- 15 i 16 as DEFORMITETI GRUDNOG KOA

ISPUPENE GRUDI (PECTUS CARRINATUM)

Ispupene grudi, u literaturi poznate i kao kokoije grudi (pectus carrinatum),
predstavljaju deformitet koji karakterie ispupenost dela ili cele grudne kosti iznad nivoa
grudnog koa.
Grebenasto ispupenje uglavnom je obostrano, a u reim sluajevima moe se
sresti i jednostrano, tj. asimetrino promenjena grudna kost. Lokacija u vidu grebenastog
ispupenja je najee u visini drugog do sedmog rebra.
Etiologija ispupenih grudi
U etiologiji nastanka ove deformacije najee se navode faktori koji dovode do
poremeaja mineralnog metabolizma kalcijuma. Nastanak ispupenih grudi dovodi se u
najtenju vezu sa rahitisom koji, kao to je poznato, ostavlja posledice na kotanom
sistemu, a naroito na grudnoj kosti i rebrima. Ove kotane formacije postaju slabe,
odnosno postaju izuzetno plastine. Dejstvo muskulature na ovako plastian sistem
dovodi do deformiteta grudne kosti. Od ostalih faktora, najee se spominju neka
respiratorna oboljenja kao to su: hronina astma, koja su praena dugim nadraajnim
kaljanjem i tuberkulozna upala grudne kosti. Ree faktori, koji mogu da dovedu do ove
deformacije, su neadekvatno srasli prelomi grudne kosti.
Ovaj deformitet, dovodi do kozmetikih promena u predelu grudnog koa, te
samim tim nema nekih trajnijih uticaja na funkciju vitalnih organa smetenih u grudnoj
duplji. Meutim, specifino promenjen izgled i poloaj grudne kosti, zatim smanjena
respiratorna pokretljivost grudnog koa zbog nepravilne usmerenosti rebara u odnosu na
grudnu kost, moe usloviti znaajnu redukciju plune ventilacije.
Klinika slika ispupenih grudi
U klinikoj slici uglavnom dominira grebenasto ispupenje grudne kosti, koje je
praeno i parasternalnim ispupenjem rebara. Rebra, pored toga, zauzimaju pojai kosi
poloaj, a u distalnom delu sa strane grudnog koa, mogu biti izdubljena sa uzdignutim
rebarnim lukovima. Zahvaljujui ovome, popreni prenik grudnog koa je smanjen, dok
je antero-posteriorni neto povean.
Veliina deformacije utvruje se merenjem antero-posteriornog prenika pomou
pelvimetra. Jedan njegov krak postavlja se na najviu taku ispupenja na grudnoj kosti, a
drugi na odgovarajuoj visini na kimenom stubu, dok se libelom kontrolie vodoravan
poloaj pelvimetra. Ovakav nain merenja obino se primenjuje na poetki, u toku i na
kraju kineziterapijskog ili nekog drugog tretmana radi provere efikasnosti preduzetih
mera.
Profilaksa i korekcija ispupenih grudi
Tretmani ispupenih grudi u najveoj meri obuhvata kineziterapijski pristup, to
podrazumeva primenu vebi disanja, zatim vebi za jaanje miia ramenog pojasa,

- 15 i 16 as ventralne strane grudnog koa, ekstenzora i fleksora trupa. Posebnu vrednost imaju vebe
disanja, potrebno je upranjavati: prsnu i lenu tehniku plivanja, veslanje, gimnastiku,
koarku i drugo.
Pored navedenog, izuzetno korisno dejstvo ostvaruje se primenom vebi za
jaanje trbune muskulature, a naroito angaovanjem pravog trbunog miia, koji
polazi s vrha prednje strane ksifoidnog nastanka grudne kosti, tako da pri njegovog
koncentrinoj kontrakciji dolazi do povlaenja vrha grudne kosti nadole, to doprinosi
smanjenju njenog ispupenja.
Primena kineziterapije uglavnom daje dobre rezultate kod lakih i srednje tekih
oblika. Meutim, kod jako izraenih promena, ona ima ogranieni efekat, tako da je
neophodno primeniti i neki dodatni nain leenja. Izboene grudi mogu se operativno
leiti u ranom detinjstvu (4-5 godina) ili konzervativno ortopedskim steznikom. Kod
teih sluajeva najee se ordinira specifian pojas ili remen sa pelotom (ploica koja se
postavlja na grudnu kost. Zatezanjem kaieva, pelota vri blagi i permanentni pritisak na
grudnu kost u pravcu njenog potiskivanja unazad.).
U cilju spreavanja daljeg napredovanja deformiteta potrebno je pravilno sedenje
i korienje ravnog leaja za spavanje.
Znaajnu ulogu treba posvetiti profilaktikim merama koje se sastoje, pre svega, u
pravilnoj ishrani. Ona podrazumeva unoenje dovoljnih koliina mineralnih materija i
vitamina (naroito vitamina D). Povoljno profilaktiko dejstvo ostvaruje se i sunanjem.
Obuavanjem pravilnog dranja tela i disanja postie se odreeni profilaktiki uticaj.
Ako se ima u vidu da vebe disanja pozitivno deluju na jedinstven sistem, koji
ine kimeni stub, rebra i grudna kost, to e njihova primena imati i poseban znaaj za
otklanjanje ovog deformiteta.
Prilikom produbljenog inspirijuma za vreme izvoenja vebi disanja dolazi do
podizanja grudnog koa nagore i napred, to utie na ispravljanje grudne kosti. S obzirom
da su donja rebra neto dua, pri forsiranom aktu udaha, dolazi do veeg odmicanja
njihovih prednjih krajeva od kime. Paralelno sa ovim, nastaje i podizanje donjeg dela
grudne kosti napred i gore, to ima povoljan uticaj na njen poloaj.
Respiratornom gimnastikom utie se na poveanje sagitalnog i transverzalnog
prenika grudnog koa. Na poveanje ekskurzija grudnog koa utie nekoliko inilica.
Jedan od njih je stepen fizioloke kifoze. Ukoliko je grudna kifoza manje izraena,
utoliko se poveava mogunost irenja grudnog koa. Zbog toga je neophodna da pre
izvoenja vebi disanja, pacijent izvri ekstenziju grudnog dela kime, ime se smanjuje
njen pogrbljen poloaj i stvara povoljna mogunost za duboki inspirijum.
IZDUBLJENE GRUDI (PECTUS EXCAVATUM)
Izdubljene grudi su deformitet grudnog koa, pri emu dolazi do promene oblika
grudne kosti. Promene zahvataju donji (kaudalni) deo grudne kosti, a kod teih oblika i
odgovarajua, pripadajua rebra koja se nalaze u tom predelu.
Prema lokalizaciji, Vilital izdubljene grudi deli na vie tipova i to:
sternoklavicularni, sternocentralni, sternokaudalni i infrasternalni tip.
Opta karakteristika za sve tipove je promenjen oblik sternuma, prednjih delova
rebara i rebarnih hrskavica. U zavisnosti od veliine promena, udubljenje grudne kosti
moe biti od vrlo diskretnog do izrazitog deformiteta, kada je vrh grudne kosti priblien

- 15 i 16 as na nekoliko centimetara od grudnog dela kimenog stuba ili ak sa njim ostvaruje

kontakt.
Kod pacijenata sa jako izraenim deformitetom, pored estetskih problema, dolazi
do oteenog rada vitalnih organa smetenih u grudnoj duplji. Zbog poveane kompresije
srce se pomera u levo, a dijafragma na dole.
Poveanje kompresije u grudnoj duplji dovodi do znaajne izmene i redukcije
vitalnog kapaciteta plua i oteane cirkulacije krvi. Ove promene naroito se manifestuju
prilikom bavljenja odreenim sportskim disciplinama. Tako, na primer, plivanje i tranje,
kod dece sa ovim deformitetom, izazivaju oteano disanje (dispneju) i pojavu specifinog
bledila lica (cijanozu), to nalae potrebu paljivog upranjavanja fizikih aktivnosti uz
dovoljno duge i este pauze.
Poput ostalih telesnih deformiteta i ovaj, u odnosu na vreme nastanka moe biti
uroen ili steen. Uroene izdubljene grudi se veoma retko sreu, a i hereditarni uzronik
je redak dok su steene relativno esto prisutne kod predkolske i kolske dece. Moe se
detektovati i kod dece koja boluju od astme, a povijeno sedenje sa kifozom jo vie
favorizuju deformaciju.
Ovaj deformitet, za razliku od ispupenih grudi, predstavlja poseban problem, jer
ga i sam akt disanja moe pojaati. Pri dubokom inspirijumu dijafragma, zahvaljujui
sternalnom pripoju (pars strenalis), povlai grudnu kost na dole i unutra i dovode do
pogoranja. Takoe, prilikom udaha na hvatitima miinih vlakana dijafragme u predelu
ksifoidnog nastavka i rebarnih hrskavica moe nastati tzv. Harisonova brazda koja se
moe proiriti do bonih delova zida grudnog koa.
Nastanak izdubljenih grudi esto se vezuje za uticaj rahitisa koji, kao to je
poznato, ostavlja odreene posledice na kostur oveka. Meutim, nastanak ove
deformacije, u poslednje vreme, dovodi se u vezu i sa odreenim kongenitalnim, a ree
sa uticajem hereditarnih faktora. esto se kao uzronisi spominju dugotrajni i
permanentni mehaniki uticaji na grudnu kost, to je sluaj kod nekih zanimanja kao to
su: obuari, keramiari i slino. Vaan faktor za nastanak ove deformacije predstavljaju i
neke dugotrajne respiratorne bolesti praene dugim i napornim kaljem.
Kao znaajan oteavajui faktor spominju se astma i kifotino dranje.
Ruszkowski posebnu vanost, za nastanak ove deformacije, pridaje pojaanoj napetosti
retrostrenalnih veza koje povlae grudnu kost unutra.
Veliina deformiteta moe se utvrditi na vie naina. Najjednostaviji je merenje
antero-posteriornog prenika pomou pelvimetra. Ono se vri tako to se jedan krak
pelvimetra postavlja u teme udubljenja na grudnoj kosti, a drugi u istoj visini na grudnom
delu kime. Vodoravni poloaj instrumenta kontrolie se pomou libele.
Drugi nain za utvrivanje veliine promena grudne kosti je merenje zapremine
udubljenja. Izvodi se tako to se pacijent postavi u leei poloaj na leima sa savijenim
kolenima, a zatim se napunjeni pric vodom istiskuje u udubljenje do momenta prelivanja
prve kapi. Koliina istisnute tenosti oznaava zapreminu udubljenja. Veliina ove
deformacije moe se utvrditi i pomou plastelina ili neke druge plastine mase, kojom se
ispuni udubljenje, a zatim se dobijeni kalup stavlja u menzuru s vodom i proita njen
nivo. Zapremina istisnute vode odgovara veliini izdubljenja grudne kosti. Pored
navedenih, moe se koristiti i profilni rentgenski snimak ili indirektan nain pomou
spirometrije.

- 15 i 16 as Korekcija izdubljenih grudi postie se dvojakim putem. Tei oblik zahteva hiruki
pristup, dok se laki oblik otklanja konzervativnim nainom leenja.
Konzervativni nain leenja podrazumeva primenu kineziterapije, a pre svaga
respiratorne gimnastike. Program tretmana treba da sadri i vebe za jaanje miia
ventralne strane grudnog koa, miia ramenog pojasa i ekstenzora kime. Ovim
vebama treba delovati u pravcu izvlaenja grudne kosti, odnosno smanjenja njenog
udubljenja. U istom smislu korisne se i vebe disanja. One se sprovode uz istovremeni
pritisak abdomena i rebarnih lukova.
Vebe disanja najee se sprovode u leeem poloaju na leima. Pri tom je
neophodno flektirati kolena kako bi se pri aktu udaha smanjile ekskurzije dijafragme
prema kaudalno i time spreili povlaenje grudne kosti na dole i unutra.
Treba upranjavati one sportove koji podstiu funkciju respiratornog sistema, kao i
funkciju miia ramenog pojasa, vrata, ventralne strane grudnog koa i ekstenzora kime.
Posebno se preporuuje plivanje lenom i prsnom tehnikom, ali se stalno mora
imati na umu da je kod ovih pacijenata prisutna redukcija respiratorne funkcije. Pri tome,
treba voditi rauna o optereenju, davati este i dovoljno duge pauze i permanentno
kontrolisati njihovo opte stanje.
Pacijentima sa ovim deformitetom treba stalno usmeravati panju na znaaj i
potrebu pravilnog dranja.
U predelu grudnog koa, a posebno na prelazu iz regije vrata u grudni ko, zbog
poveanog pritiska (kompresije) na krvna sudove i pojedine nerve, dolazi do pojave
razliitih tegoba u predelu ramena ili ruke. Ova stanja poznata kao klavipektoralni
sindromi nastaju zbog specifinog anatomskog izgleda i posebnog poloaja kljune kosti,
koja dovodi do suenja prostora izmeu vrata, grudnog koa i ruku.
RAVNE GRUDI (PECTUS PLANUM)

Odreeni deformiteti u razvoju muskulature grudnog koa;

Pored slabije razvijene muskulature, mogu se uoiti i izvesne anomalije i na
samom grudnom kou (odsustvo fiziolokih ispupenja grudnog koa);
Uzronik rahitis, slabo razvijena i astenina deca;
Korekcija - razvijanje itave muskulature, sa posebnim akcentom na miie
grudnog koa i vebe disanja;