"Ima osoba na ovom svetu kojima je sueno da

same sebe unite, i nikakvo razumno dokazivanje ne

moe da im pomogne. to se mene tie, ona me je
uvek podseala na meseara koga su spazili kako
koraa po opasnom ravnom olovnom krovu na
visokoj kuli; svaki pokuaj da je ovek probudi
vikanjem mogao bi dovesti do nesree. ovek je
jedino mogao da je neujno prati u nadi da e je
postepeno odvui od dubokih mranih
bezdana koji su zjapili sa svih strana. Ali
nekim udnim paradoksom, ba ovi nedostaci
u karakteru - ove niskosti due - predstavljali
su za mene najveu dra ove kobne
dinamike linosti. Pretpostavljam da su se
oni nekako podudarali sa slabostima u mom
sopstvenom karakteru kojima sam sreom
mogao bolje da vladam nego ona. Svestan
sam da je za nas ljubavni in bio samo mali
deo celovite slike koju je projektovala
duevna prisnost to je svakodnevno bujala i
granala oko nas. Dok smo razgovarali
neosetno bismo se pribliili jedno drugom sve
dok se ne bismo uhvatili za ruke, ili skoro pali
jedno drugom u zagrljaj: ne iz uobiajene
ulnosti koja mui ljubavnike, nego kao da je

telesni dodir mogao da ublai bol istraivanja

po sopstvenoj dui."
Lorens Darel