SAOPTENJA / COMMUNICATIONS

Nataa Golubovi*, Sran Golubovi**

DOI:10.2298/EKA0775152G

ALTERNATIVNI PRISTUPI U
KONCEPTUALIZACIJI DRUTVENOG KAPITALA
ALTERNATIVE APPROACHES IN THE
CONCEPTUALISATION OF SOCIAL CAPITAL

APSTRAKT: Uprkos znaajnom interesovanju i velikom broju radova na temu

drutvenog kapitala, injenica je da i dalje
ne postoji jedinstvena i konsistentna definicija ovog koncepta. Izgradnju konsistentne teorije drutvenog kapitala opstruira
postojanje vie razliitih pristupa u analizi
ovog fenomena. U zavisnosti od teorijske
pozicije autora, u definisanju drutvenog
kapitala, analizi njegovih izvora, komponenti i efekata, naglasak se stavlja na razliite drutvene procese i odnose. Cilj ovog
rada je analiza alternativnih pristupa u
konceptualizaciji drutvenog kapitala, njihovih prednosti i nedostataka, i uticaja na
razvoj teorije drutvenog kapitala.
KLJUNE REI: drutveni kapital, drutveni resursi, poverenje, efikasnost, institucije

JEL klasifikacija: A14, A13, B15

**

152

Ekonomski fakultet Univerziteta u Niu

Pravni fakultet Univerziteta u Niu

ABSTRACT: Despite the great interest

for the concept and a considerable
number of papers that deal with the
subject of social capital, yet there is no
unique and consistent definition of social
capital. Forming a consistent theory of
social capital is hindered by the presence
of several different approaches in the
analysis of this phenomenon. Depending
on the authors theoretical position in the
definition of social capital or the analysis
of its sources, components and outcomes,
the emphasis rests on different social
processes and relationships. The aim of this
paper is to analyse alternative approaches
in the conceptualisation of social capital,
their advantages and shortfalls, and their
implications for the development of the
social capital theory.
KEY WORDS: social capital, social
resources, trust, efficiency, institutions

Alternativni pristupi u konceptualizaciji drutvenog kapitala

Uvod

Malo je koncepata koji su izazvali takvo interesovanje u drutvenim naukama

u novije vreme (pre svega u ekonomiji i sociologiji), kao to je to sluaj sa drutvenim kapitalom. Ono to je interesantno u vezi sa drutvenim kapitalom je ne
samo intenzitet uticaja, ve i prilino brzo prihvatanje ovog koncepta kao opteg
leka za sve probleme na analitikom, empirijskom i ekonomsko-politikom planu.
Koncept drutvenog kapitala predstavlja predmet brojnih kontroverzi. Meu autorima koji se bave drutvenim kapitalom ne postoji saglasnost u vezi sa tim ta
ini drutveni kapital i kako funkcionie; a razlika izmeu izvora, manifestacija
i efekata drutvenog kapitala je esto zamagljena. U teorijskim raspravama ima
sporenja i oko toga da li se ono to se podrazumeva pod drutvenim kapitalom
uopte moe smatrati oblikom kapitala.
U poreenju sa teorijom ljudskog kapitala, koju karakterie postojanje visokog
stepena saglasnosti u pogledu pojmovnog odreenja i naina kvantifikovanja
ljudskog kapitala, izgradnju konsistentne teorije drutvenog kapitala opstruira
postojanje vie razliitih pristupa u analizi ovog fenomena. U zavisnosti od teorijske pozicije autora, u definisanju drutvenog kapitala, analizi njegovih izvora,
komponenti i efekata, naglasak se stavlja na razliite drutvene procese i odnose.
Cilj ovog rada je analiza alternativnih pristupa konceptualizaciji drutvenog kapitala, njihovih prednosti i nedostataka, i uticaja na razvoj teorije drutvenog
kapitala.

1. Poreklo koncepta drutvenog kapitala

Drutveni kapital je jedan od onih sociolokih koncepata koji nije ostao ogranien
na sociologiju, ve je postao predmet rasprave i u drugim drutvenim naukama.
Od trojice autora, koje moemo oznaiti kao tvorce ovog koncepta, jedino se P.
Burdije (Pierre Bourdieu) moe oznaiti kao ist sociolog. R. Putnam (Robert
Putnam), najpopularniji od njih, je politikolog. I mada je D. Koleman (James
Coleman) sociolog, on je zagovornik teorije racionalnog izbora, koja predstavlja osnovu ekonomske analize. Znatan broj autora koji se danas bave analizom
drutvenog kapitala su ekonomisti. Interes organizacija kao to su Svetska banka
i OECD za drutveni kapital takoe dovoljno govori. U svojim istraivakim projektima, Svetska Banka definie drutveni kapital kao "institucije, odnose, sta153

Nataa Golubovi, Sran Golubovi

vove i vrednosti koji upravljaju interakcijama izmeu ljudi i doprinose ekonomskom i drutvenom razvoju (World Bank, 1998: 1). Koncept drutvenog kapitala
oznaen je kao nedostajua karika (missing link) u ekonomskoj analizi.
A. Portes zaetke teorije drutvenog kapitala vezuje za 18. i 19. vek, za imena E.
Durkema i K. Marksa. Tvrdnja da angaovanost u grupi moe da produkuje
korisne efekte za pojedinca i drutvo, istie Portes, moe da se povee sa Durkemovim naglaskom na drutvene grupe kao protivtee rasulu i samodestrukciji,
i sa Marksovom distinkcijom izmeu atomizovane klase po sebi i mobilizovane i
efikasne klase za sebe (Alejandro Portes, 2000: 44).
Prvi autor koji je upotrebio izraz drutveni kapital u znaenju slinom koje ovaj
pojam ima danas je L. Hanifan. Pod drutvenim kapitalom on podrazumeva one
nevidljive resurse koji imaju veliki znaaj u svakodnevnom ivotu pojedinaca:
dobra volja, kolegijalnost, saoseanje i meusobne veze pojedinaca i grupa (Hanifan, 1920). Izraz drutveni kapital, u pomenutom kontekstu, retko se koristio
u narednih ezdesetak godina. Novije interesovanje za ovaj koncept poelo je
1970-tih, kada je G. Luri upotrebio izraz drutveni kapital u kontekstu kritike
pristupa ortodoksne neoklasine teorije problemu nejednakosti u raspodeli dohotka, uslovljenoj rasnim razlikama u amerikom drutvu. Drutveni kapital G.
Luri definie kao skup drutvenih resursa koje pojedinci koriste u svrhu akumulacije ljudskog kapitala. On je preko drutvenog kapitala pokuao da objasni razliite ekonomske mogunosti koje mladima stoje na raspolaganju, zahvaljujui
drutvenim vezama. Prema njegovom miljenju, ortodoksna neoklasina teorija
je preterano individualistika, fokusirana iskljuivo na individualni ljudski kapital i konkurenciju zasnovanu na znanju i vetinama. Jednake mogunosti za
zapoljavanje belog i afro-amerikog stanovnitva (tj. zakonsko sankcionisanje
diskriminacije prilikom zapoljavanja) nee uticati na smanjenje nejednakosti u
raspodeli dohodaka iz dva razloga: prvo, siromatvo afro-amerikog stanovnitva prenosi se i na njihovo potomstvo u vidu vrlo skromnih materijalnih sredstava i mogunosti za obrazovanje i, drugo, slabe veze mladih afro-amerikanaca sa
tritem rada i nedostatak informacija o mogunostima za zapoljavanje (Loury,
1977).
Prvu sistematsku savremenu analizu drutvenog kapitala sreemo kod P. Burdijea. Tokom 1970-tih i 1980-tih, P. Burdije napisao je seriju radova u kojima je
istraivao kako reprodukcija kulturnih obrazaca utie na reprodukciju odnosa
izmeu drutvenih grupa i klasa (Bourdieu 1972; 1977; 1986). U tim radovima,
on pravi razliku izmeu tri razliita oblika kapitala, ekonomskog, kulturnog i
drutvenog, pri emu pod drutvenim kapitalom podrazumeva drutvene veze
154

Alternativni pristupi u konceptualizaciji drutvenog kapitala

koje pojedinac koristi kao sredstvo koje mu omoguava pristup resursima grupe,
a kao krajnji rezultat upotrebe tih resursa javlja se ekonomska dobit.
Radovi G.Lurija znaajno su uticali na Kolemanovu analizu drutvenog kapitala,
posebno uloge drutvenog kapitala u stvaranju ljudskog kapitala. Koleman je u
svojoj analizi dosta koristio radove ekonomista G. Lurija i Ben-Porata (Ben-Porath), i sociologa N. Lina (Nan Lin) i M. Granovetera (Mark Granovetter). Interesantno je da se Koleman nije pozivao na Burdijea, iako se njegova analiza
korienja drutvenog kapitala u sticanju obrazovanja dobrim delom podudara sa Burdijeovom analizom, s tim to je Burdije o ljudskom kapitalu govorio u
kontekstu kulturnog kapitala. Smatra se da je Kolemanov rad Uloga drutvenog
kapitala u kreiranju ljudskog kapitala (Coleman, 1988) bio ona varnica koja je
rasplamsala savremenu raspravu o socio-kulturnoj determinisanosti ekonomske
aktivnosti i drutvenom kapitalu. Ovu raspravu je dalje podstakla Putnamova
studija o demokratskim institucijama u Italiji (Putnam et al. 1993).

2. Burdije, Koleman i Putnam o drutvenom kapitalu

Po P. Burdijeu, kapital moe da se pojavi u tri osnovna oblika: kao ekonomski

kapital (koji moe lako da se pretvori u novac i koji je institucionalizovan u formi
svojinskih prava), kao kulturni kapital (koji u odreenim uslovima moe da se
pretvori u ekonomski kapital, a institucionalizovan je u obliku obrazovanja), i
drutveni kapital (sastoji se od drutvenih veza, i u odreenim uslovima moe
da se pretvori u ekonomski kapital, a institucionalizovan je u obliku drutvenog statusa). Glavni teorijski izazov nije objanjenje odnosa izmeu pomenuta tri
oblika kapitala, ve naina na koji se razliite forme kapitala transformiu iz jednog oblika u drugi u cilju maksimizacije bogatstva. Drutveni kapital predstavlja
ukupne stvarne ili potencijalne resurse koji su povezani sa pripadnou drutvenoj grupi. Pripadnost grupi obezbeuje pojedincima podrku u vidu pristupa
resursima koje ta grupa poseduje (Bourdieu, 1986:249). Pojedinac se drutvenim
vezama koristi kao sredstvom koje mu omoguava pristup resursima grupe, a kao
krajnji rezultat upotrebe tih resursa javlja se ekonomska dobit. Preko drutvenog
kapitala pojedinci ostvaruju direktan pristup ekonomskim resursima (subvencionirani krediti, investicione mogunosti, zatiena trita), mogu da uveaju svoj
kulturni kapital kroz kontakte sa ekspertima ili uglednim pojedincima ili pridrue institucijama koje e im obezbediti preporuke (institucionalizovani kulturni kapital). S druge strane, pristup drutvenom kapitalu zahteva investiranje
ekonomskih i kulturnih resursa od strane pojedinca.
155

Nataa Golubovi, Sran Golubovi

Drutveni kapital u formi spleta drutvenih veza i odnosa nije neto to je dato i
to postoji nezavisno od nae volje, ve predstavlja produkt svesnog ljudskog ponaanja (pojedinanog ili kolektivnog), usmerenog ka ustanovljavanju ili reprodukovanju drutvenih odnosa1, koje pojedinci i grupe mogu da koriste u svrhu
ostvarivanja svojih ciljeva, na kratak ili dugi rok (ibidem: 251). Ekonomski kapital
je osnovni resurs i Burdijeova osnovna preokupacija je da objasni kako drutveni
kapital moe da predstavlja instrument koji pojedinci koriste u cilju poveanja
sopstvenog ekonomskog kapitala. Vano je ukazati na injenicu da je drutveni
kapital u ovom sluaju konceptualizovan kao resurs (sredstvo) koji se koristi radi
uveanja ekonomskog kapitala (to je u ovom sluaju rezultat upotrebe drutvenog kapitala).
Drutveni kapital ne moe jednostavno da se svede na ekonomski i kulturni kapital, niti je nezavisan od njih, ve deluje kao multiplikator preostale dve forme kapitala. Iako primat pripada ekonomskom kapitalu, koji se nalazi u osnovi
svih ostalih formi kapitala (Bourdieu i Passeron, 1977:54) i koji, istovremeno,
predstavlja odredite gde se akumuliraju prinosi, Burdije je u svojim teorijskim
i empirijskim istraivanjima veliki prostor posvetio tzv. simbolikom kapitalu
(mislei, pri tome, na kulturni i drutveni kapital).
D. Kolemanu2 koncept drutvenog kapitala prevashodno je bio znaajan kao
sredstvo za razumevanje veze izmeu nivoa obrazovanja i socijalnih nejednakosti
u drutvu. Njegov empirijski doprinos analizi drutvenog kapitala skoncentrisan
je upravo na ovu oblast. Poetna taka u njegovoj analizi je kritika dominacije
teorije ljudskog kapitala u sferi donoenja odluka pojedinaca. Prema Kolemanovom miljenju, drutveni kapital ima snaniji uticaj na obrazovanje pojedinaca
jer je ravnomernije rasporeen od ostalih vrsta kapitala fizikog, finansijskog
i ljudskog.
Razmatrajui drutveni kapital u kontekstu obrazovanja, D. Koleman ga odreuje kao skup resursa koji se nalaze u drutvenim vezama i odnosima, a koji su
znaajni za kognitivni ili drutveni razvoj deteta ili mladog oveka. On u definisanju drutvenog kapitala ne polazi od toga ta drutveni kapital obuhvata,
ve koja je njegova osnovna funkcija i pod drutvenim kapitalom podrazumeva
brojne entitete koji imaju dva zajednika elementa: sastoje se od odreenih aspekata drutvene strukture i ohrabruju odreene aktivnosti aktera individualnih ili korporativnih unutar te strukture (Coleman, 1988:101). Naglasak je na
1
2

156

Radi se o susedskim odnosima, prijateljskim vezama, odnosima na radnom mestu, i sl.

Koleman je zagovornik teorije racionalnog izbora.

Alternativni pristupi u konceptualizaciji drutvenog kapitala

onim aspektima drutvene strukture koji akterima mogu da poslue kao resursi
u ostvarivanju njihovih ciljeva. Drutveni kapital moe da se posmatra kao svojevrsni set alata koji lanovi grupe, svesno ili nesvesno, koriste kako bi smanjili
trokove svojih aktivnosti. Ova definicija se u sutini ne razlikuje od Burdijeovog
pozivanja na drutvene veze i pripadnost grupi (u Kolemanovoj analizi to su aspekti drutvene strukture), koji obezbeuju pristup lanova grupe resursima koje
grupa poseduje (kod Kolemana su to resursi koje pojedinci koriste da bi ostvarili
svoje ciljeve i interese). Izraz aspekti drutvene strukture, koji koristi D. Koleman, odnosi se na obaveze i oekivanja, informacione kanale, norme i efektivne
sankcije koje ograniavaju ili ohrabruju odreenu vrstu ponaanja, a koje postoje
u odnosima izmeu pojedinaca (ibidem:102). Ako A uini neto za B i veruje da
e B uzvratiti uslugu u budunosti, ovaj odnos ustanovljava oekivanja na strani
A i obaveze na strani B. Vrlo vana odlika drutvene strukture s aspekta generisanja drutvenog kapitala je gustina mree odnosa meu lanovima grupe, koja
obezbeuje potovanje opteprihvaenih normi ponaanja.
Postavljanjem jasne kauzalne veze izmeu drutvenog kapitala i pristupa resursima, D. Koleman je otiao dalje od ranijih definicija drutvenog kapitala.
Drutvene veze u kojima se uspostavljaju odnosi obaveze, oekivanja, poverenja, stvaraju kanali za prenos informacija i razvijaju norme ponaanja podrane
odgovarajuim sankcijama, imaju karakter kapitalnih resursa sa stanovita ekonomskih aktera.
Kolemanova primena koncepta drutvenog kapitala usmerena je na razumevanje
uloge drutvenih normi i sankcija (unutar porodice i lokalne zajednice) u uveanju ljudskog kapitala, po emu je on veoma slian P. Burdijeu. I jedan i drugi
gledaju na drutveni kapital kao na sredstvo uveanja individualnih resursa (kapitala). Razlika je u tome to je P. Burdije zainteresovan, pre svega, za drutveni
kapital kao izvor uveanja ekonomskog kapitala pojedinaca, dok D. Koleman
pokuava da ustanovi kako drutvene veze unutar porodice i lokalne zajednice
mogu da predstavljaju izvor uveanja ljudskog kapitala pojedinaca. Treba ukazati
na to da, za razliku od P. Burdijea, D. Koleman na kreiranje drutvenog kapitala
gleda kao na, uglavnom, sluajan proces. Drutveni kapital je nusprodukt aktivnosti koje u osnovi imaju drugu svrhu, a to dalje implicira da ima vrlo malo, ili da
uopte nema direktnog investiranja u drutveni kapital (Coleman, 1994: 312).
Kolemanov teorijski opus snano je uticao na savremenu raspravu o drutvenom
kapitalu, ali je istovremeno i dosta kritikovan. Kritike se odnose, pre svega, na
neodreenu (nedovoljno jasnu) definiciju drutvenog kapitala koja je dovela do
toga da se mnogi razliiti, pa ak i protivreni procesi, u literaturi oznaavaju kao
157

Nataa Golubovi, Sran Golubovi

drutveni kapital (Portes, 1998:5). Pod drutvenim kapitalom on je podrazumevao neke od mehanizama koji generiu drutveni kapital (kao to je reciprocitet
i potovanje normi); efekte drutvenog kapitala (kao to je privilegovan pristup
informacijama); i odgovarajue drutvene organizacije koje obezbeuju uslove da
se izvori i efekti drutvenog kapitala materijalizuju. Takoe, ne postoji dovoljno
jasno razgranienje izmeu pripadnosti odreenim drutvenim strukturama i
resursa koji su dostupni po osnovu te pripadnosti. Ova razlika je eksplicitna kod
Burdijea, a zamagljena kod Kolemana. Uz to, prenaglaen je znaaj jakih veza u
drutvu a zanemaren uticaj slabijih veza (veze izmeu pojedinaca koji pripadaju
razliitim grupama), koje se nekad mogu pokazati i efikasnijim kada je u pitanju
pristup znanju ili resursima. Pored toga to prenaglaava znaaj jakih drutvenih veza, Koleman drutveni kapital uvek posmatra u pozitivnom smislu. Efekti
drutvenog kapitala, meutim, ne moraju uvek da budu pozitivni (Kolankiewicz,
1996).
I pored pomenutih nedostataka, Kolemanov doprinos analizi drutvenog kapitala je veliki. On je pokazao kako resursi koji su u osnovi drutvenog kapitala mogu
da budu protivtea niskim nivoima ljudskog i kulturnog kapitala. Za razliku od
P. Burdijea, koji je koncept drutvenog kapitala koristio, pre svega, da ukae na
to kako pripadnici iz drutvenih grupa koje predstavljaju elitu koriste postojee
veze da reprodukuju svoje privilegije i poloaj, D. Koleman je obogatio koncept
drutvenog kapitala tako to je obuhvatio i odnose izmeu drutvenih grupa koje
ne pripadaju eliti. To je verovatno i bio razlog zato je R. Putnam u svojoj studiji
o graanskom drutvu u Italiji citirao upravo Kolemanovo delo Osnove socijalne
teorije kao glavni teorijski izvor (Putnam et al., 1993: 241).
R. Putnam definie drutveni kapital kao one odlike drutvenog ivota drutvene mree, norme i poverenje koje omoguavaju pojedincima da deluju efikasnije u ostvarenju zajednikih ciljeva (Putnam et al. 1993; 1995). Poverenje i
reciprocitet, koji se razvijaju unutar mree drutvenih odnosa, jesu resursi (drutveni po svojoj prirodi) koji ohrabruju aktivnosti od zajednikog interesa. Odnosi
reciprociteta (koji podstiu poverenje u drutvu) predstavljaju onaj aspekt drutvenog kapitala koji ima politike i ekonomske efekte na regionalnom i nacionalnom nivou. Razni vidovi graanskog angaovanja (susedska udruenja, horska
drutva, kooperative, sportski klubovi, razliiti pokreti itd.) predstavljaju vaan
element drutvenog kapitala jer podstiu odnose reciprociteta. U svojoj poznatoj
studiji iz 1993. godine Putnam istie da vea gustina dobrovoljnih asocijacija na
severu Italije dobrim delom objanjava to to je severni deo zemlje razvijeniji od
junog, gde su ove asocijacije ree (Putnam et al., 1993: 169). Iako je prvobitno
smatrao da drutveni kapital produkuje iskljuivo pozitivne efekte, ubrzo je, kao
158

Alternativni pristupi u konceptualizaciji drutvenog kapitala

i drugi autori, uvideo da i negativne eksternalije mogu da rezultiraju iz drutvenih odnosa, kao to je to sluaj sa odreenim interesnim grupama (ekstreman
primer je mafija u Italiji ili Interhamwe u Ruandi).
Iako je D. Koleman bio svestan toga da drutveni kapital utie na pojedince
i itavo drutvo, u svojim empirijskim istraivanjima usredsredio se na mikro
nivo pojedinca i ljudski kapital. Nasuprot tome, R. Putnam je bio zainteresovan
za vezu izmeu drutvenog kapitala i ekonomskih i politikih promena na regionalnom i nacionalnom nivou. Upravo usredsreenost na regionalni i nacionalni
nivo razlikuje Putnamov rad od radova D. Kolemana i P. Burdijea. Primenom
ovog koncepta na irem drutvenom planu (regionalnom i nacionalnom), izvorna definicija dobija na kompleksnosti. Istovremeno, primena ovog koncepta na
regionalnom i nacionalnom nivou postavlja pitanje da li drutveni kapital mora
nuno da dovede do efekata koji koriste svima u regionu ili zemlji. Po J. Pucelu,
neophodno je napraviti razliku izmeu onoga to ini drutveni kapital...... i politikog sadraja i ideja koje se prenose kroz mreu drutvenih odnosa i pravila.
Moemo da razumemo kako drutvena pravila i mree, koje podstiu poverenje
izmeu pojedinaca ili grupa, mogu da podstaknu razmenu smanjenjem rizika i
time to ponaanje ekonomskih aktera ine predvidljivijim. Meutim, da li e
doprineti demokratiji vie ima veze sa politikim idejama i programima koji se
prenose kroz ove mree (Putzell, 1997: 941-942).
Ovo razlikovanje drutvenih veza, i odnosa i sadraja koji se kroz njih prenose,
ukazuje na to da drutveni kapital moe da ima i negativne efekte za neke aktere u literaturi se to oznaava kao tamna strana drutvenog kapitala. Ako se
vratimo na Burdijeovo i Kolemanovo tumaenje naina na koji drutveni kapital
omoguava pojedincima da steknu komparativne prednosti kroz akumulaciju
ekonomskog ili ljudskog kapitala, shvatamo da dobitak za jedne moe da predstavlja gubitak ili potencijalni gubitak za druge. esto se navodi primer mafije
kao organizacije koja se oslanja na odreene forme drutvenog kapitala u cilju
obezbeivanja pozitivnih efekata za one koji su unutar organizacije, ali produkuje i negativne efekte za one koji su izvan nje. R. Putnam navodi primer amerikog
graanskog drutva koje ubrzano propada. Naime, participacija amerikanaca u
graanskim udruenjima od javnih skupova, roditeljskih sastanaka u koli i
susedskih veza, preko crkvenih, sportskih, profesionalnih i slinih drutvenih
aktivnosti, do direktne politike participacije, pa i poverenja u vlast stalno opada. Nasuprot tome, rastu korupcija i kriminal. Uzrok je u sledeim procesima: teritorijalna pokretljivost stanovnitva (nestajanje stalnog susedstva), demografski
preobraaj, promena naina komunikacije (televizijska i elektronska komunikacija redukuju socijalnu komunikaciju), itd. Putnam optuuje socijalnu dravu
159

Nataa Golubovi, Sran Golubovi

da je unitila efektivne drutvene mree i norme, a podrava lokalne inicijative i

poreske olakice u dobrotvorne svrhe kao primer dobrog ulaganja drave u drutveni kapital (Putnam, 1995).
Putnamov pokuaj kvantifikovanja drutvenog kapitala kritikovan je kao redukcionistiki zbog potenciranja lanstva u dobrovoljnim asocijacijama i pretpostavke da odnosi poverenja i reciprociteta prirodno proizlaze iz tog lanstva (Harriss
i de Renzio 1997; Putzell, 1997). Osnovni nedostatak ovog pristupa je u tome
to drutveni kapital gubi svoju specifinost kao resurs i pretvara se u aktivnost
(Newton, 1997). Uz to, pretpostavlja se linearna uzrona veza izmeu angaovanja u dobrovoljnim asocijacijama i efikasnosti demokratskih institucija, a ne
uvia se dinamika meuzavisnost izmeu njih. Posledica je zanemarivanje uloge demokratskih institucija, kao to je drava, u kreiranju drutvenog kapitala.
Uprkos brojnim kritikama, njegov teorijski opus je veoma vaan jer je podstakao
plodnu i inovativnu diskusiju u vezi sa ulogom drutvenog kapitala u ekonomskom razvoju.

3. Drutveno-istorijski pristup drutvenom kapitalu

Za razliku od teorije ljudskog kapitala, gde postoji visok stepen saglasnosti u vezi
sa pojmovnim odreenjem i nainom kvantifikovanja ljudskog kapitala, izgradnju konsistentne teorije drutvenog kapitala usporava postojanje vie razliitih
pristupa u analizi ovog fenomena. U zavisnosti od teorijske pozicije autora, u
definisanju drutvenog kapitala, analizi njegovih izvora, komponenti i efekata,
naglasak se stavlja na razliite drutvene procese i odnose.
U sociolokoj literaturi, u konceptualizaciji drutvenog kapitala naglasak je na
organizacijama na lokalnom nivou, kao to su lokalne asocijacije, grupe graana i neformalne mree, koje podstiu razvoj poverenja i reciprociteta, ime se
ohrabruju aktivnosti od zajednikog interesa. Osnovni indikator drutvenog kapitala je gustina mree neformalnih klubova, organizacija i asocijacija u odreenoj zajednici. Drutvene veze mogu da omogue pristup dobrim kolama, dobro
plaenim poslovima, finansijskim sredstvima itd. Drutveni kapital pospeuje
razmenu informacija, podstie internalizaciju eksternalija i ohrabruje kolektivnu
akciju, to je od velike vanosti za ekonomski razvoj. Meutim, u odreenim
sluajevima, umesto produktivnog drutvenog kapitala suoeni smo sa izopaenim drutvenim kapitalom, koji moe biti izvor korupcije, nepotizma i sl.,
to utie na smanjenje poverenja u nepristrasnost i efikasnost javnih institucija
(Schleifer i Vishney, 1993). U sluaju organizovanih kriminalnih grupa u Latin160

Alternativni pristupi u konceptualizaciji drutvenog kapitala

skoj Americi i Rusiji, takve grupe mogu da generiu znaajne negativne eksterne
efekte za ostatak drutva u formi izgubljenih ivota, raubovanih resursa i sveopte nesigurnosti.
Neophodno je naglasiti da uska socioloka definicija drutvenog kapitala ona
usredsreena na drutvene mree ne naglaava dovoljno institucionalni kontekst u koji su one utkane, posebno ulogu drave. Pored drutvenih mrea, neophodno je uzeti u obzir kompleksno drutveno i politiko okruenje, koje oblikuje
drutvenu strukturu i omoguava da se razviju norme kooperacije i reciprociteta (ili nepoverenja). Kapacitet drutvenih grupa da deluju u svom zajednikom
interesu prevashodno zavisi od prirode i obima njihovog odnosa sa formalnim
institucijama. S druge strane, performanse drave i preduzea zavise od njihove
interne koherentnosti, kredibiliteta, sposobnosti i odgovornosti prema graanskom drutvu (Tendler, 1995).
Drutveni kapital ne moe da se razume nezavisno od njegovog ireg institucionalnog okruenja. Slaba, dezorganizovana i neefikasna drava ima drugaije
efekte na drutvo i ekonomsku aktivnost u odnosu na dravu u kojoj se potuju graanske slobode, obezbeuje vladavina prava i vodi borba protiv korupcije. Odreene grupe mogu da budu drutveno aktivnije zbog loijeg tretmana
ili ignorisanja od strane javnih institucija (npr. privatno obezbeenje kredita ili
bezbednosti onda kada banke i policija ove usluge ne obezbeuju). Odsustvo ili
slabost formalnih institucija esto su kompenzirani stvaranjem neformalnih institucija. Oni pristupi drutvenom kapitalu, koji rast ili razaranje drutvenog kapitala analiziraju u institucionalnom vakumu, jesu nepotpuni.
U politikim naukama, naglaava se uloga institucija i politikih i drutvenih
normi koje oblikuju ponaanje pojedinaca. Drutveni kapital odnosi se na ono
vezivno tkivo koje dri grupe i drutvo zajedno zajednike vrednosti, norme
i institucije (Narayan, 1999:1). Zasniva se na visokom stepenu meusobnog poverenja, kao i na kredibilitetu javnih i politikih institucija koje ustanovljavaju i
odravaju vladavinu prava, inei razmenske odnose transparentnijim i sigurnijim. Drutveni kapital je karakteristika irih zajednica, pa ak i nacija, umesto
malih grupa. Kao takav, on gubi bilo kakvu negativnu konotaciju i postaje gotovo sinonim za graanske vrline i vrednosti. Ove vrednosti prisutne su u onim
gradovima i zajednicama iji graani glasaju, potuju zakon, kooperiraju meusobno i iji su lideri iskreni i posveeni javnom dobru. Prema Putnamovom miljenju, nivo drutvenog kapitala u drutvu odreen je drutvenim strukturama
iji koreni seu duboko u istoriju. Tako su, recimo, razlike u regionalnoj drutvenoj strukturi vaan faktor u objanjenju razlika u efikasnosti regionalnih vlasti
161

Nataa Golubovi, Sran Golubovi

i regionalnih ekonomskih performansi u Italiji. Efikasno drutveno upravljanje

naslanja se na tradiciju civilnog angaovanja i strukture civilnih mrea. Oni regioni gde su drutveni odnosi horizontalniji, zasnovani na poverenju i zajednikim
vrednostima, uee u drutvenim organizacijama je brojnije i drutveni kapital
je razvijeniji. Regione u kojima su regionalne vlasti uspenije i privreda efikasnija, karakteriu horizontalni odnosi koji podstiu i ohrabruju civilno angaovanje.
Deo ekonomskog uspeha severne Italije (u odnosu na juni deo) Putnam vezuje
za civilne asocijacije, tvrdei da te asocijacije u svoje lanove usauju oseaj za
kooperaciju, solidarnost i drutveni duh (Putnam, 1993: 89-90).
U sociologiji i politikim naukama drutveni kapital definie se uglavnom kao
atribut drutva, kao kvalitet mrea i odnosa koje omoguuju pojedincima da sarauju i deluju kolektivno. Iz tih razloga, drutveni kapital ima odlike javnog
dobra, koje obezbeuje postizanje viih nivoa efikasnosti i produktivnosti (Narayan, 1997).
Meutim, kao to fiziki kapital moe da se koristi za ciljeve koji su drutveno
opravdani, ali i za ciljeve koji nisu u skladu sa optim dobrom, isti je sluaj i sa
drutvenim kapitalom. Mnoge grupe postiu internu koheziju na tetu drugih,
koji se tretiraju sa sumnjom i nepoverenjem. Ku Kjuks Klan i mafija ostvaruju
ciljeve na bazi zajednikih pravila, ali istovremeno proizvode znaajne negativne
eksterne efekte za drutvo u kome funkcioniu (Fukuyama, 2000). Koordinirana
aktivnost i razmena informacija mogu se koristiti u dobre, ali i u loe svrhe, i zato
je neophodna definicija drutvenog kapitala koja e obuhvatiti sve potencijalne
efekte.
Razlika izmeu socioloke definicije drutvenog kapitala i odgovarajue definicije u politikim naukama je u razliitom nivou analize. Budui da se uglavnom
bave malim grupama, sociolozi se usredsreuju na drutveni kapital unutar tih
grupa. Jaa kohezija unutar grupe ima negativne efekte na nivo kohezije izmeu
grupa, to usporava difuziju znanja i informacija u drutvu.3 Nasuprot tome, u
politikim naukama, gde se prouavaju vee zajednice i nacije, prirodni fokus je
na nivou drutvenog kapitala meu grupama. Indikatori koji se koriste izlaznost na izbore, lanstvo u dobrovoljnim asocijacijama, nivo generalizovanog
poverenja treba da ukau na karakteristike drutvenog kapitala na nivou itave
zajednice.

162

U Kini je visok stepen poverenja unutar porodice povezan sa izuzetno niskim nivoom poverenja u odnosu na pojedince koji dolaze van kruga porodice.

Alternativni pristupi u konceptualizaciji drutvenog kapitala

4. Ekonomski pristup drutvenom kapitalu

U ekonomskoj nauci, drutveni kapital definie se uglavnom kao atribut pojedinca, kao potencijal pojedinca da aktivira i efikasno mobilie mreu drutvenih veza zasnovanu na bliskosti (u drutvenom prostoru), a koje se odravaju
simbolikom i materijalnom razmenom. U tom kontekstu, drutveni kapital ima
karakteristike privatnog dobra koje pojedinac akumulira i koristi za ostvarivanje
svojih ciljeva. Pojedinac moe kroz svrsishodnu aktivnost da transformie drutveni kapital u ekonomski dobitak.
Moemo da govorimo o instrumentalnom i funkcionalnom shvatanju drutvenog kapitala unutar ekonomske nauke. Instrumentalno shvatanje drutvenog kapitala odnosi se na shvatanje drutvenog kapitala kao individualne preferencije,
pri emu se akumulacija drutvenog kapitala posmatra kroz cost-benefit analizu,
polazei od pretpostavke da e pojedinci akumulirati drutveni kapital sve dok
su granini prihodi njihovog investiranja pozitivni (Glaeser, Laibson i Sacerdote, 2002). Iz perspektive teorije racionalnog izbora, mogue je opisati drutveni
kapital kao input u funkciji korisnosti i proizvodnoj funkciji. G. Beker (Becker
1964; 1996) opisuje drutveni kapital kao posebnu vrstu intermedijarnog dobra
u proizvodnji, koji se pojavljuje kao jedan od argumenta u funkciji korisnosti
pojedinca. Pojedinci racionalno investiraju u drutveni kapital u kontekstu maksimizacije korisnosti. Drutveni kapital je, u tom smislu, individualni resurs koji
se koristi u svrhu maksimizacije korisnosti od strane savreno racionalnih i informisanih aktera.
Pojedinac moe da koristi drutveni kapital kroz svrsishodnu aktivnost i da transformie drutveni kapital u ekonomski dobitak. Ta mogunost meutim, zavisi
od karakteristika postojee drutvene strukture. Mera u kojoj pojedinac ima pristup resursima kroz drutveni kapital zavisi od drutvenih veza, njihove jaine
i koliine resursa dostupnih kroz te veze. Individualni izbor moe u odreenoj
meri da odredi jainu i razmere ovih veza, ali nisu sve drutvene veze predmet izbora. Ovaj pristup ignorie to da drutveni kapital nije individualni resurs ve da
egzistira u odnosima izmeu pojedinaca, a to dalje znai da investicije jednog pojedinca zavise od investicija drugih. Drugo, instrumentalni pristup drutvenom
kapitalu zanemaruje injenicu da se mnoge drutvene organizacije i asocijacije
osnivaju iz razloga koji su uglavnom neekonomske prirode (van Staveren, 2000).
Funkcionalni pristup drutvenom kapitalu sagledava drutveni kapital u kontekstu trinih nedostataka (Arrow 1972; Greif 1993). Polazei od pretpostavke da
su trine funkcije modifikovane postojanjem asimetrinih informacija, tradi163

Nataa Golubovi, Sran Golubovi

cionalno neekonomski fenomeni mogu da se objasne tako to pojedinci ulaze u

meusobne interakcije upravo sa ciljem prevazilaenja nepotpunih informacija.
Formiranje udruenja npr. za neekonomske svrhe ili na osnovu neekonomskih
kriterija, moe da bude indirektan nain dobijanja informacija o trinim transakcijama. Drugim reima, netrini odnosi su nain kompenzacije za nepotpune informacije na tritu. Naoko neoptimalne forme ponaanja kao to su poverenje, reciprocitet, obiaji i norme jesu optimalan odgovor pojedinaca na trine
nesavrenosti.
Netrine forme individualnih interakcija, posebno ako su korisne u korigovanju
trinih nesavrenosti, ine drutveni kapital. On obuhvata itav niz drutvenih
mehanizama i institucija koji su racionalan odgovor na informacione nesavrenosti. Drutveni kapital predstavlja kapital zato to ima ekonomske efekte,
odnosno obezbeuje tok prihoda sa stanovita pojedinaca. Uz to, drutveni kapital ima atribut drutveni zato to ukljuuje netrine interakcije izmeu pojedinaca, koje imaju ekonomske efekte.
Funkcionalni pristup drutvenom kapitalu odraava ideju o drutvenom kapitalu kao resursima ili mehanizmu za relativiziranje trinih nedostataka, pri emu
je panja usmerena samo na efekte drutvenog kapitala, bez objanjenja naina
na koji se isti akumulira. Istovremeno, ignorie injenicu da drutveni kapital
ponekad ima suprotne efekte i da ne vodi ekonomskim koristima, kao to je to
sluaj sa organizovanim kriminalom. Ignoriu se drutveni okviri individualnog
izbora, razlike u pristupima i kontroli nad resursima i negativni efekti pojedinih
normi u odreenim grupama.

Zakljuna razmatranja

Uprkos znaajnom interesovanju i velikom broju radova na temu drutvenog kapitala, injenica je da i dalje ne postoji jedinstvena i konsistentna definicija ovog
koncepta. Zato najvei broj radova u vezi sa drutvenim kapitalom zapoinje
najpre raspravom o poreklu koncepta, razliitim podrujima primene i nekim
nerazreenim dilemama. Veina autora zatim usvaja stanovite odreene kole i,
eventualno, daje svoj doprinos definiciji koncepta. Kao rezultat toga, danas smo
suoeni sa velikim brojem definicija drutvenog kapitala. Koncept drutvenog
kapitala postaje svojevrsni kiobran ispod koga se svrstavaju oni aspekti drutva
koji se, iako teki za kvantifikovanje i obuhvatanje formalnim teorijskim modelima, smatraju veoma vanom determinantom drutvenog i ekonomskog napretka
na dugi rok.
164

Alternativni pristupi u konceptualizaciji drutvenog kapitala

Ovom prilikom valja ukazati i na latentnu opasnost da se koncept drutvenog

kapitala postavi preiroko i pretvori u sveobuhvatnu kategoriju koja ukljuuje
svaki resurs koji ne moe da se podvede pod konvencionalne kategorije prirodnog, fizikog i ljudskog kapitala. Koncept koji tei da obuhvati previe, na kraju
moe da doe u poziciju da ne moe da objasni nita. Zato je sutinski izazov
dati smisleni i pragmatini sadraj konceptu drutvenog kapitala, to e olakati
njego kvantifikovanje. Da bi se to postiglo, neophodan je multidisciplinaran pristup koji e premostiti postojee razlike u konceptualizaciji drutvenog kapitala.
Sociolozi i politikolozi prilaze konceptu drutvenog kapitala kroz analizu drutvenih normi, mrea i organizacija; dok ekonomisti to ine kroz analizu ugovora
i institucija, i njihovog uticaja na podsticaje racionalnih aktera u sferi investicija
i transakcija. Prvi definiu drutveni kapital prevashodno kao atribut drutva,
kao specifinu karakteristiku drutvenog okruenja (poverenje, graanska participacija) koja ohrabruje kooperativno ponaanje; dok drugi drutveni kapital definiu uglavnom kao atribut pojedinca (u drutvenom kontekstu), kao potencijal
pojedinca da aktivira i efikasno mobilie mreu drutvenih veza radi ostvarivanja svojih ciljeva. Svaki od ovih pristupa ima svoje prednosti i nedostatke i pravi
je izazov iskoristiti komplementarnost razliitih pristupa.
Uprkos problemima vezanim za definisanje i operacionalizaciju koncepta, teorijska istraivanja drutvenog kapitala podstakla su niz veoma vanih empirijskih
istraivanja i stvorila osnovu za premoavanje jaza izmeu drutvenih nauka i
teorijski napredak, odnosno, bogatije i bolje tumaenje drutvenih i ekonomskih
pojava i procesa. Najvaniji doprinos koncepta drutvenog kapitala je njegova
heuristika vrednost, koja se sastoji u izazovu postojeem nainu razmiljanja i
otvaranju novih vidika. Koncept drutvenog kapitala skree panju na kljune
aspekte drutvenih odnosa koji utiu na ekonomski i politiki ivot, a koje nije
lako ukljuiti u model zasnovan na racionalnom, maksimizirajuem ponaanju
pojedinaca. Moemo da zakljuimo da, uprkos svojoj problematinoj prirodi,
drutveni kapital ima veliki potencijal za otvaranje novih pitanja i novih perspektiva.

165

Nataa Golubovi, Sran Golubovi

Literatura

Arrow, K. J. (1972), "Gifts and Exchanges", Philosophy and Public Affairs, No.2, ss. 343-362.
Becker, G. (1964), Human Capital, University of Chicago Press, Chicago.
Becker, G. (1996), Accounting for Tastes, Harvard University Press, Cambridge, MA.
Bourdieu, P. (1972), Outline of a Theory of Practice, Cambridge University Press, Cambridge.
Bourdieu, i dr. (1977), Reproduction in Education, Society, Culture, Sage, Beverly Hills, CA.
Bourdieu, P. (1986), "The Forms of Capital", u Handbook of Theory and Research for the Sociology
of Education, Richardson J. (ed.), Greenwood, New York, ss. 241-248.
Coleman, J. (1988), "Social Capital in the Creation of Human Capital", American Journal of
Sociology, 94/Supplement, ss. 95-120.
Coleman, J.(1994), Foundations of Social Theory, Belknap Press, Cambridge, MA.
Glaeser, i dr. (2002), "An Economic Approach to Social Capital", The Economic Journal, No. 112
(November), ss. 437-358.
Greif, A. (1993), "Contract Enforceability and Economic Institutions in Early Trade: The Maghribi
Traders Coalition", American Economic Review, vol. 83 (3), ss. 525-548.
Hanifan, L.J (1920), The Community Center, Silver, Burdett and Co, Boston.
Harriss, i dr. (1997), "An Introductory Bibliographic Essay", Journal of Development Studies, No.
9/7, ss. 919-937.
Kolankiewicz, G. (1996), "Social Capital and Social Change", British Journal of Sociology, No. 47/3,
ss. 427-41.
Loury, G. (1977), "A Dynamic Theory of Racial Income Differences", Women, Minorities, and
Employment Discrimination, u Wallace, i dr. (eds.), Lexington Books, Lexington, MA, ss. 94-107.
Narayan, D. (1997), "Voices of the Poor: Poverty and Social Capital in Tanzania, Environmentally
and Socially Sustainable Development", Studies and Monographs Series 20, World Bank,
Washington, DC.

166

Alternativni pristupi u konceptualizaciji drutvenog kapitala

Narayan, D. (1999), Bonds and Bridges: Social Capital and Poverty, The World Bank, Washington,
D.C.
Newton, K. (1997), "Social Capital and Democracy", American Behavioral Scientist, No.40/5, ss.
575-86.
Portes, A. (1998), "Social Capital: Its Origins and Applications in Modern Sociology", Annual
Review of Sociology, No. 22, ss. 1-24.
Portes, A. (2000), "The Two Meanings of Social Capital", Sociological Forum, Vol. 15, No. 1, March,
ss. 1-12.
Putnam, i dr. (1993), Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy, Princeton
University Press, Princeton.
Putnam, R. (1995), "Bowling Alone: Americas Declining Social Capital", Jornal of Democracy,
No.61, ss. 65-78.
Putzell, J. (1997), "Accounting for the Dark Side of Social Capital: Reading Robert Putnam on
Democracy", Journal of International Development, 9/7, ss. 939-49.
Schleifer, i dr. (1993), "Corruption", Quarterly Journal of Economics, 108, ss. 599-617.
Tendler, J. (1995), "Social Capital Across the Public-Private Divide", MIT, Massachusets, mimeo.
van Staveren, I. (2000), "A Conceptualisation of Social Capital in Economics: Commitment and
Spill-over Effects", Working paper Series No. 324, Institute of Social Studies, Hague.
World Bank (1998), Assesing Aid: What Works, What doesnt and Why, Oxford University Press,
New York.

167