele diploma, odlikovanja. Ime metalne table je
Stela.
Kako je civilizacija napredovala javljala se potreba za novim materijalima koji bi se
koristili za pisanje a bili bi laki za skladitenje i transport.Kao rezultat takve potrebe
na tri razliite nezavisne lokacije nastala su tri vlaknasta materijala slinih
karakteristika: papirus na Mediteranu, pre kolumbovski papir u Americi i papir na
istoku kakav i danas postoji.
1.2. Papirus
Papirus je veoma slian papiru.Egipani su poeli prvi da ga koriste oko 3200 godine
p.n.e. Re papir je nastala od Grke rei, papuros.
Papirus je biljka slina trski, pripada porodici otrika, naraste u visinu do 3 metra,
stabljika mu je mekana i ponekad debela kao ljudska ruka.Na vrhu stabljike nalaze
se grane koje lie na raupanu i neurednu kosu.Listovi papirusa su mali a korenje
snano.
Rimski istoriar Plinije ostavio je zapis o tome kako se proizvodi papirus. Stabljike
biljke papirus cepane su u vrpce, koje su potom ravnane.Sredinja vrpca bila je
najira, te prema tome i najkorisnija.
Vrpce su zatim reane jedna pored druge, a preko njih su, pod pravim uglom
slagane druge vrpce. Takvi slojevi papirusa potom su lepljeni blatnom vodom Nila ili
lepilom od peninog brana. Listovi papirusa koji su dobijeni na taj nain, posle
toga su udarani drvenim maljem, te su prostirani na sunce da se osue.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
Papirus je neko vreme bio jedan od glavnih izvoznih proizvoda Egipta.Na primer, svi
diplomatski dokumenti ispisivani su na papirusu sve dok ga nije istisnuo
pergament.Svaki komad papirusa obeleavan je posebnim peatom kako bi se time
potvrdila njegova autentinost.
Slika br.3 List papirusa

podignut naspram svetla gde
moemo lako videti
strukturu vlakana i nain
slaganja traka.
Slika br.4 Prikaz biljke
papirus
Slika br.5 Papirus iz
Egipatske knjige mrtvih.
Format jednog lista papirusa iznosio je oko 30,5 x 50 cm. Osobine papirusa su
dozvoljavale da duina jednog lista moe biti i znatno vea (svitak papirusa).
Takva dokumenta su mogla biti dugaka do 18 pa ak i do 30 metara a uobiajena
duina bila je 4.1m.Svitci su se koristili do kasnog 4 veka p.n.e. kada su ih zamenila
dokumenta pisana na pergamentu.
1.2.1. Kratak recept za pravljenje papirusa

Potrebno je imati zasaenu biljku papirus koju moete posaditi u saksiji.
Biljci je potrebno nekoliko meseci da dostigne potrebnu visinu i irnu
stabljike.Odsei stabljiku i oljutiti koru.Isei stabljiku u trake.Polagati trake na
ravnu podlogu prvi sloj uzduno, a zatim drugi sloj popreno.Stegom presovati
trake da bismo uklonili vlagu.Potrebno je neko vreme da se papir osui.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
1.3. Pergament
Nomadski narodi u Aziji su bili prvi koji su koristili pergament.Grad u kome je
nastao pergament zove se Pergamum.
Sredinom 5 veka, pergament je zamenio papirus.Pergament se pravi od ovije ili
kozije koe. U Evropi je proizvodnja pergamenta do trinestog veka bila vezana za
manastire.
Dugo vremena su se za pisanje koristili i pergament i papirus.injenica je da je
papirus bio mnogo jeftiniji, ali je pergament bio mnogo kvalitetniji i postojaniji
materijal, te je zamenio papirus pri pisanju dokumenata , vanih zakona.
Listovi od tog materijala, ispisivani su na jednoj strani, seeni da budu iste veliine,
a potom su na jednom kraju spajani konim kopama i povezivani u knjige.
Meutim, knjige nalik na dananje prvi put su napravljene u srednjem veku.
etiri komada pergamenta savijana
su tako da je svaki pravio po dva
lista. Ti komadi su onda stavljeni
jedan u drugi, pa se dobijalo 8
spojenih listova koji se nazivaju
svezak. Oni su se zatim slali pisaru
koji je ispisivao tekst. Pisar je
razdvajao listove i pisao stranicu po
stranicu. Pergament je bio debeo,
tako da se moglo pisati sa obe strane.
Slika br.6 Knjiga od pergamenta.

Idui korak bio je slanje ispisanih svezaka knjigovezcu, da od njih napravi knjigu.On
ih je proivao debelim koncem, potom je pravio drvene korice, pa je krajeve konca
provlaio kroz rupe izbuene na koricama, i na taj nain spajao stranice sa
koricama.Na kraju je lepio veliki komad koe na spoju ispisanih odeljaka i drvenih
korica.
Takoe se pominje i prvo recikliranje pergamenta gde bi se iskoriceni pergament
prao i suio radi ponovne upotrebe.
Danas se moe kupiti pergament u radnjama specijalizovanim za prodaju slikarskog
materijala, ak se mogu birati razliite vrste nijanse, debljina.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
1.4. Prekolumbovski papir

Pre nego to su panski osvajai doli u
Ameriku tamonji narodi su
eksperimentisali sa materijalima na kojima
su pisali.Veruje se da su Inke koristile
vlakna biljaka za dobijanje papira vrlo
slinih papirusu.Ostaci papira koji su
pronaeni u Peruu datiraju oko 2100
godina p.n.e. Mi ne znamo tano kada je
prekolumbovski papir uao u upotrebu.
Maje su otkrile da od kore drveta i biljaka
mogu praviti tkaninu, koju mogu koristiti
za pisanje.Ovakav papir je bilo izdrljiviji
od Egipatskog papirusa zbog njegove jae
teksture.Ovaj papir se pravio od stabala
biljaka iz familije fikusa.Kora je
odstranjivana u jednom komadu,
ostavljana je nekoliko dana potopljena u
vodi, a potom se kora lupala drvenim
daskama dok ne postigne elastinost i
teksturu vlakana.Ovaj postupak se moe
koristiti da bi se dobilo biljno vlakno iz
koga se moe upredanjem dobiti tkanin ili
mekan tanak papir duine do 5,4 m a
irine 71 cm.
Kada je Fernardo Kortes (panski osvaja
koji je osvojio Asteki Meksiko) doao u
Tenochcas (drevni glavni grad Asteka)
otkrio je knjige koje su pravljene od
prekolumbovskog papira.
Danas se na ovim prostorima proizvodi
slian papir od unutranjeg dela kore
drveta iz porodice fikusa koji se zove
Honote.Otomi indijanci ga i danas prave
na vrlo slian nain kao to se pravio
prekolumbovski papir.
Prvo se uklanja kora sa Honote drveta, i
ostavlja se na suncu dva dana.
Slika br.7 Prekolumbovski papir
Oosuene trake kore se kuvaju sa CaCO3 (kalcijum karbonat) koji se dobija iz
minerala kalcita.U taj rastvor dodaju pepeo, zatim ga kuvaju nekoliko sati.Kada
vlakna kore koja su kuvana dostignu odreenu tvrdou, ispiraju se sa vodom.Vlakna
se kasnije stavljaju jedna preko drugih i to podsea na tkanje.Upletena vlakna se
mehaniki obrauju sa kamenim alatom zvanim mointo koji je vulkanska stena
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
10
pravougaonog oblika.Kada se ovaj proces zavri vlakna se meaju, formiraju

stabilan list papira, koji se na suncu sui.
1.5. Pronalazak papira

Pre nego to je papir pronaen u obliku koga poznajemo danas, Kineski general
Moung Tian otkrio je Egipatski papirus.Odmah je naredio da se slina biljka potrai
i u Kini.Meutim ni jedna od pronaenih biljaka nije imala slina svojstva.
Okrie papira u kini pripisuje se Hanu Hsinodu (247 do 195 p.n.e.), koji je napravio
papir opisan kao pauinasto tkana svila.Neki kasniji dokumenti govore o trakama
bambusa i svile kao bazi papira.Materijal koji bi se mogao nazvati papiru dananjem
smislu te rei, izumeo je Ts`ai Lun koji je sluio na dvoru cara Ho Ti-a, dinastija
Han, 105. godine n.e.On je dobio zadatak da reorganizuje carevu biblioteku. Knjige
su do tada pisane na drvenim tablicama meusobno povezanim trakama i zauzimale
su previe mesta.Osnovna ideja je bila da se napravi zamena za svilu i drvene
ploice.Njegova smea za papir sastojala se od drvenih vlakana, trave, pamuka ili
slame, kore drveta i riblje kosti, potopljenih u vodu.U poetku su ga svi gledali sa
nevericom, meutim rezultati koje je dobio bili su doekani sa oduevljenjem. Ts`ai
Lun je napravio i prvu fabriku papira u istoriji.
1.5.1. Pirinani papir

Ako pratite ova uputstva moi ete da napravte pirinani papir divne teksture,
izuzetne beline i mekoe.
1.5.1.1. Pulpa od pirinanih stabljika

Pripremite pirinane stabljike tako to ete ih isei na 2 cm duine i oistiti od
listova.vorii i zglobni delovi na biljkama nisu ba zgodni za pravljenje papira pa
ukoliko ih biljka ima, odsecite ih.
Potopite stabljike u hladnu vodu,gde e stajati odprilike 7 dana.Svaki put kada voda
u koju su biljke potopljene postane braon, promenite je.Nakon tih 7 dana isperite
stabljike istom vodom.
Sledei korak je kuvanje ranije pripremljenih stabljika pirina u kaustinom
rastvoru.Kaustian rastvor se pravi od drvenog pepela.Koliina pepela od sagorelog
drveta koja je 730 gr na 14.2 litre vode.U takav rastvor se dodaje 0.45 kg suve
pirinane stabljike.Kuvati smesu 30 minuta.Sledeeg dana staviti kuvanu smesu u
metalni lonac.Ova solucija je agresivna pa su za rad potrebne
zatitne rukavice.
Pirinana slama je kuvana kada stabljike ponu da se raspadaju
pri dodiru.Nemojte prekuvati vlakno.Ako se vlakno kida lako va
papir bie slab.Nakon kuvanja isprati stabljike u hladnoj vodi.
Slika br.8 Lonac za pulpu
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
11
Kuvane stabljike je potrebno lupati drvenom

palicom.Stabljike e se iriti, mehaniki obraivati dok se
vlakna ne pretvore u pulpu.
Slika br.9 Drveni alat za mehaniku obradu
1.5.1.2. Pulpa od bambusa

Za izradu bambusovog papira se koriste listovi i grane,isecite biljni material sto je
mogue sitnije, koristite blender.
Stavite 1 kg samlevenog bambusa u lonac u kojem vri voda.Dodajte istu kaustini
rastvor koji je korien pri pravljenju pirinanog papira.Kuvajte vlakna bambusa oko
5 sati.Prestanite sa kuvanjem kada vlakna postanu klizava.
Kuvajte vlakna u tankoj najlonskoj mreici, enska arapa je
savrena za kuvanje vlakana.Mreicu umotajte i isperite je pod
mlazom vode steuije povremeno.Ponovite ovaj metod pranja
sve dok se vlakna ne isperu.Kada su vlakna isprana uklonite ih iz
kese i mehaniki ih obraditi sa palicom, sve dok se vlakna ne
pretvore u pulpu.
Slika br.10 Lonac za pulpu
1.5.1.3. Pulpa od duda

Sakupiti dudove grane debljine oko 2.5 cm i duine oko 2.4 metra.
Grane treba isei na dubinu posude u kojoj ete ih kuvati.U posudu je potrebno
sipati 6 cm vode.Stavite grane vertikalno u posudu i poklopite ihParite grane oko 30
minuta.
Oguliti unutranju koru drveta dok su stabljike jo uvek tople.Zareite koru na
poetku grane pa spustiti rez do kraja tako da moete celu granu oljutiti u jednom
potezu.Ukoliko oljutite spoljnu koru papir koji dobijemo bie velike beline.
Operite oljutenu koru i potopite je u ce, kuvajte je oko 4 sata.Meajte dok ne
vidite da se vlakna raspadaju lagano.
Isperite kuvano vlakno dva puta.Iscedite vodu, mehaniki ih obraditi sa palicom,
sve dok se vlakna ne pretvore u pulpu.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
12
1.6. Pravljenje papira od pulpe

Potrebno je:
Kalup sa mreicom i ram

Korito
Plastina cediljka
Truleks krpa ili filc
Dve daske sa stegom
Oklagija
Slika br.11 Kalup sa mreicom i ram
Da bi ste uspeno napravili papir morate imati: dva drvena rama kao na slici.Jedan
e biti sito sa mreicom kroz koju e se pulpa cediti a drugi ram je kalup.Ramovi
moraju biti iste veliine jer od njih zavisi veliina lista papira.
Korito mora biti najmanje dubine oko 20 cm i irine kao kalup. Napunite korito do
pola sa istom vodom.Dodajte u korito pulpu, dobro je promeajte.Tokom meanja
ubacite va kalup sa ramom u pulpu.Potopljeni kalup izvucite vertikalno navie i
zatim ga malo protresite da se pulpa bolje iscedi kroz sito.
Slika br.12 Prikaz pravljenja papira

Cedite vodu oko pet minuta, skinite ram paljivo.
Polako ali ne presporo zalepite kalup sa papirom za filc ili truleks krpu. Na samoj
mreici paljivo sa sunerom pokupiti ostatak vode.Neno skloniti kalup.Staviti
komad mokrog filca preko papira i ponoviti ovaj proces ponovo. Kada napravite
papira koliko elite presujte filc i papir sa stegom isterujui vodu.
Slika br.13 Prikaz pravljenja papira
Kada ste stegom isterali vodu, oklagijom preite preko svakog lista. List osuiti ako
elite brz rezultat moete ga ispeglati.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
13
Stotinama godina tajna izrade papira ostala je unutar granica Kine. 610 g. n.e.
papir je preko Koreje stigao do Japana.Doneo ga je budisticki svestenik Don Co i
izazvao je oduevljenje.U Japanu je papir dalje usavravan i vec 770. godine car
Sotoku otkriva svetu stampanje na papirnoj podlozi, objavio je Milion molitvi,
kopije su sacuvane do danasnjih dana. Arapi su smesu za papir obogatili svojim
pamukom i presovanim biljkama. Oni su bili eljni da naue sto vie o pravljenu
papira.Proizvodnja papira koji su zapoeli Kinezi je prela kod Arapa i nastavila svoj
razvoj.Oko 793 g. fabrika papira je napravljena u Bagdadu u Iraku.Od Iraka
proizvodnja papira se iri ka Meki i Kairu pa sve do Feza u Maroku gde je 1200 g.
Da je postojalo 400 radionica za izradu papira.Arapi su menjali pulpu i obogatili je
recikliranom tkaninom.Poboljali su proces proizvodnje papira napravivi metalnu
mreu kroz koju su cedili pulpu i dobijali razliite formate papira.Jedna od inovacija
u proizvodnji papira koja potie od njih je korienje tirka kao veziva.Tehnika
proizvodnje papira se razvila toliko da su u 10 veku Arapi proizvodili vie papira
nego papirusa. Pravili su izmeu ostalog i papir koji je izgledao staro koristei
prirodne pigmente.
1.7. Razvoj papira u Evropi

U Evropu, umetnost pravljenja papira stie iz arapskih drzava u paniju , Kordobu,
u 8 veku.Nakon Kordobe u Toledo, prestosnicu Maorske kulture.Grad je posedovao
radionice za izradu papira - "krpene mlinove".Prvi istoriski dokaz o proizvodnji
papira u radionicama je dokument iz 1065 g. gde se pominje izrada papira u gradu
Xativi,Dvadeset ljudi je radilo u mlinu, a kvalitet papira je bio nadaleko poznat u
Valensiji.
Pravljenje papira u Francuskoj poinje 1189.g. a do 1230.g., je proireno i u
Italiju.Prve radionice za izradu papira u Italiji su nastale u enovi, u Bolonji i u
Fabrijanu.
Posle Italije sa pravljenjem papira se posle Italije nastavlja u Nemakoj.Prva
Nemaka radionica za izradu papira je napravljena u Nirnbergu oko 1400.g. Vek
kasnije umetnost pravljenja papira predstavljena je i u Engleskoj.Na kraju 16 veka
proizvodnja papira stie u Rusiju, Severnu Ameriku i vedsku.
Zavretkom renesanse papir se proirio po svim dravama i gradovima Evrope.Beli
kvalitetniji papir korien je iskljuivo za zvanina dokumenta, a manje kvalitetan za
knjige.papir loeg kvaliteta se prodavao u svenjevima i sluio je za pakovanje.Bez
obzira na kvalitet, osnova svih papira bile su tkanine, koje su se teko nalazile u
dovoljnoj koliini.
Radi unapreenja proizvodnje papira koriene su razliite metode.U pocetku je
smesa tuena teskim drvenim ekiima pod mlazom tekue vode.Postojalo je
nekoliko vrsta drvenih maljeva za ovaj posao. Vremenom oni su zamenjeni
cilindrom koji je bio obloen seivima, tzv. Hollander. Za razliku od Japanskog
postupka pravljenja papira, gde se koristila hladna voda, u Evropi papirna smesa je
zagrevana.Potom je stavljana u kalup sa ramom i ravnomerno rasporeivana
rastresanjem.Kada je pulpa isceena i pravilno rasporeena, prebacivana je na
gomilu prethodno napravljenih listova papira i izmeu svakog od njih postavljan je
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
14
filc. Svakih 144 tako napravljena lista papira stavljano je pod presu.Nakon prvog
ceenja pod presom uklanjan je filc I listovi papira su ili na dalje presovanje, da bi
se postigla glatka povrina pogodna za pisanje.Na kraju procesa proizvodnje papir
je ostavljan na kanapima da bi se osuio.Prema nekim spisima u ranom 19 veku
konstruisana je prva maina za pravljenje papira. Londonski par Henri(Henry) i Seli
(Sealy) Fordriner(Fourdrinier), saraivali su sa mehaniarem Brajanom Donkinom
(Bryan Donkin) i napravili mainu na osnovu francuskog prototipa.Maina je noslila
njihovo ime Fourdrinier presa. Mogla je da napravi traku papira i za osnovu je
imala sistem valjaka koji su tanjili i presovali papir.
Fabriano poinje svoju masovniju proizvodnju 1286 g. i do dananjih dana
predstavlja jednu od najznaajnijih i najveih. Fabrijanove dananje fabrike
nastavile su sa proizvodnjom papira po starim receptima na malim presama, a za
iroku potrosnju proizvode komercijalne i papire visoke tehnologije na veim
masinama.
2. Karakteristike i osobine papira

Svaki papir, bilo industriski, ili runo napravljen definie se sledeim
karakteristikama:
Imenom;
Sastavom(100% pamuk, 50% eukaliptus itd);
Namenom(za crtanje, akvarel, ukrasni papir itd);
Gramaturom(90gr, 120gr, 360gr);
Veliinom koja zadaje kasnije standardna imena, Korona, ofsetna hartija, kunzdruk
itd;
Bojom(prirodna, super bela, crvena , violet itd);
Povrinom papira(satenska, glatka, ugravirana, sjajna, sa teksturom);
Ivicom papira(otra, iscepkana, rustina, nepravilna);
Vodeni ig;
U specijalne karakteristike papira ubrajamo: pravac vlakana, vrsta punioca,
poroznost, razni aditivi itd;
U karakteristike papira takoe spadaju i: providnost, tvrdoa, fleksibilnost,
elastinost, mo upijanja idr;
2.1. ta je papir?
Papir je jedan od najvanijih repromaterijala u grafikoj industriji, prvenstveno kao
podloga za tampanje, a zatim kao znaajan nosilac informacija.
Za pravilno razumevanje papira potrebno je poznavanje tehnologije izrade papira,
poto samim izborom sirovina kao i uvanjem proizvoda, formiramo njegove
konane karakteristike.Od samog poetka proizvodnje papira, pa do danas, moe se
konstatovati da je u osnovi princip proizvodnje ostao isti, ali je tehnoloki usavren.
Tehnoloki proces izrade papira sastoji je iz sledeih faza: prerada sirovina do
polufabrikata, priprema papirne mase, izrada papira i dorada.Kod tamparskih
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
15
papira moramo razmiljati o kvalitetu tampe.Papir koji se koristi za tapu mora

posedovati sledee: mogunost primanja boje, ujednaenost sastava i debljine,
visok stepen beline, glatkoa povrine, mekoa, propusnost vazduha i sl.Osnonovne
sirovine za izradu hartije su: drvo, tekstil, itarice, a za recilkliran papir koristimo
ve postojei iskorien papir (makulatura).Korieni papir se usitnjava, hemiski
obrauje u amonijanom rastvoru i na kraju se papirna masa razvlaknjava u
Hollander-u.
2.2. Osnovne sirovine za izradu papira

Osnonovne sirovine za izradu papira su: drvo, tekstil, itarice. Za izradu papira
potrebni su polufabrikati u obliku vlakana (drvenjaa, poluceluloza, tehnika
celuloza) i dodaci (punila, lepila i boje).Kao najvaniji material oznaava se
vlaknasti material dobijen preradom odgovarajuih sirovina, kao to su: drvo
(etinarsko i listopadno), tekstilne sirovine (pamune, lanene, konoplja), slama,
trska i stari papir (makulatura).
Najzastupljeniji material je drvo, njegove komponente su: celuloza, hemiceluloza i
lignin.Njihov meusobni odnos zavisi od vrste drveta i njegove starosti.Hemiceluloza
je najrasprostranjeniji heteropolisaharidni pratilac celuloze i nalazi se u eliskom
zidu svih biljnih vrsta.Za razliku od celuloze hemiceluloza je rastvorna, ima amorfnu
strukturu.Uzorci hemiceluloze uzeti iz razliitih biljaka se razlikuju (liari i etinari).
Prisutnost hemiceluloze uz vlakna celuloze, utie na bubrenje i povezivanje
vlakanaca, to buduem papiru daje poveanu vrstou.Meutim papir proizveden iz
vlaknaste mase sa prevelikim procentom hemiceluloze bie prozirniji, krtiji i
ukaviji.Lignin je svetlouta materija kojom su obloena celulozna vlakna u
drvetu.Sadraj lignina u drvetu iznosi 20-30%.
Lignin je visokomoleularni polimer ija konstitucija jo nije tano utvrena, ali se
smatra da je izgraen kao heteropolimer od supstituisanih fenilpropanskih
jedinica.Sa gledita proizvodnje papira nepoeljan pratilac celuloze je lignin.Njegovo
prisustvo spreava bubrenja celuloznih vlakana, pa je mlevenje celuloze veoma
oteano.Obzirom na udeo lignina, razlikujemo trvrdu i meku celulozu.
2.3. Celuloza
Drvo sadrzi 50% celuloze, dok je pamuk skoro ista celuloza.Molekuli celuloze se
meusobno povezuju vodoninim vezama, i okruuju eliju u pravilnom, skoro
kristalnom rasporedu.Ova vlakna su uvrena sa 4 polimerna materijala,
hemicelulozom, pektinom, ekstenzinom i ligninom.Zahvaljujui ovakvoj grai
elijskog zida, biljke mogu da izdre hipotonine i hipertonine uslove, kao i velike
pritiske.
Celuloza se u industrijskim razmerama dobija iz razliitih sirovina biljnog
porekla.Najesce se dobija iz drveta, kako etinarskog (bor, jela, smreka), tako i
listopadnog (bukva, topola, javor, breza).U novije vreme se kao izvor celuloze
koriste i jednogodinje biljke, kao sto su trava, itarice(slama) i trska.Proizvodnja
celuloze obuhvata mehaniki i hemijski tretman sirovine.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
16
Pod mehanikim tretmanom se podrazumjeva usitnjavanje drveta ili drugih sirovina.

Pri hemijskom tretmanu usitnjene sirovine, dolazi do razlaganja i stvaranja lignina,
hemiceluloze i ostalih prateih materija, a kao nerastvorena zaostaje celuloza
razliitog stepena istoe.Lignin je rastvoran u toplim rastvorima alkalnih hidroksida
i u kiselom rastvoru alkalnih i zemnoalkalnih bisulfita, dok se hemiceluloza rastvara
u razblaenim kiselinama i alkalijama na sobnoj temperaturi.Zavisno od vrste
sirovine i eljenog kvaliteta celuloze, u industriji se primjenjuju dva postupka:
alkalni (sulfatni) i kiseli (bisulfatni) postupak.
Kod alkalnog (sulfatnog) postupka dobija se jaa celuloza koja slui za proizvodnju
jakih i vrstih vrsta papira.Prednost ovog postupka je u tome sto se moze obraivati
drvo bez obzira na sadrzaj smole (ak i borovina koja je izuzetno bogata smolama),
zatim drvo koje nije potpuno oljuteno, otpaci iz strugara, slama, i druge
jednogodisnje biljke.Sirovina se najpre isee na sitnije komade (do 4 cm duine i 1
cm debljine), a zatim se kuva pod pritiskom (u autoklavu) sa rastvorom koji sadri
natrijum-hidroksid, natrijum-sulfid, natrijum-karbonat ili natrijum-sulfat. Pri tome
se lignin i hemiceluloza razlazu i rastvaraju, a zaostala celuloza odvaja od tenosti,
ispira i beli.Za beljenje celuloze moe se upotrebiti natrijum-bisulfat (NaHSO),
natrijum-ditionit (Na2S2O4) ili vodonik-peroksid(H2O2).
Kiseli (bisulfitni) postupak se primenjuje za dobijanje celuloze iz etinara sa manjim
sadrajem smole (smreka i jela), kao i listopadnog drvea.Za hemijski tretman se
najee koriste kiseli rastvor kalcijum-bisulfita (mada se moe primeniti i
magnezijum-, natrijum- ili amonijum-bisulfit), koji sadrzi viak sumporaste
kiseline.Ovaj rastvor se priprema tako to se u vodenu suspenziju krea uvodi
sumpor-dioksid.Iseckano drvo se kuva u autoklavu na 120-150 C, sa pomenutim
kiselim rastvorom.Pri tome hemiceluloza u potpunosti hidrolizuje do pentoze, a
lignin se sulfonuje i hidroliticki razlae do vodorastvornih soli lignin-sulfonske
kiseline.Zaostala celuloza se od tecnosti (tzv. sulfitni lug) odvaja ceenjem, ispira
se, po potrebi beli i sui.
Sulfitni lug sadrzi 2 do 4% ecera i moze se, nakon neutralizacije, upotrebiti kao
podloga za dobijanje stonog kvasca ili kao sirovina za proizvodnju alkohola.
Celuloza predstavlja osnovnu sirovinu za dobijanje papira.Poto se najvei deo
tehnike celuloze prerauje u papir, obino se fabrike papira nalaze u blizini fabrika
celuloze.U tom sluaju se dobijena celuloza ne mora suiti, ve se u okviru vodene
suspenzije dostavlja proizvoau papira.
Za izradu loijih vrsta papira (npr. za novine, pakovanje, karton) ne koristi se ista
tehnicka celuloza vec se upotrebljava tzv.drvenjaa koja se dobija mehanikom
preradom drveta.Pri proizvodnji drvenjae, sa drveta se ukloni kora, zatim se deblo
isee na oblice koje se pomou obrtnog brusa, uz polivanje vodom, usitnjavaju u
fine estice.Prilikom bruenja, usled trenja, drvo se zagreva, omekava i rastvara se
cezivni sloj izmeu celuloznih vlakana, uglavnom lignin.Drvenjaa se radi
poboljanog izgleda moe beliti, a to se najee obavlja u fabrici papira.Za
proizvodnju boljih vrsta papira koristi se tehnika celuloza razliitog kvaliteta i
porekla.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
17
2.4. Faze procesa izrade papira

Priprema polazne smese - pulpe (kae),
Formiranje beskrajnog lista hartije,
Naknadnu obradu papira.
Pulpa je vodena suspenzija celuloze, punilaca, boje i sredstava za tutkalisanje.Kao
punioci se koriste kaolin, glina, dijatomejska zemlja, talk, titan-dioksid, cink-sulfid i
dr.Punioci se dodaju da bi se poboljao izgled papira, popunile neravnine na
njegovoj povrini, poveala neprozirnost ili poboljale osobine potrebne za
tampanje papira.
Papir se boji uglavnom sintetickim bojama.Boja se bira prema eljenoj nijansi,
postojanosti na svetlu ili sjaju.
Papir se tutkalie da bi bio postojaniji prema vodi (npr. da se mastilo ili stamparska
boja ne bi razlili) i radi pojaavanja njegove strukture.U tu svrhu se osim tutkala
koriste i alkalni rastvor kolofonijuma, sintetske smole, voskovi, skrob ili vodeno
staklo.
Pripremljena pulpa (sadrzi 0,5 do 4% suve materije) se stavlja na beskrajnu traku,
koja se obre oko dva valjka.Na poetku trake voda se iz pulpe cedi pod dejstvom
sile Zemljine tee, a negde od polovine trake pod dejstvom postavljenih vakumpumpi.Ve u tom delu, vlazni list hartije se presuje pod valjkom radi izravnavanja
neravnina.Ovaj valjak se moe iskorititi i za utiskivanje vodenog iga.
Slika br.14 Prikaz proizvodnje papira mainskim procesom

Do kraja sitaste trake odvoji se najvei deo vode (preko 95%), a vlana papirna
traka se dalje sui presovanjem na beskrajnoj traci napravljenoj od filca.Ova filcana
traka rotira preko zagrejanih valjaka (60-120 C), ime se ubrzava suenje.
Nakon suenja povrina hartije je obino gruba i neravna, te se mora izglaati
(postupak nazvan satiniranje), a zatim se nakdandno obrauje prema potrebama
trzista (rezanje, lakiranje i sl).
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
18
2.5. Prerada tekstilnih i drugih sirovina

Pored tehnike celuloze od drveta, u izradi drveta koristi se u izradi papira celuloza
dobijena od tkanina na bazi pamuka, lana, konoplje, jute i dr.Prerada ovih sirovina
sastoji se u sortiranju, uklanjaju neistoa, boje i na kraju beljenja, I mlevenja
vlaknastog polufabrikata.Ovako pripremljena vlakna koriste se za proizvodnju
specijalnih vrsta papira (filter papir, upijajui papir, cigaret papir) od kojih se
zahteva mekoa i dobra upojnost.
Na bazi celuloze i slame, kao dodatka, uz druga vlakna, izrauju se pisai i crtai
papri.Celuloza se moze dobiti iz raznih vrsta trava i trske (bambus, eerna trska).
Oiena trska se hemiski obrauje sa vodenim rastvorom 5%
natrijumhidroksida.Ova vlakna su dosta kratka, pa se najee meaju sa
celulozom dobijenom iz drveta.
2.6. Priprema papirne mase

Pod pripremom papirne mase podrazumeva se prevoenje polufabrikata (drvenjae,
poluceluloze, drvene celuloze, celuloze od tekstila slame i dr.) u stanje potrebno za
formiranje papirne trake na papir maini.Od sirove vlaknaste mase postupcima
mlevenja dodavanjem punila, lepila i boje, proiavanjem i razreivanjem formira
se papirna masa, od koje se proizvodi papir.
Kvalitet papira zavisi od osobina vlakana koja se koriste, i od pojedinih faza
prerade u toku proizvodnje papira.Od posebnog znaaja za kvalitet papira je
mlevenje vlakana celuloze.Za vreme ove faze deavaju se promene kao to su:
bubrenje, defibriliranje i seenje.Seenje predstavlja deljenje vlakanaca du ose
vlakna i izdvajanje fibrila.Bubrenje je promena koja nastaje usled hidratacije u
unutranjem sloju celuloze.Najstarija vrsta maine u kojoj se obavlja priprema
papirne mase je hollander.U suspenziji vlakanaca razreenoj u vodi dodaju se
pomona sredstva: punila, lepila, boja.
2.6.1. Punila
Kao punila za papir koriste se neorganske materije nerastvorne u vodi: kaolin, talk,
gips, kreda, barit i dr.Ovi punioci slue za pojeftinjenje papira i poveavanje
gramature.Danas se pomou punila mogu postii bitna svojstva za papir, kao to
su: mekoa, poveanje beline, glatkoa.Negativne posledice korienja punila su:
opadanje vrstine, praenje i upanje vlakana.
2.6.2. Lepila
Lepila se papirnoj masi dodaju zbog mehanikih svojstava, moi upijanja i
hidrofobnosti.Lepila deluju na vlakna i punioce tako to ih meusobno povezuju i
omoguavaju stvaranje zatvorene neporozne, stabilne povrine papira.Prirodna
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
19
lepila mogu biti biljnog (kolofonijum, skrob i dekstrin) i ivotinjskog porekla

(tutkalo, elatin, kazein).Sintetika lepila su polivinilalkohol, polivinilacetat,
fenolformaldehidne smole,i ona se bre sue, pokazuju veu sposobnost lepljenja, i
stvaraju elastian film.
2.6.3. Boje
Da bi dobili eljenu boju papira koristimo razne boje kao dodatke.Metil(plava)
berlinska(plavo), bele supstance.Postupak bojenja moe se ostvariti bojenjem
mase, potapanjem papira u rastvor boje ili nanoenjem boje na papir.Nekada se i
boje ponaaju kao punila ili se hemiski vezuju za vlakna.
3. Industrijska izrada papira

Pre isputanja na papir mainu, papirna masa se u rezervoarima, u stanju vrlo
razreene suspenzije, poslednji put proiava.
Na poetku maine suspenzija se oslobaa vika vode slobodnim oticanjem kroz
okca sita.Stvoreni sloj na situ je novi papirni sloj vlaknaste mase i formira papirnu
traku sa 15-20% suve materije.Papirna masa se pritiska presama,gde se jo vode
istiskuje iz papirnog sloja, tako da e list hartije imati 35 45% suve materije.Dalje
izdvajanje vode dalje se nastavlja na suvom delu maine.Pored kapilarno vezane
vode papir ima i hemijski vezanu vodu koja se isuuje putem toplotne energije isparavanjem.
Na kvalitet papira tokom obrade utie:razreivanje i preiavanje papirne mase,
vibracija sita, rad valjaka za poravnavanje, reim ceenja, temperatura mase,
konstrukcija stola za sito i svojstva mase.Dispergovanje vlakana i njihova flokulacija
u suspenziji, uticae na homogenost lista papira.Boljim isuivanjem postiemo veu
mehaniku otpornost lista papira. Dok vibrira, sito stvara orijentaciju vlakana u
pravcu livenja papirne trake.
Slaganjem u pravcu vlakana (uzduni smer) dobijamo papir daleko vee otpornosti
na kidanje i savijanje, a kada slaemo vlakna u poprenom pravcu vea je otpornost
na cepanje i istezanje.
Kombinacija dugih vlakana, a manjeg uea punila manifestuje se kao pojava
dvostranosti papira (donja i gornja strana papira imaju razliitu belinu i tamparska
svojstva).Da bi papir bio uvek istog kvaliteta, i jednake gramature vrlo je vano
sprovesti ravnomeran dovod suspenzije na sito.Prolaz kroz prese menja poroznost
papira, a poveava se zapreminska gustina i time otpornost na kidanje papira.
Suenje deluje na sledea svojstva papira: zapreminsku teinu i mehaniku
otpornost.Skupljanje papira zavisi od: vrste vlakana, mlevenja vlakana i natezanja
vlakana u mokrom delu maine.Papir na bazi vlakana iz tekstilnih sirovina i sa
velikim procentom drvenjae se manje skuplja.Sastav papira na bazi iste celuloze
iz drveta (sulfitne) pokazuje vee skupljanje.Procesom suenja nastaje dehidratacija
i porast suve materije te se papiru, umanjuje elastinost to dovodi do krtosti
papira.Pri suenju je najbolje postii 92 94% suve materije.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
20
Slika br.15 Komparacija proizvodnje papira kroz industralizaciju
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
21
Runo pravljen papir je ukljuivao je tri faze:priprema pulpe, formiranje lista papira
dok ne izae iz prese, i trei dorada koja se sastoji od isuivanja i satiniranja papira
.
Proces mehanizacije je doveo do ubrzanog procesa pravljenja papira i poveanja
kapaciteta proizvodnje. Hollander je najvaniji izum koji zamenjuje
ekie.Pikardova maina je zamenila korito i oveka koji bi runo pravio papir
koristei kalup.Ova maina je doprinela brzini izrade papira i smanjila njegovu cenu.
Trenutni proces proizvodnje je potpuno automatizovan, od pripremanja sirovina do
multicilinder maine koja vri sve procese formiranja papira.
3.1. Dorada papira

Nakon dobijanja papira iz papirne smese potrebno je uraditi jo neke operacije koje
e dovesti do stabilizacije papira.Papir bi trebao da stoji umotan u rolni, u skladitu
da bi se unutranji naponi izmeu vlakanaca ublaili i stabilizovali.
Prema nameni papir se oplemenjava i postoje specijalni naini dorade gde papir
postaje mainski gladak, satiniran, hromo papir(osetljiv na svetlost), oslonjen papir
ili lakirani papir.Satiniranjem papira nastaje gladak papir. Glaanje se vri na
superkalanderu i postoji nekoliko stepena satiniranja, mat, lagano satinirani, i papir
visokog sjaja.
3.2. Runo pravljen papir - rustian papir

Rustian pair je papir koji smo runo izradili i nismo ga postavili pod presu, ve smo
ostavili povrinu da se sama formira.U zavisnosti od materijala, tj pulpe koju smo
koristili imaemo i razliitu teksturu.
Ukoliko ukljuimo recikliranu tkaninu u pulpu tekstura e biti slina tekstilu.Ovakav
papir esto koriste kaligrafi veoma je dekorativan i lepo upija mastilo.
3.3. Velum ili pergament

Pergament smo ve pomenuli, pravi od ovije ili kozije koe.Danas se slabo koristi i
zamenjen je papirom koji imitira pergament.
Moderna imitacija "velum papira" izraena je od pamuka ili celuloze.Papir se tretira
sa sumpornom kiselinom (H2SO4).Usred hidrolize se javlja jae bubrenje i nastaje
elatinozna masa amiloid.Ispiranjem vodom i neutralizacijom prekida se dalji
proces a nastali papir se odlikuje prozirnou, vrstoom i nepropustljivou.Velum
se koristi u knjigama gde je potrebno prikazati crte, kao to su arhitektonski
planovi.Koristi se u plavim arhitektonskim nacrtima, stabilniji od lanenog papira.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
22
Don Baskervil (John Baskerville) je poznati englez koji je doprineo upravo razvoju
ove vrste papira, eleo je da napravi papir koji e biti zamena za pergament i u
tome je uspeo.
3.4. Satiniran papir

Papir kome je obraena povrina.Satiniran papir emo prepoznati po izuzetnoj
glatkoi.Obino se obostrano sanitira (glaa) papir ve upapir maini (imamo
obostrano glatke papire ili samo sa jedne strane jednostrano glatki papiri).Dodatno
glaanje vri se mainski na superkalanderu.
Pisai papir je satiniran mat, pergament je satiniran do visokog sjaja.
Imamo papire koji su nesatinirani (prirodno hrapav papir)
3.5. Ouvanje i prezervacija papira

Mnogi umetnici, ilustratori se odluuju da svoja umetnika dela izrauju na
kvalitetnim papirima bez vetakih komponenti.Ako je sastav papira 100% celuloza
tokom starenja ostae beo, dok papiri iji sastav ine lan ili pamuk pri oksidaciji
ute.Meutim za uvanje papira je najvanije je skladitenje bez vlage i konstantna
temperatura oko 18C sa 65% vlanosti.To su idealni uslovi prezervacije i uvanja
papira.
3.6. Pregovanje
Pregovanje je proces kojim se dobija naglaena reljefnost papira, utiskivanjem
razliitih graviranih elinih valjaka razliitih oblika (koristi se za pozivnice,
estitke).Papirna tekstura se moe dobiti i prolazkom kroz kalander, gde su dva
valjka presvuena lanenim platnom iji se reljef utiskuje u papir.Tako mozemo
dobiti razliite povrinske teksture papira.
3.7. Lepljenje (kairanje)

Spajanje suvih traka pomou lepila naziva se kairanje i moe se izvesti u sledeim
varijantama: papir sa papirom, papir sa folijom i papir sa tekstilom. Najei primeri
su sapajanje papira sa folijama, a vri se tako to se ili papir ili folija premau
lepilom i spoje pod pritiskom.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
23
4. Runa izrada papira

Runa izrada papira podrazumeva tradicionalne metode.U tradicionalnoj izradi
papira koristi se ram, koji odreuje format papira i sito na kome se papirna pulpa
zadrava.Ram sa sitom se potapa u korito, u kome se nalazi papirna
suspenzija.Laganim treenjem rama napred-nazad proceujemo pulpu kroz
sito.Kada je voda proceena, ram se uklanja iz kalupa i mokar sloj papira se
postavlja na filc ili bilo koji materijal koji upija vodu, odmah se prekriva odozgo sa
drugim slojem upijajue tkanine i neno pritiska da bi se uklonila preostala voda iz
papira.
Ovaj proces ceenja se ponavlja onoliko puta koliko elimo, dok ne dobijemo
eljenu suvou papira.Kada smo iscedili vodu, papir se uklanja sa tkanine ili filca (u
ovom stanju je papir mnogo jai, i nee se raspadati).Papir se ostavlja da se prosui
na prirodan nain, pomou sunca u uslovima dobre provetrenosti na stalku za
suenje.Takoe papir se moe osuiti pomou vrelih suara, grejalice ili vrelih
presa.Ukoliko elimo tanji i finiji papir moemo ga staviti u presu i izloiti ga
dodatnom pritisku.Svako vlakno koje pravi papir se ponaa kao cev koja je uplja, a
njegova spoljna struktura je porozna kao suner.Nisu sva vlakna ista, razlikuju se
po duini, poroznosti, povrinskoj strukturi, obliku i dr.Ono to je zajedniko
vlaknima je hidrofilnost.
Postoji maina koja imitira rune pokrete i tehniku ceenja.Njen tvorac je Nikolasa
Roberta (Nicholas Robert) 1798.g. a usavrena je u Engleskoj 1803.g.
Slika br.16 Maina koja imitira rune pokrete i tehniku ceenja

Diplomski rad
Jelena Mladenovi
24
Kao i kod industrijski pravljenog papira, tako i u procesu runo pravljenog papira,
kvalitet finalnog proizvoda e zavisiti od vrste pulpe i naina njene prerade.
Ukoliko pravimo papir za crtanje, njegove karakteristike moraju biti: otpornost na
pritisak olovke, brisanja gumice.Papir za koverte mora da bude elastian samo
onoliko koliko je potrebno za savijanje.Ove karakteristike zavise od tipa pulpe.Od
koliine vlakna koje smo koristili pri izradi pulpe zavisie homogenost papira, a
samim tim i njegove mehanike karakteristike.
Analiza papira, njegove snage i otpornosti sprovodi se:istezanjem, pritiskom,
cepanjem, upijanjem i savijanjem.
Ako pravimo papir moramo kontrolisati sve ove faktore, vlakna, tezinu, pritisak i
format da bi kreirali papir tanak ili debeo, krut ili mek, hidrofoban ili otporan na
vlagu.
Kada se papir napravi, u idealnim uslovima, sa pravom recepturom pulpe, tokom
vremena e njegova svojstva postati jo bolja ukoliko se pravilno uva.
5. Reciklirani papir
Recikliranje kancelarijskog i drugog otpadnog papira je efikasan nain za ouvanje
nacionalnih umskih dobara, za smanjenje potronje energije i vode i smanjenje
zagaenja vazduha.
Postoje tri kategorije papira koji se mogu reciklirati.
Papir koji je loe napravljen, papir koji nije nikad korien a oteen je usled loih
uslova skladitenja, transporta i dr. i otpadni papir.
Najrazvijenija oblast u okviru reciklane industrije papira, u Srbiji, je prerada
otpadnog papira.Reciklira se oko 40 odsto od ukupne koliine otpadnog papira.
Reciklira se: stari novinski papir, ambalani karton, kvalitetni pisai i kompjuterski
papir, meani papir.Novinski papir moe da se reciklira najvie 7 puta.Reciklaa
novinskog papira se bazira na takozvanom de-ink postupku, koji ima za cilj
uklanjanje tamparske boje.
5.1. Proces reciklae novinskog papira

Novine i asopisi se najpre potope u kaastu smesu, u koju se upumpava vazduh.
To je postupak flotacije, pri kome tamparske boje ostaju na povrini kaaste
smese, na peni koja se zatim usisava.Tako oiena kaasta smesa se koristi za
pravljenje recikliranog roto papira.Kartonska ambalaa se takoe uglavnom pravi
od recikliranog papira.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
25
Slika br.16 Grafiki prikaz reciklanog postupka
Novinski papir i karton predstavljaju najzastupljeniju komponentu komunalnog

smea, pogotovo u razvijenim zemljama.
Najvie se reciklira ambalani karton, za koji postoji stabilno trite i koji se
uglavnom koristi za izradu novog ambalanog, talasastog kartona.Kvalitetnije vrste
papira se, uz prethodnu preradu (obezbojavanje, beljenje i pranje) koriste za
proizvodnju novog kvalitetnog papira.
Meani papir se bez obezbojavanja koristi za izradu razliitih ambalanih kutija,
ambalae za jaja i razliitih presovanih proizvoda koji se koriste u graevinarstvu.
Najkvalitetniji stari papir koristi se i za proizvodnju goriva iz smea(GIS).
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
26
Slika br.17 Grafiki prikaz tehnologije reciklae papira u fazama:

Otpadni papir se
prikuplja na dva naina:
Bale presovanog otpada
1. papir pomean sa
drugim otpadom u
kontejnerima za otpad
Runo odvajanje krupnih

metalnih ,plastinih , staklenih ,
drvenih i drugih predmeta od
otpadnogpapira
2. papir odvojen od
ostalog otpada u
specijalnim kontejnerima
Papir odvojen od
ostalog otpada u
kontejnerima
postavljenim u
stambena naselja
Usitnjavanje papira se
vri u valjkastim
drobilicama,
takozvanim rederima.
Pranje papira pod
mlazom vode na situ,
pravljenje pulpe
Flotacijski reagensi :
Mastila i boje
kolektori i penuai
Reagensi koji se koriste

zavise od vrste tonera ,
odnosno boje , i od
eljenog kvaliteta
proizvoda
Diplomski rad
Krupni metalni , plastini,

stakleni , drveni i drugi
predmeti
Izdvojeni papir
Sortiranje papira po kvalitetu
Klase papira: kancelarijski,

novinski papir, karton i dr...
Usitnjavanje papira
Pranje papira i pravljenje pulpe
Flotacija
Pranje papirnih vlakana
Sitne metalne, plastine,

staklene, drvene i druge
estice
Mastila i boje
Punila i prevlake
Izbeljivanje i industrija papira
Jelena Mladenovi
27
5.2. Smer vlakanaca

Kada recikliramo novinski papir moramo voditi rauna o cepanju papira zbog smera
vlakanaca.
Slika br.18 Pravilno cepanje

vlakanaca
Slika br.19 Nepravilno cepanje

vlakanaca
Smer cepanja papira

U smeru sa vlakancima:
Papir se cepa pojednako
Lako se savija
Jai je
Manje se sakuplja procesu suenja
Bolje se tampa, tj tamparska boja
bolje prijanja
U poprenom smeru:
Papir se cepa nejednako u krivudavoj
liniji kao na slici
Teko se savija
Nije tako jak
Vie se skuplja u procesu suenja
Stamparska boja loe prijanja
5.3. Proraun koliine pulpe za predvienu koliinu tabaka

Kada govorimo o teini papira, mi u stvari govorimo o teini kvadratnog metra
odreene vrste papira (npr.90 gramski papir, njegov kvadratni metar tei 90gr.)
Pravljenje bilo koje vrste recikliranog papira poinje sa merenjem odpadnog papira
a pre nego to se preradi u tenu pulpu.Otpadni papir koji smo izmerili pre prerade
otprilike e imati istu teinu u pulpi.
Otpadni papir koji smo izmerili pre prerade otprilike e imati istu teinu u pulpi.
U cilju preciznog izraunavanja slediemo ovaj primer koji nam kazuje koliko nam je
rafinirane pulpe potrebno da bismo dobili 10 tabaka papira veliine 50 x 65cm.
Predpostaviemo da je teina papira G koju pravimo 350 gr.To je
polukarton koji koristimo za estitke, finu tampu kataloga i dr.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
28
Prvo je potrebno da izraunamo povrinu tabaka Pt, pri emu emo da koristimo
formulu za izraunavanje pravougaonika.
Pt=a x b
a=50cm
b=65cm. Pa je Pt=50cm x 65cm = 3250 cm2
Sledei korak jeste da dobijenu povrinu pomnoimo sa brojem tabaka n a da bi

dobili ukupnu povrinu papira.
Pt x n = P [cm2]
P [cm2] =3250 x 10 = 32500
P [cm2] =32500
Da bi izraunali kolika je povrina u m2 P [m2] predhodno dobijenu vrednost emo
podeliti sa 10.000;
P [cm2] = P [cm2]/10000 = P [m2]
32,500 cm2 / 10.000 = 3,25m2
P [m2]= 3,25m2
Sada raunamo ukupnu teinu Uk papira tako to emo pomnoiti njegovu povrinu
sa gramaturom G (gramatura papira je masa jednog kvadratnog metra papira)
(350gr).
Uk= P[m2]xG
Uk=3,25m2 x 350 = 1.137 kg
Uk=1.137 kg
U naoj raunici koliina pulpe koja nam je potrebna da napravimo 10 tabaka (50cm
x 65cm) je malo vea od 1 kg pulpe, 1.14 kg.U praksi uvek se pravi malo vie pulpe
nego to je potrebno u naem sluaju 1.2 kg pulpe.
5.4. Kalkulacija potrebne koliine pulpe za tabak povrine jednog

metra kvadratnog
Predpostavimo da je jedan tabak papira dimenzija 20cm x 30cm i teine 12gr.
Kao i u predhodnom primeru primenjujemo formulu za izraunavanje povrine
tabaka.
Pt=a x b
Pt=20cmx30cm=600 cm2
Pt=600 cm2
teina=12gr
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
29
600/12=50
10.000 /50=200
Dakle jedan kvadratni metar tog papira ima teinu od 200 gr.
5.5. Podela papira po gramaturi

Po gramaturi, papire delimo na:
-
laki papiri, od 10-60 gr/m2

srednje tekipapiri, od 60-120 gr/m2
teki papiri, od 120-150 gr/m2
polukartonski papiri, od 150-250 gr/m2
kartoni, od 250-600 gr/m2
lepenke, iznad 600 gr/m2
Kartoni se proizvode kao jednoslojni ili vieslojni.Vieslojni kartoni nastaju

spajanjem vie slojeva vlane papirne trake, i to pod pritiskom, ili slepljivanjem vie
suvih papirnih traka.
Poznatije vrste kartona su: Hromo-karton, dupleks-karton, tripleks-karton,
kunzdruk, foto-karton i dr.
Lepenka je deblja od kartona i vee je gramature.Lepenka se koristi za izradu tvrdih
korica, kutija za kairanje.Kao ambalani material koristimo talasastu lepenku.
Talasasta lepenka se dobija slepljivanjem vie slojeva talasastog papira sa ravnim
papirom.
Papiir sa neobraenom povrinom zove se natur papir.Papiri mogu biti povrinski
lepljeni i impregnirani.
Kartoni se uglavnom prave od recikliranog novinskog papira.U pulpu koju koristimo
za izradu kartona dodajemo i drvenjau.Kartoni mogu biti izuzetne tvrdoe ak
tvre od drveta, te se mogu koristiti za pravljenje nametaja ili specijalnih vrsta
zatitnih pakovanja.Pulpa takvih kartona se moe izlivati u kalupe odakle mozemo
dobiti razliite oblike.
5.6. Podela papira prema upotrebi

Prema zavrnoj doradi razlikuju se papiri sa neobraenom povrinom (natur papir),
papiri povrinski lepljeni, impregnirani i dr.
Prema nameni:
-
grafiki papiri
omotnmi papiri
sanitarni papiri
tehniki papiri
ukrasni papiri
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
30
6. Papir za tampu
Pod tamparskim papirima podrazumevamo one vrste papira koje su namenjene za
tampu knjiga, raznih asopisa, publikacija.
Da bi tampa imala precizan otisak ovi papiri moraju da imaju sledee osobine.
Moraju ravnomerno da primaju tamparsku boju.
Povrina papira mora biti ravna i homogena.
Belina papira mora biti ujednaena i pod uticajem svetlosti belina mora ostati
ista.Papiri za tampu trebaju biti neprozirni.Ukoliko pokazuju izvesnu providnost,
ona mora biti ravnomerna.Papir za tampanje mora da bude dovoljne mehanike
vrstine, kako u vlanom, tako i u suvom stanju.Tabaci moraju biti tano
pravougaonog oblika sa otrim ivicama bez ostataka sitnih vlakanaca i krzavosti.
Tabaci papira moraju biti bez pregiba, fleka i mehanikih povreda, kao to su
bunost, ugnjeenost i dr.
6.1. Vane karakteristike tamparskog papira

Karakteristike tamparskog papira klasifikujemo ih u etiri grupe, a to su:
-
fizike osobine papira

mehanike osobine papira
povrinske i izolacione osobine papira
optike osobine papira
Fizike osobine papira su veoma vane za tampu i tu spadaju:

Gramatura (odnos mase papira i njegove povrine).
Debljina papira.
Gustina (masa papira u odnosu na zapreminu).
Pravac vlakana u papiru(papir nema ista svojstva u pravcu pruanja papirnih
vlakanaca i normalno na njega).
Mehanike osobine utiu na kvalitet odtampanog proizvoda (otpornost na cepanje,
kidanje, presavijanje, pucanje, mekoa papira).
Optike osobine papira odnose se na belinu, sjaj, providnost.
Prema osobinama povrine papire delimo na: papire bez oplemenjene povrine
(natur i neravni papiri), oplemenjeni papiri (premazni papiri).
Prema nameni papire delimo na:
-
papire za tampu
pisae papire
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
31
crtae papire
omotne papire
6.2. Upotrebe papira u industriji

Papir je danas u industriji najzastupljeniji u proizvodnji papirne galanterije,
tamparske hartije, tehnikih filtera, higijenskih proizvoda, cigaret papira, novanica
i sl.
6.3. Formati papira

U tamparstvu i izdavatvu se koristi nekoliko standardnih formata papira i nekoliko
dodatnih. Formati papira su bitni kada se radi neki tamparski proizvod.
Standardni formati su formati A, B i C. Poetni formati su A0, B0 i C0, i svaki sledei
format se dobija deljenjem veliine due stranice na dva jednaka dela.Kada se
sastave dve stranice A5 formata, dobija se A4 format. Zbog preciznosti veliine
formata papira, formati papira se uvek izraavaju u milimetrima.
Tabela prikaza formata papira:
A
1188 840
1400 1000
1296 917
840 594
1000 700
917 648
594 420
700 500
648 458
420 297
500 350
458 324
297 210
350 250
324 229
210 148
250 175
229 162
148 105
175 125
162 114
74 x 105
88 x 125
81 x 114
52 x 74
62 x 88
57 x 81
37 x 52
44 x 62
40 x 57
10
26 x 37
31 x 44
28 x 40
6.4. Punioci
Papir se proizvodi mainskim procesom koji obuhvata sledece faze: pripremu
polazne smese - pulpe (kae), formiranje beskrajnog lista hartije i naknadnu obradu
hartije.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
32
Pulpa je vodena suspenzija celuloze, punilaca, boje i sredstava za tutkalisanje.Kao

punioci se koriste kaolin, glina, dijatomejska zemlja, talk, titan-dioksid, cink-sulfid i
dr.Punioci se dodaju da bi se poboljao izgled hartije, popunile neravnine na njenoj
povrini, povecala neprozirnost ili poboljale osobine potrebne za ampanje.
Hartija se tutkalie da bi bila postojanija prema vlazi (npr. da se mastilo ili
tamparska boja ne bi razlili) i radi pojaavanja.U tu svrhu se koristi alkalni rastvor
kolofonijuma, sintetske smole, voskovi, tutkalo, skrob ili vodeno staklo.
6.5. Ispitivanje papira

Najvanije metode ispitivanja papira su:
6.5.1. Sadraj punila

Ukoliko je nedovoljno punila P papiru, ili postoji preoptereenost sa punilima mogu
da se jave tekoe pri tampanju u vidu praenja i loma papira.
Sadraj punila se izraunava po formuli:
P= (go/g)*100(%)
go - teina hartije pre suenja

g - teina hartije posle suenja
6.5.2. Sadraj lepila

Vrsta i sadraj lepila odreuju svojstvo upojnosti papira.Najjednostavnija metoda za
ispitivanje sadraja lepila je proba pomou pera i mastila.Druga metoda za
ispitivanje sadraja lepila je Klemm-ova, koja se zasniva na utvrivanju kapilarne
upojnosto papira.
6.5.3. Debljina papira

Debljina papira ili kartona je rastojanje izmeu suprotnih povrina izraeno u mm.
6.5.4. Odreivanje gramature

Gramatura papira je masa papira povrine 1m2, izraena u gramima
6.5.5. Odreivanje sklonosti ka praenju
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
33
Ispitivanje slonosti ka praenju papira se obavlja metodom po Bekk-u, tako to se

uzorak papira podvrgne trenju pod odreenim uslovima.
6.5.6. Odreivanje beline

Za precizno utvrivanje beline koristimo fotometar sa foto elijom.Reflektovani deo
svetlosti pretvara se pomou fotoelije u elektrinu struju i na osetljivom
galvanometru ita se intenzitet struje.Procenat beline odreuje se posebno pomou
dijagrama.
6.5.7. Glatkoa papira

Glatkoa povrine papira vana je za rasterske radove.Odreivanje glatkoe vri se
Bekk-ovom metodom.Ispitivanje se vri dvostrano.
6.6. Mehanika svojstva papira

Mehanika vrstoa papira omoguava da se neometano odvija tampanje, naroito
na brzim rotacionim mainama.Mehanika vrstoa papira utie na trajnost papira.
Zatezna vrstoa papira (naprezanje koje izaziva maksimalna sila pre kidanja na
jedinicu povrine preseka uzorka).
Duina kidanja (duina papirne trake do trenutka kidanja pod sopstvenom teinom).
Od mehanikih osobina papira odreuje se jo i otpornost na pritisak i otpornost na
savijanje.
6.7. Lepila
Lepila su supstance koje mogu da spajaju razliite ili iste materijale delovanjem sila
izmeu dodirnih povrina (adhezija) i vlastite unutranje vrstoe (kohezija).Pri tom
spajanju se ne menja struktura materijala koji se lepi.
Proces lepljenja zavisi od mnogih faktora, najvanije je da postoji to bolje kvaenje
povrina koje se lepe.Zbog toga se u sastav lepila unose povrinski aktivne
materije.
Svako lepilo je sistem od sledeih komponenata: makromolekul, rastvara,
plastifikator i punilac.Pre lepljenja, lepilo je potrebno pripremiti da bude u tenom,
manje vie viskoznom obliku.
U grafikoj obradi lepilo bi trebalo da zadovolji sledei niz zahteva: da je hemijski
srodno sa materijalom koji se lepi, da je odgovarajueg viskoziteta u odnosu na
upojnost materijala koji se lepi, da se lako i ravnomerno nanosi na povrinu
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
34
lepljenja, da brzo sui, da posle suenja obrazuje vrst film, da bude bezbojno i bez
neprijatnog mirisa, da je neutralnog karaktera.
Podela lepila prema sastavu, poreklu:

Tabela podele lepila po poreklu
Lepila
Prirodna
Biljna
Skrob
Dekstrin
Kolofonijum
Gumirabika
Polusintetika
ivotinjska
Tutkalo
elatin
Albumin
Kazein
Karboksimetilceluloza
Sintetika
Neorganska
Vodeno
staklo
Organska
Poliakril-amidi
PVA, PVAc, PVC
Sintetiki kauuk
Nitrat celuloze
Poliamidi
Epoksi smole
6.7.1. Makromolekuli namenjeni za izradu lepila

Lepila u vidu vodenih rastvora dobijaju se primenom prirodnih makromolekula,
derivata celuloze i sintetikog polimera.
Prirodni makromolekuli su:
Skrob (apsorbuje vodu, bubri i stvara gel strukturu).
Dekstrin (odlikuje se zadovoljavajuom jainom lepljenja, pogodan za lepljenje
papira i kartona).
Gumiarabika (kiseli rastvori gumiarabike imaju manju mo lepljenja).
Za izradu lepila ivotinjskog porekla sirovine su belanevine.Glavni sastojak
ivotinjskog vezivnog tkiva je kolagen.Slui kao osnovna sirovina za izradu tutkala i
elatina.
Tutkalo se odlikuje brzim vezivanjem slepljenih povrina i velikom izdrljivou.
elatin je po hemijskom sastavu ist glutin, a to je prozirna, bezbojna supstanca,
bez mirisa i ukusa.Zavisno od stepena istoe razlikujemo jestivi, fotografski i
tehniki elatin.
Kazeinsko lepilo je sloena belanevina koja se dobija iz mleka delovanjem kiselina
ili fermenata.Prozirno je ima veliku mo lepljenja, ali je znatno skuplje od ostalih
lepila.
Vodeno staklo po hemijskom sastavu natrijum ili kalijum silikat, je neorgansko
lepilo. Koristi se u proizvodnji sloenih kartona, tj. kada je potrebna velika koliina
lepila.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
35
6.8. Sintetika lepila

Sa prirodnim lepilima ne mogu se lepiti metalne folije, papiri sa hidrofobnim
svojstvima i sl.Osim toga sve vie se trai da lepila budu otporna prema vlazi,
visokim i niskim temperaturama i da budu hemijski stabilna.Iz ovih razloga pojavila
su se sintetika lepila.
Prema nainu upotrebe dele se na rastvorne u vodi ili rastvorne u organskim
rastvaraima.Lepila na bazi sintetikih polimera rastvornih u vodi se koriste u
grafikoj industriji.Lepila na bazi sintetikih polimera rastvornih u organskim
rastvaraima se koriste za lepljenje termoplasta.
Podela lepila po materijalima koji se lepe: papir, karton, lepenka, tekstilni materijal,
kou, plastine folije, metal i drvo.
6.9. Dodavanje razliitih materijala u papir radi dizajniranja

Postoje etiri tehnike dodavanja stranih materijala u papir.
Dodavanje stranih materijala u pulpu, kada je sjedinjavanje pulpe i dodatog
materijala veoma dobro.
Dodavanje materijala u kalup, gde nam se nalazi tek napravljen vlaan
papir.Nekada se moe desiti da se material ne spoji u potpunosti sa papirom ve
tri van papirne teksture.
To se reava tako to se mala
koliina tene pulpe poprska preko
papira, dobije se sloj koji sjedinjava
dodati materijal sa teksturom
papira.
Dodavanje materijala na filc, kada
se presovanjem utiskujue dodati
material u jo vlaan papir.Takav
papir se naknadno moe staviti u
presu.
Dodavanje stranih materijala izmeu
dva papira.Koristi se tank i proziran
papir, da bi se dodati materijali to
vie videli.
Slika br. 20 Razliiti materijali dodati u papir
6.10. Dodavanje tekstila

U papir se mogu dodavati tekstilna vlakna.Papir obogaen tekstilnim vlaknima e
izgledati dekorativno i bie vri.Atraktivan izgled papiru mogu dati vlakna jute,
konoplje, kudelje i sve vrste vlakana iz kanapa.Papir se ak upotpunosti ovih
vlakana, ako se pre toga usitne i kuvaju u sodi.Papir iz antikog vremena je imao
bazu od ovakvih vrsta vlakana, jer su reciklirali staru obuu, pletene korpe, eire,
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
36
torbe, kanape i dr.Papir koji je napravljen od takvih otpadnih vlakana je rustian sa

izraenom teksturom, ali je izdrljiv i otporan na cepanje.
Druga vrsta vlakna koja se mogu dodati u papir su bojene niti lana, svile, pamuka
pa ak i najlona.Takav papir moe biti veoma elegantan i moe imati iroku
primenu.U takav papir dodaju se parii tkanine, mreice od tkanine, upletene niti
koje mogu satkati teksturu papira.Posebno se moe dobiti dekorativan efekat ako se
na mokar list papira poslau tkanine a potom presuju.
6.11. Dodavanje cvea i biljaka

Papir koji u sebi sadri cvee, latice, stabljike biljaka je najpopularniji na
tritu.Cvee moe biti utisnuto u veoma tanak papir pravei vidljivim teksturu i
boju cveta.Najee se u papir dodaju latice cvea.Kao i kod dodavanja tekstila i
latice vezuju papir i ine ga stabilnijim i vrim.Ruine latice, latice nevena i
edelvajza imaju najbolje karakteristike.
Slika br. 21 Papir sa osuenim cveem
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
37
Vei broj faktora utie na to kako e se latice odrzati u teksturi papira(boja i

sveina).Ponekad se koristi tehnika smrzavanja latica pre nego to ih spustimo u
pulpu.Male latice se bolje vezuju za papir od onih sa veom povrinom.Latice
hrizantema i belih rada se preporuuju, i najbolje ih je pokvasiti pre dodavanja u
pulpu.
Latice nisu jedini material koji se koristi pri izradi papira.Divni efekti se mogu dobiti
korienjem listova, stabljika, semenjem.Ovi materijali ne moraju da budu
upotrebljeni kao dodatci pri pravljenju papira, ve mogu da budu i osnovne sirovine
za njegovu proizvodnju papira (pirinani papir).
6.12. Dodavanje metala

Zbog svoje teine metale u papir moemo dodavati samo u obliku praha.Na taj
nain moemo dobiti presijavanje papira.Bakar je lagan metal i veoma savitljiv
moe se umeati u pulpu ili poprskati na povrinu vlanog tabaka papira.Metal
oksidira u dodiru sa vodom pa se prah dodaje na vlaan papir,a proces se ubrzava
sa vrelim presama ili fenovima.
6.13. Materijali ivotinjskog porekla i drugi

U papir se mogu dodavati materijali ivotinjskog porekla kao to je dlaka, koa od
reptila i riba, krilca od insekata (leptirova).
U papirnu pulpu moemo dodavati papir u vidu konfeta, traka recikliranih asopisa,
putnih mapa, celofana, aluminijumske folije, zaine kao to su kari, afran, origano
koji mogu dati papiru odreenu aromu.U papirnu pulpu mogu se dodati i parfemi iji
e se miris tokom vremena izgubiti.
6.14. Bojenje papira

Jo jedna karakterstika koja definie papir je boja.Danas se hartija boji uglavnom
sintetickim bojama tako da je izbor boja neogranien.Boja se bira prema eljenoj
nijansi, postojanosti na svetlu ili sjaju.
6.14.1.
Prirodna boja hartije
Razliite vrste vlakana koje koristimo pri izradi papira imaju svoju boju koja potie
od boje kore biljke koju koristimo.Ta boja je boja pulpe I ona je najee oker,
braon ili tamno braon.Boja reciklane hartije je uglavnom istih nijansi koje nastaju
zbog boja kutija, kartona, natrona.Papirne pulpe od tekstila su bele boje.
Papri pravljeni od recikliranog novinskog papira su sivi zbog prisustva tamparske
boje koju je veoma teko ukloniti.Reciklirani novinski papir je zbog svoje sive
nijanse esto toniran u sledee boje: plava, pink, zelena i rd.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
38
6.14.2.
Beljenje papira
Na dalekom istoku, bilo je pitanje asti napraviti papir bele boje, glatke teksture i
izuzetne tananosti.Kozo drvo koje se uzgaja u Japanu poznato je po prirodnoj
svetloj boji kore, ija vlakna postaju jo svetlija ako se kuvaju sa natrijum
karbonatom (Na2CO3).Papir dobijen od takve pulpe izlae se suncu, sui se i
izbeljava.
Pulpe od lanenih i pamunih vlakanaca nisu iziskivale dodatno beljenje.Za tamnija
vlakna bilo je potrebno smisliti supstancu hemiski jaku koja bi izbeljivala vlakna a
opet finansiski bila isplativa.vedski hemiar Karl ele (Carl Scheele) je 1774.g.
otkrio hlor i testirao je njegovu snagu beljenja na biljnim vlaknima.Ubrzo nakon
toga je kot arls Skotman (Charls Scotman) patentirao puder za izbeljivanje
napravljen od hlora i razreenog kalcijum karbonata.Kada se ova smesa primenila
na vlakna, nivo izbeljenja je bio 80-90% u odnosu na poetnu nijansu a u
vremenskom periodu od 15 minuta.Proces izbeljivanja zavisi od koliine reagensa,
temperature, jaine i boje vlakanaca.Veina pulpi je hlorisano sa malom
koncentracijom (od 2-5%) u sobnoj temperaturi od 20-30C i u vremenskom
rasponu od 45-60 min.Obavezno je pranje pulpe posle beljenja, proces izbeljenja se
moze ponoviti vie puta ali se mora voditi rauna o tome da vlakna ne oslabe
suvie.Danas se papir izbeljuje sa hlorom ili njegovim derivatima, ozonom,
hidrogenom i ozonskom vodom.
6.14.3.
Pigmenti
Pigment je boja u prahu koja se dobija mrvljenjem minerala, preradom obojene

zemlje, hemijskim reakcijama i dr. Pigmenti su najistiji oblik boje i ljudi ih koriste
od pamtiveka.Prvi hrisani su svoje ikone slikali pomou pigmenata, a ta tradicija
traje sve do danas.
Papir se bojio sa prirodnm bojama afrana, indigo, ajom, javorom, ljuskama
luka.Nije se mogla bojiti pulpa ve bi se papir kad se osui potapao u vodeni
rastvor.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
39
Slika br.22 Vrste pigmenata

Pigment je obojena, hemijski stabilna, vrsta estica, nerastvorna u vodi, uljima i
organskim rastvaraima.Pigmenti se dele na organske i neorganske, a prema
poreklu na prirodne i vetake.Oni daju obojenje grafikoj boji.Pokrivna mo
pigmenata odreuje koliinu boje koja se nanosi tampanjem radi postizanja
odreenog kontrasta.Od neorganskih pigmenata najpoznatiji su oksidi metala, ai i
metalni prahovi (bronze).Od organskih pigmenata najpoznatiji su: ftalocijanini i azopigmenti.
6.15. Bojenje papira danas

Danas se boji pulpa, posle procesa prerade pulpe pigmenti se ubacuju u rafiniranu
pulpu i meaju sa vlaknima.
6.16. Vodeni ig
Vodeni ig je dizajn u papiru koji je vidljiv samo kad se papir izloi protiv
svetlu.Obino su to jednostavne grafike oblikovane forme u vidu znaka,
potpisa.Vodeni ig je dobio ime po tome to voda pomae da se vlakanca tako
rasporede i formiraju znak.Vodeni ig nije nita drugo do ica koja se oblikuje kao
liniski crte i umee u mreicu koja slui za formiranje lista papira.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
40
Slika br.23 Vodeni ig na novanicama
6.17. Blindruk
Je proces utiskivanja pomou koga se dobija naglaena reljefnost papira.Materijali
koji se koriste su aluminijum, mesing, bronza.igovi mogu biti niklovani, bakarisani,
mesingovani, hromirani, posrebreni ili pozlaeni.
Tehnologije koje se pri tome koriste su: galvanizacija, metalografija, cinkografija i
graviranje.
Slika br.24 Blindruk u vidu anagrama
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
41
7. Praktini deo
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
42
7.1. Tradicionalna fabrika papira (mlin)

Pri izboru mesta za pravljenje radionice za izradu papira, nekada je bila najvanija
blizina tekue vode, koja je sluila kao energetski pogon, za mlevenje, pranje i
beljenje pulpe.U ovakvim radionicama mlinovima najee su radile itave
porodice.Papir se pravio u donjim delovima mlina gde je bilo mogue aktivirati
maine koje su radile koristei snagu vode koja je padala sa viih nivoa.
7.2. Grafiki prikaz organizacije papirnog milna
Sakupljanje i prerada sirovog materijala.
Ispiranje i ienje vlakana.
Obrada pulpe.
Formiranje tabaka papira iz kalupa proceivanjem pulpe kroz sito.
Papirna stega, presovanje formiranih listova papira.
Prostorije u kome su porodice ivele.
Suara.
Industrijalizacija u proizvodnji papira poela je krajem 19 i poetkom 20

veka.Tradicionalni mlinovi su polako zastarevali jer nisu mogli da proizvedu koliinu
papira koja bi im bila isplativa.Velike maine nisu mogle da stanu u male mlinove, i
oni su postepeno zatvarani.Radnici koji su radili u mlinovima. zajedno sa svojim
porodicama. selili su se u velike industriske zone, gde su nastajale nove, prave
fabrike za izradu papira.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
43
Slika br.25i Rekonstrukcija

papirnog
mlina
Specifinosti
dizajniranje papira
uz primenu
reciklanog postupka
1
5
4
3
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
44
Slika br.26 Bazen gde se

grubi materijal, tekstilni
otpad meao sa vodom i
kalcijum karbonatom
(CaCO3 ) radi fermentacije,
koja je otklanjala ulje i
omekavala tkaninu.
Slika br.27 Posle fermentacije, tekstilni otpad se klasifikuje po kategorijama
a zatim cepa i kida, avovi su se parali a dugmad odvajala.
Slika br.28 U ovoj prostoriji se

obraivala i pravila pulpa.Postoje
tri razliita malja koja su sluila za
procese sitnjenja i rafiniranja
materijala da bi se dobio najfiniji
papir.
Slika br.29 Izvor energije za
pokretanje maljeva je voda.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
45
Slika br.30 Formiranje tabaka

papira , proces ceenja kroz
sito.Papir se formira. prenosi se
do prese gde se uvruje i
oslobaa od ostatka vode.
Slika br.31 Papirna presa
Slika br.32 Papir iz prese se sui

prirodnim putem tako to se postavlja
preko kanapa.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
46
Slika br.33 Malj koji se koristi za dodatno

ravnanje papira.
Slika br.34 Klupa sa noem za

ravnanje ivica papira.
8. Pravljenje studija za izradu papira

Za izradu papira nije neophodan veliki prostor niti skupa oprema. Izbor alata i
sirovine koje emo koristiti direktno e uticati na kvalitet papira koji pravimo.
Postoje standardi od kojih se moramo pridravati ukoliko se odluimo da osnujemo
studio za proizvodnju papira.Meu najznaajnije uslove koje moramo da ispunimo
spadaju adekvatna ventilacija prostora i dobar sistem drenae.
Dobra provetrenost spreava nakupljanje vlage a pravljenje velike kade u samom
podu studija potpomae slobodnom rukovanju sa vodom, poto e iskoriena voda
direktno odlaziti u odvodni sistem, tako da je ienje radnog prostora olakano.
Potrebno je imati jo jednu prostoriju u kojoj treba da postoji sistem za suenje i
stolovi za obradu suvog papira, police gde bi se skladitio osuen papir.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
47
OSNOVNA OPREMA STUDIJA
Izvor vode
Ventilacija
Bazen za dreniranje vode
Presa za papir
Blender ili holander
Sistem za suenje
Kalup sa icom
Filc
Kanta
Korita
Stolovi
Boje i lepkovi
Diplomski rad
Slika br.35 Delovi studija:

1.Sistem suenja sa konopcima
2.Filc, truleks krpa, upijajui materijal
3.Kalupi razliitih formata
4.Izvor vode
5.Kada sa odvodom
6.Presa
7.Ventilacija
8.Kanta
9.Korito
10.Ravni stolovi na rasklapanje
Jelena Mladenovi
48
8.1. Prese
Prese su veoma vaan alat u
procesu pravljenja papira.
Napravljena je od dva dela:
vrstog rama ravne povrine gde
e se papir presovati i pokretnog
dela koji ostvaruje pritisak na
papir.
Pri pravljenju prese treba uzeti u
obzir da je potrebno da se presa u
visinu otvori bar 30 cm a njena
korisna povrina e zavisiti od
formata papira.
Slika br.36
Metalna presa
sa sistemom
zavrtnja.
Slika br.37 Hidraulina presa, daje

najbolji pritisak.
Slika br.38 jako efikasna kuna presa.
Slika br.39 Kuna

presa koju moete
napraviti pomou
stolarskih stega i
dve daske.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
49
8.2. Drenaa
Slika br.40 Proces drenae pulpe kroz
kalup. Vidi se tenost mleno bele boje,
jer sadri vlakanca.
Slika br.41 Crevo za vodu

je obavezn alat.Slui za
ispiranje i ienje kalupa
od ostataka pulpe.
Slika br.42 Ukoliko nemate

sistem za drenau, ve pravite
papir u kunim uslovima,
moete uz pomo ovog
grafikog prikaza napraviti svoj
sistem za drenau.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
50
8.3. Sistem suenja

Slika br.43 Priruna zica
za suenje u kunim
uslovima.
Slika br.44 Suara kakva je nekada postojala u

papirnim mlinovima.
Slika br.45 Grafiki prikaz sistema
za suenje.Sastoji se od kalorifera
koji duva topao vazduh kroz paletu
papira.Sistem suenja je efikasniji
ukoliko postavimo kartonske
uloke.Zbog upljikave teksture
kartonskih uloaka, bre e se
odvijati proces suenja
papira.Topao vazduh e cirkulisati
kroz slojeve kartona i papira.
8.4. Kalup
Slika br.46 Kalup se
sastoji od dva dela, rama
koji na sebi sadri icu, on
nam slui kao sito i
poklopca koji formira ivice
papira(kalup).
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
51
9. Recikliran papir
Dizajniranje recikliranog papira korak po
korak
Velika prednost papira kao materijala je
ta to ga moemo ponovo koristiti tj.
reciklirati.Sakupljeni otpadni papir se
klasifikuje, meri i iseca u trake.Zatim se
potapa u vodu da bi se oistio.Takva
pulpa nije kvalitetna i mea se sa istom
papirnom pulpom da bi joj se poboljao
kvalitet (dodaje se do 50% iste pulpe).
Slika br.47 Merenje papira
Slika br.48 Seckanje

papira u tanke trake ili
na kvadratie.
Diplomski rad
Slika br.49 Potapanje

papira u vodu (ostaje da
stoji 2 sata).
Jelena Mladenovi
Slika br.50 Mlevenje

papirne mase uz pomo
runog blendera.
52
Slika br.51 Od
nivoa usitnjavanja
otpadne hartije u
pulpi zavisi dalja
finoa papira.
Slika br.52
Meanje pulpe od
otpadnog papira
sa istom
papirnom pulpom.
Slika br.53 Provlaenje
kalupa kroz papirnu pulpu.
Viak vode se cedi kroz
mreicu.
Slika br.54 Ceenje pulpe

kroz kalup sa mreicom.
Slika br.55 U pulpu se mogu dodati papirne konfete.
To e poboljati vezivanje pulpe, i papir e biti veoma
dekorativan.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
53
Slika br.56 Vie uzoraka
dizajniranih papira od
reciklirane pulpe.Tako
dobijen papir je veoma
pogodan za kaligrafiju,
izradu koverata.
9.1. Dizajniranje recikliranog papira od kartona i novinskog papira

Objanjenje u slikama korak po korak
Slika br.57 Za
recikliranje se koriste
novine napravljene od
tanke novinske hartije.
Diplomski rad
Slika br.58 Usitnjena

hartija se potapa, i
ostavlja da stoji neko
vreme u vodi., a zatim
se melje uz pomo
hollander-a.
Jelena Mladenovi
Slika br.59 Potopljeni

parii kartona,
lepenke se ostavljaju
neko vreme u vodi jer
sadre lepak.Potom se
melju uz pomo
hollander-a.
54
Slika br.60 Pulpa od kartona je

ujednaena.
Slika br.61 Dodavanje crvenog
pigmenta u pulpu.
Slika br.62 meanje boje i pulpe da bi se

sjedinila masa.
Slika br.63 Ceenje pulpe od

recikliranog novinskog
papira.Postavljanje vlanog lista
papira na filc, priprema podloge
za drugi papir u crvenoj boji.
Slika br.64 Ceenje pulpe kroz kalup i sjedinjavanje crvenog lista

mokrog papira sa ve napravljenim papirom od recikliranog
novinskog papira.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
55
Slika br.65 Da bi se sastavljeni

papiri bolje sjedinili izlau se
pritisku.
Slika br.66 Kada se papir

osui. boja papira se
pojaava kao i boja
delia koji su sada
dekorativna tekstura
novonastalog lista.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
56
9.2. Dizajniranje papira od starog teksasa

Papiri izraeni od vlakana tkanine spadaju u najkvalitetnije, naroito ukoliko je
osnovna sirovina pamuk.Dizajniranje recikliranog papira od starog teksasa.Ovakav
papir zbog svojih pamunih vlakana ima izuzetnu jainu u punou.
Slika br.67 Oslobaanje tkanine od

svih dugmadi, avova, rajfeusa,
Slika br.68 Isecanje u trake irine oko

2 - 3cm.
Slika br.69 Isecanje

teksasa u komadie iste
irine.
Slika br.70 Sortiranje komadia po boji.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
57
Slika br.71 Merenje reciklane tkanine u cilju

i dobijanja kalkulacije izrade papira.
Slika br.72 Potapanje iseckanog teksesa u vodu.

Pre mlevenja tkanine pulpa se kuva sa (Na2CO3)
natrijum karbonatom,masnom sodom ili
kamenom odnosno kaustinom sodom(NaOH).
Slika br.73 Mlevenje tkanine sa hollander-om uz dodavanje male koliine varikine da

bi se vlakna izbelela.
Slika br.74 Posle mlevenja od

nekoliko minuta dobijaju se vlakna.
Diplomski rad
Slika br.75 Mlevenje se nastavlja sve do

dobijanja fine pulpe.
Jelena Mladenovi
58
Slika br.76 Sipanje pulpe u korito.
Slika br.77 Dodavanje male koliine

lepka za papir.Na taj nain se dobija
vrst i snaan papir.
Slika br.78 Povlaenje kalupa kroz

pulpu ime dobijamo list papira.
Za ovakvu vrstu reciklanog postupka mogu se

koristiti razliite vrste tkanina, pamune
tkanine su najkvalitetnije. Korienjem razliih
vrsta tkanina novonastali papir e biti razliitih
tekstura, boja i debljine.Takav papir se moe
upotrebiti za pravljenje koverata, koristiti kao
kreativnu pozadinu za ilustracije, grafike,
kaligrafske pozadine, pozivnice i dr.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
Slika br.79 Dva dizajnirana papira

koja su dobijena ovim reciklanim
postupkom.
59
9.3. Legenda recikliranih papira u upotrebi
S Naziv papira:
Esprit de nature duvet
g/m:100
Format: 70x100
S Naziv papira:
g/m:135
Format: 70x100
S Naziv papira:
g/m:270
Format: 70x100
S Naziv papira:
Esprit de nature pollen
g/m:100
Format: 70x100
S Naziv papira:
Esprit de nature pollen
g/m:270
Format: 70x100
S Naziv papira:
Esprit de nature marbre
g/m:100
Format: 70x100
S Naziv papira:
Esprti de nature marbre
g/m:270
Format: 70x100
S Naziv papira:
Esprti de nature anaca
g/m:270
Format: 70x100
S Naziv papira:
Pierre van dyck brown
g/m:320
Format: 70x100
W Naziv papira:
Pierre rust
g/m:320
Format: 70x100
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
60
10. Recepture za pravljenje reciklaznog papira u malim

studijima
10.1. Reciklirani papir:

Trakice ili sitne komadie papira potopiti u vodu i prokuvati. U koliko je u pitanju
novinski papir, kuvati ga 15 minuta zbog tamparske boje.Tako dobijenu smesu
umutiti mikserom a zatim nekoliko puta ispirati pod mlazom vode dok se potpuno
ne izjednai i postane kaasta.Onda je dobro iscediti i razvaljati na sito, ostaviti da
se sui pod pritiskom da se ne pojave mehurii vazduha.
Papir pravljen po recepturi recikliranog papira
10.2. Papir od biljnih vlakana:

Isei biljna vlakna na duinu od oko desetak cm.U posudu sa vodom dodati natrijum
karbonat i meati dok se ne rastvori, zatim dodati vlakna i kuvati ih na tihoj vatri 2
- 3 sata.Posle kuvanja, smesu prebaciti u cediljku i ispirati pod mlazom vode.
Potrebno je da PH vrednost biljnog materijala postane neutralna.Staviti u kalup i
dobro iscediti pod ravnomernim pritiskom.
Papir pravljen po recepturi od biljnih vlakana

Diplomski rad
Jelena Mladenovi
61
10.3. Reciklirani papir II

Komadie papira (raznih vrsta i boja) ostaviti u dubokoj posudi sa vodom da
prenoe.Kada papir upije toliko vode da se moe lako sitniti prstima, u smesu dodati
jednu supenu kaiku lepka za drvo i izmeati mikserom.Po elji, mogu se dodati
miriljava ulja, mlevena narandina kora ili zaini (cimet, vanila, mleveni
karanfili).Sve to ostaviti da odstoji jo par sati da bi smesa dobila miris zaina,
zatim je rasporediti na sito i suiti pod pritiskom.
Papir pravljen po recepturi recikliranog papira
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
62
Zakljuak
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
63
Zakljuak
Proces dizajniranja papira je sam za sebe umetnost.Papir je materijal od velike
vanosti za oveka i njegovu misao..Milijardu ljudi bar jednom dnevno kupe novine
ili proitaju bilo kakvu, odtampanu informaciju.Tokomp rocesa izrade
Postoji i ekoloki aspekt reciklae papira jer sa razvitkom industrije i porastom
standarda, ovek je sve vei proizvoa otpada, a sa porastom svesti i razvitkom
nauke, ovek sve vie otpad koristi kao izvor sirovine za industriju, ime manje
zagauje ivotnu sredinu, dolazi do jeftinije industrijske sirovine i preradom iste
troi manje energije.
Sa porastom broja stanovnika, a samim tim i poveanim stvaranjem otpada, ovek
e imati sve veih problema zbog zagaenja ivotne sredine i opstanka u razorenoj
prirodnoj ravnotei i blagodetima koje planeta zemlja sa svojim prirodnim
sistemima prua njenom ivom svetu.
Reciklirati znai locirati, sakupiti, preraditi, trgovati i konano upotrebiti materiju,
koju bi inae bacili kao nekorisnu. Kada neki proizvod recikliramo i potom ga
upotrebimo kao novi proizvod, zatvaramo krug reciklae.
Reciklaa sekundarnih sirovina, predstavlja prioritet, jer se reciklaom smanjuje
koliina otpada i tede se prirodne sirovine, koje su najee neobnovljive ili se
obnavljaju u dugom vremenskom periodu, pa bi njihova prekomerna eksploatacija
dovela do potpunog nestanka mnogih sirovina, pri emu bi dolo do naruavanja
ravnotenog stanja ekosistema.
Recikliranjem papira ne unitavaju se umska dobra, smanjuje se potronja
energije, vode i zagaenje vazduha.Tanije, dobijanjem papira iz jedne tone
recikliranog papira potroi se 60 % manje energije, u odnosu na dobijanje papira
preradom drveta, 50% manje vode , a za 70 % se smanjuje emisija tetnih gasova.
U budunosti treba teiti to veem korienju sekundarnih sirovina, ime emo
spreiti presuivanje prirodnih izvora sirovina i smanjiti zagaenje ivotne sredine.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
64
Literatura
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
65
Lireratura
Mr. Milena Ognjanovi .Grafiki

Materijali.VIA POLITEHNIKA KOLA
BEOGRAD
John Plowman.Papermaking
Techniques Book: Over 50 Techniques
for Making and Embellishing Handmade
Paper (Paperback)
Jeanette Bakker, Jill Elias, Helen

Roberts Hill, Jean Rilez, Marie
Waterhouse.Paper Arts.Thunderbaz
press.SanDijego, California.
Helen Hiebert.Papermaking with

Garden Plants & Common Weeds
(Paperback)
Dipl.in.Vladimir
Konstantinovi.Tehnologija grafike
dorade runi rad i materijali.ZAVOD ZA
UDBENIKE i NASTAVNA SREDSTVA
BEOGRAD, 2004.
Marie-Jeanne Lorente.The Art of

Papermaking with Plants (Paperback)
Bo rudin, Making Paper.Watson Guptill

Publications, New York, 1978.
Helen Hiebert.Paper Illuminated: 15

Projects for Making Handcrafted
Luminaria, Lanterns, Screens, Lamp
Shades and Window Treatments
(Paperback)
Shannon Faith.Paper Pleasures.Mitchell

Beasley International Ltd., London
1987.
Turner, Szlvie.Which Paper?Design
Press, New Zourk, 1992.
Heller, Jules.Paper Making.WatsonGuptill Publications.New York, 1978.
Timothy Barrett . Japanese
Papermaking: Traditions, Tools, and
Techniques.1987
Bo rudin, Making Paper.Watson Guptill

Publications, New York, 1978.
Heidi Reimer-epp, Mary

Reimer.Encyclopedia Of Papermaking
And Bookbinding: The Definitive Guide
To Making, Embellishing, And Repairing
Paper, Books, And Scrapbooks
(Hardcover)
Helen Hiebert.The Papermaker's
Companion: The Ultimate Guide to
Making And Using Handmade Paper
(Paperback)
Jules Heller.Papermaking: How to

Make Handmade Paper for
Printmaking, Drawing, Painting, Relief
and Cast Forms, Book Arts, and Mixed
Media (Paperback)1981.
Diplomski rad
Jelena Mladenovi
66

Diplomski Rad Diyajniranje Papira

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Diplomski Rad Diyajniranje Papira

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SRBIJA

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenuREPUBLIKA

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

6.5.1. Sadraj punila........................................................................... 33

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

1.1. Pretee papira

Slika br.1 Glinena tabla

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

Pisalo se iljatim otrim vrhom,

Slika br 2. Stilus i votana tabla

Metalne table od bronze su bile veoma postojane iako se teko pisalo na

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

Slika br.3 List papirusa

Slika br.4 Prikaz biljke

Slika br.5 Papirus iz

Egipatske knjige mrtvih.

1.2.1. Kratak recept za pravljenje papirusa

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

Slika br.6 Knjiga od pergamenta.

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

1.4. Prekolumbovski papir

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

pravougaonog oblika.Kada se ovaj proces zavri vlakna se meaju, formiraju

1.5. Pronalazak papira

1.5.1. Pirinani papir

1.5.1.1. Pulpa od pirinanih stabljika

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

Kuvane stabljike je potrebno lupati drvenom

1.5.1.2. Pulpa od bambusa

1.5.1.3. Pulpa od duda

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

1.6. Pravljenje papira od pulpe

Kalup sa mreicom i ram

Slika br.12 Prikaz pravljenja papira

Slika br.13 Prikaz pravljenja papira

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

1.7. Razvoj papira u Evropi

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

2. Karakteristike i osobine papira

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

papira moramo razmiljati o kvalitetu tampe.Papir koji se koristi za tapu mora

2.2. Osnovne sirovine za izradu papira

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

Pod mehanikim tretmanom se podrazumjeva usitnjavanje drveta ili drugih sirovina.

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

2.4. Faze procesa izrade papira

Slika br.14 Prikaz proizvodnje papira mainskim procesom

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

2.5. Prerada tekstilnih i drugih sirovina

2.6. Priprema papirne mase

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

lepila mogu biti biljnog (kolofonijum, skrob i dekstrin) i ivotinjskog porekla

3. Industrijska izrada papira

Slika br.15 Komparacija proizvodnje papira kroz industralizaciju

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

Specifinosti i dizajniranje papira uz primenu reciklanog postupka

3.1. Dorada papira

3.2. Runo pravljen papir - rustian papir

3.3. Velum ili pergament