@EQKO KALU\EROVI]

Filozofski fakultet
Novi Sad

UDK 821.1402.09-13 Homer

Proceduralna pravda Homerove Ilijadde

Kqu~ne re~i:

pravda, Homer, Ilijada, postupak, procedura, usmenost,

javnost, partikularnost, princip.

Apstrakt: Autor je, razmatraju}i pravdu u Homerovoj Ilijadi, utvrdio da je weno rudimentarno zna~ewe bilo pre svega u vezi sa odgovaraju}im postupkom
koji je u celosti izvo|en u usmenoj formi i koji je
bio zna~ajno udaqen od mogu}eg interpretirawa kao
nekakvog principa. Pravda se u epu pojavquje u slo`enom postupku pregovarawa izme|u involviranih
strana, postupku ~iju esenciju sa~iwava govor. Druga~ije re~eno, bez obzira na to da li je nalazimo u singularnom ili pluralnom obliku (dike, dikai) pravda
jeste ne{to {to se jasno i razgovetno izgovara. Procedura se odigravala transparentno i zbog ~iwenice
da u kulturama bez pisanih tragova pam}ewe javnosti
jeste jedina merodavna instanca u svim fazama nekog
konflikta. Kona~no, premda se likovi u Homerovom
epu ne pitaju da li delaju u saglasju sa najvi{im na~elima pravde, ili spram kategorija apsolutne istine,
ili pak nekog drugog metafizi~ki zasnovanog koncepta, o ~emu vode ra~una potowi filozofi, ovi Heleni, zakqu~uje autor, u me|usobnom saobra}awu pokazuju zavidan respekt spram onoga {to je smatrano
pravednim u wihovom vremenu.

Ako danas postoji tendencija da se poistoveti pokreta~ko

na~elo savremene moralnosti sa terminom pravda koji je konceptualno ome|en i koji se, pri tom, konsekventno primewuje, ne
bi trebalo, po analogiji, istu metodologiju primewivati na drev291

@EQKO KALU\EROVI]

ne kulture stare i po tri hiqade godina. Dike svakako predstavqa

jedan od centralnih pojmova prakti~ke filozofije kod Helena
koji je inkorporiran u potowu evropsku tradiciju, ali wegovu
ovovremenu pojmovnu artikulaciju ne mo`emo prosto transponovati u Homerovo doba, preciznije re~eno u vreme Ilijade. Dru{tva koja prete`no ili ~ak iskqu~ivo po~ivaju na usmenoj predaji,
mogu veoma dobro funkcionisati i bez apstraktno shva}ene
pravde. Usmena kultura ne barata npr. sa jesto{}u; ona nije,
druga~ije re~eno, naklowena izri~aju koji upotrebqava infinitiv biti, bez obzira na to o kom jeziku je re~, kao ni mogu}e
derivate tipa bi}e, bitak, bivstvo, ili ne{to {to ima primesu logi~ke istinitosti ili metafizi~ke egzistencije. Rudimentarnom govoru, dakle, strana je ekspresija principa ili programa kao takvih, i onoga {to mi danas zovemo apstrakcijama i
pojmovno{}u. Naravno, posebno je pitawe ~iwenica da i ovakve
zajednice imaju predstavu ili ose}awe nekakve pravde, samo
starijeg i druga~ijeg va`ewa od onoga koji dikh tuma~i kao princip. Preliminarno mo`emo re}i da ono {to odr`ava stabilnost
i koheziju ovih zajednica jeste set sveobuhvatnih, op{tih pravila
pona{awa koja u kona~nom tvore ono {to je pravedno.1 Sva ili
gotovo sva dru{tva razlikuju dobro i lo{e na mikronivou tj.
u konkretnim pojedina~nim slu~ajevima. Ono {to se zove na~in
`ivota poma`e da se dobro i lo{e me|usobno ne pobrkaju to
jest da se precizno distingviraju jedno od drugog. Zadatak epa i
wegove predaje ~esto je bio da konzervira ovakav na~in `ivota i
da omogu}i, ~ak i da osigura wegovo daqe preno{ewe. Simbol ili
simboli onoga {to je pravedno ne moraju se razmatrati, niti su
se razmatrali kao na~elo(a), stoga je boqe kazati da se oni
pojavquju kao pokazateqi odgovaraju}eg postupka ili procedure
koja indukuje posebnosti, a ne op{tosti.2
1 U savremenom dobu prigovor ovakvom na~inu normativnog regulisawa
socijalnog `ivota, pretpostavqamo, glasio bi da ova pravila nisu apstrahovana od konkretnog ~ina tj. da se pojavquju mawe ili vi{e spontano, te da ne moraju biti inkorporirana u jedan konzistentno ure|en sistem.
2 Ovakvi simboli, naravno, ne mogu da se pojavquju u skladu sa strogom dosledno{}u koju npr. zahteva filozofija.

292

PROCEDURALNA PRAVDA HOMEROVE ILI

IJADE
E

Ep, dakako, nije mogao egzistirati na pasivnosti doga|awa

koje bi bilo samoregulisano3. Pri~a koja je bila deo op{te memorije morala je po~ivati na izvesnoj tenziji, pa ~ak i na otvorenom
sukobu. Sarpedon, Diomed, Eneja, Odisej, Nestor, Prijam i Hektor
su likovi koji sami ne bi mogli kreirati Ilijadu jer su, premda
paradoksalno zvu~i, previ{e normalni. Ono {to publikum ho}e
i o~ekuje od naratora je konflikt koji raspaquje strasti i izaziva ne samo silovito govorewe, nego i isto takvo delawe. Ba{ ovo
}e mit omogu}iti, i time ispuniti sopstvenu didakti~ku funkciju i tako nastaviti pripovedawe o korektivnom procesu koji nanovo uspostavqa uqu|enost tj. pristojnost. U Ilijadi ova restauracija mo`e zavisiti od primene kompleta pravila priznatih od
zajednice prisutne u pri~i, pravila koja su potom prepoznata od
modernog ~itaoca kao oblik odgovaraju}e pravde.
Zaplet u prvoj kwizi Ilijade4 po~iwe onoga trenutka kada
su Heleni poharali i opqa~kali grad u susedstvu. Plen je u skladu
sa tada{wim obi~ajima distribuiran me|u ratnicima, a Agamemnon je dobio zarobqenu devojku koja je bila }erka sve{tenika po
imenu Hriso. U ahejski logor potom sti`e sve{tenik da otkupi
}erku, ali on biva grubo odbijen od strane Agamemnona. Sve{tenik, zatim, moli Apolona da kazni Ahejce, {to ovaj i ~ini {aqu}i im kugu. Ahejci bi verovatno svi nastradali da Kalhas, ahejski
vra~, nije opomenuo Agamemnona da Hrisu treba da vrati wegovu
}erku jer je to razlog Apolonove qutwe. Agamemnon, iako nerado,
ispuwava ovaj zahtev, podi`u}i pri tom glas na Ahileja koji je, u
3 Heleni ina~e nisu bili skloni da ne{to usvajaju na na~in, mawe ili vi{e, pasivnog prihvatawa. Barnet (J. Burnet) navodi primer koji dobro ilustruje
stav Helena spram ume}a drugih. Prakti~no ra~unawe, logistikh, jeste ve{tina
egipatskog porekla, ~ija je prevashodna namena bila da olak{a svakodnevni `ivot, a koju su Heleni verovatno preuzeli od Egip}ana. Ona je ubrzo kod Helena
prerasla u arimhtikh, sistematsko prou~avawe prirode brojeva i brojnih odnosa.
Dakle, postala je teoretska disciplina li{ena utilitarne dimenzije. J. Burnet,
Early Greek Philosophy, Cleveland 1962, p. 19.
4 Pomenimo da dva mesta iz Ilijade (XIV, 200201; XIV, 244248) nagove{tavaju i neka pitawa potowe metafizike. O tome op{irnije u autorovoj kwizi. @. Kalu|erovi}, Aristotel i predsokratovci, KriMel, Novi Sad 2004, str.
6568.

293

@EQKO KALU\EROVI]

stvari, i ohrabrio Kalhasa da javno ka`e ko je uzrok neda}a Ahejaca. Agamemnon kao nadoknadu za pretrpqenu {tetu uzima Ahilejevu robiwu Briseidu, {to, o~ekivano, izaziva provalu gneva samog Ahileja. Uop{te, temeqni motiv Ilijade je srxba5 tesalskog
vladara Ahileja, bez sumwe najve}eg gr~kog junaka pod Trojom.
Centralni faktor pri~e tako postaje rasprava i zavada (erij i
neikoj) izme|u dva veoma mo}na ~oveka. Generalno gledano, pretpostavka je da se u kulturama usmene orijentacije govorna registracija nekog doga|aja oblikuje u vezi takmi~ewa i sna`nog
antagonizma izme|u li~nosti koji su akteri tog doga|aja. Nekako
najprirodniji na~in da se konfrontacija dva uticajna junaka
inkorporira u centar pripovedawa je bio da se pri~a smesti u
kontekst vo|ewa rata. U samoj poemi se kroz Ahilejeva usta govori o tome {ta je u sredi{tu pri~e i {ta }e se prenositi na budu}a
pokolewa (Il. XIX, 6364):
autar Acaiouj
ali Ahejci
Dugo }e se se}at, mislim, i moje dhron emhj kai shj eridoj mnhsesai
oiw.
sva|e i tvoje.6

Kritika je poodavno zapazila da Ilijada, premda delo usmene predaje, jeste ep sa nagla{enim psiholo{kim prizvukom, koji
se izla`e sa rafinirano{}u neuobi~ajenom za takav kwi`evni
rod, {to potvr|uje i XIX kwiga Ilijade, ali i ne samo ona. Ilijada je nesumwivo i delo velike estetske i literarne vrednosti, no
onaj ko istra`uje pravdu prvenstveno se mora fokusirati na
politi~ki i socijalni kontekst u woj.7 Koji su to postupci ili

5 Ilijada, podsetimo, po~iwe slede}im re~ima (Il. I, 1): Gnev mi, bogiwo
pevaj, Ahileja, Peleju sina, (Mhnin aeide, ea, Phlhiadew Acilhoj). Gr~ka imenica
mhnij prevodi se na na{ jezik kao srxba, gnev, srdwa, zlovoqa, osveta.
Zbog toga {to joj je time obele`en sadr`aj, Milo{ \uri} ka`e da bi se Ilijada podesnije mogla zvati srdwa Ahilejeva. M. N. \uri}, Istorija helenske
kwi`evnosti, Zav. za uxb. i nas. sred., Beograd 1996, str. 41.
6 Prev. M. N. \uri}. Homer, Ilijada, Prosveta, Beograd 1968, str. 350,
XIX pev., stih 6364. Erk. J. U. Faesi. Homers, ILIADE, zweiter band, Berlin 1858, s. 237,
ILIADOS T, 6364.
7 To se da uo~iti ve} i iz naziva filozofskih radova. Tako npr. Zink
(J. Zink) svoj ~lanak naslovqava kao Finding Justice in the Polis: The Implicit Political

294

PROCEDURALNA PRAVDA HOMEROVE ILI

IJADE
E

koja je to procedura koja se sledi u pri~i na onim mestima gde su

sva|a, weni uzroci, posledice kao i mogu}e korekcije direktno u
pitawu? Iako je inicijalna pogre{ka na~iwena od strane Agamemnona, nevoqa eskalira kada ra`alo{}eni otac apeluje ne
samo na wega (i wegovog brata), nego i na ~itavu gr~ku zajednicu.
Sankcije u vidu kuge pogodi}e sve Ahejce, iako su oni, boje}i se
Apolona, bili za to da se primi otkup od sve{tenika Hrisa, a
jedino je Agamemnon bio protiv. Da bi se suo~ili sa konsekvencama koje su ih sna{le, Grci su se okupili na Agori, na skupu koji je
sazvao Ahilej. Ovo, dakako, nije bio za Helene ni slu~ajan ni usputan doga|aj. Uobi~ajeni heksametar koji deskribuje ~itavu
atmosferu formulisan je veoma bri`qivo. Kao i u Odiseji svako
mo`e sazvati sednicu (u ovom slu~aju to je u~inio Ahilej), a onaj
ko govori dr`i u rukama skeptar.8 Imenica `enskog roda h agora9
najpre ozna~ava skup{tinu. Ona zna~i i ono {to se u skup{tini doga|a, govorewe, ve}awe. Tako|e, agora je i mesto odre|eno za skup{tinu. Potom mesto bogova, pa sudnica, tr`nica.
Ona, kona~no, predstavqa ono {to se prodaje tj. robu koja je na
prodaju, osobito je to bila hrana; uop{te, agora je obele`avala
trgovinu i svaku vrstu prometa. Mogli bismo re}i u kontekstu
Philosophy of Homers Iliad, govore}i na po~etku 3. stranice da je Ilijada u osnovi tekst o pravdi, ili preciznije re~eno, nepravdi. Naziv Metjusonovog (D. Matthewson) rada, zatim, je HOMER AS A POLITICAL SCIENTIST, THE ILIADAS A GUIDE TO STATECRAFT. U apstraktu Metjuson ka`e: Pokazuju}i da ~ovek ima mogu}nosti da se kre}e iz prepoliti~ke ka politi~koj zajednici, Homer skicira
teoriju pravde i politi~ke du`nosti. U zakqu~ku on pi{e: ono {to izrawa iz
Homerove poeme vizija je politi~ke zajednice koja obavezuje ~oveka na ose}aj za
pravdu.
8 Skhptron je bio sasvim obi~an poduga~ak drveni {tap, ne{to lep{e izdeqan, koji je mawe slu`io kao stalni simbol ne~ijeg ranga ili statusa (osim u
mikenskom pam}ewu), a vi{e kao signal da onaj ko ga dr`i dominira nad auditorijumom. Kod Homera skeptron je bio oznaka usmenog autoriteta tj. prava da se govori nasuprot du`nosti ostalih da slu{aju.
9 Kod Homera agora se pojavquje u opreci sa imenicom `enskog roda

h boulh koja je izme|u ostalog ozna~avala tzv. kne`evsko ve}e tj. u Atini ve}e od
500 `rebom biranih gra|ana koji su po 35 ili 36 dana, wih pedesetorica, upravqali javnim poslovima i sa~iwavali savetodavno poglavarstvo za narodnu skup{tinu.

295

@EQKO KALU\EROVI]

koji nas konkretno zanima da je agora parlament u doslovnom

smislu re~i. Grke, doista, mo`emo zamisliti kako kao brojna
armada borave godinama oko zidina Troje, opsedaju}i je. Me|utim,
posmatrano iz perspektive helenske obi~ajnosne svesti, oni su se
pona{ali vi{e kao parlament nekog polisa koji upra`wava
odgovaraju}e obrasce gra|anske procedure, slede}i ono {to je
sa~uvano u usmenoj predaji.
Sve ovo postaje jo{ o~iglednije u drugoj kwizi Ilijade, u
kojoj Zevs, hote}i na neki na~in osvetiti Ahileja, {aqe Agamemnonu san u kome ga nagovara da krene u boj ne bi li osvojio Troju.
Neobi~no je to da je Agamemnon potom dao instrukcije glasnicima da sazovu skup{tinu, koja je ubrzo i sazvana, kao {to je i
opisano u Il. II, 5052. No, i prilikom sazivawa skup{tine postojao je odgovaraju}i protokol, pa tako najpre junake stare{ine
on pozove na ve}e (boulhn de prwton megaumwn ize gerontwn, Il. II,
53),10 kojima predla`e da pripreme trupe za boj. Kada se svi
...`ezlono{e dignu vladari (skhptoucoi basilhej, Il. II, 86) tada
se prizor i pozornost usmeravaju na narod (laoj),11 koji se poredi sa rojem p~ela (Il. II, 8790) i koji je bio nagrnuo u skup{tinu (Il. II, 93). U narednih ne{to preko 300 stihova Ilijade
detaqno se pripoveda o parlamentu i o proceduralnim stvarima
u wemu. Zasedawe skup{tine teklo je po utvr|enom redosledu,
mi bismo danas rekli uz puno po{tovawe poslovnika i dnevnog
reda.12 Glasnici su imali zadatak da organizuju sedewe, odr`avaju red me|u prisutnima, te pozivaju na mir u trenutku kada ustaje
neki govornik. Skeptar, iako opisan na drevni na~in kao ne{to
{to ba{tini i nasle|uje Agamemnon, u drugoj ravni bio je primeren i Odiseju (kao {to je ranije bio i Ahileju) kada ho}e da go10 I M. N. \uri} i T. Mareti} su sintagmu megaumwn ...gerontwn preveli
sa junaci stare{ine. Megaumoj zna~i velikodu{an; hrabar, sr~an, ponosit, a gerousia se prevodi kao ve}e staraca, senat. Na{e mi{qewe je da se
navedena sintagma mo`e prevesti i sa ~asne starine.
11 Imenica mu{kog roda o laoj, osim {to kod Homera u pluralu zna~i
qudi, ozna~ava i ~ete (na bojnim kolima), i podanike. Laoj kao mno{tvo
naroda je tako|e u opreci sa dhmoj-om tj. narodom kao politi~kom celinom.
12 Bilo je, dakako, i periodi~nih iskakawa iz uobi~ajene rutine.

296

PROCEDURALNA PRAVDA HOMEROVE ILI

IJADE
E

vori, ili naprosto uspostavi disciplinu. ^itav ovaj prikaz, povremeno nedore~en i konfuzan, te~e sve do mesta gde po~iwe katalog la|a, plemena, ~eta i vojvoda, ~ine}i me{avinu davna{we uobraziqe i aktuelne politi~ke zbiqe. On ostavqa utisak da je parlament institucija od su{tinske va`nosti za obavqawe javnih
stvari i oblikovawe va`nih odluka, te da je potpomognut ve}em
staraca koje, zanimqivo, pripovedawe u prvoj kwizi ne pomiwe.
Aristotel, kasnije, u Politici (1285a, 1012) pre}utno prihvata
ovu ~iwenicu kada ka`e Jer Agamemnon je uvrede strpqivo podnosio na skup{tinama,13 (o gar Agamemnwn kakwj men akouwn hneiceto en taij ekklhsiaij). Ovakva konstrukcija mogla je biti upotrebqena samo na osnovu pretpostavke da je agora bila prototip parlamentarne ma{inerije koja je funkcionisala u Atini. Povla~e}i o{tru crtu izme|u Agamemnonove uloge u skup{tini i wegove
mo}i kao vojskovo|e (Pol. 1285a, 1314), Stagiranin uzima kao
gotovu stvar ~iwenicu da agora u Ilijadi nema vojni~ku nego, da
tako ka`emo, civilnu dimenziju, nalik onoj u Odiseji. Pomiwe se
jo{ nekoliko sesija agore u Ilijadi, kako na gr~koj tako i na trojanskoj strani, s tim {to se na jednom mestu (Il. XVIII, 246) kao
kuriozitet navodi podatak da su trojanski ve}nici stajali za
vreme zasedawa upla{eni pojavqivawem Ahileja. U svakom slu~aju, kompletna procedura je u potpunosti izvo|ena u usmenoj formi. Ako se podrazumevalo da }e se sama debata tako odvijati, treba
znati da se to odnosilo i na svu komunikaciju, predloge i odluke
koje su uobli~avane i implementirane na usmeni na~in.
Moramo se ipak kloniti olakog zakqu~ivawa po analogiji i
poistove}ivawa agore sa zakonodavnim telom u dana{wem smislu
re~i. Ona je samo mogla prihvatiti ili odbiti vo|stvo i zastupawe od strane najboqih (aristoi, basileis). No, prihvatawe ili
odbijawe tako|e je moglo biti veoma relevantno. Agamemnon je,
odbijaju}i sve{tenikovu molbu, odbio i glas agore, a posledice
su, kao {to smo napomenuli, bile bolne i te{ke. Novo zasedawe
rezultiralo je diskusijom tokom koje je Agamemnonovo protivqewe bilo nadvladano. Pritisak na wega vr{en je ne samo od strane
13 Prev. T. Ladan. Aristotel, Politika, Liber, Zagreb 1988, str. 105, p. 1285a1012.

297

@EQKO KALU\EROVI]

govornika, nego i od ostatka }ute}eg auditorijuma. Odluka koju je

nakon vra}awa sve{tenikove }erke Hriseide doneo Agamemnon,
da kao kompenzaciju uzme Ahilejevu robiwu Briseidu, mogla je isprovocirati jedino konfrontaciju koja je naj~e{}e rezultirala
smr}u jedne od strana u sukobu. Ovakav ishod bi evidentno proizveo odgovaraju}e sankcije bogova, pa je Ahilej na Atenin nagovor
popustio (Il. I, 188218). U stvari, Ahileju je obe}ana trostruko
ve}a nadoknada kada za to do|e vreme, pa se on u datom trenutku
takti~ki zadovoqio povla~ewem iz borbe.
U momentu nagove{tavawa ovakve Ahilejeve odluke predstava ili ideja homerske pravde14 pojavquje se u raspravi. Odluka
poprima formu zakletve, a ona se sve~ano daje pred skup{tinom i
involvira prisutnu publiku, a ne samo Agamemnona, u ono {to iz
zakletve proishodi. Heleni su bili ti koji su dali Ahileju Briseidu, a on ih samo podse}a da su sada svedoci poni{tavawa tog darivawa, te da su u kona~nom oni i odgovorni za taj ~in (Il. I,
299300). Dr`e}i skeptar pred wima on, opisuju}i kako je skhptron nekada bio `ivo drvo u planini, a sada je samo be`ivotni komad istoga, progovara (Il. I, 237239):
te sada ga u rukama ahejski nose
sinovi, {tono sude i Divovu ~uvaju
pravdu;
ovo je velika zakletva moja;15

nun aute min uiej Acaiwn

en palamhj foreousi dikaspoloi, oi te
emistaj
proj Dioj eiruatai o de toi megaj
essetai orkoj.

14 \ankola (D. M. Giancola) u tekstu Justice and the Face of the Great Mother
(East and West), p. 3, ka`e da je najstarije registrovano pojavqivawe pravde u anti~koj Gr~koj zabele`eno u Homerovoj Ilijadi i Odiseji. Pomenuti tekst je preuzet sa slede}e internet adrese: http://www. bu. edu/wcp/Papers/Comp/CompGian. htm.
Gagarin (M. Gagarin) precizira, sa druge strane, da dikh kod Homera ima dva jasno
razgrani~ena podru~ja zna~ewa, od kojih je jedno karakteristi~no pona{awe a
drugo nagodba, pravni postupak. M. Gagarin, Dike in the Works and Days, p. 86,
u: Classical Philology, Vol. 68, No. 2 (Apr., 1973).
15 Prev. M. N. \uri}. Homer, Ilijada, Prosveta, Beograd 1968, str. 49,
I pev., stih 237239. Mareti}ev prevod je slede}i: te sada u rukama nose ga sini
Ahejski, koji su suci i pravicu Zeusovu {tite; Velika to ti je kletva od mene;.
Prev. T. Mareti}. Homer, Ilijada, Matica hrvatska, Zagreb 1961, str. 11, I pev., stih
237239. Erk. J. U. Faesi. Homers, ILIADE, Berlin 1858, s. 56, ILIADOS A, 237239.

298

PROCEDURALNA PRAVDA HOMEROVE ILI

IJADE
E

I \uri}ev i Mareti}ev prevod na ovom mestu izazivaju na{u pozornost pa }emo ih prokomentarisati. Za obojicu vrsnih
prevodilaca ahejski sinovi sude ili su suci, {to je korektan
prenos mno`ine gr~ke imenice dikaspoloj na na{ jezik. Me|utim,
stvari ne stoje tako jednostavno, jer ova gr~ka slo`enica u svom
korenu sadr`i dve re~i dikh,16 dikaj i polew tj. poloj ili ne{to
modifikovano pelomenoj. Re~ polew zna~i okretati, vrteti se
oko, poloj je obrat (nebeski svod na sto`eru), osovina, a
pelomenoj zna~i vr{e}i. Mogu}e je dikaspoloj razdvojiti i na
slede}i na~in: dika spoloj. U korenu ovoga spoloj je gr~ko opel,
odnosno latinsko pellare ili englesko spell i nema~ko sprechen,
u smislu govoriti, re}i, kazati. Ako znamo svu mnogozna~nost iskazivawa gr~kog dikh onda ne ~ude razli~ite varijacije
prevoda dikaspoloj-a na moderne jezike. Kod nas se dikaspolos prevodi kao sudija i kao sudac; na engleski kao judge, a law giver, i the managers-of-justices, a na nema~ki kao Richter, Rechtspfleger, i Rechtsverwalter. Dakle, dikaspoloj17 jeste sudija, ali
16 Imenica `enskog roda h dikh ima mnogobrojne modalitete preno{ewa
na druge jezike. Na nema~ki jezik dike se naj~e{}e prevodi kao das Recht, die Gerechtigkeit, der Rechtsspruch, die Rechtspflege, die Rechtssache, der Rechtsstreit,
die Klage... Engleski jezik nudi slede}e prevode: justice, right, order, law,
judgments, a trial, lawfulness, fairness, equity... Moderni jezici svoje prevode
~esto temeqe na nasle|u iz latinskog jezika tj. u konkretnom slu~aju od re~i
iustitia. Na na{em jeziku, podsetimo, dikh je mogu}e posmatrati kroz najmawe pet
mogu}ih grupa wenog zna~ewa u helenskom misaonom prostoru. Najpre to je ono
weno zna~ewe koje mi prevodimo kao obi~aj, navika, na~in. U drugoj ravni
dike ima zna~ewe koje se danas naj~e{}e usvaja: pravo, pravda, pa i pravednost, uz eventualno podse}awe da je personifikovana Dikh u stvari bogiwa
pravde. Tre}e weno zna~ewe je pravna rasprava, presuda, pravosu|e, pravna odluka. ^etvrto zna~ewe se odnosi na pravni posao, parnicu, tu`bu. I
kona~no, peto zna~ewe dikh ima veze sa kaznom, globom, zadovoq{tinom, a
kasnije i sa osvetom. Dodatno zna~ewe, mimo ovih naj~e{}e pomiwanih, mo`e
se prona}i u poznatom Lidl, Skot, Xonsovom (H. G. Liddell, R. Scott, H. S. Jones)
Gr~ko-engleskom re~niku (A Greek-English Lexicon), i ono nam poru~uje da dikh jeste
pitagorejsko ime za broj tri, kao i za broj pet.
17 Sintagma dikaspolon andr se pojavquje u Odiseji (XI, 186), i u pridevskoj formi govori o sudiji ~oveku. Mareti} je i ovo mesto jednostavno preveo
kao sudija. Grci su imali jo{ jednu re~ za sudiju dikasthj, mada je ona ozna~avala i porotnika tj. onoga koji samo izri~e presudu.

299

@EQKO KALU\EROVI]

je on i zakonodavac, pravosudac, onaj ko vr{i pravo i/ili

pravdu, kona~no, on je, modernim jezikom re~eno, svojevrsni menaxer pravde.
Kovanicu proj Dioj iz 239. stiha I pevawa Ilijade ne bi trebalo prevesti tako da ispadne kako sinovi ahejski ~uvaju Divovu tj. Zevsovu pravdu. Oni {tite pravicu po Zevsu, dobiv{i od wega nalog i ovlast. Qemistaj nije Zevsova li~na svojina, ~ak ni wegova kreacija, premda on dobro pazi na wu, ili ta~nije, wenu prikladnu za{titu od strane dikaspoloi-a. U kontekstu usmenog predawa Grka, ~uvawe (eiruatai) mo`emo interpretirati kao ~uvawe u pam}ewu.18 Themistes su bile usmene maksime koje se, po svoj
prilici, mogu iskazati u formi obi~ajnog prava ne bi li bile navo|ene i primewivane tamo gde je to prikladno, dok s druge strane termini dike i dikai pokrivaju proceduru vo|enu u datim prilikama, sa razumqivom fleksibilno{}u, zahtevaju}i rukovo|ewe
ali tako|e i sposobnost da se iz pam}ewa navodi primereno geslo.
Themistes19 bi stoga bile zbirke pravovaqanih pravila dok bi s
druge strane dikai bilo upravqawe. Mno`ina dikai ne predstavqa
na~ela pravde, nego slu~ajeve koji povla~e za sobom pravdu koja
postaje procedura, sve to zbog toga {to su oni podvrgnuti upravqawu od strane nadle`nih, koji pak, sa svoje strane, ne ure|uju
pravila nego ih {tite.

18 Ovo ne va`i u svim prilikama, i, svakako, nije smisao ~uvawa

(eiruto) u XVI pevawu Ilijade stih 542.
19 I themistes i dikai, zanimqivo, pojavquju se u 238. stihu I pevawa Ilijade
u mno`ini i simbolizuju osobeno delovawe ili govorewe, a ne nekakvu apstrakciju. Qemistej je epski oblik mno`ine imenice `enskog roda h emij, koja ozna~ava
i ne{to {to je upotrebom i obi~ajem postavqeno i odre|eno, dakle nekakvu
odredbu, obi~aj, zakon, pravo, ~esto se misli na bo`ansko pravo; mno`ina
emistaj u re~nicima detektuje i ustanove, pravice, sankcije, pravne procese... Smatramo zato da je Mareti}ev predlog prevoda bli`i originalu i da se
emistaj treba prevesti kao pravice, iako ni \uri}ev prevod pravda ne
proma{uje izvorni smisao. Gagarin (M. Gagarin) nagla{ava da bi ove dve re~i
mogle zamewivati jedna drugu na odre|enim mestima u epu, pa je stoga wegova teza
da je adekvatan prevod re~i dikh tradition, tj. tradicija, (usmena) predaja,
obi~aj, {to sve mo`e biti okarakterisano kao neka vrsta prava.

300

PROCEDURALNA PRAVDA HOMEROVE ILI

IJADE
E

U konkretnom slu~aju proceduralna pravda nije sprovedena,

po{to je wen zadatak trebalo da bude da spre~i vre|awe istaknutog ratnika ~ije je prisustvo u boju bilo preko potrebno. U toku
same procedure agora je nu`an i neophodan partner, jer je wena odgovornost sezala ne samo u postupak raspodele ratnog plena, nego
i u aspekt odavawa po~asti i slave nekome. Agamemnonovim individualisti~kim i sebi~nim ~inom ovaj drugi segment funkcionisawa agore je izostao. Ahilej je ~itavu situaciju dodatno dramatizovao bacawem skeptra na zemqu.20 @ezlo {to ga ukra{uju klinci od zlata21 (skhptron [...] crueioij hloisi peparmenon, Il. I,
245246), koje je slavqeno kao insignacija vi{e sudske nego vladarske mo}i, ovim demonstrativnim ~inom bilo je obe{~a{}eno.
Rekav{i sve {to ima agori, Ahilej joj je poru~io da ona mora snositi i posledice lo{eg upravqawa pravdom.
Ipak, sesija na agori produkovala je i jedan pozitivan rezultat. Sveop{ta prezentnost obi~ajnosnih normi koje su bile razumqene ne u formi specifi~nih ukaza ili naredbi nego predo~ene
kao maksime ili gnome, a koje su bile naru{ene otmicom, restaurisana je odlukom o vra}awu sve{tenikove }erke koja je ispo{tovala odgovaraju}u proceduru. Jedan segment usmeno rukovo|ene
pravde tako je implementiran, premda sam termin dike u poemi nije bio upotrebqen.
Sam Ahilej odbijao je da u~estvuje u boju uprkos izuzetno te{koj situaciji u koju su Grci bili zapali. Wegov povratak usledi}e onog trenutka kada mu glavni trojanski junak Hektor ubije najboqeg prijateqa Patrokla. No, da bi se to desilo, majka Tetida ga
podse}a da najpre mora sazvati skup{tinu (agorhn) i formalno
prestati da se quti na Agamemnona (Il. XIX, 3435). Na agori
Ahilej i zvani~no odustaje od srxbe na Agamemnona, {to je dakako
izazvalo odobravawe prisutnih. Agamemnon sa svog mesta prizna-

20 Istovetni motiv bacawa `ezla na zemqu pojavquje se i u Odiseji,

II pevawe, stih 80.
21 Prev. M. N. \uri}. Homer, Ilijada, Prosveta, Beograd 1968, str. 49,
I pev., stih 245246. Erk. J. U. Faesi. Homers, ILIADE, Berlin 1858, s. 56, ILIADOS A,
245246.

301

@EQKO KALU\EROVI]

je vlastitu pogre{ku optu`uju}i tj. okrivquju}i Zevsa (Zeuj),

sudbinu (moira), i Eriniju mra~nu (herofoitij erinuj) da su mu na
skup{tini (agorh) pomutili razum (Il. XIX, 8788), nude}i istovremeno Ahileju darove koje mu je ve} bio obe}ao kada je slao kod
wega Ajasa, Odiseja i Feniksa. Odisej smatra da pokloni koji
predstavqaju kompenzaciju treba da budu doneseni u skup{tinu, ne
bi li ih videli svi Ahejci a ne samo Ahilej. Osim toga, Agamemnon jo{ mora ustati i javno se zakleti s onom (Briseidom, prim.
@. K.) da nije jo{ i{o na odar da je oble`i (mh pote thj eunhj
epibhmenai hde mighnai, Il. XIX, 176). Naposletku, treba da pripremi i obilnu gozbu u ~ast pomirewa sa Ahilejem. Tada Odisej,
obra}aju}i se obojici, dodaje (Il. XIX, 180183):
...da ti od ~asti ni jedna nedostala
ne bi.
A ti }e{, Atrejev sine, pravi~niji
biti i drugim:
jer se ne mo`e ni kraq prekorit,
kad sti{ati `eli
~oveka koga je sam rasrdio nekada
prvi.22

ina mh ti dikhj epideuej echsa.

'Atreidh, su d' epeita dikaioteroj kai
ep allw
esseai . ou men gar ti nemesshton
basilha
andr' aparessasai, ote tij proteroj
calephnh.

Zanimqivo je da obojica na{ih prevodilaca dikhj iz 180.

stiha prevode kao ~ast23, {to u izvesnom smislu odgovara kontekstu i datoj situaciji. Striktno filozofski govore}i, me|utim, re~ je o tome da u smislu postupka Ahileju ni{ta vi{e ne}e

22 Prev. M. N. \uri}. Homer, Ilijada, Prosveta, Beograd 1968, str. 353,

XIX pev., stih 180183. Erk. J. U. Faesi. Homers, ILIADE, zweiter band, Berlin 1858, s. 245,
ILIADOS T, 180183. Re~ima da ti... u 180. stihu pesnik se obra}a Ahileju, a
Atrejev sin iz 181. stiha je, naravno, Agamemnon.
23 M. A. Perovi} u vezi sa pomiwawem ~asti konstatuje: Homerski ~ovjek
je arhetip homo heroicus-a (patrijarhalni vo|a, prijedvodnik roda i plemena).
Konkretizovana dike i temis za wega je usredsre|ena na ~ast (time). ^ast po pravednosti pripada bogovima i herojima kao priznawe zasluga, ali i polagawa odre|enih prava po zasluzi. ^ast je herojska pretenzija na pravo, prema veli~ini zasluge. [...] Pravo na ~ast brani se silom pretendenta na to pravo, o ~emu najlep{e
svjedo~i homerovska dramatika sukoba Ahileja i Agamemnona na po~etku Ilijade. M. A. Perovi}, Prakti~ka filozofija, Grafomedia, Novi Sad 2004, str. 21.

302

PROCEDURALNA PRAVDA HOMEROVE ILI

IJADE
E

biti u~iweno {to }e mu uskra}ivati pravdu (dikh), jer je zapravo sve vreme ona u pitawu. Uostalom, ve} u narednom 181. stihu uz
Agamemnonovo ime upotrebqava se komparativ dikaioteroj, koji
nagove{tava da }e Atrejev sin biti pravedniji ukoliko ispo{tuje dati postupak.
Procedura }e, zatim, iznova biti nagla{ena jer }e se Agamemnon tri puta sve~ano zakleti (Il. XIX, 187, 188, 191), a potom
zamoliti Odiseja da po{aqe naj~estitije momke po pripremqene
darove za Ahileja i zapovediti Taltibiju da `rtvuje vepra Suncu
i Zevsu. Ahilej }e u jezgrovitoj ali jednako sve~anoj replici, iako
jo{ uvek pomalo indiferentan prema kompletnoj ceremoniji, po`urivati zemqake u boj ne bi li {to pre osvetili Patrokla.
Istovremeno, i on }e priznati Zevsovu ulogu u izazivawu sukoba
izme|u wega i Agamemnona, sukoba koji je osim li~ne note imao i
posledice po sve Ahejce. Nakon onog {to je izre~eno, Ahilej je
raspustio skup{tinu (Il. XIX, 276). Agora je bila o~evidac ali i
garant prestanka neikosa izme|u Ahileja i Agamemnona, postignutog pod supervizijom arbitra ili boqe posrednika koji je delovao
kao nekakav nadzirateq pravde, premda mu se u pripovedawu nigde eksplicitno ne dodequje takvo ili sli~no zvawe. Izra`avawe
homerske pravde, slavqene osobito prilikom sva|e i nesloge tj. u
trenucima kada mr`wa eksplodira, izrawa kao ne{to merodavno,
presudno u nagodbi i poravnawu sukobqenih strana nad kojima ona
(pravda), ako tako mo`emo re}i, stoluje kao simbol onoga {to
se desilo. Ahilej je primio odgovaraju}u meru ili adekvaciju
pravde, koja skoro da je bila kvantitativno izra`ena. Wegov oponent tako|e je postao pravedniji, tako da se wegova pravda tako|e uve}ala, {to nam komparacija prideva dikaioj i sugeri{e.
Smisao ove teze u vezi sa Agamemnonom je da je on pomenutim ~inom postao opravdaniji prilikom izviwavawa zbog ~iwenice da
je, kao {to je i sam priznao u II pevawu, on i bio izaziva~ neikosa.
Pravdu, {ta god ona u konkretnoj izvedbi bila, mo`emo razumeti
kao ne{to {to se razmewuje izme|u dve strane, ili dodaje obema
stranama, tokom nagodbe tj. svojevrsnog poravnawa. Druga~ije re~eno, pravda je ne{to {to simbolizuje proces razmene sam po sebi. Ili, kako to Gagarin ka`e: Pojam dike ozna~ava kako sveobu303

@EQKO KALU\EROVI]

hvatni sistem za poravnavawe suprotstavqenih potra`ivawa, tako i svako pojedina~no potra`ivawe.24 Pravda, da naglasimo,
svakako nije na~elo koje, kada se implementira, istoga trena iskqu~uje involvirane opreke.
Iako se neprijateqstvo koje zahteva odgovaraju}u proceduru
pojavquje i de{ava izme|u dve strane, pravda se mo`e primeniti
samo uz participaciju agore koja je funkcionisala kao forum za
razmenu argumentacije oko spornog pitawa. Obavqawe sudskih du`nosti bilo je u bliskoj vezi sa govorni~kom ve{tinom i one su
se me|usobno pro`imale, tako da je skeptar istovremeno bio i
simbol sudije i simbol govornika. U ~in nagodbe najverovatnije
bila je ukqu~ena preraspodela dobara, kako materijalnih tako i
moralnih, kao {to su npr. novac, ~ast i slava. Po{to nije postojao nikakav dokumentovani trag oko sporazuma suprotstavqenih
strana, svedo~ewe prisutnih u skup{tini bilo je od krucijalne
va`nosti. Jednako tako, procedura je morala podrazumevati ne samo svima vidqivu materijalnu kompenzaciju, nego i sve~anu zakletvu, odgovaraju}e obe}awe kao i usmeno izlo`eno priznawe
koje bi svi ~uli.
Mimo, dakle, supstrata nomosa i ethosa25 koji se otkrivaju uzgredno u Homerovim stihovima, pri~a samoga epa koja je najavqena ve} u uvodu i okon~ana u XIX pevawu Ilijade predstavqa paradigmu usmene pravde, interpretirane kao legalne procedure
koja je sprovo|ena u ranom gradudr`avi. Didakti~ka namera sa~uvanog epa izrawa u trenutku kada je pri~a objavqena. Treba primetiti da je dike jezik o kome je na navedenim mestima re~ mawkav,
i da ep nakon XIX kwige nije dovr{en. De{avawe se ponovo sa agore pomera ka bojnom poqu i dominantna tema postaje Ahilejev juri{, kao i posledice toga napada na Trojance.
24 M. Gagarin, Aeschylean Drama, Berkeley 1976, p. 23. Gagarin, tako|e, prime}uje da je ovako nelogi~an na~in razmi{qawa karakteristi~an za usmenu komunikaciju.
25 O prevo|ewu na na{ jezik, terminolo{kim razja{wewima i pojmovnoj
artikulaciji ethosa i nomosa, svakako treba konsultovati Etiku (str. 4566,
125127, 157198) i pomenutu Prakti~ku filozofiju (str. 191202, 219226)
M. A. Perovi}a.

304

PROCEDURALNA PRAVDA HOMEROVE ILI

IJADE
E

U XXIII kwizi, ipak, imamo jo{ jednu scenu skup{tine

Ahejaca, koja je ovoga puta zasedala u formi agona (Il. XXIII,
257258, 448). 'Agwn 26 je, pre svega, krug posmatra~a kao u Il.
XXIII, 448 i 495 (en agwni kahmenoi) i u Il. XXIII, 451 (hsto ...ektoj
agwnoj), a zatim i prostor koji se nalazi ispred i izme|u gledalaca unutar kojeg se odvijaju borbe tj. arena Il. XXIII, 273 (keit' en
agwni), 617, 685, 696, 799, 847, 886 i u Odiseji XXIV, 86. U ~ast poginulog prijateqa Patrokla Ahilej organizuje igre sa bogatim darovima. Homer daje ekstenzivan prikaz centralnog sportskog doga|aja trke ko~ija, ukqu~uju}i i prevaru koja se u toku same trke dogodila. Pesnik nam pripoveda kako su kowi Antiloha i Menelaja tr~ali rame uz rame sve dok Antiloh nije uz pomo} lukavstva izbio ispred Menelaja, i kako je potom Menelaj na ceremoniji dodele nagrada spre~io da Antiloh dobije nagradu.
Podsetimo se redosleda na kraju trke: Diomed je bio prvi, a za
wim su sledili Antiloh, Menelaj, Merion i Eumel. Ahilej je
`eleo da, iz sa`aqewa, posledweplasiranom Eumelu dodeli nagradu predvi|enu za osvojeno drugo mesto. No, tada se pobunio Antiloh koji nije `eleo da se odrekne nagrade, pa je poru~io Ahileju
da, ako se ve} smilovao na Eumela tj. ako mu ga je toliko bilo `ao,
neka mu da {tagod ho}e drugo, {to se ve} nalazi u wegovom bogato snabdevenom {atoru. Zanimqivo je kako se najavquje Antilohov protest (Il. XXIII, 541542):
ali se digne Antiloh, junaka Nestora sinak,
te se pravdati stane s Ahilejem,
Peleja sinom:27

ei mh ar' 'Antilocoj, megaumou Nestoroj uioj,

Phleidhn 'Acilha dikh hmeiyat' anastaj.

Pravdawe (dikh) u 542. stihu XXIII pevawa Ilijade ima prvenstveno zna~ewe sporewa sa Ahilejem, u smislu tra`ewa sopstve26 Imenica mu{kog roda o agwn zna~i i mesto gde se bogovi skupqaju na
Olimpu (Il. XVIII, 376), ili zbori{te u hramu (Il. VII, 298); zatim rvali{te
(Od. VIII, 260). Agon u XXIV kwizi Ilijade stih 1. ozna~ava skup{tinu; zatim,
agwn je igra; pa boj, borba, napor; kona~no agon je i parnica.
27 Prev. M. N. \uri}. Homer, Ilijada, Prosveta, Beograd 1968, str. 418,
XXIII pev., stih 541542. Erk. J. U. Faesi. Homers, ILIADE, zweiter band, Berlin 1858, s.
375, ILIADOS Y, 541542.

305

@EQKO KALU\EROVI]

nih prava. Ona su naru{ena jer Ahilej `eli preina~iti sopstvenu odluku, koja je pri tom izre~ena pred skup{tinom. Antiloh,
dakle, u konkretnom slu~aju ne dozvoqava da pravda ili, preciznije re~eno, postupak pravde bude naru{en, {to u kona~nom nagoni
Ahileja da povu~e prvobitni predlog.
Zaplet tek po~iwe jer ve} u slede}oj sceni Menelaj uzima
skeptar u ruke i qutit na Antiloha optu`uje ga da je osramotio
wegovo juna{tvo, te da je na prevaru uspeo sa svojim r|avijim kowima da stigne na ciq pre Menelajevih kowa, koji su, naravno, bili boqi. Obra}aju}i se prisutnima, on ka`e (Il. XXIII, 573574):
Nego pregnite sada, stare{ine argejske mudre,
krojite pravdu u sredi obojici, za
voqu nikom,28

all aget', 'Argeiwn hghtorej hde medontej,

ej meson amfoteroisi dikassate, mhd'
ep arwgh,

Glagol dikassate ili dikazw \uri} je preveo sa pravda, a

Mareti} sa suditi. Odgovaraju}i re~nici29 obojici prevodilaca
daju za pravo, jer dikazw zna~i suditi, presuditi, odlu~iti,
zakqu~iti. Naravno, po{to ovaj glagol jeste u direktnoj vezi sa
imenicom dikh on zna~i i nekome pravdu krojiti, a u kombinaciji sa ej meson ozna~ava su|ewe po pravdi. Dikazw jo{ mo`e da se
prevede kao braniti se, pravdati se, parni~iti se. Homerova
relativno ~esta upotreba re~i dikassate u paru sa re~ju amfoteroisi (obojici) nagove{tava nam wen procesualni karakter, jer dikh
ne bi mogla biti povezana sa ovom re~i (amfoteroj) ukoliko ne bi
referisala na nekakvo odlu~ivawe izme|u dve strane koje se
parni~e.
Menelaj u 573. i 574. stihu poziva vode}e Ahejce da nepristrasno prosude ko je od wih dvojice u pravu, te da tako, i samo ta-

28 Prev. M. N. \uri}. Homer, Ilijada, Prosveta, Beograd 1968, str. 418 i

419, XXIII pev., stih 573574. Erk. J. U. Faesi. Homers, ILIADE, zweiter band, Berlin 1858,
s. 377, ILIADOS Y, 573574. Nave{}emo i Mareti}ev prevod: Nego dederte, mudre
~elovo|e argejskog roda, Sudite u sredini obojici, ne po milosti,. Prev.
T. Mareti}. Homer, Ilijada, Matica hrvatska, Zagreb 1961, str. 469, XXIII pev., stih 573574.
29 Npr. G. E. Benseler, Griechisch-Deutsches Schul-Wrterbuch, Leipzig 1891, s. 197.

306

PROCEDURALNA PRAVDA HOMEROVE ILI

IJADE
E

ko, kroje pravdu ne vode}i ra~una o ugledu i zaslugama u~esnika

u sporu. Odmah zatim on pomenuti predlog zamewuje sa drugim (Il.
XXIII, 579580):
Al ja presudi}u sam, i nijedan Danajac, mislim,
ne}e me koriti drugi, jer presuda
pravedna bi}e:30

ei d' ag' egwn autoj dikasw, kai m' ou

tina fhmi
allon epiplhxein Danawn ieia gar
estai.

Na ovom mestu na{i prevodioci saglasni su da dikasw treba

prevesti sa presuditi, i da ieia iz 580. stiha jeste pravedna
presuda. Upotreba re~i dike u nekoliko razli~itih oblika:
dikassateu 574. stihu, dikasw u 579. stihu, kao i weno implicitno
podrazumevawe u sintagmi ieia gar estai iz 580. stiha, doista pokazuje da dikh nesporno jeste istinski povezana sa nekom vrstom
pravne procedure, makar i u proto verziji.
Menelaj, dakle, presu|uje sam na jedan specifi~an na~in, koji, iako bi se eventualno moglo pretpostaviti, ne nagove{tava
wegovo osiono ili samovoqno pona{awe. On to ~ini tako {to poziva Antiloha da se zakune pred svima kako je pravo (h emij
estin) da ga nije na prevaru prestigao i osvojio drugo mesto u trci.
Antiloh promptno priznaje vlastitu krivicu, pravdaju}i se mlado{}u i nude}i adekvatnu kompenzaciju. Osim kobile koja je bila
predvi|ena kao nagrada za osvojeno drugo mesto, on nudi i dodatne
darove Menelaju, ne `ele}i nipo{to da se la`no zakune pred bogovima. Ovako eksplicitno izre~eno priznawe omek{alo je Menelaja, pa on opra{ta Antilohu poklawaju}i mu predvi|enu kobilu, pokazuju}i tako svoju {irokogrudost.
Ova epizoda predstavqa jasnu dramatizaciju dogovora oko
sporne stvari koji je sproveden javno i u usmenoj formi, a zatim delotvorno realizovan uz posvedo~ewe zajednice. Legalnost dogovora po~iva na zakletvi koju jedna strana eksplicitno obelodawuje pred svedocima, podrazumeva se tako da je i druga strana ~uje.
Istovremeno, doga|aj ilustruje kako procedura mo`e u celosti bi30 Prev. M. N. \uri}. Homer, Ilijada, Prosveta, Beograd 1968, str. 419,
XXIII pev., stih 579580. Erk. J. U. Faesi. Homers, ILIADE, zweiter band, Berlin 1858, s.
377, ILIADOS Y, 579580.

307

@EQKO KALU\EROVI]

ti sprovo|ena od strane samo jednog u~esnika u sporu, koji na taj

na~in postaje onaj koji ogla{ava pravdu, ~iju validnost nimalo
ne umawuje ~iwenica da je zainteresovani parni~ar i izri~e. On,
uostalom, ne donosi kona~nu odluku ve} samo zahteva odgovaraju}e
re{ewe. Pravi~nost wegovog rukovo|ewa samom stvari u ovom slu~aju garantovana je ne samo saglasno{}u sukobqenih strana, ve} i
odobravawem auditorijuma koji bi u suprotnom protestovao. Obe
strane su veoma svesne da je kako ono {to ka`u tako i ono {to urade javna stvar.
Bez obzira na to da li je nalazimo u singularnom ili pluralnom obliku (dike, dikai) pravda jeste ne{to {to se jasno i razgovetno izgovara.31 Ova teza mo`e se proveriti i na detaqu koji je
poznat istra`iva~ima koji ispituju po~etke prava kod Grka. Na~in `ivota grada u mirnodopskim uslovima koji je opisan na Ahilejevom {titu simboli~no je predstavqen sa dve gra|anske situacije, jedna je svadbena ceremonija, a druga parni~ewe i su|ewe. Pasus u XVIII kwizi Ilijade (st. 497) po~iwe konstatacijom o mno{tvu naroda na skup{tini (agorh) i sva|om (neikoj) izme|u dvojice
qudi o krvarini za nekog ubijenog ~oveka.32 Obojica su `elela
31 Ako konsultujemo etimologiju treba zabele`iti da se u korenu gr~ke
re~i dikh nalazi dik koje zna~i kazati, re}i, govoriti, {to je sli~no kao i
latinskom jeziku sa dico, judico. Naravno da postoje i druga~ija vi|ewa, pa tako
neki autori (Palmer (L. R. Palmer), Kirk (G. S. Kirk), Gagarin) predla`u da
usvojimo verziju po kojoj je u osnovi deik ~ije zna~ewe mo`e biti grani~ni znak,
obele`je, karakteristika. Dike se mo`e dovoditi u vezu i sa glagolima dikein
(baciti), deiknumi (pokazivati, na videlo iznositi, pozdravqati) i dica
(dvojako, dvostruko, rastavqeno, odvojeno). Vezu izme|u posledwa tri
zna~ewa predstavqa momenat toga {to nekome pripada kao wegov udeo. Udeo
je ono {to kocka kada se baci pokazuje i u tom smislu dosu|uje. Pri tom, ako
to {to je pokazano nije i stvarno uru~eno, onda ono predstavqa svojevrsni
dug koji ~eka na ispuwewe. Neki filozofi smatraju da je sasvim mogu}e upravo ovo i najranije zabele`eno zna~ewe gr~kog dikh, koje se potom mo`e su{tinski povezati sa to crewn (nu`nost, potrebno, usud) iz prvog Anaksimandrovog fragmenta (DK12B1). Naravno da personifikovana Dike, koja je }erka Zevsa,
nije naprosto simbol obi~nog duga ve} osvetnica sa bo`anskim prefiksom, koja
vr{i odmazdu i sankcionisawe po~initeqa.
32 Zanimqivo je da u sredi{tu sukoba dvojice qudi nije pitawe da li je
~inom ubistva naru{ena dike, nego da li je ili nije ispla}ena odgovaraju}a na-

308

PROCEDURALNA PRAVDA HOMEROVE ILI

IJADE
E

prekinuti raspravu pred odabranim sudijom. Prisutni narod naizmeni~no je hrabrio i pomagao ~as jednog ~as drugog gra|anina.
Glasnici su ih umirivali, a stare{ine ili stariji su sedeli na
posebno odabranom mestu predvi|enom za one koji sude. Oni su
dr`ali skeptre u rukama i (Il. XVIII, 506508):
S wima se dizali jedni pa drugi te
zborili pravdu.
Med wima zlatna su dva u sredini
talanta bila
da se onome dadu ko pravdu najboqe
rekne.33

toisin epeit' hisson, amoibhdij de

dikazon.
keito d' ar' en messoisi duw xrusoio
talanta,
tw domen oj meta toisi dikhn iuntata
eipoi.

Pravda i u 506. (dikazon) i u 508. stihu (dikhn) jeste ne{to

{to se zbori, rekne (eipoi) na najpraviji (iuntata) na~in.
Usmeno izra`ena verzija zakona tj. themis nije dozvolila Ahileju
da ubije Agamemnona, {to je pravilo koje je va`ilo i u malo~as
pomenutom slu~aju. Uzrokovawe ne~ije smrti u gra|anskom `ivotu moglo se kompenzovati novcem, koji bi najverovatnije bio ispla}en nekom od pre`ivelih srodnika o{te}ene strane. Podrazumeva se da nije postojala nikakva pisana bele{ka koja bi potom to
i potvrdila. Se}awe je bio jedini izvor znawa o ~inu nadoknade
{tete, koje je, s obzirom na to da je samo nepouzdano po prirodi,
bilo uzrok sva|e pa i mr`we izme|u u~esnika u sporu. Ukoliko bi
se desila takva situacija, bilo je potrebno uporediti usmene izjave zava|enih strana. Za takvo ne{to je postojala odgovaraju}a procedura tj. postupak ~ije vo|ewe su obe strane poveravale odabranom sudiji. Ovaj sudija znao je samo jedno, a to je da sudi po prav-

doknada za to ubistvo. Sejmur (T. D. Seymour) u kwizi Life in the Homeric Age isti~e
da ubistvo i jo{ neki drugi sli~ni kriminalni akti koji bi danas svakako bili
smatrani za dela koja skrnave pravdu, jesu bili privatna stvar u anti~ko vreme,
osim u slu~ajevima kada dugovi nisu bili namireni.
33 Prev. M. N. \uri}. Homer, Ilijada, Prosveta, Beograd 1968, str. 345,
XVIII pev., stih 506508. Erk. J. U. Faesi. Homers, ILIADE, zweiter band, Berlin 1858, s.
226, ILIADOS S, 506508. Neki autori, npr. Overton (L. K. Overton) u radu Definition and Standards of Dikh in Homer and Hesiod, p. 4. smatraju da ~itav ovaj pasa` u
XVIII pevawu (490508 st.) predstavqa nesumwivo najva`niji primer upotrebe
dike u wenoj juristi~koj funkciji, vezano za `ivote obi~nih qudi.

309

@EQKO KALU\EROVI]

di i zakonima (dikaj... emistaj).34 Pravda ovoga tipa nije predstavqala set preegzistentnih na~ela ili set pravila tj. odluka
koje su sudije nametale, pri tom imaju}i negde u svesti trajno petrifikovane pomenute principe; ona je pre bila beleg ne~ega ili
je ozna~avala proces koji je bio sprovo|en usmenim uveravawem i
usmenom osudom nekoga.
Moglo bi se o~ekivati da ovakva pravilnost ili pravovaqanost procedure povremeno mo`e biti eksplicitnije sa`eta u aforisti~koj ili poslovi~noj formi. Doista, Ilijada nudi i takve
primere. Opisuju}i u`urbano bekstvo Hektora tj. eufemisti~ki
re~eno trku wegovih kowa {to daqe od Patroklovog napada (Il.
XVI, 383), poema taj ~in upore|uje sa letwom olujom i provalom
oblaka. Nepogode uzrokuje Zevs,35 a Homer nam obrazla`e i za{to
on vodurinu [...] silnu lije u gwevu da gre{ne pokara qude (Il.
XVI, 387388):
koji na silu sude} u skup{tini navr}u pravdu,
pravicu gone i ni{ta za odmazdu ne
haju bo`ju;36

oi bih ein agorh skoliaj krinwsi

emistaj,
ek de dikhn elaswsi, ewn opin ouk
alegontej

I ovoga puta na{i prevodioci dosledno svojoj metodi prevo|ewa emistaj i dikhn razli~ito prevode. \uri} ih prevodi kao
pravda i pravica, a Mareti}, obr}u}i stvar, emistaj prevodi
sa pravica, dok dikhn prevodi sa pravda. Nema ni~ega u ova dva

34 Ovakva formulacija, dakako u druga~ijem kontekstu, pojavquje se u

Odiseji, IX, 215.
35 Osim {to je utemeqiteq dike Zevs se na ovom mestu pojavquje i kao onaj
ko ka`wava one ~ija dela nisu u saglasnosti sa pravdom. Ovo mesto verovatno
najeksplicitnije odslikava navedenu Zevsovu ulogu, premda se sli~na mesta mogu
prona}i i u Odiseji (XIII, 209210), ali i u Hesiodovim Poslovima i danima
(265273).
36 Prev. M. N. \uri}. Homer, Ilijada, Prosveta, Beograd 1968, str. 299,
XVI pev., stih 387388. Erk. J. U. Faesi. Homers, ILIADE, zweiter band, Berlin 1858, s. 136,
ILIADOS P, 387388. Mareti}ev prevod je: Koji na silu krivo u skup{tini pravicu sude Gone}i pravdu i ni{ta za osvetu bo`ju ne mare};. Prev. T. Mareti}.
Homer, Ilijada, Matica hrvatska, Zagreb 1961, str. 327, XVI pev., stih 387388.

310

PROCEDURALNA PRAVDA HOMEROVE ILI

IJADE
E

stiha {to bi bilo inkonzistentno sa na~inom na koji dike funkcioni{e drugde u epu. Umesto da pose`emo za posthomerovskim izvorima i tra`imo neka specifi~na tuma~ewa, dovoqno je re}i da je
jedina razlika izme|u ovog i drugih mesta {to je na drugim mestima procedura spomiwana na afirmativan na~in tj. na na~in wene
aplikacije, dok se u ovom konkretnom slu~aju ona preporu~uje via
negativa, tako {to se deskribuje {ta se de{ava kada se ona ne primewuje.
Homer tako|e kontrastira silovitost, `estinu i dike na indirektan na~in u 6. stihu XIII pevawa Ilijade kada izve{tava o narodu po imenu Abiji. Na tom mestu oni su okarakterisani kao
pravedni vrlo, tj. tako glasi i \uri}ev i Mareti}ev prevod sintagme dikaiotatwn anrwpwn. Po{to ovaj narod nigde vi{e nije
spomenut u Ilijadi, neupu}eni ~italac bi lako pre{ao preko pomenute informacije. U stvari, ime Abioi jeste u direktnoj vezi sa
imenicom `enskog roda h bia koja zna~i snaga, sila, nasiqe.
Alfa je negativna partikula u gr~kom jeziku, pa bi ime Abiji u
stvari ozna~avalo qude koji su nenasilni. Ako sada analiziramo stih u celini (Abiwn te, dikaiotatwn anrwpon), uo~i}emo da su
Abiji, u korenu ~ijeg imena, kako smo videli, stoji da su neskloni
nasiqu, ujedno i najpravedniji qudi.37 Vredno je pomena da je kod
Homera, ali i kod Hesioda, dike uvek slavqena i veli~ana, i da stoga uvek ima pozitivan aksiolo{ki predznak. Izuzetak ~ine oni
slu~ajevi gde je ona neprikladno upotrebqavana, kao u situacijama kada se na silu i krivo sudi tj. kada se pravda goni te se
tada opovrgava wena negativna odrednica, a ne sama dikh.
Treba re}i da dok su se smrtni qudi gvozdenog doba morali
striktno pridr`avati mnogih naloga dikh a besmrtna bi}a bila
svedena na znatno mawe pravila, kraqevi i heroji Homerovih epova bili su negde u sredini izme|u ove dve kategorije. Da snaga nema uvek negativnu konotaciju u Ilijadi vide}emo u nastavku ovog

37 Sli~ni opoziti i kvalifikacije pojavquju se u 175. stihu devetog pevawu Odiseje, gde Odisej ka`e da `eli da vidi da li su qudi obesni... i divqi, bez
ikakve pravde, i u 83. i 84. stihu ~etrnaestog pevawa gde pi{e da bogovi ne podnose surove sile, ve} da po{tuju pravdu i qudska dostojna dela.

311

@EQKO KALU\EROVI]

teksta. Heroj i vo|a Likijaca Sarpedon je le`ao mrtav na bojnom

poqu; Glauk je najpre hrabrio Likijce, a potom i Trojance da se
bore za mrtvog Sarpedona slede}im re~ima (Il. XVI, 542):
koji je Likiju pravdom i snagom oj Lukihn eiruto dikhsi te kai senei
{titio svojom,38
w.

Zanimqivo je da \uri} dikhsi prevodi kao pravda a Mareti} kao pravica, {to predstavqa odstupawe od na drugim mestima u epu uobi~ajenih prevodila~kih re{ewa na{ih prevodilaca.
Sarpedon je slavqen, dakle, zbog toga {to je domovinu ~uvao
pravdom (dikhsi). No, o~igledno da mu za uspe{nu odbranu rodnog
kraja nije bila dovoqna samo dikh, ve} je ona ovde spomenuta u paru sa senoj. Ova imenica sredweg roda mo`e se prevesti na na{
jezik kao snaga, sila, hrabrost, uop{te kao mo}, pa ~ak i
vojska, vojna sila, {to samo pokazuje koja je sve sredstva neki
vladar morao koristiti prilikom za{tite otaxbine. Ova kombinacija pravde i snage koja je bila omogu}ena herojima i kraqevima, za obi~nog Grka predstavqala je prihvatqiv izuzetak s obzirom na to da je krajwi ciq, Sarpedona na primer, bio odbrana
celine zajednice.
Ako kona~no poku{amo da sumiramo sve dosad re~eno o
pravdi u Homerovoj Ilijadi, ponovi}emo da je weno rudimentarno zna~ewe bilo ponajpre u vezi sa odgovaraju}om procedurom, koja je bila zna~ajno udaqena od mogu}eg interpretirawa kao nekakvog principa ili ure|enog sistema na~ela. Ona se, tako|e, pojavquje u slo`enom postupku pregovarawa izme|u involviranih
strana, postupku ~iju esenciju sa~iwava govor. Tako razumqena
pravda partikularnog je oblika, i nije bila, kao {to bi neko
mo`da mogao pretpostaviti, op{ta kategorija univerzalno primenqiva na sve segmente `ivota obi~ajnosne zajednice Homerovog
doba. Druga~ije re~eno, premda se likovi u Homerovom epu ne pi38 Prev. M. N. \uri}. Homer, Ilijada, Prosveta, Beograd 1968, str. 303,
XVI pev., stih 542. Erk. J. U. Faesi. Homers, ILIADE, zweiter band, Berlin 1858, s. 145, ILIADOS P, 542.

312

PROCEDURALNA PRAVDA HOMEROVE ILI

IJADE
E

taju da li delaju u saglasju sa najvi{im na~elima pravde, ili

spram kategorija apsolutne istine, ili pak nekog drugog metafizi~ki zasnovanog koncepta, o ~emu svakako vode ra~una potowi
filozofi, ovi Heleni pokazuju zavidan respekt spram onoga {to
je smatrano pravednim u wihovom vremenu. Naravno da u periodu od koga nas deli gotovo tri hiqade godina nije bilo sudske vlasti u smislu jednog od tri relativno samostalna stuba dru{tva tj.
nekakvog nezavisnog dr`avnog tela koje bi nepristrasno posredovalo izme|u konfrontiranih strana. Ono {to je realno egzistiralo su tzv. eksperti usmenog prava, to jest qudi opskrbqeni
specifi~nom vrstom se}awa. Sudski posao je u najve}em broju slu~ajeva bio ome|en na nadzirawe, slu{awe, govorewe i ose}awe
smisla za konsenzus u auditorijumu. Delatnosti suda su bile
(po)deqene, ili su preno{ene bez pristrasnosti izme|u eksperata koji su delovali kao svojevrsni upraviteqi pravdom. Naravno, u zavisnosti od okolnosti taj zadatak su obavqali i stariji tj.
stare{ine, pa ~ak i sami u~esnici u sporu, kao {to smo imali prilike da vidimo na prethodnim stranicama u Menelajevom slu~aju
iz XXIII pevawa Ilijade. Postupak ili procedura odigravala se
transparentno i zbog ~iwenice da u kulturama bez pisanih tragova pam}ewe javnosti jeste jedina merodavna instanca u svim fazama nekog konflikta. Ma koliko se procedura fluidno i maglovito pojavqivala, osobito posmatrano iz vizure dru{tava sa pisanom tradicijom, ona je bila veoma delotvorna u o~uvawu eunomie39
u ranohelenskim polisima. Procedura je dopuwavala tj. nadokna|ivala i ona usmeravaju}a pravila ~ija funkcija je, tako|e, bila
korektivna; ona je bila potrebni ili, u ne{to zao{trenijoj formi, nu`ni dodatak nomosa i ethosa koji je normativno mi{qen i
prihva}en. Tra`iti korene nastanka same procedure pak te`ak je
i nezahvalan posao. Ona, sasvim verovatno, u temporalnom smislu
nema jasno ome|enog po~etka, a wen postanak mogao je ozna~avati
39 Gr~ka re~ eunomia zna~i dobro obdelavawe zakona, zakonitost, red
i zakon, dobra ure|enost, kona~no ona zna~i i pravi~nost. Ova imenica
`enskog roda poti~e od eunomoj, koja je slo`enica od re~i eu, {to zna~i dobro,
vaqano, ~estito, pravo, pravedno, i nomoj {to je obi~aj, red, zakon.
Eunomoj je, dakle, koji ima dobre zakone.

313

@EQKO KALU\EROVI]

poku{aj ograni~avawa uticaja i delovawa procesa individuacije

na budu}nost qudskih zajednica.
Za sporove izme|u rivalski, pa i neprijateqski, nastrojenih polisa procedura nije bila od neke naro~ito velike koristi.
Razlog je veoma jednostavan: da bi se postupak tj. procedura aktivirala bilo je potrebno egzistirawe neke zajedni~ke agore kao mesta susreta i mogu}e medijacije izme|u zava|enih strana, a takvo
ne{to nije postojalo u datim okolnostima. Izme|u Grka i Trojanaca pravde, u na{em smislu re~i, tako|e nije moglo biti, ve}
jedino pasivnosti mira ili aktivnosti rata. Dike, stoga, i{~ezava
iz epa onoga trenutka kada Ahilej po~iwe ili nastavqa bitku,
vra}aju}i se na scenu jedino u trenucima kada se konfrontacija sa
neprijateqem zamewuje sa novom skup{tinom i novom debatom me|u samim Helenima. Ako bismo `eleli govoriti o nekakvim poku{ajima ili nagove{tajima paradigmi koje bi mogle imati internacionalni aspekt, i koje u tom smislu mogu biti nazvane pravednim, morali bismo prestati da takvo ne{to tra`imo u Ilijadi, i na{u pa`wu usmeriti na Odiseju, {to ipak prevazilazi
okvire razmatrawa u ovom radu.

ZELJKO KALUDJEROVIC
PROCEDURAL JUSTICE OF HOMERS ILIAD
SUMMARY
While analyzing the justice in Homers Iliad, the author concludes,
that its rudimentary meaning was primarily related to an appropriate procedure which was entirely performed in oral form and which was significantly
distinct from a potential interpretation as some kind of a principle. In the
epic, Justice is found within a complex negotiation between the parties involved, the process the essence of which is expressed by speech. In other
words, whether we find it in singular or plural form (dike, dikai), justice is
something which is clearly and distinctly spoken. The procedure was transparently performed and, since in cultures without written records the public me314

PROCEDURALNA PRAVDA HOMEROVE ILI

IJADE
E

mory is the only competent authority in all phases of a conflict. Finally, though the characters of Homers epic do not ask themselves whether they act in
concordance with the highest principles of justice, or in accordance with categories of absolute truth, or even some other metaphysically based concept,
which will be the subject of later philosophers, these Greeks, according to the
author, in mutual relations, showed high respect towards what was considered just in their time.
Key words: justice, Homer, Iliad, process, procedure, oral, public,
particularity, principle.

315

@EQKO KALU\EROVI]

316

PROCEDURALNA PRAVDA HOMEROVE ILI

IJADE
E

PREVODI

317

@EQKO KALU\EROVI]

318