ISTORIJA O HRISTU

ovani Papini
Preveo sa italijanskoga
Mihailo Dobri
Narodno Delo
1929. Beograd

Sadraj
PISAC CITAOCU...................................................................................1
STAJA.................................................................................................19
GOVECE I MAGARE...........................................................................21
PASTIRI...............................................................................................23
MUDRACI............................................................................................25
OKTAVIJAN........................................................................................27
IROD VELIKI.......................................................................................29
POKOLJ NEVINE DECE.....................................................................31
BEGSTVO U MISIR.............................................................................33
IZGUBLJEN PA NADEN.....................................................................35
DRVODELJA.......................................................................................38
OTAC...................................................................................................41
PRIRODA............................................................................................43
STARI ZAVET.....................................................................................45
PROROCI............................................................................................51

Sadraj
ONAJ STO CE DOCI...........................................................................55
PROROK OGNJA...............................................................................59
PRVI DOBAR GLAS...........................................................................61
PRED POCETAK................................................................................65
PUSTINJA...........................................................................................70
PROTIVNIK.........................................................................................73
POVRATAK.........................................................................................79
CARSTVO BOZJE..............................................................................82
KAPERNAUM......................................................................................86
UBOGI.................................................................................................90
PRVA CETVORICA.............................................................................94
GORA..................................................................................................98
BLAGO SIROMASNIMA...................................................................100
ONI KOJI PLACU..............................................................................103
RUSILAC...........................................................................................107

ii

Sadraj
KAZANO JE......................................................................................112
A JA VAM KAZEM............................................................................116
NE BRANITE SE...............................................................................121
PROTIVPRIRODA.............................................................................125
PRE LJUBAVI...................................................................................129
AHIL I PRIJAM..................................................................................136
VOLITE!.............................................................................................140
POSLEDNJI OGLED.........................................................................144
OCE NAS...........................................................................................148
CUDA.................................................................................................151
ODGOVOR JOVANU........................................................................157
TALITA KUMI....................................................................................160
BUDENJE LAZARA..........................................................................163
SVADBA U KANI..............................................................................166
PROKLETA SMOKVA......................................................................170

iii

Sadraj
HLEBOVI I RIBE...............................................................................172
PESNIK..............................................................................................176
KVASAC............................................................................................179
GOZBA U CARSTVU NEBESKOM..................................................182
TESNA VRATA.................................................................................185
IZGUBLJENI SIN...............................................................................189
PRICE O GREHU..............................................................................200
DVANAESTORICA............................................................................206
SIMON NAZVANI STENA.................................................................212
SINOVI GROMA................................................................................216
DRUGI UCENICI................................................................................218
OVCE, ZMIJE I GOLUBOVI..............................................................222
KAZUJTE NA VIDIKU.......................................................................226
MAMONA..........................................................................................229
PRODAJ SVE!...................................................................................234

iv

Sadraj
DEMONOVA POGAN........................................................................238
CAREVI ZEMALJSKI........................................................................241
MAC I OGANJ...................................................................................244
JEDNO TELO....................................................................................248
OCEVI I SINOVI.................................................................................252
MARTA I MARIJA.............................................................................259
RECI NA PESKU...............................................................................263
GRESNICA........................................................................................265
VELIKU JE LJUBAV IMALA.............................................................270
KO SAM JA?.....................................................................................274
TI SI HRISTOS..................................................................................277
SUNCE I SNEG.................................................................................281
MNOGO CU POSTRADATI..............................................................284
MARAN ATA.....................................................................................287
PECINA RAZBOJNIKA.....................................................................291

Sadraj
ZMIJE I GROBOVI............................................................................296
KAJINOVI POTOMCI........................................................................299
KAMEN NA KAMENU.......................................................................302
OVCE I JARCI...................................................................................305
RECI KOJE NECE PROCI................................................................311
PAROUZIJA......................................................................................319
NEZVANI GOST................................................................................321
JUDINA TAJNA.................................................................................327
COVEK S KRCAGOM.......................................................................334
PRANJE NOGU.................................................................................339
UZMITE, JEDITE...............................................................................342
VINO I KRV........................................................................................346
AVA, OCE..........................................................................................350
ZNOJ I KRV.......................................................................................354
CAS TAME........................................................................................359

vi

Sadraj
ANA...................................................................................................362
PETLOV POJ....................................................................................365
RAZDERANA HALJINA....................................................................369
POKRIVENO LICE............................................................................375
PONTIJE PILAT................................................................................379
STA JE ISTINA?...............................................................................383
KLAVDIJA PROKULA......................................................................388
BELA HALJINA.................................................................................391
RASPNI GA!......................................................................................394
VARAVA............................................................................................398
KRUNISANI CAR..............................................................................402
PRANJE RUKU.................................................................................405
DAN PRIPREMANJA........................................................................410
SIMON KIRINAC...............................................................................413
VECNI JUDA.....................................................................................417

vii

Sadraj
SIROVO DRVO..................................................................................420
OPROSTI IM......................................................................................422
CETIRI KLINCA.................................................................................425
DIZMAS.............................................................................................430
TAMA.................................................................................................434
LAMA SAVAHTANI...........................................................................438
NEVIDLJIVI KRST.............................................................................442
VODA I KRV......................................................................................446
OSLOBODENJE ONIH STO SPAVAJU...........................................452
NIJE OVDE........................................................................................456
EMAUS..............................................................................................461
IMATE LI STO ZA JELO?.................................................................467
TOMA BLIZANAC.............................................................................470
NEPRIMLJENI SPASITELJ..............................................................474
POVRATAK NA JEZERO.................................................................479

viii

Sadraj
OBLAK..............................................................................................485
MOLITVA HRISTU............................................................................488
O piscu..............................................................................................495

ix

PISAC CITAOCU

PISAC ITAOCU

1.
Od pet stotina godina na ovamo, oni to sebe nazivaju "slobodnim
duhovima" stoga to su iz kruga Narodne Vojske prebegli u krug Teke
Robije, mahnito kidiu da po drugi put dou glave Hristu, Da ga ubiju u
srcu ovekovu.
Tek to se uinilo da je druga borba s duom bila na pretposlednjem
ropcu, dooe grobari, naduveni polovi to biblioteke uzee za staje;
vazduasti mozgovi koji su, uznevi se na visine balonima filosofije,
pomiljali da e se dotai neba; profesori opijeni filologijom i
metafizikom: svi oni naoruae se i pooe u krstaku vojnu protiv
Krsta, uz ubojni pokli: ovek to hoe! Pojedini vetrogonjasti
lakrdijai uzee da prikazuju, s matom ko joj bi pozavidela uvena
Ana Ratklajf, da je povest Jevanelja jedna legenda pomou koje se, u
najbolju ruku, moe rekonstruisati prirodni ivot Isusa Hrista, koji je,
kako vele, jednom treinom bio prorok, drugom treinom maioniar i
poslednjom treinom buntovnik; i da on nije inio uda, osim to je
hipnotizmom izleio po kojega besomunika, i da nije umro na krstu,
nego da se probudio u studenom grobu i pojavio se tajanstveno, da bi
se mislilo da je vaskrsao. Drugi su dokazivali, jasno kao to je jasno da
su dva i dva etiri, da je Isus jedan mit, stvoren u doba Avgusta i
Tiberija, i da se sva Jevanelja svode na neveto skrparene pabirke iz
prorokih tekstova. Drugi su Isusa predstavljali kao pustolova i
eklektika, koji je bio uenik Grka, Budista i Esena i da je, kako je
najbolje znao i umeo, spetljao svoje plagijate, ne bi li se mislilo da je on
1

Mesija Izrailjev. Drugi su od njega nainili humanog manijaka,

prethodnika an ak Rusoa i boanstvene Demokratije: oveka
izvrsna, za svoje vreme, ali koji bi danas bio stavljen pod posmatranje
lekara za umobolne. Drugi, naposletku, da bi jednom za svagda tome
uinili kraj, prihvatie ideju o mitu, te mozganjem i poreenjima dooe
do zakljuka da Isus uopte nije roen.
Ali ko bi zauzeo mesto velikog Gonjenoga? Raka je iz dana u dan
postajala sve dublja, ali nije polazilo za rukom da se on u nju ceo
sahrani.
I eto javlja se jedna vojska zubljonoa i klesara duha, koja stvara
religije za one koji su bez religije. Celoga devetnaestog stolea
izbacivane su one na tuceta: Vera Istine, Duha, Proleterijata, Carstva,
Razuma, Lepote, Prirode, Solidarnosti, Starine, Mira, Bola, Sauea,
Ja, Budunosti, i tako dalje. Poneke su bile samo krpe od Hrianstva
bez Boga; vei deo behu politike i filosofske doktrine, koje su teile da
se prometnu u mistine. Ali verni su bili retki i sa malo vatre. Te ledene
apstrakcije, mada su ih ponekada podravali socijalni interesi ili
literarne strasti, nisu ispunjavale srca iz kojih se hteo iupati Isus.
Pokuae, onda, da prikupe faksimile religija, koji bi imali, vie nego
one, ono to ljudi trae u religiji. Slobodni Zidari, Spiritisti, Teozofi,
Okultisti, Naunici mislili su da su nali pouzdanu zamenu Hrianstvu.
Ali to blato od plesnivih praznoverica i trule kabalistike, od majmunske
simbolike i otunog humanitarizma, taj naopaki krpe od uvezenog
budizma i izneverenog Hrianstva, zadovoljio je koju tisuu primirenih
ena, mnoge dvonone magarce i one koji iz praznog presipaju u
pusto, i to je sve.
Meutim, izmeu jedne nemake parohijske kue i jedne vajcarske
katedre, spremao se poslednji Antikrist. Isus, ree on, poto je sa
zamagljenih Alpa siao na sunce, umrtvio je ljude; greh je lep, sila je
lepa; lepo je sve ono to se kloni u korist ivota. I Zaratustra, poto je u
2

Sredozemno More bacio grke lajpcike tekstove i Makijavelijeva dela,

poskakivao je radosno, kao to to moe da ini samo jedan Nemac, sin
jednog luteranskog pastora, koji se sa jedne helvecijske katedre
srozao pravo u podnoje Dionisijevog kipa. Ali, premda su njegove
pesme prijatne za uvo, njemu nikako nije polo za rukom da objasni
ta je to taj oboavani ivot, kojemu bi trebalo rtvovati jedan toliko iv
deo ovekov kao to je potreba da se u sebi savlada ivotinja, niti je
umeo da kae na kakav se to nain pravi Hristos iz Jevanelja protivi
ivotu, on koji hoe da ga stvori uzvienijim i srenijim. I taj bedni
paralitini Antikrist, kada je ve hteo da poludi, stavio je na svoje
poslednje pismo potpis: Razapeti.

2.
Ipak, posle tolikog traenja vremena i uma, Hristos nije jo odagnan sa
zemlje.
Uspomena na njega ivi svuda. Na zidovima kola i crkava, na
vrhovima zvonika i planina, u tabernakulama po ulicama, iznad
posteljskih uzglavlja i na grobovima, milioni krstova podseaju oveka
na smrt Raspetoga. Sastruite freske po crkvama, odnesite ikone s
oltara i iz kua, i Hristov ivot ispunie muzeje i galerije. Pobacajte u
vatru misale, trebnike i molitvenike: njegovo ime i njegove rei nai
ete u svima knjigama. Pa ak i hulenja i nehotice potseaju nas na
njegovo prisustvo.
Pa ma ta da se ini, Hristos je kraj i poetak, ponor od boanske
misterije izmeu dva odlomka u istoriji oveanstva.
Neznabotvo i Hrianstvo ne mogu se stopiti nikada vie ujedno. Ono
pre Hrista i ovo posle Hrista. Nae doba, naa civilizacija, na ivot
poinju sa Hristovim roenjem, Ono to je bilo pre njega moemo da
istraujemo i doznajemo, ali to vie nije nae, obeleeno je drugim
brojevima, svedeno je u druge sisteme, ne pokree vie nae strasti,
3

moe biti lepo ali je mrtvo. Cezar je, u svoje vreme, dizao veu huku od
Isusa, a Platon je u nauci bio spremniji od Hrista. Jo se pria i o
prvom i o drugom, ali ko jo pada u vatru za Cezara ili protiv Cezara. I
gde su, danas, platoniste ili antiplatoniste?
Hristos, naprotiv, neprestano ivi u nama. Ima ih jo koji ga vole i koji
ga mrze; koji potuju njegova stradanja i koji uivaju to se on
nipodatava. I go to toliki uporno ustaju protivu njega kazuje nam da
on jo nije umro. Sami oni to se trude da poreknu njegovu nauku i
njegovo postojanje provode ivot spominjui njegovo ime.
ivimo u eri Hrianstva. I ona traje neprestano. Da bismo mogli
shvatiti na svet, na ivot, sebe same, potrebno je da se vratimo
Hristu. Svaka era treba da nanovo napie svoje Jevanelje.
Napisala ih je i naa, i to vie nego ikoja druga. Tako da bi se pisac
ove knjige morao, ovde, pravdati to ju je napisao. Ali, opravdanje, ako
je ono potrebno, izii e jasno pred oi onima koji budu hteli da je
proitaju do poslednje stranice.
Ni jedan vek nije, kao ovaj, toliko udaljen od Hrista, niti je ijednom
toliko potreban Hristos. Ali, da bismo ga nanovo nali, nisu dovoljne
stare knjige.
Ni jedan opis Isusovog ivota, pa ma ga napisao najgenijalniji pisac na
svetu, ne bi mogao biti lepi ni savreniji od Jevanelja. Svekolike
divote stila i poezije nee moi nikada nadmaiti onu prostosrdanu
trezvenost etiri prva istorika. I malo to imamo da dodamo onome to
su oni rekli.
Ali, ko danas ita Jevaneliste? I ko bi umeo da ih ita i kada bi ih
itao? Sva kritikovanja filologa, objanjavanja tumaa, varijante i
erudicije komentatora samo su knjievna kinurenja, zabavljanja
bolesnih mozgova. Ali srce iziskuje neto drugo.
4

Svaki narataj ima svojih briga, svojih misli i svojih ludosti. Trebalo bi,
onih radi koji su zalutali, nanovo prevesti staro Jevanelje. Da bi
Hristos iveo u ivotu ljudi, da bi veito bio meu njima, bilo bi
potrebno nastojati da on s vremena na vreme vaskrsava; ali nikako ne
bismo ga smeli iznositi u bojama koje su na dnevnom redu, nego
bismo morali, novim reima, uzimajui u obzir sadanjost, prikazivati
njegovu veitu istinu i njegovu neizmenljivu istoriju,
Tih knjikih vaskrsavanja, naunih ili knjievnih, prepun je svet; ali
piscu ove knjige ini se da su mnoga od njih zaboravljena i da mnoga
od njih nisu usvojena. Naroito u Italiji, posle poslednjeg iskustva.
Da bi se napisala istorija svih povesti Isusa Hrista, bila bi potrebna
druga, pa i vea knjiga od ove. One povesti koje se najvie itaju, te su
i najpoznatije, mogu se, na prvi pogled, podeliti u dva velika dela. Na
one to su ih pisali ljudi od Crkve za verne, i one koje su pisali ljudi od
nauke za laike. Ni ove ni one ne mogu zadovoljiti onoga ko u jednom
ivotopisu trai ivot.

3.
ivotopisi Isusa Hrista, namenjeni pobonima, zaudaraju skoro na
neku starinu koja, jo od prvih stranica, odbija itaoca naviknutog na
bolju i jau hranu. To vam je smrad ugaenog stenja, zadah pregorelog
tamjana i pokvarenog ulja, neto to gui. Nesmotrena oveka koji im
pristupi te se seti ivotopisa uzvienih ljudi, napisanih s uzvienou, a
ima pojma o poeziji i umetnosti pisanja, spopadne muka kada se
unese u onu mlitavu, tromu, iskrzanu prozu, skrparenu, vaj, od suvie
obinih mesta, koja su bila u ivotu pre tisuu godina, ali sada su
mrtva, bezizrazna, zamagljena kao kamici u kakvom lapidarijumu ili
take na nekom obrascu. Prevrne li se list, jo je gore kada ti iznureni
trkai hoe da polete kasom lirike ili galopom reitosti. Ona njihova
zastarela prijatnost, ono kienje to se sastoji iz arkadijskog purizma i
5

lepog stila koji je uzor za palanake akademije, ona lana toplina,

podgrevana sladunjavim dostojanstvom, obeshrabre i najotpornije i
najsmelije ljude. I kada se ne upuste u trnovite misterije skolastike, oni
upadnu u sladunjavo besednitvo nedeljnih propovedi. To su knjige
napisane za one koji veruju u Hrista te koji bi, u izvesnom smislu, mogli
biti i bez njih. Meu njima ima i izvrsnih ljudi ali laika, ravnodunih,
profanih, vetaka, naviknutih na veliinu starinskoga i na novinu
modernoga, koji te knjige ne trae ili ih ostavljaju im ih nau. Pri svem
tom, to su upravo oni itaoci koje bi trebalo pridobiti, jer oni su ti koje je
Hristos izgubio, koji stvaraju miljenje i na koje se polae u svetu.
Drugi, naunici, koji piu za neutralne, jo manje uspevaju da Isusu
privedu due koje ne umeju da budu hrianske. Prvo zato, to to
skoro nikada nije svrha koju su oni sebi postavili i to su i sami oni,
skoro svi, meu onima koje bi trebalo privesti pravome i ivome Hristu;
i onda zato to ih njihov metod, koji je, kako oni vele, istorijski, kritiki,
nauni, navodi da se pre zaustave na spoljanjim tekstovima i
injenicama, kako bi o njima doneli zakljuke ili ih oborili, nego na
vrednosti i svetlosti koje bi mogli, kada bi hteli, da nau u tim
tekstovima i injenicama. Mnogi od njih tee da nau oveka u Bogu,
normalnost u udu, legendu u predanju, a povrh svega trae umetke,
falsifikate i apokrife u prvoj hrianskoj literaturi. Oni koji nisu kadri da
poreknu da je Hristos iveo, odbijaju koliko god vie mogu od dokaza
koji nam ostaju o njemu i pomou samih "ako", "ali", rasmatranja,
sumnji i pretpostavaka ne mogu da napiu njegovu istoriju, ali, sreom,
ni da pobiju onu to je sadri Jevanelje. Oni dolaze meu sobom u
toliku protivrenost da svaki njihov sistem ima tu dobru stranu to
poniti sve one sisteme koji su izmiljeni pre njega. Ukratko, ti
istoriari, sa svom svojom opremom od starudije i trica i kuina, uza
svu pomo tekstualne kritike, mitologije, paleografije, arheologije,
filologije grke i semitske, jedino sablanjivo seckaju, mrve, drobe,
sitne i u kau pretvaraju prosti Hristov ivot. Najloginiji zakljuak
svega toga eprtljanja i darmara je taj, da Hristos nije nikada dolazio
na zemlju ili da, ako je sluajno odista dolazio, o njemu ne moemo
6

rei nita pouzdano. Ostaje to nije tako lako zbrisati Hrianstvo.

Ali sve to umeju da uine ti Hristovi neprijatelji je to da na Istoku i na
Zapadu trae "izvore", kao to oni vele, hrianske misli, s prikrivenom
namerom da je celu rastvore u njene pretee, jevrejske, jelinske, pa
ak i indijske i kitajske, da bi mogli da reknu: Vidite li? Taj va Hristos,
na kraju krajeva, ne samo to je bio ovek nego i siromaak, koji nije
kazao nita to oveji rod ne bi na pamet znao pre nego to se on i
rodio.
Mogli bismo, onda, upitati sve te to poriu uda, kako oni objanjavaju
to udo to je jedna smesa od starudija, oko imena jednog bednog
plagijatora, stvorila itav jedan pokret ljudi, doktrina, institucija, pokret
toliko silan da je on izmenio lice celoga sveta za toliko mnogo vekova.
Ali to i druga pitanja neemo da postavljamo, bar ne za sada.
Ukratko, ako sa bljutavosti bogobojaljivih kompilatora preemo,
traei svetlosti, na one to su monopolisali "istorijsku istinu", mi emo
iz otune pobonosti upasti u besmislenu i nekorisnu zbrku rei. Prvi
ne umeju da privedu Hristu one koji su zalutali, a drugi nas uvlae u
pravi trnjak od kontroverza. A ni jedni ni drugi ne primamljuju nas na
itanje: to jest svi oni piu ravo. Ako ih vera deli, pogano pisanje ih
spaja. I ovaj mrljavi deklamatorski ton odvratan je kulturnim duhovima,
koji iole poznaju Jevanelje, boanstvenu idilu i boanstvenu tragediju,
kao god to im je odvratan ledeni dogmatizam onih drugih. Tek istina je
da jedini opis Isusova ivota, jo i danas, posle tolikih godina i tolikih
promena ukusa i miljenja, jeste onaj to ga je napisao kleriki
otpadnik Renan, koji je dodue odvratan svakom pravom Hrianinu
zbog svoga diletantizma, u kome je i pohvala uvreda, i svakom istoriku
zbog svojih kompromisa i svoje kritike nepotpunosti, Ali ta Renanova
knjiga, premda ona izgleda kao da ju je napisao kakav skeptiki
romansjer koji koketuje sa filologijom ili kakav semitista koji pati od
literarnih ambicija, ima tu vrednost to je "napisana" to jest to je
mogu da itaju i oni koji nisu ni verni ni specialiste.

To to se moe lako i rado da ita, ne bi bila jedina i najbolja vrednost

jedne knjige, i onaj ko bi se zadovoljio samo time, a ne bi nita polagao
na ostalo, pokazao bi da je vie ispunjen tatinom nego ljubavlju. Ali
poto je, najzad, jedna knjiga napisana zato da se ita, dopustiemo
da je to jedna vrednost, i to ne tako neznatna, naroito onda kada je
re o tome da ona ne bude samo studija, nego delo koje bi bilo kadro
da pokrene oseanja i preporodi svet.
Piscu ove knjige ini se i ako se vara bie mu drago da ga o
protivnom ubede oni koji to znaju bolje nego on da u tolikim tisuama
knjiga koje govore o Isusu nema ni jedne jedine koja bi zadovoljila
onoga koji, umesto dogmatikih dokaza ili nauenjakih ieprkavanja,
trai hranu koja bi bila pogodna za duu i za potrebe naeg veka.
Nema, naime, knjige ive, pune ljubavi, koja bi, u oima ivih, dala vie
ivota Hristu koji neprestano ivi. Da ga prikae prisutnim, veitim
prisustvom, onima koji su prisutni. Da ga predstavi u poj njegovoj ivoj i
dananjoj veliini veitoj pa prema tome i sadanjoj onima koji su
ga prezirali i stidno vreali, koji ga nisu voleli stoga to nisu videli
njegovo pravo lice. Da rekne koliko je natprirodnog i simbolikog u
njegovim humanim naelima, u njegovim naelima onako neobinim,
prostim i popularnim, i koliko prisnog ovekoljublja, koliko
prostodunosti ima i u njegovoj misiji nebeskog oslobodioca, u
njegovom stradanju i u njegovom boanskom vaskrsenju. Da pokae,
najzad, u toj traginoj epopeji, u kojoj su odista saraivali nebo i
zemlja, koliko se pouka, podesnih za nas, prilagodnih za nae vreme,
moe izvui, ne samo iz izgovorenih rei, nego i iz samih dogaaja koji
su se nizali od vitlejemske staje do vitanijskog oblaka.
Knjige koju bi napisao laik za laike koji nisu, ili su tek onako po
spoljanosti, Hriani. Knjige bez pobonog cifranja i razneavanja, i
bez one krute knjievnosti to sebe naziva "naunom". I, najzad, knjige
to bi je napisao ovek novoga doba koji bi pomalo potovao i
poznavao umetnost i umeo da privue panju i samih protivnika.
8

4.
Takvu knjigu pisac ovoga dela ne tvrdi da je napisao, premda priznaje
da je na to ee pomiljao; ali, bar je pokuavao da se, ukoliko mu je
to doputala njegova snaga, priblii toj ideji.
I pisac odmah, s iskrenom smernou, izjavljuje, da nije napisao delo
"naunog istorika" Nije ga napisao, ne stoga to ga ne bi mogao
napisati, nego stoga to ga ne bi hteo napisati sve i da je imao za to
potrebno znanje. Neka se zna, izmeu ostaloga, i to da je ova knjiga
napisana skoro cela u polju, u jednom dalekom i pustom kraju, uz
pripomo malo knjiga, bez prijateljskih saveta i uiteljskih revizija. Nee
je, dakle, navoditi predstavnici visoke kritike, niti ispitivai sa
dvostrukim naoarima meu "autoritetima u gradivu". Ali, malo to ta
mari, samo ako ona uzmogne da uini dobra kojoj dui pa ma i jednoj
jedinoj. Jer njena tenja je, kao to je reeno, da iz groba i opet
vaskrsne Hristos Hristos balsamovan mirisima koji su izvetrili ili
iseen univerzitetskim noevima a ne da se on u grob nanovo poloi.
Pisac se oslanjao na Jevanelja; koliko, razume se, na sinoptika,
toliko i na etvrto.
Beskrajne rasprave i prepirke o autoritetu ta etiri istorika, i o
datumima, i o umetcima, i o njihovoj uzajamnoj zavisnosti, i o
verovatnosti i poreklu, ostavili su ga, on to priznaje, ravnodunim. Mi
nemamo dokumenata starijih od tih; niti kakvih drugih, savremenih,
judejskih ili mnogoboakih, koji bi nam dali mogunosti da ih
korigujemo ili demantujemo. Takav posao pabirenja ili istraivanja bio
bi uzaludno proerdavanje vremena, jer se u poznavanju Hristova
ivota ne bi mogao uiniti ni korak unapred. Hristos je u Jevaneljima,
u apostolskoj Tradiciji i u Crkvi. Izvan njih je mrak i tmina. Ko primi
etiri Jevanelja, mora ih primiti cela, od slova do slova, ili odbiti ih
sva, od prvog do poslednjeg, i rei: ne znamo nita. Pokuaj da se u
tim tekstovima razlikuje pouzdano od verovatnog, istorijsko od
9

legendarnog, osnova od dodataka, primitivno od dogmatikog,

oajniko je preduzee. Ono se, odista, skoro uvek zavrava
oajanjem italaca, koji se u toj zbrci protivrenih sistema, na kraju
krajeva, ne mogu da snau, te ih sve odbace. Najuveniji poznavaoci
Novoga Zaveta slau se samo u jednom jedinom: da je Crkva umela
da odabere, u onoj poplavi od prvobitne literature, najstarija
Jevanelja, koja su tada smatrana i kao najvernija. Drugo se nita i ne
trai.
Pored Jevanelja, pisac ove knjige imao je u vidu one "logije" i "agrafe"
koje su imale vie Jevanelskog ukusa, i nekoliko apokrifnih tekstova.
I, najzad, devet ili deset modernih knjiga koje su mu bile pri ruci.
ini mu se, po onome to je mogao videti, da se poneki put udaljavao
od opteg miljenja i da je Hristu dao oblik kakav on nema svagda na
obinim ikonama; ali on to ne tvrdi pouzdano i nije mu stalo do toga da
iznese kakvu novinu, poto eli da njegova knjiga bude vie dobra
nego lepa. U toliko pre, to mu se, svakako, moglo desiti da, ne
znajui, ponavlja ono to su drugi ve rekli. U ovoj grai sutina, koja je
istina, nepromenljiva je, i kao neto novo mogla bi biti samo tenja da
se ona prikae u obliku koji bi imao jaeg dejstva, kako bi bila
pristupanija.
Kao god to je hteo da izbegne trnjake duboke naune kritike, isto tako
nije hteo da se isuvie udubljuje u misterije teologije. Pristupio je Isusu
s prostodunom eljom i ljubavlju, kao god to su mu, kada je on
govorio, pristupili kapernaumski ribari, koji su, na svoju sreu, znali
malje od njega.
Ali, ipak, ostajui veran reima Otkrovenja i dogmama Katolike Crkve,
trudio se da te dogme i te rei prikae na nain koji nije obian, jednim
snanim stilom koji na nekim mestima dopunjuje a na drugima
skrauje, koji je pun sirovih i otrih izraza, kako bi video da li se
dananje due, naviknute na prijatne zaine zabluda, mogu da
10

probude pod udarima istine.

Za one koji ne bi bili zadovoljni, pisac e biti slobodan da navede rei
Svetoga Pavla: "Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona,
premda nisam Bogu bez zakona nego sam u zakonu Hristovu, da
pridobijem one koji su bez zakona. Slabima bio sam kao slab, da slabe
pridobijem; svima sam bio sve, da kakogod spasem koga. A ovo inim
za Jevanelje..."
Pisac je imao na umu ne samo jevrejski, nego i stari mnogoboaki
svet, elei da prikae svu veliinu Hrista prema onima koji su se
javljali pre njega. Nije se uvek drao reda kojim su tekli dogaaji, jer je
bolje sluilo njegovoj posebnoj svrsi koja, kao to je reeno, nije u
pravom smislu istorijska, da prikupi pojedine grupe misli i injenica,
kako bi ih jae rasvetlio, a ne da ih ostavi razasute ovde onde u toku
prianja.
Da knjizi ne bi dao izgled pedantnosti, klonio se citata i izbegavao je da
stavlja kakve napomene. Nee da se prikazuje da je ono to nije, to
jest doktor bibliografije, i nije rad da delo, ni izdaleka, nosi obeleje
duboke uenosti. Oni koji se razumeju u tim stvarima zapazie
autoritete koje pisac nije naveo i solucije koje je izabrao u pojedinim
pitanjima gde se s njima sloio; onima pak, koji trae samo to kako se
s Hristos javio pojedinima od njih, bili bi otuni tekstovi i navodi u dnu
stranica. Jednu re samo rei u pogledu Grenice to plae pred
Isusovim nogama. Premda vie njih vide u Jevanelju dve razliite
scene i dve razliite ene, pisac je iz umetnikih razloga dopustio sebi
da ih slije u jednu jedinu, pa se nada da e mu se to oprostiti jer se ne
tie dogmatike grae.
Pisac mora da naglasi i to da nije mogao da na svoj nain razvije one
epizode u kojima se pojavljuje Deva Marija: i to zato da ne bi suvie
oduio knjigu, koja je i inae dugaka, a, naroito. i zato to bi bilo
teko da se onako mimogred prikae sva bogata osnova religiozne
11

lepote to je ima Marijin lik. Bila bi potrebna druga jedna knjiga, i pisac
se odluio smelo, ako mu Bog dade ivota i zdravlja, da o njoj kae
ono to nije kazao niko nikada.
Zapazie, bar oni koji poznaju Jevanelje, da su poneke stvari manje
vanosti izostavljene, a poneke naprotiv, neobino razraene. Jer one
su se uinile, piscu, pogodnije za njegov zadatak: graenje.

5.
Ovoj knjizi je svrha izgraivanje, podizanje i popravljanje. Ne u smislu
obinog bigotizma, nego u oveanskom, mukom smislu
preporaanja dua.
Sagraditi kuu to je veliko i sveto delo: to znai stvoriti oveku stan u
koji e se skloniti od studi i noi. Ali sagraditi duu, sazdati je od
kamena istine! Graditi, u obinom smislu znai zidati. Ko je od vas
ikada premiljao o tome ta je sve potrebno da bi se moglo zidati,
zidati dobro, da bi se mogla podii prava kua, kua koja odoleva
nepogodama, koja ima jake temelje, jake zidove i krov koji ne
prokinjava. I kakav je sve materijal potreban za zidanje: etvrtasto
isklesano kamenje, dobro ispeene ciglje, zdrave grede, ist i sitan
pesak, izvrsan kre i cement. I sve, se mora raditi mudro i trpeljivo:
kamen da se priljubi uz kamen, u malter da se ne mee i suvie vode ili
i suvie peska, zidovi od cementa da se vlae, da se dobro vezuju na
uglovima. I kua se, dan po dan, sve vie uzdie ka nebu, ovekova
kua, kua u koju e on uvesti svoju enu, u kojoj e se raati njegova
deca, u kojoj e moi da doekuje svoje prijatelje.
Mnogi misle da je da bi se napisala jedna knjiga dovoljno imati
ideju, uzeti puno rei i sloiti ih da dadu lepu sliku, Nije to tako. Gomila
crepa, gomila kamenja nije kua. Sazdati kuu, sazdati knjigu, sazdati
duu, poslovi su u koje je potrebno da ovek uloi svega sebe, svu
svoju odgovornost. Ovom knjigom htelo bi se da se sazdavaju
12

hrianske due, jer u dananjem vremenu, u dananjim prilikama,

kako se piscu ini, to je potreba koja ne trpi odlaganja. Da li e mu to
poi za rukom ili nee, to on za sada ne moe da kae.
Ali priznae se, on se nada, da je ovo knjiga prava knjiga, a ne neki
uzorak sitnurija, kakva hrpa gradiva. Knjiga koja moe biti osrednja i s
omakama, ali koja je konstruisana. Ona ne samo to sazdava, nego
je i sazdana. Knjiga sa svojim planom, svojom arhitekturom, prava
kua sa tremom i stupovima, sa pregradnim zidovima i svodovima pa
i sa ponekim otvorom prema nebu i prema polju.
Pisac ove knjige je, ili bar hteo bi da bude, umetnik i nije mogao
smetnuti s uma tu svoju osobinu upravo u ovoj prilici. Ali izjavljuje da
nije bio rad da stvori delo, kao to su to govorili ranije, "lepe
knjievnosti" ili, kao to se govori sada, "iste poezije", jer mu je, bar
ovoga puta, na srcu bila vie istina nego lepota. Meutim ako ta
njegova, pa ma i slabija sposobnost pisca koji voli svoju umetnost
mogne da pridobije ma i jednu jedinu duu vie, njemu e biti drai dar
koji je primio. Njegova pesnika sklonost posluila mu je, moda, da
istinitije i, u izvesnoj meri, sa vie sveine oivi drevne stvari koje su
se, kako se ini, okamenile ,u jerarhizmu osvetanih slika.
Za oveka koji sanja sve je novo i sve mu je pred oima. Svaka velika
zvezda koja se kree nou moe biti ona zvezda to ti pokazuje kuu u
kojoj se rodno Sin Boji; svaka staja ima jasle koje mogu da postanu
kolevka, kada se napune suvim senom i istom slamom; svaka gola
planina, ozarena zlaanim zracima sunca na izlasku, iznad jo mrane
doline, moe biti Sinaj ili Tavor. Upaljena strnjita i ugljarske vatre to
se sijaju uvee po bregovima plamen su koji Bog uie, da bi ti osvetlio
staze kroz pustinju; stub dima to se izdie sa ognjita sirotinjske
kuice izdaleka pokazuje pravac puta radniku koji se vraa svome
domu. Magarac to na samaru nosi pastirku koja dolazi sa mue isti je
onaj koji je proroka nosio prema atorima Izrailjevim i Spasitelja u
Jerusalim na praznik Pashe. Golub to gue na streji isti je onaj koji je
13

Patrijarhu objavio da je kraj kazni ili koji se spustio nad Jordan. Sve je
isto i sve je pred oima pesniku, i svaka povest je sveta povest.
Pisac, ipak, moli svoje stroge savremenike da mu oproste, ako se vie
nego to bi trebalo poveo za onim to se danas, skoro s gnuanjem,
naziva krasnoreivou roenom sestrom retorike, preljubnom
materom deklamatorstva i ostalih vodenih bolesti otmenog izraavanja.
Ali, priznae se da se povest o Hristu nije mogla napisati onim laganim
i blagim stilom koji dobro prilii za Don Abondia. Sam Manconi, kada je
opevao Boi i Vaskrsenje, nije se posluio jezikom kojim govore
Florentinci, nego je pribegao najsveanijim slikama Staroga i Novoga
Zaveta.
Zna pisac vrlo dobro da se krasnoreivost ne dopada modernom svetu,
kao god to se tkanine preterano "dreeih" boja ne sviaju otmenim
damama ili crkvene orgulje onima koji igraju menuet, ali mu nije uvek
polazilo za rukom da je se kloni. Krasnoreivost je, kada u njoj nema
onoga deklamatorskog bogoraenja, bujni izliv vere, a u vremenu koje
ne veruje nema mesta krasnoreivosti. Ipak, Isusov ivot je takva
drama i takva poema da uvek iziskuje, umesto obinih izraza to ih
imamo na raspoloenju, one "odsene i pomamne rei", o kojima
govori Pasanti. Bossuet, koji se svakako prilino razumevao u
krasnoreivosti, napisao je: "Plt Dieu que nous puissions dtacher
de notre parole tout ce qui fllatte l'oreille, tout se qui dlecte l'espirit,
tout ce qui surprend l'imagination, pour ne laisser que la verit toute
simple, la seule force et l'efficace toute pure du Saint Espirit, nulle
pense que pour convertir!" Tano je tako, ali potrebno je u tome
uspeti.
Pisac ovoga dela zaeleo je, u ponekim trenutcima, da ima toliko
smelu i vatrenu krasnoreivost da pokrene na drhtanje svako srce,
toliko bogatu uobrazilju da za tili as opini sve due i prenese ih u
svet od svetlosti, zlata i vatre. U drugim trenutcima, naprotiv, alio je
to je isuvie umetnik, isuvie knjievnik, isuvie vajar i mozaiar, i to
14

ne moe da stvari ostavi u njihovoj silnoj nagoti. Napisati knjigu onako

kako treba mi se nauimo tek poto je dovrimo. Kada doemo do
poslednje rei, s iskustvom to smo ga stekli u radu, bilo bi potrebno
da ponemo spoetka i da je svu preradimo. Ali ko ima, neu da
kaem snagu, nego ideju da uini tako neto?
Pisac jo moli da mu se oprosti to je napisao delo od toliko mnogo
strana o jednom jedinom predmetu. Danas kada su knjige pa i same
njegove rukoveti ili snopovi listia napabirenih iz novina, novelice
kratkog daha, zabeleke iz belenika, i kada one ne premaaju dve ili
tri stotine stranica, napisati knjigu koja ih ima preko pet stotina lii na
nadutost, na silnu tatinu. Ova knjiga e, zacelo, izgledati dugaka
modernim itaocima, koji su vie naviknuti na lake kolaie nego na
teak domai hleb, ali knjige, kao god i dani, duge su ili kratke prema
tome kako se ispunjavaju. I pisac nije jo toliko ozdravio od svoga
ponosa, da bi mogao verovati da njegovu knjigu, zbog njene duine,
nee itati niko; ta vie, on zamilja da e ona da se ita s manje
dosade nego druge koje su krae. Toliko je to teko izvidati sebe
samoga od bezobzirne nadutosti ak i onima koji hoe od nje da vidaju
druge!

6.
Pisac ove knjige napisao je drugu jednu, pre nekoliko godina, u kojoj je
ispriao sumorni ivot jednog oveka koji je hteo, u jednom trenutku,
da bude Bog. Sada, kada je sazreo godinama i saveu, pokuao je da
opie ivot jednog Boga koji je postao ovek.
Isti taj pisac, u vremenu kada je svojoj mahnitoj i kolebljivoj volji
poputao uzde na svima putevima koji su bili prepuni apsurdnosti,
smatrajui da iz negacije svega onoga to je vie, to je nadulno,
proizlazi potreba da se ovek oslobodi svake bigoterije, i profane i
mondenske, da bi doao do potpunog i savrenog ateizma i imao je
logiku Danteovog "crnog heruvima", jer je nalazio da ovek treba
15

jedino da bira izmeu Boga i Nita i da, klonei se Boga, nema razloga
da se potini plemenskim idolima i svima ostalim fetiima razuma ili
strasti u tom vremenu groznice i ponosa, onaj to ovo pie uvredio je
Hrista kao malo ko pre njega. Pri svem tom, posle ciglo est godina
ali est godina munih napora i pustoenja u njemu i oko njega posle
premiljanja od nekoliko meseci, on najedanput, prekinuv drugi jedan
rad, skoro podstican i potiskivan nekom snagom jaom od njegove,
uze da pie ovu knjigu o Hristu, koja mu izgleda nedovoljno ispatanje
onoga greha. Deavalo se esto Isusu da ga jae vole oni koji su ga
ranije mrzeli. Mrnja je, poneki put, samo nesavrena ljubav, koja nije
svesna sebe: ona je, svakako, bolji uvod u ljubav negoli ravnodunost.
Izneti kako je pisac mogao da nae Hrista, sam, idui mnogim
putevima, koji su svi, naposletku, izlazili u podnoje Gore Jevanelja,
bio bi isuvie veliki i trudan posao. Ali njegov primer to jest primer
oveka kome, jo od detinjstva, behu odvratne sve priznate vere, sve
crkve, svi oblici duhovnog vazalstva, i koji je zatim, s razoarenjima
koja su bila toliko duboka koliko su silna bila oduevljavanja, proao
kroz mnoga, najrazliitija i najnovija iskustva primer toga oveka,
velim, koji je u sebi samome unitio ambicije jedne nepostojane i
nemirne epohe, primer oveka koji se, posle tolikih potepanja,
mahnitanja i lutanja, vraa Hristu, nema, svakako, samo privatan i lini
znaaj.
Nije se vratio zbog zamora, jer, naprotiv, za njega nastaju tei ivot i
vee obaveze; ne ni iz straha od starake iznemoglosti, jer sebe
smatra jo mladim ovekom; ne ni iz elje za svetskom slavom, poto
bi mu, u atmosferi ovoga veka, bilo probitanije da bude laskavac
negoli sudija. Nego ovaj ovek to se vratio Hristu video je da je
Hristos izdat i, to je jo gora uvreda, zaboravljen. I osetio je silnu elju
da podseti na njega i da ga brani.
Jer nisu ga samo njegovi neprijatelji izdali i upropastili. Nego i sami oni,
za vreme njegovog ivota, koji su bili njegovi uenici i koji su ga
16

razumeli upola i najzad ostavili; i mnogi od onih koji su se rodili u

njegovoj Crkvi i ine ono to je protivno njegovim nareenjima, kojima
su milije njegove ikone i njegovi kipovi nego njegov ivi primer, koji su
usne i kolena iskrzali u svojoj materijalnoj pobonosti te misle da su
oduili svoj dug prema njemu i da su uinili ono to je on iziskivao i to
iziskuje, gotovo uvek uzaludno, zajedno sa svojim Svetima, ve preko
hiljadu i devet stotina godina.
Istorija o Hristu, danas, je odgovor, odbrana, preka potreba: teg koji se
stavlja na prazan tas terazija, da bi se iz veitog rata izmeu mrnje i
ljubavi dobila bar ravnotea pravde. I ako bi se onome ko ju je napisao
reklo da je zakasnio, njega to ne bi ni malo dirnulo. Zakasne, dosta
puta, oni koji su se isuvie rano rodili. Sunce koje zalazi isto je ono
sunce to, u isti mah, daje boju zori neke daleke zemlje. Hrianstvo
nije neka starina koju je, u onome to je imala dobra, prihvatila udna i
neusavrljiva moderna svest, nego ono je, za mnoge, toliko novo da
nije ak ni u svome poetku. Svet, danas, trai vie Mir nego Slobodu,
a pouzdan mir moe se nai samo pod Hristovim jarmom.
Kau da je Hristos prorok slabih, a on, naprotiv, daje snage onima koji
su malaksali i iznad careva uzdie one koji su ugnjeteni. Kau da je
njegova vera vera onih koji su bolesni i onih koji umiru, a on lei
bolesne i vaskrsava mrtve. Da je Bog tuge, a on svoje verne poziva da
se raduju i svojim prijateljima obeava venu gozbu radosti. Kau da je
u svet uneo tugu i mrtvilo, a on je, naprotiv, dokle je bio iv, jeo i pio i
putao da mu se namiriu noge i vlasi i prezirao je pretvornike
postove i tata pokajanja. Za te i takve, naroito, bie od koristi ova
knjiga.
Ovu je knjigu napisao oprostite to se to i opet naglaava jedan
Florentinac, to jest ovek koji je ponikao iz onog naroda koji je, jedini
izmeu sviju, izabrao Hrista za svoga Kralja. Ideju za to dao je prvi
irolamo Savonarola 1495, ali nije mogao da je izvede. Ona je
prihvaena, za vreme opasne opsade, 1527, i odobrena velikom
17

veinom. Na glavnoj kapiji Stare Palate izmeu Buonarotijevog Davida

i Bandinelijevog Herkulesa uzidana je jedna mramorna ploa s ovim
natpisom:
JESUS CHRISTUS REX FLORENTINI POPULI
P. DECRETO ELECTUS.
Taj natpis, premda ga je izmenio Kozimo, stoji jo neprestano; taj
dekret nije nikada formalno ukidan piti oporican, i pisac ovoga dela
ponosi se to i danas, posle etiri stotine godina uzurpacija, moe sebe
da smatra podanikom i vojnikom Hrista Kralja.

18

STAJA

STAJA
Isus se rodio u Staji.
Staja, prava Staja, nije onaj lepi, vedri trem kakav su hrianski slikari
sazdali Sinu Davidovom, u isto stidei se to je njihov Bog leao u
bedi i neistoti. A nije ni ona pojata to ju je, u novije vreme, stvorila
mata izraivaa gipsanih figura, umivena, ljupka, divno obojena
pojata, sa lepo podeenim i istim jaslima, sa zanesenim magaretom i
zabezeknutim goveetom, sa anelima na krovu okienom vencima, s
lutkama koje prikazuju mudrace u platovima i pastire u kukuljaama.
Tako to moe da bude san iskuenika, rasko popova, igraka za
decu, Manconijevo "proroko boravite", ali nije Staja u kojoj se rodio
Isus.
Staja, istinska staja, kua je ivotinja, tamnica ivotinja koje rade za
oveka. Starinska, bedna Staja starinskih zemalja, siromanih
zemalja, Isusove zemlje, nije graevina sa stupovima i kapitelima, niti
nauno podignuta tala dananjih bogataa ili otmena pojata
namenjena deci za Badnje Vee. Ta Staja sastoji se iz etiri gola,
hrapava zida, iz kamenog poda, iz krova od rogova, letava i indre.
Prava Staja je mrana, prljava, smrdljiva: jedino to je u njoj isto to su
jasle u koje domain marvi mee seno i zrnastu hranu.
Proletnje, u vedra jutra svee, vlane, mirisne livade, koje vetar talasa,
pokoene su; elezom su prestrieni zeleni struci, visoki i neni listovi;
odrezani zajedno s lepim, razvijenim cvetiima, belim, rumenim, utim,
plavim. Sve je uvelo, osueno, dobilo bledu i jednoliku boju sena.
Volovi su odvezli kui mrtvu odeu divnog maja i juna.
I te travice i ti cvetii, te sasuene biljice, ti cvetii to neprestano
19

miriu, sada su metnuti u jasle da njima utole glad ovekovi Robovi.

ivotinje ih zahvataju golemim crnim gubicama, i malo kasnije cvetna
livada vraa se na svetlost kao stelja preobraena u ubre.
To je prava Staja u kojoj se rodio Isus. Najprljavije mesto na svetu bilo
je stan jedinog istoga meu onima koje je rodila ena. Sin oveji,
kojega su htele da poderu zveri to se zovu Ljudi, imao je kao prvu
kolevku jasle gde marva preivlje divno proletnje cvee.
Nije se Isus sluajno rodio u Staji. Zar svet nije jedna golema staja gde
ljudi deru i balegaju? Zar oni ono to je najlepe, najistije,
najboanstvenije ne preobraaju, paklenom alhimijom, u izmet? Potom
se izvale na brda od pogani i to nazivaju "uivati u ivotu".
Na zemlji, tome privremenom oboru za svinje, gde nikakva
ukraavanja ni mirisi ne mogu da prikriju neistotu, pojavio se na svet
Isus, kojega je rodila neporona Devica, naoruana jedino Nevinou.

20

GOVECE I MAGARE

GOVEE I MAGARE
Prvi oboavaoci Isusovi bile su ivotinje a ne ljudi.
Meu ljudima traio je on bezazlene, meu bezazlenima decu; jo
bezazlenije, jo krotkije nego to su deca, predusrele su ga domae
ivotinje. Premda su ponizni, premda su sluili stvorenjima koja su
slabija i divljija od njih, magare i govee doiveli su da narodi klee
pred njima. Isusov narod, sveti narod koji je Jehova oslobodio
misirskog ropstva, narod koji je pastir ostavio u pustinji, da bi se vinuo
na razgovor sa Venim, nagnao je Arona da naini zlatno tele, kako bi
mu se klanjao.
Magarac je bio, u Grkoj, posveen Aresu, Dionisiju i Apolu. Valaamov
magarac, mudriji od samog mudraca, spasao je svojim reima proroka.
Ohos, kralj persijski, namestio je magarca u Ftaovom hramu i naredio
da se oboava.
Na nekoliko godina pre nego to e se roditi Hristos, njegov budui
gospodar, Oktavijan, polazei, uoi bitke kod Akciuma, svojoj floto,
srete jednog oveka sa magarcem. ivotinja se zvala Nikon, to znai
"pobedonosni", te po svrenoj bitci car naredi da se, radi uspomene,
podigne hram sa magarcem od tua u njemu.
Kraljevi i narodi klanjali su se dotle govedima i magarcima. Bili su to
zemaljski kraljevi, narodi koji su se privolevali materiji. Ali Hristos se
nije rodio da vlada na zemlji i da voli materiju. S njime prestaje
oboavanje ivotinja, Aronova slabost, Avgustovo praznoverstvo.
Jerusalimski zverovi rastru ga, a vitlejemske ivotinje greju ga svojim
dahom. Kada on bude dolazio na poslednju Pashu u grad Smrta,
jahae na magaretu. Ali on je prorok vei od Valaama i dolazi da spase
21

sve ljude a ne samo Jevreje i sa svoga puta nee skretati pa ma

protivu njega njakale sve mazge jerusalimske.

22

PASTIRI

PASTIRI
Posle ivotinja, uvari ivotinja. Sve i da Aneo nije objavio veliko
Roenje, oni bi se stekli u Staju, da vide Sina Tuinina.
Pastiri ive skoro uvek osamljeni i daleko od ljudi. Ne znaju nita o
svetu niti o provodnjama zemaljskim. Ma ta da se zbije u njihovoj
blizini, pa bilo to i najbeznaajnije, za njih je dogaaj. uvali su svoja
stada u dugoj zimskoj noi, kada ih trgoe svetlost i aneoske rei.
I im su ugledali, u slaboj svetlosti sirotinjske Staje, jednu lepu i mladu
enu, koja je utei posmatrala svoga sina, i videli deaia otvorenih
oiju, ono rumeno i neno telo, ona usta to jo ne behu nita okusila,
srce im omeknu. Roenje, roenje jednog oveka, jedne due koja je
na sebe uzela oveje telo i dola da pati zajedno sa drugim duama,
uvek je toliko bolno udo da dira i stvorenja koja su najprostija i koja ga
ne razumeju. I taj to se rodio nije bio, za pastire, nepoznat, dete kao i
sva druga deca, nego dete koje ve tisuu godina oekuje njihov
narod.
Pastiri donesoe, kao ponude, ono malo to su imali; ono malo to je
mnogo kada se daje s ljubavlju. Donesoe bele pastirske darove:
mleko, sir, vunu, jagnje. I dan danas, u naim planinskim krajevima,
gde se gube poslednji ostaci gostoljublja i bratstva, kad god rodi koja
ena, k njoj pohitaju pastirske sestre, ene i keri. I ni jedna ne dolazi
praznih ruku: neka donese pet est jaja jo toplih od leaja, neka zdelu
tek namuenog mleka, neka koturi sira koji je tek uhvatio koru, neka
kokoku da se naini orba za porodilju. Novo malo stvorenje ugledalo
je sveta i poelo svoj pla, te susedi, kao da bi da mater utee, donose
joj svoje ponude.

23

Starinski pastiri bili su siromani i nisu prezirali siromahe; bili su

prostoduni kao deca i voleli su decu. Ponikli su iz naroda koji je
poreklom bio od Urskog Pastira i koji je spasao madijanski Pastir.
Pastiri su bili prvi njegovi carevi: Saul i David; prvo pastiri stada a
potom Pastiri Naroda. Ali vitlejemski pastiri, "koje ne poznavae
nemilosrdni svet", nisu se ponosili time. Jedan Siromaak rodio se
meu njima i oni su ga gledali s ljubavlju i s ljubavlju su mu prineli
svoje sirotinjsko blago. Znali su da e taj deai, roen kao Siromah u
Siromatvu, kao Prost u Prostoti, kao Narodno Dete u Narodu biti
spasitelj smernih ljudi "dobre volje" radi kojih je aneo objavio mir na
zemlji.
I kralja kojega nisu poznali, lutalicu Ulisa, nije doekao niko s onolikom
radou kao pastir Evmej u njegovoj staji. Ali Ulis je na Itaku dolazio da
se sveti, vraao se svojoj kui da poubija svoje neprijatelje. Isus je,
naprotiv, doao da osvetu osudi, da ljude naui da prataju svojim
neprijateljima. I posle ljubavi vitlejemskih Pastira zaboravilo se na
srdani doek itakog svinjara.

24

MUDRACI

MUDRACI
Nekoliko dana kasnije stigoe iz Haldeje tri Mudraca, klekoe pred
Hrista i poklonie mu se.
Dolazili su, moda, iz Egbatane, a moda i s obala Kaspijskog Mora.
Jaui svoje visoke kamile, s prepunim torbama koje su visile s obe
strane sedla, prebrodili su Tigar i Eufrat, preli veliku nomadsku
pustinju, putovali du Mrtvog Mora. Jedna nova zvezda slina kometi
koja iskrsne ovda onda da objavi roenje kakvog proroka ili smrt koga
esara dovela ih je do Judeje. Doli su da se poklone jednom Kralju
a zatekli su odoje u sirotinjskim povojima u jednoj Staji.
Skoro na tisuu godina pre njih, jedna Kraljica s Istoka dola je na
poklonitvo u Judeju i donela i ona svoje darove: zlato, mirise i drago
kamenje. Ali je na prestolu zatekla jednog velikog Cara, najveeg Cara
koji je ikada vladao u Jerusalimu, i od njega je nauila ono to je niko
ne bi mogao nikada da naui.
Mudraci, naprotiv, koji su smatrani pametnijima od Careva, zatekli su
jednog deaia koji se rodio tek pre nekoliko dana, deaia koji jo
nije znao ni da pita ni da odgovara, deaia koji e, kada odraste,
prezirati materijalna blaga i materijalnu nauku.
Mudraci nisu bili carevi, ali bili su, u Mediji i Persiji, gospodari careva.
Carevi su vladali narodima, ali Mudraci su davali upustva Carevima.
Kao reci, tumai snova, proroci i sluge boje, jedini oni mogli su da
dolaze u dodir s Ahura Mazdom, Dobrim Bogom. Samo oni poznavali
su budunost i sudbinu. Ubijali su svojom rukom tetne ivotinje i ptice
zloslutice. istili su due i polja; ni jedne rtve ne bi Bog prihvatio ako
ne bi prola kroz njihove ruke; ni jedan Car ne bi poao u rat dokle se s
25

njima ne posavetuje. Imali su u svojim rukama tajne zemlje i neba; bili

su na elu svoga naroda u ime nauke i vere. U narodu koji je iveo radi
Materije predstavljali su Duh.
Bilo je, dakle, pravo to su doli da se poklone Isusu. Posle ivotinja
koje su Priroda, posle Pastira koji su Narod, ta trea sila Znanje
klei pred Jaslima Vitlejemskim. Stara svetenika kasta sa Istoka
pokorava se novom Gospodaru, koji e svoje glasnike poslati na
Zapad; Mudraci klee pred onim koji e Nauku rei i brojeva potiniti
novoj Nauci o Ljubavi.
Mudraci u Vitlejemu znae stare teologije koje priznaju konano
Otkrovenje, Nauku koja se klanja Nevinosti, Bogatstvo koje pada u
prah pred Siromatvom.
Oni Isusa darivae zlatom, koje e Isus zgaziti; ne darivae ga njime
zato to bi ono Mariji, koja je siromana, moglo biti potrebno za put;
nego zato da se unapred pokore savetima Jevanelja: prodaj ono to
ima i podaj ubogima! Ne darivae ga tamjanom zato da bi uguili
zadah Staje, nego zato to su se njihove liturgije zavravale i to im
vie nije bio potreban dim i miris tamjana za njihove oltare. Darivae ga
smirnom, kojom se balsamuju mrtvaci, jer su znali da e taj deai
umreti mlad te da e materi, koja se smeila, biti potrebni mirisi kojima
e moi da namirie njegovo mrtvo telo.
Kleei, u svojim divnim carskim i svetenikim platevima, na stajskoj
slami, oni, onako moni, ueni, vrai, nude i sebe same kao zalogu za
poslunost sveta.
Isus je primio sve darove na koje je imao pravo. im su Mudraci otili,
otpoeta su gonjenja od strane onih koji su ga mrzeli do same smrti.

26

OKTAVIJAN

OKTAVIJAN
Kada je Hristos doao meu ljude, na zemlji su vladadi zloinci, i svet
ih je sluao. Rodio se pod dva gospodara, od kojih je jedan, moniji,
bio daleko, u Rimu, a drugi, gnusniji, blizu, u Judeji. Jedan nitkov i
pustolov, kojega je sluila srea, dograbio se, pokoljima i
pustoenjima, esarske vlasti; drugi pak nitkov i pustolov, kojega je isto
tako sluila srea, dograbio se, pokoljima i pustoenjima, Davidovog i
Solomonovog prestola.
Obojica su se na tu visinu izdigli zlim i bezakonim putevima:
graanskim ratovima, izdajama, svirepostima i seama. Kao da behu
roeni jedan za drugoga, bili su, odista, prijatelji i sauesnici, u koliko je
to doputalo vazalstvo potinjenog nevaljalca prema nevaljalcu koji je
bio nad njim.
Sin veletrijskog zelenaa, Oktavijan, pokazao se kukaviki u ratu,
osvetljiv u pobedama, neveran u prijateljstvu, nemilosrdan prema
neprijatelju. Jednom na smrt osuenom oveku, koji ga je molio da ga
bar sahrani, odgovorio je: To je posao orlova. Peruincima koji su ga
preklinjali za milost uzviknu je: moriendum esse! Pretoru Kv. Galiusu,
zbog jedne proste sumnje, lino je iskopao oi, pre nego to je naredio
da ga zadave. Popev se na presto, poto su svi neprijatelji bili razbijeni
i potueni, poto je drao u rukama svu upravu i vlast, uzeo je na sebe
masku blagosti, i od svih ranijih poroka zadrao je jedino blud. Prialo
se da je u mladosti dva puta prodao svoju ednost: prvi put Cezaru,
drugi put, u paniji, Irtiusu, za tri stotine hiljada sestercija. Sada je
nalazio uivanja u tome to se esto razvodio od svojih ena i uzimao
druge, nove, otimajui ih od svojih prijatelja, i u tome to je vrio
brakolomstva skoro javno sve to u ulozi oveka koji se trudi da
uzdigne moral.
27

Taj prljavi i bolesni ovek bio je gospodar Zapada kada se rodio Isus i
on nije ni slutio da se rodio onaj koji e, najzad, sruiti sve ono to je
on zasnovao. Zadovoljavao se lakom filosofijom malog, demekastog
plagijatora Horacija: uivajmo u dananjici, u vinu i ljubavi; smrt, bez
nade, eka nas; ne dangubimo ni aska. Uzalud je Klet Virgilije, ovek
sa sela, ljubitelj letnjeg hlada, mirnih goveda, zlaanih pela, on koji se
s Enejem sputao u pakao da vidi muenike, i svoju nemirnu setu uzlio
u muziku rei, uzalud je Virgilije, plemenit i poboni Virgilije, objavljivao
novo doba, nov poredak, nov narataj, nebesko carstvo, dodue vie
svetsko i blee nego to je ono koje e objaviti Hristos, ali tek
plemenitije i estitije nego carstvo strahovitog pakla koje se spremalo.
Uzalud, jer je esar u tim reima gledao samo jedan pastirski san, te
moda mislio da je on sam, izopaeni gospodar izopaenih ljudi,
objavljeni Spasitelj, onaj koji e povratiti Saturnovo carstvo.
Ali da se rodio Hristos, pravi Car, koji je doao da sa prestola zbaci
Cara Zla, nasluivao je, moda, veliki Oktavijanov tienik na Istoku,
njegov vazal u Judeji, Irod Veliki.

28

IROD VELIKI

IROD VELIKI
Irod je bio udovite, jedno od najuasnijih udovita to ga je ikada
izlegla pripeka istonjakih pustinja.
Nije bio Jevrejin, nije bio Grk, nije bio Rimljanin. Bio je Idumejac,
varvarin koji je puzio pred Rimom i majmunski podraavao Grke, da bi
sebi bolje obezbedio vlast nad Jevrejima. Sin jednoga izdajnika,
preoteo je presto od svojih gospodara, poslednjih nesrenih
Hazmonejaca. Da bi opravdao svoje izdajstvo, uzeo je jednu njihovu
ker, Marijamnu, koju je kasnije, zbog bezrazlone sumnje, ubio. To
nije bio njegov prvi zloin. Pre toga je naredio da se muki udavi
njegov urak Aristovul; na smrt je osudio drugog uraka, Josifa, i isto
tako Hirkana P, poslednjeg vladaoca iz svrgnute dinastije. Ne
zadovoljiv se Marijamninom smru, naredio je da ubiju i njenu mater,
Aleksandru. Poubijao je i Vavove sinove, samo zato to su bili neki
daleki srodnici Hazmonejaca. U isti mah naao je pravog uivanja u
tome to je ive spalio Judu iz Sarifeja i Mateja iz Margalota, zajedno s
drugim poglavarima farisejskim. Kasnije se pobojao da bi Mariamnini
sinovi mogli da osvete mater te je naredio da se obese. Kada mu se
pribliila smrt, po njegovoj naredbi ubijen je i trei sin, Arhelaj.
Sladostrasnik, ispunjen sumnjom, nemilosrdan, lakom na novac i na
slavu, nikada nije imao mira, ni u svojoj kui, ni u Judeji, ni u sebi
samome. Da bi se zaboravila njegova ubistva, poklonio je narodu u
Rimu tri stotine talenata, da ih potroi na provodnju. Poniavao se pred
Oktavijanom, da bi mu on bio sauesnik u njegovim sramnim delima, i
kada je hteo da umre ostavio mu je deset miliona drahmi i, povrh toga,
zlatan brod za njega i srebrn za Liviju.
Taj odvratni najamnik koji se veto probijao, taj upola civilizovani
Arabljanin trudio se da se sprijatelji s Jelinima i Jevrejima i da njih
29

meu sobom izmiri. Polo mu je za rukom da kupi degenerisane

Sokratove potomke, koji su mu u Atini ak podigli kip; ali Jevreji su ga
mrzeli sve do smrti. Uzalud je on nanovo sazidao Samariju i obnovio
Jerusalimski Hram. On je za njih ostao bezbonik i otmiar.
Strepei od straha kao i svi ostareli tirani, trzao se im zauti kakav
list ili zatreperi senka neka. Sujeveran kao svi Istonjaci, lakoveran
prema pretskazivanjima, on je poverovao onoj Trojici koji su dolazili iz
Haldeje i koje je jedna zvezda vodila u zemlju to ju je on na prevaru
prigrabio. I senka kakva suparnika mogla je da ga prepadne. I kada je
od Mudraca doznao da se rodio novi Car Judejski, njegovo nemirno
varvarsko srce uzdrhtalo je. Pa kako se zvezdoatci ne vratie da mu
kau mesto gde se rodio unuk Davidov, on naredi da se poubijaju sva
mala deca vitlejemska. Josif Flavije preutkuje te poslednje podvige
Irodove; ali ovek koji je bio kadar da poubija svoju roenu decu, zar
nije mogao biti sposoban da pokolje i tuu?

30

POKOLJ NEVINE DECE

POKOLJ NEVINE DECE

Niko nije doznao nikada koliko je dece rtvovano Irodovom strahu.
Nisu to prvi put tada odojad u Judeji morala osetiti otricu
neprijateljske sablje. Sam taj jevrejski narod kanjavao je, u staro
vreme, itave neprijateljske gradove pokoljem staraca, ena, mladia i
dece. Obino je tedeo samo mlade devojke, da bi od njih nainio
robinje i nalonice. Sada je Idumejac taj zakon odmazde primenjivao
prema narodu koji ga je usvojio.
Ne znamo koliko je stradalo Nevinih, ali znamo ako je verovati
Makroviju da se meu njima nalazio i jedan Irodov sini, koji je u
Vitlejemu bio kod dojkinje. Ko zna da li to nije bila kao neka kazna za
toga starog tiranina, ubicu svojih ena i svoje dece? Ko zna da li on
nije patio kada su mu doneli glas o toj omaci? Malo posle toga morao
je i sam da napusti ivot, poto su ga skolile najuasnije boletine. Telo
mu je poelo da truli jo onako ivo; crvi su mu grizli monice; noge mu
behu otekle; jedva je disao i dah mu je nesnosno zaudarao. Gadei se
sebe samog, pokuavao je da se noem ubije za trpezom, i najzad je
umro, poto je Salomi naredio da poubija mnoge mlade ljude koji su
leali u njegovim tamnicama.
Pokolj Nevinih bio je poslednji podvig tog gnusnog i krvoednog starca.
Prinoenje na rtvu Nevinih oko kolevke jednog Nevinoga, to
prolevanje krvi zbog jednog Novoroeneta koje e svoju krv da prolije
radi spasenja onih koji su greni, to rtvovanje za Onoga koji e sebe
da rtvuje za cela oveanstvo ima proroko znaenje. Tisue i tisue
nevinih morae da umru, posle njegove smrti, samo zato to su
verovali u njegovo Vaskrsenje. On se raa da bi umro za druge, i gle,
tisue roenih umiru za njega, kao da ispataju to se on rodio.

31

Ima neke jezovite misterije u tom krvavom rtvovanju bezazlene dece,

u tome desetkovanju Hristovih vrnjaka. Ona su bila iz onoga narataja
koji e njega da izda i razapne. Ali ta deca to ih toga dana poklae
Irodovi najamnici ne videe ga, ne mogoe da vide smrt Hristovu.
Spasla su ga svojom smru i spasla su sebe same za navek. Bila su
nevina i ostala su nevina na veno. Njihovi ocevi i njihova preivela
braa osvetie ih jednoga dana i to e im, se oprostiti "jer ne znaju
ta rade".

32

BEGSTVO U MISIR

BEGSTVO U MISIR
Uvee, im su vitlejemske kue utonule u mrak i uegle se prve
svetiljke, Mati polazi kriom kao lopov, kao eljade koje bei, koga
gone. Krade jedan ivot od Cara; spasava jednu nadu narodu; stee
na grudi svoga sinia, svoje blago, svoj bol.
Skree ka Zapadu; prelazi staru zemlju Hanan i dolazi, sa kratkim
odmorima dani su kratki, u dolinu Nila, u zemlju Mizraimovu, koja je
pre etrnaest vekova njene oceve toliko suza stala.
Misir, ta zemlja prepuna svakojakih sramnih a i velikih dela prvih
epoha, ta afrika Indija, gde su vali svetske istorije dolazili da se
rasplinu i uginu Pompej i Antonije na nekoliko godina pre toga ostavili
su na njegovim obalama svoj ivot i svoje snove ta neobina zemlja,
koju je rodila voda, peklo sunce, natapala krv raznih naroda i koja je
bila nastanjena mnogim bogovima u obliku ivotinja, ta luda i
natprirodna zemlja bila je, kao za udo, izabrana da bude sklonite
Begunevo.
Bogastvo Misira bee blato, masni glib koji je Nil iz godine u godinu
sruivao u pustinju zajedno s reptilijama. Stalna misao Misira bila je
smrt. Bogati misirski narod nije hteo smrt, poricao je smrt. Mislio je da
smrt pobedi prividnou materije, balsamovanjem, kamenim kipovima
slinim telima od mesa to su ih izraivali njegovi klesari. Bogati, siti
Misirac, sin blata, oboavalac vola i boga sa pseom glavom, nije hteo
da umre. On je za svoj drugi ivot gradio katakombe, punio ih
mumijama koje je uvijao u mirisne trave, kipovima od drveta i mramora,
i podizao piramide iznad svojih mrtvih, da bi ih venost kamena
sauvala od raspadanja.

33

Kada Isus bude mogao da progovori, on e izrei svoju presudu Misiru.

Jer Misir nije samo na obalama Nila; Misir jo nije iezao sa lica
zemlje zajedno sa svojim carevima, svojim kopcima, svojim zmijama.
On e prokleti bogastvo koje dolazi od blata i vraa se u blato, i sve
fetie onih koji su se trbuha radi okupili u dolini Nila. I pobedie smrt
bez mumijskih kovega, bez grobnica, bez kipova od.granita i bazalta.
Pobedie smrt uei da greh oveka grize vie nego crvi i da je istota
due jedini miris koji oveka spasava od raspadanja.
Oboavaoci Blata i Marve, sluge Bogatstva i ivotinja, nee moi da se
spasu. I u njihovim grobnicama, pa ma one bile vee i od samih
planina i iskienije nego carske odaje, ostae jedino pepeo: glib koji
samo menja oblik, strvina. Ne pobeuje se smrt podraavanjem ivota
u kamenu i drvetu. Kamen se zdrobi i raspadne u prah, drvo istruli i
pretvori se u prah, i oboje su blato, veito blato.

34

IZGUBLJEN PA NADEN

IZGUBLJEN PA NAEN
Izgnaniki ivot u Misiru bio je kratkog trajanja. U naruju svoje Matere,
celim putem uljuljkivan laganim korakom trpeljivog magareta, Isus je
donesen u oevu kuu i radionicu, gde je maljica lupala i testera zvrjala
od jutra do mraka.
Kanonska Jevanelja ne kazuju nam nita o tom vremenu; meutim
apokrifi nam kazuju isuvie, ali sve to zvui klevetniki.
Luka, mudri vra, veli samo to da dete "rastijae i jaae" da, dakle,
ne bee slabako i da ne pobolevae. Bio je to zdrav deai i razvijao
se normalno, kao to je i trebalo da bude onaj koji e samo dodirom
ruke davati zdravlja drugima.
Svake godine, pria Luka, roditelji Isusovi iahu u Jerusalim da
proslave Praznik Presnih Hlebova, radi uspomene na izlazak iz Misira.
Putovalo se u veim druinama suseda, prijatelja i roaka, kako bi se
to manje oseala daljina i dosada. I ilo se veselo, kao da se ide na
kakvu provodnju a ne na proslavljanje uspomene na muke i patnje.
Praznik Pashe u Jerusalimu bio je, tada, dan kada se sastaju Jevreji iz
cele carevine.
Dvanaest Pashi bilo je prolo od Isusovog roenja. Te godine, poto
nazaretska druina bee pola iz svetoga grada, Marija zapazi da
deai nije sa njima. Celoga dana traila ga je, raspitujui se meu
rodbinom i znancima. Ali niko ga nije nigde video. Sutradan izjutra mati
se vrati, prevali put koji je ve bila prela, obie sve ulice i trgove
jerusalimske, upirui svoje crne oi u svakoga deaia na koga bi
naila. Obraala se materama koje su stojale na vratima, molila je
zemljake koji jo ne behu otputovali da joj pomognu u traenju. Mati
35

koja izgubi dete ne smiri se dogod ga ne nae; ne misli vie na sebe;

ne osea zamor, znoj ni glad; ne stresa prah sa haljine, ne zaglauje
vlasi, ne osvre se na radoznalost nepoznatog joj sveta. Njene
zaprepaene oi gledaju samo sliku onoga koji vie nije uz nju.
Najzad, treega dana, pope se ona do Hrama, razgleda dvorita i
ugleda, naposletku, u senci jednoga trema nekolicinu staraca koji su
bili u razgovoru. Priblii im se bojaljivo, jer su joj oni, s onim svojim
dugim platevima i dugim bradama, izgledali suvie ozbiljni ljudi, koji
se ne bi ni osvrnuli na jednu enicu iz Galileje i vide, izmeu njih,
kovrdave vlasi, sjajne oi, crnpurasto lice, svea usta svoga Isusa. Ti
starci razgovarali su s njenim Sinom o Zakonu i Prorocima. Pitali su ga
i on im je odgovarao i, odgovarajui im, on ih je pitao i oni su ga
pouavali, divei se da deai u tim godinama toliko dobro zna rei
Gospodnje.
Marija postoja nekoliko trenutaka posmatrajui ga; nije mogla da veruje
svojim oima. Njeno srce, koje je do pre nekoliko trenutaka kucalo od
strave, poe sada poigravati od radosti. Ne mogavi vie odoleti,
glasno ga zovnu njegovim imenom. Starci se sklonie u stranu, i ena
uze sina na grudi i stade ga snano stezati, utei i vlaei mu lice
suzama, koje je dotle uzdravala u strepnji.
Uze ga za ruku i izvede odatle; pa poto je ve videla da je on uz nju,
da se nije izgubio, srena mati seti se matere koja je oajavala.
Sine! ta uini nama tako? Evo, otac tvoj i ja traismo te sa strahom.
Zato ste me traili? Zar ne znate da meni treba u onom biti to je
oca mojega?
"I oni nastavlja Jevanelista ne razumee rei to im ree". Ali mi,
posle toliko vekova hrianskog iskustva, moemo da razumemo te
rei koje, na prvi pogled. izgledaju krute i nadmene.
36

Zato me traite? Zar ne znate da ja ne mogu da se izgubim, da ja ne

mogu biti izgubljen ni za koga, pa ak ni za one to me u zemlju
pogrebu? Ja u biti svuda gde ljudi u mene veruju, pa i onda ako me
ne vide svojim oima; neu biti izgubljen ni za koga ko me u svome
srcu ima. Neu biti izgubljen ni kada budem sam na Maslinovoj Gori, ni
kada budem u Grobu. Ako iz oiju ieznem, vratiu se; ako umrem,
vaskrsnuu. Ko me izgubi, morae da me nae.
A ko je taj otac o kome mi govori? Ti misli na oca po zakonu, po
ovejim shvatanjima. Ali moj pravi Otac je na nebesima; onaj Otac
koji je govorio Patrijarsima licem u lice, koji je stavljao rei u usta
Proroka. Ja moram da znam ta je on njima rekao o meni, moram da
znam njegovu venu volju, zakone koje je propisao svome narodu,
zavete to ih je zakljuio sa svima. Da bih izvrio ono to je zapovedio,
moram da se bavim s onim to je u istini njegovo. ta je zakonska,
oveja, privremena veza prema tajanstvenoj, duhovnoj, venoj vezi?

37

DRVODELJA

DRVODELJA
Ali za Isusa ne bee jo doao as da se konano pojavi. Jovanov glas
nije se jo uo, te se on s ocem i materom vrati u Nazaret, u Josifovu
radionicu, da mu pomae u njegovom zanatu.
Isus nije iao u jevrejske kole, u kojima je tumaen Mojsijev zakon,
niti je pak uio kod Grka. Ali uitelje je imao, i to trojicu koji su bili vei
od nauenjaka: Rad, Prirodu i Knjigu.
Ne treba nikada zaboraviti da je Isus bio Radnik i podsvoje jednog
Radnika. Ne sme se kriti da se rodio kao Siromah, u narodu koji je
iveo od svoga rada; da je, pre nego to e se pojaviti u svoj svojoj
veliini, svojim rukama zaraivao nasuni hleb. Te ruke koje su
blagosiljale prostodune, vidale gubave, vraale vid slepima,
vaskrsavale mrtve, bile su one ruke koje su klincima zakivane za krst,
ruke koje su se znojile od rada, ruke koje su oseale bol od rada, ruke
koje su dobivale uljeve od rada, ruke koje su udarale klince u drvo:
zanatlijske ruke.
Isus je bio Radnik koji obrauje Materiju pre nego to je postao Radnik
koji obrauje Duh; bio je Siromah pre nego to je pozvao Siromahe na
gozbu u svoje Carstvo. Nije se rodio u svetu bogataa, u sjajnoj,
raskonoj kui, u mekanoj, purpurom zastrtoj postelji. Premda je
potomak jednoga Cara, ivi u radionici jednog drvodelje; premda je sin
Boji, rodio se u jednoj Staji. Ne pripada kasti Velikih, aristokratiji
Ratnika, druini Bogatih, savetu Svetenika. Rodio se u najnioj
narodnoj klasi, ispod koje stoje samo jo skitnice, prosjaci, begunci,
robovi, razbojnici, prostitutke. Kasnije, kada sa telesnog bude preao
na duhovni rad, on e se u oima boljeg sveta spustiti jo nie i svoje
prijatelje potraie u onoj prokletoj gomili koja je nia od samoga oloa.
38

Pre nego to se bude spustio u Pakao Mrtvih, on e se spustiti u

Pakao ivih. U veitoj hijerarhiji kasta, on je samo siromah radnik i
nita vie.
Isusov zanat je jedan od etiri najstarija i najsvetija zanata. Zanati
teaki, zidarski, kovaki, drvodeljski zadiru u ovekov ivot,
najbezazleniji su i najreligiozniji. Ratnik se prometne u razbojnika,
mornar u gusara, trgovac u pustolova. Ali teak, zidar, kova, drvodelja
ostaju ono to su, ne mogu da budu drugo, ne izopaavaju se.
Obrauju poznatu grau i, pred oima sviju, daju joj oblike kakve
hoete, stvaraju dela koja se jasno vide, koja su dobra i istinita i koja
slue za potrebe blinjih. Teak izorava brazdu i iz nje vadi hleb koji
jede svetac u svojoj peini kao god i ubica u svojoj tamnici; zidar klee
kamen i zida kuu, kuu za siromaha, kuu za cara, kuu za Boga;
kova greje i razvlai gvoe, da iz njega skuje ma za vojnika, plug za
teaka, eki za stolara; drvodelja testeri i ukiva drvo, da bi nainio
vrata koja e kuu zatititi od lopova, da bi sastavio postelju na kojoj e
umirati lopovi i nevini.
Te proste, opte, obine stvari, toliko proste i obine da ih mi, koji smo
naviknuti na sloenija i zagonetnija uda, vie i ne zapaamo,
najprostije su ovekove tvorevine, ali udesnije i potrebnije od svih
ostalih koje su izmiljene kasnije.
Drvodelja Isus proiveo je svoju mladost meu tim stvarima, izraivao
ih je svojim rukama i uao prvi put pomou njih u sveti i prisni ivot
svojih blinjih, u njihov domai ivot. Izradio je sto za kojim je tako
prijatno sedeti s prijateljima, pa ma meu njima bio i koji izdajnik;
postelju u kojoj se ovek raa i umire; koveg u kome seoska nevesta
uva svoje bedne prnje, kecelje i rupie i bele uglaane koulje;
izradio je nave u kojima se mesi testo i kisne hleb, stolice na kojima
starci, uvee, sede kraj vatre i razgovaraju o mladosti koja se vie ne
vraa.

39

Isus je esto, dok su se jasne i lake uke ispod rendeta kovrdale i

strugotine ispod ritmikih pokreta turpije padale na tezgu i pod,
premiljao o obeanjima venog Oca, o onome to su kazali Proroci, o
radu u kome nije glavno tanost linija i nacrta nego duh i istina.
Zanat ga je nauio da iveti znai preobraati ono to je mrtvo u ono
to je ivo i korisno; da i najloija graa, kada se obradi i dotera, moe
biti od dragocene koristi oveku; da, da bi se neto spaslo, treba
menjati, i kao god to se iz kakvog krivog, hrapavog i prljavog
maslinovog stabla izradi krevet za dete ili nevestu, da se isto tako od
poganog srebroljupca i najgore bludnice mogu stvoriti graani
nebeskog carstva.

40

OTAC

OTAC
U Prirodi, gde sunce obasjava dobre i zle, gde ito raste i sazreva da bi
dalo hleba za trpezu Jevrejina i Neznaboca; gde zvezde sijaju iznad
pastireve kolibe i bratoubiine elije; gde grozdovi groa bujaju i rude
da bi dali vina za svadbenu gozbu i za pijanstvo ubiino; gde ptice,
veselo cvrkuui, bez muke i truda nalaze sebi hrane, i gde i lukave
lisice imaju svoja sklonita; gde su poljski krinovi odeveni raskonije od
careva: u toj Prirodi Isus nae zemaljske potvrde za svoje veito
ubeenje: da Bog nije gospodar koji tisuu godina prigovara za dobro
to ga je jednoga dana uinio, niti strani Jehova koji nareuje
istrebljenje neprijatelja, niti pak kakav Veliki Sultan koji iziskuje da ga u
njegovom Dvoru slue samo satrapi visokog roda i koji bodro motri da
njegove sluge do sitnica izvode strogu obrednu etiketu na zbornom
mestu koje je Hram.
Hristos je, kao Sin, znao da je Bog Otac otac sviju ljudi a ne samo
Avramovog naroda. Muevlja ljubav je silna, ali je ulna i ljubomorna;
bratovlja je ljubav dosta puta zatrovana zaviu; prijateljeva moe biti
ukaljana neverstvom; sinovlja je mahom proeta duhom protivljenja;
gospodareva je ispunjena nadmenom snishodljivou. Jedino oinska
ljubav prema deci savrena je ljubav, ista, nesebina ljubav. Otac
uini za dete ono to ne bi uinio ni za koga drugog. Dete je delo
njegovo, telo njegovog tela, kost njegovih kostiju; jedan je njegov deo,
koji je rastao uza nj iz dana u dan; prema tome je nastavak,
usavravanje, dopuna njegovog bia. Starac ivi u mladiu; prolost se
ogleda u budunosti; onaj koji je iveo rtvuje se za onoga koji treba da
ivi; otac ivi u detetu, uiva u detetu, u detetu gleda sebe i ushiava
se. Kada izgovori re stvorenje, pomilja na sebe kao na stvaraoca; to
dete zaelo se u trenutku miline koja ga je obuzela u zagrljaju ene,
izabrane izmeu svih ena, rodilo se iz boanskog bola te ene, stalo
41

ga je, kasnije, suza i znoja; gledao ga je kako raste izmeu njegovih

nogu, uz njega, svojim rukama zagrevao je njegove studene ruice,
sluao je njegove prve rei to veito a uvek novo udo video je
njegove prve nesigurne korake po podu svoje kue; video je kako,
malo po malo, u tom telu koje je stvorio on, koje je bujalo pred
njegovim oima, klija, raa se, pojavljuje jedna dua jedna nova
oveja dua: jedino blago koje se ne moe niim naknaditi; gledao je
kako se na detinjem licu ukazuju njegove crte i uz njih i crte njegove
ene, ene s kojom se u tom zajednikom plodu sliva u jednu celinu, u
jedno jedino telo; i pred tim novim biem, svojim delom, osea se
stvaraocem, blaenim, silnim, srenim. Jer dete oekuje sve od oca i
dok je malo ima vere samo u oca i osea se sigurnim samo uz oca.
Otac zna da mora iveti za njega, muiti se za njega, raditi za njega.
Otac je Bog zemaljski za dete, a dete je skoro Bog za oca.
Oeva ljubav nema ni traga bratovlje obaveze i navike, prijateljevog
rauna i takmienja, ljubavnike pohotljive udnje, slugine pretvorne
odanosti. Oeva ljubav je ista ljubav, jedina prava ljubav, ljubav u
kojoj nema primese tuih elemenata: to je srea rtvovati se za sreu
drugoga.
Tu ideju o Bogu kao Ocu koja je jedna od velikih novina to ih je
Hristos objavio, tu utenu ideju da je Bog Otac i da nas voli kao to
otac voli svoju decu, a ne kao kakav gospodar svoje robove, i da on
svojoj deci potrebni hleb daje svaki dan i da radosno prima one koji su
greili, kada se vrate i svoju glavu spuste na njegove grudi tu ideju
koja zapeaava Stari i oznaava poetak Novoga Zaveta, Isus je
naao u Prirodi. Kao Boji Sin, kao jedno s Ocem, on je bio uvek
svesan toga oinstva, koje su jedva nazirali najvidovitiji proroci; ali
sada, kada uestvuje u svima iskustvima oveanstva, on vidi da se
ono ogleda i skoro otkriva u vasioni, te e upotrebiti najlepe slike iz
prirode, da bi ljudima uputio prvu od svojih radosnih poruka.

42

PRIRODA

PRIRODA
Isus je, kao i svi veliki duhovi, voleo Prirodu. Grenik koji je rad da se
oisti od greha, Svetac koji je rad da se moli Bogu, Pesnik koji je rad
da stvara, svi se oni sklanjaju u planine, u hlad lisnatog drvea, u
blizinu hunih potoka, na livade koje do neba ire svoj miris, na pusto
stenje koje peku sunevi zraci. Isus je iz Prirode uzeo svoj jezik. On
gotovo nikada ne upotrebljava naune rei, teko razumljive misli,
bezbojne i opte izraze. Njegove propovedi imaju boju cvea, miriu na
livade i vrtove i ivota im daju domae ivotinje. On je gledao, u svojoj
Galileji, smokvu kako buja i sazreva ispod krupnog crnog lia; gledao
je kako se suvi vinovi okoti zaodevaju zelenim lastarima i mladicama i
kako na njima vise beli i ljubiasti grozdovi groa na veliku radost
vinogradarevu; gledao je kako goruica, sa svojim mnogobrojnim
granicama, ponie iz svoga nevidljivog semena; sluao je nou laki
um trske kada je vetar kraj reka povija; gledao je kako se u zemlju
kao u grob baca penino zrno koje e vaskrsnuti u obliku jedrog
klasa; gledao je, u prve tople dane, lepe crvene, ute i ljubiaste
krinove u jo nesazrelom itu; gledao je gustu, zelenu travu, koja
danas buja a sutradan ve sasuie se i sagoreti u ognju. Gledao je
dobre i zle ivotinje: zaljubljenu golubicu kako gue na krovu, puna
tatine zbog svoga sjajnog vrata; kopce koji se estarei sputaju na
svoj plen; vrapce u vazduhu koji ne mogu da padnu, kao ni carevi, ako
to nije Boja volja; gavrane koji otrim kljunom kidaju strvinu; brinu
kvoku koja pilie okuplja pod svoja krila im se nebo natuti i pone
grmeti; lukavu lisicu, koja naini pusto meu ivinom pa zatim
pobegne u svoje skrovite; pse koji ispod gospodareva stola teku i
hvataju mrvice i kosti to sa njega padaju na zemlju. I gledao je guju
kako klizi kroz travu i smuka kako se skriva i pomalja ispod
poremeenih ploa na groblju.

43

Roen meu pastirima i da bi bio pastir ljudima, on je gledao i voleo

ovce; ovce koje trae zalutalo jagnje, jaganjce koji tuno bleje za
svojim majkama i koji, gotovo skriveni njihovim runom, tegle njihova
vimena; stada koja pasu po turim i suncem ozarenim obroncima. Isto
tako voleo je goruino zrno koje se jedva vidi na dlanu i staru smokvu
to svojim hladom zastire kuu siromakovu; ptice nebeske koje ne
seju i ne nju i ribe koje se u mrei blistaju kao srebro i daju hrane
njegovim vernima. I kada bi, u veeri s omorinom koja prethodi
nepogodi, podigao oi, video bi kako munja poav od Istoka proseca
vazduh sve do Zapada.
Ali, Isus nije itao samo otvorenu, arenu knjigu Prirode. On zna da je
Bog ljudima govorio preko Anela, Praotaca i Proroka. Njegove rei,
njegovi zakoni, njegove pobede ispisane su u Knjizi. Isus poznaje
znake pomou kojih su mrtvi onima koji nisu roeni predavali misli i
spomen na stara vremena. On je itao samo Knjige u kojima su njegovi
preci opisivali istoriju njegovog naroda; ali poznaje ih u slovu i u duhu
bolje nego Nauenjaci i Knjievnici; i to mu daje pravo da se od
uenika prometne u uitelja.

44

STARI ZAVET

STARI ZAVET
Jevreji su, meu narodima, bili najsreniji i najnesreniji narod. Njihova
istorija je jedna Misterija. koja zapoinje idilom u Raju i zavrava
tragedijom na Golgoti.
Njihove prve praroditelje sazdao je Bog od zemlje i postavio ih za
gospodare Raja, predela plodnog i veitog Leta, gde su plodovi
bogatog Istoka, prepuni sokova, visili o drvetima, u senci mladog lia.
u domaaju ruke. Nebo, jo svee, otpre nekoliko dana obasjano
svetlou, koje jo nisu mutili oblaci niti parale munje, bdelo je nad
njima sa svima svojim zvezdama.
Njih dvoje trebalo je da vole Boga i da se vole meu sobom: to je bio
Prvi Zavet. Ne bee muka, niti bolova; ne bee smrti, niti strahovanja
od nje.
Prva Neposlunost donese prvu Kaznu; Izgnanstvo. Mukarac je
osuen na rad, ena na raanje. Rad je muan, ali donosi nagradu u
etvi; raanje je muno, ali donosi utehu u deci. Ipak i ta manja i
nesavrena srea ieze brzo, kao lie koje izgrizu gusenice.
Brat ubi, prvi put, Brata: oveja krv zali zemlju, ukvari se i svojim
isparavanjem stade iriti greh. ovekove keri zdruie se s Bojim
sinovima i izraae Dinove, divlje lovce, zverske ubice, koji od zemlje
nainie krvavi Pakao.
Onda Bog posla drugu Kaznu. Da bi zemlju oistio jednim neizmerno
velikim Krtenjem, sve ljude i njihova bezakonja istrebi Potopom.
Jednog jedinog oveka. koji je bio pravedan, spase i s njime postavi
drugi Zavet.
45

S Nojem otpoinju stara srena vremena Praotaca. Skitniki pastiri,

stogodinje poglavice, lutali su izmeu Haldeje i Misira traei
panjake, bunare i mir. Nisu imali stalne otadbine, ni kue, ni gradova.
U karavanima, koji su se protezali kao itava vojska, vodili su plodne
ene, odane sinove i keri, pokorne snahe, bezbrojnu unuad i
praunuad, poslune sluge i slukinje; gonili rogate i opasne bikove,
krave nabreklih vimena, nestanu telad, ovnove i jarce nesnosnog
zadaha, krotke ovce, visoke kamile zemljane boje, kljusad snanih
sapi, koze ponosito izdignutih glava; i nosili su, u tovaru, sudove od
zlata i srebra, domae idole od kamena i metala.
Doavi na izabrano mesto, razapinjali su atore ukraj kakve cisterne; i
Patrijarh bi sedeo napolju, u hladu hrastova i smokava, i posmatrao
prostrani oko iznad koga su se dizali u vis dimovi od vatri i gde se
razlegalo askanje ena i pastira zajedno s rikom goveda i blejanjem
ovaca. I Patrijarhu bi srce igralo od radosti, dok je posmatrao taj svet
mueva, ena i dece, koji je ponikao iz njegove krvi, i svu onu marvu
koja je bila njegova: potomstvo ljudsko i potomstvo ivotinjsko koje se
iz godine u godinu umnoavalo.
Uvee bi podigao oi da pozdravi prvu ranu zvezdu koja je buktela kao
kakva bela vatra na vrhu brega; i toliko puta njegova bela, kovrdava
brada blistala bi se na svetlosti onoga meseca koji je on ve preko
stotinu godina posmatrao na nonjem nebu.
Ovda onda, Aneo Gospodnji dolazio je da ga pohodi, i jeo je za
njegovim stolom pre nego to bi mu rekao poruku, ili i sam Gospod, u
tople asove, stizao je u odei poklonika i sedeo sa starcem pod
atorom; i njih dvojica razgovarali bi, licem u lice, kao dva prijatelja iz
mladosti, koji su se sastali da urede svoje poslove. Plemenski
poglavica, gospodar slugu. pretvarao se i sam u slugu i sluao
zapovesti, savete, obeanja svoga boanskog Gospodara. I izmeu
Jehove i Avrama postavljen je Trei Zavet, sveaniji od ona druga dva.
46

Sin jednoga Patrijarha, koga su braa prodala da bude rob, penje se

na visok poloaj u Misiru te poziva sve svoje k sebi. Jevreji misle da su
nali traenu otadbinu i stanu napredovati brojem i bogastvom. Ali,
povedu se za misirskim bogovima te Jehova pripremi Treu Kaznu.
Misirci. zavidei im, stvaraju od njih bedno roblje. Gospod, da bi
kazna potrajala due, ini da otvrdne Faraonovo srce, ali naposletku
upuuje im drugog Spasitelja koji ih izvodi iz zemlje u kojoj su iveli u
mukama i u blatu.
Ali, iskuenju jo nema kraja. etrdeset godina lutaju Jevreji pustinjom.
Stup od dima vodi ih danju, a stup od ognja nou. Bog im je obeao
divnu zemlju, bogatu u biljkama i u vodi, u vinogradima i maslinama,
dok oni nemaju ni vode da piju ni hleba da jedu te ale za lukom i
bogovima misirskim. Bog uini da iz stene potee voda i da iz neba
padaju mana i prepelice, ali Jevreji, zamoreni i siti ekanja, izdaju
svoga Boga, nainivi od zlata tele kome se klanjaju. Mojsije, koji je bio
sumoran kao i svi Proroci, koga ne razumevahu kao ni sve Spasitelje,
koga sledovahu protiv svoje volje kao i sve otkrivae Novih zemalja, s
mukom vodi za sobom upornu i jogunastu gomilu i moli Boga da ga
uspava venim snom. Ali Jehova hoe poto poto da utvrdi i etvrti
Zavet sa narodom svojim. Mojsije slazi s gore koja se sva dimi i iznad
koje gromovi grme i munje sevaju i donosi kamene Dve Ploe na
kojima je prst samoga Boga napisao deset zapovesti.
Mojsije nee videti obeanu zemlju, novi Raj koji bi se dobio namesto
onoga to je izgubljen. Ali Gospodnja re se ispunjava. Isus Navin i
drugi junaci prelaze Jordan, ulaze u zemlju Hanansku i pobeuju
narode. Zidovi padaju od zvuka truba. Devora moe da peva svoju
pobedniku pesmu. Narod nosi sa sobom Boga Bitaka, skrivenog iza
atora, na kolima koja vuku volovi. Ali neprijatelji su mnogobrojni i ne
ustupaju mesta doljacima. Jevreji su bili as ovo as ono, pastiri i
razbojnici, pobednici kada se pridravaju Zakona, pobeeni kada ga
zaborave.
47

Jedan Din, ije se kose britva nije dotakla, pogubljava tisue Filisteja i
Amalika, ali jedna ena ga izdaje. Neprijatelji mu iskopaju oi i gone ga
da melje, okreui rvanj u mlinu. Sami Junaci nisu dovoljni; potrebni
su Carevi. Jedan momak iz Venijaminovog plemena, visok i snaan
ovek, sreta jednog Proroka koji mu sveto ulje leva na glavu i
proglaava ga carem celog naroda. Saul, postav silan Ratnik,.
poraava Amonce i Amalike i zasniva vojniko carstvo .od koga strepe
svi susedi. Ali sam taj Prorok to ga je. proglasio carem gnjevi se na
njega i stvara mu suparnika.
David, Pastir, ubija dinovskog neprijatelja carevog, svojom harfom
razgoni gnjev i setu carevu, zadobija naklonost prvenca carevog,
uzima ker carevu, meu prvim je poglavicama carevim. Ali Saul,
ispunjen sumnjom i gnjevom, hoe da ga ubije. David se krije po
planinskim peinama, postaje vo odmetnikih eta, stupa u slubu
Filisteja i kada oni Saula pobede i ubiju na gori Gelvuji postaje carem
celog Izrailja. Taj smeli Pastir, veliki kao pesnik i kao Car, ali
nemilosrdan i bludnik, osniva svoj dom u Jerusalimu i pomou svojih
givorima, t.j. hrabrih, pobeuje i podjarmljuje susedne careve. Jevrejski
narod, prvi put tada, postaje narod od koga strahuju. Stoleima i
stoleima uzdisae on u udnji da mu se vrati David i polagae svoje
nade u kakvog njegovog potomka, koji bi ga spasao potitenosti.
David je Car Maa i Pesme; Solomon je Car Zlata i Mudrosti.
Potinjeni donose Zlato u njegov dom. Zlatom kiti on prvi sjajni Jehovin
Dom; brodove alje u daleki Ofir po Zlato; kraljica od Save polae mu
pred noge vree pune Zlata. Ali sav sjaj Zlata i sva Mudrost
Solomonova nisu kadri da cara spasu od neistog poroka ni carevinu
od propasti. On uzima tue ene i klanja se tuinskim bogovima.
Gospod prata njegovoj starosti seajui se njegove mladosti, ali im
on umre carstvo se cepa i otpoinju mrana i sramna stolea
raspadanja. Dvorske zavere, ubijanja careva, pobune poglavica,
nesreni bratoubilaki ratovi, bestidno idolopoklonstvo ispunjavaju eru
48

opadanja. Javljaju se proroci i opominju careve, ali carevi ih ne sluaju

ili ih gone. Izrailjevi neprijatelji dobijaju i opet snage; Feniani, Misirci,
Asirci, Vavilonci malo po malo prodiru u obe carevine, nameu im
danak, i naposletku, na est stotina godina pre Isusova roenja,
Jerusalim je razoren, Jehovin hram je razoren i JevreJi su odvedeni u
ropstvo na vavilonske reke. Njihova bezakonja i njihovi gresi bili su
prevrili meru, i sam onaj Bog koji ih je oslobodio misirskog ropstva
predaje ih u ropstvo Vavilonaca. To je etvrta Kazna, koja je i
najstrahovitija meu svima ostalim, jer joj nema kraja. Od toga trenutka
Jevreji su neprestano, veito, rastureni meu tuincima i ostali su pod
jarmom tuinaca. Neki od njih vraali su se da iznova podignu
Jerusalim i njegov hram, ali zemlju su preplavljavali Skiti, potinjavali
Persijanci, osvajali Grci, i ona je, najzad, posle poslednjih makabejskih
podviga, bila u rukama jedne varvarske arabljanske dinastije,
potinjene Rimljanima.
Ovaj narod koji je toliko vekova iveo bogat i slobodan u pustinji i
nekada gospodario carevinama i sebe smatrao, pod zatitom svoga
Boga, za prvi narod na zemlji, sada, kada su ga tuinci podelili i
pocepali, postao je malo po malo ruglo celoga sveta, Jov meu
narodima. Posle Isusove smrti njegova sudbina bie jo gora:
Jerusalim e biti razoren po drugi put; u opustoenoj zemlji vladae
samo Grci i Rimljani, a poslednji listovi sa Izrailjevog stabla bie
razvejani irom cele zemlje kao prah na putevima kada ga juni vetar
uzvitla.
Ni jedan drugi narod nije Bog toliko voleo niti toliko nemilosrdno kaznio.
Izabran je da bude prvi a postao je sluga poslednjih; hteo je da ima
svoju pobedonosnu otadbinu, a prometnuo se u izgnanika i roba tuih
otadbina.
Premda je bio vie pastirske nego ratnike prirode, nikada nije iveo u
miru ni sa sobom ni sa drugima. Ratovao je sa svojim susedima, sa
svojim prijateljima, sa svojim vladarima; ratovao je s prorocima pa i sa
49

samim Bogom. Bio je truo od poroka, njime su upravljali ubice,

izdajnici, brakolomnici, rodoskrvnici, razbojnici, ljudi koji su trgovali sa
svetinjama i klanjali se idolima, pa ipak su njegove ene, u njegovim
domovima, raale najsavrenije svece na Istoku: pravednike,
pustinjike, propovednike, proroke. Najzad, u njegovom se krilu, od
njegove krvi, rodio otac novih svetaca, onaj koga su ekali svi proroci.
Ovaj narod koji nije imao svoje metafizike, svoje nauke, svoje muzike,
svoga vajarstva, svoga slikarstva, svoje arhitekture, stvorio je najveu
poeziju staroga doba, poeziju koja je prepuna uzvienosti u Psalmima i
Prorocima, savrene nenosti u povestima o Josifu i Ruti, plamene
strasti noi u Pesmi nad Pesmama.
Ponikav meu divljacima koji su se klanjali svojim mesnim bogovima,
on se vinuo do ljubavi prema jednom i optem Bogu. Lakom na zemlju
i na zlato, imao je on u svojim prorocima prve branioce siromanih i
dolazio do poricanja bogastva. Isti onaj narod koji je na svojim oltarima
prinosio na rtvu ljudske ivote i vrio pokolje nad itavim gradovima,
koji su bili prepuni nevinog sveta, dao je uenike onome koji je
propovedao ljubav prema neprijateljima. Taj narod, surevnjiv na svoga
surevnjivog Boga, neprestano ga je izneveravao i jurio za drugim
bogovima. Od njegovog Hrama, koji je tri puta podizan i tri puta
razoravan, ostala je samo krnja zidina, tek tolika da na nju manja
povorka pokajnika moe da spusti glavu, da bi sakrila svoj pla i svoje
suze.
Ali ovaj udni i zagonetni, nadoveanski i bedni narod, prvi i poslednji,
najsreniji i najnesreniji izmeu svih naroda, mada je sluga nacija, jo
vlada narodima Novcem i Reju. Premda ve vekovima nema svoje
otadbine, meu gospodarima je svih otadbina; premda je ubio svog
najveeg sina, podelio je, tom krvlju, istoriju sveta na dva dela, i to
pleme bogoubica postalo je najprezrivije ali i najsvetije pleme na celom
svetu.

50

PROROCI

PROROCI
Ni jedan narod nije mogao tako jasno da zagleda u svoju budunost
kao jevrejski. Niti je i jedan narod imao toliko ljudi koji bi ga budili i
opominjali kao to je to imao on, od zasnivanja pa do raspadanja
drave, u velike dane svojih pobedonosnih vladalaca, u sumorne dane
izgnanstva, u bolne dane ropstva, u strahovite dane svoga rasturanja.
Indija je imala svoje askete koji su se krili po umama da bi pobedili
telo i utopili duh u beskrajnosti; Kitaj je imao svoje mudrace, blage
starce, koji su seljake i careve uili graanskim vrlinama; Grka je mala
filosofe koji su u hladu tremova stvarali harmonine sisteme ili
dijalektike klopke; Rim je imao svoje pravnike koji su na tuanim
ploama, za narode i za vekove, ispisivali osnove pravde do koje treba
da se uzvisi onaj ko upravlja i vlada; Srednji Vek imao je propovednike
koji su se trudili da razdrmaju uspavano Hrianstvo potseanjem na
Hristova stradanja i na uase pakla. Jevrejski pak narod imao je svoje
proroke.
Prorok nije vra; on ne sedi na tronocu u peini i iz usta mu ne izlaze
pena i rei. On govori o budunosti, ali ne samo o budunosti.
Spominje ono to se jo nije dogodilo, ali otkriva i ono to je bilo.
Njegovo vreme obuhvata tri momenta: on tumai prolost, osvetljava
sadanjost, slika budunost.
Jevrejski prorok je glas koji govori ili ruka koja pie. Glas koji govori u
carskom dvoru i u planinskom kraju, na stepenicama hrama i na
trgovima prestonice. Taj glas moli, preti, budi boansku nadu.
Prorokovo srce kida se od bola, njegova usta prepuna su emera,
njegova ruka izdie se u znak pretnje kaznom. On pati zbog svoga
naroda, kara ga zato to ga voli, preti mu kaznom stoga to je rad da
51

ga popravi. I on govori o vaskrsavanju i o ivotu koji e doi posle vatre

i unitenja; slika pobedu i blaenstvo, novo Davidovo carstvo i zavet
koji se nee pogaziti nikada vie.
Prorok privodi idolopoklonike pravome Bogu, potsea verolomnike na
njihovu zakletvu, zle na ljubav, svirepe na milost, careve na pravdu,
podanike na poslunost, grenike na kaznu, ponosite na poniznost.
Izlazi pred cara i ini mu prekore, sputa se meu olo i postiuje ga,
pristupa svetenicima i optuuje ih, ide bogatima i kara ih.
Siromanima objavljuje da e biti nagraeni, oaloenima da e se
uteiti, bolesnima da e nai leka, sunjima da e biti osloboeni,
ugnjetenima da e doi onaj koji e ih spasti.
On nije car, ni poglavica, ni svetenik, ni knjievnik; on je jedan jedini
ovek, ovek bez oruja i bogatstva, bez slube i pristalica, on je
osamljeni glas koji govori, slabi i izgubljeni glas koji jadikuje, moni
glas koji urla i izaziva drhtanje i strah; glas koji poziva na pokajanje i
obeava venost.
Prorok nije filosof. Malo se njega tie to da li je svet postao iz vode ili
vatre, poto voda i vatra ne mogu da naine boljom duu u ljudi.
Pesnik je. mada to ne zna ili ne eli da bude, kada mu nabujali gnjev i
sjajni snovi stavljaju u usta rei kakve retori nee moi nikada da
izume. Nije svetenik, zato to ga nisu pomazali u hramu najmljeni
uvari knjiga. Nije kralj, jer nema vojske, a ma mu je samo re koja
dolazi ozgo. Nije vojnik, ali je gotov da umre za svoga Boga i za svoj
narod.
Prorok je glas koji govori u ime Boga, ruka koja pie ono to joj Bog
kazuje. On je glasnik koga je Bog poslao da pokae put onome ko je
zalutao, da opomene onoga ko je pogazio zavet, onoga ko nije na
svome mestu. On je Bogu poverenik, tuma, njegov izaslanik. Dakle,
vei je od cara koji Boga ne slua, od svetenika koji Boga ne razume,
od filosofa koji Boga porie, od naroda koji je Boga ostavio te juri za
52

idolima od drveta i kamena.

Prorok je onaj to vidi, s potresenim srcem ali jasnim pogledom, zlo
koje vlada danas, kaznu koja e doi sutra, carstvo sree koje e
nastupiti posle kazne i pokajanja.
On je glas onoga koji ne moe da govori, glas onoga koji ne ume da
pie; on je zatitnik rasturenog i namuenog naroda, branilac onih koji
su siromani, osvetnik onih koji se u bolovima previjaju pod nogama
silnika. Nije uz one koji druge mue. nego uz one koji su na mukama;
ne ide s onima koji su siti i obesni, nego s onima koji su gladni i bedni.
To je glas koji dosauJe, koji mui, koji ne godi; glas koji mrze veliki,
na koji se nerado osvre svetina, koji esto ak ni pristalice ne
razumeju. Poput hijene koja jo iz daljine osea zadah lea, poput
gavrana koji grake uvek na isti nain, poput vuka koji u planini urla od
gladi, Prorok ide Izrailjevim putevima, praen sumnjom i hulenjem.
Jedino siromasi i oni koji su potiteni blagosiljaju ga, ali siromasi su
slabi, a oni koji su potiteni mogu samo da ga sluaju utei.
Kao i sve one to uznemiravaju san onih koji spavaju i remete truli mir
monih, njega gone kao neprijatelja. klone ga se kao da je gubav.
Carevi ga jedva trpe, svetenici ustaju protiv njega, bogati ga preziru.
Ilija mora da bei od gnjeva svoga protivnika Jezavela, koji ubija
proroke; Amosa progoni izvan Izrailja Amasija, svetenik iz Vetela;
Uriju pogubljava car Joakim; Isajiju ubijaju po naredbi Manasijevoj;
Zaariju dave izmeu hrama i oltara; Jonu bacaju u more; ve je skovan
ma koji e odrubiti Jovanovu glavu i niklo je drvo za krst na koji e biti
razapet Hristos. Prorok je Tuilac, ali ljudi ne priznaju da su krivi; on je
Branilac, ali slepi ne primaju njegovu ruku da ih povede; on je Glasnik,
ali gluvi ne uju njegova obeanja; Spasitelj je, ali bolesnici koji trunu
uivaju u svojoj trulei i ne pristaju da ih on spase. Pri svem tom, re
Proroka bie veiti dokaz u korist ovoga naroda, koji proroke ubija a
53

ipak ih raa; i smrt jednog Proroka, koji je vei od svih Proroka, bie
dovoljna da okaje sve zloine svih drugih naroda to po zemlji gamiu.

54

ONAJ STO CE DOCI

ONAJ TO E DOI
Kod kue u Nazaretu Isus premilja o onome to je propisao Zakon, ali
on svoju sudbinu nalazi samo u Prorocima, u njihovim plaevnim i
ognjenim reima. Proroanstva se niu uporno jedno za drugim kao
udari u vrata koja se ne otvaraju; ona se ponavljaju, pomalo dopunjuju,
neto preinaavaju, nikako ne poriu, a svakada potvruju. Tanost im
je strahovita, potankosti su uasne. To je jedna istorija napisana
unapred, dokumenat koji se ne da pobiti.
Kada se Isus, uav u tridesetu godinu, javi ljudima kao Sin oveji, on
ve zna, do sitnica, ta ga eka. ivot koji je pred njim iznesen je na
stranicama koje su ispisane pre njegovog zemaljskog roenja.
On zna da je Bog Mojsiju obeao jednog novog Proroka: "Proroka u
im podignuti izmeu brae njihove, kao to si ti, i metnuu rei svoje u
usta njegova, i kazivae im sve to mu zapovedim". Jer e Bog sa
svojim narodom uiniti Novi Zavet. "Ne Zavet kao to je onaj to sam
ga uinio s ocevima njihovim... nego u svoj zakon utisnuti u njihovu
utrobu i upisati u njihovo srce". Zavet urezan u duu a ne u kamen;
Zavet oprotaja a ne kazne. I Mesija e imati Preteu koji e objaviti:
"Evo ja aljem Anela svoga pred licem tvojim koji e pripraviti put tvoj
pred tobom". "Jer nam se rodi dete uzvikuje Isajija sin nam se
dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime e mu biti: divni, savetnik, Bog
silni, otac veni, knez mirni".
Ali ljudi e biti slepi za njega i nee ga sluati. "Uini da odeblja srce
tome narodu i ui da mu oteaju, i oi mu zatvori, da ne vidi oima
svojim n uima svojim da ne uje i srcem svojim da ne razume i ne
obrati se i ne isceli". I on e biti... kamen spoticanja i stena za sablazan
za oba doma Izrailjeva, zamka i mrea stanovnicima jerusalimskim.
55

Nee da se ponese ni u sjaju da se prikazuje; nee doi kao oholi

pobednik. "Raduj se, keri Sionska, klii keri jerusalimska! Evo, Car
tvoj ide, Car pravedan i Spasitelj; on je siromah i jae na magarici sa
magaretom."
Donee pravdu i olakae onima koji su nesreni: "Gospod me
pomaza da javim dobre glase krotkima, posla me da zavijem rane u
srcu, da oglasim zaboravljenima slobodu i sunjima da e im se otvoriti
tamnica... da teim one koji plau. Krotki e se veoma radovati u
Gospodu... a siromasi e klicati, jer ne e biti nasilnika, i nestae
podsmevaa i istrebie se svi koji gledaju i ine bezakonje". "Tada e
se otvoriti oi slepcima i ui gluvima otvorie se... tada e hromac
skakati kao jelen i jezik nemoga pevae". "Ja, Gospod, dozvah te u
pravdi... da otvara oi slepcima, da izvede sunje iz zatvora i iz
tamnice koji sede u tami". I njega e.vreati upravo oni koje je on
doao da spase. "Videli smo ga, i ne bee nita na oima, ega radi
bismo ga poeleli. Prezren bee i odbaen izmeu ljudi, bolnik i vian
bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za
to ne uzimasmo. Odista, on bolesti nae nosi i nemoi nae uze na
se, a mi miljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i mui. Ali on bi ranjen
za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja; kar bee na njemu
naega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo". "Svi mi kao ovce
zaosmo, svako od nas okrenu svojim putem; i Gospod pusti na nj
bezakonje svih nas. Muen bi i zlostavljan, ali ne otvori usta svojih; kao
jagnje na zaklanje voen bi i kao ovca nema pred onim koji je strie ne
otvori usta svojih... Istre se iz zemlje ivih i za prestupe naroda
mojega bi ranjen... Gospodu bi volja da ga bije, i dade ga na muke; kad
poloi duu svoju u prinos za greh, videe natraje, produie dane, i
to je Gospodu ugodno napredovae njegovom rukom. Videe trud
due svoje... svojim poznanjem opravdae mnoge, i sam e nositi
bezakonja njihova". Nee se povlaiti ni pred najteim vreanjima:
"Lea svoja podmetah onima koji me bijahu; ne zaklonih lica svojega
od ruga ni od zapljuvavanja". Svi su protiv njega u poslednjem asu.
"Govorili su protiv mene la i bez razloga ruili su me reima koje kipte
56

mrnjom. Umesto da me vole, bili su mi neprijatelji. I zlo su mi vraali

za dobro, i mrnju za ljubav". "Tebi je poznata uzvikuje Sin Ocu
svekolika moja sramota, zabuna i poruga... I ekao sam da me ko
zaali, ali uzalud; da dobijem kakve utehe, ali nje nije bilo. I dadoe mi
ui da se nahranim i octa da svoju e utolim".
I najzad prikovae ga za krst i razdelie haljine njegove. "Opkolili su
me psi mnogi, eta zlikovaca ide oko mene. Probodoe ruke moje i
noge moje... I stali su da me s uivanjem posmatraju. I razdelili su
haljine moje i stavili ih na kocku". I suvie kasno zapazie ta su uinili,
"i poglede e upravljati u onoga koga su proboli i plakae za njim kao
to otac plae za jedincem sinom i tugovae za njim kao to ovek
tuguje za prvencem svojim koji mu je umro".
"I klanjae mu se svi carevi zemaljski i svi narodi sluie mu. Jer on e
osloboditi siromahe od silnih i spae due siromanih". "I sinovi onih
koji su te muili doi e k tebi klanjajui se, i svi oni koji te prezirae
padae k stopalama nogu tvojih". "Mrak e pokriti zemlju i tama
narode, a tebe, Izrailju, obasjae Gospod i njegova slava pokazae se
u tebi. I narodi e doi k videlu tvojemu a carevi ka svetlosti koja e te
obasjati. Podigni oi svoje unaokolo, i vidi: svi se skupljaju i idu k tebi;
sinovi e tvoji iz daleka doi i keri tvoje nosie se u naruju". "Evo,
dadoh ga za svedoka narodima, za voa i zapovednika narodima... I
narodi koji te nisu znali stei e se k tebi, Izrailju, tvoga Gospoda Boga
radi".
Tih i drugih rei sea se Isus uoi svoga polaska. Zna sve i miran je;
poznaje svoju sudbinu unapred, poznaje nezahvalnost ljudskih srdaca,
neosetljivost prijatelja, mrnju silnih i monih; zna da e ga tui,
pljuvati, ruiti, da e mu klince udarati u ruke i noge, da e ga stavljati
na samrtnike muke koje e snositi kao ovek vian Bolu, a ipak on ne
bei od svega toga.
Zna da Jevreji, ti stvorovi telesni, materijaliste, ogoreni uniavanjima,
57

prepuni gnjeva i zlih misli, ne oekuju siromanog, omrznutog i blagog

Mesiju. Svi oni, izuzevi proroke i vidovite ljude, snevaju o zemaljskom
Mesiji, o narodnom caru, o drugom Davidu, o ratniku koji e satrti
neprijatelje, proliti pravu krv, rumenu neprijateljevu krv, i podii jo
sjajniji Solomonov dvor, jo sjajniji Solomonov hram, kome e svi
carevi prinositi danak, ali ne danak u ljubavi i potovanju, nego u
eenom zlatu i istom srebru; svi oni snevaju da e se taj zemaljski
car ovoga sveta svetiti svima neprijateljima Izrailjevim, onima koji su
zadavali bola Izrailju, onima koji su u ropstvu drali narod Izrailjev, da
e robovi biti gospodari a gospodari sluge, da e celom svetu
prestonica biti Jerusalim, da e se krunisani carevi klanjati pred
prestolom novoga cara Izrailjevog, da e polja Izrailjeva biti plodnija od
svih drugih, da e se stada umnoiti u beskrajnost, da e se penica i
pirina eti dva puta godinje, da e klasje biti jedrije nego ikada ranije,
da e se po dva oveka poginjati pod bremenom jednog jedinog
grozda groa, da nee biti dovoljno baava da u njih novo vino stane
niti dovoljno kamenica da se u njih sve ulje ostavi, da e se med
nalaziti u duplji svakog drveta i da e se granje na vokama krhati pod
teretom sonih i slatkih plodova.
To oekuju Jevreji, stvoreni od mesa i prikovani za zemlju, to ive oko
Hrista. I on zna da im on nee moi da dade ono to trae; da nee
moi da bude pobedonosni ratnik, ponosni car koji bi se kao kakva kula
izdizao izmeu potinjenih mu careva. On zna da njegovo carstvo nije
ovoga sveta; i da moe da dade samo malo hleba, svu svoju krv i svu
svoju ljubav. I oni nee verovati u njega, i muie ga i ubiti kao laljivca
i varalicu. On zna sve to, zna kao da je ve video svojim oima i
propatio svojim telom i svojom duom. Ali zna i to da e seme njegove
rei, posejano u zemlju izmeu kalja i trnja, izgaeno nogama ubica,
proklijati s prolea, izbiti malo po malo, porasti, u poetku, u dbuni
koji vetar presavija i da e se naposletku razviti u golemo stablo koje
e svojim granama pokriti zemlju pa da e svi ljudi moi da sede u
njegovom hladu i da spominju ime onoga ko ga je zasadio.

58

PROROK OGNJA

PROROK OGNJA
Dokle je Isus, u kolibi nazaretskoj, radio sa sekirom i uglomerom, jedan
glas razlegao se u Pustinji, kraj Jordana i Mrtvoga Mora.
Poslednji izmeu proroka, Jovan Krstitelj, pozivao je Jevreje na
pokajanje, objavljivao pribliavanje Carstva Nebeskog, pretskazivao
dolazak Mesije, koreo grenike koji su se sticali k njemu i krstio ih u
Jordanu, u koji su oni morali da zagaze. To spoljanje pranje trebalo je
da bude poetak unutarnjeg ienja.
U to mutno Irodovo doba, stara Judeja, koja bee oskrnavljena
idumejskom uzurpacijom, ukaljana jelinskom zarazom, namuena
rimskim najamnicima, koja je bila bez careva, bez jedinstva, bez slave,
velikim delom ve rasturena po svetu, koju su izdavali i sami njeni
svetenici, koja je jo uvek tugovala za zemaljskim carstvom otpre
tisuu godina, nadajui se uporno velikoj osveti, povratku svoje
veliine, pobedi svoga Boga, dolasku nekog oslobodioca, koji bi vladao
u novom Jerusalimu, silnijem i lepem nego to je bio Solomonov, i iz
njega gospodario svima narodima, podjarmljivao sve vladaoce i
donosio sree svome narodu i svima ljudima, ta Judeja, koja je
negodovala prema svojim gospodarima, koju su isceivali danci i
dosaivali joj srebroljubivi knjievnici i pretvorni fariseji, ta stara Judeja,
podeljena, uniena, opljakana, i ipak, pored svih sramota, puna vere u
budunost, rado je priginjala svoje uvo da uje Glas iz Pustinje i hitala
na obale reke Jordana.
Jovanov lik bio je zaista kao stvoren za osvajanje dua. Kao sinu
starosti i uda, bee mu jo od roenja sueno da bude Nazir, to jest
isti; i nikada se on nije iao niti brijao, nikada nije pio vina niti kakva
silovita pia, nikada se nije dotakao ene niti je poznavao druge kakve
59

ljubavi doli ljubavi prema Bogu.

Rano, jo kao mladi, otiao je od roditeljske kue i sklonio se u
Pustinju. Tu je iveo mnogo godina, sam samcat, bez kue, bez
atora, bez slugu, nemajui nita svoga osim onoga to bee na
njemu: haljine od kamilje dlake i konog opasaa oko pasa. Bio je
visok, koat, crnpurast i grudi su mu bile obrasle maljama; imao je
dugu kosu koja mu je padala niz plea i veliku bradu koja mu je
zahvatala skoro celo lice; ispod ekinjastih obrva sevala su kao munje
dva ivahna oka, kada bi iz skrivenih usta stao da sipa silne rei
strahovite pretnje.
Taj kao magnet privlani divljak, taj pustinjak, koji je svetska uivanja
prezirao kao kakav stoiki filosof, bio je u oima onih koji su krtavani
poslednja nada jednog oajnikog naroda.

60

PRVI DOBAR GLAS

PRVI DOBAR GLAS

Jovan, sa telom koje saie pustinjsko sunce, s duom koju saie
elja za Nebeskim Carstvom, Prorok je koji objavljuje Oganj. On u
Mesiji koji dolazi gleda gospodara Plamena. Novi Car, po njegovom
kazivanju, bie nemilosrdni ratar: drvo koje ne donosi dobra ploda, on
e otsei i baciti u vatru; otrebie gumno svoje i skupie penicu svoju
u itnicu, a plevu e saei ognjem venim.
Borben, spreman da odgovori na napade, prepun aoka i nestrpljiv,
Jovan ne mazi one koji mu prilaze. premda bi mogao da se ponosi to
ih je privukao. I kada vidi gde mu dolaze da ih krsti fariseji i sadukeji,
znameniti ljudi, ljudi od knjige i nauke, ljudi koje prost svet ceni, on ih
postiuje vie nego druge.
"Porodi aspidini! Ko kaza vama da beite od gnjeva koji ide? Rodite
dakle rod dostojan pokajalja. I ne mislite i ne govorite: imamo oca
Avrama; jer vam kaem da moe Bog i od kamenja ovoga podignuti
decu Avramovu".
Vi koji se zatvarate u kamene kue, kao to se guje kriju pod kamenje,
vi, fariseji i sadukeji, tvri ste od kamena. Skamenjen je va um u
pismenima zakona i u obredima. Gladnome koji je od vas hleba
potraio stavili ste kamen u ruke; i bacili ste se kamenom na onoga koji
je greio manje od vas. Vi, fariseji i sadukeji, vi ste ponositi kipovi od
kamena koje e jedino oganj moi da uniti, jer voda vas samo pree
pa se odmah osui. Ali onaj Bog koji je svojom rukom od zemlje
sazdao Adama moi e od renog ljunka, od tucanog kamena na
putu, od planinske stene stvoriti nove ljude, ive ljude. On e kamen
pretvoriti u meso i u duu, dokle ste vi duu i meso pretvarali u studeni
kamen. Nije dovoljno, dakle, okupati se u Jordanu. Kupanje je lekovito,
61

ali ono je samo poetak. inite ono to je protivno onome to ste

dosada inili, jer e vas inae u pepeo pretvoriti Onaj to Ognjem krsti.
Svet ga je pitao:
ta da inimo? A on mu je odgovarao:
Ko ima dve haljine neka da jednu onome ko nema; a ko ima hrane
neka ini isto tako.
Dolazili su i carinici da ih krsti, i govorili su mu:
Uitelju, ta da inimo mi?
A on im je odgovorio:
Ne itite vie nego to vam je reeno. Pitali su ga i vojnici govorei:
A mi ta da inimo? I on im ree:
Nikome da ne inite sile niti koga da opadate, i budite zadovoljni
svojom platom.
Jovan, koji je skoro nadovek dokle objavljuje strahoviti izbor izmeu
Dobrih i Zlih, im pree na pojedinosti postaje sasvim obian ovek:
sputa se, tako rei, na farisejski moral. On ne ume da preporui nita
drugo doli milostinju: da se daje viak bez koga se moe biti. Od
carinika iziskuje da jedino budu pravini: da uzimlju ono to je
propisano i nita vie. Vojnicima, tim razbojnicima i lopovima,
preporuuje uzdrljivost: budite zadovoljni svojom platom i ne otimajte.
To vam je pravi Mojsije. Amos i Isaije, mnogo pre njega, ili su
kudikamo dalje.
Sada je vreme da Tuilac sa Mrtvoga Mora ustupi mesto Oslobodiocu
62

sa Galilejskog Mora.
alosna je sudbina svih pretea. Oni znaju, ali ne mogu da vide;
dolaze do obala Jordana, ali ne stiu da uivaju u obeanoj zemlji;
uravnavaju put onome ko dolazi za njima, ali on njime prolazi ispred
njih; spremaju presto a ne sedaju na njega; slue gospodara a dosta
puta ne vide njegovog lica. Moda se ona Jovanova surovost moe
najbolje pravdati time to je i sam znao da je on samo jedan obian
glasnik i nita vie. I znajui to, on nije bio ispunjen zaviu, ali je ipak
neka laka seta morala da mu ispunjava duu zbog te njegove
potinjenosti.
Dolazili su iz Jerusalima da ga pitaju ko je on.
Jesi li Ilija?
Nisam.
Jesi li prorok?
Nisam.
Jesi li Hristos?
Nisam. Ja sam glas onoga to vie u pustinji. Posle mene doi e
onaj kome ja nisam dostojan odreiti remena na obui njegovoj.
U Nazaretu, meutim, jedan nepoznati Radnik nazuvao je sam sebi
obuu,da bi otiao u pustinju gde se jo razlegao glas koji je tri puta
odgovorio "nisam".
Bio je sada u tridesetoj godini. To je najbolje, najsrenije doba. Pre
tridesetih godina ovek je nepotpun, nesavren. Njime jo gospodare
opta oseanja, njega ispunjavaju naklonosti kojih ima u svakoga. Ne
63

poznaje dobro ljude te ih ne moe ni voleti ljubavlju koja bi bila proeta

saaljenjem. A ako ih ne voli, nema pravo da govori kao njihov vo, ne
moe ih osvojiti da ga sluaju, nije sposoban da ih spasava.

64

PRED POCETAK

PRED POETAK
Jovan poziva grenike da se okupaju u reci pre nego to e da se
pokaju. Isus dolazi Jovanu da ga on krsti. Priznaje li, dakle, da je
Grenik?
Tekstovi su jasni. Prorok je "propovedao krtenje pokajanja za
oprotenje grehova". Ko je dolazio k njemu, priznavao je da je grenik;
ko dolazi da se okupa, osea da je prljav.
To to se nita nije znalo o Isusovom ivotu od njegove dvanaeste do
tridesete godine dakle o onim godinama kada bujna i matom bogata
mladost teko odoleva porocima navodilo je na pomisao da je on
tada bio grenik ili da se bar morao smatrati za grenika kao to su i
svi ostali.
Ono to znamo o poslednje tri godine njegovog ivota njih su
najjasnije rasvetlila etvorica Svedoka, poto se poslednji dani i
poslednje rei svakog pokojnika pamte najbolje ne otkriva nam ni
najslabiji trag kakvog Greha koji bi se mogao utisnuti izmeu poetka
prepunog Nevinosti i svretka prepunog Slave.
Kod Hrista se ne moe nai ni traga nekog obraanja. Njegove prve
rei zvone isto onako kao i poslednje: izvor iz koga one izlaze potpuno
je bistar i ist od prvoga dana; u njemu nema niega mutnog, ni trunke
kakvog taloga. On zapoinje pouzdano, otvoreno, jasno. Osea se da
iza sebe nije ostavio nita tamno. Njegov glas je jasan, slobodan, pun;
to je melodina pesma u kojoj nema ni iskre pijanake promuklosti niti
imalo pokajnikog kretanja. Vedrina njegova pogleda, njegovog
osmeha i njegovih misli nije ona vedrina to nastupa posle nepogode
niti ono bledo zorino svitanje to lagano savlauje none senke. To je
65

vedrina onoga ko se samo jednom rodio i ostao dete i u svojoj zrelosti;

vedrina, providnost, mir dana koji e prei u no. ali koji se nee
pomraiti pre veeri: dana veitog i jednakog, netaknutog detinjstva
koje e ostati nepomueno sve do smrti.
On prolazi izmeu neistih s prirodnom prostotom istoga; izmeu
grenika s prirodnom snagom nevinoga; izmeu bolesnih s prirodnom
slobodom zdravoga.
Obraeni je, naprotiv, uvek, u dnu due, pomalo mutan. Jedna jedina
kap zaostale gorine, jedna laka senka neistote, najmanje kajanje,
povrni dodir kakvog iskuenja kadri su da ga pokolebaju. Ostaje mu
neprestano sumnja da nije do poslednje dlake zbrisao prvog oveka,
da nije unitio nego samo umrtvio onoga Drugoga to je iveo u njemu.
Radi svoga spasenja patio je mnogo, snosio mnogo, ispatao mnogo,
te mu ono izgleda toliko dragoceno ali i toliko lomko da neprekidno
strahuje da ga ne dovede u opasnost ili ne izgubi. Ne kloni se grenika,
ali kada im se priblii, grozi ih se i protiv svoje volje; strahuje, katkada
ne priznajui to, da ga se nanovo ne dotakne zaraza; strepi da bi i sam
pogled baen na neistotu u kojoj je i on leao mogao probuditi sada
ve nesnosno mu seanje na sramotu i izbrisati nadu u konano
spasenje. Ko je bio sluga nije, kada postane gospodar, nepristrasan
prema svojim mlaima; ko je bio siromah nije, ako se obogati, plemenit
prema siromanima; ko je bio grenik nije, poto se pokaje, svakada
prijatelj grenika. Onaj zaostatak nadmenosti, koje ima u dui i samih
svetitelja, unosi u saaljenje kvasac prekornog prezrenja. Put u nebo
otvoren je svima, pa i najneistijim i najporonijim grenicima. Nagrada
je velika: zato ostaju u mranome paklu?
I kada obraeni govori svojoj brai da bi ih obratio, on se ne moe
uzdrati a da ne spomene svoje iskustvo, svoj pad, svoje osloboenje.
Njemu je stalo do toga moda ne toliko zbog tatine koliko zbog
dejstva to ga je rad postii da sebe prikae kao iv primer milosti
koja se na njega izlila, kao pouzdanog svedoka miline to mu ju je
66

donelo spasenje.
Prolosti se ovek moe odrei, ali je ne moe zbrisati: ona izbija i u
ljudi a da to oni i ne zapaaju koji otpoinju nov ivot preporodivi
se kajanjem.
U Hrista se takva prolost ne javlja nikako, ni u kakvom obliku; ona se
ne zapaa ni po emu, niti joj gde ima ma i najmanjeg traga; ne ogleda
se ni u najneznatnijim njegovim postupcima, ni u najtamnijoj njegovoj
rei. Njegova ljubav prema grenicima nema ni truni one uporne
grozniavosti to ispunjava pokajnika koji je rad da druge obraa. To je
ljubav od srca, a ne ljubav po dunosti. Bratska nenost bez i iskre
prekora. Spontano prijateljsko bratstvo u kome nema niega to bi
oveka odbijalo. Neto to neistome privlai istoga koji ne strepi da
e da se ukalja i koji zna da e moi da se oisti. Ljubav nesebina.
Ljubav to je oseaju svetitelji u trenutcima svoje uzvienosti. Ljubav
prema kojoj je svaka druga ljubav siuna. Ljubav kakve nije bilo
nikada pre njega. Ljubav kakva se pojavljivala, ponekog retkog dana,
samo u seanju na njega i putem ugledanja na njegovu ljubav. Ljubav
koja e se nazvati hrianskom i nikako drukije. Boanska ljubav.
Hristova ljubav. Ljubav.
Hristos je dolazio meu grenike, ali nije bio grenik. Dolazio je da se
okupa u tekuoj vodi pred Jovanovim oima, ali nije imao mrlja na sebi.
Isusova dua bila je dua jednog deaia, deaia koji je nadmaao
mudrace u mudrosti, svece u svetiteljstvu. U njega nije bilo ni iskre
puritanske strogosti niti straha brodolomnika koji se s velikim mukama
doepao obale. Greh moe siunim cepidlakama izgledati i najmanja
povreda potpunog savrenstva pa i nehotino neispunjavanje koje od
est stotina zapovesti u Zakonu. Ali Hristos nije bio ni farisej ni
zanesenjak. On je znao ta je greh i ta je dobro, i duh mu se nije
gubio u beskrajnom lavirintu slova i redova. Poznavao je ivot; nije od
sebe odbijao ivot, koji jo nije samo dobro nego tek uslov za dobro.
67

Jesti i piti nije neko zlo; isto tako nije zlo ni gledati svet; ni baciti blag
pogled na razbojnika u mranom kutu, ni na enu koja je namazala
usne da bi sakrila trag poljupcima koje nije od srca prihvatila.
Ipak Isus dolazi, meu povorku grenika, da zagazi u Jordan. Ta tajna
nije nimalo tajanstvena za onoga ko u obnovljenom Jovanovom obredu
ne gleda samo obian smisao.
Isusov sluaj je jedinstven. Isusovo Krtenje je po spoljanosti slino
drugim krtenjima, ali ono se objanjava drukije. Ovo Krtenje nije
samo ienje tela u smislu izraza volje da se oisti dua, nije
zaostatak onoga prvobitnog oseanja da e voda koja spira materijalne
mrlje moi da zbrie i duevnu neistotu. Ta fizika metafora, korisna u
prostoj simbolistici, ceremonija veoma potrebna oima onih koji moraju
imati kakav materijalni oslonac da bi mogli verovati u ono to nije
materijalno, ne bee stvorena za Hrista.
Ali on je otiao Jovanu da bi se ispunilo proroanstvo o Pretei. Pred
toga Proroka Ognja klekao je da bi ga priznao kao ispravnog glasnika,
koji je ispunio svoju dunost i koji moe rei da je zavrio svoje delo.
Isus, podvrgavajui se toj simbolinoj investituri, daje stvarno Jovanu
legitimnu investituru Pretee.
Ako bismo u Isusovom krtenju hteli da potraimo jo koji drugi znaaj,
mogli bismo da potsetimo na to da je zagnjurivanje u vodu simbolina
zamena nekadanjega prinoenja ljudske rtve. Stari narodi su
stoleima ubijali zarobljene neprijatelje, a poneki izmeu njih i svoju
brau, da bi umilostivili razgnjevljeno boanstvo, pokajali kakav narodni
zloin ili isprosili neku neobinu milost, kakav spas onda kada spas nije
izgledao moguan. Jevreji su Jehovi prinosili na rtvenik svoju
prvoroenad. U Avramovo vreme taj obiaj ukinut je po Bojoj
zapovesti, ali i posle toga bilo je sluajeva nepokornosti.
Odreene rtve ubijane su na razne naine, izmeu kojih je jedan bilo
68

utapanje. U Kuriju na Kipru, u Teraini, u Marselju, jo u istorijsko

vreme, bacan je svake godine po jedan ovek u more, i ta rtva
smatrana je kao spasilac svojih sugraana. Krtenje je zaostatak toga
ritualnog utapanja. Pa kako je to prinoenje rtve radi umilostivljenja
Boga smatrano blagotvornim po one koji to ine i da je boju milost
zasluio onaj ko je rtvovan, nije trebalo mnogo pa da se tako ta
proglasi kao poetak jednog novog ivota, kao vaskrsavanje. Onaj ko
je utopljen umire radi spasenja drugih te je dostojan novog ivota.
Krtenje, i kada mu je zaboravljen jezoviti izvor, ostalo je kao simbol
preporoaja.
Isus je tada stojao u poetku jedne nove epohe svoga ivota, upravo
svoga pravog ivota. Zagnjuriti se u vodu znailo je kod njega njegovu
odluku da umre, ali u isti mah i njegovo ubeenje da e vaskrsnuti. Ne
ulazi on u reku zato da spere neistotu, nego da bi oznaio da
otpoinje njegov drugi ivot i da e njegova smrt biti samo prividna, kao
god to je samo prividno njegovo ienje u vodi reke Jordana.

69

PUSTINJA

PUSTINJA
im je iziao iz vode, Isus odlazi u Pustinju: iz vreve u osamu.
Dotle je bio izmeu galilejskih reka i polja i na zelenim obalama
Jordana a sada ide u krevita brda, gde ne izbijaju izvori, gde ne
klasa ito, gde ima samo ivotinja koje puze i dbunja.
Dotle je bio meu nazaretskim radnicima, meu Jovanovim
pokajnicima a sada ide u osamljena brda, gde se ne viaju ljudska
lica niti uju ljudski glasovi. Novi ovek stavlja izmeu sebe i ljude
Pustinju.
Onaj ko je rekao: teko onome ko je sam!, uzeo je za merilo svoj strah.
iveti u zajednici znai odrei se sebe samoga, rtvovati se. Samoa
je, za one koji imaju bogatu duu. Nagrada a ne Kazna. U samoi se
ovek sprema za ono to je dobro, stvara unutarnju lepotu, miri se sa
svima onima koji nisu kraj njega. Jedino u samoi ivimo sa sebi
ravnima: s onima to su nali velianstvene misli koje nam naknauju
sva naputena dobra.
Ne moe snositi samou osrednji, mali ovek; onaj ko ne moe nita
da dade; onaj ko se plai sebe i svoje praznine; onaj ko je osuen na
venu samou svoga duha, na oajniku pustinju u kojoj bujaju samo
otrovne biljke; onaj ko nema mira, koga mori dosada, ko je ubijen kada
se ne moe zaboraviti u drutvu drugih, zagluiti se u vrevi, zavarati se
u izvetaenom ivotu onih koji se zavaravaju njime poput njega; onaj
ko ne moe a da, kao siuna kap, ne utone u potoke od neistote to
svako jutro sukljaju iz gradskih pomijara.
Isus je bio meu ljudima i vratie se meu ljude. jer ih voli. Ali ee e
70

se povlaiti u samou, udaljavae se i od svojih uenika. Da bismo

mogli voleti ljude, potrebno je da ih ovda onda naputamo.
Udaljujui se od njih, mi im se opet pribliavamo. Samo siuan ovek
sea se nanesenog mu zla; njegova no je ispunjena jedom, a njegova
usta zatrovana su gnjevom. Veliki ovek, pak, sea se samo dobra, i
imajui na umu ma i najmanje dobro on zaboravlja i najvee naneseno
mu zlo. Pa i ono to u trenutku uzbuenja nije mogao da oprosti brie
on iz svoga srca. I vraa se meu ljude s ranijom ljubavlju.
Za Isusa tih etrdeset dana samoe su poslednje pripremanje.
etrdeset godina jevrejski narod Hristova proroka slika morao je
lutati Pustinjom pre nego to je uao u zemlju koju mu je Bog obeao;
etrdeset dana morao je Mojsije da ostane kod Boga, da bi sasluao
njegove zakone; etrdeset dana morao je Ilija hodati Pustinjom, da bi
izbegao osvetu zle carice.
I novi Spasitelj mora ekati etrdeset dana pre nego to e objaviti
Obeano Carstvo i etrdeset dana ostati s Bogom da bi dobio
poslednje nadahnue.
Ali nee biti sam. S njim su ivotinje i Aneli. Bia koja su nia od
oveka i bia koja su via od oveka; koja gledaju u zemlju i koja
gledaju u nebo; koja potpuno ive materijom i koja potpuno ive
duhom.
ovek je ivotinja koja treba da postane Aneo. On je materija koja je
na putu da se pretvori u Duh. Ako ivotinja u njemu nadvlada, ovek
se spusti ispod ivotinje, jer i ono malo razuma to mu ostaje stavi on
u slubu ivotinjstvu; ako pak pobedi Aneo, onda je ovek ravan
njemu i umesto da bude prost boji vojnik, on postaje jedan deo
Boanstva. Ali Aneo koji je pao te je osuen da dobije oblik ivotinje
ogoreni je i zakleti neprijatelj ljudi koji prelaze u anele i hoe da se
vinu na visinu sa koje se on survao.
71

Isus je neprijatelj ivotinjskog ivota mnogih. Doao je da bi ivotinje

postale ljudi a ljudi Aneli. Rodio se da svet izmeni i da ga pobedi. To
jest zato da suzbije Cara Sveta, Protivnika Boga i ljudi, onoga to ljude
kua, to ljude zavodi. Rodio se da sa zemlje odagna Sotonu kao to
ga je Otac odagnao sa neba.
I Sotona, posle navrenih etrdeset dana, dolazi u Pustinju da kua
svoga neprijatelja.

72

PROTIVNIK

PROTIVNIK
Potreba da se svaki dan napuni burag glavno je obeleje ovekovog
robovanja materiji, a Isus je bio rad da pobedi i materiju. Kada bude bio
meu ljudima, jee i pie kao i oni, zato da bi dao mesu ono to mesu
pripada a i zato da bi vidno protestovao protiv pretvornikih farisejskih
postova. Poslednji in Isusove misije bie Veera, ali prvi, iza Krtenja,
Post. Sada kada je sam, te ne poniava drugove koji ive prostim
ivotom i ne preza da ga ne ubroje u bogomoljce, on zaboravlja da
jede.
Ali posle etrdeset dana ogladne. Sotona, prikriven, nevidljiv, ekao je
na taj trenutak. Kada Materija iziskuje Materiju, nada je tu. I Protivnik
govori:
Ako si sin Boji, reci ovome kamenu da postane hleb. Odgovor dolazi
odmah:
Ne ivi ovek od samog hleba, nego od svake rei Boje.
Sotona ne priznaje da je pobeen i sa vrha jedne gore pokazuje mu
sva carstva na zemlji:
Dau ti svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i dau je
kome ja hou. Ako se pokloni preda mnom, bie sve tvoje.
A Isus mu odgovori:
Idi od mene, Sotono; u pismu stoji: Pokloni se Gospodu Bogu
svojemu, i njemu jedinome slui.

73

Onda ga Sotona odvede u Jerusalim, i postavi ga na vrh Crkve i ree

mu:
Ako si sin Boji, skoi odavde dole. Ali Isus mu odmah odgovori:
Kazano je: Ne kuaj Gospoda Boga svojega.
"I kada svri sve kuanje nastavlja Luka avo otide od njega na
neko vreme". Videemo i njegov povratak i njegovo poslednje kuanje.
Taj u tri maha povedeni razgovor izgleda, na prvi pogled, kao titranje
tekstovima. Sotona i Isus ne govore svojim reima, nego ih, takmiei
se, uzimaju iz Knjiga. oveku se ini da prisustvuje kakvoj teolokoj
prepirci. U istinu pak to je prva Parabola Jevanelja, prikazana u obliku
drame a ne epa.
Nikakvo udo to je Sotona doao s tom besmislenom nadom da srui
Isusa. Nikakvo udo to se Isus, u koliko je ovek, podvrgao kuanju.
Sotona kua samo velike i iste ljude. Drugima mu nije potrebno
proaputati ni jedne rei da bi ih pridobio. Oni su njegovi jo iz
detinjstva, jo iz mladosti, od onoga trenutka kada su pali. Ne mora se
truditi da bi ga sluali. U njegovom su zagrljaju pre nego to ih je on i
zovnuo. Mnogi od njih i ne zapaaju da je uz njih. Nikada im se nije ni
prikazivao zato to ga oni sluaju i ne videi ga. Upravo, poto ga nisu
nikako videli, poriu da on uopte postoji. Oni koji su avolji ne veruju u
avola. Poslednje avolovo lukavstvo, kao to je napisano, bilo je da
rairi glas o svojoj smrti. On uzima sve oblike: toliko lepe, ponekada,
da ne bismo mogli rei da je to on. Grci, na primer, narod koji je uzor
otroumlja i ukusa, nemaju mesta za Sotonu u svojoj mitologiji. A to
stoga to su im sami bogovi sotone: ako ih bolje osmotrimo, videemo
da im sotonski rogovi vire ispod venaca od lovora i vinove loze.
Olienje Sotone je obesni i pohotljivi Jupiter, bludnica Venera, strvoder
Apolon, ubica Mars, pijanica Dionisije. Ti grki bogovi toliko su lukavi i
izopaeni da narodu daju ljubavne napitke i najmirisnije esencije, da ne
74

bi oseao smrad zla u koje je zemlja ogrezla.

Ali, premda ga mnogi ne zapaaju, i potsmevaju mu se kao sablasti,
koju je izumela crkva kao neto to je potrebno za zastraivanje
grenika, on uporno ustaje upravo protiv onih koji ga poznaju ali ga ne
sluaju. On zavodi prva dva nevina stvorenja; sablanjava Davida
Silnoga; izopaava Solomuna Mudroga; optuuje pred bojim
prestolom Jova Pravednoga. Sve svece koji se kriju po Pustinji, sve
one koji vole Boga, kuae Sotona. to god se ovek vie od njega
odmie, on mu se sve vie primie. to god se vema uznosimo u
visinu, on se sve upornije trudi da nas svue u dubinu. On moe da
ukalja samo one koji su isti; ne vodi rauna o prljavtini to previre od
zla, pod toplim dahom razblude. Sotonino kuanje je za oveka
obeleje istote, znak veliine, dokaz uzvienosti. Onaj ko je poznao
Sotonu i u lice mu se zagledao, moe biti pouzdan u sebe samoga.
Isus je vie nego iko drugi zasluio to osvetanje. Sotona mu upuuje
dva zahteva i jednu ponudu. Poziva ga da mrtvu materiju pretvori u
materiju koja daje ivota i da skoi s visine kako bi ga Bog, time to bi
ga spasao, priznao za svoga pravog sina. Nudi mu sva carstva
zemaljska i slavu njihovu, ne bi li Isus, umesto da slui Bogu, obeao
da e sluiti Demonu. Trai od njega opipljivi hleb i opipljivo udo i
obeava mu opipljivu vlast. Isus odbija i zahteve i ponudu.
On nije onaj telesni i svetovni Mesija to ga oekuje jevrejski narod,
Mesija koji voli materiju, kao to ga, u svojoj niskosti, zamilja Kua.
Nije doao da nahrani telo nego da nahrani duu, hranom koja je
jedina za nju: istinom. Kada njegova braa, udaljena od domova, ne
budu imala dovoljna hleba da glad utole, on e izlomiti ono nekoliko
hlebova to ih imaju uza se i svi e da budu siti i pretei e jo povie
punih kotarica. Ali ako nema potrebe, on nee deliti hleb koji iz zemlje
dolazi i u zemlju se vraa. Kada bi on u hleb pretvarao kamenje po
putevima, svi bi krenuli za njim, zato to vole svoje telo, i svako bi se
pretvarao da veruje u sve ono to on govori; i psi bi doli na njegovu
gozbu. Ali Isus nee to. Ko veruje u njega mora verovati u njegovu re,
75

i pored gladi, bola, nematine. Upravo, ko je rad da poe za njim,

morae da napusti polja na kojima raa ito i novce koji se mogu
prometnuti u hleb. Mora ii s njime bez pune torbe i bez nade u
nadnicu, u odei to ima na sebi, i iveti kao ptice nebeske, zobljui
ito iz klasja poljskog i prosjaei pred kuama tuinskim. Hleba
zemaljskog ovek moe da se odrekne; jedna smokva koja je ostala
izmeu lia, jedna riba koja je ulovljena u jezeru, mogu da ga
zamene. Ali hleba nebeskog ne moe se odrei niko ko nije rad da
umre za navek, kao oni koji ga nisu okusili nikada. Ne ivi ovek samo
o hlebu nego o ljubavi i o istini. Isus je gotov da Carstvo Zemaljsko
preobrati u Carstvo Nebesko, svet u uzvienu Svetost, ali ne pristaje
da kamenje preobraa u hleb, Materiju u drugu Materiju.
Iz istog tog razloga Hristos odbija drugi zahtev. Ljudi vole ono to je
neobino, vole udo, vole fiziku nemogunost koja pred njihovim
oima postaje mogunost. Gladni su i edni uda. Gotovi su da niice
padaju pred udotvorca, pa ma on bio arlatan, mamipara. Od Hrista
e svi traiti kakav nebeski znak, neki dotle nevien prizor koji bi bio
dokaz njegove moi. Ali on e tako to uvek odbijati od sebe. Nee on
da ljude zadobija udima. Isceljivae bolesne naroito bolesne
duhom i grenike ali esto puta izbegavae priliku da ini uda i
molie isceljene da preutkuju ime onoga ko ih je iscelio. Ljudi e
morati da veruju u njega uprkos svakoj protivnoj oevidnosti; morae
da veruju u njegovu veliinu i u uasnim asovima njegovog
poniavanja, morae da veruju u njegovo boanstvo i onda kada bude
prividno nipodatavano njegovo oveanstvo. Skakati sa vrha Crkve,
bez ikakve potrebe, jedino radi toga da bi se ljudi zadobijali draju uda
i uasa; dovoditi Boga u tesnac; nagoniti ga, gotovo, da ini izlino,
nepotrebno udo, samo zato da Sotona ne bi dobio svoju gnusnu,
podrugljivu i bezobraznu opkladu nije Isusov posao. On Je srce,
hoe da govori srcima; uzvien je, hoe da uzviava; ist je duh, hoe
da isti duhove; ljubav je, hoe da i u drugih ljudi raspaljuje plamen
ljubavi; velika je dua, hoe da uini velikima i male, naputene due.
Umesto da kao kakav vaarski pelivan skae u ponor to zjapi ispod
76

Crkve, on e se iz Crkve vinuti na Goru i sa njenoga vrha govorie o

blaenstvima Carstva Nebeskog.
Ponuda carstava zemaljskih mora ga ispuniti uasom, a jo vie cena
to je Sotona trai. Sotona ima pravo da nudi ono to je njegovo;
carstva zemaljska osnovana su na sili i odravaju se prevarom; tu je
njegovo polje i tu je njegov raj; Sotona svake noi spava na uzglavlju
monih i silnih; oni se njemu klanjaju svojim postupcima i svaki dan mu
prinose danak svojim mislima i delima. Ali kada bi Isus svima nudio
hleba bez motike; kada bi on, kao kakav prost maioniar, otvorio atru
za prikazivanje uda, mogao bi da od careva otme njihova carstva, ne
morajui se pokloniti pred Protivnikom. Kada bi hteo da bude Mesija o
kome snevaju Jevreji u svojim besanim noima, ispunjeni ropskom
enjom, on bi znao kojim putem da udari: mogao bi da ih kupi
izobiljem i divotom, da od svakoga kraja stvori zemlju Dembeliju,
vilinsko carstvo i da odmah zasedne na presto na kome sada sede
namesnici Sotonini.
Ali Hristos nee da podie srueno carstvo, nee da osvaja
neprijateljske prestole. Nije mu stalo do zapovednike vlasti a jo
manje do slave. Carstvo to ga on objavljuje i priprema nema nikakve
veze sa carstvima zemaljskim; on svojim Carstvom, naprotiv, hoe da
uniti carstva zemaljska. Carstvo Nebesko je u nama; svaki dan, kad
god pridoe po koja dua, ono se proiruje, jer dobija po jednog novog
graanina, otrgnutog od carstva zemaljskih. Kada svako bude dobar i
pravian, kada svi budu voleli svoju brau kao to ocevi vole svoju
decu, kada se budu voleli i neprijatelji, ako uopte jo bude neprijatelja,
kada niko ne bude mislio da gomila blago, i kada svako, umesto da
otima, bude davao hleb onome ko je gladan i haljine onome kome je
hladno, gde e, tada, biti carstva zemaljska? Nato e biti potrebni
vojnici kada niko ne bude hteo da uveava svoju zemlju otimljui
susedu njegovu? Nato e biti potrebni sudije i carinici kada zloin ne
bude vie poznat preporoenom oveanstvu? Zato e biti potrebni
carevi kada svako svoj zakon bude imao u svojoj savesti i ne bude bilo
77

vojske da oni njome upravljaju niti sudnica da u njih postavljaju sudije?

Nato e biti potrebni novci i danci kada se svakom obezbedi potrebni
hleb i ne moradnu se plaati vojnici i inovnici? Kada se due budu
izmenile, onda e onih skela to se zovu drutvo, pravda, otadbina,
nestati kao god to nestaju tlapnje duge zimske noi. Hristovoj rei
nisu potrebni ni novci ni oruje, i kada ona bude postala delo u svih i
na svagda, onda e se ono to vezuje oveka, sila koja je nepravedna
ali potrebna, ubojna slava koja je zloin, rasplinuti kao to se jutarnja
magla raspline im sunce grane i vetar duhne. Nebesko Carstvo, koje
je jedno, zauzee mesto Zemaljskih Carstava, kojih je mnogo. Ljudi se
vie nee deliti na careve i podanike, na gospodare i sluge, na bogate i
siromane, na pretvorne grenike i bezone grenike, na potene i
nepotene, na slobodne i sunje. Boje sunce obasjavae sve.
Graani Nebeskog Carstva bie jedna jedina porodica od otaca i brae
i vrata na Raju otvorie se deci Adamovoj koja e tada biti Bogu
podobna.
Isus je pobedio Sotonu u sebi samome; sada dolazi iz Pustinje da ga
meu ljudima pobedi.

78

POVRATAK

POVRATAK
im se vratio meu ljude, Isus doznade da je Tetrarh drugi Irodijadin
mu bacio Jovana u makerontsku tamnicu.
Glas onoga to vie u pustinji bio je uguen, i onaj ko bi otiao na
Jordan ne bi vie na vodi video dugu senku divljeg Krstitelja.
Uinio je svoje te mora da ustupi mesto jednom silnijem glasu. Jovan
eka, u mranoj kuli, da se njegova glava, ogrezla u krv, na dan
roenja Irodova, na zlatnoj zdeli donese na trpezu, kao poslednje jelo
za opaku enu, za enu to upropauje ljude.
Za Isusa je to glas da je svanuo njegov dan. I poto je preao
Samariju, on se vraa u Galileju, da odmah objavi da se pribliuje
Carstvo Nebesko.
Ne ide u Jerusalim. Jerusalim je grad Velikog Cara, Prestonica. Isus
dolazi da razori Jerusalim, taj Jerusalim od kamena i oholosti; grad koji
se ponosito uzdie na svojim bregovima, kojemu je srce tvrdo kao
kamen. Isus upravo dolazi da povede borbu protiv onih koji se uznose
po velikim gradovima, po prestonicama, po Jerusalimima ovoga sveta.
U Jerusalimu ive moni i silni ovoga sveta, Rimljani, gospodari Zemlje
i Judeje, sa svojim naoruanim vojnicima. U Jerusalimu zapoveda
esarev pretstavnik, pretstavnik Tiverija, toga pijanice, ubice,
krivokletnika, oveka koji je nasledio Avgusta, podlaca i pederastu, i
Julija, brakolomnika i raspikuu.
U Jerusalimu ive veliki svetenici, stari uvari Hrama, Fariseji,
Sadukeji, Knjievnici, Leviti i njihove sluge; naslednici onih koji su
79

proroke gonili i ubijali; koji su uinili da se zakoni skamene; koji su

nadmeni hranitelji suvoparne pobonosti.
U Jerusalimu su Boji blagajnici, esarski blagajnici, sluge koje uvaju
blago, koje vole blago; carinici sa svojim gulikoama i ankolizima;
bogatai sa svojim slugama i nalonicama; trgovci s prepunim
duanima, s tezgama po ulicama, s kesama u kojima zvekeu sikli u
toplim nedrima, iznad srca.
Isus dolazi da se bori protiv sviju njih. Dolazi da pobedi Gospodare
Zemlje koja pripada svima ; da postidi Gospodare Rei koja zvui
onde gde to Bog hoe ; da osudi Gospodare Zlata te trone i
proklete materije.
Dolazi da srui vlast rimskih vojnika koji ugnjetavaju tela; vlast
crkvenih svetenika koji ugnjetavaju due; vlast sabiraa blaga koji
ugnjetavaju siromahe. Dolazi da spase tela, due, siromahe. Da svet
naui slobodi uprkos Rimu, ljubavi uprkos Hramu, siromatvu uprkos
bogatima.
Nee, dakle, da svoje uenje otpone iz Jerusalima gde su njegovi
neprijatelji zbijeni i snani. Hoe da ga opsedne, da ga zauzme spolja
s narodom iza sebe, kada ga Carstvo Nebesko polako bude okruilo.
Osvajanje Jerusalima bie poslednji ogled: strahovit boj izmeu
Jednoga koji je najvei meu prorocima i grada koji je proroke gutao.
Ako sada otide u Jerusalim gde e ui kasnije kao car i biti pogreben
kao razbojnik bie odmah uhvaen te nee moi da svoju re poseje
u manje nezahvalna, u manje krevita zemljita nego to je to tu.
Jerusalim, kao i sve prestonice te goleme pomijare u koje se stiu svi
otpaci, sva neistota, sav trule naroda grad je koji nastanjuju gomile
siunih, beznaajnih, besposlenih, podozrivih, ravnodunih stvorenja;
vlastela kojoj su ostale samo ceremonije i gnjev zbog propasti; bogata
vlasnici i spekulanti koji slue Mamonu; i nemirna, glupa,
80

neprosveena, neznalaka svetina koja ivi izmeu praznoverstva

svoje Crkve i straha od maa neprijateljskog. Nije Jerusalim bio dobra
njiva za seme Isusovo.
Kao ovek iz unutranjosti to jest ovek koji je zdrav i koji vie voli
samou vraa se u unutranjost zemlje. Hoe da Radosni Glas
odnese onima koji treba da ga prime pre sviju. Siromanima, malima,
krotkima, jer taj glas je naroito za njih, jer ga ekaju odavno i jer e u
njemu uivati vie od drugih.
Dolazi radi siromaha i svoju snagu crpe iz najsiromanijih krajeva.
Zbog toga, obiav Jerusalim, stie u Galileju i ulazi u Sinagogu da
pouava.

81

CARSTVO BOZJE

CARSTVO BOJE
Prve Isusove rei su proste, kratke. Lie skoro na Jovanove.
Vreme se navrilo; pribliuje se Carstvo Boje; pokajte se i verujte
Jevanelju.
Gole rei, rei koje zbog same njihove trezvenosti ne mogu da shvate
dananji ljudi. Da bi ih razumeli, i videli razliku izmeu Jovanova i
Isusova koraka, trebalo bi ih prevesti na na jezik i nanovo im dati
njihovo veno ivo znaenje.
Vreme se navrilo. Vreme koje je oekivano, pretskazivano,
objavljivano. Jovan je govorno kako e uskoro doi jedan Car da
osnuje novo Carstvo, Carstvo Nebesko. Car je doao i javlja da su
vrata toga Carstva otvorena. On je vo, put, ruka, pre nego to e se
pojaviti kao Car u punom sjaju svoje nebeske slave.
To vreme nije tano petnaesta godina Tiverijeve vladavine. Isusovo
vreme je sada i uvek, ono je venost, trenutak njegove pojave, trenutak
njegove smrti, trenutak njegovog povratka, trenutak njegove konane
pobede, koja jo, kada ovo piemo, nije dola. Vreme se navrilo
svakoga trenutka; ono je tu svakoga asa, samo ako su poslenici
pripravni. Svaki dan je njegov; njegova era nije obeleena brojevima,
venost ne zna za poetke ni za hronologije. Svakada, kad god se
ovek potrudi da ue u Carstvo, da ostvari Carstvo, da ga utvrdi,
odbrani, da proiri njegovu venu spasonosnost i veno pravo prema
potinjenim i niim carstvima, vreme je uvek tu, u svoj svojoj
potpunosti. To vreme zove se Isusova epoha, hrianska era, novi
zavet. Ni dve tisue godina ne dele nas od toga vremena: ni dva dana,
jer za Boga i za one koji znaju tisua godina je jedan jedini dan. Vreme
82

se navrilo; ono i dan danas vlada u svoj svojoj potpunosti. Isus nas
poziva i danas; drugi dan jo nije protekao; osnivanje carstva tek je
otpoeto. Mi koji jo ivimo, u ovoj godini, u ovom veku (a neemo
iveti uvek i neemo, moda, saekati kraj ove godine niti, zacelo, kraj
ovoga veka), mi, kaem, koji smo ivi, koji smo tu, moemo udelovati u
tom Carstvu, ui u njega, iveti u njemu, uivati ga. Carstvo nije
preivela zamisao kakvog bednog Judejca otpre dvadeset vekova; ono
nije neka starudija, neka okamenotina, mrtav spomen. Carstvo je
dananje. Sutranje. Veno. Ono je stvarnost sutranjice, vrhunac
budunosti, ivo je, sadanje je, nae je. Ono je posao koji je tek
otpoet. Svakome je slobodno da na njega spusti ruku, sada, odmah;
da ga prihvati, da za njim poe. Re izgleda stara, glas drevan, glas
koji se ponavlja dve tisue godina, ali Carstvo kao injenica,
ostvarenje, ispunjenje novo je, mlado, roeno jue, tako da mora jo
da raste, da napreduje, da cveta, da se razvija. Isus je u zemlju bacio
seme; ali to seme, za dve tisue godina to protekoe kao kakva duga
zima, za ezdeset ljudskih pokoljenja, tek je klijalo. Da li e ovo
sadanje doba, posle potopa od krvi, biti oekivano boansko prolee?
Kakvo je ovo Carstvo, saznaemo, stranicu po stranicu, iz samih
Isusovih rei. Ali ne treba ga zamiljati kao kakav nov raj za uivanje,
kao neku dosadnu Dembeliju, kao kakav golem hor anela koji kliu
osana i ije su noge na oblacima a glave meu zvezdama.
Carstvo Boje, po Hristovim reima, je ono to je suprotno Carstvu
Sotoninu; Carstvo Nebesko je protivnost Carstva Zemaljskog. Carstvo
Sotonino je Carstvo zla, prevare, surovosti, nadmenosti: ono je
Carstvo Nizine. Dakle, Carstvo Boje znai Carstvo dobra, iskrenosti,
ljubavi, smernosti: Carstvo Visine.
Zemaljsko Carstvo je Carstvo materije i mesa, Carstvo zlata i zavisti,
sebinosti i bluda, Carstvo svega onoga to vole bezumni i truli ljudi.
Carstvo Nebesko bie njegova protivnost, Carstvo duha i due,
83

Carstvo samopregorevanja i istote, Carstvo svega onoga to je lepo i

za im ude ljudi koji znaju da sve ostalo nema vrednosti.
Bog je Otac, Dobrota; Nebo je ono to je iznad Zemlje, dakle Duh.
Nebo je sedite Boga; Duh je oblast Dobra.
Sve ono to puzi po zemlji, to rije zemlju, to uiva u materiji, ivotinja
je; sve ono to gleda u nebo, to udi za nebom, nadajui se da e
uvek iveti u nebu, Svetac je. Ljudi su veim delom ivotinje: Isus je
rad da ivotinje postanu Sveci. To je prost i neprestano iv smisao
Carstva Bojeg i Carstva Nebeskog.
Carstvo Boje je carstvo ljudi i za ljude. "Carstvo nebesko je u nama".
Poinje odmah: nae je delo, za nau je sreu, u ovom ivotu, na ovoj
zemlji. Zavisi od nae volje, od naega pristanka ili nepristanka.
Postanite savreni i Carstvo Nebesko proirie se i na zemlju, Carstvo
Boje zasnovae se meu ljudima.
Isus odista dodaje: Pokajte se. I ovde je izvrnut istinski i velianstveni
smisao stare rei. Markova re Metanoeite ne moe se prevesti sa
"pokajte se". Metanoia je upravo "mutatio mentis", promena razuma,
preobraaj due. Metamorfoza znai: menjanje oblika; metanoja znai:
menjanje duha. Pre bi se moglo prevesti sa "obraanje", to bi znailo
obnavljanje unutarnjeg oveka; ali "kajanje" i "pokajanje" su rei koje
hoe da nam potpunije i jasnije prikau ono na to nas Isus poziva.
On je postavljao kao pogodbu za dolazak Carstva i u isti mah kao
samu sutinu novoga reda potpun preobraaj, preokretanje ivota i
njegovih vrednosti, promenu oseanja, rasuivanja, namera: jednom
rei ono to je, u razgovoru s Nikodimom, nazvao "nanovo se roditi".
On e objasniti malo po malo u kome e se smislu i na kakav nain
moi da izvri taj potpuni preobraaj ovekove due. Ceo njegov ivot
bie posveen tome uenju i davanju primera. Za sada samo dodaje:
84

 Verujte Jevanelju.
Za Jevanelje dananji ljudi obino smatraju onu otampanu i
ukorienu Knjigu u kojoj je iznesena etvorostruka Isusova istorija.
Ali Isus nije itao knjige niti je pomiljao na njihov oblik. Kao Jevanelje
on je smatraoprema blagom i slatkom znaenju te rei ono to
knjievna tradicija naziva "Dobrim Glasom" a to bi se moglo bolje
prevesti reima "Radosni Glas". Isus je Glasnik (grki Aneo) koji
donosi srean, dobar glas. Donosi Radosni Glas da e se bolesni
isceliti, da e slepi progledati, siromani obogatiti se neprolaznim
bogastvom, neisti oistiti se, nesavreni usavriti se, ivotinje da e
postati Sveci a Sveci Aneli, Bogu podobni.
Da bi Carstvo dolo, da bi svako nastao da ono doe, potrebno je da
svi verujemo tom glasu, da verujemo da se to Carstvo moe ostvariti i
da se ono pribliuje. Ako se ne bi verovalo u to obeanje, niko ne bi
uinio ono to je potrebno pa da se obeanje ispuni. Jedino ubeenje
da Carstvo nije la kakvog pustolova ili uobraenje nekog bezumnika,
jedino ubeenje u istinitost Glasa moe ljude pokrenuti da pristupe
njegovom zasnivanju.
Isus je, s malo rei koje su dosta nejasne postavio osnove svojoj
nauci. Navreno Vreme: mora se poeti sad odmah. Dolazak Carstva:
pobeda Duha nad materijom, Dobra nad Zlom, Svetinje nad
ivotinjstvom. Metanoja: potpun preobraaj dua. Jevanelje: radosni
glas da je sve to istinito i veno moguno.

85

KAPERNAUM

KAPERNAUM
Tako ui Isus svoje Galilejce, na pragovima belih kuica, na malim
hladovitim gradskim rasputicama ili na jezerskoj obali, nogu
zagnjurenih u ljunak, predvee, kada se sunce, rumeno kao krv, kloni
zapadu, pozivajui ljude na odmor.
Mnogi su ga sluali i pristajali uz njega, jer, veli Luka, "njegova re bila
je mona". Njegove rei nisu svima bile nove, ali ovek je bio nov i
nova je bila toplina njegovog glasa koji je dolazio iz srca i doticao se
srdaca. Bio je nov naglasak ovih rei" i nov smisao to su ga dobivale
u onim ustima, osvetljene onim pogledima. Nije to vie bio pustinjski
Prorok, iji se glas razlee u besplodnim predelima, daleko od ljudskih
nastanita, pustinjik, tuinac, kojemu ljudi moraju dolaziti na noge ako
su radi da ga uju. On je Prorok koji ivi kao ovek meu ljudima,
prijatelj sviju i svakoga, koji voli i one koje niko ne voli, brat brai, koji
ide i pohaa ih onde gde su, gde rade, u kuama, po punim ulicama, i
jede hleb i pije vino za njihovim stolovima i, ako zatreba, pomae ribaru
da izvue svoje mree i kazuje dobru re svakome: neveselom,
bolesnom, prosjaku.
Prosti ljudi, ljudi iz naroda, kao god i ivotinje i deca, instinktivno
oseaju ko ih voli i takvom stvorenju veruju, sreni su kada ono naie
i na licu im se to izraava i rastue se kada ono odlazi. Ponekada ne
mogu da ga ostave i za njim idu sve do smrti.
Isus je s njima provodio svoje dane, peaei iz jednog kraja u drugi ili
sedei u razgovoru sa svojim novim prijateljima. Uvek mila i draga bila
mu je ona osamljena obala njegovog Jezera kraj one mirne, bistre
vode to ju je jedva malo nabirao vetar iz pustinje i ijom su povrinom
krstarile mnoge barke, koje su iz daljine izgledale kao da u njima nema
86

nikoga. Zapadna obala toga Jezera bila je upravo njegovo carstvo: tu

je on naao prve sluaoce, prve verne, prve uenike.
U Nazaretu, premda je navratio u njega, zadrao se malo. Vratie se
kasnije, u pratnji Dvanaestorice, kada ve pred njime bude tamo stigao
glas o njegovim udima, i Nazaret e s njim postupiti kao to su i svi
svetski gradovi, pa i najuveniji zbog svoje uglaenosti Atina i
Fiorencija postupili s onim svojim graanima koji su ih izdigli iznad
svih ostalih. Poto su ga najpre ismejali poznavali su ga kao deaka:
pa kako je onda mogue da je postao veliki prorok? Nazareani
gledaju da ga bace u ponor.
Ni u jednom gradu ne nastanjuje se stalno, Isus je ovek koji nema
zaviaja: on je ono to bi ljudi koji se mnogo ne kreu, koji vole
udobnost nazvali Skitnicom. Njegov ivot je veno Putovanje. On je pre
nego onaj Drugi onaj to ga je jedan na smrt osueni prokleo da ne
mogne nikako umreti pravi Veni Juda. Raa se na putu a ne raa se
u gostionici, zato to vitlejemski gostioniar nema mesta za bremenu
Tuinku. Kao odoje nose ga po sunanoj pripeci dugim putevima koji
vode u Misir. Iz Misira vraa se on na galilejske vode i rudine. Iz
Nazareta odlazi ee, o Pashi, u Jerusalim. Jovanov glas poziva ga
na Jordan: neki unutarnji glas goni ga u Pustinju. I posle etrdeset
dana gladovanja i kuanja otpoinje njegovo nemirno putovanje iz
grada u grad, iz sela u selo, iz gore u goru, kroz razdeljenu Palestinu.
ee ga nalazimo u Galileji, u Kapernaumu, u Korazainu, u Kani, u
Magdali, u Tiverijadi. Ali dosta puta prelazi on Samariju i rado se
odmara kraj siharskog izvora. Ovda onda zatiemo ga u Filipovom
etvorovlasnitvu, u Vitsaidi, u Gadari, u esariji pa i u Gerasiji, u
Pereji Iroda Antipe. U Judeji se najradije zaustavlja u Vitaniji, na
nekoliko milja od Jerusalima, ili u Jerihonu. Ali ne ustee se ni da
pree granice staroga carstva i da se spusti meu Neznaboce.
Sretamo ga, odista, u Fenikiji, u okolini Tira i Sidona, i, ako je
Preobraenje bilo na gori Hermonu, u Siriji. Posle vaskrsenja javlja se
u Emausu, na obali Tiverijadskog Mora, i najzad u Vitaniji, kod kue iz
87

mrtvih podignutog Lazara, gde se sa svojim prijateljima rastaje za

navek.
On je Putnik koji putuje neumorno, koji skita iz ljubavi, koji nikada
nema krova nad glavom, koji se potuca od nemila do nedraga,
dragovoljni prognanik svoje sopstvene otadbine. Sam veli da nema
kamena na koji bi svoju glavu spustio; a cela je istina da nema svoga
stana ni svoje postelje da prekono otpoine. Njegova prava kua je
put kojim ide, zajedno s prijateljima, traei nove prijatelje: njegova
postelja je brazda na kakvoj njivi, korito kakve barke, hlad neke
masline. Poneki put spava u domovima onih koji ga vole, ali on je
prolazni gost, gost koji se nigde dugo ne zadrava.
U prvo vreme nalazimo ga ee u Kapernaumu. Njegova putovanja
odatle su poinjala i tu se zavravala. Matej ga naziva "njegovim
gradom". Kapernaum je u dananjim jezicima postao obeleje hunog
mesta. Odista, to ribarsko i ratarsko selo bee se uvealo u poslednje
vreme, dobilo je poleta. Nalazei se na karavanskom putu koji je iz
Damaska, kroz Itureju, vodio na more, on je malo po malo postao
dosta vano trgovako mesto. U njemu su se nastanili zanatlije, krupni
trgovci, duandije i posrednici. Kao muve na strvinu, sjatili su se tamo
i carinici, poreznici i svi ostali slubenici finansijske struke. Nekadanje
malo zamljoradniko i ribarsko selo postalo je grad u kome je bilo svih
slojeva tadanjeg drutva, ak i vojnika i bludnica. Ali Kapernaum, koji
se protezao du jezera i koji provejavae vazduh sa bliskih visova i
povetarac sa jezerske vode, ne bee onako truo kao sirijski gradovi i
kao Jerusalim. U njemu je jo bilo seljaka koji su svakoga dana odlazili
u polja i ribara koji su svakoga dana sedali u svoje barke. Dobar,
siromaan, prost, srdaan svet; narod s kojim se moglo razgovarati o
emu drugom a ne o robi i cenama; ljudi meu kojima je ovek mogao
disati.
Subotom je Isus iao u Sinagogu. U nju je mogao da ue svaki, da ita
i da govori o onome to je proitao. Sinagoga je bila kua kao i sve
88

ostale kue, naga prostorija, u kojoj su se sastajali prijatelji i braa da

razgovaraju i snevaju o Bogu.
Isus bi ustao, uzeo jedan svitak Pisama ee proroke nego Zakon
i proitao dva, tri etiri stiha. Potom bi stao da govori onom
neustraivom reitou koja je postiivala Fariseje, dirala grenike,
zadobijala siromahe, ushiivala ene.
Stari tekst odjednom bi se preobrazio, postao providan, znaajan za
sve i svakoga; izgledao je kao neka nova istina, kao kakav neobian
izum, kao govor koji se prvi put uje; rei koje su se smeurale od
starosti i osuile od ponavljanja dobivale su i opet ivota i boje: neko
novo sunce obasjavalo ih je jednu za drugom, slog po slog. Bile su to
svee, u tom trenutku skovane rei, koje su se pred oima sviju blistale
kao kakvo neoekivano otkrie.

89

UBOGI

UBOGI
U Kapernaumu se niko nije seao da je ikada sluao takvog Ravia.
Onih subota kada bi Isus govorio Sinagoga je bila dupke puna; narod
se tiskao i pred vratama, na ulici. Ko god je mogao da doe dolazio je.
Dolazio je Vrtar, koji bi toga dana ostavio svoju motiku i ne bi zalivao
svoje povre. Dolazio je Kova, dobri seoski kova, koji je svakoga
dana garav od ai, ali subotom je ist, doteran, lica umivena, oprana
u nekoliko voda, ali ipak pomalo crna, i isto tako istih i pomalo crnih
ruku, i brade oeljane i namazane jevtinom mau, koja ipak mirie
kao i bogataka; Kova koji stoji kraj vatre, prljav i oznojen, svaki dan
osim u subotu, i u Sinagogu dolazi da slua rei Boga svojih otaca, ali i
zato to tamo idu njegovi srodnici, njegovi prijatelji, njegovi susedi, te ih
tu sve zatie, pa, najzad, i zato to je dan dug, praznian dan u koji se
ne radi, u koji se kljeta i eki ne dodiruju, a u Kapernaumu nema
drugog mesta za sastanak. Dolazio je i Zidar isti onaj zidar to je
radio na toj maloj graevini, na toj Sinagozi, koja je mala stoga to
stara gospoda, inae estiti ljudi, ali pomalo tvrdice, nisu htela mnogo
da potroe Zidar koji jo u miicama osea umor od estodnevnog
rada i koji preko nedelje ne broji kamenje to ga uziuje niti mistrije
maltera kojim kamen za kamen vezuje; Zidar, koji je obukao novu
odeu i ipak se spustio na zemlju, on koji svih drugih dana mora biti na
nogama i neprestano se pokretati, otvarajui dobro oi, da bi posao
ispao dobro i graevinar bio zadovoljan, i taj estiti zidar doao je u
Sinagogu koja je, kako mu se ini, pomalo i njegov dom.
Doli su i ribari, starac i mladi, lica pocrnelih od sunca, oiju koje
kilje, poto su se navikle na jau svetlost i na otsjaj morskog
ogledala; i lepi nego mladi izgledao bi starac zbog svoje bele kose i
bele brade na crnim i izbrazdanim obrazima. Ribari bi barke izvukli na
90

pesak, izvrnuli ih i vezali za jedan stup, mree razastrli po krovu pa

doli u Sinagogu, premda nisu naviknuti da budu meu zidovima, gde,
moda, jo oseaju pljuskanje vode.
Tu su i ratari, gotovo bogati ratari, ije tunike nisu gore od tunika drugih
ljudi. Veseli su, jer e etva uskoro zatraiti srp. Nee da zaborave
Boga, koji daje da ito klasa i vinova loza cvate. Meu njima su i
Pastiri, koji su stigli u ranu zoru, ovari i svinjari koji jo zaudaraju na
tor, Pastiri koji cele nedelje ive na planinskim panjacima te ne vide ni
ive due i ni s kim ne progovore ni rei, nego su sami sa svojim
krotkim ivotinjama to mirno probiraju mladu, sveu travu.
Mali vlasnici, sitniji trgovci, kapernaumska gospoda, doli su takoe.
To su ljudi od ugleda i za potovanje. Stoje u prvim redovima,
uozbiljeni, oborenih oiju, a na licu im se izraava zadovoljstvo, jer su
im poslovi te nedelje tekli dobro i jer im je savest ostala ista,
neukaljana. U lepoj su odei. Otpozadi vidi se samo niz njihovih lea,
lea pognutih ali irokih i snanih, lea gospodskih, lea zdravih ljudi"
koji su u miru s Bogom i s graanima, lea u kojima se ogleda sila i
pobonost. Ima tu i stranaca, prolaznika, trgovaca koji idu u Siriju ili se
vraaju u Tiverijadu. Doli su u Sinagogu da metanima odadu poast
ili i zato to je to obiaj, a moda i zato da nau koju muteriju; i oni
zagledaju u lica svima redom, s onom drskou to je novac uleva u
siune due.
Na dnu sobe jer Sinagoga je samo jedna duguljasta, okreena soba,
malo vea od kolske uionice, krme ili kujne uurili su se, kao psi
kraj vrata, isto strepei da bi svakoga trenutka mogli biti najureni, oni
koji su najsiromaniji, koji ive od sluajne zarade, od dobivene
milostinje pa o jada! i od poneke skromnije kraice: bednici u
traljama, valjivci, robovi; stare udovice iji su sinovi negde u daljini;
mladi siroii koji jo nisu kadri da sebi zarade hleba; pogrbljeni starci
na koje se niko i ne osvre; jadnici koje je izdala snaga; bolesnici koji
boluju od neizleivih boletina; oni kojima u glavi nije sve u redu te ne
91

umeju i ne mogu da rade. Oni koji su bolesni duhom, bolesni telom,

odgurnuti, koji jednoga dana ruaju a drugoga ne ruaju ali nikada
toliko da se nasite ; oni koji skupljaju ono to drugi bacaju: isuene
korice hleba, riblje glave, ljuske od voa, korenje kupusa; koji spavaju
gde stignu, trpe stud i zimu i ive u oekivanju leta, toga sirotinjskog
raja, poto tada du puteva moe da se uzabere pomalo voa. I oni, ti
prosjaci, to podrpanci, ti krastavi i iznemogli jadnici, kada je subota,
dolaze u Sinagogu i sluaju povesti iz knjiga. Ne mogu da ih oteraju;
imaju tu ista prava kao i svi ostali; sinovi su istoga Oca i sluge istoga
Gospodara. Oseaju se pomalo uteeni u svojoj bedi, jer mogu sluati
iste rei to ih sluaju bogati i zdravi. Tu ih ne posluuju kakvim
drugim, loijim jestivima, kao to se to ini po domovima gde domain
jede ono to je dobro i ukusno, a siromah, pred vratima, mora biti
zadovoljan onim to mu se prui. Tu je hrana jedna i ista i za one koji
neto imaju i za one koji nita nemaju. Mojsijeve rei su iste, veno
iste, za onoga ko ima itava ugojena stada i za onoga ko nema ni
etvrt jagnjeta za dan Pashe. Ali rei Proroka za njih su bolje nego
Mojsijeve. Gore su za velike i silne, ali bolje za male i slabe. Siromaak
sa dna eka, svake subote, da mu kogod proita koje poglavlje od
Amosa ili od Isaije. Zato to su Proroci bili na strani siromanih i
pretskazivali kaznu i novi svet: "I onaj ko je odeven u purpur morae da
se pretura po ubretu".
I gle, upravo te subote bee tu Jedan koji je doao zbog njih, koji je
govorio za njih, koji se krenuo iz Pustinje da donese Radosni Glas
siromanima i bolesnima. Niko nije govorio o njima kao on. Niko nije
pokazao da ih toliko voli. Kao god i Proroci, koji vie nisu mogli doi da
ih tee, izraavao je prema njima ljubav koja je vreala one srene
pred njima, ali njihova srca ispunjavala utehom i nadom.
Kada je Isus zavrio svoj govor, videlo se kako. poglavari, graani,
vlasnici kua i dobara, gospoda, fariseji, ljudi koji umeju itati i
zaraivati, sumnjivo vrte glavama, ustaju, krive usta, jedan drugome
namiguju, pomalo prezrivo a pomalo jetko, izlaze napolje i u svoje crne
92

i sede brade opreznim gunanjem iskazuju svoje negodovanje. Ali niko

se nije smejao.
Za njima su izlazili trgovci isturenih grudi, ve premiljajui o
sutranjici. Poslednji su ostajali Radnici, Siromasi, Teaci, Vrtari,
Kovai, Ribari i sva druga golotilja: siroii bez naslea, starci bez
nade, bojaci bez krova, bolesnici bez nege, potrebiti bez ijedne pare u
depu; hromi, izranjavljeni, krastavi, iznemogli, odgurnuta. Nisu mogli
odvojiti oi od Isusa. Bili su radi da on i dalje govori: da im rekne dan u
koji e doi novo Carstvo, te da se i oni oslobode svoje bede i nevolje i
da svojim oima vide Pobedu. Rei toga mladog oveka ubrzale su
udarce njihovih srdaca. Neka utena svetlost, jedan komadi plavog,
vedrog neba, snovi o berbama, o gozbama, o obilju, o asovima
odmora ponicahu iz onih rei u bogatim duama tih siromaha. Moda
ni oni sami nisu potpuno razumevali ono to im je Uitelj hteo da kae i
moda je Carstvo to su ga oni zamiljali bilo nalik na filistejsku zemlju
Dembeliju.
Ali niko ga nije voleo kao oni; niko ga nee nikada voleti kao Galilejci
koji su eljni mira i istine. Pa i manje siromani meu siromasima,
radnici, nadniari, ribari, oni koji nisu bili gladni hleba, voleli su ga za
ljubav tih drugih.
I svi, kada je on izlazio iz Sinagoge, ekali su ga na ulici da ga opet
vide; pratili su ga. Kada bi uao u kuu koga prijatelja da kod njega
obeduje, bili bi ispunjeni zaviu i poneki od njih stao bi kraj ulaza i
ekao dogod se on ne pojavi. I onda, osmelivi se, prili bi mu i svi bi
zajedno krenuli obalom jezera. Drugi pak, jedan po jedan, pridruivali
bi se i pod otvorenim nebom, izvan Sinagoge, porasla bi odvanost
postavljali mu pitanja. I Isus, zaustavljajui se, odgovarao je toj bednoj
svetini reima koje se nee nikada zaboraviti.

93

PRVA CETVORICA

PRVA ETVORICA
Meu kapernaumskim ribarima nae Isus svoje prve uenike. Dolazio
je skoro svaki dan na jezersku obalu. Poneki put barke su se kretale na
puinu, a poneki put, nabreklih jedara, stizale u luku, i iz njih su izlazili
bosi ljudi, gazei vodu do kolena i po dvojica nosei kotarice pune
ulovljene ribe, koja se sijala kao srebro, i stare velike mree, iz kojih je
curila voda.
Polazili su, pokatkada, poto se spusti no, po meseini, i vraali se u
ranu zoru, kada mesec ve zalazi a sunce se jo nije rodilo. Isus ih Je,
ee, doekivao na obali i prvi ih pozdravljao. Ali ribolov nije uvek bio
uspean. I kada bi se vratili praznih aka, umorni i zlovoljni, Isus ih je
predusretao reima koje su godile njihovim srcima, i, mada su bili
neispavani i razoarani, oni su ga rado sluali.
Jednoga jutra dve barke vraale su se Kapernaumu, dok je Isus, na
obali, govorio narodu koji se skupio oko njega. Ribari, poto su se
iskrcali, poeli su ispirati mree. Onda Isus, uav u jednu barku, zamoli
da je malo odmaknu od obale, kako bi se sklonio od navale. Stojei
kraj krme,uio je narod na obali. I kada je prestao da govori, ree
Simonu:
Hajdete na puinu i bacite mree. Odogovori mu Simon, Jonin sin,
ija je bila barka:
Uitelju, svu no smo se trudili, i nita ne uhvatismo, ni jedne ribice.
Ipak, da bih te posluao, baciu mreu.
im su se malo udaljili od obale, Simon i Andreja, njegov brat, bacie u
vodu veliku mreu. I kada je izvukoe, bila je toliko prepuna riba da im
94

se skoro pokida prea. Onda dva brata pozvae drugove s druge

barke da dou i da im pomognu. Mree su opet baene i ponovo su
bile prepune. Simon, ovek plahovite prirode, pade na kolena pred
Isusom govorei:
Gospode, udalji se od mene; ja sam grean ovek te nisam dostojan
da svetac bude u mojoj barci. Ali Isus, osmehnuv se, ree:
Poi sa mnom i veruj u moju re; otsele e loviti ljude.
Vrativi se na obalu, izvukoe barke na suvo, i, poto su ostavili mree,
oba brata pooe za njim. Nekoliko dana kasnije vide Isus druga dva
brata, Jakova i Jovana, stare drugove Simonove i Andrejeve, i pozva ih
u asu kada su krpili iskidane mree. Te tako i njih dvojica, oprostivi
se s ocem koji je bio u barci, ostavie mree i otidoe za njim.
Isus vie nije bio sam. Njih etvorica, dvoje brae, koji su zajednikom
verom postali izmeu sebe jo istinskija braa, bili su gotovi da ga
prate onamo kuda njemu bude bilo drago da poe, da govore njegove
rei, da ga sluaju kao oca i jo bolje nego da im je otac. Njih etiri
siromana ribara, etiri prosta laara, koji su bili nepismeni i jedva
umeli da govore, ta etiri smerna oveka, koje niko ne bi mogao
razlikovati od ostalih njihovih drugova, pozvao je Isus da s njime
zajedno osnuju Carstvo koje e se protegnuti na celu zemlju. Njega
radi ostavili su svoje pouzdane barke koje su toliko puta sputali u
vodu i izvlaili na obalu, crpke i vrke kojima su tisue riba izvukli iz
jezera, i oca, i porodicu, i kuu; ostavili su sve i poli za ovekom koji
im nije obeavao ni novaca ni zemlje i koji je govorio samo o ljubavi, o
siromasima i o savrenijoj budunosti.
Premda e njihov duh ostati uvek na suvie niskom stupnju kada se
uporedi sa Uiteljevim, premda e oni pokatkada da sumnjaju i da se
kolebaju, premda nee razumeti njegovu istinu i njegove parabole, te
e ga najzad napustiti, oprostie im se kada se uzme na um da su za
95

njim poli odmah i od sveg srca, na prvi njegov poziv.

Ko bi, meu svima nama koji danas ivimo, bio kadar uiniti to to su
uinila ta etiri kapernaumska siromaka? Kada bi doao kakav Prorok
i rekao Trgovcu: napusti tezgu i kasu; i Profesoru: sii s katedre i
pobacaj knjige; i Ministru: ostavi ta akta i te lai kojima lovi ljude; i
Radniku: metni nastranu orua pa da ti dam drugi posao; i Rataru:
prekini tu brazdu i ostavi plug u ledini, a ja u ti pomoi da doe do
bolje etve; i Mainisti: zaustavi tu mainu i poi sa mnom, jer duh
vredi vie nego ta gvoarija; i Bogatau: razdeli sve to ima pa e
uza me doi do neizmernog blaga kada bi kakav Prorok tako govorio
dananjim ljudima, koliko bi njih polo za njim odmah i od sveg srca,
kao to su ta ribari iz staroga doba poli za Isusom? Ali Isus se nije
obraao trgovcima po ulicama i duanima, ni naunicima to celoga
svoga veka preivlju propise Zakona i napamet znaju sve stihove iz
Knjiga, ni ratarima koji su i suvie srasli sa zemljom i marvom, niti pak
sitim, nakljukanim, zadovoljnim ljudima koji ne mare za druga carstva,
poto je njihovo carstvo ve odavno dolo.
Ne uzima Isus sluajno svoje prve vojnike iz reda Ribara. Ribar, koji
vei deo svojih dana provodi u samoi na vodi, ovek je koji ume da
eka. To je ovek strpljiv, koji se ne uri, koji baca svoju mreu i uzda
se u Boga. Voda ima svoju ud, jezero svoju nastranost; dani nisu
nikada jednaki. Kada polazi ne zna da li e se vratiti s punom barkom
ili bez ijedne ribice kojom bi, ispekav je na aru, utolio svoju glad.
Predaje se u ruke Gospodu Bogu, koji daje i obilje i oskudicu. Kada je
dan lo, tei se pomilju na bolje dane kojih ima i koji e naii. Ne udi
da se odjednom obogati, zadovoljan je kada svojim ribolovom moe da
doe do malo hleba i vina. ist je i duom i telom; pere ruke u vodi, a
duh u osami.
I od tih Ribara, koji bi u nepoznatom Kapernaumu pomrli a da ih ne
zapazi niko, pa ak ni njihovi susedi, Isus je nainio Svece koje ljudi i
danas spominju i kojima se mole. Jedan vrlo veliki ovek stvara vrlo
96

velike ljude; iz jednog dremljivog naroda uzima on budioce, iz jednog

razmekuenog naroda ratnike, iz jednog neznalakog naroda uitelje.
U sva vremena rasplamte se vatre ako ima ruke koja ume da ih potpali.
Jedan David nalazi svoje Givorime, jedan Agamemnon svoje Heroje,
jedan Artur svoje Perove, jedan Karlo Veliki svoje Paladine, jedan
Napoleon svoje Marale. A Isus nalazi, u prostom narodu galilejskom,
svoje Apostole.

97

GORA

GORA
Propoved na Gori je najvei razlog za ovekovo postojanje. Za njegovo
prisustvo u beskonanoj vasioni. Nae dovoljno opravdanje. Patent
naega dostojanstva kao duhovnih bia. Zaloga da emo se moi
uzdii iznad sebe samih i biti vie nego ljudi. Obeanje te uzviene
mogunosti, te nade: da emo se uzneti iznad ivotinje.
Kada bi kakav Aneo, spustiv se k nama iz nekog vieg sveta, zatraio
od nas da mu pokaemo ono to je najbolje i najdragocenije u naim
domovima, da mu damo dokaza o svome ubeenju, da vidi remek delo
naega duha u njegovoj najveoj tvorakoj sposobnosti, mi ga ne
bismo doveli pred velike, dobro podmazane maine, pred ta uda
moderne tehnike, kojima se u svojoj tatini glupo razmeemo, premda
su nam one ivot uinile teim, kraim, ropskijim i materija su i u
slubi su suvinih materijalnih potreba nego bismo mu izneli
Propoved na Gori i zatim, tek zatim, koju stotinu stranica izvaenih iz
pesnikih dela svih naroda. Ali ta Propoved bila bi uvek jedan jedini
dijamant, isti dijamant koji se velianstveno blista sred bednog
arenila smaragda i safira.
I kada bi, neto, ljudi bili pozvati pred kakav nadoveanski sud te
morali da odgovaraju za sve svoje nepopravime grehe, za ranija
sramna dela koja se svaki dan ponavljaju, za pokolje koji traju
stoleima, za svu onu krv to je istekla iz ila nae brae, za sve one
suze to su ih prolile oi ovejih sinova, za neosetljivost naega srca i
za nae verolomstvo, kojima bi mogla biti ravna samo naa slabost, mi
pred taj sud ne bismo izneli mudro i lepo sroene razloge svojih
filozofa; ni nauke, kratkovene sisteme od simbola i uputstava; ni
zakone, sumnjive kompromise izmeu nasilja i straha. Kao preteg tom
tolikom zlu, kao neto to bi zaglaivalo nae uporno skanjivanje, to
98

bi bilo odbrana ezdeset vekova surove istorije, jedina olakavna

okolnost za sve krivice, mi bismo mogli istai samo ono nekoliko
stihova iz Propovedi na Gori.
Ko je jednom proitao Propoved na Gori i nije, bar za ono nekoliko
trenutaka itanja, osetio kako ga poduzima jeza puna ganutosti, kako
se poinje guiti od plaa, kako pline u ljubavi i kajanju, kako ga neka
nejasna ali silna potreba goni da uini togod da te rei ne ostanu
samo rei, da ta propoved ne bude samo zvuk i pismo nego
neminovna nada, ivi ivot u svima ivima, prava istina, istina za vena
vremena i za svakoga, ko je tu Propoved proitao samo jednom i nije
osetio sve to, zasluuje vie nego iko drugi svu nau ljubav, jer ljubav
svih ljudi nee mu moi nikada naknaditi ono to je izgubio.
Gora na kojoj je sedeo Isus na dan Propovedi bila je zacelo nia od
one sa koje mu je Sotona pokazao carstva zemaljska. Sa njenoga vrha
viae se samo polje obasjano blagim veernjim suncem i s jedne
strane ovalno zeleno jezero a; s druge dugi umoviti greben gde je Ilija
satro Vaalove sluge. Ali sa te smerne gore, koju su samo kroniari u
svome preterivanju nazvali gorom, a koja je, moda, bila samo
breuljak, malo vei hum, sa te gore koja ak i ne zasluuje naziv gore,
Isus pokaza Carstvo koje nema kraja ni granica i napisa u mesu
ljudskog srca ne na kamenim ploama kao Jehova pesmu novog
oveka, himnu uzviavanja.
"Kako su krasne na gorama noge onoga koji nosi dobre glase, koji
oglauje mir!" Isaija nije nikada bio vei prorok nego u tom trenutku
kada su mu iz due izvirale te rei.

99

BLAGO SIROMASNIMA

BLAGO SIROMANIMA
Isus je sedeo na jednoj uzviici, izmeu svojih prvih Apostola, okruen
stotinama oiju, uprtih u njega, i neko e ga upitati ije e da bude to
Carstvo Nebesko o kome on tako esto govori.
Isus odgovori Novim Blaenstvima, koje su "blistavi u blistavosti" trem
cele te Propovedi.
Blaenstva, koja i dan danas sriu sami oni koji njihov smisao ne
znaju, skoro se uvek shvataju pogreno. Skrnave ih, kvare,
potkresavaju, sakate, upropauju" izvru. Pri svem tom, ona nam
ukratko izlau prvi dan, sveani dan Isusovog pouavanja.
Blago siromanima duhom, jer je njihovo Carstvo Nebesko. Luka je
ispustio re "duhom" i mislio je na siromane uopte, a za njim su se
poveli i mnogi drugi. Poneki, moderniji i pakosniji, smatraju da tu
spadaju oni koji su priprosti, glupi, suludi. Ima, dakle, da se bira izmeu
pukih siromaha i maloumnih, blesavih.
Isus nije, u tom trenutku, mislio ni na jedne ni na druge. On nije voleo
bogatae i iz dubine due prezirao je bogataku lakomost, tu najveu
prepreku obogaavanju due; Isus je voleo siromake i skupljao ih je
oko sebe zato to je njima bilo najpotrebnije da se ogreju, i njima je
govorio zato to je njih prve trebalo nahraniti reima ljubavi. Nikako pak
nije bio toliko nepametan da pomilja kako je dovoljno da ovek bude
siromaan materijalno, socijalno siromaan pa da, samim tim, ima
pravo na uivanje u Carstvu.
Isus nije nikada dao znaka od sebe da se divi onoj pameti koja je samo
pamet visokog umovanja i utuvljenih fraza. Metafiziari i stvaraoci
100

sistema, sofiste. eprkala to prouavaju prirodu, moljci to grizu knjige

ne bi nali milosti u njegovim oima. Ali pamet, mo kojom se shvataju
znaci budunosti i smisao simbola pamet koja je vidovita, proroka
bila je i u njegovim oima dar, i toliko puta je on zaalio to je tako
malo pokazuju njegovi sluaoci i njegovi uenici. Najvia pamet, za
njega, sastojala se u pojimanju da sama pamet nije dovoljna, da je
potrebno izmeniti celu duu da bi se dolo do sree a srea je veno
pristupana, nego da nam pamet mora pomoi da se potpuno
promenimo. Nije, dakle, on na uivanje Carstva Bojeg mogao pozvati
budale i ludake.
Siromani duhom su oni koji su potpuno i s bolom u dui svesni svoga
duhovnog siromatva, nesavrenosti svoje due, nedovoljnosti dobra
kojega ima u nama, moralnog ubotva od kojega boluje veina ljudi.
Samo oni siromasi koji znaju da su odista siromani pate od svoga
siromatva i, zato to pate, trude se da iz njega iziu. Drukiji su, i to
mnogo drukiji, nego lani, nadmeni bogatai koji zamiljaju da su
bogati duhom, to jest savreni, na isto sa svima i svakim, mili Bogu i
ljudima, te ne ude da se uzvise, i koji nee da se obogate nikada zato
to ne zapaaju svoju kao ponor duboku bedu.
Oni, dakle, koji e priznati da su siromani te e patiti da bi doli do
pravoga bogastva koje je savrenstvo, postae sveti kao to je Bog
sveti i njihovo e biti Carstvo Nebesko; oni, pak, koji nee osetiti smrad
neistote nagomilane oko svoJe tatine, nee ui u Carstvo.
Blago krotkima, jer e naslediti zemlju. Zemlja koja se ovde obeava
nije neka oranica ili kakva drava s velikim gradovima. Na mesijskom
jeziku "naslediti zemlju" znai udelovati u novom Carstvu. Vojnik koji se
bori za zemaljska dobra mora biti svirep. Ali onaj koji se bori, u sebi
samome, da bi osvojio novu zemlju i novo nebo, ne sme se podavati
gnjevu, koji oveka navodi na zlo, ni surovosti, koja ne zna za ljubav.
Krotki su oni koji snose blizinu nevaljalih pa i samu svoju, koja je dosta
puta najgora; koji protiv zlih ljudi ne ustaju s jarou nego ih savlauju
101

blagou; i koji se ne pretvaraju u zverove im naiu na prve prepone

nego odolevaju unutarnjem protivniku onom tihom istrajnou koja
odaje veu duevnu snagu nego to je ovek moe imati kada je
preterano ljut. Slini su vodi, koja poputa pod rukom i obilazi sve
prepreke, ali polako buja, tiho plavi i lagano rui, sa strpljenjem koje
traje godinama, i najvee stene.

102

ONI KOJI PLACU

ONI KOJI PLAU

Blago onima koji plau, jer e se uteiti. Oni to su tuni, oni to
prolevaju suze, to se gnuaju sebe samih i imaju saaljenja prema
svetu, i ne ive neosetljivi u tupom pijanstvu optega ivota, to plau
zbog svoje nesree i nesree svoje brae, to plau zbog napora koji
su promaili, zbog slepila koje zadrava pobedu svetlosti jer svetlost
ne moe doi s neba ako je ljudske oi ne prihvate i to plau zbog
daljine onoga dobra koje je nebrojeno puta snevano, nebrojeno puta
obeavano i ipak se sve dalje izmie naom krivicom i krivicom sviju;
to plau zbog nanesenih im uvreda, umesto da bol uveavaju
osvetama; i to plau zbog zla koje su uinili i zbog dobra koje su mogli
da uine a nisu ga uinili, to ne oajavaju to su izgubili neko vidljivo
blago nego sa udnjom trae nevidljivo: ti to plau svojim suzama
uskoravaju dolazak Carstva, te je pravo da jednoga dana budu uteeni.
Blago onima koji su gladni i edni pravde, jer e se nasititi. Pravda,
kako je Isus zamilja, nije pravda ljudska, pokoravanje ovekovim
zakonima, saobraavanje paragrafima, potovanje obiaja i ugovora
to su ih ljudi izmeu sebe stvorili. Pravedan je, u smislu Psalama i
Proroka, ovek koji ivi po volji Bojoj, to jest kao uzor najvieg
savrenstva. Koji ivi ne po Zakonu to su ga napisali knjievnici,
najutananije tumaili fariseji, nego po jedinom i prostom Zakonu koji
Isus svodi u jednu jedinu zapovest: Voli sve ljude, bliske i daleke,
sunarodnike i tuine, prijatelje i neprijatelje. Oni koji pate neprestano
udei za tom Pravdom utolie svoju glad i e u Carstvu Nebeskom.
Pa i ako im ne bi polo za rukom da u svemu budu savreni, mnogo e
im se oprostiti, jer su patili teei ka savrenstvu.
Blago milostivima, jer e biti pomilovani. Ko voli bie voljen, ko daje
pomo dobie pomoi. Dobro se vraa za dobro. Mi neprekidno inimo
103

grehe prema duhu i ti gresi e nam se oprostiti ako pratamo grehe

uinjene prema nama. Hristos je u svima ljudima, i ono to uinimo
njima uinie se nama. "Ono to uinite i najmanjemu meu vama
uinili ste meni". Ako budemo bili milostivi prema drugima, moi emo
da budemo milostivi prema sebi samima; samo ako budemo
zaboravljali nepravdu koju nam nanose drugi, moi e Bog da zaboravi
nepravdu to je inimo sebi samima.
Blago onima koji su istoga srca, jer e Boga videti. istoga srca su
oni kojima je jedina elja da se usavre, jedina radost da pobede zlo
koje nas sa svih strana vreba. Onaj ije je srce prepuno mahnitih elja,
nezajaljivih zemaljskih tenji i svih sladostraa koja razapinju gomilu
crvi to zemljom puze, nee nikada sagledati Bojeg lica, nee nikada
utonuti u miline nebeskog blaenstva.
Blago onima koji mir grade, jer e se sinovi Boji nazvati. Oni koji mir
grade nisu "krotki" iz drugog Blaenstva. Oni ne vraaju zlo za zlo. Ti
to mir grade su oni koji donose dobro onde gde je zlo, mir onde gde
besni rat. Kad je ono Isus rekao da je doao da donese rat a ne mir, on
je mislio rat Zlu, Sotoni, Svetu; Zlu koje nanosi bol, Sotoni koji ubija,
Svetu koji je vena kavga; mislio je rat ratu. Ti to mir grade su upravo
oni koji vode rat protivu rata; mirotvorci, trudbenici na postizanju sloge.
Povod svakome ratu je samoljublje koje se pretvara u ljubav prema
bogatstvu, u zavist prema imunijem, u mrnju prema slabijem a novi
Zakon ui nas da mrzimo sebe same, da preziremo dobra koja se
mogu meriti, da volimo sva stvorenja, pa i ona koja mrzimo. Ti gradioci
mira, koji vole svoje blinje i ue nas da ih volimo, unitavaju u korenu
sve ratove. Kada svaki ovek bude voleo svoju brau vie nego sebe
samoga, vie nee biti ratova, ni velikih ni malih, ni u kui ni u dravi, ni
jezikom ni maem, izmeu oveka i oveka, izmeu stalea i stalea,
izmeu naroda i naroda. Ti to grade mir umirie zemlju i s pravom e
se nazvati sinovima Bojim i meu prvima e ui u Carstvo Nebesko.
Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo Carstvo Nebesko. Ja vas
104

aljem da osnujete to Carstvo koje je Carstvo Nebesko, carstvo one

najvie pravde koja je Ljubav, one oinske dobrote koja se zove Bog;
aljem vas, dakle, da se borite protiv onih koji podravaju nepravdu,
koji robuju materiji, koji su poli za Sotonom. Poto ete ih vi napadati,
oni e se braniti; branei se, napadae vas. Muie vae telo i vau
duu, liavae vas slobode pa moda i ivota. Ali ako vi radosno
pristanete da patite da biste drugima odneli Pravdu koju sami traite
snosei bolove, to proganjanje dae vam neosporno pravo da uete u
Carstvo to ste ga osnovali.
Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i reku protivu vas
svakojake rave rei laui, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je
velika nagrada vaa na nebesima. Tako su progonili i proroke pre vas.
To progonjenje je materijalno, fiziko, politiko, pravno. Mogu vas liiti
hleba, suneve svetlosti, slobode, asti, mogu vam i kosti skrhati. Ali
nee im biti dovoljno to progonjenje. Budite spremni i na sramoenja i
na klevete. Nee im biti dovoljno to su vas osudili zbog toga to
hoete da u svece pretvarate zverove ljude koji lee u svome
smrdljivom ivotinjskom ubretu i iz njega nee da iziu; nee im biti
dovoljno to su vam namuili telo. Dotai e se i vae due:
prikazivae vas kao najveu grdobu, obasipae vas svakojakim
gadostima, prekorima, sramotama i porugama; svinje e vas nazivati
prljavima, magarci e tvrditi da ste neznalice, gavrani e vas optuivati
da se hranite strvinom, ovnovi e vas odgurivati kao da smrdite,
razvratnici e iz sveg grla vikati da ste bludnici, a lopovi da kradete. Ali
vi treba da se sve vema radujete, jer napad zlih ljudi je osvetanje
vae dobrote, a blato to ga na vas , bacaju jemstvo vae istote. To
je, kao to e rei Sveti Franja, Savrena Radost: "Iznad svih milosti
to ih Hristos daje svojim prijateljima najvia je da ovek samoga sebe
pobedi i rado podnese muke. nepravdu, jad i ljagu, poto ni jednom od
drugih milosti mi ne moemo da se podiimo, jer nisu nae nego Boje;
ali patnjama i bolovima moemo da se diimo, jer oni su nai". Na sve
Proroke koji su govorili na zemlji napadali su ljudi; ta sudbina eka i
one koji e doi. Proroci se upravo i poznaju po tome: to ukaljani
105

blatom i obasipani porugama, prolazei izmeu ljudi, vesela lica,

kazuju ono to im je na srcu. Blato nije kadro da zatisne usta onih koji
moraju da govore. Sve i kada bi ubili takvog upornog i otpornog
oveka, ljudi ga ne bi mogli uutkati, jer bi se njegov Glas, umnoen
odjecima smrti, uo na svima jezicima i kroz sva stolea.
Sa tim obeanjem zavruju se Blaenstva.
Graani Carstva su naeni i oznaeni. Svako e moi da ih pozna.
Nepokorni su opomenuti; kolebljivi ohrabreni.
Oni koji su bogati, ponositi, zadovoljni, nepravedni, koji ratuju, koji se
smeju, koji ne ele da se uzdignu, koji druge gone i vreaju, nee moi
da uu u Carstvo Nebesko. Nee moi da uu u njega dogod i oni ne
budu pobeeni i izmenjeni, dogod ne postanu ono to je protivno
onome to su. Oni koje svet smatra da su sreni, kojima svet zavidi,
divi im se i na njih se ugleda, beskrajno su dalje od prave sree nego
oni koje svet mrzi i prezire. Tim divnim reima Isus je oborio stare
oveanske hijerarhije; sada, nastavljajui, oborie stare i dati nove
vrednosti ivotu, i ni jedan drugi preokret nee biti tako boanstveno
paradoksalan, neobian, kao njegov.

106

RUSILAC

RUILAC
Gimnosofiste evnuhizma i lenja sekta Saturnjana Ozbiljni Ljudi, koji
dolaze samo na gotovo i ne mogu da stvore nita novo, niti da poprave
ono to su zatekli, nego ga jo kvare uvek su pokazivali natmureno
lice prema onome to se naziva Paradoksima ili to se njima ini da su
Paradoksi. Da se ne bi morali potruditi da razaznaju svete Paradokse
od onih koji su samo prazna zabava za besposlene ili nezdrave
mozgove, oni se iz tesnaca izvlae na taj nain to proglauju da su
Paradoksi samo ruenje starih i priznatih istina: dakle falsifikati i to
dodaju da bi potsekli krila tatini olaka izuma. Jer za njih je tei, pa
prema tome i zasluniji posao da idu ve prokrenim putevima, da red
po red sriu ono to su napisali pre nego to su se oni rodili ljudi
koji nisu imali njihov kukaviki karakter.
Kada bi ti papagaji Ve Kazanoga podnoljivi kao uvari Tradicije,
opasni kao koniari Novoga bili toliko ljubazni da iz prenatrpanoga
stovarita svoga Pamenja izvuku ono nekoliko Osnovnih Istina od
kojih ivi ili, bolje rei, umire moderna misao, zapazili bi o skandala!
da su one sve, ili skoro sve Ruenja to jest Paradoksi.
Kada Ruso kae da se ljudi raaju dobri ali da ih drutvo stvara
ravima, on rui dogmu o praroditeljskom grehu; kada teoretiar
Progresa tvrdi da Bolje dolazi od Gorega; teoretiar Evolucije da
Sloeno postaje od Prostoga; Monista da su sve Raznolikosti samo
izraaji Jednoga; Marksista da je Ekonomija Mati Duhovnih Pokreta;
kada moderni Filosofi Matematiari tvrde da ovek nije, kao to se
uvek verovalo, centar svega nego jedna siuna vrsta ivotinje na
jednoj od beskrajno mnogih lopti rasejanih po beskonanoj vasioni;
kada Protestanti uzvikuju: Papa je nita, Biblija je sve; i Francuski
Revolucionari: Trei Stale nije nita i mora biti sve zar svi oni ne
107

rue stara i priznata miljenja?

Ali najvei Ruilac je Isus. Najsmeliji Paradoksista, Prevratnik koji sve
iz korena upa i bez straha preokree tumbe. U tome i jeste njegova
veliina, vena tajna, da svako veliko srce, ranije ili kasnije, mora
osetiti privlanu mo Jevanelja.
Uzeo je na sebe oveje telo da bi ljude izvukao iz zablude i zla;
zabludu i zlo nalazi on u svetu; pa zato onda da ne rui uredbe
svetske?
Proitajte jo jednom Propoved na Gori. Na svakom koraku Isus hoe
da ono to je Dole bude Gore, da Poslednje bude Prvo, da Odbaeno
bude Omiljeno, da Prezreno bude Potovano i, najzad, da se stara
Istina smatra kao Zabluda i obian ivot kao Trule i Smrt. On je rekao
Prolosti, koja u trzajima izdie, Prirodi, kojoj se preterano dragovoljno
pokoravamo, optem Miljenju najodlunije NE to ga je ikada
zabeleila istorija sveta.
U tome je veran duhu svoga plemena, koje je iz samoga svoga pada
uvek crplo razloge za najvee nade. Narod koji je postao najvei rob
sneva da preko Davidovog Sina zavlada drugim narodima. Prezren je
od svih naroda, i veruje u svoju Veliinu; od Boga je kanjen najotrije,
i smatra da ga Bog najvie voli; najvei je grenik, i ubeen je da e se
jedini on spasti. Ali ta besmislena tenja jevrejske svesti za naknadom
postaje u Hristu revizijom vrednosti koja se, prema samoj logici
njegovog nadzemaljskog principa, uzdie do boanske reforme
principa koje oveanstvo potuje i po kojima se upravlja.
Ubeenje to ga izraavaju Isusove rei isto je kao i prvo Budino
otkrie. Ljudi su nesreni. Svi. Pa i oni koji izgledaju sreni.
Sidharda, da bi se unitio bol, ui da treba unititi ivot; Isus se hvata
za drugu nadu koja je u toliko uzvienija u koliko izgleda apsurdnija.
108

Ljudi su nesreni zato to nisu umeli da nau pravi ivot; neka postanu
suprotno onome to su, neka ine protivno onome to ine i na zemlji
e zavladati potpuna srea.
Dotle su se povodili za prirodom, za svojim instinktima; prihvatili su, i to
samo reima, jedan privremen i nedovoljan zakon, oboavali su lane
bogove; mislili su da e sreu nai u vinu, u mesu, u zlatu, u vlasti, u
surovosti, u umetnosti, u nauci i samo su poveali zlo. Znai da nisu
udarili pravim putem; da se moraju vratiti; odustati od onoga to im je
izgledalo dobro i pouzimati ono to su pobacali; oboavati ono to su
sagoreli i sagoreti ono to su oboavali; instinkte pobeivati umesto
zadovoljavati ih; boriti se protiv svoje prirode umesto pravdati je; stvoriti
nov zakon i iveti njegovim duhom bez ikakvih izgovora.
Poto dosada nismo postigli ono za im smo teili, ostaje nam jedino
da iz osnove preokrenemo sadanji ivot, to jest da izmenimo celu
duu.
Mi smo ostali stalno nesreni, a to je dokaz: da nas iskustvo staroga
sveta nije moglo pouiti niemu; da je priroda neprijatelj oveku; da
iveti poput ivotinje, po ivotinjskim nagonima, sa vrlo malo
oveanske uglaenosti, znai biti na mukama, truleti i oajavati.
Oni koji su, s bolom u dui ili s potsmehom, proglasili beskrajnu
ovekovu bedu, videli su dobro. Pesimisti su u pravu. Kako i ime da
uteramo u la one to nas optuuju za naa nedela, preziru nau
nemo. gade se na nau niskost?
Ko god se nije rodio da se zadovoljan valja po crvinjaku i guta svoj
deli zemlje, ko god nema samo eludac i dve ruke nego i duu i srce,
ko god je obdaren duom tananijeg kova, to jest duom osetljivijom i
boleivijom, mora se uasavati ljudi. To uasavanje, u onih ija je
priroda suvoparnija, pretvara se u gnuanje i u mrnju; u drugih pak,
koji su plemenitije i bogatije prirode, u saaljenje i ljubav.
109

Kada je ono akomo Leopardi, poto je moda krivicom svoje okoline,

koja nije bila potpuno hrianska, izgubio svoju iz detinjstva gajenu
ljubav prema Hristu, te je premiljajui i jedei se najzad rekao: "emer
i dosada je ivot i nita drugo", ko bi imao odvanosti da mu uzvikne:
uti, nesrenie! to osea gorinu, ona ti dolazi od pelenjae koja ti
je jo u ustima, a to ti je dosadno to ti je otuda to si paklenim
kamenom rasuivanja sprio oseanja koja bi ti ivot inila veselijim ili
bar snoljivijim.
Ne. Leopardi nije pogreio. Kada ovek vidi ljude onakve kakvi su i
nema nade da e ih preporoditi, spasti; kada onako kako ive oni ne
moe iveti on, zato to je sasvim drukiji; kada nije kadar da ih voli,
poto misli da su prokleti i osueni na bedu i veno zlo; kada smatra
da e stoka uvek ostati stoka a slabotinja slabotinja i da e oni koji su
prljavi tonuti u sve veu prljavtinu ta moe da posavetuje srcu
drugo doli da uti i da se nada smrti?
Problem je samo jedan: jesu li ljudi takvi da se ne mogu izmeniti,
preobratiti, popraviti? Ili moe li ovek da se uzvisi iznad sebe samoga,
da postane svetac, bog? Cela naa sudbina je u tome pitanju. Ni
najvei meu ljudima nisu bili potpuno svesni dileme. Mnogi su
smatrali i smatraju da se ivotu mogu menjati samo oblici ali ne i
njegova osnova i da e oveku biti moguno da izmeni sve a samo ne
prirodu svoga duha. ovek moe vema zagospodariti svetom, postati
bogatiji, uevniji, ali njegova moralna struktura nee moi da se izmeni;
njegova oseanja, njegovi prvobitni instinkti ostae uvek isti onakvi
kakvi su bili u ljudi kada su iveli po peinama, u obitalaca koliba
podignutih na ipovima, u prvih varvarskih hordi, u naroda najstarijih
drava.
Drugi se isto tako groze oveka onakvog kakav je bio i kakav je danas,
ali pre nego to bi se predali oajanju i utonuli u nitavilo, oni oveka
posmatraju onakvog kakav bi mogao da bude, tvrdo veruju u popravku
110

due i nalaze sree u tome to se trude da pripreme sreu svojoj brai.

Za ljude nema drugog izbora. Ili najoajniji jad ili najsmelija vera. Ili
smrt ili spas.
Prolost je grozna, sadanjost je odvratna. Dajmo ceo svoj ivot,
uloimo svu svoju snagu da volimo i razumemo, kako bi sutranjica
bila bolja, kako bi budunost bila srenija. Ako smo greili do sada a
da smo greili dokaz nam je nae stanje, koje je ravo nastanimo da
se rodi nov ovek, da otpone nov ivot. Jedini zraak nade nam je u
tome. Ili ljudi nee nikada doi do sree ili, a u to vrsto veruje Isus
ako srea moe biti nae opte i veno dobro, moi emo je postii
samo po tu cenu. Potrebno je da udarimo drugim putem, da
preporodimo duu, da stvorimo nove vrednosti, da se odreknemo
starih, da sveto NE stavimo nasuprot lanome svetskom DA. Ako je
Hristos pogreio, onda nam ostaje samo opta i bezuslovna negacija,
dragovoljno unitenje. Ili strog i savren ateizam ali ne onaj lani i
nakazni ateizam dananjih skeptika ili snana vera u Hrista koji nas
spasava i vaskrsava u Ljubavi.

111

KAZANO JE

KAZANO JE
ovekova istorija je istorija jedne nastave. Istorija rata izmeu malog
broja duhom jakih i velikog broja duhom slabih. Istorija vaspitanja koje
je stalno promaalo svoju svrhu i koje je stalno zapoinjano iznova;
vaspitanja nezahvalnog, tekog, koje nije od srca prihvatano, koje je
esto odbacivano, predavano zaboravu, a zatim i opet nastavljano.
Prvi Proroci, najstariji Zakonodavci, Pastiri naroda koji su se tek raali i
poinjali ivot, Carevi koji su zasnivali gradove i zavodili pravdu,
Mudraci i Sveci poeli su izrana pripitomljavati ivotinju. Svojom rei,
usmenom ili pisanom, ukroivali su vukoveljude, uglaavali divljake,
obuzdavali varvare, ublaavali zverove, pouavali bradatu deurliju,
pokoravali nasilnike, osvetnike, neljude. Blagom rei ili uasnim
mukama. Orfeji ili Drakoni, pretei ili obeavajui, u ime Boga na nebu
ili u ime bogova ispod zemlje, potsecali su kande koje su rasle
neprestano, na zubate vilice stavljali nagupce i ampare, branili slabe,
rtve, putnike, ene.
Stari Zakon, onaj to se, sa malo neto razlike, nalazi u Manava
Darmasastri i u Pentateuku, u Tahiou i Avesti, u tradiciJama o Solonu
i Numi, u poukama Hesiodovim i Sedam Mudraca, prvi je nesavren,
nedovoljan, nezgrapan pokuaj da se iz najnieg ivotinjstva izvue
nacrt, poetak, slika oveanstva.
Taj Zakon svodio se na nekoliko osnovnih zabrana: ne kradi, ne ubijaj,
ne kuni se krivo, ne ini preljube, ne ugnjetavaj slaboga, ne mui bez
nevolje tuinca ni roba. To su najneophodnije potrebna pravila da bi se
moglo iveti u zajednici i korisno. Zakonodavac se trudi da smanji broj
najoptijih krivica; zadovoljava se minimumom zabrana; njegov ideal
retko kada premaa priblinu pravdu.
112

Ali Zakon pretpostavlja nadmo zla, suverenstvo instinkta. Svaki propis

sadri u sebi kakav njegov prekraj, svako pravilo kazuje nam da se
radi ba protivno. Zbog toga je stari Zakon, Zakon starih naroda, samo
nedovoljno suzbijanje ivotinjstva kojega veno ima i koje stalno
triumfuje. On je skup kompromisa i polovnih mera: izmeu obiaja i
pravde, izmeu prirode i razuma, izmeu otporne ivotinje i boanskog
uzora.
Ljudi iz starih vremena, ljudi ulni, telesni, od mesa i krvi, ugojeni,
obrasli gustom dlakom, crvena lica, stvorovi koji deru sirovo meso,
juriu na devojaku nevinost, kradu stada, na komade seku
neprijatelja, stvorovi koji zasluuju da se nazovu, kao trojanski Hektor,
"ubicama ljudi", koji su, poto ubijenog neprijatelja veu za noge i vuku
po prahu, sedali za trpezu i jeli masno govee i ovje mesite i ispijali
vedra puna vina; ti jo divlji ljudi, koje jaram Zakona nije mogao da
ukroti, kakve ih vidimo u Mahabharati i u Ilijadi, u Izdubarovoj poemi i u
Knjizi Jehovinih Ratova, bili bi, da nije bilo straha od kazne i od
Bogova, jo svirepiji, jo rasputeniji. U vremenima kada se za jedno
oko traila glava, za jedan prst cela ruka i za jedan ivot stotinu ivota,
Zakon Odmazde, koji je traio samo oko za oko i ivot za ivot, znaio
je ve pobedu plemenitosti i pravde, premda nama, posle Isusa, on
izgleda strahovit.
Ali Zakon su ljudi vie prekoraavali nego to su mu se pokoravali.
Snani su ga podnosili protiv volje; silni koji su bili pozvani da ga tite
izigravali su ga; opaki su ga povreivali otvoreno. Pa sve i da su ga se
svi, iz dana u dan, pridravali u celom njegovom obimu, on ne bi bio
dovoljan da se pobedi zlo koje je vrilo i neprekidno bujalo, koje je
trenutno zadravano ali ne i uguivano, oteavano ali ne i
onemoguavano, osuivano ali ne i unitavano. To je bilo smanjivanje,
ali ne i potpuno iskorenjivanje uroene svireposti. I ljudi, koji su sputani
ali se otimaju, poeli su se pretvarati da se pokoravaju: inili su pomalo
dobra kada ih gledaju svi, kako bi mogli da ine zlo kada ih ne vidi
113

niko; najtanije su ispunjavali spoljanje propise, da bi bolje izigrali

smisao i duh samoga zakona.
Do te take bili su doli kada je Isus drao Propoved na Gori. On je
znao da je stari Zakon dokonao, izgubio svoju snagu, utonuo u mrtvu
barutinu formalnosti. Hiljadugodinje delo vaspitanja ovejeg roda
moralo se zapoeti iznova. Trebalo je sistiti njegov pepeo i rasplamteti
ga vatrom prvanjeg oduevljenja, privesti ga njegovoj ranijoj svrsi:
Metanoji, obraanju dua. Uiniti, dakle, kraj starom istroenom i
mrtvom Zakonu. I toga radi najbolje je bilo otii u krajnost, doi do
paradoksa i najzad stvoriti nov Zakon koji bi zamenio stari i doveo do
istinskog preokreta ovekove prirode.
Jedno mesto u Jevanelju kao da porie da Je to bila uzviena Isusova
namera. "Ne mislite da sam ja doao da pokvarim zakon ili proroke;
nisam doao da pokvarim, nego da ispunim". Ali u istom Matejevom
Jevanelju, posle toga toliko odlunog tvrenja, dolazi jedan stav koji
ga ograniava i, bar delimice, protivurei mu. Taj stav nije, moda,
shvaen u njegovom pravome smislu, jer svima nama preovlauje
misao da je Isusov zakon samo nastavak Mojsijevog Zakona. "Dokle
nebo i zemlja stoji, nee nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz
zakona dok se sve ne izvri". To jest: nee se nikada zbiti (kao to se
ne moe zbiti da nestane neba i zemlje) da nestane i najmanjeg dela
zakona "dok se sve ne izvri". Ovaj stav preveden je doslovno, jer tu je
klju tajne. Isus hoe da kae samo ovo: Dogod se sve to jest ono
to je u Zakonu pravo i istinito ne izvri, ne postane stalno pravilo za
ivot, opti obiaj, dotle e stare zapovesti biti u potpunoj snazi. Ali
kada se jednom sve izvri, i stari Zakon bude bio krv nae krvi i novi
Zakon se objavi, onda vam vie nee biti potrebna stara
zakonodavstva. Jedan Zakon uzvieniji i bolji, koji e ih ostaviti za
sobom i delimice biti s njima u protivrenosti, doi e na njihovo mesto.
Prepirui se s Farisejima, Isus je govorio jo jasnije: "Zakon i Proroci
trajali su do Jovana; od toga vremena objavljeno je jevanelje o
114

Carstvu Bojem i svako e u njega ui silom". Dakle, s Isusom

zapoinje nov Zakon, a stari je ukinut i proglaen kao nedovoljan.
On poinje, pri svakom primeru, reima: "Kazano je..." I odmah, posle
stare zapovesti koju uznosi ili rui, dolazi s novom: "A ja vam kaem..."
Sa tim "a ja" svanjiva nov dan u ovekovom vaspitanju. Nije Isusova
krivica to se mi jo potucamo po jutarnjem sumraku.

115

A JA VAM KAZEM

A JA VAM KAEM
"Kazano je starima: ne ubij... a ja vam kaem: da e svaki ko se gnjevi
ni za ta na brata svoga biti kriv sudu; a ako ko rekne bratu svome:
raka! bie kriv skuptini; a ko rekne: budalo! bie kriv paklu ognjenom".
Isus ide pravo u krajnost. Ne doputa ni mogunost ubijanja; nee ni
da pomilja da ima oveka koji bi bio kadar ubiti svoga brata ili ga
samo i raniti. Njemu ne ide u glavu ni namera, volja za ubijanje.
Trenutan gnjev, jedna pogrdna re, najblaa pogrda isto su to i
ubistvo. Umali, ravnoduni duhovi uzviknue: preteranost. Jer nema
veliine gde nema strasti, to jest preteranosti. Isus ima svoju logiku i ne
grei. Ubistvo je samo poslednji izraz kakvog oseanja. Sa gnjeva se
prelazi na rune rei, sa runih rei na tuu, sa tue na ubistvo. Nije
dovoljno, dakle, zabraniti konaan in. in materijalni i spoljanji. Taj
in je samo rezultat jednog unutarnjeg procesa koji ga je uinio
potrebnim. Trebalo bi, naprotiv, sagoreti i u klici unititi opaku biljku
koja donosi. otrovne plodove.
Ahil, Pelejev sin, onaj Ahil koji je planuo gnjevom zato to su mu odveli
nalonicu, te pred neprijateljevim mrtvim telom moli bogove da ga
pretvore u ljudodera, da bi zubima iskidao ono meso, isti taj Ahil
govori materi srebrnih nogu:
Neka su proklete svae bogova i smrtnih ljudi
I unost koja uini da i pametan ovek bukne
Gnjevom koji je slai od meda i koji u srcu
Ljudskome buja i poput ognja bukti!
Ahil, posle poraza svojih drugova, posle smrti najmilijeg mu prijatelja,
uvia najzad ta je to gnjev koji se rasplamti i koji ni reke krvi ne mogu
da ugase. Zna to on, raljueni junak, ali se ne menja. I u svojoj jarosti
116

obraa se Caru svih ljudi da mu pomogne da nad mrtvim Hektorom

iskali svu svoju osvetu.
Gnjev je isto to i vatra: ugasiti se moe samo dok je varnica. Posle je
kasno. S dubokim razlogom Isus je osudio pogrdnu re isto onako kao
i ubistvo. Kada se svi ljudi budu nauili da svaku zlovolju ugue u
samom njenom zaetku i da svaku pogrdu progutaju im im na usta
navre, onda izmeu njih vie nee dolaziti do sukoba ni reima ni
orujem i ubistvo e ostati samo mrana uspomena na stara vremena
naega ivotinjstva.
"uli ste kako je kazano: ne ini preljube. A ja vam kaem, da svaki
koji pogleda na enu s eljom, ve je uinio preljubu u srcu svojemu".
Isus se, ni ovde, ne zaustavlja na materijalnoj injenici, o kojoj vode
rauna samo grubi ljudi. On svagda polazi od tela ka dui, od due ka
volji, od vidljivoga ka nevidljivome. O drvetu se sud donosi po plodu, ali
o semenu se sud donosi po drvetu.
Zlo to ga svi zapaze zapaeno je isuvie kasno. U trenutku u kome je
uinjeno ne moe se otkloniti vie. Greh je prit koji je izbio odjednom,
ali koji se ne bi pojavio da je krv na vreme oiena od zlih sokova.
Kada neko zanese enu drugog oveka i ve udi za njom i ona udi
za njim, mu je izneveren, brakolomstvo je izvreno, pa ma njih dvoje
legli ili ne legli u postelju. ovek se ne venava samo za telo svoje
ene nego i za njenu duu. I kada izgubi tu duu, izgubio je ono to je
glavno; gubitak onoga to je sporedno bolan je takoe, ali je znatno
manji. ena koju silom obrlati i oskrnavi ovek kojega ona ne voli nije
brakolomnica. Sve i sva je tu namera, oseanje. Ko je rad da ostane
ist mora se uzdravati i od prolazne i neme poude. Jer pogled
ispunjen udnjom, ako se ne trgne, ponavlja se; a sa pogleda brzo se
prelazi na rei, na poljubac, na ljubav, koja, kao to je poznato i u
Danteovom Paklu, ne prata onome za koga je vezana.
117

Misliti na neverstvo, eleti ga, stvarati u mati njegovu sliku ve je

neverstvo. Samo onaj ko presee prvi konac moi e da se spase
opasne mree koju jedan pogled isplete i koju, posle, ni smrt ne moe
vie da raskine. Isus savetuje da se iskopa i odbaci oko, ako sablazan
dolazi od oka, i da se otsee i odbaci ruka, ako sablazan dolazi od
ruke. Ovaj savet uleva strah malodunima a i snanima. Pri svem tom,
i najvee kukavice, kada se poboje gangrene, doputaju da im se seku
ruke i noge, a kada im se u utrobi obrazuje ir pristaju da im se trbuh
otvori, samo da bi spasli ivot. Ali kada je re o tome da treba
spasavati duu, bez koje je telo samo jedna besmislena naprava,
svako portvovanje odbija se kao neto neprirodno.
"uli ste jo kako je kazano starima: Ne kuni se krivo. A ja vam kaem:
Ne kunite se nikako: ni nebom, jer je presto Boji; ni zemljom, jer je
podnoje nogama njegovijem; ni Jerusalimom, jer je grad velikoga
Cara. Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne moe ni dlaku jednu belom
ili crnom uiniti. Dakle, neka bude vaa re: da, da; ne, ne; a to je vie
od ovoga, oda zla je".
Ko se kune pravo ivi u strahu. Ko se kune krivo ogrei se o istinu. Prvi
se boji da bi ga mogla da kazni sila koju je za svedoka prizivao; drugi
je laov koji iskoriuje veru svojih blinjih da bi ih to bolje prevario. I
u jednom i u drugom sluaj? zakletva je jedno zlo. Kada mi, nemoni
stvorovi, pozivamo neku viu silu da nam posvedoi ili nam pomogne u
bednim i nitavnim sukobima naih interesa; kada se kunemo glavom
svojom ili svoje dece, a ne moemo ni da prividno izmenimo ni
najmanji deo svoga tela, onda je to besmisleno izazivanje, pravo
hulenje na Boga. Onaj ko svagda govori istinu, ne zato to se boji da
e ga snai kakvo zlo, nego prosto po nagonskoj volji svoje due,
nema potrebe da se kune. Zaklinjanje je skoro uvek neto sumnjivo,
nepouzdano, i ono ne ubeuje potpuno u istinitost tvrenja ni onoga ko
se pokazuje da mu je ono dovoljno. Jer u istoriji sveta zakletve su
kudikamo vie gaene nego to su odravane, i ovek koji se s mnogo
118

rei kune upravo je onaj to ve misli da obmane.

"Kazano je starima: Potuj oca i mater. A ja vam kaem: Ko voli oca ili
mater vema nego mene, nije mene dostojan". Upravo: "Ako ko poe
sa mnom a ne mrzi svoga oca i svoju mater, enu i decu, brau i sestre
i uz to i sam svoj ivot, ne moe biti moj uenik". I ovde je starinski
propis, koji novoga oveka sa starim spaja vezom potovanja,
bezobzirno preokrenut.
Isus nije protiv detinje ljubavi, nego je stavlja na njeno mesto, koje nije
prvo, kao to su to mislili stari. Najvea ljubav, najistija ljubav je
oinska ljubav. Otac u detetu voli budunost, ono to je novo; dete u
ocu voli prolost, ono to je staro. Ali Isus dolazi da izmeni prolost, da
srui staro; bezgranino potovanje roditelja, preterana odanost
tradiciji i porodici, smetnja je obnavljanju sveta. Ljubav prema celom
oveanstvu neto je vie od ljubavi prema onima koji su nam dali
ivot; spasavanje svih ljudi beskrajno je uzvieniji posao nego samo
ispunjavanje dunosti prema porodici, koja se sastoji iz nekoliko
lanova. Da bi se imalo vie, mora se napustiti manje. Bilo bi mnogo
udobnije voleti samo svoje; jer bi nam takva ljubav, pa ma bila usiljena
ili prividna, posluila za izgovor da ne volimo nikoga drugoga. Ali ko
god je svoj ivot posvetio neemu to ga nadmaa, kakvom krupnom
preduzeu koje iziskuje svu njegovu snagu i sve njegovo vreme, ko
god je rad da se svom duom svojom preda slubi oveanstvu, mora
svoja obina oseanja napustiti i, ako zatreba, u klici ih uguiti. Ko god
hoe da bude otac u dubljem, boanskom smislu te rei, ak i bez
fizikog oinstva, ne moe biti jedino sin. "Ostavi neka mrtvi ukopavaju
svoje mrtvace".
U starom Zakonu, a jo vie nego igde u nauenjakim predanjima,
bilo je na stotine propisa o odravalju istote ovekovog tela. Ti propisi
bili su siuni, dosadni, sloeni i bez ikakve zemaljske ili nebeske
osnove. Ali za Fariseje je njihovo ispunjavanje bilo ono to je najbolje
pred Bogom. Jer oveku je lake oprati au nego svoju duu. Za
119

mrtve stvari treba mu malo vode i ubrus; a za duu su mu potrebni

ljubav promana kajanjem i silna, arka volja.
"Ne pogani oveka ono to ulazi na usta, nego to izlazi iz usta ono
pogani oveka!... Zar jo ne znate da sve to ulazi u usta u trbuh ide, i
izbacuje se napolje?... A to izlazi iz usta od srca izlazi, i ono pogani
oveka. Jer od srca izlaze sve misli, ubistva, preljube, kurvarstva,
krae, lakomstva, pakosti, sramote, lana svedoanstva, hule na
Boga".
Ispiranjem tela, prema obredima i propisima, bunarskom ili izvorskom
vodom, ovek nije razreen jo vee potrebe da ispere, oisti i svoju
unutranjost; i bolje je da jede znojavim i prljavim rukama, nego da
trostruko opranim rukama s praga odgurne svoga ogladnelog brata.
Pogan izie iz tela, otide u jamu i naubri vrtove i polja. Ali ima sjajno
odevene gospode, koja su do grla puna pogani druge vrste, tako da
smrad, zajedno s reima, neprekidno izlazi iz njihovih usta koja oni
uzaludno svaki as peru i ispiraju. I taj smrad ne odlazi u jame ni u
zemlju, nego se razastire i kalja ivot svih drugih, kui vazduh, dotie
se i nevinih. Od tih poganih ljudi treba da se sklanjamo, sve i da se
dvanaest puta dnevno peru i ispiraju. Sapunjavljenje tela ne pomae
nita ako iz srca polaze kune misli. ista nunika, ako na zlo ne
misli, kudikamo je istiji od bogataa koji, brkajui se u miriljavoj vodi
u svojoj mramornoj kadi, smilja kakvu novu podvalu ili nevaljalstvo.

120

NE BRANITE SE

NE BRANITE SE
Ali Isus jo nije doao do najudesnijeg od svojih preokreta.
"uli ste da je kazano: Oko za oko i zub za zub. A ja vam kaem: Ne
branite se od zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, okreni
mu i drugi; i ako ko hoe da se sudi s tobom i koulju tvoju da uzme,
podaj mu i haljinu. I ako te potera ko da s njime ide jedan sat, idi dva".
Stari Zakon Odmazde nije mogao biti odlunije preokrenut tumbe.
Veina onih to sebe nazivlju Hrianima ne samo to se nikada nisu
pridravali te nove zapovesti, nego ak nisu hteli ni da se pokazuju da
je prihvataju. Za veliki broj vernih bila je ona kamen spoticanja, neto
to Hrianstvo ne moe da primi. Na nasilje ovek moe odgovoriti na
tri naina: da se osveti, da se skloni, da okrene drugi obraz. Prvi nain
je varvarski: starinska odmazda, malo uglaena, svedena u zakonsku
formu, ali jo uvek na snazi. Na Zlo se odgovara Zlom ili lino ili
preko drugih, preko organa civilizovane horde koji se nazivaju
sudijama i delatima. Zlu to ga je uinio prvi prestupnik dodaju se Zla
to ih vre sluge pravde. Dosta puta kazna se okrene i srui na
osvetnika, i onda strahovit lanac osveta, dobijajui nove beouge,
protee se u nedogled. Zlo je prelazno. Vraa se na onoga ko ga je
uinio, pa ma i u dobroj nameri. Bilo da su posredi narodi, porodice ili
pojedinci, prvi zloin povlai za sobom ispatanja i kazne, i one se, s
neumitnom nepristrasnou, rasporeuju na obe strane. Odmazda
moe dati neke ivotinjske utehe onome ko je prvi napadnut ili
povreen, ali ona umesto da Zlo umanjuje uveava ga.
Sklanjanje, dakle begstvo, nije mnogo bolje od vraanja miloga za
drago. Onaj ko se povlai daje dvostruku snagu neprijatelju. Strah od
osvete moe, ponekada, zadrati nasilnikovu ruku. Ko bei poziva
121

protivnika da ga goni; ko se naini mrtvim nadrai ubojicu da ga

dotue: njegova slabost postane sauesnik protivnikove svireposti. I tu
Zlo raa Zlo.
Jedini put je pokraj sve njegove prividne besmislenosti onaj to
nam ga preporuuje Isus. Ako te neko oamari i ti mu vrati dva
amara, on e tebe raspaliti pesnicom, a ti njega nogom i, naposletku,
obojica ete potrgnuti oruje i jedan od vas dvojice e, moda, izgubiti
ivot za kakvu sitnicu. Ako pak nagne beati, tvoj protivnik e da te
goni ili e te, kada te sretne, ohrabren ranijim iskustvom, nemilosrdno
isprebijati. Okrenuti drugi obraz znai ne primiti udarac. Znai lanac
zala presei jo u prvom beougu. Tvoj protivnik, koji oekuje otpor ili
begstvo, postidee se pred tobom i pred sobom samim. Sve drugo
ekao je on pre nego to. Zbunio si ga, i on je dobio vremena da se
pribere. Tvoje mirno dranje rashladilo je njegov gnjev, te on ima kad
da se porazmisli. Ne moe te smatrati za kukavicu, jer si spreman da
primi drugi udar i ak si mu pokazao mesto u koje da te udari. Svaki
ovek osea neko nejasno mu potovanje prema sranosti drugoga,
naroito kada je ta sranost moralna, dakle neto to je ree. Ko na
uvredu ili napad ne odgovori i ne pobegne pokazuje da ima vie
duevne snage, vie samosavlaivanja, vie pravog junatva nego
onaj koji, u slepilu besa, juria na napadaa da mu dvostruko vrati zlo
za zlo. Mirnoa, kada nije glupost, blagost, kada nije kukavitvo,
zaprepauju, kao i sve ono to je neobino, udesno, i najprostije
due. Kazuju ivotinji da je taj ovek neto vie od oveka. Pa i sama
ivotinja, kada je ne razdrai otpor ili kukaviko begstvo, oseti se
slabom i spopadne je strah pred tom novom snagom koju nije
poznavala i koja je zbunjuje.
Zatim treba imati na umu da je meu pobudama koje pokreu
napadaa glavno njegovo uivanje u gnjevu rtve, u njenom otporu, u
borbi koja e nastati iza prvog nasrtaja. ovek je agonistika ivotinja.
Ali ovde to uivanje otpada. Napada nema pred sobom protivnika,
nego nadmonog oveka koji mu mirno veli: Zar ta nije dovoljno? Evo ti
122

drugog obraza, iskali se do mile volje. Bolje je da pati moje lice nego
moja dua. Moe mi nanositi bola koliko god ti je drago, ali ne moe
me nagnati da budem besna ivotinja kao to si ti, da budem lud kao
to si ti, gadan kao to si ti; ne moe me naterati da inim zlo pod
izgovorom da drugi zlo ini meni.
Da bi se ova Isusova zapovest mogla ispunjavati od rei do rei,
potrebno je da ovek savlauje krv, ivce i uopte instinkte niega
ivota, a tako to retko je ko kadar da uini. Zapovest je veoma gorka i
neprijatna. Ali Isus nije nikada kazao da ju je lako ispunjavati. Nikada
nije on tvrdio da ko moe za njim poi a da se ne odrekne sebe
samoga, da ne izdri teke i duge unutarnje borbe, da se ne otpadi od
staroga Adama i ne preporodi u novoga oveka.
Ali plodovi neotpora, sve i da svakada ne mognu da se zametnu, sve i
da umaju kada nastupi ravo vreme, nesravnjivo su bolji od plodova
otpora i begstva. Primer duevnog samosavlaivanja koje je toliko
neobino, toliko nemoguno i koje se ne moe zamisliti u ljudi; skoro
natprirodna primamljivost to je ima dranje koje je u takvoj protivnosti
s naim navikama, tradicijama i strastima; taj primer, taj izraz snage, to
besmisleno udo, neoekivano i nepojmljivo kao i sva uda: primer
zdravog i sposobnog oveka, koji je po spoljanosti slian drugim
ljudima a ponaa se kao kakav Bog, kao neko bie vie od drugih bia,
koji je toliko visoko uzdignut iznad nagona to ih ima u njegovih
blinjih; taj primer, kada je ponavljan vie puta i kada se ne moe
pripisati tupoglavosti, kada ga prate dokazi o fizikoj sranosti i kada je
ta fizika sranost potrebna da bude od koristi a ne od tete, taj
primer ima dejstvo koje mi, ma koliko da smo proeti idejom otpora i
osvete, ipak moemo da zamislimo. Da zamislimo s naporom. No
dokazati ga ne moemo, jer takvih primera imali smo isuvie malo a da
bismo mogli navesti i jedno, ma i delimino, iskustvo u potporu svoga
shvatanja.
Ali, premda ta Isusova zapovest nije vrena, ili je vrena retko kad, ne
123

moe se rei da se ona ne moe izvesti a jo manje da je treba

odbaciti. Istina, njoj se protivi ovekova priroda, ali naa priroda protivi
se svima velikim moralnim osvajanjima. Sva ona su spasonosne
amputacije ponekog dela nae due za mnoge najbujnijeg duinog
izdanka te je razumljivo to se ljudi groze noa.
Ali, dopadalo se to ili ne dopadalo, jedino ova Hristova zapovest moe
reiti problem nasilja. Jedina ona ne nadovezuje zlo na zlo, ne
ustostruava zlo; ne da da se rana rairi, nego ir otklanja dokle je jo
bubuljica. Odgovoriti udarcima na udarce i zloinom na zloin znai
prihvatiti zlikovev princip; onaj ko bi tako inio priznavao bi time da je
ono to je i on. Odgovoriti begstvom znailo bi poniziti se pred njim i
potstai ga da nastavi. Odgovoriti pametnim reima u trenutku kada je
njega gnjev liio pameti bio bi samo uzaludan posao. Ali odgovoriti
jednim prostim gestom koji izraava prihvatanje, podneti grudi onome
ko te je udario po ramenu, dati hiljadu onome ko ti je traio stotinu,
snositi tri dana onoga ko te hoe da kinji jedan sahat to je pravo
junatvo, premda ono izgleda kukavitvo, toliko neobino junatvo da
ono podivljalog napadaa pobeuje onom boanskom moi kojoj ne
moe odoleti niko. Samo onaj ko pobeuje sebe samoga moe
pobeivati neprijatelje; samo onaj ko je preporodio svoju duu moe
preporaati due svoje brae i doprineti da svet bude manje bolan za
sve nas.

124

PROTIVPRIRODA

PROTIVPRIRODA
Zahtev "ne branite se od zla" skroz je protivan naoj prirodi. Ali Isus je
tu zato da nau prirodu pokrene da se gnua onoga, to joj se danas
dopada i da bude zadovoljna onim to joj je jue ulevalo uas. Svaka
re to ju je on izgovorio pretpostavlja potpunu obnovu ovekovog
duha. On neustraivo ustaje protiv naih sklonosti, protiv naih
najdubljih nagona; osuuje ono to svi traimo. Ne pobija samo ono
to ljudi reima tvrde a to je dosta puta protivno onome to misle i
ine nego se bori protiv onoga to oni u istini ine i misle svaki dan.
Isus ne veruje u savrenstvo prirodne, padom ukaljane due. Veruje u
njeno budue savrenstvo, koje e se postii potpunim preokretom
njenoga sadanjeg stanja. Njegov je zadatak da oveka popravi, ili jo
vie nego to: da ga preobrazi u novog oveka. S njim otpoinje nov
narataj; on je uzor, arhitip, Adam novog, preporoenog oveanstva.
Sokrat hoe da reformie razum; Mojsije zakon; drugi se zadovoljavaju
izmenom kakvog obreda, zakonika, sistema, nauke. Ali Isus nee da
menja jedan deo ovekov, nego celog oveka od pete do glave. Hoe
da izmeni ovekovu unutranjost, ono to je pokretna snaga i izvor
svake rei i svakog dela. Nema, dakle, nita to bi bilo izvan njegove
nadlenosti. Nee da poputa, da ini kompromise sa ravom i
nesavrenom prirodom; nee da iznalazi naroite razloge kojima bi je
pravdao, kao to to ine filosofi. Ne moe se sluiti i Isusu i prirodi. Ko
je uz Isusa taj je protiv stare ivotinjske prirode i radi na tome da
pobedi aneoska. Sve drugo je blebetanje i nita vie.
U ljudi nije ni jedno oseanje toliko silno razvijeno kao udnja za
bogaenjem. Sabirati blago, na sve mogue naine, pa i najneasnije,
bio je njima odvajkada najmiliji posao. Ali ko hoe da poe za mnom,
veli Isus, neka razda sve to ima i radosno zameni vidljiva i sadanja
125

blaga buduim i nevidljivim.

Svaki ovek brine se za sutranji dan; neprestano strahuje da mu se
zemljite ne izmakne ispod nogu, da mu ne ponestane hleba pre nove
etve, i strepi da nee imati tkanine kojom bi odenuo sebe i svoju decu.
Ali Isus nas ui: Ne brinite za sutra; jer sutranji dan brinue se za se.
Dosta je svakom danu svoga zla.
Svaki ovek hteo bi da bude prvi, i meu sebi ravnima. Rad je da bude
vii, u ovom ili u onom, od onih oko sebe. Rad je da zapoveda, da
upravlja, da bude najvei, najbogatiji, najpametniji. Cela istorija
oveanstva samo je borba o prvenstvo. Ali Isus nas ui: Ko hoe da
bude prvi, bie poslednji meu svima i sluga sviju. Najvei je najmanji;
najmoniji e sluiti najslabijem. Ko se podie, ponizie se; a ko se
ponizuje, podii e se.
Tatina je druga guba ovekova. Ona otrovom napaja i ono malo dobra
to ga ovek ini, jer to malo dobra on ini da bi ga drugi videli. Zlo ini
kriom, a dobro na javnom mestu. Isus zapoveda protivno tome: Neka
ne zna tvoja levaka ta ini desnica tvoja. I kada se moli, zatvori se u
klet svoju, a ne da se u grudi gruva na raskrima, pred svetom. A
kada posti, ne izlazi na ulicu raupan i snuden, da bi se videlo kako
ispata, nego namai glavu svoju i pokai se veseo kao i svakoga
dana. Ne ini zlo nikada, ni javno ni tajno, ali kada ini dobro, sakrij se
da se ne bi mislilo da ga ini pohvale radi.
Nagon za odranje ivota najjai je izmeu svih nagona u nama. Nema
sramote, svireposti i niskosti kojih se ovek ne bi latio kada bi bilo u
pitanju da odri ono malo svoga praha u ivotu. Ali ko hoe da spase
svoj ivot, opominje nas Isus, izgubie ga a ko ga izgubi spae ga.
Jer nije ivot ono to mnogi nazivlju ivotom; a ko izgubi svoju duu
izgubie i telo u kojemu je ona.
Svaki od nas hoe da sudi svojoj brai; i sudei im, mi pomiljamo da
126

smo iznad njih, da smo bolji, pravedniji, neviniji. Optuiti nekoga znai
isto to i rei: Ja nisam takav. Odista, grbonja uvek prvi zapazi oveka
koji je malo pogrbljen. Ali Isus nam uzvikuje: Ne sudite, i nee vam
suditi, ne osuujte, i neete biti osueni; opratajte, i oprostie vam se.
Svaki ovek rado za sebe tvrdi da je uistini ovek, to jest smiljena,
zrela osoba, osoba koja je za ugled i potovanje, koja sve zna i o
svemu moe da govori i svoj sud donosi. Govor koji je isuvie iskren
ljudi nazivlju detinjim; prostodunog oveka, s prezrenjem, detetom. Ali
kada su ga uenici upitali ko je najvei u carstvu nebeskom, Isus im je
odgovorio: Zaista vam kaem, ako se ne promenite i ne budete kao
deca, neete ui u Carstvo Nebesko.
Ozbiljan, poboan, ist ovek, farisej, kloni se koliko god vie moe
grenika, ljudi koji su propali, ukaljali se, i za svoju trpezu dovodi samo
one koje smatra kao ispravne. Ali Isus objavljuje da je doao da
pozove grenike a ne pravednike, zle a ne dobre, i ne stidi se da
veera s carinicima i da mu noge mau bludnice. Ko je uistini ist ne
moe biti ukaljan dodirom onih koji su neisti i nee dopustiti, stoga to
se boji da e se ukaljati, da oni pomru u svojoj neistoti.
Gramzivost je u ljudi toliko silna da se svi oni izreda na sve mogue
naine dovijaju da to vie uzmu a to manje dadu. Svak tei da ima.
Razmetanje dareljivou samo je jedan lep plat ispod koga se krije
ist raun. Ali Isus tvrdi: Bolje je davati nego primati.
Svako od nas mrzi veinu onih s kojima mora da ivi. Mrzimo ih zato
to imaju vie od nas, to nam ne dadu ono to bismo hteli, to ne
vode rauna I o nama, to su drukiji nego mi i, najzad, to postoje.
Mrzimo svoje prijatelje, pa i one koji nam dobro ine. A Isus nareuje
da volimo ljude, da ih volimo sve, da volimo i one koji nas mrze.
Ko ne ispunjava tu zapovest ne sme sebe nazivati Hrianinom. ak i
da pristane da ga neko ubije a ne voli onoga ko ga ubija nema prava
127

da se nazove Hrianinom.
Jer nae samoljublje, izvor nae mrnje prema drugima, obuhvata sve
druge rave sklonosti i strasti. Ko ugui svoje samoljublje i mrnju
prema drugima ve se preporodio. Mrnja prema sebi samome i ljubav
prema neprijateljima poetak je i kraj Hrianstva. To je najvea
pobeda nad starim, svirepim, slepim i gnusnim ovekom. Ljudi se nee
moi preporoditi, nee moi da ive u srei i u miru dogod ne budu
mogli voleti one koji ih vreaju. Ljubav prema neprijateljima jedino je
sretstvo kojim e se postii da na zemlji ne bude ni jednog neprijatelja.

128

PRE LJUBAVI

PRE LJUBAVI
Oni to se odriu Hrista i za to imaju tisue razloga morali bi se odrei
sebe samih, a ne pojimaju koliko bi u zamenu za to dobili; isuvie se
boje da ne budu u gubitku; jer im je za srce priraslo ono smetlite koje
je u njihovim oima suvo zlato ti to se odriu Hrista nali su, da bi se
opravdali zato nee da pou za njim, jo jedan razlog vie,
"nauniki" razlog: Hristos nije rekao nita novo. Njegove rei
izgovorene su na Istoku i na Zapadu na nekoliko vekova pre njega; on
ih je, dakle, ili ukrao ili ih ponavlja i ne znajui da nisu njegove. I kada
nije rekao nita novo, onda nije toliko veliki kao to se pria; a kada
nije veliki, ne treba se na njega osvrtati; samo neznalice mogu da mu
se dive, samo blesava stvorenja mogu da ga sluaju.
Meutim, ti nosioci genealogije ideja ne kau nam da li Isusove ideje,
bile one stare ili nove, treba primiti ili odbaciti. Oni se ne usuuju da
ustvrde da to nije nita osobito smru osvetati jednu veliku istinu,
istinu koja je leala zaboravljena u knjigama i koja u ivot nije nikada
uvoena; nee da dobro zagledaju da li su Isusove ideje i stare ideje
jedno i isto po smislu i duhu ili izmeu sebe imaju neke daleke slinosti
u zvuku i reima. I da o tome ne bi vazda mozgali, oni ne prihvataju
Isusovu nauku niti nauku njegovih uenika, nego i dalje ive svojim
svinjskim ivotom, kao da Jevanelje nije objavljeno i njih radi.
Bilo je jedno vreme posle donesenog Zakona kada je ljubav
vladala izmeu ljudi jedne krvi; graani istoga grada trpeli su se
uzajamno dogod jedan drugom ne bi naneo kakvo zlo; za tuince, ako
ne bi bili gosti, bilo je samo mrnje i istrebljenja. U porodici neto malo
ljubavi; u Polisu pribline pravde; izvan gradskih zidina i dravnih
granica nepomirljive mrnje.

129

Podizali su se tada, u razmacima od stolea, glasovi koji su traili malo

ljubavi i za blinje, za one koji nisu iz iste kue nego iz istog naroda;
koji su traili malo pravde i za strance, pa i za neprijatelje. To bi bio
divan napredak. Ali ti glasovi koji su bili retki, slabi, daleki nisu se
uli, pa i ako su se uli nisu sluani.
Na etiri veka pre Hrista, jedan kitajski mudrac, Meti napisao je jednu
knjigu, "Kjesjangngaj", da bi u njoj kazao kako bi trebalo da se ljudi
izmeu sebe vole. Rekao je: "Mudrac koji je rad da popravi svet moe
ga popraviti samo tako ako pouzdano zna poreklo nereda; ako to ne
zna, ne moe ga popraviti. Otkuda nastaju neredi? Otuda to ovek ne
voli oveka. inovnici i deca ne potuju vladaoce i roditelje; deca vole
sebe same, ali ne vole roditelje i radi svoje koristi nepravina su prema
roditeljima. Mlaa braa vole sebe same a ne vole stariju brau;
podanici vole sebe same a ne vole svoje vladaoce... Otac nije milostiv
prema sinu; stariji brat prema mlaem bratu; vladalac prema
podanicima. Otac voli sebe samoga a ne voli sina i nepravian je
prema sinu radi svoje koristi... Te tako, pod ovim nebom, razbojnici
vole svoju kuu i zbog toga pljakaju tue kue da bi napunili svoje.
Lopovi vole svoje telo a ne vole ljude i zato kradu da bi dobro bilo
njihovom telu. Kada bi lopovi smatrali tela drugih ljudi kao svoje telo, ko
bi krao? Lopova ne bi bilo... Kada bi se postigla opta uzajamna ljubav,
drave ne bi ratovale, porodice bi ivele na miru, lopova bi nestalo,
vladaoci, podanici, roditelji i deca potovali bi se izmeu sebe i bili bi
milostivi jedni prema drugima i svet bi se popravio".
Za Metia ljubav je ili, pravilnije prevedeno, blagonaklonost koja je
meavina potovanja i milostivosti cement koji treba da to je
moguno vre vee graane i dravu; jedan opti socialni lek.
"Na uvrede odgovaraj ljubaznou", savetuje oprezno tajanstveni
Laotse. Ali ljubaznost je pamet ili blagost, nije ljubav.
Njegov savremenik, stari Konfuije, prema izvetaju njegovog uenika
130

Tsengtsea, propovedao je nauku koja je preporuivala oveku da

bude poten u srcu i da voli svoga blinjega kao sebe samoga.
"Blinjega", imajte na umu, a ne "daljnjega", tuinca, neprijatelja. Kao
sebe samoga a ne vie nego sebe samoga. Konfuije je propovedao
detinjsku ljubav i optu blagonaklonost, jer je to bilo potrebno za
pravilan tok javnoga ivota, a nije ni pomiljao na to da osudi mrnju. U
istoj knjizi "Lunju", u je Tsengtseov izvetaj, nalazimo i ove rei
uzete iz najstarijeg Konfuijevog teksta, iz "Tahioa": "Samo pravedan
i human ovek kadar je da voli i da mrzi ljude onako kako treba".
Njegov savremenik Gautama preporuivao je ljubav prema ljudima,
prema svima ljudima, ak i prema najbednijim i najprezrenijim. Ali tu
ljubav treba imati i prema ivotinjama, prema najsitnijim ivotinjama,
prema svima ivim biima. U Budizmu ljubav oveka prema oveku je
samo jedno spasonosno sredstvo, neto ime se iz korena moe
iupati samoljublje, prvi i najjai razlog naega postojanja. Buda je rad
da ugui bol i da bi se bol mogao uguiti jedini mu je put da
pojedinane due utapa u optu duu, u Nirvanu, u nita. Budista brata
ne voli brata radi, nego sebe radi, to jest zato da bi otklonio bol, da bi
savladao sebinost i poao put unitenja. Njegova opta ljubav je
studena kao led, sebina: neka vrsta stojike ravnodunosti prema
bolu i prema radosti.
U Misiru uza svaki le stavljan je u grob po jedan primerak Knjige
mrtvih, kao pismena odbrana due pred Ozirisovim sudom. Mrtvac
hvali sebe samoga; bio je pravian i ak je delio onome ko nema:
"Nisam nikoga pustio da umire od gladi! Niko se nije zaplakao zbog
mene! Nisam ubijao! Nisam najimao druge da ubijaju! Nisam varao
nikoga!... davao sam hleba gladnome, vode ednome, odee golome;
amac putniku koji bi na putu zastao; rtve bogovima; dae mrtvima".
Ovde nalazimo pravde i milosra samo da li ih je bilo u sviju? ali ne
nalazimo ljubavi, a jo manje ljubavi prema neprijateljima. Da bismo
znali kako su Misirci postupali s neprijateljima, proitajmo jedan natpis
velikog kralja Pepi I. Miriria: "Ova vojska iae mirno svojim putem:
131

ue, kako se njoj dopadalo, u zemlju Hirishajtuaca. Ova vojska iae

mirno svojim putem: opustoi zemlju Hirishajtuaca. Ova vojska iae
mirno svojim putem: vatrom uniti sve njihove kue. Ova vojska iae
mirno svojim putem: posee na mirijade vojnika njihovih. Ova vojska
iae mirno svojim putem: odvede sa sobom sve njihove ljude, ene i
decu u velikom broju, i to, vie nego ita drugo obradova Njegovu
Svetost".
I Zaratustra je ostavio jedan Zakon koji preporuuje vernima Ahura
Mazde da budu dobri prema svojim jednovernima: da odenu nagoga i
hlebom nahrane gladnoga radnika. Re je neprestano o materijalnom
dobroinstvu, koje se ograniava na one koji su nai, koji su uz nas i
koji nam slue. Ljubav se nespominje nigde.
Reklo se kako Isus nije nita dodao Mojsijevom Zakonu i kako je samo
ponavljao, s vie naglaska, stare zapovesti. "Oko za oko, zub za zub,
ruku za ruku, nogu za nogu, udarac za udarac, ranu za ranu, modricu
za modricu...": tako govori Mojsije u Knjizi Izlazak.
"Istrebi sve narode koje ti Gospod Bog tvoj preda. Neka ih ne poali
oko tvoje..." Tako pie u Knjizi Zakoni Ponovljeni. Jo jedan korak pa
smo doli do ljubavi: "Ne inite na ao doljaku; jer ste bili doljaci u
zemlji Misirskoj". Ovo je kao neki mali poetak na putu ka boljemu: ne
ini na ao doljaku, seajui se vremena kada si i sam bio doljak. Ali
doljak, tuin, koji ivi meu nama nije neprijatelj te ne initi mu na ao
ne znai jo initi mu dobro. Knjiga Izlaska nareuje da mu ne inimo
na ao; Knjiga Ponovljenih Zakona je plemenitija: "Ako kakav tuin
nastava u vaoj zemlji, i ivi meu vama, ne prekorevajte ga; neka
bude meu vama kao da je roen meu vama i volite ga kao sebe
same..." Re je neprestano o tuinu, o tuinu koji ivi meu vama, koji
je postao va sugraanin, va prijatelj.
U istoj toj knjizi itamo: "Nemoj traiti osvetu niti pamtiti nepravde
svojih sugraana". Jo jedan korak unapred: ne ini zlo onome ko te je
132

uvredio, ako je tvoj sunarodnik. Doli smo, ako ne do pratanja, do

plemenitog predavanja zaboravu, premda se to odnosi samo na
blinje.
"Voli svoga prijatelja kao sebe samoga". Prijatelja, to jest blinjega,
sugraanina, onoga ko ti je brat po plemenu, na koga si upuen. A
neprijatelja? Ima neto i za neprijatelja: "Kad sretne vola svoga
neprijatelja, ili magarca da je zalutao, odvedi mu ga. Kad vidi magare
onoga ko te mrzi, gde je pod teretom palo na putu, nemoj ga proi
nego pomozi da se podigne". Koliko dobrote kod tih starih Jevreja! A
bilo bi tako slatko zalutalo marvine oterati jo dalje da bi se njegov
gospodar namuio to vie traei ga! A kada se na putu naie na
magare koje je palo pod tovarom svojim, divno bi to bilo nasmejati se i
nastaviti put dalje! Ali srce staroga Jevrejina nije otvrdlo toliko. Isuvie
dragocena ivotinja bilo je magare u onoj zemlji i u ono vreme. Ne
moe se iveti bez bar jednoga magareta u staji. Mora ga imati i
prijatelj i neprijatelj; i danas je zalutalo moje, a sutra moe zalutati
tvoje. Ne svetimo se na ivotinji, pa ma njen gospodar bio ivotinja. Jer
ako sam ja njegov neprijatelj, i on je moj neprijatelj. Dajmo mu dobar
primer, primer koji za nas moe biti probitaan. Odvedimo mu njegovo
marvine; pomozimo mu da tovar vrata na njegovo mesto i dovede ga
u ravnoteu. inimo drugima ono to e oni, nadajmo se, uiniti nama.
I u tom trenutku, nad magaretovim uima i sapima, budimo milostivi i
ostavimo se svih svojih zlih misli.
To je malo. Stari Jevrejin uinio je ve strahovito mnogo kada se
postarao za ivotinju svoga neprijatelja. Ali Psalmi, zato, skoro u
svakom stihu, proklinju neprijatelje i pozivaju Gospoda da ih goni i
istrebljava. "Otrov onih to su oko mene, pogibao usta njihovih neka se
obrati na njih. Neka padne na njih ivo ugljevlje; neka ih Gospod baci u
oganj, u propast, da ne ustanu. Po milosti svojoj istrebi neprijatelje
moje. Neka im potamne oi njihove, da ne vide". U tom, takvom svetu
sasvim je na svom mestu to se Saul udi to ga nije ubio njegov
neprijatelj David i to se Jov hvali kako nije od radosti klicao zbog
133

nesree svojih neprijatelja. Samo u kasnijim Poslovicama nalazimo

poneku re koja zvui poput Isusovih rei: "Nemoj rei: vratiu ti zlo za
zlo; saekaj Gospoda, i on e te spasti". Neprijatelj treba da bude
kanjen, ali rukom koja je monija od tvoje. Pri svem tom, nepoznati
moralista uspeva da bude i milostivan: "Ako je onaj to te mrzi gladan,
podaj mu hleba da jede, a ako je edan podaj mu vode da pije". To je
ve znatan napredak. Milosre se ne zaustavlja samo na volu, nego
prelazi i na njegovog gospodara. Meutim, iz tih izreka nisu zacelo
mogla izvirati udesa od ljubavi to ih vidimo u Propovedi na Gori.
Ali tu je, kau, neki Hilel: rabiner Hilel, veliki uitelj Gamalijelov. Hilel
Havavli, to jest Vavilonac. Taj slavni Farisej iveo je koju desetinu
godina pre Hrista i propovedao je, vele, isto ono to je posle
propovedao Isus. Bio je to slobodouman Judej, razuman Farisej,
spreman rabiner; ali Hristos nije bio. Rekao je dodue ove rei: "Ne ini
drugome ono to nisi rad da se tebi ini; to ti je ceo zakon, ostalo je
samo objanjenje". Lepe rei, odista, za jednog starog zakonodavca;
ali koliko li su one daleko od rei onoga ko je sruio stari zakon! Taj
propis "ne ini" negativan je. Ne kae: ini dobro onome ko ta ini zlo.
Nego: ne ini drugima (a ti drugi su, zacelo, drugovi, sugraani,
ukuani, prijatelji) ono to bi ti oseao kao zlo. Tim propisom
zabranjuje se blago da se ini zlo drugima a ne zapoveda se odluno
da se vole drugi. Odista, Hilelovi sledbenici postali su Talmudiste koji
su Zakon uglibili u golemu barutinu kazuistike; Hristovi sledbenici bili
su muenici koji su blagosiljali svoje muitelje.
I Filon, aleksandrijski Jevrejin, platonski metafiziar, dvadesetak
godina stariji od Isusa, ostavio je jednu raspravicu o ovekovoj ljubavi.
Ali, i pokraj svega svog dara i svih svojih mistikih i mesijskih
spekulacija, i on, kao god i Hilel, ostaje neprestano teoretiar, ovek od
pera, knjige, sistema, apstrakcija, klasifikacija. Njegova dijalektika
strategija postavlja u paradni red tisue rei, ali ne ume nai re koja bi
za jedan trenutak zbrisala prolost, re koja bi slila srca. Govorio je o
ljubavi vie nego Hristos, ali nije umeo rei a ne bi mogao ni razumeti
134

 ono to je Hristos rekao svojim neznalicama prijateljima na Gori.

135

AHIL I PRIJAM

AHIL I PRIJAM
Da li je moguno da se u Grkoj, u zemlji izvora iz kojih su svi pili, ne
nalazi i ljubavi prema neprijatelima? U Grkoj, tako rado priaju novi
neznaboci, oni to ustaju protiv "palestinskog praznoverstva", ima
svega i svaega. U oblasti duhovnoga, ona je Kitaj Zapada, mati svih
izuma.
U Sofoklovom "Ajaksu", slavni Odisej raali se nad svojim protivnikom,
kojega je doveo u bedan poloaj. Uzaludno ga sama Atina, boanska
kaiperka koja oliava jelinsku mudrost, opominje da je "najprijatniji
smeh smejati se neprijatelju". Ali Ulis ostaje pri svome. "alim ga,
mada mi je neprijatelj, stoga to ga vidim tako nesrena, vezana za zlu
sudbinu. I gledajui njega, pomiljam na sebe samoga. Vidim da smo
svi mi koji ivimo utvare, prazne senke... Nije pravo initi zlo oveku
koji umire, sve i da ga mrzimo". ini mi se da je odatle dosta daleko do
Hrista. Lukavi Ulis nije dovoljno lukav da moe prikriti ono to ga je
pokrenulo da se raali. ali protivnika stoga to je pomislio na sebe,
to se pobojao da bi i njega mogla snai takva sudbina, i prata mu jer
vidi da je nemoan i da umire.
Mudriji od Ulisa, sin Sofroniska vajara, izmeu mnogih drugih postavio
je sebi i to pitanje, kako da se pravian ovek ponaa prema svojim
neprijateljima. Ali itajui tekstove, otkrivamo, na svoje zaprepaenje,
dva Sokrata sa dva protivna miljenja. Ksenofonov Sokrat otvoreno
prihvata opte oseanje: s prijateljem se postupa dobro, s neprijateljem
to je moguno gore. Upravo, bolje je neprijatelja pretei u zlu. "Za
mene je najvee pohvale zasluan veli on Herekratu onaj koji svoje
neprijatelje prvi predusretne sa zlom a svojim prijateljima bude na
usluzi". Ali Platonov Sokrat ne prihvata to miljenje. "Ne sme ti
odgovara on Kritonu nikome vraati nepravdu za nepravdu, zlo za
136

zlo, pa ma kako da si uvreen". To isto tvrdi on u Republici, dodajui

da se oni koji su zli nee osvetom naterati da budu bolji. Ali ono to
preovlauje u Sokratovoj glavi to je ideja pravde a ne oseanje ljubavi.
Ni u kom sluaju pravian ovek ne treba da ini zlo, iz obzira prema
sebi samome, imajmo na umu, a ne iz obzira prema neprijatelju. Zao
ovek kaznie sam sebe, inae kaznie ga, posle smrti, paklene sudije.
Platonov uenik, Aristotel, vratie se mirne due staroj ideji. "Ostati
neosetljiv prema uvredama veli on u Nikomakskoj Etici znai biti
kukavica i rob".
Prema tome, oni koji Hristose trae pre Hrista malo e ta za svoj
raun nai u Grkoj.
Ali, da bi dokazali da je Hrianstvo postojalo pre Hrista, otpadnici od
Isusa nali su mu jednog takmaca i u Rimu: Seneku. Seneka, vo
savesti mladih ljudi iz najviih krugova, aristokrata filosof koga ne diraju
muke i nevolje malih, bogata koji prezire bogastvo ali ga ne puta iz
aka, ovek koji propoveda jednakost izmeu slobodnih ljudi i robova a
sam dri robove, anatom zla i savesti, poroka koji su stvarni i vrlina
koje su njegova udnja, koji je staroj, glupoj ali jasnoj Krizipovoj doktrini
dao neprirodnu, preteranu uglaenost, taj moralni Seneka bio je, i ne
znajui, Hrianin za Hristova ivota. Jer, ispitujui njegova
mnogobrojna dela neka su napisana posle Isusove smrti, poto se
Seneka ubio u svojoj 65toj godini nali su da "mudrac se ne sveti
nego zaboravlja nanesene mu uvrede" i da "ugledajui se na bogove
treba dobro initi i nezahvalnima, jer sunce obasjava i zle a more snosi
i gusare" i da ak "treba neprijateljima pritei u pomo prijateljskom
rukom". Ali to filosofovo "zaboravljanje" nije pratanje, a "pomo" moe
biti dobroinstvo ali ne ljubav. Nadmen ovek, stojik, farisej, filosof koji
se ponosi svojom filosofijom, pravednik koji uiva u svojoj pravdi, mogu
da preziru uvrede malih, ujede protivnika i mogu se ak smilovati, kako
bi pokazali svoju velikodunost i zadobili divljenje naroda, te pruiti
hleba gladnome neprijatelju da bi ga to vie unizili sa visine svoga
savrenstva. Ali taj hleb zameen je s kvascem tatine te takva
137

prijateljska ruka ne bi bila kadra da otre suzu ili da previje ranu.

Stari svet ne zna za ljubav. Zna za strast prema eni, za prijateljstvo
prema prijatelju, za pravdu prema graaninu, za gostoljublje prema
tuinu. Ali ne zna za Ljubav. Zevs titi putnike i tuince; onome ko
zakuca na Grkova vrata nee se uskratiti komad mesa, aa vina i
lonica. Siromahu e se dati utoite, bolesniku lek, ojaeni bie
uteen lepim reima. Ali stari narodi nisu znali za Ljubav, za ljubav koja
je promana saueem i predanou, za ljubav prema svima onima
koji pate i koji su ostavljeni sebi samima, za ljubav prema onima koji su
nemoni, potiteni, prokleti; za ljubav prema svima i svakome, za
ljubav kojoj su nepoznate razlike izmeu metanina i doljaka, izmeu
dobrih i ravih, izmeu zloinca i filosofa, izmeu brata i neprijatelja.
U poslednjoj pesmi "Ilijade" vidimo jednoga starca koji plae, oca koji
ljubi ruku jednome neprijatelju, najstrahovitijem neprijatelju, oveku koji
mu je ubijao sina za sinom a pre nekoliko dana pogubio mu i najmilijeg
mu sina. Prijam, stari kralj, poglavica oskrnavljenog grada, gospodar
silnog bogastva, otac pedesetoro dece, klei pred Ahilom, najveim
junakom i najnesrenijim ovekom meu Grcima, pred sinom boginje
mora, koji je osvetio Patrokla, ubio Hektora. Bela glava toga starca koji
klei pognuta je pred mladim i ponositim pobednikom. I Prijam plae za
ubijenim sinom, koji je bio najsnaniji, najlepi i njemu najmiliji izmeu
njegovih pedeset sinova i ljubi ruku koja ga je ubila. "I ti", veli on ubici,
"ima sedog, oronulog, dalekog, nezatienog oca. U ime ljubavi to je
ima prema svome ocu, vrati mi bar mrtvo telo moga sina".
Svirepi, divlji, gnjevom ispunjeni Ahil, ovek koji ubija ljude, blago
odgurne starca koji ga moli pa brizne u pla. I obojica njih, pobeeni i
pobednik, Starac sedih vlasi i Mladi plavih i potseenih vlasi, obojica
njih plau zajedno, prvi put zbratimljeni bolom. Drugi, unaokolo, gledaju
i nemi i zaprepaeni. Pa i mi sami, posle trideset vekova, oseamo se
potreseni tim plaem.

138

Ali u tom poljupcu to ga je Prijam spustio na neprijateljevu ruku nema

oprotaja, nema ljubavi. Kralj se uniava pred Ahilovim nogama za to
da bi dobio jednu teku i neuobiajenu milost. Da ga koji od bogova
nije na to pokrenuo, on se ne bi ni makao iz Iliona. A Ahil ne plae za
mrtvim Hektorom, za Prijamom koji roni suze, za monim ovekom koji
se mora uniziti, za neprijateljem koji je morao poljubiti ubiinu ruku.
Plae za izgubljenim prijateljem, za Patroklom koji mu je bio drag i
predrag, za Pelejem ostavljenim u Ftiji, za ocem kojega nee zagrliti
nikada vie, jer su mu dani izbrojani. I vraa ocu sinovlje telo ono
telo to ga Je nekoliko dana vukao po prahu zato to Zevs to hoe a
ne zato to se zasitila njegova osveta. Svaki od njih dvojice plae za
sobom samim: Prijam ruku ljubi po nevolji; Ahil mrtvo telo vraa po volji
bogova. U najplemenitijem junakom narodu staroga sveta nema i
mesta za ljubav koja unitava mrnju i zauzima mesto mrnje, za
ljubav koja je jaa i arkija od mrnje, za ljubav prema onima koji ine
zlo, jednom rei za ljubav prema neprijateljima nema mesta u tome
narodu staroga sveta.
O toj ljubavi nije govorio niko pre Hrista: niko od svih onih to su
govorili o ljubavi. Ta ljubav bila je nepoznata sve do Propovedi na Gori.
U njoj je veliina i novina Isusova: njegova najvea novina, njegova
veno nova veliina, nova i za nas, jer je jo nismo razumeli, jer se jo
po njoj nismo upravljali; beskrajno vena kao istina.

139

VOLITE!

VOLITE!
"uli ste da je kazano: Voli blinjega svoga i mrzi na neprijatelja svoga.
A ja vam kaem: volite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas
kunu, inite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji
vas gone. Da budete sinovi oca svoga koji je na nebesima; jer on
zapoveda svome suncu te obasjava i zle i dobre i daje dad
pravednima i nepravednima. Jer ako volite one koji vas vole, kakvu
zaslugu imate? Ne ine li to i carinici? I ako Boga nazivate samo svojoj
brai, ta odvie inite? Ne ine li tako i neznaboci? Budite vi dakle
savreni kao to je savren otac va nebeski".
Nekoliko obinih, prostih rei, rei u kojima nema filosofije; ali one su
Magna Charta novog narataja, treega narataja koji se jo nije rodio.
Prvi narataj bio je narataj ivotinja bez Zakona i ime mu je bilo Rat;
drugi Varvara ukroavanih Zakonom i njegovo najvee savrenstvo
bila je Pravda; i taj narataj traje jo, jer Pravda jo nije pobedila Rat i
jer Zakon jo nije potisnuo ivotinjstvo. Trei narataj bie narataj
pravih Ljudi, narataj ne samo pravednih nego i svetih ljudi, ljudi koji e
biti slini ne ivotinjama nego Bogu.
Isusova ideja je samo jedna, samo ova: Ljubavlju preobratati Ljude iz
ivotinja u Svece. Vraarica Kirka, sotonska nevesta iz mitologije,
ulnim uivanjem pretvarala je junake u ivotinje. Isus je protivnik
Sotone, protivnik Kirke, onaj koji oveka spasava od ivotinjstva
snagom jaom nego to je ulno uivanje.
Da bi se moglo prei na taj posao, koji oveku to se malo uzdigao
iznad ivotinje i doao do povrne svesti o sebi izgleda oajniko
preduzee, potrebno je nita manje nego ugledati se na Boga. Da
bismo se pribliili Svetosti moramo pred oima imati Boanstvo. Budite
140

sveti, jer Bog je sveti. Budite savreni, jer Bog je savren.

Taj poziv ne zvui kao neto novo ovekovom srcu. Sotona je rekao u
vrtu: Biete kao Bogovi. Jehova je rekao svojim sudijama: Budite
Bogovi, budite pravedni kao to je pravedan Bog. Ali sada vie nije re
o tome da ovek bude mudar kao Bog; nije dovoljno ni da bude
pravedan kao Bog. Bog nije vie mudrost i pravda. Od Isusovog
uenja, Bog je postao na Otac: postao je Ljubav. Njegova zemlja daje
hleba i cvea i ubici; onaj ko na njega huli vidi svako jutro, kada se
probudi, kako ono isto jarko sunce to greje njega greje i sklopljene
ruke onih to mu se mole u polju. Otac voli jednakom ljubavlju i sina
koji ga je ostavio i sina koji je uz njega; i sina koji ga slua kod kue i
sina koji ga u krmi izbljuvava zajedno sa vinom. Moe Otac da bude
tuan, da pati, da plae, ali zao sin ne moe ga pokrenuti da bude zao
kao to je on zao, ne moe ga navesti da se sveti.
I zar mi koji smo toliko ispod Boga, koji smo smrtni, koji imamo jedva
toliko moi da se setimo onoga to je bilo jue a ne znamo ta e biti
sutra, zar mi, slaba i nesrena stvorenja, nemamo u toliko vie razloga
da prema onima koji su nam braa u toj naoj bedi budemo onakvi
kakav je Bog prema nama?
Bog je olienje naega najviega ideala, olienje onoga to bismo
eleli da budemo. Kada bismo ostavili njega, udaljili se od njega, kada
ne bismo bili onakvi kakav elimo da on, prema molitvama to mu ih
upuujemo, bude prema nama, ne bi li to znailo da smo se udaljili od
svoga jedinog opredeljenja, da smo onemoguili nasvagda, uinili je
nedostinom, onu sreu za koju smo stvoreni, za koju po naem
miljenju ivimo, koja je naa, o kojoj snevamo, koju traimo, za kojom
udimo i za njom uzaludno jurimo zavaravani lanim sreama koje nisu
od Boga? "Soyons des Dieux, veli Bossuet soyons des Dieux, il
nous le permet pour l' imitation de sa saintet".
Ko ne bi bio rad da bude slian Bogu, da bude s Bogom? Dii estis.
141

Boanstvo je u nama; ivotinjstvo ga sputava i stee ga kao kakva

opaka kora koja nam ne da da se razvijamo. Ko ne bi bio rad da bude
Bog? Jeste li zadovoljni, vi ljudi, to ste ljudi, ljudi takvi kakvi ste, pola
ljudi, pola ivotinje, kentauri bez snage, sirene bez zanosnog glasa,
demoni faunovog lica i kozjih nogu? Jeste li zadovoljni tim svojim
kopilanskim i nesavrenim ovetvom, tim svojim jedva obuzdanim
ivotinjstvom, tom svojom svetou koja je samo jedna elja? Mislite li
da je ivot onakav kakav je bio jue, kakav je danas, toliko dragocen,
toliko prepun sree, da ne bi trebalo pokuavati nita da on vie ne
bude takav, da bude sasvim drukiji, suprotan sadanjem, slian
onome to ga tisuama godina zamiljamo snevajui o budunosti i o
Carstvu? Ne bi li trebalo od ovoga ivota stvoriti drugi ivot, pretvoriti
ovaj svet u boanstveniji svet, jednom rei ne bi li trebalo nastati da
nebo, nebeski zakon, sie na zemlju?
Taj novi ivot, taj nebeski svet na zemlji, jeste Carstvo Nebesko. I da bi
ono dolo, mi moramo da budemo nebeski, boanski, nadoveanski;
moramo da postanemo Bogu podobni, da se ugledamo na Boga.
Tajna ugledanja na Boga je Ljubav, pouzdan put koji nas vodi ka onom
to je nadoveansko jeste Ljubav, ljubav oveka prema oveku,
ljubav prema prijatelju i neprijatelju. Ako ta ljubav nije moguna, nije
moguno ni nae spasenje. Ako je ona neto to ne pristaje uz nau
prirodu, znai da ni srea ne pristaje uz nau prirodu. Ako je ona
besmislena, besmislena je i naa nada da emo da se spasemo.
Ljubav prema neprijatelju je, po prostom shvatanju, ludost. Znai da je i
nae spasenje ludost. Ljubav prema neprijateljima nalik je na mrnju
prema sebi samome. Znai da emo blaenstvo postii samo tako ako
mrzimo sebe same.
Doli smo dotle da ni od ega vie ne treba da nas je strah. Jer sve
smo ve ogledali, sva iskustva primenili. Ne moemo rei da nam je
nedostajalo i vremena za sve pokuaje koje smo hteli da preduzmemo.
142

Tisuama godina mi smo ovde, na zemlji, i vrimo ogled za ogledom.

Ogledali smo svirepost, i krv je vapijala za krvlju. Ogledali smo
sladostrae, i sladostrae nam je u ustima ostavilo zadah trulei i
vatru koja nas sagoreva. Iznuravali smo svoje telo najutananijim i
najrazvratnijim uivanjima sve dokle se, bedni i skrhani, nismo obreli
na lonici od smetlita. Ogledali smo Zakon i prestupili smo Zakon,
izmenili smo ga i prestupili ga i opet, i Pravda nije zasitila nae srce.
Ogledali smo Razum, proraunavali vasionu, brojali zvezde, opisivali
biljke, mrtve i ive stvari, vezivali ih jedne za druge tananim koniima
pojmova, pretvarali ih u divne mehure nadmenog umstvovanja, i, na
kraju krajeva, stvari su ostajale uvek iste, veno iste, nisu nam bile
dovoljne i nisu mogle da se izmene, imena i brojevi nisu mogli utoliti
nau glad i najpametniji meu nama naposletku su priznavali da ne
znaju nita. Ogledali smo Umetnost, i naa nemo dovodila je u
oajanje i najjae, jer Apsolutno se ne da svesti u forme. Raznoliko
izvire iz Jednoga, uraena Materija ne zaustavlja Kratkoveno.
Ogledali smo Bogastvo, i uverili smo se da smo jo siromaniji; Snagu,
i videli smo da smo jo slabiji. Nita nije moglo da umiri nau duu;
nigde nije bilo hlada u kome bi moglo da se odmori nae telo; a srce,
neprekidno traei, neprekidno se zavaravajui, postalo je starije,
iznurenije, praznije, jer ni u kakvom dobru nije nalo svoga Mira, ni u
kakvom uivanju svoje Radosti, ni u kakvoj pobedi, svoje Sree.

143

POSLEDNJI OGLED

POSLEDNJI OGLED
Isus nam predlae svoj ogled, poslednji. Ogled Ljubavi Ogled koji
niko nije izvrio, i koji je malo njih preduzimalo, i to samo u ponekim
trenutcima svoga ivota. Ogled najsmeliji, koji je najsuprotniji naem
instinktu, ali koji jedini moe da nam da ono to od njega oekujemo.
ovek onakav kakvog ga je dala priroda, misli samo na sebe, voli
samo sebe. Njemu polazi za rukom, malo po malo, da za neko vreme
voli svoju enu, da voli svoju decu, da snosi svoje drugove s kojima ide
u lov, u rat ili da vri ubistva. Moe da voli, ree, ponekog prijatelja;
lake moe da mrzi onoga ko njega voli; nee da voli onoga ko ga
mrzi.
I upravo zbog toga Isus zapoveda da volimo svoje neprijatelje. Da bi se
mogao stvoriti nov ovek, potrebno je iz njega iupati najilaviji koren
staroga oveka. Iz ljubavi prema sebi samome raaju se sve nesree,
svi pokolji, svi jadi i sve bede na svetu. Da bi se pripitomio stari Adam,
potrebno je da iz njega istrgnemo ljubav prema sebi samome i da je
zamenimo ljubavlju koja je u najveoj protivnosti sa njegovom
dananjom prirodom: ljubavlju prema neprijateljima. Potpun preobraaj
oveka takva je silna besmislenost da se on moe postii samo idui
besmislenim putem. Jedno neobino, neprirodno i ludo preduzee koje
se moe izvesti jedino neobinim i neprirodnim ludilom.
Do dan danas ovek voli sebe samoga i mrzi onoga ko njega mrzi;
budui ovek, graanin Carstva, mora mrzeti sebe a voleti onoga ko
njega mrzi. Voleti blinjega je jedna nedovoljna formula, jedan ustupak
uinjen optem egoizmu. Jer onaj ko voli sebe samoga ne moe
savreno voleti druge te je, i protiv svoje volje, u sukobu s njima.
Jedino mrnja prema sebi samome presudna je. Jer mi sebe isuvie
144

volimo, isuvie se sebi divimo, isuvie sebe mazimo. Da bismo uguili

tu slepu ljubav dobro bi bilo da vidimo svoju nitavnost, svoju niskost,
svoja sramna dela. Mrzeti sebe samoga znai poniavati se, a
poniavanje je poetak popravljanja i usavravanja. Samo ponizni e
ui u Carstvo Nebesko, jer oni jedini oseaju koliko dalek put ih od
njega odvaja. Mi se gnjevimo na druge zato to nam se ini da nam oni
vreaju nae milo "ja", da mu ne slue dovoljno; ubijamo svoga brata
zato to je on smetnja naem dobru, krademo da bi se tovilo nae telo;
bludniimo da bi ono nalo uivanja. Zavist, izvor svih zala i nesrea,
aoka je koja nas bridi kada vidimo da drugi imaju vie nego mi, da
imaju ono to nemamo mi; ponositost je razmetanje kojim teimo da
izrazimo da smo neto vie od drugih, da imamo vie od drugih, da
znamo vie od drugih. Sve ono to vera, moral, zakon naziva grehom,
porokom, zloinom ima svoj izvor u ovekovoj ljubavi prema sebi
samome, u njegovoj mrnji prema drugima koja ponie iz te ljubavi.
Kakvo pravo imamo da mrzimo svoje neprijatelje kada smo i sami pali
u istu greku koja nam, kako se nama ini, doputa da ih mrzimo to
jest u mrnju?
Kakvo pravo imamo da ih mrzimo, sve i da su uinili kakvo zlo, sve i da
ih smatramo da su nevaljali, kada smo i sami mi, vie puta, inili ista
takva zla i kaljali se istim njihovim nevaljalstvom?
Kakvo pravo imamo da ih mrzimo kada, gotovo uvek, sami nosimo
odgovornost za njihovu mrnju, kada ih gonimo, svojim preteranim
samoljubljem, da nas mrze?
A ko mrzi, nesrean je, pati. Bar radi toga da bismo doli do naknade
za patnju kojoj smo sami uzrok, neposredni ili posredni, trebalo bi da
na mrnju odgovaramo ljubavlju, na ogorenje blagou.
Na neprijatelj nam je i spasilac. Trebalo bi da smo uvek zahvalni
neprijateljima. Samo oni vide jasno i kau nam iskreno ta je sve u nas
145

runo i neplemenito. Prikau nam nas onakve kakvi smo u istini; bude
u nama svest o naem moralnom siromatvu i time nam i nehotice
pokazuju put koji vodi preporoaju. Dunost nam je, i iz zahvalnosti za
to, da ih volimo.
Jer naem neprijatelju potrebna je ljubav, i upravo naa ljubav. Onaj ko
nas voli ima ve u sebi samome svoje uivanje i svoju nagradu. Ne
mora ekati da mu se oduimo. Ali ko mrzi nesrean je, mrzi zato to je
nesrean. Mrnjom mi iskaljujemo svoje muke i nevolje. Za te muke i
nevolje jednim delom smo krivi sami. Pa sve i da, u uobraenom
pouzdanju u sebe same, pomiljamo da smo nevini, dunost nam je da
ljubavlju ublaimo nesreu i zlo onoga ko mrzi, da ga umirimo,
pomognemo mu da se popravi, te da i on pozna blaenstvo ljubavi.
Volei ga, poznaemo ga bolje; poznavi ga bolje, voleemo ga vie.
ovek moe da dobro voli samo ono to mu je poznato. Ljubav uini
da postane providna dua onoga koga volimo. Ako budemo voleli
svoga neprijatelja, njegova dua e nam se razgovetnije i jasnije ocrtati
pred oima: u koliko dublje budemo prodirali u njega, u toliko vema
emo uviati da on ima pravo na nae sauee, na nau ljubav. Jer
svaki neprijatelj nam je po jedan nepoznat brat; poneto nae,
nepoznato moda i nama samima, nalazi se u naem neprijatelju i
povod je, poneki put, naem neprijateljstvu. Volei neprijatelja,
oplemenjavamo svoj duh i u visine uzdiemo njegov. Iz mrnje koja
nas deli moe ponii svetlost koja nas oslobaa. Iz najgoreg zla
najdragocenije dobro.
Zbog toga Isus nareuje da se preokrenu odnosi izmeu ljudi. Kada
ovek bude voleo ono to danas mrzi i mrzeo ono to danas voli, on e
biti drugi ovek, ivot e biti suprotan ovome ivotu. I kako se dananji
ivot sastoji iz zala i oajanja, novi ivot, koji je suta njegova
protivnost, bie samo dobro i uteha. Srea e, prvi put, biti naa; na
zemlji e zavladati Carstvo Nebesko. Nai emo Raj jednom za
svagda, Raj koji je izgubljen zbog toga to su ljudi hteli da saznadu
razliku izmeu dobra i zla. Ali za potpunu ljubav, koja je ravna Oevoj
146

ljubavi, nee biti vie ni dobra ni zla. Zlo e biti savladano, uniteno
dobrom. Raj je bio ljubav, ljubav izmeu Boga i oveka, izmeu oveka
i ene. ovekova ljubav prema svima ljudima bie taj novi Zemaljski
Raj, nanovo osvojeni Raj. Hristos je, u tome smislu, onaj koji Adama
odvodi do vratnica na Vrtu i pokazuje mu kako moe da ue u njega i
da u njemu ivi neprestano.
Adamovi potomci nisu mu poverovali; ponavljali su njegove rei, ali po
njima se nisu upravljali; i ljudi, zato to su ostali gluvi, Jadikuju jo u
Zemaljskom Paklu koji iz stolea u stolee postaje sve pakleniji. I to e
tako trajati sve dogod muke ne postanu toliko teke i nesnosne da se i
u samih prokletnika odjednom probudi mrnja prema mrnji; dogod
buntovnici koji su na umoru ne budu, u svom oajanju, doli dotle da
vole svoje delate. Onda e, iz duge zimske tame, najzad ogranuti
jarko sunce divnoga prolea.

147

OCE NAS

OE NA
Apostoli su zamolili Isusa da im kae kako da se mole Bogu.
On je rekao njima, a i svima drugima, da se mole tajno i s malo rei,
dakle da im molitva bude kratka. Oni se nisu zadovoljavali molitvama
to su ih preporuivali mlitavi hramovni svetenici. Bili su radi da imaju
svoju sopstvenu molitvu, koja bi bila kao znak za raspoznavanje onih
koji su poli za Isusom.
Isus ih, na Gori, naui prvi put Oe Na. To je jedina molitva to ju je
Isus preporuio. Jedna od najprostijih molitava na svetu. Najdublja
molitva to se uzdie iz ljudskih i Bojih domova. Molitva bez literature i
bez teologije, molitva u kojoj nema niega nadmenog niti ropskog.
Ali, ma da je Oe Na neto prosto, svak ga ne razume. Ponavljan
vekovima, ponavljan mehaniki jezikom i usnama, ponavljan nepune
dve tisue godina, ponavljan propisno, bez panje, ravnoduno, on je
postao niz slogova ije se prvo i familijarno znaenje izgubilo. Ko ga
proita danas, re po re, kao kakav nov tekst, kao neto to mu je prvi
put dolo pred oi, videe da on gubi onaj svoj banalni ritualni karakter
i dobija svoje prvobitno, isto znaenje.
Oe na: dakle od tebe smo, i ti nas voli kao svoju decu; od tebe
nemamo da se bojimo nikakva zla.
Koji si na Nebu tamo gde nema Zemlje, Materije, nego gde je Duh;
dakle: koji si u Duhu, pa i u onom najmanjem i ipak venom delu Duha
koji je naa dua.
Neka bude sveto ime tvoje. Ne treba samo da ti se molimo, nego i da
148

budemo dostojni tebe, da se pribliimo tebi, s jaom ljubavi. Jer ti vie

nisi osvetnik. Gospod Bitaka, nego Otac to nam daje blaenstvo u
miru.
Neka doe Carstvo tvoje: Carstvo Nebesko, Carstvo Duha i Ljubavi,
carstvo Jevanelja.
Neka bude volja tvoja i na zemlji kao i na nebu: tvoj zakon Dobrote i
Savrenstva neka zavlada u Duhu i u Materiji, u svemu i u svaemu, u
onome to se vidi i u onome to se ne vidi.
Hleb na potrebni daj nam danas, jer je materiji naega tela, osloncu
duha, svaki dan potrebno pomalo materije da bi se mogla odrati. Ne
traimo ti bogastvo, tu kobnu smetnju, nego te molimo da nam da
samo onoliko koliko nam je dovoljno da mognemo iveti, da mognemo
biti dostojni boljega ivota. Ne ivi ovek samo o hlebu, ali bez komada
hleba dua, koja ivi u telu, ne bi mogla da se hrani ni drugim stvarima
koje su dragocenije od hleba.
I oprosti nam dugove nae kao i mi to opratamo dunicima svojim.
Oprosti nam da i mi oprostimo drugima. Ti si na veni poverilac: ne
moemo ti se oduiti nikada. Ali pomisli da je nama, zbog nae
bolesne prirode, mnogo tee oprostiti jedan jedini dug jednome od
naih dunika nego tebi da zaboravu preda sve to god ti dugujemo.
Sauvaj nas od iskuenja. Slabi smo, jo smo pod uticajem ulnih
slasti, u ovome svetu koji nam se ponekada ini toliko lep i koji nas
primamljuje na svakojaka verolomna mekutva. Pomozi nam da na
preobraaj ne bude isuvie teak i da dugo ne ekamo na ulazak u
Carstvo.
I izbavi nas od zla. Ti koji si na nebu, koji si Duh, i ima mo nad Zlom,
nad upornom i opakom Materijom koja nas sa svih strana okruuje, od
koje se nije uvek lako odvojiti, ti, koji se bori protiv Sotone, koji si jai
149

od Materije, pomozi nam. U toj pobedi nad Zlom nad Zlom koje izvire
neprekidno, jer ono nee biti pobeeno dogod ga svi ne pobedimo
jeste naa veliina, ali konana pobeda bie mnogo blia ako nam ti
kao na saveznik pomogne.
Tim pozivom zavrava se Oe Na. U njemu neete nai onoga
otunog ulagivanja kojega ima u istonjakim molitvama, prepunim
pohvala i preteranosti, koje kao da je izmislio kakav pas koji svojom
pseom duom voli svoga gospodara stoga to ga on hrani i titi.
Neete nai ni onoga plaevnoga preklinjanja staroga Psalmopevca
koji od Boga trai sve mogune pomoi, i to vie prolazne nego
duhovne, koji jadikuje ako etva nije bila dobra ili ako ga sugraani ne
potuju i koji u pomo prizivlje sve munje i gromove protiv neprijatelja
kojima sam nije kadar odoleti.
Jedina pohvala ovde je re Otac. Pohvala koja je obaveza, koja je
dokaz ljubavi. Od toga Oca traimo samo malo hleba do koga smo
radi da doemo radom, jer i do objavljenog Carstva moe se doi
samo radom i traimo mu isti onaj oprotaj to ga mi dajemo naim
neprijateljima; naposletku obraamo mu se da nam pomogne u borbi
protivu Zla, toga neprijatelja sviju nas, toga neprobojnog bedema koji
nam smeta da uemo u Carstvo.
Ko kae: Oe na, nije ohol, ali i ne uniava se. Govori svome Ocu
mirnim i pouzdanim tonom, skoro kao ravan ravnome. Ubeen je u
svoju ljubav i zna da ocu nisu potrebna duga prianja da bi mogao
doznati njegove elje. "Zna Otac va veli Isus pre vae molitve ta
je vama potrebno". I lepe nego ita u svima molitvama je ono stalno
potseanje na sve ono to nam nedostaje da bismo mogli biti Bogu
podobni.

150

CUDA

UDA
Poto je objavio novi Zakon o ugledanju na Boga, Isus je siao s Gore.
ovek ne moe ostati uvek na planinama. im se popeo na planinski
vrh, mora sa njega i da sie. Sueno mu je da sie. Primoran je da
sie. Iza svakog penjanja dolazi sputanje. Svako penjanje nosi u sebi
obavezu sputanja. Neugodnost u sputanju naknaena je uivanjem
u penjanju.
Ko hoe da govori, mora se postarati i da ga drugi sluaju. Ako
neprestano govori na planinskim visovima, malo e njih ostati uz njega
na visovima je hladno za one koji nisu promani vatrom te e do
malo njih dopreti njegov glas. Ko je doao da neto da, ne moe
iziskivati da se ljudi slabih plua, skrhana srca, iznurenih nogu pentraju
za njim etvoronoke uza strmeni. Mora ih potraiti u ravnicama, u
njihovim kuama u kojima su se uurili; mora se saginjati da bi ih
podigao.
Isus zna da, da bi Dobar Glas doznali svi, nisu dovoljni isuvie visoki
govori, izgovoreni na planini. Zna da su za to potrebne obinije rei,
rei koje vie lie na injenice, rei koje su slike, rei koje su
pripovetke, rei koje su gotovo injenice. I zna da nisu dovoljne ak ni
te rei.
Prostoduan, sirov, grub narod, mali narod koji ide za Isusom sastoji
se iz ljudi koji ive u materijalnim stvarima, iz ljudi koji do duhovnih
stvari dolaze te jo kako sporo i s mukom! samo putem materijalnih
dokaza, znakova, materijalnih simbola. Oni duhovnu istinu ne shvataju
ako ona nije u materijalnom ruvu, ako nema materijalni oblik. Ono to
je materijalno za njih je svedoanstvo, dokaz, potvrda. Jedna ulna
151

slika moe ih povesti putem koji vodi otkriu due; jedno udo potvrda
je jedne nove istine, jedne osporavane misije.
Propoved koja se razvija u aksiomama i aforizmima, nije bila dovoljna
onim istonjakim uobraziljama. Isus je pribegao neobinome i poeziji.
inio je uda i govorio u Priama.
uda o kojima priaju Jevanelisti bila su, za vrlo mnoge moderne
ljude, razlog da napuste Isusa i Jevanelje. Ne mogu da veruju u
udo; udo ne ide u njihove smeurane mozgove: dakle Jevanelje
lae a kada lae na tolikim mestima ne moe mu se verovati ni u
ostalome. Isus nije mogao da uskrsava mrtve; prema tome njegove
rei nemaju nikakve vrednosti.
Oni koji rasuuju tako a rasuuju ravo, jer samo kakva doktrina
moe dati vrednosti udima, ali uda ne dokazuju svagda doktrine
pripisuju udima vei znaaj nego to im ga je pripisivao Isus.
Da su proitali etiri Jevanelja uverili bi se da se Isus esto protivi da
ini uda; da tako to izbegava kada ga pozivaju da ih ini; da ne
pridaje vanosti toj svojoj boanskoj moi.
Odbija to uvek kad god nae opravdanog razloga da odbije. Ako, poto
ih je odbio, navaljuju, poputa da bi nagradio veru jadnika koji ga mole.
Ali za sebe, za svoj spas, nee da ini uda nikada. Nee da ih ini u
pustinji da bi se oslobodio Sotone, ne ini ih u Nazaretu kada hoe da
ga ubiju, ni u Getsimaniji kada dolaze da ga pritvore, ni na Krstu kada
ga podrugljivo pozivaju da se spase. Njegova mo je samo za druge,
za dobro njegove smrtne brae.
Mnogi mu se obraaju da im da kakav znak, kakav nebeski znak, znak
koji bi one to ne veruju ubedio da njegova re je re istine. "Rod zli i
preljubotvorni trai znak i nee mu se dati znak osim znaka Jone
proroka". Jevanelisti, koji piu posle Vaskrsenja, smatraju da je Jona,
152

koji je trei dan iziao iz kitovog trbuha, slika Isusa Hrista koji e trei
dan izii iz groba. Ali nastavak govora kazuje da je Isus imao i neto
drugo na umu. "Ninevljani e izii na sud s rodom ovim, i osudie ga;
jer se pokajae Joninim pouenjem; a gle, ovde je vei od Jone!"
Niniva nije traila uda: sama re ju je obratila. Oni koji se ne obrate
samom Isusovom propovedi koja objavljuje beskrajno veu istinu
nego to je Jonina ispod Ninevljana su, ispod idolopoklonika i
varvara.
Ne treba da mi verujete samo zato to inim uda, ali treba da imate
na umu da vera koja je uzvienija i savrenija ako se do nje dolo
bez uda moe da vri i uda. Otvrdla srca, koja su zatvorena za
istinu, ne moe obratiti ni najvee udo. "Kada ne sluaju Mojsija ni
proroke, nee ih moi ubediti ni mrtvac dignut iz groba". Gradovi u
kojima je izvrio najvea uda napustili su ga. "Teko tebi, Horazine!
Teko tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila udesa koja su bila
u vama, davno bi se u vrei i u pepelu pokajali".
Svako moe da uini poneto to lii na udo; to mogu da uine ak i
vaarski maioniari. U svoJe vreme neki Simon inio je uda u
Samariji; pa i farisejski uenici inili su ih. Ali takva uda ne znae
nita. Nije dovoljno initi uda pa da se ue u Carstvo Boje. "Mnogi e
rei meni u onaj dan: Gospode! Gospode! nismo li i mi u ime tvoje
prorokovali i tvojim imenom avole izgonili i tvojim imenom uda
mnoga inili? I tada u im ja kazati: Nikada vas nisam znao; idite od
mene svi vi to inite bezakonje". Nije dovoljno izgoniti avole, ako nisi
izagnao ono to je u tebi, avola nadmenosti i poude.
I posle njegove smrti doi e drugi da ine uda. "Izii e lani hristosi i
lani proroci i pokazae znake velike i udesa da bi prevarili, ako bude
mogue, i izabrane". Opomenuo sam vas: ne verujte tim znacima i tim
udima dokle ne doe Sin oveji. uda lanih proroka nisu dokaz da
su njihove rei istinite.

153

Iz svih tih razloga, Isus se uzdravao, koliko je god bilo moguno, od

uda, ali nije mogao uvek odoleti molbama bolnika a poneki put
saalio bi se i ne bi ni ekao da mu se obraaju. Jer udo je mo vere,
a vera je bila silna u onih koji su ga molili. Meutim. vie puta, im bi
ponekoga iscelio, rekao bi mu potajno: "Idi i ne kazuj nikome".
Oni koji nee da sluaju Hristovu istinu zato to ih vreaju uda trebalo
bi da se sete one duboke rei to ju je on uputio Tomi: "Poto me vide
verovao si; blago onima koji ne videe i verovae".
Tri stvari neophodno su potrebne oveku: Hleb, Zdravlje i Nada.
Bez svih ostalih moe on da ivi, dodue pomalo mrtei se i
gunajui. Ali ako nema tih triju, onda zove smrt da doe to pre. Jer
ivot je tada slian smrti. Upravo, on je smrt koja je pojaana,
pogorana mukama i patnjama, koju ne ublaava ak ni osetljivost.
Glad je iscrpljivanje tela; bol nagna oveka da omrzne telo; oajanje
kada se ne moe oekivati neko poboljanje, neka uteha, neko
okrepljenje liava ga svakoga zadovoljstva. Svakoga razloga da i
dalje ivi i togod preduzima. Ima ljudi koji se tada ne ubiju, jer i
samoubistvo je jedno preduzee.
Ko hoe da ljude privlai k sebi mora im dati Hleba, Zdravlja i Nade.
Treba da ih nahrani, izlei i ulije im veru u lepi ivot.
Isus je ulevao tu veru. Onima koji su za njim poli u pustinje i na
planine delio je hleb materijalni i duhovni. Nije hteo da kamenje
pretvara u hlebove, ali uinio je da pravi hlebovi zasite tisue. A
kamenje to su ga ljudi imali u grudima pretvarao je u srca koja vole.
I bolesne nije odbijao od sebe. Isus ne mui svoje telo, ne iba sebe
biem. Ne veruje da je potreban bol da bi se moglo savladati zlo. Bol je
bol i odgoni se, ali i bol je zlo. Da bi ovek sebe spasao dovoljan mu je
bol due; zato da, bez potrebe, pati i telo? Stari Jevreji gledali su u
154

bolesti samo kaznu; Hriani vide u njoj u glavnom pomo za

obraanje.
Ali Isus ne veruje u osvetu nad nevinima i pravi spas ne oekuje od
ispatanja, od rana i kostretnih haljina. Dajte telu ono to je njegovo i
dui to je duino. Nije mu neugodno sedeti za stolom na veeri na
koju je od srca pozvan; ne odbija au staroga vina niti od sebe
odguruje ene koje mu mirisom mau kosu i noge. Moe i da posti po
nekoliko dana; moe da se zadovolji zalogajem hleba i jednom
peenom ribicom i moe spavati na goloj zemlji, s kamenom ispod
glave. Ali bez nevolje nee da gladuje, da se pati i mui. Zdravlje je za
njega jedno dobro, a dobra treba prihvatati, samo ako niko zbog toga
ne pata. Prema tome ne treba odbijati poziv na ruak s prijateljima,
au dobra vina, zanosni miris narda.
Ako mu se kakav bolesnik priblii, on ga isceli. Isus nije doao da
pobije vrednost ivotu nego da je pojaa. Doao je da zavede
savreniji, sreniji ivot. Ne trai on bolesnike namerno. Njegov je
zadatak da odagna duevne bolove, da donese radost duama. Ali ako
mu se uzgred ukae prilika da mogne odagnati i poneki telesni bol, da
ublai kakve muke, da zajedno s duevnim zdravljem povrati i telesno,
on nee da se oglui. Vie puta, istina, pokazae se mrzovoljan; jer to
nije njegov posao. Njegova je svrha mnogo uzvienija. I nije rad da u
oima sveta izgleda kao kakav svatar ili kao svetski Mesija kojega
mnogi oekuju. Ali najzad, poto on hoe da savlada zlo, a ima ljudi
koji znaju da je on kadar savladati sva zla, njegova ljubav nagoni ga da
odgoni i telesna.
Kada ga po putevima kojima vrvi zdrav svet sretaju na desetine
sprovoenih gubavih, odvratnih, nagrenih, uasnih gubavih, i on kroz
poderotine njihovih haljina vidi one bele, zagnojene otoke, ona ljuskava
mesta na telu, onu prljavu, isprepucanu, nabranu, smeuranu, pegavu
kou oko iskrivljenih usta, oko upalih oiju, na oteenim rukama; kada
vidi te muenike kojih se svako kloni, svako grozi, koji su sreni ako
155

dobiju kriku hleba, sud da zahvate vode i malo krova da sklone glavu,
koji s krastavih usana upuuju rei njemu, za koga znaju da je moan i
reju i delom, njemu, koji je poslednja nada u njihovim oima, i mole ga
da uini udo, da ih isceli, da im vrati zdravlje, kako bi Isus mogao da
ih se kloni kao i drugi, da se o njihove molbe, o njihova preklinjanja
oglui?
I kada vidi padaviare koji se valjaju po praini s licem koje se grevito
skuplja i razvlai i s penom na ustima; padaviare koji jezivo urlaju
izmeu poruenih grobova kao psi u noi; uzete koji oseaju jo samo
bolove, te leeve u kojima dua pati i tamnuje; i slepe koji od svoga
roenja ive u noi u poetku svoje grobne tame teturajui se
izmeu srenih to idu kuda je njima drago, koji koraaju izdignute
glave i ukoenih oiju, kao da e im svetlost doi iz neke beskrajne
daljine, i koji izgled sveta poznaju samo po pipanju, kada vidi sve to,
kako bi Isus mogao da se ne osvrne na te jadnike? Njegova ljubav,
koja premaa obino sauee kao god to njegova priroda premaa
obinu ljudsku prirodu, ne moe da odbije preklinjanja koja bi ganula
ak i neznaboca. Koja oveka diraju i onda kada su nema.

156

ODGOVOR JOVANU

ODGOVOR JOVANU
Isus isceljuje ljude, ali nije ni vraar ni zaklinjalac. Ne pribegava
bajanju, bacanju ini, amajlijama, dimovima, velovima, niti uopte
iemu tajanstvenom. Ne priziva u pomo nikakve sile, ni podzemne ni
nebeske. Dovoljno je da rekne jednu re, da pusti jai krik, da blago
progovori, da pomiluje. Potrebni su samo njegova volja i vera onoga ko
mu se za pomo. obraa. Svakoga on pita: Veruje li da ja mogu da to
uinim? I kako koga isceli, rekne mu: Idi, tvoja vera spasla te je.
udo je, za Isusa, sticaj dveju dobrih volja; iv dodir izmeu vere
onoga ko utie i volje onoga ko trpi. Saradnja dveju sila. Sljubljivanje,
stapanje spasonosnih ubeenja.
"Jer vam kaem zaista: ako imate vere koliko zrno goruino, rei ete
gori ovoj: prei odavde tamo, i prei e, i nita nee vam biti
nemogue". Oni to nemaju vere, ni za hiljaditi deo goruinog zrna,
kunu se da te moi nema niko i da je Isus jedna varalica.
U Jevaneljima uda se spominju pod tri naziva: dunameis, snage;
terata, izvanrednosti; semeja, znaci. Ona su znaci za onoga ko ima na
umu prorotva o dolasku Mesije; izvanrednosti za onoga ko ih gleda.
Ali za Isusa i u Isusa ona su samo dunameis, dokazi njegove moi,
izrazi njegove nadoveanske sile.
Isusova iscelivanja imaju dve strane. On ne isceljuje samo telo nego i
duh. I to ga isceljuje od onih bolesti koje je rad da otstrani da bi se
Carstvo Nebesko moglo da osnuje i na zemlji.
Bolesti veinom imaju dvojaku prirodu i podesne su za metafore. Isus
isceljuje kljaste, grozniave, i jednom je iscelio nekog oveka koji je
157

imao vodenu bolest a jednom opet jednu enu koja je imala odliv krvi.
Isceljuje i ranu nanesenu noem, uvo sluge Malha to mu ga je
getsimanijske noi otsekao Petar. Sve to ini Isus samo zato da bi se
do poslednjeg trenutka ispunjavao njegov Zakon: ini dobro onome ko
ti ini zlo.
Svi ti to ih Isus isceljuje mahom su Besomuni, Gubavi, Uzeti, Slepi,
Gluvonemi. Besomuan je stara re kojom su oznaavani oni koji su
umno bolesni. I naunik Aristotel smatrao je da demoni ulaze u oveka.
Verovalo se da se u Besomunima, Mesearima, Padaviarima,
Histerinima nalaze zli dusi. Novija protivna objanjavanja tih bolesti ne
obesnauju ni u koliko injenicu da su besomuni, u mnogim
sluajevima, u pravom smislu ove rei stvorovi sa avolom u sebi.
Takvo tumaenje tih bolesti od strane naunika i od strane naroda bilo
je Isusu podesno za njegovo omiljeno uenje pomou alegorija i
aluzija. On je hteo da zasnuje Carstvo Boje i da srui carstvo
Sotonino. Izgonjenje avola spadalo je u njegovu misiju. Nije njemu
bilo stalo do toga da utvruje u koliko je poremeaj nastupio krivicom
ljudi a u koliko nastanjivanjem u ovekovom telu zlih duhova. Izmeu
telesnih i duevnih bolesti ima neke paralelnosti koju priznaje i jezik i
koja svoju osnovu ima u stvarnoj srodnosti: Pomaman i Padaviar,
Lentina i Uzeti, Neisti i Gubavi, Slepi i onaj ko nee da vidi istinu,
Gluvi i onaj ko nee da uje istinu, Isceljeni i Preporoeni.
Kada je Jovan, koji bee u tamnici, poslao dvojicu svojih uenika da
Isusa upitaju da li je on onaj to e doi ili da ekaju drugoga, Isus im
je odgovorio: "Idite i kaite Jovanu ono to ujete i vidite: Slepi
progledaju i hromi hode, gubavi iste se i gluvi uju, mrtvi ustaju i
siromanima propoveda se Jevanelje". Isus ne odvaja Jevanelje od
udesnih isceljivanja. Oboje su dela istoga reda: on hoe da kae, tim
odgovorom, da je iscelivao tela zato da bi due mogle lake i bolje
prihvatiti Jevanelje.

158

Oni koji nisu videli svetlost sunca, vide sada svetlost istine; oni koji nisu
uli ljudskih rei, sluaju sada rei Boje; oni u kojima je bio Sotona,
oslobodili su se sada Sotone; oni koji su bili truli i ranjavi, ista su sada
kao deca; oni koji nisu mogli ni da se maknu, hode sada za mnom; oni
koji su bili duom umrli, vaskrsnuli su na jednu moju re a siromani,
otkako je objavljen Radosni Glas, bogatiji su od bogataa. Evo to je
moje svedoanstvo.
Isus, lekar i oslobodilac, nije onakav kako bi ga hteli da pretstave
njegovi moderni protivnici, elei da u to lepoj boji prikau svu
udobnost neznabotva. On je, vele, Bog bolesnih, slabih, prljavih,
bednih, nemonih, robova. U istini pak sva Isusova dela su darovi
zdravlja, snage, istote, bogastva, slobode. On pristupa bolesnima da
odagna bolest, slabima da im ulije snage, prljavima da ih opere,
robovima da ih oslobodi. Ne voli on bolesne samo zato to su bolesni;
voli, poput starih, zdravlje, i voli ga toliko da hoe da ga vrati onima koji
su ga izgubili.
Isus je prorok sree, jamac ivota, najdostojnijeg ivota to ga moe da
bude. Njegova uda su zaloga njegovog obeanja.

159

TALITA KUMI

TALITA KUMI
"Mrtvi ustaju". To je jedan od znakova koji mora biti dovoljan Krstitelju
u njegovoj tamnici. Dobroj sestri, vrednoj Marti, veli Isus: "Ja sam
vaskrsenje i ivot; ko veruje u mene, ako i umre ivee; i ko ivi i veruje
u mene nee umreti nikada". Vaskrsavanje je novo raanje u veri;
besmrtnost je trajna potvrda te vere. Ove rei Jevaneliste Jovana su
jedna apstraktna, skoro teoloka parabola, koja ukazuje na jedno
strogo individualno iskustvo.
Ali Jevanelistima su poznata tri vaskrsavanja, tri istorijska dogaaja,
koje oni kao,oevidci iznose jasno i trezveno. Isus je vaskrsao tri
mrtvaca: jednog mladia, jednu devojicu i jednog prijatelja.
Kada se pribliavao Naimu "lepom gradu" koji se uzdizao na jednom
bregu na nekoliko milja od Nazareta srete on jedan sprovod.
Sahranjivan je sin neke naimske udovice. Ona pre kratkog vremena
bee izgubila mua; ostao joj je samo jedinac sin; sada je i njega
ispraala u grob. Isus je spazi meu enama. Ila je za kovegom i
plakala materinskim plaem od koga se oveku krv ledi u ilama. Imala
je na svetu samo njih dvojicu koji su je voleli: umro je jedan, umro je i
drugi, jedan za drugim; nestalo ih je obojice. Ostala je sama, bez
ijedne muke glave u kui. Bez mua, bez sina, bez pomoi, bez
oslonca, bez utehe (da joj je ostao ma koji od njih dvojice, da mu se
moe izjadati, da moe plakati s njim zajedno!). Nestalo je ljubavi koja
ju je opominjala na mladost, nestalo je ljubavi koja bi joj bila uteha u
starosti. Ugasile su se za navek obe vatrice koje su je grejale. Mu
moe da bude uteha eni koja je izgubila sina; sin moe da ublaava
bolove matere koja je izgubila mua. Da joj je ostao bar jedan! Njeno
lice nee biti poljubljeno nikada vie.

160

Isus se saali na tu mater. Taj pla bio je kao neka optuba.

Ne plai, ree joj.
Pristupi kovegu, i dotae ga se. Mladi je leao ispruen, uvijen u
pokrov, ali otkrivena lica, koje je bilo ukoeno i uto kao i u svih
mrtvaca. Nosioci zastadoe. Svi su zautali. Pa i sama mati, koja se
trgla, bee se umirila.
Mome, tebi kaem, ustani! Tebi govorim. Nije vreme da lei i dalje
tako; ti mirno spava, a tvoja mati oajava. Ustani!
I sin poslua, sede u kovegu i stade da govori. "I Isus ga dade materi
njegovoj". "Dade ga", jer je ve bio njegov. Uzeo ga je iz ruku smrti, da
bi ga vratio onome ko ne moe iveti bez njega. Da bi jedna mati
prestala da plae.
Drugog jednog dana, kada se vraao iz Gadare, pade mu pred noge
jedan otac. Njegova jedinica bila je na umoru. Taj ovek zvao se Jair i
mada je bio jedan od stareina zbornikih verovao je u Isusa.
I poli su zajedno. Na polovini puta srete ih jedan sluga Jairov. Tvoja
ki je umrla, nepotrebno ti je da trudi Uitelja.
Ali Isus ne veruje u smrt: Ne boj se, ree, samo veruj, i ona e biti
spasena.
Stigoe kui. Napolju je bilo sviraca i drugih koji su dizali vrevu. Unutra
behu ene i rodbina.
Idite. Ne plaite. Jer devojka nije umrla, nego spava.
Ue u sobu, samo s tri uenika i s roditeljima, i uzev devojku za ruku
ree joj:
161

 Talita kumi! Devojko, ustani!

I devojka odmah ustade i poe hodati po sobi, jer, dodaje Marko, bilo
joj je dvanaest godina. Ali bila je tako slaba i bleda posle dugog
bolovanja! Isus zapovedi da joj se da da jede. Nije to bio vidljivi duh,
avet. Nego ivo telo, koje se probudilo, malo zamoreno, za nov dan,
posle grozniavih snova.

162

BUDENJE LAZARA

BUENJE LAZARA
Lazar i Isus voleli su se. Vie puta Isus je ruavao i veeravao u
njegovoj kui u Vitaniji, s njime i sa sestrama mu.
Jednoga dana Lazar se razbole te sestre poslae ljude da to jave
Isusu. A on im odgovori: Ta bolest nee se zavriti smru. I zadrao se
jo dva dana. Ali treega dana ree uenicima: Lazar, na prijatelj,
zaspa; nego idem da ga probudim.
Kada je bio u blizini Vitanije, izie mu u susret Marta, da ga gotovo
prekori:
Da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro! A malo posle stie i Marija.
Da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro.
Taj ponovljeni prekor dirnu Isusa ne stoga to se pobojao da je
stigao kasno, nego zato to ga je alostilo to kada vidi kako malo vere
imaju oni koji su mu dragi.
Gde ste ga metnuli?
Rekoe mu: Hajde da vidi. Isus se zaplaka i plaui prvi put tada
videli su ga gde plae uputi se grobu.
Marta, domaica, pametna ena, rei e:
Gospode, ve smrdi, jer su etiri dana otkako je umro.
Ali Isus se i ne osvrnu na to.
163

 Dignite plou.
Podigoe plou, i Isus, poto je lice okrenuo nebu i pomolio se s
nekoliko rei Bogu, prie raci i viknu iz sveg glasa prijatelju:
Lazare, izii napolje.
I Lazar izie iz rake, posrui, jer mu ruke i noge behu uvijene platnom,
a lice povezano ubrusom.
Razdreite ga i pustite ga neka ide. I njih etvoro, praeno
Dvanaestoricom i povorkom Judejaca, koji su bili zaprepaeni od
uda, vratie se kui. Lazareve oi navikoe se na svetlost; noge,
premda su bile oslabile, nosile su ga dobro, i on je pipao svoje ruke.
Vredna Marta spremi urno veeru kako je najbolje znala i umela posle
etvorodnevne alosti, i Vaskrsli je jeo sa sestrama i prijateljima. Marija
nije mogla ni zalogaja prineti ustima, poto je neprekidno gledala u
pobednika smrti koji je, poto bee otro lice, lomio svoj hleb i pio svoje
vino mirno kao da taj dan nije bio niukoliko drukiji od drugih dana.
To su vaskrsavanja o kojima priaju Jevanelisti. I iz tih njihovih
prianja mi moemo izvui nekoliko napomena, ne prezajui ni od
kakvih naunikih, to jest neumesnih komentara.
Isus vaskrsava, koliko znamo, samo tri mrtvaca, i ne vaskrsava ih
stoga to hoe da se razmee svojom moi ili zato da uzbudi uobrazilju
u naroda, nego jedino i samo zato to ga dira bol onih koji su te mrtve
voleli: da utei jednu mater, jednoga oca, dve sestre. Dva od tih
vaskrsavanja bila su javna; jedno samo, vaskrsavanje Jairove keri,
bilo je u prisustvu nekolicine, pa i toj nekolicini zapovedio je Isus da ne
kazuju nikome nita.
Drugo neto je vanije. U sva ova tri sluaja Isus govori mrtvome kao
164

da nije umro, nego kao da je samo zaspao. O udoviinom sinu nije

imao kad da ita kae, jer je odluka donesena vrlo brzo; ali i njemu
rekne kao mladiu koji se olenjio te preterano spava: Mome, tebi
kaem; ustani!
Kada mu javljaju da je Jairova devojica umrla, on odgovara: Nije
umrla, nego spava. Isto tako kada mu saoptavaju da je Lazar umro,
on veli: Nije umro, nego spava.
Ne veli nikada, da on vaskrsava, nego da budi. Smrt je za njega samo
jedan San. San dublji od obinog, svakodnevnog sna. Toliko dubok da
ga moe da prekine samo kakva nadoveanska ljubav. Ljubav vie
onih koji su u ivotu nego onoga ko je umro. Ljubav onoga ko plae
kada vidi kako plau oni koje on voli.

165

SVADBA U KANI

SVADBA U KANI
Isus je rado iao na svadbe.
Za oveka iz naroda, koji retko kada uiva i provodi se, koji se nikada
ne najede i ne napije do mile volje, dan njegovog venanja je dan
kojega se on sea celoga svog veka. To je dan bogastva, raskoi, silne
radosti u nizu sivih dana njegovoga ivota.
Velika gospoda, koja mogu svako vee da prireuju gozbe, koja za
jedan dan poderu to bi jednom siromaku iz starih vremena bilo
dovoljno za celu nedelju, ne mogu da oseaju radost takvog jednog
dana. Siromaak iz toga staroga doba, radnik, teak, Orijentalac, koji je
preko cele godine iveo o pirinanom hlebu, o suvim smokvama, o
ponekoj ribici ili ponekom skuvanom jajetu, i samo o velikim praznicima
mogao da zakolje jagnje ili jare, ovek koji se navikao da trpi, da tedi i
da se zadovoljava onim ta ima, gledao je u svojoj svadbi istinsku i
najveu sveanost u svome ivotu. Druge sveanosti, narodne i
crkvene, bile su sveanosti sviju, jednake za sve. Ali venanje je bila
njegova sveanost, jedino njegova, i on ju je proslavljao samo jedanput
u nizu godina svoga ivota.
I onda su svima moguim divotama i obiljima okruavani i obasipani
mladenci, kako nikada ne bi mogli da zaborave taj dan. Nosei kroz
no buktinje, u pratnji muzike i poigravajui, ili su drugovi i prijatelji u
susret mladoenji. Kua je bila prepuna svega i svaega: mesa svih
vrsta, spravljenog na razne naine, mehova punih vina, sklenica s
mau za prijatelje. Svetlost, muzika, miris, zanos, igra: sve i sva bilo
je tu, da bi se mogla razdragati i zadovoljiti ula. Svega onoga to veliki
i bogati imaju svaki dan bilo je u izobilju toga jedinoga dana u
siromakovome domu.
166

Isusu se dopadalo to nevino uivanje. Njega je dirala radost tih

prostodunih ljudi, koji su se za nekoliko asova oteli od jednolikosti i
sete svoga obinog ivota. U svadbi nije on gledao samo sveanost.
Brak je najuzvieniji pokuaj ovekove mladosti da se sudbina pobedi
ljubavlju, stapanjem dveju ljubavi, spajanjem dve zaljubljene mladosti.
On je dokaz dvogube vere u ivot, dokaz da se ivot eli da nastavi.
ovek koji se oeni zaloga je u rukama ljudske zajednice. Postavi
glavom jedne nove zajednice i ocem jednog narataja, on postaje
slobodniji no ujedno stvara sebe veim robom.
Onaj ko stupa u brak uleva nadu u sreu i prima na sebe muke.
Posredi su tu iluzija i svest. U senci tragedije, koja treperavim zracima
nade ozarava budunost, junaka je i sveta veliina braka. ovek ne
moe a da u brak ne stupi, pa ipak, kada bi se pokorio razlozima svoje
sebinosti, ne bi trebalo to da ini. Ko je jo video da neko, izuzev u
ovom sluaju, sam sebe tako radosno osuuje?
Za Isusa brak ima jedno jo dublje znaenje: on je poetak venosti.
Ono to je Bog vezao ovek ne moe da razdrei. Kada su se srca
sloila i tela se zbliila nema maa niti zakona koji bi ih mogli razdvojiti.
U ovome ovekovom promenljivom, kratkovenom, nepostojanom,
prolaznom, tronom ivotu ima samo jedna stvar koja mora trajati
neprestano, sve do smrti pa i posle smrti, a to je brak. On je jedini,
veiti beoug u lancu koji je troan.
U Isusovim govorima ee se spominju svadbe i gozbe. Meu
njegovim najlepim priama je ona o caru koji zove zvanice na svadbu
svoga sina; zatim ona o devojkama koje nou ekaju enika; i, najzad,
ona o bogatom oveku koji svoje susede poziva na svadbu. Sebe
samoga poreuje sa enikom meu svatovima, kada odgovara onima
koji mu prigovaraju kako njegovi uenici jedu i piju.
Nije, kao pretvorni isposnici, prezirao vino, i, kada sa svojom
167

Dvanaestoricom bude pio vino koje je njegova krv, mislie time na

novo vino Carstva Nebeskog.
Nije, dakle, ni malo udnovato to je on prihvatio poziv na Svadbu u
Kani. udo to ga je on uinio toga dana poznato je svima. est
kamenih sudova napunjenih vodom pretvorio je Isus u vino, i to u vino
koje je bilo bolje od popivenoga. Stare racionaliste vele kako je to bio
svadbeni dar koji je Isus krio do poslednjeg trenutka, a potom, na kraju
obeda, u ast mladenaca, njime priredio jedno iznenaenje. Tih est
stotina litara dobrog vina, dodaju oni, odista su lep poklon i divan
dokaz Isusove izdanosti.
Ti siuni volterijanci nisu ni zapazili da samo Jovan ovek alegorija i
filosofskih simbola pria o tom udu sa Svadbe u Kani.
Koje nije bilo ni prevara ni opsena, nego istinsko pretvaranje jedne
stvari u drugu, postignuto onom moi to je duh ima nad materijom, i, u
isti mah, jedna parabola prikazana, a ne ispriana, istinitim
dogaajima.
Za onoga ko se ne zaustavlja na bukvalnom znaenju ove anegdote,
voda pretvorena u vino slika je novoga doba koje nastaje sa
Jevaneljem. Pre nego to je objavljen dolazak onoga ko e da spase
svet, u pustinji, voda je bila dovoljna: svet je bio ostavljen sebi samome
i prepun jada. Ali doao je Radosni Glas: pribliilo se Carstvo, pribliila
se srea. Iz tuge i jada prelazi se u radost; iz udovitva staroga Zakona
prelazi se na novu svadbu pod novim Zakonom. enik je s nama. Vie
ne treba tugovati, nego ushiavati se; prestaje post, a nastaje uivanje;
ne pije se vie voda, nego pije se vino.
Seate li se rei to ih je kum uputio eniku? "Svaki ovek najpre iznosi
gostima dobro vino; a kada se opiju onda ravije; a ti si dobro vino
uvao do ovoga asa".

168

Takav je bio stari obiaj kod Jevreja i kod neznaboaca. Ali Isus hoe
da zbrie i taj stari amfitrionski obiaj. Stari su najpre davali dobro pa
onda ravo; a on, posle dobroga, daje bolje. Loije vino, kominjak, to
se pije u poetku obeda, to je vino Staroga Zakona, vino koje se
pokvarilo, uskislo, tako da ne moe da se pije. Vino to ga donosi Isus,
koje je bolje, jae, koje veseli srce i zagreva krv, to je vino novoga
Carstva, vino to daje ono boansko pijanstvo koje e se, kasnije,
nazvati "ludilom krsta".
Svadba u Kani, koja je kod Jovana prvo udo, alegorija je jevanelske
revolucije.

169

PROKLETA SMOKVA

PROKLETA SMOKVA
Druga jedna pria izraena u obliku uda to je ona o osuenoj smokvi.
Jednoga jutra, pred Pashu,vraajui se iz Vitanije u Jerusalim, Isus
ogladne. Ugledav kraj puta jednu smokvu, prie k njoj i ne nae nita
do samo lie. Jo je bilo rano i za prvi rod.
Ali Isus, po Matejevom i Markovom prianju, naljuti se na jadnu voku i
prokle je:
Da nikada na tebi ne bude roda ni doveka! I smokva se odmah osui.
Kako Marko tvrdi, rekao je:
Da od sad od tebe niko ne jede roda doveka. I smokva je, kada su
uvee tuda i opet prolazili, bila suva.
I oba Jevanelista, poto su ispriali kakav je uticaj imalo prokletstvo,
vraaju se opet na misao koju je Isus vie puta izraavao: da se jakom
verom moe postii sve ono to se hoe.
Drugi, naprotiv, u tome gledaju u slici izraenu jadikovku kakve su se
ee mogle uti sa Isusovih usana. Smokva je Izrailj, stara judejska
religija koja ima jo samo lia, nepotrebnog i nekorisnog lia od
obreda i ceremonija, lia koje samo baca kodljivu senku, lia koje je
osueno da se osui ne davi nikome i niemu hrane. Isus koji je
gladan pravde, koji je gladan ljubavi, traio je u tome liu sonih
plodova milosra i svetosti. Nije ih naao. Izrailj nije utolio svoju glad.
nije postigao ono emu se nadao. Sada se ne moe oekivati nita
vie od toga starog drveta na kome jo ima lia ali koje je neplodno:
neka se osui za navek! Plodova e ve dati drugi narodi.
170

Ovo udo sa osuenom smokvom samo je, naposletku, oigledno

tumaenje one Lukine prie o neplodnoj smokvi. "Jedan ovek
imaae smokvu usaenu u svome vinogradu, i doe da trai roda na
njoj, i ne nae. Onda ree vinogradaru: Evo trea godina kako dolazim
i traim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; poseci je, dakle, zato zemlji
da smeta? A on odgovarajui ree mu: Gospodaru, ostavi je i za ovu
godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem; pa da ako rodi; ako li
ne, posei e je nagodinu".
Drvo nije osueno odmah, nego posle tri godine neplodnosti. I osuda
se odlae, na radnikovu molbu, jo za jednu godinu dana. I za tu
godinu dana ono e se uvati i negovati s najveom ljubavlju. To e biti
poslednji ogled. Ako omahne, tu su sekira i vatra.
Tri godine ve Isus propoveda Judejcima i pomilja da ih napusti, pa
da se drugima obrati s Radosnim Glasom. Ali jedan njegov radnik,
jedan uenik njegov, koji je odan svome narodu, moli ga za milost: da
se jo prieka. Da vidimo da li e taj izopaeni, verolomni narod moi
da se spase. I kada su bili na putu iz Vitanije u Jerusalim, sve ve bee
svreno. Od Judejaca se mogu oekivati jo samo dve ukrtene grede.
Zla smokva sazrela je za vatru, i niko vie nee jesti njene uvele i
pozne plodove.

171

HLEBOVI I RIBE

HLEBOVI I RIBE
Umnoavanja hlebova su dva, i ona su izmeu sebe slina u svemu
osim u srazmerama koliina a to je upravo ono iz ega se moe
izvui duhovni smisao.
Tisue siromaaka polo je za Isusom u jedan pust kraj, koji je udaljen
od nastanjenih mesta. Tri dana nije niko nita okusio, a toliko su gladni
hleba ivota koji je njima njegova re. Treega dana Isus se saali na
narod tu je bilo i ena i dece te naredi uenicima da mu dadu da
jede. Ali oni imaju samo nekoliko hlebova i neto malo ribe; a tisue su
usta. Onda Isus zapovedi da svi posedaju na zemlju, po travi, po
pedeset i stotina u krug; blagoslovi ono hlebova to ih je bilo, svi se
nasitie i jo pretee vie punih kotarica.
Kada uporedimo oba dogaaja zapaziemo neto neobino. Prvi put
hlebova je bilo pet a osoba pet hiljada i preteklo je dvanaest punih
kotarica. Drugi put hlebova je bilo sedam dva vie a osoba etiri
hiljade hiljadu manje i preteklo je samo sedam punih kotarica. Sa
manje hlebova nasiti se vie osoba i ostane vie; kada hleba ima vie
nasiti se manje osoba i hleba pretekne manje. Kakav li je moralni
znaaj te obrnute srazmere? U koliko je manje hlebova u toliko se vie
osoba moe da nasiti. Manje daje vie. Da je hlebova bilo jo manje
nasitilo bi se dvaput vie sveta i preteklo bi jo vie. Kada se sa pet
hlebova nasitilo pet hiljada dua, jednim hlebom nasitilo bi se pet puta
vie dua. Pravi hleb, hleb istine, nasiava u toliko vie u koliko ga je
manje. Stari Zakon je obilat, zamaan, sastoji se iz bezbrojnih delova,
iz stotina propisa iznesenih u knjigama i iz hiljada naredaba koje su
izmislili Knjievnici i Fariseji. Na prvi pogled to vam je jedna golema
trpeza za kojom se moe da nasiti itav jedan narod. Ali svi ti propisi,
sva ta pravila, sve te formule samo su suvo lie, zakrpe i dronjci. Niko
172

ne moe da ivi od takve hrane: u koliko je nje vie zasiava manje.

Narod sastavljen od smernih i prostodunih ljudi, gladnih pravde, ne
moe svoju glad utoliti tim mnogobrojnim ali nesvarljivim jelima.
Meutim, dovoljna je jedna jedina re, re koja obuhvata sve druge
rei, re koja premaa sve druge bigoterije sitih i prenajedenih, re koja
ispunjava duu, koja smiruje srce, koja utoljava glad pravde, pa da se
nasiti mnotvo naroda i da pretekne i za one koji nisu bili tu toga dana.
Duhovni hleb je po sebi samome udotvoran. Jedan itni hleb dovoljan
je za nekolicinu, i kada ga oni pojedu ne pretie vie nimalo ni za koga.
Ali hleb istine, hleb radosti, mistini hleb traje neprestano, ne potroi se
nikada. Razdelite ga na hiljade i bie ga uvek; razdelite ga na milione i
ostae netaknut neprestano. Svako je uzeo svoj deo, poput onoga
naroda u pustinji, i u koliko je vie deljen u toliko ga vie pretie za one
koji e da dou.
Drugoga jednog dana, kada su uenici zapazili da im je nestalo hleba,
Isus ih je opomenuo da se priuvaju od farisejskog i sadukejskog
kvasca. A uenici, koji ga gotovo nikada nisu mogli da odmah
razumeju, rekoe za sebe: To govori zato to nismo hleba poneli. Ali
Isus, zapaziv to, prekore ih: "ta mislite u sebi, maloverni, to hleba
niste uzeli? Zar jo ne razumete niti pamtite pet hlebova na pet hiljada,
i koliko kotarica nakupiste?... kako ne razumete da vam ne rekoh za
hlebove? Nego da se uvate kvasca farisejskoga i sadukejskoga!". To
jest od slepih uvara propalog Zakona.
Njih je Dvanaestorica tu, izabranih, i ipak u prvi mah ne razumeju i
nemaju vere onoliko koliko je potrebno.
I na lai, one burne noi, Isus je morao da ih prekori. Uitelj je bio
zaspao na krmi, glave naslonjene na uzglavlje jednoga od veslaa.
Najedanput je nastala velika oluja; valovi su toliko zapljuskivali lau da
je svakoga asa bila u opasnosti da se prevrne. Prestravljeni uenici
probude Isusa: Izbavi nas, izgibosmo. Zar ti ne mari za nas?
173

I Isus, ustav, zapreti vetru: Stani! A moru: Umiri se. I vetar prestade i
more se stia.
Potom uzviknu uenicima: Zato ste se uplaili, maloverni? Kako
nemate vere? Gde vam je vera?
Oni se trgoe i postidee i jedan drugom govorahu: ko je ovaj da ga i
more i vetrovi sluaju?
Ali jedan meu njima, Simon Petar, ne zna za strah. On je ne samo
neto vie nego obian ovek, nego velika je njegova vera, velika
njegova ljubav, velika njegova volja. Nita na svetu, ni ivo ni mrtvo ne
odoleva tim trima veliinama. Odrekao se svega prolaznoga, te je
pobedio vreme; odrekao,se dobara za kojima udi telo, te moe da
spase telo; odrekao se svega onoga to je materija, te je zagospodario
materijom. Svako moe udelovati u toj pobedi. Dovoljna je za to vera,
ali samo to ne sme biti vera u sebe samoga.
Pre Hrista, na nekoliko godina pre Hrista, jedan od velikih ljudi tadanje
Italije, vojskovoa u mnogim ratovima, ovek izopaen, ali dostojan da
upravlja trulom republikom, obrete se jednoga dana na moru, na
pravom moru, u laici od nekoliko vesala. Iao je da potrai neku
vojsku na koju je ekao pa da izvojuje pobedu, ali koja jo nikako nije
stizala. I podigao se vetar, bura je skolila laicu, i krmano je hteo da
se vrati u luku. Ali Cezar, uhvativ ga za ruku, ree mu: Samo napred!
Ne boj se! Cezar je s tobom, i njegova srea plovi s nama zajedno.
Te rei nadmene vere ohrabrie momad i oni, kao da je pomalo od
Cezareve snage ulo u njihove due, pregnue da prkose valovima. Ali
i pokraj svih njihovih napora laica umalo ne potonu i morade da se
vrati. Cezareva vera bee samo nadmenost i slavoljublje, vera u sebe
samoga; naprotiv, Isusova vera bila je sama ljubav: oinska ljubav,
ljubav prema ljudima.
174

S tom verom mogao se on, kada je s obale ugledao svoje uenike gde
se mue veslajui, jer je duvao protivan vetar, uputiti njihovoj laici,
idui po vodi kao po kakvoj livadi. Oni su, u mraku, pomislili da je
utvara, te ih je on i ovoga puta morao da umiruje: Ne bojte se, ja sam,
ne plaite se. I im je kroio u laicu, vetar se utolio, i posle nekoliko
trenutaka bili su oni na obali. I ovaj put uenici su se divili, "jer dodaje
poteni Marko njihovo srce bee se okamenilo i jer ih ne nauie
hlebovi".
To poreenje moe izgledati detinjasto, ali ono objanjava sve. Jer
udo s hlebovima osnova je svega ostaloga. Svaki njegov nauk, pa bio
on izraen pesnikim reima ili prikazan vidljivim udom, samo je hleb,
umeen na ovaj ili na onaj nain, kako bi njegovi bar njegovi!
razumeli jedinu potrebnu istinu: da je duh jedina hrana dostojna oveka
i da je ovek koji se njome hrani gospodar sveta.

175

PESNIK

PESNIK
Na prvi pogled mnogima se moe da uini da je Isus imao sklonosti da
poneto prikriva, taji.
On zapoveda onima kojima je udom povratio zdravlje da ne kazuju
nikome da ih je iscelio; trai da milostinja i molitve budu tajne; i kada
mu uenici njegovi priznaju da je on Mesija, on im preporuuje da to ne
razglauju; poto se preobrazio, iziskuje od trojice oevidaca da o
tome ute; a kada pouava govori skoro uvek u parabolama koje svak
nije kadar da razume.
Kada se pak bolje zagleda, tajna vie nije tajna. Isus nema niega
ezoterinog. On ne predaje nikakvu tajnu doktrinu nekolicini
prvosvetenika. Njegov rad je javan, oevidan. Svoje govore dri uvek
po gradskim trgovima, na jezerskim obalama, u zbornicama, meu
narodom.
Zabranjivao je da se pria o njegovim udima, da ga ne bi brkali sa
vraevima i zaklinjaima; zapovedao je da se dobra dela ine tajno, da
bi spreio da tatina ne poniti nagradu; traio je od Dvanaestorice da
ne priaju da je on Hristos pre nego to ue u Jerusalim, pre nego to
sveano proglasi svoje Mesijstvo; i govorio je u priama da bi ga bolje
razumeo prost narod, koji radije slua prianja nego besede i bolje
pamti povesti nego naunika razlaganja.
Tri Jevanelista zabeleila su jedan Isusov govor koji kao da je u
opreci s time; on ga je odrao namerno, da ga ne bi razumeli svi. "Jer
vama je dano rekao je Uenicima da znate tajne Carstva
Nebeskoga" a njima nije dano... Zato im govori u priama, jer gledajui
ne vide, i ujui ne uju niti razumeju".
176

Ali Isus time hoe da kae samo ovo: Vi te tajne razumete, ali mnogi ih
ne razumeju, premda imaju ui i duh kao i vi. I njima, da bi razumeli,
govorim u priama, to jest jezikom koji je ilustrovan injenicama te im
je prema tome laki i poznatiji. Deca se pouavaju basnama, prost svet
priama; ovi moji sluaoci su uporni kao i svi prosti ljudi i bezazleni kao
deca. Da bi me mogli shvatiti, podeavam svoje rei prema njihovoj
prirodi. Ja govorim njihovoj mati koja je jaka, a ne njihovom razumu
koji je slab. Govorim, dakle, u priama ne zato da bih od njih prikrio
istinu, nego zato da bi je otkrio i onima kojima ona ne bi bila
pristupana u naunikom obliku. A ako je oni pri svem tom ne bi
shvatili, kriva je njihova tvrdoglavost, koja ee zatvara oi i ui
njihove due.
Isusu nije bilo potrebno da ita krije. Teio je da ga razumeju i
najprostiji, i najvee neznalice. Pria se laao ne stoga to je hteo da
svoju nauku uini zagonetnijom, nego zato da ona bude to jasnija, to
pristupanija svima i svakome. Imao je alosnog iskustva da ni
inteligencija u Dvanaestorice nije bila tolika da su ga mogli uvek da
shvate.
udesna izvanrednost njegove misije bacila je u zasenak njegov
pesniki dar, koji nije bio ni malo manje udesan. Isus nije pisao nikada
nita pisao je jedan jedini put, po pesku, i vetar je za vena vremena
zbrisao taj njegov rukopis ali da je pisao, on, dete naroda koji je imao
najsilniju uobrazilju, naroda koji je dao Psaltir, Povest o Ruti, Knjigu o
Jovu i Pesmu nad Pesmama, bio bi jedan od najveih pesnika svih
vremena.
Pobedonosno detinjstvo njegovog duha, gruda zemlje na kojoj je
odrastao, ono nekoliko proitanih knjiga ali koje dolaze u red onih to
su poezijom najbogatije u svima knjievnostima njegova ljubav
prema poljskom ivotu i ivotinjama, a povrh svega njegova boanska i
strasna udnja da svetlou ozari onoga ko pati u tami, da spase
177

onoga ko propada zanavek, da sree donese onome ko je nesrean,

(jer prava poezija ne uie se na svetlosti ika, nego na svetlosti
zvezda i sunca i ne nalazi se u spisima to smo ih nasledili od svojih
predaka, nego u ljubavi, u bolovima, u uzburkanoj dubini nae due)
nainili su od Isusa pesnika, tvorca ivih i venih slika kojima je on
izvrio jedno novo udo koje Jevanelisti nisu zabeleili. A to udo
sastoji se u tome to je on najviu istinu umeo da propoveda u toliko
prostim, prisnim, ljupkim priama, koje se i dan danas, posle skoro dve
tisue godina, blistaju svojom venom mladou.
Poneke od tih pria samo su idilska ili epska ponavljanja istina to ih je
on izloio koji drugi put apstraktnim reima; ali ima ih nekoliko i takvih
koje iznose ono to on nikada pre toga nije iskazao ni u kom drugom
obliku u svojim propovedima. Parabole su tumaenje u slikama
njegove Propovedi na Gori, koju je mogao da odri samo pesnik koji je,
vie nego ikoji drugi roen na zemlji, zasluio ime, u pravom smislu te
rei, boanskog pesnika.

178

KVASAC

KVASAC
Graanske gospoe ne mese same hleb. Ali stare ene sa sela,
domaice, znaju ta je to Kvasac. Jedan komad testa koji je ostao od
ranijeg meenja, veliine detinje ake, rastvoren: vrelom vodom i
izmean s novim, testom uini da izvrsno nabujaju tri merice brana.
Izmeu svih vrsta biljnog semena, goruino zrno je jedno od
najsitnijih. Ali od toga zrna, kada se zasadi u dobru zemlju, poraste
lepo malo stablo s granama na koje mogu da se sputaju ptice.
Pa i penino zrno nije veliko. Ratar ga baci u zemlju, pa onda ide
dalje da gleda svoje druge poslove. Spava, ustaje, odlazi od kue,
vraa se. Prolaze dani, prolaze noi a na posejano zrno on i ne misli.
Ali tamo dole, u vlanoj zemlji, zrno je klijalo; izbila je jedna travka i na
vrhu te travke pojavio se klas, koji je u poetku tanak i zelen, ali koji se
malo po malo razbokori i pouti: polje ve trai i srp i ratar moe da
otpone etvu.
Tako je i sa Carstvom Nebeskim i s Radosnim Glasom koji je objavljen.
Re izgleda nitavilo. ta je re? Nekoliko slogova, nekoliko zvukova
koji esto slaze s usana i s mukom prodiru u ui; samo onda kada
pou iz srca mogu da dopru do srca. Re je neto nitavno, siuno,
kratko, jedan dah, jedan zvuk, koji odlazi i dolazi, koji vetar odnosi.
Ipak re o Nebeskom Carstvu je isto to i Kvasac: ako doe u dobro i
isto brano, u brano koje nema nikakve primese, uskisne i naraste
ono je isto to i seme u njivi koje u brazdi klija, strpljivo kao i zemlja, ali
koje im stigne prolee ozeleni i stane bujati, i u poetku leta ve stie
za etvu.

179

Jevanelje se sastoji iz malo rei: pribliilo se Carstvo Nebesko,

pripremite svoje due! Ali ako to nekoliko rei padnu u pripremljene
due, u proste due koje hoe da postanu velike, u due pravednih koji
hoe da postanu sveci, u due grenika koji u dobru trae onu sreu
ta su je uzaludno traili u zlu, onda te rei puste ile, uhvate korena u
dubini, proklijaju i iikaju, rascvetaju se i razviju u klasje i bokore i
bujaju u letnjoj toploti, ne bojei se da e nesazrele uvenuti i spriti se
od jesenjih nepogoda.
Samo nekoliko njih koji istinski veruju u Carstvo Nebesko zbijaju se
oko Isusa i pripremaju se za Veliki Dan. Tih nekoliko su mali ljudi,
razasuti kao mrvice kvasca po podeljenim narodima i beskrajnim
carevinama. Ali od tih nekoliko desetina malih ljudi, nastanjenih u
jednom izabranom narodu, postae, putem ugledanja, tisue tisua, i
posle tri stotine godina sedee na Tiverijevom prestolu ovek koji e
kleati pred naslednicima Apostola.
Ali da bi se moglo ui u Carstvo Nebesko, potrebno je odrei se svega
ostaloga. Ne ine li to isto, radi zemaljske koristi, zemaljski ljudi? Kada
ovek, radei na tuoj njivi, naie na neko Blago, on ga odmah prikrije i
urno otide da proda sve to ima, da bi kupio tu njivu. Kada trgovac,
koji trai neobian nakit da bi ga mogao imunima ovoga sveta nuditi
radi prodaje, nae neto dragoceno, Biser kakav nema ni sam Car u
svome dvoru, on odlazi i prodaje sve to ima, pa i ostali nakit od manje
vrednosti, da bi mogao kupiti taj jedini i neobini Biser.
Kada su radnik i trgovac, materijalni ljudi koji se zadovoljavaju
materijalnom koristi, gotovi da prodadu sve svoje dobro, da bi doli do
nekog Blaga koje im izgleda dragocenije od svega onoga to imaju a
to blago je trono, prolazno zar onda ne bi trebalo da se s mnogo
veim razlogom odreknu svega to im je najmilije oni koji su radi da
zaslue Carstvo Boje? Kada su radnik i trgovac, da bi zaradili novaca,
koji se mogu izgubiti i potroiti, pripravni da podnesu privremenu
rtvu, koja e im moda doneti sto na sto, zar onda ne bi trebalo da mi,
180

radi beskrajno vee dobiti, dobiti koja je kudikamo uzvienija, radi

venog blaga, odbacimo sve to nam je najdrae?
Ali pre nego to bismo to uinili, potrebno je da se dobro porazmislimo
da li e ono to preostaje biti dovoljno da se zavri nae preduzee.
Morali bismo da ispitamo svoju duu, da izmerimo svoju snagu. Da
nam se ne desi kao onome oveku to je hteo da sagradi jednu Kulu,
jednu lepu Kulu koja bi se uzdizala do neba poput jerusalimske. Nije
izraunao najpre ta e ga sve to stajati, nego je uzeo radnike te su
iskopali temelje, dozvao zidare te su poeli da zidaju. Ali tek to je Kula
malo odmakla od zemlje i jo nije bila dola ni do krovova susednih
kua, morao je da prekine dalji rad, jer nije imao ime da plaa kre,
opeke, kamen i radnike. I kula je ostala takva, niska i krnja, kao
spomen njegove silne tatine i nadmenosti, kao predmet potsmeha.
Car koji hoe da poe u rat protiv drugog Cara mora najpre da vidi s
kolikom vojskom raspolae. I ako ima samo deset hiljada vojnika, a
onaj drugi dvadeset hiljada, on odustaje i od pomisli na borbu i alje
svoje glasnike da trae mir, pre nego to se neprijatelj i krenuo. Ko nije
pouzdan u sebe samoga, ko nije pouzdan da e moi da izdri do
kraja, neka ne polazi za Hristom. Jer zasnivanje Carstva je kudikamo
drukiji posao nego graenje kakve kule, a stvaranje novog oveka je
rat kao i svi drugi ratovi, ali samo voen u tiini i u dui.

181

GOZBA U CARSTVU NEBESKOM

GOZBA U CARSTVU NEBESKOM

U Carstvo Nebesko moe da ue samo onaj ko je dostojan i ist.
Carstvo je vena sveanost na koju se moe doi samo u sveanoj
odei. Onaj Car to je nainio svadbu svome sinu, pa zvanice nisu na
obed dole, pozvao je svet sa ulice, sa raskra, prolaznike, zle i
dobre, sve izreda; ali kada je uao meu goste i ugledao oveka u
nepristojnoj odei, naredio je slugama da ga uhvate i izbace napolje,
da cvokoe u studenoj noi.
Na Gozbu u Nebeskom Carstvu, ako ne dou oni koji su prvi pozvani,
primaju se svi bez razlike, i jadnici i grenici. Car je na vreme bio
pozvao izabrane, ali jedan od njih bee otiao u podne na rad, drugi da
kupuje volove, trei da prosi devojku. Ili su po svojim poslovima, te se
nisu odazvali pozivu. Mnogi od njih ak se i ne izvinie. Onda Car
posla sluge da po ulicama skupe slepe i sakate, poderane i prljave,
poslednji olo. Ali jo je bilo praznih mesta. Tada on naredi da se silom
dovedu svi oni koji bi prolazili ispred dvora, pa ma ko oni bili, i gozba je
otpoela.
Bila je to carska gozba, obilata gozba, neto velianstveno. Ali, na
kraju krajeva, sve uivanje tu sastojalo se u kljukanju creva jagnjetinom
i ribom i u opijanju vinom i drugim jakim piima. Sutradan pak, kada je
terevenka bila zavrena i otpoeto raspremanje stolova, svako je
morao da se vrati svojoj kui i svojoj bedi. A ako je ko od onih to su
bili pozvati prvi vie voleo kakvo drugo materijalno uivanje od ovoga
materijalnog uivanja moglo mu se to i progledati kroz prste.
Ali one koji su pozvani na gozbu u Carstvu eka sasvim druga srea:
duhovna srea, srea kojoj nema kraja, koja je vena. Neto sasvim
drugo nego to su prolazna zemaljska naslaivanja, opijanja posle
182

kojih dolazi povraanje, deranja od kojih se nadme trbuh, izgredi sa

kojih se ovek vraa kui skrhanog tela i utuene due! Ipak, oni koje
je Isus izabrao izmeu svih ljudi i pozvao ih pre sviju na boansku
gozbu preporoenih, nisu se odazvali. Okreu glave, mrte lica, idu za
svojim svakodnevnim prljavim poslovima. Vie vole kaljugu prolaznih
dobara nego sjaj uzviene nade, koja je oveku jedini razlog da ivi.
Onda e svi drugi biti pozvani na njihova prazna mesta: prosjaci
umesto bogataa, grenici umesto fariseja, bludnice umesto estitih
dama, neznalice umesto visoko obrazovanih, bolesni umesto zdravih,
nesreni umesto srenih.
ak i oni koji su poslednji stigli, samo ako su stigli na vreme, bie
puteni na gozbu. Domain koji ima vinograd vide na trgu vie
besposlenih radenika te ih pogodi i posla da reu lozu. Kasnije, oko
podne, vide jo nekolicinu pa najmi i njih; a jo kasnije, pred vee,
nae jo besposlenih i ree im: "Idite i vi u moj vinograd, i to bude
pravo primiete". Kada je bilo uvee, domain plati nadnicu svakome
podjednako. Ali oni koji su radili od ranog jutra poeli su da gunaju:
"Zato da se oni koji su radili jedan sahat izjednae s nama koji smo se
muili i pekli ceo dan?" Domain to u i odgovori jednome od njih: "Nisi
li sa mnom pogodio po gro? Uzmi svoje pa idi; a ja hou da i ovome
poslednjemu dam kao i tebi".
Ova domainova prividna nepravda samo je velikoduna pravda.
Svima je dao onoliko koliko im je obeao, a onaj to je doao poslednji
ali je radio s istom nadom ima pravo, kao god i drugi, da uiva u
Carstvu za koje se muio do mrkle noi.
Ali teko onome ko stigne i suvie kasno. Niko ne zna taan dan; i ko
dotle nije uao, kucae na vrata, ali nee mu se otvoriti i lutae po
tami.
Gospodar je otiao na svadbu i sluge ne znaju kad e se vratiti. Blago
183

onim slugama koje gospodar kada doe zatekne da ga budne ekaju.

On e ih posaditi za sto i sluiti ih. Ali ako ih zatee na spavanju, te mu
niko ne izie u susret, nego uzmora, pre nego to e mu otvoriti, da
kuca na vrata i eka,i u kui ne nae ueenu sveu niti tople vode,
dohvatie sluge, jednog po jednog za ramena i nemilosrdno ih
poizbacati napolje.
Neka svaki bude pripravan, jer oveji Sin je kao Lopov u noi, koji ne
javlja unapred u koji e as da doe. Ili on je kao enik koji treba da
doe pa ga je neko na putu zadrao te je zakasnio. U nevestinu domu
je Deset Devojaka koje ga ekaju, da bi mu sa icima izile u susret i
doekale ga. Pet od njih, koje su mudre, napunile su ike uljem i
oslukuju nee li uti glasove i korake da se pribliuju. Onih drugih pet,
koje su lude, nisu spremile ulje i, zamorene ekanjem, zaspale su. I
gle, najedanput uje se iz daljine agor svatova koji dolaze. Pet Mudrih
uegoe ike i istrae na ulicu, srene i zadovoljne, da sretnu
enika. Onih drugih Pet probudie se odjednom i zamolie drugarice
da im dadu malo ulja, ali one im odgovorie: A zato se niste postarale
ranije? Otidite trgovcu i kupite! I Lude stadoe juriti od kue do kue,
ne bi li gdegod dobile malo ulja, ali sve ivo je spavalo, duani su bili
zatvoreni, a psi su lajali na njih. Vratie se enikovoj kui, i zatekoe
vrata zatvorena. Pet Mudrih ve su unutra i vesele se sa enikom. Pet
Ludih kucaju na vrata, mole i preklinju, ali niko im ne otvara. Kroz
poderotine na zastorima vide one rumenu svetlost iznad stola za kojim
svatovi veeraju; uju zveku sudova i aa, pesmu mladia i devojaka,
zvuke muzikih sprava, ali one ne mogu da uu. Moraju ostati tu, u
mraku, dogod ne svane, drui od vetra i straha, iz dubine due alei
to nisu mogle i one da budu na toj nonoj provodnji.

184

TESNA VRATA

TESNA VRATA
"Uite na tesna vrata, jer su iroka vrata i irok put to vode u propast,
i mnogo ih ima koji njim idu. Kao to su tesna vrata i uzak put to vode
u ivot, i malo ih je koji ga nalaze". Oni koji budu, najzad, hteli da uu,
nee moi to da uine, jer domain, poto ve bude vrata zatvorio,
nee da puta nikoga vie unutra.
Pre nego to doe Veliki Dan, dakle pre nego to bi bilo prekasno,
traite i dae vam se, kucajte i otvorie vam se. Ljudi koji su tvrdoglavi,
lenji, nemilosrdni, ne odole uvek navaljivanju onih koji ih mole, nego
najzad popuste. Kada, dakle, ljudi, koji su ljudi, nisu svagda neosetljivi
prema molbama. koliko li tek povoljniji moe biti odgovor jednoga Oca
koji nas voli?
Jedan ovek, u ponoi, zakuca na vrata jednoga svoga prijatelja i
probudi ga. I kroz vrata mu ree: Daj mi tri hleba u zajam. Doao mi je
jedan gost s puta te nemam ta da mu dam da jede. Ali on mu iznutra,
onako sanjiv, odgovori: "Ne uznemiruj me, jer sam umoran i neu da
ustajem. Deca su mi sa mnom u postelji, te e da se probude i da
plau". Ali onaj spolja ostajao je uporno pri svome i kucao i dalje,
molei ga da mu to uini, jer u blizini nema ni jednog drugog prijatelja,
neko je doba noi, a gladan gost eka. I navaljivao je sve dogod
prijatelj nije ustao iz postelje, otvorio vrata i dao mu traene hlebove.
Taj prijatelj bio je mrzovoljan, ali nije imao zlo srce. Ali i oni koji su zli
ine isto to. U jednome gradu bio je jedan sudija koji se Boga nije
bojao niti ljudi stideo. Zao, prkosan ovek, koji je inio sve ono to je
njemu godilo. Jedna udovica dolazila mu je svaki dan i traila pravde, i
mada je bila u pravu, on ju je stalno odbijao. Udovica je neprestano, iz
dana u dan, dolazila i preklinjala ga. I najzad. sudija, da bi se te ene
185

jednom oslobodio i da mu ne bi neprekidno dosaivala, izree presudu,

zadovolji je i umiri.
Ali nikada ne treba da traimo ono to nam ne pripada. Ko je zavrio
svoj posao dobie da jede i da pije, ali ne mora zato biti posaen na
neko osobito mesto, niti biti usluen bolje od svoga brata ili od svoga
stareine.
Kada se sluga, koji je bio u polju gde je orao ili uvao stoku, vrati kui,
gospodar ga ne poziva da sedne za sto za kojim jede on, nego najpre
veera sam pa zatim i njemu da veeru. To je jedna parabola to ju je
Isus posvetio svojim Apostolima, koji su se ve otimali o bolja mesta u
Carstvu: "Da li e on zahvaliti tome sluzi kada svri ono to mu je
zapoveeno? Tako i vi, kada svrite sve to vam je zapoveeno,
govorite: Mi smo zaludne sluge; jer smo uinili ono to smo bili duni
da uinimo."
Uiniti to je ono to je jedino vano. Ima ljudi koji pristanu da izvre
to im je nareeno pa zatim to ne izvre. Takvi ljudi e biti osueni vie
od onih koji se reima usprotive, pa se potom pokaju i posluaju. Neki
ovek imao je dva sina, i Starijemu ree: Idi danas u vinograd i radi.
Sin mu obea da e to uiniti, i umesto da otide u vinograd, on se izvali
u hlad da spava. Otac ree mlaemu: Otidi i ti u vinograd da radi sa
svojim bratom. On mu odgovori: Neu, danas hou da se odmorim, jer
mi nije dobro. Ali posle, poto je pomislio da stari otac vie ne moe da
radi sam, pokaja se,te otide u vinograd i radio je od sveg srca do same
noi.
Nije dovoljno samo sluati Re o Carstvu. Davati samo pristanak
ustima i nastavljati raniji ivot, ne pokuavajui preporoaj svoga srca,
to je manje nego nita. "Svaki dakle koji slua ove moje rei i izvruje
ih, kazau da je kao mudar ovek koji sazida kuu svoju na kamenu. I
udari dad, i dooe vode, i dunue vetrovi, i napadoe na kuu onu, i
ne pade; jer bee utvrena na kamenu. A svaki koji slua ove moje rei
186

a ne izvruje ih, on e biti kao ovek lud koji sazida kuu svoju na
pesku. I udari dad, i dooe vode, i dunue vetrovi, i udarie u kuu
onu, i pade, i raspade se strano."
Istu takvu pouku nalazimo u prii o sejau. "Izie seja da seje. I kad
sejae, jedna zrna padoe kraj puta i dooe ptice nebeske i pozobae
ih; a druga padoe na kamenita mesta, gde ne bee mnogo zemlje; i
odmah ponikoe, jer nisu bila duboko. I kad obasja sunce, uvenue, i,
poto nemaahu ila, osuie se. A druga padoe u trnje i naraste trnje
i ugui ih. Druga pak padoe na dobru zemlju, i donesoe rod, jedno
po sto". Tu priu Dvanaestorica ne mogoe da razumeju. I Isus je
morao da im je objasni. Seme je Re. Onome ko je ne razume dolazi
Sotona i krade je. Ko je primi radosno, ako ona ne uhvati korena u
dui, u prvoj teoj prilici zaboravlja je. A ima ih koji je sluaju i
razumeju, ali briga ovoga sveta i varka bogastva zague je te bez roda
ostane. Ali ko slua Re i razume je i nastane da ona zagospodari
njegovim duhom i po njoj se bude upravljao u svome ivotu, odista je
slian plodnom polju gde seme daje stostruki plod.
I nije dovoljno samo sluati je, razumeti je, po njoj se upravljati. Ko ju je
jednom primio, ne sme je zadrati za sebe.
Ko je taj to e ueenu sveu metnuti pod krevet, pokriti kakvim
sudom ili je staviti pod mericu? Svetlost mora stojati nasred kue i
visoko, da svi vide i budu osvetljeni.
Jedan ovek koji je morao da otide na dalek put ostavi svakome od
svojih slugu po deset kesa da njima trguju dok on ne doe. I kada se
vrati, pozva ih da vidi ta je koji zaradio. I prvi mu predade dvadeset
kesa, jer je s onih deset doao do drugih deset. I gospodar ga postavi
da upravlja celim dobrom njegovim. Drugi mu predade petnaest, jer
vie od pet nije mogao da zaradi. Ali trei prie mu preplaen i
pokazav mu kesu, uvijenu u ubrus, ree: "Gospodaru, evo ti tvoje kese,
znao sam da si ti tvrd ovek; nje gde nisi sejao, kupi gde nisi vejao.
187

Pobojao sam se te otiao i kesu tvoju zakopao u zemlju". A gospodar

mu odgovori: Zli i lenjivi slugo, sudiu ti po samim tvojim reima.
Uzmite od njega kesu i podajte onome to ima dvadeset. Ali on,
gospodaru, ve ima dovoljno. Ja vam kaem, rei e gospodar, da e
se svakome koji ima dati vie, a od onoga koji nema uzee se i ono to
ima. I nevaljaloga slugu bacite u tamu najcrnju, onde gde e biti pla i
krgut zuba.
Ko je prihvatio re mora nastati da ona donese dvostruku blagodat.
Dato mu je jedno takvo blago da je pravo oduzeti mu ga ako ne bi
pregao da ga umnoi. Onome ko nita ne doda, oduzee se i ono to
ima; onome pak ko je blago udvostruio, darovae se jo vie. Nisu to
siromasi (kojima treba davati pomoi zato to nemaju nita) nego
nevernici, lentine, ratari kojima je povereno najplodnije polje na svetu.
Blago sluzi kojega je njegov gospodar postavio da njegovim mlaima
daje hranu na obroke, pa doavi vidi da je on bio pravian i vrio
naredbe njegove. Ali ako taj sluga ree u srcu svome: nee moj
gospodar doi jo zadugo te pone biti svoje drugare, a jesti i piti s
pijanicama, doi e gospodar toga sluge u dan kada se on ne nada i u
as kada ne misli i iibae ga i dati mu platu kao i nevernima.
Jer sluga koji ne zna volju gospodarevu te je ne vri bie iban malo,
ali onaj sluga koji je znao ta gospodar hoe pa je ipak radio drukije
bie i iiban i isteran iz kue u kojoj je upravljao. Nosioci rei nee se
moi opravdati, ako je sami oni nisu prvi sluali. Kome je mnogo dato,
mnogo e se od njega i traiti.

188

IZGUBLJENI SIN

IZGUBLJENI SIN
Neki ovek imao je dva sina. Bee mu umrla ena, ali ostala su mu ta
dva sina. Samo dva. Dva sina uvek vrede vie nego jedan. Ako je
jedan izvan kue, drugi je kod kue; ako se mlai razboli, stariji radi za
obojicu; a ako bi jedan morao da umre i deca umiru, i mladii umiru,
ponekada i pre staraca a ako bi jedan od njih dvojice morao da umre,
ostao bi bar jedan,koji bi se starao o siromahu ocu.
Taj ovek voleo je svoje sinove, ne samo zato to su bili njegova krv
nego i zato to je po dui bio dobar. Voleo ih je obojicu, i mlaega i
starijega; moda malo vie mlaega nego starijega, ali toliko malo vie
da to nije ni zapaao. Svi ocevi i sve matere imaju slabost prema
najmlaem detetu; zato to je najmanje, to je najlepe, najumiljatije
meu svima, i to najmanje od sviju polae svoje pravo na poneto;
ono je bilo poslednje odoje, iza njega nije se u porodici vie rodio
niko, te njegovo detinjstvo traje, nastavlja se, protee se sve do
zrelosti, obvijajui ga kao kakav neni oreol. Ne ini li se da je jo jue
sisalo, u kratkoj suknjici hodalo, ocu za vrat skakalo i jahalo ga?
Ali ovaj ovek nije znao ni za kakvu razliku: nije jednoga odvajao od
drugoga. Njegova dva sina bila su mu kao dva njegova oka, kao dve
njegove ruke, oba podjednako mila i draga. Starao se da i jedan i drugi
bude zadovoljan i da ni jednome od njih nita ne nedostaje.
Meutim, i sinovi jednog i istog oca imaju jedan jednu a drugi drugu
ud i narav. Gotovo nikada dva brata nisu u svemu jednaka; ak ni
priblino.
Stariji bee ozbiljan, pametan, staloen mladi; bio je svren, zreo
ovek, skoro kao mu, kao stareina porodice. Potovao je oca, ali
189

vie kao gospodara nego kao oca, nikada se ne mrgodei, nikada ne

dajui od sebe ni najmanjeg znaka negodovanja. Radio je svoje
poslove tano, prema mlaima bio je pravian ali i vrlo otar;
pokazivao se pobonim, ali siromahe nije rado gledao oko sebe. Da se
neto on pitao, za njih ne bi bilo nita, premda je kua bila prepuna
svih bojih darova. Prema bratu je, sudei po spoljanosti, bio
naklonjen, ali u dui mu je protiv njega kljuao otrov mrnje. Kada neko
rekne za poneke "vole se kao braa", rekao je protivno onome to je
bio rad rei. Retko se kada braa istinski vole. Jevrejska istorija, da
ostavimo druge, otpoinje sa Kajinom, nastavlja se sa Jakovom koji
vara Isava, s Josifom koga prodaju braa, sa Avesalomom koji ubija
Amona, sa Solomonom koji nareuje te zadave Adonija. Mnoge kapi
krvi pokropile su dugi put bratske zavisti, mrnje i lai. Umesto bratska,
bolje je rei oinska ljubav: pogreie se manje.
Drugi sin bio je neto sasvim drugo. Bee mlai i nije se stideo svoje
mladosti. Brkao se u njoj kao u kakvom toplom kupatilu. Bio je
ispunjen svima eljama i udnjama, ljupkostima i neljupkostima svojih
godina. Prema ocu se menjao kao mesec: jednoga dana dolazilo mu je
da ga ubije, a drugoga ga je prosto oboavao; bio je kadar da se
nedeljama mrti na njega, a zatim, da mu se najedanput, prepun
radosti, obisne o vrat. Milije od rada bile su mu etnje i provodnje s
drugovima i prijateljima, s kojima bi ponekada popio po koju; rado je
gledao devojke i voleo je da se lepo odeva, da bi izgledao lepi od
drugih. Ali imao je zlatno srce: plaao je za onoga ko ne bi imao
novaca, tajno pomagao one koji oskudevaju, teio svakoga ko je
oaloen. U sinagozi se viao retko kada, te zbog toga i mnogog
drugog ega, njegovi susedi, svet od reda i potenja, od vere i
pristojnosti, nisu ga gledali najboljim oima i svojoj deci savetovali su
da ga se klone. U toliko vie to je taj mladi ovek voleo da se razmee
i troi vie nego to su mu to doputala sretstva njegovog oca dobrog
oveka, ali, govorili su, slabotinje i slepca i to je izbacivao rei koje
ni malo ne prilie vaspitanom mladiu iz dobre porodice. Siuan ivot
u tome malom gnezdu bee njemu dozlogrdio. Trebalo bi, govorio je,
190

da se vine u druge, bogatije krajeve, s one strane planina i mora, gde

ima golemih gradova, mramornih tremova, vina sa ostrva, duana
prepunih zlata i srebra, divnih dama, pravih kraljica, uvijenih u svilu i
kadivu i u oblake najzanosnijih mirisa.
Tu, u selu, morao je on iveti u redu i obuzdavati svoju narav i svoju
prirodu. Otac, ma koliko da bee bogat, ma koliko da bee dobar,
odmeravao je svaku drahmu kao da je talant; stariji brat je buljio oi
ako bi on kupio novu dolamu ili, poneki put, vratio se kui malo veseliji
nego obino. O ruku i o veeri razgovaralo se samo o poljima, o radu,
o stoci. Nije to bio ivot, nego pakao!
I jednoga dana pomiljao je vie puta da to uini, ali nije se usuivao
stee srce i ree ocu:
Daj mi deo imanja koji mi pripada, i neu ti traiti nita vie.
Te rei strahovito dirnue oca, ali on ne ree nita, nego otide u svoju
sobu i zatvori se da ga niko ne bi video kako plae. I nijedan od njih
dvojice nije vie o tome dugo vremena progovorio ni jedne rei. Ali
mladi se jedio i s dana u dan slabio; bee izgubio svoju veselost i lepu
boju svoga lica. I otac, videi ga kako pati, poe se pobojavati da ga ne
izgubi. Naposletku oinska ljubav pobedi samoljublje. On zovnu ljude,
koji premerie imanje, te svakom od dvojice sinova dade njegov
zakonski deo, a ostatak zadra za sebe. Mladi ni asa ne poasi,
prodade sve to nije mogao sa sobom poneti i, doav do prilino
novaca, jedno vee uzjaha konja i otide u svet. Starijega brata to ni
najmanje ne dirnu: Taj vie nee imati obraza da se vraa, mislio je on,
otac ima sada samo mene, zapovedau sam, te e ostatak naslea
ostati meni.
Naprotiv, otac je nasamo lio gorke suze, koje su se kotrljale niz
njegove stare, smeurane obraze. Od toga dana ne bee on vie onaj
koji je bio. Morao je napregnuti svu svoju ljubav prema sinu koji mu je
191

ostao, da bi mogao savladati bol to mu ga je naneo taj rastanak.

Ali neki glas govorio mu je da jo moda nije izgubio svoga
drugoroenca, da e Bog biti milostivan te dati da ga jo jednom
mogne poljubiti pre svoje smrti. I taj glas pomagao mu je da svoju tugu
lake snosi.
Meutim, mladi otpadnik urno se primicao mestu u kome je
nameravao da ivi. Na svakom zavijutku pipao je torbe s novcem koje
su mu visile s jedne i druge strane sedla. Brzo je stigao u grad za kojim
je udeo. I provodnje su otpoele odmah. Njemu se inilo da onih
hiljadarki to ih je poneo nee nestati nikada. Uzeo je pod zakup jednu
lepu kuu, kupio pet ili est robova, odeo se kao kakav kraljevi, na
brzu ruku stekao mnogo prijatelja i prijateljica, koji su s njime jeli i pili
koliko god su mogli podneti. Prema enskom svetu bio je veoma
izdaan. U svoju kuu primao je samo one lepe ene i devojke koje su
znale igrati, pevati i vetim odevanjem isticati drai svojih zanosnih
oblina. Nikakav dar nije bio za njega skupocen ako bi samo njime
mogao doi do najzanosnijih uivanja. Taj gospodii iz unutranjosti,
sa sela, gde nije imao prilike ni mogunosti da uiva i provodi se, gde
je, u godinama kada se razbuktavaju ula, morao da se obuzdava, da
posti, iskaljivao je sada svu svoju uzdravanu strast u tome ivotu koji
bee opasan kao kakav most na kome nema ograde.
Takav ivot nije mogao trajati dugo. Oduzimaj a ne dodaj, pa e
smanjiti itavo brdo, vele seljaci kada odvajaju ito s gomile da bi ga
odneli u mlin. Raspikuine torbe imale su dno, kao i sve torbe na svetu,
i osvanuo je dan kada u njima vie nije bilo ni zlata ni srebra, pa ak ni
medi, nego su prazne i zguvane leale na podu od opeka. Nestade
prijatelja i prijateljica; robovi, postelje i stolovi bie prodati, i od onoga
to je za njih dobiveno moglo se iveti jo neko vreme, ali vrlo bedno i
alosno. Da bi nesrea bila jo vea, u tome kraju zavlada glad, i
rasipni sin odjednom se obrete gladan usred naroda koji je gladovao.
Niko nije hteo ni da ga pogleda. enski svet bee pobegao u gradove u
192

kojima se ivelo bolje. Prijatelji, s kojima je provodio noi u

terevenkama, muili su muku da sami sebe odre u ivotu.
Bedan, go i bos otide on iz grada i u putu pribi se uz jednog oveka koji
je imao seosko dobro. Dugo i dugo molio ga je i preklinjao, te ga on
najzad primi za svinjara, poto je bio mlad i zdrav i poto je za takav
posao teko bilo nai oveka. Za Jevrejina nije moglo biti vee kazne
nego to je ta. ta vie, u Misiru, gde su ivotinje oboavane, jedino
svinjarima bee zabranjeno da uu u hram i nije bilo oca niti matere
koji bi pristali da za sve blago na ovome svetu svoju ker dadu
svinjaru.
Ali rasipni sin nije mogao da bira, nego je morao da svinje goni na
pau. Plate nije imao, a hrana mu je bila sasvim loa, jer niko
nemaae na pretek.
Jedino svinje nisu gladovale; jer mogle su da deru sve to nau. I
onda, u tom kraju bilo je u izobilju roia, od kojih su se one gojile.
Gladni bednik posmatrao je sa zaviu te crne i rie ivotinje kako riju
zemlju i slatko grizu ile i korenje, i dolazilo mu je da i sam svoj trbuh
napuni tom hranom. Suze su mu navirale na oi pri pomisli na obilje
koje vlada u kui njegovog oca i na masne obede to ih to ih je
prireivao u gradu. Poneki put, kada vie ne bi mogao odolevati ljutoj
gladi, dohvatio bi ispod svinjskih njuki po koji roi i s bolom u dui
stao da ga gricka i vae. Teko li si ga njemu da ga, neto, vidi njegov
gospodar!
Odea mu je bila jedna prljava ropska haljina, koja je zaudarala na
svinjarnik. Na nogama je imao poderane sandale, uvezane likom, a na
glavi nekakvu krpetinu koja nije imala ni boje ni oblika. Njegovo divno
momako lice, s nekadanjim izrazom plahovite ljubavi, osmagnuto
suncem to obasjavae padine po kojima je on napasao svinje, bilo je
omravelo i zailjilo se, dobilo je boju olova i zemlje.

193

Ko li sada nosi njegove iste koulje, ispredene i izatkane u njegovoj

kui, koje je ostavio u kovezima? Gde li mogu da budu one lepe
purpurne svilene dolame to ih je starinarima poisprodavao za malo
novaca? Najamnici njegovoga oca bolje su odeveni od njega. I hrane
se kudikamo bolje nego on.
I kada doe k sebi, ree:
Koliko najamnika u oca moga imaju hleba isuvie, a ja umirem od
gladi!
Dotle, kad god bi mu u dui iskrsla misao o povratku, on ju je odluno
od sebe odbijao. Da se vrati, zar, kui poto ju je s prezrenjem
napustio, poto je oca oalostio i sve bratu ostavio?! Da se vrati, zar,
go i bos, bez i jedne drahme u depu, bez prstena, znaka slobode?!
Da se vrati, zar, onako jadan i alostan, pun prljavtine i smrada, da bi
dokazao da su susedi i brat bili u pravu?! Da se, zar, unizi i klekne pred
oca koga je ostavio ne rekav mu ni zbogom?! Da se vrati, zar, kao
prosjak, on koji je otiao kao car? Da se vrati, zar, zdeli u koju je
pljunuo, u kuu u kojoj vie nije bilo niega njegovog?!
Ali ne. Neega je u njoj svagda bilo njegovog, a to je otac. Ako je on
oev, i otac je njegov. Sin je svoga oca, krv njegove krvi, telo njegovog
tela. Otac, i ako je uvreen, nee od sebe odagnati svoju krv, svoje
telo. Ako ga ne htedne primiti za sina, primie ga za slugu. Primie ga
na mesto koje bi dao kakvom tuinu, sinu drugog koga oca. "Ustau i
otii u svome ocu i rei u mu: Oe, sagreih nebu i tebi: i vie
nisam dostojan da se nazovem sinom tvojim; primi me kao jednoga od
tvojih najamnika". Ne vraam se kao sin, nego kao sluga, kao radnik;
ne oekujem od tebe da me voli, jer na to nemam pravo, nego samo
da mi dade malo hleba svoga.
I mladi ovek, poto gospodaru preda svinje, uputi se u svoj zaviaj.
Od seljaka na putu zaite po komadi hleba, i oni mu ga daju; i taj
194

isproeni hleb jede on u senci kakvog drveta, solei ga svojim suzama.

Nauljene, ranjave noge jedva ga nose; ve je bos, ali vera u oprotaj
vue ga, korak po korak, njegovom domu.
I najzad jednoga dana, po podne, stie on pred roditeljsku kuu. Ali ne
usuuje se da na vrata zakuca, da koga dozove, niti da ue. Luta
unaokolo i izgleda da li nee kogod izii. I gle, na vratima se pojavljuje
njegov otac i vidi ga u daljini. Sin nije vie onaj koji je bio: izmenio se!
Ali oinske oi, premda su oslabile od plaa, poznaju ga. I otac hita
sinu nasusret, stee ga na grudi i uvelim usnama ljubi njegovo mravo
lice, oi koje vie nemaju onoga nekadanjeg sjaja, prainjavu kosu koja
je njemu, ocu, jo neprestano mekana i draga.
Sin se stidi i jeca. Na poljupce ne ume da odgovori poljupcima. Ali,
kada se oslobodi oevog zagrljaja, pada na kolena i drui izgovara
ve spremljene rei:
Oe, zgreih nebu i tebi; i vie nisam dostojan da se nazovem sinom
tvojim.
Ali, ako se sin uniava toliko da nee da bude sin, starac u tome
trenutku osea vie nego ikada da je otac; ini mu se da je po drugi put
postao ocem. I onda, i ne odgovarajui mu nita, zamagljenih i suznih
oiju, ali zvonkim, veselim glasom nareuje slugama:
Iznesite najlepu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i
obuu na noge.
Gospodarev sin ne sme u njegovu kuu ui tako prljav i poderan kao
kakav prosjak. Najlepu haljinu, novu obuu, prsten na ruku! I sluge
moraju da ga slue, jer i on je gospodar.
I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo. Jer
ovaj moj sin bee mrtav, i oive; i izgubljen bee, i nae se.
195

Ugojeno tele uvalo se za praznike; ali koji je praznik za mene vei od

ovoga? Bejah oalio svoga sina kao da je umro, i njega evo iva kod
mene; bejah ga izgubio u svetu, i svet mi ga je vratio. Bio je daleko, i
evo ga s nama; bio je prosjak pred tuinskim kuama, a sada je
gospodar u svome domu; bio je gladan, a sada e se gostiti za svojim
stolom.
I sluge posluae, i tele bi dovedeno, zaklano, oderano i metnuto u
lonce da se kuva. I iz podruma je doneseno najstarije vino. I
postavljeno je u najlepoj sobi za veeru kojom se proslavlja povratak
izgubljenoga sina. I nekoliko slugu otilo je da pozovu oeve prijatelje i
da zovnu svirae da odmah dou sa svojim spravama.
Poto je sve bilo gotovo i poto se sin okupao i otac ga opet nekoliko
puta poljubio kao da bi da se gotovo ustima uveri da je to njegov sin
a ne kakav san gozba je otpoela. Nastalo je jedenje, pijenje,
pevanje, sviranje i igranje.
Stariji brat bio je u polju, na radu, pa vraajui se, uvee, u on pesmu,
svirku i veselo klicanje. Nije mogao da doe k sebi od uda. ta li je to
moglo da bude? Da njegov otac nije poludeo? Ili da nisu, moda, u
njihovu kuu navratili, usput, kakvi svatovi?
Nije trpeo vrevu niti je voleo da se i s kim upoznaje, te ne htede da ue
i da vidi. Nego zovnu jednoga slugu koji je u taj mah iziao iz kue i
upita ga ta je to.
Brat je tvoj doao. I otac tvoj zaklao je tele ugojeno, to ga je zdrava
video.
uvi te rei, stariji sin se tre i preblede. Ali ne od radosti, nego od
gnjeva i zavisti. Stara mrnja probudi se u njemu u svoj svojoj silini. Ne
htede da ue u kuu.
196

Tada izie njegov otac i zovnu ga:

Hodi. Vratio ti se brat i pitao je za tebe. eli da te vidi. Ui pa da se
veselimo svi zajedno.
Ali uzorni sin ne moga vie da se uzdri, i, prvi put u svome ivotu,
usudi se da ocu otvoreno izrazi svoje negodovanje.
Eto te sluim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa
meni nikad nisi dao jareta, da bih se proveselio sa svojim drutvom. A
kad doe taj tvoj sin, koji ti je imanje prosuo s bludnicama, zaklao si
mu tele ugojeno.
S to nekoliko rei otkriva on svu niskost svoje due, niskost koja se
skrivala pod platom vrednoe i pristojnosti. Iznosi pred oi svoga oca
svoju poslunost, prigovara mu to je tvrdica meni nikada nisi dao
jareta! i prekoreva ga, on, sin bez ljubavi, to je otac koji ima isuvie
ljubavi. "Taj tvoj sin". Ne veli brat. Priznaje ga kao sina svoga oca, ali
ga nee da prizna kao svoga brata. "Imanje ti je prosuo sa
bludnicama". Imanje koje nije njegovo, s enama koje nisu njegove;
meutim ja sam bio s tobom, znojio se u tvojim poljima, ne dobiv zato
nikakve nagrade.
Ali otac, kao god to je oprostio onome sinu, prata i ovome.
Sine moj, ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje. Treba da se
veselimo i radujemo, jer ovaj brat tvoj mrtav bee, i oive; i izgubljen
bee, i nae se.
Otac je ubeen da su te rei dovoljne da mu se zaepe usta. "Mrtav
bee, i oive; izgubljen bee, i nae se". Treba li jo kakvih drugih
razloga? I koji bi to razlozi mogli biti jai nego to su ta? Uinio je ono
to je uinio; rasuo je moju imovinu sa enama; troio je dokle je
197

mogao da troi. Ostavio me je ne rekav mi ni zbogom, ostavio me je da

plaem. Pa sve i da je uinio togod gore, on je uvek moj sin. Da je bio
drumski razbojnik, da je ubijao nevine, da me je uvredio jo vema, ja
ne mogu da zaboravim da je on moj sin, moja krv. Otputovao je, i vratio
se; nestalo ga je, i pojavio se; bee se izgubio, i naen je; bee umro, i
vaskrsnuo je. I da bismo se porazveselili povodom toga uda, ugojeno
tele je, ini mi se, neto malo. Ti me nisi ostavljao nikada; bio si
neprekidno pred mojim oima; sva moja jarad su i tvoja; jeo si svakoga
dana za mojim stolom. Ali on je bio udaljen od mene toliko mnogo
dana, toliko mnogo nedelja, toliko mnogo meseci. Mogao sam da ga
vidim samo u snu; nije odavno sa mnom zajedno pojeo komad hleba.
Zar nemam pravo da se proveselim danas?
Isus je stao tu. Nije dalje nastavio svoju priu. Nije mu bilo potrebno.
Smisao je njen jasan bez ikakvih drugih dodataka. Ali nema povesti,
izgovorene ovekovim ustima posle one o Jevrejinu Josifu koja bi
bila lepa od ove i koja bi jae taknula srca u ljudi.
Tumai mogu da mozgaju i dovijaju se koliko god im je drago. Da je,
recimo, rasipni sin novi ovek, koji je oien bolom, a mudri sin farisej,
koji uva stari zakon, ali ne zna za ljubav. Ili: da je mudri sin judejski
narod koji ne zna za ljubav prema ocu kada on prihvata neznaboca
koji je bludniio i ukaljao se ivei meu svinjama.
Isus ne postavlja zagonetaka. Sam on rekao je, na kraju prie, da e
na nebu biti vea radost za jednog grenika koji se kaje nego za sve
pravednike koji se razmeu svojom tobonjom pravinou, nego za
sve one iste koji se ponose svojom spoljanjom istotom, nego za sve
one koji prazninu svoga srca prikrivaju prividno strogim izvrivanjem
zakona.
Pravedni e biti primljeni u Carstvo, razume se. Zbog njih se nije
moralo strepeti ni patiti, te nije potrebno ni veseliti se. Ali kada je neko
hteo da propadne pa se trgao, kada je morao da mnogo strada da bi
198

doao do nove due, da bi pobedio ivotinjstvo kojega je bilo u njemu,

kada je morao da mesto u Carstvu zaslui odrekav se svoje prolosti,
onda je sasvim opravdano da se radujemo, kliemo i veselimo se.
"Koji ovek od vas, imajui sto ovaca i izgubivi jednu od njih, ne ostavi
devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nae? I
naavi digne je na rame svoje radujui se. I doavi kui sazove
prijatelje i susede govorei im: radujte se sa mnom; ja naoh svoju
ovcu izgubljenu".
"Ili koja ena imajui deset dinara, ako izgubi jedan dinaru ne zapali
svee, i ne pomete kue, i ne trai dobro, dok ne nae? I naavi
sazove drugarice i susede govorei: Radujte se sa mnom: ja naoh
dinar izgubljeni".
A ta je jedna ovca u poreenju sa sinom koji je oiveo, s ovekom koji
je spasen? I ta vredi jedan dinar u poreenju s ovekom koji je
zalutao pa zatim iziao na put pravog spasenja?

199

PRICE O GREHU

PRIE O GREHU
Ali pratanje donosi sobom jednu obavezu koja ne doputa nikakva
izvinjavanja. Onaj kome je oproteno mora i sam da prata. Ljubav je
vatra koja se gasi ako njome ne raspaljujemo druge vatre. Raspalili su
te radou; raspaljuj i ti druge. Ne ini li to, postae poaeli ali kao
led studenti kamen. Ko je primio mora da vrati; vie, bilo bi bolje ali
bar jedan deo.
Neki Car namisli, jednoga dana, da se obrauna sa svojim slugama. I
jednoga za drugim pozivao je preda se. Meu prvima dovedoe mu
jednoga koji mu je dugovao devet hiljada talanta. I kako nije imao ime
da plati, Car zapovedi da ga prodadu, i enu njegovu i decu, i sve to
ima, pa da se dug tako naplati. Ali taj sluga, u oajanju, pade na kolena
pred noge careve i stade ga preklinjati: Gospodaru, strpi se! Priekaj
me neko vreme pa u ti sve platiti. Nemoj dopustiti da se moja ena i
moja deca alju na trg kao ovce, da se odvajaju od mene i odvode ko
zna kuda.
Caru bi ao sluge i sam je imao dece te ga pusti i dug mu oprosti.
Sluga izie. Izgledao je drugi ovek, ali njegovo srce, i posle tolike
milosti, bee ostalo koje je i bilo. Sretnuv jednoga od svojih drugova
koji mu je dugovao stotinu groa to je bila sitnica prema deset
hiljada talanta dohvat ga za grudi i poe da ga davi, govorei mu:
Daj mi to si duan, jer u te inae da predam straarima da te
zatvore. Siromah ovek, napadnut tako surovo, uini ono isto to
njegov napada bee malo pre uinio pred carem: pade mu pred noge
i plaui stade ga moliti da ga prieka jo koji dan. Ljubei skut njegove
haljine i potseajui ga na njihovo davnanje prijateljstvo, preklinjao ga
je: Tako ti tvoje dece koja te kod kue ekaju, priekaj me jo malo!
200

Ali taj nitkov bio je rob a ne car ne smilova se. epa dunika za
ramena i predade ga sudu, koji ga baci u tamnicu. Kada za to
saznadoe druge sluge u dvoru, bi im ao postradalog druga, te to
javie gospodaru, Car dozva nemilosrdnog slugu preda se i predade
ga muiteljima, rekav mu: Zli slugo! Sav onaj onako veliki dug
oprostih ti, jer si me molio. Zar i ti nisi mogao kudikamo manji dug da
oprosti drugu svome? Ja se smilovah na te; nije li trebalo da se i ti
smiluje na njega?
Grenici, kada priznaju zlo kojega je u njima i skruena srca odreknu
ga se, blii su Carstvu od pobonih koji se svojom pobonou
razmeu.
Dva oveka uoe u Hram da se pomole Bogu; jedan bee Farisej a
drugi Carinik. farisej, s molitvenim vrpcama na elu i na levoj mici, s
dugim i blistavim resama na mantiji, stade i isprsi se, kao ovek koji je
u svojoj kui, i moljae se ovako: Boe! hvalim te to ja nisam kao
ostali ljudi: razbojnici, nepravednici, preljubnici, ili kao ovaj carinik.
Postim dva puta u nedelji; dajem desetak od svega to imam i drim se
Zakona.
Carinik, naprotiv. nije se usuivao ni da oi podigne put neba. On se,
kako se inilo, isto stideo to je stao pred Gospoda. Uzdisao je i
gruvao se u grudi i izgovorio je samo ove rei: Boe, milostiv budi meni
grenome.
"Kaem vam da ovaj otide opravdan kui svojoj, a ne onaj. Jer svaki
"koji se sam podie ponizie se; a koji se sam poniuje podignue se".
Jedan poznavalac Zakona upita Isusa ko je blinji, i Isus ispria ovo:
Jedan ovek, Jevrejin, slazio je, niz planinske klance, iz Jerusalima u
Jerihon. Napadoe ga razbojnici, i, poto su ga izranjavili i svukli,
otidoe, ostavivi ga polumrtva. Tim putem naie nekakav svetenik,
201

jedan od onih ljudi to se na sveanostima i skupovima razmeu da u

prste znaju volju Boju, vide toga jadnika gde nepomian lei i ne
zastade, nego, bojei se da ne doe u doticaj s neistim leem, pree
na drugu stranu puta. Malo zatim eto jednog Levita. I on bee na glasu
kao revnosan ovek i odlian poznavalac svih svetih ceremonija, tako
da se i samom njemu inilo da nije crkvenjak, nego jedan od
gospodara Hrama. Pogleda u krvavo telo i nastavi put. Najzad naie
jedan Samarjanin. Za Jevreje Samarjani su bili neverni, verolomnici,
malo manje odvratni nego neznaboci, samo zato to svoje rtve nisu
prinosili u Jerusalimu i to nisu priznavali Nemijine reforme. Ali
Samarjanin ne zagleda da li je taj jadnik to lei na putu, u ljunku, lica
okrenuta zemlji, obrezani ili neobrezani, da li je iz Jude ili Samarije.
Nego pristupi mu i, videvi u kakvom je stanju, saali se na nj. I poto
je iz sedla izvadio sklenice, zali mu rane uljem i vinom i zavi ih rupcem,
posadi nepoznatoga mu oveka na kljuse, dovede ga u jednu
gostionicu, poloi ga u postelju, nastade da se malo potkrepi, davi mu
neto toplo, i ne odmae se od njega dogod se ne povrati i ne poe
govoriti i jesti. Sutradan dozva gostioniara, odvede ga malo u stranu i
dade mu dva groa, rekav: Gledaj ga koliko bolje moe; i to bude
vie potroio, platiu ti kada se vratim.
Blinji je, dakle, onaj koji pati, kome je potrebna pomo. Pa ma to bio
ko mu drago. ak i tvoj neprijatelj, ako si mu ti potreban, pa i ako te ne
moli, prvi je tvoj blinji.
Milosre daje najvee pravo na ulazak u Carstvo. O tome se najbolje
uverio onaj bogata to se oblaio u svilu i kadivu i s dana u dan
gospodski iveo, jedui i pijui. A pred njegovim vratima leao je Lazar,
siromaak, mrtav gladan, sav u ranama i u gnoju, i eleo da se nasiti
mrvama i kostima koje su padale s trpeze bogataeve. Psi su alili
Lazara i, ne mogui mu pomoi, prilazili su mu i lizali njegove rane, a
on je te ivotinje milovao svojom suvom rukom. Adi bogata nije alio
Lazara niti mu je ikako i na um padalo da ga zovne za svoj sto ili da mu
poalje zalogaj hleba ili malo kujnskih otpadaka koji se na smetlite
202

bacaju i koje ni prosjaci nee da prime. I posle nekog vremena umree

obojica njih, i siromah i bogata, i siromah bi primljen u Avramovo krilo
a bogata baen u oganj pakleni. Tu ga stade muiti strahovita e. U
daljini ugleda on Lazara gde se gosti sa patrijarsima, te iz plamena
viknu: Oe Avrame,smiluj se na me i poalji mi Lazara neka umoi u
vodu vrh prsta svojega i rashladi mi jezik, jer izgoreh u plamenu
ovome.
Nije mu hteo dati ni jedne mrvice, dokle su bili ivi, te nije traio da ga
oslobode ognja, nije traio au vode, ni gutljaja, ni kapi, nego se
zadovoljavao s ono malo vlage to je mogla stati na vrh jednoga prsta,
najmanjeg prsta siromakovog. Ali Avram mu ree: Sinko, opomeni se
da si te primio sva dobra svoja u ivotu svome, i Lazar opet sva zla.
Sada se on tei a ti se mui. Da si mu ti dao najmanji deo svoje
veere ti si znao da je on gladan, da eka pred tvojim vratima,
bedan, bedniji nego pas, i svi su bili milostiviji prema njemu nego ti
da si mu, ma i jedan jedini put, pruio komad hleba, ne bi sada morao
moliti da ti on vrhom svoga prsta umoenog u vodu utoljava e tvoju.
Bogata uiva u svome imanju i ao mu je da odvoji i najmanji deli
njegov, jer misli da e ivot trajati neprestano i da e budunost biti kao
i prolost. Ali smrt doe i za njega, i to onda kada joj se on ni najmanje
ne nada. Bio jednom jedan bogat ovek kome jedne godine neobino
rodi polje. I on tada uzme da premilja ta sve da ini s tim novim
bogastvom. I ree sebi: Poruiu stare itnice i nainiu vee, tako da
u njih mognem sabrati svu letinu: penicu, jeam, zob; i napraviu jo
pojata za seno i slamu i staja za goveda koja u nakupovati i jednu
veliku staju u koju e moi da stanu sve ovce i koze. I onda u rei dui
svojoj: Ima mnogo imanja za mnogo godina; poivaj, jedi, pij, veseli
se i ne brini se nizata vie.
A ni na kraj pameti nije mu bilo da bi jedan deo tih zemljinih darova
mogao da odvoji i njima utei sirotinju svoga kraja. Ali iste te noi, kada
je premiljao kako e lepo da podesi svoj ivot, bogata umre i
203

sutradan, praznih aka i nag, bi poloen u zemlju; i niko se za njega ne

zauze u nebu.
Ko ne ume zadobiti ljubav siromanih, ko svojim bogastvom ne
ublaava bedu, neka se ne nada da e ui u Carstvo. Poneki put sinovi
ovoga sveta umeju bolje vriti svoje zemaljske, nego sinovi svetlosti
svoje nebeske poslove. Kao na primer onaj upravnik to je rasipao
imanje svoga gospodara te morao da napusti svoje mesto. On je
redom dozivao dunike svoga gospodara i svakome od njih brisao po
jedan deo duga, i tim lukavstvom stekao je vie prijatelja koji mu, kada
je otputen, nisu dali da umre od gladi. Uinio je dobro sebi i drugima
varajui i potkradajui gospodara; bio je lopov, ali pametan lopov. Kada
bi ljudi radi stasa svoga duha upotrebili to lukavstvo to ga je taj
upravnik upotrebio radi spasa svoga tela, koliko li bi se njih obratili u
veru Carstva Nebeskoga!
Ko se ne obrati na vreme, bie otseen kao neplodna smokva. Ali
obraanje mora biti savreno; jer nov pad u greh oveka kudikamo vie
udaljuje od Carstva nego to ga je kajanje njemu pribliilo. U jednom
oveku bio je zao duh, i njemu poe za rukom da ga izagna. Duh otide
u bezvodna mesta, traei pokoja, i ne naavi ga, namisli da se vrati
onamo otkuda je iziao. I kada je doao vide da je dom, dua toga
oveka, prazan, pometen, ukraen, tako da se jedva mogae poznati.
Onda otide i uze sedam drugih duhova, gorih od sebe, i na elu te
druine ue u dom, te tome oveku potonje bude gore od prvoga.
Na dan pobede, jadikovanje i pravdanje vredee manje nego
umorenje vetra meu trskom. Tada e se pristupiti poslednjem
odabiranju; kao to je ono to su ga vrili ribari koji su, poto su na kraj
izvukli mreu punu ribe od svake ruke, seli na obalu i one ribe koje su
dobre za jelo bacali u kotaricu, a druge na smetlite. Grenicima e se
ostaviti dug rok, da bi imali kad da se poprave. Ali kada doe onaj dan,
ka ne stigne pred vrata ili ne bude dostajan da na njih ue, ostae
veno napolju. Jedan ratar posejao je u svome polju dobro seme. Ali
204

prekono neki njegov neprijatelj doe u to polje i poseja kukolj po

penici. Posle nekog vremena polje poe zeleneti i sluge zapazie
kukolj, i to javie svome gospodaru.
Hoe li da otidemo i da ga poupamo?
Ali dobri ratar odgovori:
Ne, nemojte; da ne biste upajui kukolj poupali zajedno s njime
penicu. Ostavite neka raste oboje zajedno. I u vreme etve rei u
eteocima: saberite najpre kukolj, i sveite ga u snoplje, da ga
saeem; a penicu svezite u itnicu moju.
I Isus eka, kao pravi ratar, dan etve. Jednoga dana sabralo se oko
njega mnotvo naroda, koji je bio rad da ga slua, i on, videi sve one
ljude i ene, saali se i ree uenicima svojim:
etva je odista obilna, ali poslenika je malo; nego molite gospodara
etve da poalje jo poslenika na etvu svoju.
Njegov glas ne dopire svuda; ni Dvanaestorica nisu dovoljni; potrebno
je jo glasnika, da bi Radosni Glas bio odnesen svima onima to pate i
ekaju.

205

DVANAESTORICA

DVANAESTORICA
Sudbina, ne znajui na kakav drugi nain da se od velikih ljudi naplati
za njihovu veliinu, kanjava ih uenicima.
Svaki uenik upravo zato to je uenik ne razume sve, nego samo,
ako ide dobro, upola, to jest na svoj nain, prema svojoj duhovnoj
sposobnosti; stoga, i protiv svoje volje, izneverava uiteljevu nauku.
deformie je, vulgarizuje, sitni, izopaava.
Uenik nije jedini uenik svoga uitelja, ima drugova, i, poto nije sam,
surevnjiv je na njih; hteo bi da bude prvi bar meu drugima; stoga
panjka svoje drugove i ubija im ugled; svaki od njih misli da je on jedini
savren tuma svoga uitelja, ili je, u najmanju ruku, rad da ga kao
takvog smatraju.
Uenik zna da je uenik i poneki put ga je stid to rua za tuom
trpezom. Tada on izvre i naopako tumai uiteljevu misao, kako bi se
smatralo da i on ima svoju misao, drukiju nego to je uiteljeva. Ili
upravo, on druge ui protivno onome to je sam uio.
U svakome ueniku, pa i u onome to je na oko pokoran i nepretvoran,
ima Judine klice.
Uenik je parazit, pasivan stvor. Posrednik koji krade od prodavca i
vara kupca. Mukta koji, kada ga pozovete na ruak, prihvati se od
svakoga jela, lizne pomalo od svih umokaca, ali ne gricka kostiju, jer
nema zuba ili ima samo mlenjake te ne isisava sonu sr. Uenik
parafrazira fraze, zagonetke ini jo zagonetnijima, komplikuje ono to
je prosto, umnoava tekoe, kritikuje slogove, obara principe,
zamagljava ono to je oigledno, velia ono to je sporedno, slabi ono
206

to je glavno, razvodnjava jako vino,svoje bljuvotine prikazuje kao

eliksir, esenciju i kvintesenciju. Umesto da je buktinja koja razastire
svetlost i toplotu, on je stenj koji se dimi i ne svetli ni sebi samome.
Pri svemu tome, bez tih uenika i pristalica ni jedan genije nije mogao
da bude. Sve i da je to hteo. Jer genije, koji je isuvie nerazumljiv za
masu, koji je toliko udaljen, toliko usamljen, osea potrebu da nekoga
ima uza se. On mora da ivi u iluziji da neko razume njegove rei, da
prihvata njegove ideje i da ih prenosi na druge, pre njegove smrti i
posle njegove smrti. Taj putnik, koji nema svoje kue, ezne za
ognjitem kakvog prijatelja. Tome oveku bez korena, koji ne moe da
ima porodice od svoje krvi, dragi su sinovi po duhu. Taj vojskovoa, iji
e se vojnici raati tek poto on svojom krvlju bude nakvasio zemlju,
osea potrebu da oko sebe ima jednu malu vojsku.
Jedna od traginosti velikih ljudi je u ovome: uenici su neugodni i
opasni; ali bez njih se, pa ma kakvi da su, nikako ne moe. Proroci
pate kada ne mogu da ih nau; ali pate jo vema poto su ih nali.
Jer misao je tisuom konia vezana za celu duu, jae ak nego dete.
Misao je tako dragocena, tako nena, tako trona; u koliko je novija, u
toliko je tee saoptiti je nekome. Poveriti je kome drugome, nakalemiti
je na tue, loije misli, dati je u ruke onome ko nee umeti da je ceni,
to toliko retko blago: veliku misao, novu misao neizmerna je
odgovornost, neprekidna muka, silna patnja.
Ipak, u genija je vatrena elja da razdeli svima ono to je primio; a taj
posao je isuvie teak za njega samoga. I onda, u duu i najponositijeg
oveka uvlai se tatina, a tatina iziskuje laskanja, pohvale,
odobravanja, kovanja u zvezde, pobede pa ma one bile i prividne.
Isus je uzvien iznad svih siunosti, ali ipak, poto je na sebe primio
sva bremena oveanstva, on nee da sa sebe zbacuje ni breme koje
su za njega uenici. Hteo je da pati od prijatelja pre nego to e da pati
207

od neprijatelja.
Svetenici su ga umorili odjednom; uenici su mu nanosili patnji s dana
u dan. Njegovo stradanje ne bi bilo savreno u svojoj surovosti da se
Sadukejima, svetenicima, Rimljanima nisu pridruili i Apostoli svojim
otpadnitvom.
Znamo ko su oni bili. Galilejac ih je izabrao izmeu Galilejaca; kao
siromah uzeo ih je izmeu siromanih; kao prost, ali prostotom koja
premaa svaku filosofiju, pozvao je proste, ija je prostota ostajala
vezana za zemlju. On svoje uenike nije hteo da bira meu
bogataima, jer je dolazio da se protiv njih bori; nije ni meu
Knjievnicima i Naunicima, jer je dolazio da srui njihov Zakon; niti
pak meu filosofima, jer u Palestini nije bilo filosofa; a da ih je i bilo, oni
bi pokuali da natprirodnu svetlost njegove tajne ugase pod kopanjom
svoje dijalektike.
Znao je da e on moi da te sirove ali netaknute, neznalake ali
zanesene due menja prema svojoj elji, da ih uzdigne do sebe, da ih
mesi i doteruje kao renu glinu, koja je blato ali koja, poto joj se dade
oblik i poto se u pei ispee, moe da postane vena lepota. Ali da bi
se tako to moglo postii bilo je potrebno da sie plamen treega lica
Svete Trojice. Sve do Duhova vrlo esto odnosila je pobedu njihova
nesavrena priroda, taj sauesnik u svakome grehu.
Dvanaestorici se mnogo tota prata zato to su oni uvek, izuzev u
ponekim trenutcima, imali vere u njega; zato to su se trudili da ga vole
onako kako je on eleo da ga vole; a povrh svega zato to oni njega,
poto su Ga napustili u getsimanijskom vrtu, ostavili spomen na
njegove rei i na njegov ivot.
Ali ako izblie osmotrimo, u Jevaneljima, te Isusove uenike o kojima
znamo poneto, srce nas mora zaboleti. Ti sreni ljudi, koji su imali tu
neocenjivu milost da ive uz Hrista, da s njime putuju, jedu, da s njime
208

spavaju u jednoj sobi, da iz njegovih usta sluaju njegove rei, tih

dvanaestorica ljudi, kojima su milioni dua potajno zavideli kroz tolike
vekove, nisu se svakada pokazivali dostojni te uzviene sree koja je
jedino njima pala u deo.
Vidimo da imaju tvrdu glavu i tvrdo srce, te da sporo shvataju najasnije
Uiteljeve parabole; da nisu kadri da shvate, ni posle njegove smrti, ko
je bio Isus, niti kakvo je to Carstvo to ga je on objavio; da esto
nemaju vere, ljubavi, bratstva; da tee za nagradama; da zavide jedan
drugome; da nestrpljivo oekuju dan pobede, koji bi opravdao njihovo
oekivanje; da ne trpe one koji nisu uz njih; da su osvetoljubivi prema
onima koji ih ne cene; da su dremovni, kolebljivi, ispunjeni sumnjom,
sebini, lakomi, kukavice.
Jedan ga se odrie tri puta; drugi eka da mu svoju ljubav posvedoi
kada on bude bio u grobu; nisu zaboravili nikada i to su za vena
vremena trei ne veruje u njegovu misiju zato to je iz Nazareta; etvrti
nee da veruje u njegovo vaskrsenje; peti, najzad, prodaje ga njegovim
neprijateljima i pokazuje ga, poslednjim poljupcem, onima koji su doli
da ga uhvate; nekolicina, posle isuvie visokih govora, "povukli su se i
nisu vie ili s njime".
Isus je morao nekoliko puta da ih prekoreva to ga teko razumeju.
Pria im parabolu o sejau, i oni ne shvataju njen smisao: "Zar ne
razumete ovu priu? A kako ete razumeti sve ostale prie?" Opominje
ih da se uvaju farisejskog i sadukejskog kvasca, a oni misle da im
govori o materijalnom hlebu. "Zar jo ne oseate niti razumete? Zar je
jo okamenjeno srce vae? Oi imate i ne vidite? I ne pamtite li?"
Veruju, skoro uvek, kao i prosta svetina, da je Isus materijalni Mesija,
politiar, ratnik, koji je doao da povrati troni Davidov presto. I onda
kada hoe da se uznese na nebo, pitaju ga: Gospode, je li to dolo
vreme da uspostavi Carstvo Izrailjevo? A pre toga, posle Vaskrsenja,
jedan od dvojice uenika koji su ili iz Jerusalima u Emaus i meu
209

sobom razgovarali, rei e svome drugu: "A mi se nadasmo da je on

onaj koji e izbaviti Izrailj, ali..."
Prepirali su se putem ko e doi do prvog mesta u Carstvu, i Isus
morade da ih prekori. "O emu razgovaraste putem meu sobom? I oni
su utali; jer su se putem prepirali ko je najvei. I on, poto je seo,
dozva Dvanaestoricu i ree im: Ko hoe da bude prvi, neka bude od
sviju poslednji i sluga svima."
elei da ouvaju svoje preimustvo nad drugima, poalie mu se na
nekoga da njegovim imenom izgoni avole. "Ne branite mu odgovori
im Isus jer nema nikoga ko bi imenom mojim udo inio da moe zlo
govoriti za mene. Jer ko nije protiv nas, s nama je."
Posle jednog govora u Kapernaumu, nekolicina ne behu zadovoljni
njegovim reima. "Tada mnogi od uenika njegovih koji sluahu
rekoe: Ovo je tvrda beseda! Ko je moe sluati?" I napustie ga.
Ipak, one koji bi hteli da pou za njim, Isus je opominjao. Jedan
Knjievnik ree mu da e da ide za njim kud god on poe. "A Isus mu
odgovori: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin oveji
nema gde zakloniti glave." Drugi jedan, uenik njegov, bio je rad da
najpre ukopa oca svoga. "A Isus mu ree: Hajde za mnom i ostavi
neka mrtvi ukopaju svoje mrtvace." A drugi jedan opet: "Gospode, ja
idem za tobom; ali dopusti mi najpre da odem da se oprostim s
ukuanima svojim. A Isus mu ree: Ni jedan nije pripravan za Carstvo
Boje ko metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag."
Priblii mu se i jedan Bogat Mladi koji je vrio zapovesti. "I Isus
pogledavi na njega ljubazno, ree mu: Jo ti jedno nedostaje: idi,
prodaj sve to ima i podaj siromasima, i imae blago na nebu; pa
hajde za mnom. A kad on u to postade alostan, jer bee vrlo bogat."
Da bi mogao biti uz njega, ovek mora da napusti Dom, Mrtve,
210

Porodicu, Novac sve to voli, sve to ima. Ono to e da dobije za to,

naknadie mu sve gubitke. Ali malo ih je koji su kadri da se svega
odreknu i mnogi, poto su mu ve postali uenici, pokolebali su se.
Dvanaestorici, koji su skoro svi bili siromani, bilo je lake odrei se
svega, i ipak im nije svagda polazilo za rukom da budu onakvi kako ih
je Isus eleo da budu. "Simone, Simone, ree jednoga dana Petru,
evo vas ite Sotona da bi vas proreetao kao to se reeta penica."
Ali ma koliko da je esto bilo Isusovo reeto, u njegovoj penici ostalo
je i urodice.

211

SIMON NAZVANI STENA

SIMON NAZVANI STENA

Petar je, pre Vaskrsenja, kao telo uz duh, kao materijalni glas koji
svojom pesmom prati preobraavanje due. On je ovek iz naroda koji
se nada da postane plemi. On je zemlja koja veruje u nebo, ali i dalje
ostaje zemlja. Nebesko Carstvo, u njegovoj plebejskoj uobrazilji, dosta
je slino proroanskom Mesijskom Carstvu.
Isus izgovara one uvene rei protiv bogataa: "Lake je kamili proi
kroz iglene ui nego bogatome ui u carstvo Boje." Ta odluna osuda
bogastva uinila se Petru otra. "Tada mu Petar ree: Eto, mi smo
ostavili sve i za tobom idemo; ta emo dakle dobiti mi?" Nalik je skoro
na zajmodavca koji pita kolika e kamata da mu se plati. I Isus, da bi
ga uteio, obeava mu da e sesti na jedan od prestola i suditi nad
jednim od dvanaest plemena Izrailjevih nad ostalih jedanaest sudie
ostalih jedanaestorica i dodaje da e svaki dobiti sto puta onoliko
koliko je ostavio.
Isus tvrdi da oveka moe da ukalja samo ono to iz njega izlazi, ali
Petar to ne shvata. "Petar mu onda ree: Objasni nam tu priu. A Isus
ree: Eda li ste i vi jo nerazumni? Zar jo ne znate..." Izmeu uenika
koji teko shvataju, Petar je najtuplji. Svoj nadimak Kifa, Petros,
stena, kamen nije on dobio zbog svoje vrstine u veri (dosta puta
Isus ga kori to je maloveran, i njegovo odricanje od njega, naposletku,
bolan je dokaz za to), nego zbog svoje tupoglavosti.
Njegov duh nije bio svagda budan, u pravom i u prenosnom smislu.
Zaspao bi olako, ak i u najvanijim trenutcima. Uspavao se na brdu
na kome je bilo Preobraenje, uspavao se u getsimanijskom vrtu po
poslednjoj Veeri, na kojoj je Isus drao govore koji ni jednome od
nervoznih knjievnika izmeu nas ne bi dali da zaspi.
212

Ipak, bio je pun samopouzdanja. Kada je Isus, poslednje veeri, izjavio

da e morati stradati i umreti, Petar skoi: "Gospode, s tobom gotov
sam da poem i u tamnicu i u smrt. Da bih znao da u s tobom i
umreti, neu te se odrei. A Isus ree: Petre, kaem ti: noas nee
zapevati petao dok se tri puta ne odree da me poznaje."
Isus ga je poznavao bolje nego to je Petar poznavao sebe samoga.
Kada je u Kajafinom dvoritu sedeo kraj vatre i grejao se, dokle su
svetenici ispitivali i ruili svoga Boga, on se odista tri puta odree da
je jedan od onih koji su ili s Isusom.
U trenutku u kome je Isus uhvaen, on je protivno poukama svoga
uitelja pokuao neku vrstu otpora: otsekao je uvo sluzi Malhu. Jo
nije shvatao da je Isus bio protivan svakom materijalnom otporu. Nije
pojimao da je Isus, da je hteo da se spase, mogao da se sakrije u
pustinju a da to niko ne zna; da pobegne iz vojnikih ruku, kao to je to
uinio ranije u Nazaretu. Isus je toliko malo pridao vanosti tome
Petrovom podvigu, koji je bio protivan njegovoj dui, da je odmah uvo
iscelio i nezvanog osvetnika prekoreo.
Nije se to Petar tada prvi put pokazao da nije dorastao velikim
dogaajima. On je kao i svi neuglaeni duhovi oseao potrebu da u
duhovnim manifestacijama vidi materijalnu zguru, nisko u uzvienome,
banalno u traginome. Na gori na kojoj je bilo Preobraenje, kada se
probudio, ugleda on Isusa, koji se sav sijao u haljinama belim kao
sneg, gde razgovara s dva oveka, s dva duha, s dva proroka. I prva
misao koja mu je pada na um umesto da je utao i divio se bila je
da se postara za sklonite za te tri velike osobe: "Uitelju rekao je
Petar dobro nam je biti ovde; da nainimo tri senice: jednu tebi, jednu
Mojsiju i jednu Iliji." I Luka, pametan ovek, dodaje, da bi ga opravdao:
"Nije znao ta govori."
Kada je video Isusa gde ide po moru, pade mu na um da i on uini to
213

isto. "I Petar, iziav iz lae, stade hodati po vodi i ii prema Isusu. Ali,
videi veliki vetar, uplai se i, poev tonuti, povika: Gospode, pomagaj!
I Isus, ispruiv ruku, uhvati Petra i ree mu: Maloveni, zato si
posumnjao?" Taj dobriina ribar, stoga to je poznavao more i Isusa,
mislio je da e moi da uini ono to je inio i uitelj, a nije znao da je
potrebna kudikamo vea dua, kudikamo jaa vera nego to je bila
njegova, pa da se moe zapovedati nepogodi.
Snana ljubav prema Hristu, koja zaglaava sve njegove slabosti,
dovede ga jednoga dana dotle da mu se skoro usprotivi. Isus bee
rekao Uenicima kako e postradati i poginuti od stareina
svetenikih. Onda "Petar, uzev ga na stranu, stade ga koreti govorei
mu: Boe sauvaj! To nee biti od tebe! A Isus, obrnuv se Petru, ree
mu: Idi od mene, Sotono, ti si mi sablazan. Jer ne misli to je Boje
nego to je ljudsko." Niko nikada nije izrekao tako strahovit sud o
Simonu, nazvanom Stena. Bio je pozvan da radi za Carstvo Boje, a
on je mislio onako kako misle ljudi. Njegova pamet, jo zamagljena
prostim idejama o pobedonosnom mesijstvu, nije mogla da zamisli
Mesiju koga gone, osuuju i na krst razapinju. U njegovoj dui jo nije
bila oivela misao o Boanskom Stradanju, misao da spasa moe
doneti samo onaj ko prihvati bol i rane, i da veliki moraju svoje telo
rtvovati zverstvu malih, da bi te male, poto ih ozare zraci
uzvienijega ivota, spasli od sline smrti. Voleo je Isusa, ali njegova
ljubav, premda je bila nena i silna, imala Je u sebi neega
zemaljskoga: bunila se i protiv pomisli da bi njegov Car mogao biti
ruen, da bi njegov Bog mogao da umre. Ali on je bio prvi koji je u
Isusu poznao Hrista, i to prvenstvo toliko je silno da ga nita vie nije
moglo da zbrie.
Tek posle Vaskrsenja on je sav uza svoga Uitelja. I kada mu se javi
na obali Tiverijadskog mora, Isus ga pita: voli li me? Ali Petar se ne
usuuje rei, poto ga se odrekao, da ga voli. Odgovara mu, gotovo
uplaen: Da, ti zna da si mi drag. Ali Isus je traio ljubavi a ne obinog
prijateljstva. I pita ga i opet: voli li me? A Petar nanovo: Da, drag si mi.
214

Ali Isus navali: Simone Jonin, voli li me? Onda Petar, pobeen,
odgovara gotovo nestrpljivo reju koju mu Isus iupa iz usta:
Gospode, ti zna sve, ti zna da te volim.
Tri puta, one noi pred smrt, Petar ga se odrekao. Sada, posle pobede
nad smru, Petar u tri maha potvruje svoju ljubav. I toj ljubavi, koja e
uskoro biti ozarena svetlou savrene mudrosti, ostae veran sve do
dana u koji e umreti u Rimu, na krstu kao to je bio i Hristov.

215

SINOVI GROMA

SINOVI GROMA
Dva brata ribara, Jakov i Jovan, koji su na kapernaumskoj obali ostavili
i lau i mree te poli za Isusom, i koji su zajedno s Petrom bili neka
vrsta Uitelju dragog triumvirata (samo njih trojica prate Isusa u Jairovu
kuu i na brdo na kome se preobrazio i samo njih zadrava on uza se
prekono na Maslinovoj gori) nisu mogli, i pored tolikog optenja s
Uiteljem, da se naviknu da budu dovoljno smerni. Isus im je dao
nadimak Voanerges, Sinovi Groma. Nadimak ironian, koji je moda
aluzija na njihov plahi, neobuzdani karakter.
Kada su se svi zajedno krenuli u Jerusalim, Isus posla nekolicinu
napred da mu ugotove gde e noiti. Prolazili su kroz Samariju, i u
jednoj kui predusretoe ih ravo. "Ne primie ga, jer videe da ide u
Jerusalim. A Jakov i Jovan, njegovi uenici, videv to rekoe: Gospode,
hoe li da reemo da oganj sie s neba i da ih istrebi? Ali on, okrenuv
se, zapreti im". Za njih, Galilejce, verne Jerusalimu, Samarjani su uvek
bili neprijatelji. Uzalud su sluali Propoved na Gori "inite dobro
onima koji vas mrze i molite se Bogu Za one koji vas gone" uzalud su
primili zapovesti kako da se ponaaju meu narodima "i ako vas
kogod ne primi ... iziavi iz te kue i iz toga grada otresite prah s nogu
svojih" Bili su uvreeni radi Hrista te su smatrali da mogu upravljati
ognjem nebeskim. inilo im se da imaju pravo da u prah i pepeo
pretvore jedno selo koje se pokazalo negostoljubivim.
Ipak, mada su bili jo veoma daleko od toga da se preporode u ljubavi,
te da mognu ui u Carstvo, oni su ve polagali pravo na prva mesta.
"I pred njega dooe Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govorei:
Uitelju, hoemo da nam uini ono zato emo te moliti. A on ih upita:
ta hoete da vam uinim? A oni mu rekoe: Daj nam da kada bude
216

bio u slavi svojoj, sednemo jedan s desne strane tebi, a drugi s leve...
Ali Isus im ree: Ne znate ta itete... I kada to ue druga desetorica,
rasrdie se na Jakova i Jovana. A Isus, dozvavi ih, ree im: Ko god
hoe da bude vei meu vama, neka vam slui; i ko god hoe da bude
prvi meu vama, neka bude sluga svima; jer ni Sin oveji nije doao
da mu slue nego da slui."
Isus zgodno upotrebljava tu detinjastu nadmenost Sinova Groma da bi
nanovo izgovorio re koja prilii za sve one koji se nadimlju. Samo
nekorisna, nitavna stvorenja, paraziti trae da ih slue oni koji su nii
od njih ako, uopte ima koga da je od njih nii. Ali onaj ko je vii, i
upravo zato to je vii, slui uvek male.
Ta udna besmislenost koja je odurna ljudskoj sebinosti,
majmunariji nadoveka i bedi tvrdice, poto ono malo to ima nije
dovoljno ni njemu samome vatrena je proba za Genija. Ko nee ili ne
moe da slui dokazuje time da nema nita da dade: bolestan je,
nemoan, nesposoban, prazan. Genije nije pravi genije ako se ne
izleva i ne donosi koristi drugima.
Sluiti nije uvek to ista to i sluati. Jednom narodu moe ovek,
ponekada, posluiti bolje kada mu stupina elo i povede ga, i protiv
njegove volje, putem kojim e da ga spase. Sluiti ne znai robovati.
Jakov i Jovan najzad su razumeli silnu Isusovu re. Jednoga od njih,
Jovana, nalazimo kasnije meu onima koji su Isusu bili najblii i
najmiliji. Na poslednjoj veeri dri on svoju glavu na Uiteljevim
grudima, i sa krsta Razapeti mu poverava svoju Mater, da joj bude sin.

217

DRUGI UCENICI

DRUGI UENICI
Za svoju popularnost Toma ima da zahvali onome to bi trebalo da je
njegova sramota. Toma Blizanac je patron Novoga Vremena kao god
to je Toma Akvinac bio orakul Srednjega Veka. On je pravoverni
protektor Spinoze i svih drugih koji poriu vaskrsenje. ovek koji se ne
zadovoljava svedoanstvom svojih oiju nego samo svedoanstvom
svojih ruku. Ali njegova ljubav prema Isusu ini ga dostojnim oprotaja.
Kada su Uitelju doli i javili da je umro Lazar i uenici se ustezali da
idu u Judeju, meu neprijatelje, Toma je bio jedini koji je rekao:
Hajdemo i mi da pomremo s njim. Muenitvo koje tada nije pretrpeo
naao je, posle Hristove smrti, u Indiji.
Matej nam je najmiliji meu svom Dvanaestoricom. On je bio inovnik,
neka vrsta carinika i, po svoj prilici, najobrazovaniji izmeu svojih
drugova, uenika. On se Isusu pridruio isto onako bez imala
snebivanja kao i ribari. "Prolazei vide jednog oveka gde sedi na
carini, po imenu Mateja, i ree mu: Hajde za mnom. I on, ostaviv sve,
ustade i otide za njim. I priredi mu veliku gozbu u kui svojoj..." Matej
nije napustio hrpu zamrenih mrea, nego jedan dobar poloaj, platu,
siguran dohodak. Odrei se bogastva bilo je lako onome ko nema
nita. Izmeu . Dvanaestorice, Matej je jamano bio najbogatiji pre
nego to se obratio ni za jednog drugog uenika ne kae se da je bio
u stanju da priredi "veliku gozbu" i zbog toga to se odmah odazvao,
na prvi poziv, napustio sto na kome se gomilalo srebro, on je podneo
najveu, pa prema tome i najzasluniju rtvu.
Mateju koji je moda bio jedini uenik, osim Jude, koji je umeo da
pie imamo da zahvalimo, ako je verovati davnanjem Papijinom
tvrenju, za prvu zbirku Logija, ili znamenitih Isusovih govora. U
Jevanelju, koje nosi njegovo ime, nalazimo najpotpuniji tekst
218

Propovedi na Gori. Zahvalnost oveanstva prema siromahu cariniku

trebalo bi da de kudikamo vea. Da nije bilo njega, mnoge Isusove rei
i to najlepe bile bi moda izgubljene. Taj ovek koji je rukovao
drahmama, sikalima i minama, dakle radio posao koji od ljudi stvara
tvrdice, ostavio nam je blago koje vredi vie nego svi novci skovani na
zemlji pre njega i posle njega.
I Filip iz Vitsaide umeo je da rauna. Njemu se obrati Isus, kada ga je
izgladneli narod bio opkolio, i upita ga koliko je potrebno novaca pa da
se kupi hleba za ceo taj svet. "Dvesta groa nije dosta," odgovori Filip,
i ta suma koja bi danas iznosila stotinu i sedamdeset dinara uini
mu se neverovatno velika. Ali morao je biti izvrstan propagator slave
svoga uitelja. On je Natanailu javio za Isusov dolazak i njemu su se
obraali Grci iz Jerusalima koji su bili radi da govore sa novim
Prorokom.
Natanailo sin Tolomejev, koji je poznatiji pod imenom Vartolomija
odgovori Filipu podrugljivo na njegovo saoptenje: "Iz Nazareta moe li
biti to dobro?" Ali Filip ga odvede pred Isusa koji im ga ugleda,
uzviknu: "Evo pravoga Izrailjca u koga nema lukavstva. Natanailo ga
upita: Kako me poznaje? Isus mu odgovori: Pre nego te je pozvao
Filip videh te kada si bio pod smokvom. Natanailo uskliknu: Uitelju, ti
si Sin Boji, ti si Car Izrailjev! Isus mu ree: Zato to ti rekoh da te
videh pod smokvom, ti veruje. Videe vie od ovoga".
Manje oduevljen i zagrejan bio je Nikodim,koji odista nikada nije hteo
da se pokazuje kao uenik Isusov. Nikodim bee star ovek, uio je
rabinerske kole, bio je u prijateljstvu sa lanovima Velikoga Suda. Ali
prianja o udima dirnula su ga te je nou doao Isusu da mu rekne da
veruje da je njega Bog poslao. "Isus mu odgovori: zaista, zaista ti
kaem: ako se ko nanovo ne rodi, ne moe videti Carstva Bojega".
Nikodim nije razumeo te rei ili su ga one moda uplaile: iao je da
vidi udotvorca a zatekao je proroka. S tromou oveka koji nee ni u
ta da se uputa, on upita: "Kako se ovek moe roditi kada je star?
219

Moe li on po drugi put ui u utrobu svoje matere i roditi se?" Isus mu

odgovori dubokim reima: "Ako se u Duhu ne preporodi, ne moe ui u
Carstvo Boje". Ali Nikodim i opet ne razumede: "Kako moe to biti? A
Isus mu odgovori: ta! Ti si uitelj Izrailjev, i to zar ne zna?"
Potovanje to ga je gajio prema mladom Galilejcu ostajalo mu je u
dui neprekidno, ali njegova naklonost prema njemu bila je prepuna
opreznosti, kao god i njegova poseta. Jednom, kada su svetenike
poglavice htele da Isusa uhvate i pritvore, Nikodim se usudi da ga
uzme u odbranu. "Da li na zakon sudi oveku pre nego to ga saslua
i dozna ta ini?" On je ovek od zakona. Govori u ime "naega"
zakona a ne u ime novog oveka. Nikodim je uvek samo stari ovek,
pravnik, mudri prijatelj propisa. Dovoljan je i najmanji prekor pa da on
zauti: "Da nisi n ti iz Galileje. Ispitaj i vidi da iz Galileje ne dolazi
prorok". On je, po pravu, bio lan Velikog Suda, ali nigde se ne
spominje da je svoj glas podigao u korist optuenoga pred Kajafom. I
tada je bila no, ali on je, verovatno, ostao u postelji, da bi izbegao
potsmehe svojih drugova i da savest ne bi teretio tim sutskim ubistvom.
Probudio se tek kada je Isus ve bio umro i onda je dole s
tvrdienjem! kupio za sto livara smirne i aloja da bi ga namirisali.
Onaj koji je druge vasrksavao bee umro, ali onaj to je sumnjao nee
se nikada preporoditi drugim roenjem u koje nije hteo da veruje.
Nikodim je veni arhitip mlakih ljudi; polutan koji duhom daje svoj
pristanak, ali koga strah za telo goni da odustane. On je ovek od
knjige, noni uenik; hteo bi da bude uenik, ali da to niko ne vidi i ne
zna. Hteo bi da se rodi po drugi put, ali nije kadar da probije
smeuranu koetinu staroga tela; ovek je od obzira i opreznosti.
Poto je onaj kome se on divio ve bio stradao i ubijen i njegovi
neprijatelji se zasitili te vie nije bilo nikakve opasnosti, doao je s
mirisima, da ih leva na one rane koje su nanesene i njegovim
kukavitvom.
Pri svem tom Crkva ga je, iz zahvalnosti za to njegovo pozno
220

sauee, uvrstila u red svojih svetitelja, a jedna stara legenda pria da

ga je Petar krstio i da je kasnije umro muenikom smru, zato to je,
naposletku, verovao u onoga koga nije smeo da spase od smrti.

221

OVCE, ZMIJE I GOLUBOVI

OVCE, ZMIJE I GOLUBOVI

Isus je znao zato to ih je sam izabrao ko su i kakvi su ljudi koji su
imali da dalje pronose njegovu re. I najloiji loj, ako je u njemu stenj,
moe da osvetljava peine; a stara borova grana, kada se upali, moe
da svetli onima koji su zalutali i da plai hijene. Vojskovo koji je poveo
rat protiv sveta, hteo je da se poslui siromanim vojnicima koje mu je
sudbina izvela na put. U ma kome drugom istorijskom vremenu muno
da bi ih mogao nai boljih. Osim toga, on je navla birao tako osrednje
ljude: po nekom tajanstvenom planu, da bi se to jae blistalo udo od
poznije nadoveanske pobede.
Njihov zadatak bio je takav da je mogao bacati u brigu i ljude od veeg
iskustva i znanja nego to su ih imali oni. Prostota, neznanje, pa i
samo praznoverstvo pojaavaju sranost vema nego poneke druge
duhovne osobine koje su prijatnije za ula modernog oveka.
Hristos je iziskivao od svojih glasnika da vre poslove koji izgledaju
nemoguni te se mogu poveriti samo prostodunim ljudima u kojih,
nekim udom njihove prostote, ono to je nemoguno poneki put
postaje moguno. "aljem vas kao ovce meu vukove." Kao mirne
domae ivotinje meu divlje zverove; i s naredbom da ne dopuste da
ih poderu, nego da te krvnike nevinih jaganjaca preobraaju u krotke
jaganjce. I da bi im ti toliko paradoksalni, neobini podvizi mogli poi za
rukom, boanski Paradoksista savetuje ih da budu, u isti mah, zmije i
golubovi. "Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi."
Prosti i povrni poznavaoci ivotinjske due bunili bi se protiv ovakvog
poreenja. Podmukla reptilija ne moe iveti u istom gnezdu s
bezazlenom pticom ljubavi. Zmija koja je dala povoda da se Adam
izgna iz Raja isuvie je razliita od verne golubice koja se Noju vratila s
maslinovom granom u kljunu te mu objavila povratak Mira. Otrovnica
222

to sike u tami nema niega zajednikog sa belom pticom koja lako

krui kroz sunane zrake.
Ali povrni ljudi uvek su na krivom putu sa svima svojim mislima.
Prostodunost je sila koja pobeuje svako lukavstvo. Pamet je oblik
prostodunosti. Pamet nije prepredenost. Prepredeni ljudi pobeuju
uvek samo u prvom trenutku, ali kasnije izvuku deblji kraj. Bezazlena
stvorenja mogu izgledati glupa, ali naposletku svagda se utvrdi da je
njihova glupost skrivala veliku pamet. Prosta, bezazlena, iskrena
stvorenja imaju neku mo koja zbunjuje i najlukavije ljude: mo
Nevinosti. Dete koje svojim pitanjem nagna stara oveka na utanje,
seljak koji svojim odgovorima zaepi usta filosofu, obini su simboli
pobedonosne snage to je ima Nevinost. Prostodunost ponekada
nadahne prosta oveka da izvri dela i izgovori rei koje vie vrede
nego svi izumi obine diplomacije.
Ljudi to ih Isus alje da osvajaju due bili su nezgrapni seljaci, ali oni
su mogli, bez i najmanjih tekoa, da budu krotki kao ovce, oprezni kao
zmije, prosti kao golubovi. Ali ovce bez kukavitva, zmije bez otrova,
golubovi bez pohote.
Tim vojnicima bila je prva dunost da budu golotinja. Trebalo je da
budu bedniji od siromaha. Ali prosjaci nikako, "jer je poslenik dostojan
svoga jela." Hleb ivota to su ga imali da dele onima koji su gladni
pravde zasluivao je da bude naknaavan hlebom od penice. Samo
poslenici su morali da na svoj posao idu potpuno ogoleli. "Ne nosite
zlata, ni srebra, ni medi u pojasima svojim, ni torbe na put, ni dve
haljine. ni obue, ni tapa." Metali, ti gnusni posrednici bogastva, silan
su teret za duu; teret koji oveka vue na dno. Svetlucanje zlata
nagna nas da zaboravimo sjaj sunca; svetlucanje srebra da
zaboravimo blistanje zvezda; svetlucanje medi da zaboravimo rumenilo
vatre. Ko se vee za zemlju ostaje na zemlji; ne zna za nebo i nebo ne
zna za njega.

223

Nije dovoljno siromanima propovedati ljubav prema siromatvu,

govoriti im o lepoti siromatva. Siromani ne veruju reima bogatih
dogod bogati dragovoljno ne postanu siromani. Isusovi uenici,
pozvani da propovedaju blaenstvo siromatva siromanima i
bogatima, trebalo je da iz dana u dan, svakome, u svakoj kui, daju
primer srene bede. Nije trebalo da ita nose na sebi, osim haljine na
telu i sandala na nogama; nije trebalo ita da primaju, osim ono malo
"potrebnog hleba" to bi ga nali na gostoljubivim trpezama. Putujui
svetenici sirijske Boginje i drugih istonjakih boanstava nosili su uza
se, osim svojih idola, bisage za darove. Jer svetina ne pridaje vanosti
onome to se ne plaa.
Naprotiv, Isusovi Apostoli morali su da odbijaju svaki dar i plaanje.
"Besplatno ste dobili, besplatno i dajite". Pa kako bogastvo, da bi se
bolje prikrilo, svoj metalni oblik pretvara u odeni, glasnici Carstva
morali su se odrei i prazninih haljina, obue, tapa svega onoga
bez ega ovek moe da ivi.
Moraju da ulaze u kue otvorene svakome u toj zemlji gde se nije
znalo za brave i gde se jo odravalo gostoljublje iz nomadskih
vremena i da govore i mukoj i enskoj eljadi u njima. Njihov je
zadatak da jave da se pribliava Carstvo Nebesko, da objasne kako
Carstvo Zemaljsko moe da se pretvori u Carstvo Nebesko, da izloe
jedinu pogodbu pod kojom e moi da se ostvare sva prorotva,
pokajanje, obraanje, preporoaj due. I da bi mogli dokazati da ih
alje Onaj ko ima pravo da trai takav preobraaj, oni imaju vlast da
vraaju zdravlje bolesnima, da reju izgone "neiste duhove", dakle
demone, to jest poroke koji od ljudi stvaraju demone.
Zapovedaju ljudima da se obnove, ali u isti mah pomau ih svima
silama koje su im date da pristupe tom obnavljanju. Ne ostavljaju ih
same posle izdate zapovesti koju je tako teko izvriti. Poto su
izgovorili proroke rei Carstvo se pribliilo prometali su se u
poslenike; popravljali su, istili, usavravali due koje su njihovi
224

zakoniti pastiri ostavili u ogoleloj umi mojsijevskog formalizma.

Govorili su ljudima ta sve treba da ine pa da budu dostojni nove
nebeske zemlje i odmah su revnosno prezali na posao, kako bi
pomogli da se postigne ono to su stavljali u izgled. Jednom rei,
ubijali su i vaskrsavali: u svakom obraenom ubijali su starog oveka, a
njihove rei bile su silno krtenje drugog roenja. Kao putnici bez torbe
i prtljaga, nosili su sa sobom istinu i ivot mir.
"I ulazei u kuu, nazovite joj: mir kui ovoj". Ko ga primi; imae mir; ko
ga odbije, nastavie svoj opaki rat. I izlazei iz te kue ili iz toga grada,
koji vas ne prime, otreete prah sa nogu svojih. Ne zato to je prah u
kuama i gradovima koji ih nee da posluaju neist ili opinjen.
Otresanje nogu je simboliki odgovor na gluvou i tvrdou srca. Odbili
ste sve, te ni mi neemo da primimo nita vae, pa ak ni prah koji je
prionuo za obuu nau. Stoga to vi, koji ste stvoreni od praha i koji
ete se vratiti u prah, neete da date ni jedan trenutak svoga vremena
niti i jedan komadi svoga hleba, mi emo vam prah vaih puteva
ostaviti do poslednje trunke.

225

KAZUJTE NA VIDIKU

KAZUJTE NA VIDIKU
Jer Apostoli, verni uzvienoj i udesnoj rei Onoga ko ih alje, nose mir
i u isto vreme i rat. Nee svi biti kadri da se obrate. U jednoj i istoj
porodici, u jednoj i istoj kui bie ih koji veruju i onih koji ne veruju. I
izmeu njih nastae razdor i rat teak otkup za postizanje savrenog
i trajnog mira. Kada bi svi odmah posluali Re, kada bi se svi istoga
dana obratili, Carstvo Nebesko osnovalo bi se za tren oka, bez ikakve
krvave borbe.
A oni koji nee da se preporode bilo stoga to nisu razumeli Radosni
Glas, bilo zato to misle da su savreni stavljae ruke na Apostole i
predavae ih sudovima. Oni koji su slepo odani bogastvu i Starom
Zakonu bie nemilosrdni prema siromasima koji siromake ue
Novome Zakonu. Bogatai nee priznati da je njihov novac opasna
beda; Knjievnici nee dopustiti da se njihova nauka oglasi kao
neznalatvo koje ubija ljude. "I po zbornicama svojim tui e vas".
"A kad vas predadu, ne brinite se kako ete ili ta ete govoriti". Isus je
pouzdano uveren da e siromani ribari, mada nisu pohaali kolu u
kojoj se ui besednitvo, nai velike rei u asu optube. Jedna jedina
misao, kada je ona velika, raa sve druge uzgredne misli i u isti mah
savrene oblike u kojima se one izraavaju. Neplodan ovek, koji
nema nita u sebi, koji ne veruje ni u ta, koji ne osea, ne bukti, ne
pati, nije kadar, pa da je i osedeo meu atinskim sofistima i rimskim
retorima, da improvizuje jedan od onih ubedljivih i silnih odgovora koji
uznemire savest i najgluvljih sudija.
Da govore, dakle, bez straha, i ne krijui nita od onoga to su oni uili.
Upravo, "ono to vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i to vam se
ape na ui, propovedajte s krovova". Tim reima Isus ne iziskuje od
226

svojih uenika da budu smeliji nego to je bio sam. On je govorio u

tami, to jest na skrivenim mestima: govorio je njima, svojim prvim
vernima, ali ono to im je rekao na pustim putevima ili u zatvorenim
sobama, moraju oni da ponavljaju, kao to im je on davao primera, na
gradskim trgovima, pred gomilama naroda. On im je na uvo aputao
istinu, jer istina moe, u prvi mah, da uplai one koji nisu pripremljeni i
jer njih bee malo, te nije bilo potrebno da se vie. Ali ta istina treba
sada da se gromkim glasom objavi s visine, kako bi je svi uli, te da
niko, na Veliki Dan, ne bi mogao kazati da je nije uo. Blago Radosnog
Glasa razdelie se svima siromasima.
Ako ljudi mogu da ubiju telo onoga ko propoveda istinu, njegovu duu
ne mogu ubiti; smrt jednog jedinog tela dae ivota tisuama novih
dua. Ali ni vae telo nee da umre, jer ima Neko ko ga titi. "Ne
prodaju li se dva vrapca za dinar? Pa ni jedan od njih ne moe pasti na
zemlju bez oca vaega. A vama je i kosa na glavi sva izbrojana. Ne
bojte se dakle: vi ste bolji od mnogih vrabaca". Ptice nebeske, koje ne
seju, ne umiru od gladi; vi, koji ne nosite ni tapa, neete umreti u
rukama neprijatelja svojih.
Imaju jednu toliko dragocenu tajnu da telo u kome je ona ne moe da
propadne. Isus je uvek s njima, i onda kada je daleko od njih. Ono to
se uini njima uinjeno je njemu. Tajanstvena, savrena jednakost
stvorena je za svagda izmeu njih i onoga ko ih alje. "I ako ko napoji
jednoga od ovih malih samo aom studene vode, zato to je moj
uenik, zaista vam kaem da mu nagrada nee propasti".
Hristos je izvor ive vode iz koga e da piju svi oni koji su umorni; ipak
on e voditi rauna i o svakoj ai vode koja bi utolila e i najmanjega
meu njegovim prijateljima. Onima to sa sobom nose vodu istine koja
isti i spasava, moe, jednoga dana, biti potrebna obina voda,
pogrebena na dnu seoskih studenaca. Ko njima prui gutljaj te
materijalne vode dobie, u naknadu za nju, jedan izvor koji moe da
duu opije jae nego i najae vino.
227

Apostoli, koji putuju u jednom jedinom odelu, s jednim parom obue,

bez novaca u pojasu ili u torbi, siromani kao puki siromaci, nagi kao
istina, to su, pored sve njihove prividne bede, veka vrsta Cara, koji je
doao da osnuje najprostranije i najsrenije carstvo, da bi siromane
darivao bogastvom koje vredi vie nego sva merljiva blaga, da bi
nesrenima dao radosti koja je dublja nego ikakve miline na svetu. Taj
novi Car rado se pojavljuje, kao i svi Carevi sa Istoka, u neobinim
haljinama. Ali haljine koje on najvie voli, ak i danas, tri su:
Pesnikova, Siromakova i Apostolova.

228

MAMONA

MAMONA
Isus je Siromah. Siromah koji je beskrajno i u najstroijem smislu te
rei siromaan. On je car siromatva, gospodar potpunog siromatva.
Siromah koji je uz siromahe, koji je doao radi siromaha, koji govori
siromasima, koji daje siromasima, koji radi za siromahe. Siromah
velikog i veitog siromatva. Srean, bogati siromah koji prihvata
siromatvo, koji se venava sa siromatvom, koji opeva siromatvo.
Prosjak koji deli milostinju. Nagi koji odeva nage. Gladni koji hrani one
koji su gladni. udotvorni i natprirodni siromaak koji lane bogatae,
pretvara u siromahe, a siromahe u prave bogatae.
Ima siromaha koji su siromani zato to nikada nisu bili kadri da togod
zarade. Ima opet siromaha koji su siromani zato to svako vee
razdele drugima ono to su prekodan zaradili. I to vie daju, oni sve
vie imaju. Njihovo bogastvo bogastvo tih drugih siromaha gomila
je koja raste sve vema u koliko se vie sa nje uzima.
Isus je bio jedan od tih siromaha. Kada se uporede s njima, sa tim
siromasima, bogatai ije se bogastvo sastoji iz mina, rupija, forinata,
dukata, talira, funti sterlinga, franaka, maraka, dinara, kruna, dolara,
najbedniji su podrpanci. Srebroljupci sa Foruma, jerusalimski Epuloni,
fiorentajski i frankfurtski bankari, londonski lordovi, njujorki milijarderi
samo su, u poreenju s tim siromasima, puki sirotani, robovi koji bez
ikakve plate slue jednog nemilosrdnog gospodara, koji su osueni da
s dana u dan ubijaju svoju duu. Beda tih jadnika toliko je strahovita da
oni moraju da skupljaju kamenje to ga nalaze u glibu i da eprkaju po
pogani. Toliko odvratna beda da ak ni siromaci ne mogu da se na
njih jednim osmehom smiluju.
Bogastvo je kazna, kao god i rad. Ali kazna tea, stidnija. Ko je
229

obeleen znakom bogastva izvrio je, moda i ne znajui, nizak zloin,

jedan od onih neobinih, tajanstvenih zloina za koji nema imena u
ovekovom jeziku. Bogataa pritiskuje breme boje osvete, ili Bog
hoe da ga dovede u iskuenje, kako bi video da li se on moe da vine
do boanskog siromatva. Jer bogata je uinio veliki, gnusan i
neoprostiv greh. Razmenjavanje ga je upropastilo. Mogao je da ima
nebo a uzeo je zemlju, mogao je iveti u raju a izabrao je pakao,
mogao je da ouva svoju duu a ustupio ju je za materiju, mogao je
imati ljubav a vie je voleo mrnju, mogao je da ima sreu a eleo je
mo. Niko ga ne moe da spase. Novac, u njegovoj ruci, pretvara se u
metalnu plou koja ga jo iva ukopava i pritiskuje svojom studenom
teinom; on je otok od Koga se jo za ivota raspada; on je vatra koja
ga pretvara u ugalj, u uasnu crnu mumiju, u gluvu, slepu, nemu, uzetu
crnu mumiju, u avetinjsku strvinu koja neprestano prua praznu ruku u
vekovnim grobljima. Jer niko tome neznanom prosjaku ne moe da
udeli ni jednog jedinog seanja.
Za njega ima samo jedan spas: da i opet bude siromah, da postane
pravi i smerni siromaak, da odbaci uasnu bedu bogastva i da se vrati
siromatvu. Ali takva odluka je neto najtee za onoga ko je bogat.
Bogata, upravo zato to je proman i zatrovan bogastvom, nije kadar
ni da zamisli da bi potpuno odricanje od bogastva bilo poetak
njegovog spasa. I poto ne moe da zamisli takvo odricanje, ne moe
ni da se odlui na njega. On je rob sebe samoga. Da bi se oslobodio,
morao bi ve biti slobodan.
Bogata ne pripada sebi nego pripada, premda je ivo bie, mrtvim
stvarima. On nema kad da premilja, da bira. Novac je nemilosrdan
gospodar, koji ne trpi drugih gospodara kraj sebe. Bogata, sav
ispunjen brigom oko svoga bogastva, udnjom da uvea svoje
bogastvo, materijalnim uivanjem to mu ga donose mrvice materije
koje se nazivlju bogastvom, ne moe da misli na duu. On ne moe ni
da sluti da bi njegovoj bolesnoj, obamrloj, osakaenoj, crvima
izgrienoj dui moglo biti potrebno da se isceli. On je celoga sebe
230

preneo u onaj deo sveta koji on, prema ugovorima i zakonima, moe
da nazove svojim i u kome dosta puta ne stie da uiva, nemajui za to
vremena, volje ni snage. On mora da slui svome bogastvu, da ga
spasava ne moe da slui svojoj dui, da nju spasava. Svom svojom
ljubavi odan je on tom deliu materije koji mu gospodari, koji ga je liio
i poslednjeg ostatka slobode.
Strahovita sudbina bogataeva je u ovoj dvostrukoj besmislenosti: to
je, u tenji da zagospodari nad drugim ljudima, postao robom mrtvih
stvari; i to je, trudei se da doe do jednog delia sveta i to tako
siunog! izgubio sve.
Nita nije nae dogod je samo nae. ovek ne moe stvarno imati
nita osim sebe samoga. Da bi imao to drugo, potrebno je da ga se
odrekne. Onome ko odbija sve, daje se sve. Ali onaj ko se otima o
kakvo od svetskih dobara, da bi ono bilo samo njegovo, gubi i to dobro
do koga je doao i sva ostala. I u isti mah nije kadar da pozna sebe
samoga, da bude svoj, da obogati svoju duu. I onda on nema nita,
sasvim nita. One stvari koje su prividno bile njegove nisu njegove,
nego on je njihov. Nikada nije imao ono to jedino vredi imati: svoju
duu. Najvei je debrak na svetu. Nema nita. Ne moe da ima nita.
Kako bi, dakle, mogao da voli drugoga,da drugima da sebe samoga,
da bude ispunjen onom ljubavi koja bi ga pribliila Bogu?
Nije nita i nema nita. Ko ne postoji, ne moe da se preporodi. Ko
nema, ne moe da dade. Kako bi, dakle, mogao bogata, koji nije vie
svoj, koji vie nema due, da jedinu ovekovu imovinu pretvori u neto
vie i dragocenije?
"Jer ta vredi oveku da dobije ceo svet ako izgubi svoju duu?" Ovo
Hristovo pitanje, prosto kao i sva otkrovenja, daje taan smisao
prorokoj pretnji. Bogata ne gubi samo venost, nego gubi, poto ga
bogastvo vue na dno, svoj ivot na ovome svetu, svoju duu, sreu
zemaljskog ivota.
231

"Ne moe se sluiti Bogu i Mamoni", Duh i zlato su dva gospodara koja
ne trpe zajednice. Surevnjivi su: svako od njih hoe celoga oveka. I
ovek, sve i kada bi hteo, ne moe da sebe podeli na dvoje. Predae
se sav jednom ili drugome. Zlato, za onoga ko slui duhu, nije nita;
duh, za onoga ko slui zlatu, samo je besmislena re. Ko se privoli
duhu odbacuje zlato i sve to se kupuje za zlato; ko udi za zlatom
ubija duh i odrie se svih blagodeti duha: mira, ljubavi, savrene
radosti. Onaj prvi je siromaak koji nije kadar da ikada potroi svoje
neizmerno bogastvo; ovaj drugi je bogata koji ne moe nikako da se
izvue iz svoje beskrajne bede. Siromah ima, po tajanstvenom zakonu
odricanja, i ono to nije njegovo, to jest ceo svet; bogata nema, to
nemilosrdnom zakonu vene udnje, ak ni ono malo to smatra za
svoje. Bog daje mnogo vie nego to je obeao; Mamona oduzima i
ono malo to je obeala. Ko se odree svega dobie sve; ko hoe da
samo za sebe zadri ma i najmanji deli, ostae na kraju bez iega.
Ko se udubi u uasnu tajnu bogastva pojmie zato su ovekovi uitelji
odvajkada u zlatu gledali demonsko carstvo. Stvar koja staje manje od
svih drugih plaa se vie nego sve druge, kupuje se svima drugima.
Stvar koja nije nita, ija je prava vrednost nitavna, nabavlja se svima
ostalima, daje se za nju sva dua, ceo ivot. Daje se u zamenu ono to
je najdragocenije za ono to je najnitavnije.
Pri svem tom, i ova paklena besmislenost ima svoga razloga u
ekonomiji duha. To nitavilo to se nazivlje bogastvom privlai oveka
tako prirodno i tako silno, da je bilo potrebno da se odredi jedna toliko
visoka, toliko nesrazmerna cena, kako bi se on mogao odvratiti od te
lude tenje. Ako pristane da tu cenu plati, onda imamo nepobitan
dokaz o njegovom bezumlju i njegovoj krivici. Ali ni najstroe pogodbe
veno za malotrajno, sloboda za ropstvo, spas za prokletstvo nisu
kadre da oveka odvrate od demonskog pazara. Siromasi oajavaju
samo zato to ne mogu da budu bogati. Njihova dua je zatrovana kao
god i u bogataa. Oni su, skoro svi, i protiv svoje volje, siromasi, koji se
232

nisu mogli nagrabiti zlata a izgubili su duu. Oni su bedni bogatai bez
novaca.
Jer jedino siromatvo koje daje pravo bogastvo duhovno to je
dragovoljno, prihvaeno, s radou prigrljeno siromatvo. Potouno
siromatvo koje nam daje maha da doemo do savrenstva. Nebesko
Carstvo ne obeava siromasima da e ih uiniti bogatima, ali trai da
bogati, da bi u njega mogli da uu, od svoje drage volje postanu
siromasi.

233

PRODAJ SVE!

PRODAJ SVE!
Tragini paradoks kojega je u bogastvu opravdava veni Isusov savet
onima koji su pristali da pou za njim.
Svak mora dati ono to ima odvie onima koji nemaju, ali bogata
mora da dade sve. Mladiu koji mu se priblii i upita ga ta treba da
ini pa da bude jedan od njegovih, on odgovara: "Ako hoe savren
da bude, idi i prodaj sve to ima i podaj siromasima i imae blago
na nebu". Odrei se bogastva nije rtva, gubitak, teta. Naprotiv, za
Isusa i za one koji njega razumeju, to je neizmerna dobit. "Prodajte to
imate i dajte milostinju, nainite sebi torbe koje nee ovetati, blago
koje se nee nikada umanjiti na nebu, gde se lopov ne prikuuje niti
moljac grize. Jer gde je vae blago onde e biti i srce vae... Podaj,
dakle, onome ko ti ite a od onoga ko od tebe uzme nemoj traiti da ti
vrati... jer je vea srea davati nego primati".
Potrebno je davati, i to davati bez ustezanja, vesele due i bez rauna.
Ko daje da bi dobio nije savren. Ko ini poklone da bi doao do
poklona iste vrednosti ne dobija nita. Naknada koju dobijamo u nama
je. Potrebno je da stvar koju daje ne daje zato da bi doao do druge
stvari, nego samo zato da bi doao do duevnog zadovoljstva. "Kada
daje obed ili veeru, ne zovi prijatelja svojih, ni brae svoje, ni roaka
svojih, ni suseda svojih,da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti. Nego
kad ini gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe, i blago e ti biti
to ti oni ne mogu vratiti, nego e ti se vratiti o vaskrsenju pravednih".
I pre Isusa savetovano je ljudima da se odriu bogastva. Nije Isus bio
prvi koji je u siromatvu gledao jedan od stepeni savrenstva. Veliki
Vardhamana, Jina ili Pobednik, dodao je zapovestima Parsije,
osnivaa "Osloboenih", aparigrafu, odricanje od imovine. Buda,
234

njegov savremenik, takoe je svojim uenicima preporuivao to isto.

Kinici su liavali sebe svakog materijalnog dobra da bi, oslobodivi se
rada i ljudi, mogli da se predadu istraivanju istine. Krates, otmeni
Tebanac, Diogenov uenik, razdelio je svoje bogastvo sugraanima i
postao prosjak. Platon je traio da ratnici njegove republike nemaju
nita. Stoici, koji su bili odeveni u purpur i sedeli za stolovima
ukraenim dragim kamenjem, u svojim govorima u zvezde su kovali
siromatvo. U jednoj Aristotelovoj komediji slepi bog bogastva, Pluton,
deli novac, kao za kaznu, samo nevaljalcima.
Ali u Isusa ljubav prema siromatvu nije neko asketsko pravilo ili kakvo
razmetanje. Atinjanin Timon, koji u nastupu udne velikodunosti
postaje prosjak poto je ugostio gomile muktaa, nije siromah u smislu
Isusove nauke. Timon je siromah iz tatine: davao je svakome bez
razlike, pa i onima kojima nije bilo potrebno davati, da bi stekao glas
izdanog i velikodunog oveka. Krates, koji sebe liava svoga imanja
da bi se ugledao na Diogena, rob je nadmenosti; rad je da uini neto
to drugi ne ine, da bi bio proglaen za filosofa, mudraca. Prosjatvo
Kinika takoe je jedan ivopisan oblik tatine; siromatvo Platonovih
ratnika je jedna mera dravnike mudrosti. Jer siromatvo je potrebno
u ljudskim zajednicama koje se obrazuju i podiu. Prve republike su
napredovale i cvetale dokle su se njihovi graani zadovoljavali, kao u
staroj Sparti i u starom Rimu, skromnim, trezvenim ivotom, i propale
su im se u njima poelo udeti za zlatom. Ali u to staro vreme
bogastvo samo po sebi nije potcenjivano. Smatrali su ga kao opasno
samo onda kada se ono nagomilava u rukama nekolicine; smatrali su
ga kao neopravdano ako se nepametno troi. Platon, koji eli da
njegovi graani ive osrednjim ivotom, to jest da niti uivaju u obilju
niti da trpe oskudicu, stavlja bogastvo meu ovekova dobra. Stavlja
ga na poslednje mesto, ali tek ne zaboravlja ga. A Aristofan bi, kao to
se jasno vidi, bio klekao pred Plutonom da je taj slepi bog otvorio oi i
svoje bogastvo razdelio potenom svetu.
U Jevanelju siromatvo nije kakav filosofski ukras niti neka mistika
235

novina. Nije dovoljno biti siromah pa da se ima pravo na graanstvo u

Carstvu Nebeskom. Ako je neko siromah ne znai da je samim tim i
savren. Ko nije ubeen da je dole, neka ne misli da e se vinuti gore;
ko se ne odvoji od svakog materijalnog dobra, toga zavoja to zatvara
oi i sputava krila, nee osetiti elje za duhovnim dobrima.
Siromah, kada ne pati od svoga siromatva, kada se siromatvom
ponosi umesto da se trudi da ga se oslobodi, kudikamo je blii
moralnom savrenstvu nego bogata. Ali bogata koji je osiromaio
radi siromaha pa ivi ivotom svoje nove brae jo je blii savrenstvu
nego oni koji su se u sirotinji rodili i odrasli. To to mu je u deo pala
tako retka i udesna milost pouzdano mu je jemstvo da e se ispuniti
sve njegove nade. Odrei se onoga to se nikada nije imalo moe biti
pohvale dostojno, poto mata uveliava ono ega nema, ali odrei se
svega to se ima i to je predmet svaije zavisti znai uzvisiti se do
savrenstva.
Siromaak, koji je trezven, uzdrljiv, prostoduan i s malo zadovoljan,
zato to nema mogunosti ni prilike da bude drukiji, primoran je da
trai naknade u onim uivanjima za koja nije potrebno imati novaca i
da zadovoljenja nalazi u ponekoj duevnoj nadmonosti kakve ne
mogu imati oni koji uivaju. Dosta puta njegove vrline imaju za osnovu
nemogunost ili neznanje. On je ispravan zato to ne moe da bude
neispravan, ne gomila blago zato to ga nema ni za najpree mu
potrebe, nije pijanica ni razvratnik zato to krmari i bludnice ne znaju
za veresiju. Njegov muni, ropski i mrani ivot iskupljuje njegove
grehe. I bol ga nagoni da pogleda gore i trai utehe. Mi se toliko malo
staramo o siromasima da nemamo pravo da o njima donosimo svoj
sud. Siromaci, koje su napustila njihova braa, koji su daleko od onih
koji bi mogli govoriti njihovom srcu, kojih se svi klone zbog njihove
neistote, koji su iskljueni iz nauke i umetnosti te tee snose svoju
bedu, ta sirotani su, u ovoj optoj bedi, najmanje neisti meu ljudima.
Da ih vie volimo, bili bi savreniji. Imaju li srca da ih osuuju oni koji
su ih ostavili sebi samima?
236

Isus je voleo siromahe. Voleo ih je zato to je imao saaljenja prema

njima; voleo ih je zato to je oseao da su blii njegovoj dui, da su
pripravniji da ga razumeju. Voleo ih je zato to su mu uvek davali
prilike da im radosno slui, da daje hleba gladnima, snage slabima,
nade bolnima.
Isus je voleo siromahe zato to je, sa gledita pravde, u njima video
one koji imaju najvee pravo na Carstvo; voleo ih je zato to su u
bogataa budili saaljenje i time ih pokretali da se odriu zemaljskog
blaga. Ali vie od sviju voleo je siromahe koji su bili bogati pa su
Carstva radi postali siromasi. Njihovo odricanje bilo je najlepi dokaz
njihove vere u njegovo obeanje. Liavali su sebe onoga ta u
stvarnosti nije nita, ali to je u oima sveta sve i sva; inili su to stoga
to su bili ubeeni da e iveti savrenijim ivotom. Trebalo im je da
savladaju jedan od instinkata koji je najdublje ukorenjen u oveku.
Isus, roen kao siromah, meu siromasima, radi siromaha, nije nikada
naputao svoju brau. Njima je on dao plodno izobilje svoga
boanskog siromatva. Meutim, njegovo srce trailo je siromaha koji
nije bio uvek siromah; bogataa gotova da bude siromah njega radi.
Traio ga je, i moda ga nije naao nikada. Ali se oseao sroeniji s
tim nepoznatim bratom, za kojim je udeo, nego sa svima onim
pokornim prosjacima to su se tiskali oko njega.

237

DEMONOVA POGAN

DEMONOVA POGAN
Upamtite dobro ovo, vi koji imate tek da se rodite: Isus nije nikada hteo
ni da se dotakne, svojom rukom, nikakvog novca. One njegove ruke
koje su mesile blato da otvore oi slepome; one ruke koje su dodirivale
neista tela gubavih i mrtvace; one ruke koje su grlile Judu, koji je bio
neistaji od gubavih i od leeva one bele, iste ruke, koje su donosile
sreu i spas, nisu nikada na svojim dlanovima drale koji od onih
koturia sa likom onih to vladaju svetom. U svojim priama, istinitijim
od istine, Isus je mogao da spominje novac; mogao je da ga gleda u
tuim rukama: ali dodirivao ga nije nikada. On, koji se nije gadio ni od
ega, gnuao se novca. Bio mu je odvratan, strahovito odvratan. Cela
njegova priroda bunila se i protiv pomisli da se on dotakne tih prljavih
simbola bogastva.
Kada mu itu hramovni porez, on ne pribegava kesi svojih prijatelja,
nego nareuje Petru da baci udicu: u ustama prve ribe bie dva puta
onoliko novca koliko se trai. U tome udu je jedna uzviena ironija
koju niko nije zapazio. Ja nemam novca, ali novac je neto
beznaajno, neto to je za preziranje, neto to e voda i zemlja
izbaciti na jednu moju re. More je prepuno novca, Ja znam gde ga
ima, i to tolika da bi se samo sitninom njegovom mogli kupiti svi
hramovni svetenici i svi carevi zemaljski, ali ni prstom neu mai da
do njega doem. Jedan od mojih uenika uzee onoliko koliko je
potrebno iz eljusti jedne ribe i dati porezniku, poto je novac, kako se
ini, svetenicima potreban za ivot. Neme ivotinje mogu da nose
novac; ja sam toliko bogat da neu ni da ga vidim. Ja nisam nema
ivotinja, nego dua koja govori, a due nemaju ni novca ni depova.
Ne dajem ti, dakle, ja te drahme, nego more. Meni nije nikada nita
potrebno da kupujem, a poklanjam sve to imam. Moja batana, koja je
neiscrpna, jeste Re.
238

Ali jednoga dana i Isus je morao da zagleda u novac. Upitali su ga da li

pravi Izrailjianin mora da plaa danak. A on im je odgovorio: "Pokaite
mi novac haraki". I oni mu ga pokazae, ali on ga ne htede uzeti u
ruke. Bio je to carski, rimski novac, koji je na sebi imao lik pretvornog
Avgusta. Ali Isus nije hteo da zna iji je taj lik. Upitao je: "ij je obraz
ovaj i natpis? I rekoe mu: esarev". Onda on tim podlacima to su ga
ispitivali kresnu u lice rei koje ih zaprepastie: "Vratite, onda,
esarevo esaru, i Boje Bogu".
Smisao tih rei je mnogostruk. Dovoljno e biti, za sada, da se
zaustavimo na prvoj: vratite. Vratite ono to nije vae. Novac nije va.
Nainili su ga silni za potrebe svoje sile. On je svojina careva i carstva
ovoga drugog carstva, carstva koje nije nae. Car pretstavlja silu i
zatitnik je bogastva; ali mi nemamo nita zajedniko sa silom i
preziremo bogastvo. Nae Carstvo nema silnih niti bogatih; Car to je
na Nebu ne kuje novac. Novac je sretstvo za razmenu zemaljskih
dobara. Ono malo to nam je potrebno malo sunca, malo vazduha,
malo vode, komadi hleba, haljina daju nam besplatno Bog i Boji
prijatelji. Vi celoga ivota sebe muite, da biste skupili veliku gomilu tih
koturia s likom. Mi ne bismo znali ta da s njima inimo. Oni su za nas
sasvim izlini. Zato ih vraamo: vraamo ih onome ko ih je skovao, ko
je svoju sliku na njih stavio, eda bi svak znao da su njegovi.
Isus nije nikada imao potrebe da novac vraa, jer ga nikada nije ni u
ruke uzimao. Svojim uenicima zapovedio je da na put ne nose torbe.
Uinio je jedan jedini izuzetak i to takav koji oveka uasom
ispunjava. Iz jednog stava u Jevanelju vidimo da je jedan Apostol
upravljao zajednikim novcem. Taj Apostol bio je Juda. Ali, najzad, i on
je morao da za izdaju primljeni novac vrati pre nego to ga je smrt
zbrisala. Juda je tajanstvena rtva prinesena na oltar prokletinje koja je
novac.
Novac, osim masti od ruku koje su ga prihvatale i pipale, nosi na sebi i
239

uasnu zarazu jezovitih zloina. Meu svima neistim stvarima to ih je

ovek nainio, da bi umrljao zemlju i sebe samoga, novac je moda
najneistija.
Ti od metala skovani tantuzi, koji iz dana u dan klize kroz ruke ukaljane
znojem ili krvlju: koje su izlizali grabljivi prsti opasnih lopova, trgovaca,
bankara, podvodnika i tvrdica; ti okrugli i lepljivi ispljuvci kovnica, za
kojima svi ude, koje svi trae, grabe, kradu, vole vie nego ljubav i
pokatkada nego i sam ivot; ti prljavi i slikama ukraeni komadii
materije koje muki ubica daje najmljenom ubici, zelena gladnome,
grenik onome to trguje svetinjama, neprijatelj izdajniku, razvratnik
eni koju je kupio; ti odvratni, pogani i smrdljivi nosioci zla, koji navode
sina da ubije oca, enu da izneveri mua, brata da prevari brata,
izopaenog siromaha da noem probode izopaenog bogataa, slugu
da podvali gospodaru, razbojnika da opljaka putnika, narod da
napadne na drugi narod; ti novci, ti materijalni simboli materije,
najuasnija su tvorevina ovekovih ruku. Novac koji je poubijao tolika
tela, ubija s dana u dan tisue dua. Zarazan, zaraznij i od prnjetina
okuenog oveka, od gnoja na pritu, od kaetine u kanalu, ulazi on u
sve domove, blista se na menjakim tezgama, pritajuje se po fijokama,
skrnavi uzglavlja i san, krije se po mranim i plesnivim kutovima, prlja
ruke nevine deice, dovodi u iskuenje devojke, plaa delatov rad,
krui irom celoga sveta raspirujui mrnju, razbuktavajui poudu,
uskoravajui pokvarenost i smrt.
Hleb, koji je ve svetinja na stolu u domu, na crkvenoj trpezi pretvara
se u besmrtno telo Hristova. I novac je vidljivi znak nekog pretvaranja.
On je prokleto priee Demonovo. Novac je truli izmet Demonov. Ko
voli novac i radosno ga prihvata zdruuje se s Demonom. Ko se s
uivanjem dotie novca dotie se, i ne znajui to, Demonove pogani.
ist ovek ne moe ga se doticati, svetac ga ne moe snositi. Obojica
njih znaju koliko je on gadan. I gnuaju ga se kao god to se bogata
gnua bede.
240

CAREVI ZEMALJSKI

CAREVI ZEMALJSKI
ij je taj lik? pita Isus kada mu pred oi iznose rimski novac.
On poznaje to lice. Zna. kao i svi, da je Oktavijan, usled itavog niza
neobino srenih sluajeva, postao gospodarem sveta i da su mu
udvorice dale nadimak Avgust, to jest Veliki. Poznaje crte toga
pretvornog mladia, glavu s gustom i nakovrdanom kosom, veliki nos
koji se povija nanie kao da bi da prikrije surovost onih malih, nenih,
odluno zatvorenih usta. To je glava kao to su i sve glave na novcima,
bez trupa, otseena pri kraju vrata: jezovita slika venog i dragovoljno
prihvaenog usekovanja.
Ali Isus nee da svojim ustima izgovori ime toga cara, jer ne priznaje
njegovu vlast. esar je zemaljski dar; Isus je car jednog novog carstva
koje je u protivnosti sa zemaljskim carstvom i u kome nee vie biti
careva. esar je car prolosti, car ratnika, car zlatnog i srebrnog
novca, car pravde koja je nedovoljna i lana. Isus je car budunosti,
spasilac robova, neprijatelj bogastva, uitelj ljubavi. Meu njima nema
niega zajednikog. Isus je doao da srui vladavinu esara, da rasturi
rimsko i svako drugo zemaljsko carstvo, a ne da zameni esara. Kada
bi ta ljudi sluali, esara ne bi bilo vie. On nije naslednik koji sklapa
zavere protiv onoga ko vlada, da bi zaseo na njegovo mesto, nego
mirni ruilac svih upravljaa. esar je najsilniji i najuveniji izmeu
njegovih protivnika, ali i najneobiniji. Jer njegova snaga poiva na
dremljivosti ljudi, na nemoi naroda. Ali doao je onaj koji e da
prodrma one to su zadremali, da otvori oi slepima, da povrati snagu
slabima. Kada se sve dovri i zasnuje se Carstvo Carstvo kome ne
trebaju vojnici, sudije, robovi ni novac, nego samo ive due, due
ispunjene ljubavlju esarevo carstvo e ieznuti kao to brdo od
pepela iezne kada ga podhvati pobedniki vetar.
241

Dokle pak ono traje, moemo da mu vraamo ono to je njegovo.

Novac za nove ljude je nita. Podajmo esaru, kome je sueno da
bude nita, to nita od zlata i srebra koje nije nae.
Isus, koji neprestano, sa strasnom udnjom, objavljuje dolazak drugog
Zemaljskog Raja, ne vodi rauna o carevinama, jer novoj zemlji to je
on obeava nee biti potrebne carevine. Narod od svetaca, koji se
meusobno vole, ne bi znao ta e mu carevi, sudovi i vojske.
Boanski Spasitelj doao je da uini preokret i u politici ovekovoj.
Jedan jedini put govori Isus o carevima, i to samo zato da bi tumbe
preokrenuo prostu i utvrenu ideju. "Carevi narodni rekao je
uenicima zapovedaju narodu, i poglavari upravljaju njime. Ali meu
vama da ne bude tako; nego koji hoe da bude vei meu vama, da
vam slui. I koji hoe meu vama da bude prvi, da vam bude sluga".
To je teorija potpune jednakosti meu ljudima. Veliki je mali; gospodar
je sluga; car je rob. Ako onaj koji upravlja mora biti kao i onaj koji slui,
onda onaj koji slui ima ista prava i istu ast kao i onaj koji upravlja.
Moe biti svetaca koji su svetiji od drugih svetaca; pravednih koji su do
jue bili grenici; nevinih koji su bili graani carstva im su se rodili.
Moe biti razlike po duhovnoj veliini u optem savrenstvu, ali pojam
pretpostavljenih i potinjenih, gospodara i slugu, bie, najzad, ukinut.
Da bi se mogla vriti vlast, pa ma i loe, potrebno je imati povorku onih
koje treba voditi, gomilu onih na koje valja motriti i kanjavati ih, i
izvesan broj onih ije se ivotinjstvo mora obuzdavati. Ali kada svi ljudi
budu bili sveci, onda nee biti potrebni zakoni i kazne, putokazi i brane,
naredbe i pokoravanje naredbama. Carstvo duhovno moe biti bez
vlasti i njenih propisa.
Ljudi se vie meu sobom ne mrze i ne otimaju se o bogastvo: im se
to dvoje postiglo, prestaje svaki razlog i svaka potreba za upravljanjem.
Put to vodi savrenoj slobodi ne zove se Propast nego Spas i ne
nalazi se u Godvinovim ili tirnerovim, Prudonovim ili Kropotkinovim
sofizmima, nego samo u Jevanelju Isusa Hrista.
242

Meutim, ni do dan danas ovek nije pridobiven za Jevanelje, te su

jo potrebni carevi. ivotinjama je potreban pastir, i u koliko su
razuzdanije i udljivije, u toliko pastir mora biti snaniji i naoruaniji. Ali
ljudske ivotinje, koje su podivljale od nadmenosti, pomiljaju da
mnoina moe zameniti jednoga i da niski moe zauzeti mesto
visokog, te nee careva. Careva to su odista carevi, koji su, ak i
kada su osrednjih sposobnosti, uzvieni iznad mahnitih udi slepih
gomila. Careva koji upravljaju s onim autoritetom koji mora biti
jedinstven da bi mogao imati uticaja, i koji za svoje pogreke, manje od
pogreaka lude gomile, odgovaraju samo Bogu. Ali dananji ljudi takvih
careva nee. Takve careve ne mogu oni ni da vole ni da ih trpe. Miliji
su im mnogobrojni nesposobni i grabljivi sitni tirani koji ih gnjave i muzu
u ime slobode. Podnose ih lake stoga to je njihova tiranija zaodenuta
slobodarstvom. Mnogo je vekova otkako je pravih careva nestalo sa
zemlje, a iroderi to na njoj ive nisu se popravili. Ne mogu da se
pokoravaju, to ine i ivotinje, a nisu jo dostojni slobode koju Bog
daje svetiteljima.

243

MAC I OGANJ

MA I OGANJ
Kad god ulizice silnih hoe da proglase za svetinje ambicije
ambicioznih, nasilja silnika, zverstva zverova, ratobornost ratobornih,
osvajanja osvajaa; kad god plaeni sofisti ili besomuni deklamatori
pokuavaju da dovedu u saglasnost neznaboako divljatvo i
hriansku blagost, da krst prikau kao balak, da prolevanje krvi,
izazvano mrnjom, pravdaju krvlju koja je na Golgoti prolivena ljubavi
radi; kad god se, uopte, hoe rat da brani doktrinom mira i od Hrista
stvori jemac DingisKanov ili Bonapartin ili, da bi pakost bila jo vea,
prethodnik Muhamedov, videete kako se odmah potee onaj uveni
jevaneljski tekst koji svak zna napamet ali koji malo ko razume.
"Ne mislite da sam ja doao da donesem mir na zemlju; nisam doao
da donesem mir nego ma." Poneki, da bi pokazali svoju nauenost,
dodaju: "Ja sam doao da donesem oganj na zemlju." A drugi,
obdareni pravim udom od pamenja, urno navode onu reenicu:
"Carstvo Nebesko siledije osvajaju."
Kakvog bi anela od reitosti, kakvu natprirodnu silu mogao ovek da s
neba prizove, pa da se tim tvrdim glavama objasni smisao tih rei koje
oni tako lakomisleno i drsko ponavljaju.
Oni njih iz jevaneljskog teksta vade s istom onakvom nenou
kakvom orangutan upa cvee u istonjakom vrtu. Ne osvru se na
rei koje dolaze pre njih i iza njih; ne osvru se na prilike u kojima su
izgovorene; ni na um im ne pada da bi one mogle imati i kakvo drugo a
ne samo obino znaenje.
Kada Isus kae da je doao da donese ma ili kao to je u slinom
stavu Luka napisao "razdor" on to govori uenicima koji polaze na
244

put da propovedaju da se Carstvo pribliuje. I odmah, im je spomenuo

ma, ono to je rekao objanjava primerima iz porodice: "Jer sam
doao da rastavim sina od oca njegova i ker od matere njene i snahu
od svekrve njene, i neprijatelji oveku postae ukuani njegovi. Jer e
odsele pet u jednoj kui biti razdeljeni, ustae tri na dva, i na dva tri..."
Ma, dakle, ne znai rat. To je jedna slika koja oznaava razdor,
pocepanost, podelu. Ma see, deli, rastavlja; a propoved Jevanelja
podelie, zavadie meu sobom lanove jedne i iste porodice. Jer
meu ljudima ima gluvih i onih koji uju, tromih i okretnih, onih koji ne
veruju i onih koji veruju. Dogod se svi ne obrate i dogod ih Re ne
zbratimi na zemlji e biti razdora. Ali razdor nije rat, nije istrebljenje.
Oni to su udi i poverovali Hriani nee da napadaju one koji ne
sluaju i ne veruju. Upotrebie, svakako, oruje protiv brae koja su
uporna i koja su neposluna ali to oruje bie propoved, primer,
oprotaj, ljubav. Neobraeni e, moda, povesti pravi rat, rat sa
nasiljem i prolevanjem krvi, ali povee ga upravo zato to nisu
obraeni, upravo zato to nisu Hriani. Pobeda Jevanelja uinie
kraj svakom ratu ratu izmeu oveka i oveka, izmeu porodice i
porodice, izmeu stalea i stalea, izmeu naroda i naroda. to je
Jevanelje, u ranija vremena, bilo povod neslozi i razdoru, nije krivica
do istina to nas ih ono ui nego do toga to se u te istine nije
verovalo.
Kada Isus objavljuje da je doao da donese oganj, samo kakav
varvarin moe tu misliti na ubistveni oganj, koji je dostojni pomonik
rata. "I kako bih voleo da se ve zapalio!" Jer oganj to ga eli oveji
Sin vatra je portvovanja, blistavi plamen ljubavi. Dogod sve due ne
budu saeene tim ognjem, re Jevanelja ostae prazan zvuk i
Carstvo e biti jo daleko. Da bi se oveja porodica oslobodila zaraze,
potreban je poar od bolova i stradanja. Smrznuti moraju da bukte,
neosetljivi moraju da urlaju, mlaki moraju da vriju kao voda u loncu.
Prljavtinu koja se nagomilala u duhovnom ivotu ovekovom, koja je
od svake due nainila pomijaru, trule koja zatvara ui i zagluuje
srca, mora u pepeo pretvoriti oganj koji je Isus doneo da zapali i koji ne
245

znai unitenje nego spas.

Ali da bi se moglo prebroditi more od plamena, potrebno je imati
smelosti koje svako nema. Koje imaju samo oni koji su hrabri. Zbog
toga Isus moe da kae da "Carstvo Nebesko siledije osvajaju." Re
"siledije" ima odista, u tekstu, znaenje "hrabri"; ona, dakle, oznaava
ljude koji, ne kolebajui se i ne drhtei, na juri zauzimaju utvrenje.
Ma, oganj, nasilje rei su koje se ne smeju uzimati u bukvalnom
smislu kao to to ine oni koji brane pokolje. Te rei su slike koje
moramo upotrebljavati da bi nas mogla razumeti uspavana mata
prostog sveta. Ma je simbol podeljenosti izmeu onih koji su se
ubedili prvi i onih koji su im se pridruili naposletku; oganj je vatra to
isti; nasilje je duevna snaga koja je potrebna da bi se moglo doi na
prag Carstva. Ko ovo shvata drukije, ili ne ume da eta ili je rad da
druge obmanjuje.
Isus je ovek Mira. Doao je da donese mir. Sva Jevanelja su samo
objavljivanje mira i upustva o miru. Iste noi koje se Isus raa, nebeski
glasovi pevaju proroko pretskazanje: "Mir na zemlji meu ljudima
dobre volje." Na gori, jedno od prvih obeanja to polaze iz Isusovog
srca i sa njegovih usana ono je koje on upuuje miroljubivima. "Blago
onima koji mir grade, jer e se sinovi Boji nazvati.s Apostolima, kada
polaze na put, nareuje da nazivaju mir svima kuama u koje budu
ulazili. Uenicima, prijateljima, preporuuje potpunu slogu. "Ovo vam
zapovedam: da imate ljubav meu sobom." Pribliujui se Jerusalimu,
gleda ga plaui i uzvikuje: "Kada bi i ti znao u ovaj dan ta je za mir
tvoj!" A one noi u maslinovom vrtu, dokle ga naoruani najamnici
vezuju, izrie on uasnu osudu nad nasiljem. "Svaki onaj ko se mai
maa, od maa e poginuti."
Zna kakvo je zlo nesloga. "Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi,
opustee; i svaki grad ili dom, koji se razdeli sam po sebi, propae." I
u razgovoru o poslednjim stvarima spominje kao znake, osim gladi,
zemljotresa i drugih nevolja, jo i ratove: "Ustae narod na narod i
246

carstvo na carstvo... uete ratove i glasove o ratovima."

Nesloga je, za Isusa, zlo; rat je zloin. Branioci pokolja vrlo rado brkaju
stari i novi Zavet. Ali novi je upravo zato novi to poboljava stari.
Rat se moe nazvati boanskim kada na njega gledamo kao na kaznu.
Ali on je kazna i po samom sebi. Rat je najsuroviji izraz mrnje to
tanja i bukti u ovekovom srcu. Da bi mogli iskaliti mrnju to je ima u
njih, ljudi se meusobno unitavaju orujem. Rat je, u isti mah, greh i
njegova kazna. Greh je stoga to je postojao, jo pre nego to je
otpoet, u duama onih koji su neprijatelji; kazna je stoga to mrnja,
poto izbije, dovodi do uzajamnog istrebljavanja izmeu onih koji se
mrze.
Ali, kada bi mrnje nestalo iz svih srdaca, rat se vie ne bi mogao ni
zamisliti; najstrahovitiji bi iezao bi zajedno s najveim grehom.
Najzad bi osvanuo dan, to ga je u daljini, sa udnjom, gledao Isaija,
kada "maeve svoje raskovae na raonike i koplja svoja na srpove, te
nee dizati maa narod na narod, niti e se vie uiti boju."
Taj dan to ga je objavio Isaija bie onaj u koji Propoved na Gori bude
bila jedini zakon priznat na zemlji.

247

JEDNO TELO

JEDNO TELO
Isus smatra kao neto sveto i telesnu vezu izmeu mua i ene. Dogod
svi Carevi ne budu postali izlini, vraaemo im novce koji na sebi
nose njihovo ime i njihov lik; dogod svi ljudi ne budu bili slini anelima,
ljudski rod mora se starati da se umnoava.
Porodica i drava nesavrene zajednice, kada se uzmu na um
nebeska blaenstva potrebne su u ovom zemaljskom iekivanju
raja. Ali, dokle su potrebne, one moraju, bar, da budu manje neiste i
manje nesavrene. Onaj ko upravlja trebalo bi da sebe smatra da je
ravan onome koji slui; veza izmeu mua i ene morala bi biti vena i
iskrena.
U braku Isus gleda pre svega slepljivanje dvaju tela. Tu on prihvata
sliku staroga Zakona. "Nisu vie dva nego jedno telo." Mu i ena su
jedno, nedeljivo, nerazdvojno telo. Taj mu nee imati druge ene; ta
ena nee imati drugog oveka dogod ih smrt ne razdvoji. Sparivanje
oveka i ene, kada ono nije iskaljivanje divlje poude ili kriom vreni
blud, kada je to stapanje dva zdrava i neoskrnavljena stvorenja, kada
se do njega dolo slobodnim izborom i s obvezom prihvaenom pred
Bogom i pred ljudima, kada je ono izraz istog prirodnog nagona, to
sparivanje ima u sebi neega skoro tajanstvenog, neega to se ne da
niim zbrisati. Izbor je neopozivan, strast je potvrena, obveza ostaje
vena. U dva tela koja se steu, ispunjena udnjom, dve su due koje
se upoznaju i susreu u ljubavi. Dva tela postaju jedno telo; dve due
postaju jedna dua.
Njih dvoje smeali su svoju krv, ali iz te zajednice rodie se jedno novo
stvorenje, proizvedeno iz ivota jednoga i iz ivota drugoga, koje e biti
vidljivi oblik njihovog sjedinjenja. Ljubav ih je uinila podobnima Bogu,
248

tvaraocima neprestano novih i udesnih tvorevina.

Ali to telesno i duhovno dvojstvo najsavrenije meu nesavrenim
ljudskim zajednicama ne sme biti mueno ni prekidano nikada.
Preljuba ga kvari; razvod ga kida. Preljuba je potmulo nagrizanje;
razvod je njegovo konano odricanje. Preljuba je tajni razvod osnovan
na lai i verolomstvu; razvod, posle koga dolazi nov brak, jeste
zakonom priznata preljuba.
Isus stalno, sveano i bezuslovno osuuje preljubu i razvod braka.
Njegova priroda buni se protiv neverstva i verolomstva. Doi e dan,
veli on govorei o nebeskom ivotu, kada se ene nee udavati niti
ljudi eniti, ali do toga dana brak mora biti bar u toliko savren u koliko
mu to doputa njegovo nesavrenstvo. I Isus, koji se svagda sa
spoljnjega uzviava ka unutarnjem, ne nazivlje preljubnikom samo
onoga ko zavede enu svoga brata, nego ak i ovoga ko je, na ulici, s
poudom pogleda. I nije preljubnik samo onaj ko se potajno sastaje s
tuom enom, nego i onaj koji, poto je oterao svoju enu, uzme
drugu. Na jednom jedinom mestu on kao da doputa muu
brakolomnice razvod braka, ali krivica oterane ene ne bi nikako mogla
izvinjavati krivicu to bi je iznevereni mu uinio uzev drugu enu.
Protiv tako strogog zakona bune se ak i uenici. "Ako je tako oveku
sa enom, nije dobro eniti se. Ali on im odgovori: Ne mogu svi primiti
tih rei, nego samo oni kojima je dano. Jer ima ukopljenika koji su se
tako rodili iz utrobe materine; a ima ukopljenika koje su ljudi ukopili;
a ima ukopljenika koji su sami sebe ukopili carstva radi nebeskoga.
Ko moe primiti neka primi".
Brak je ustupka koja se ini ovekovoj prirodi i sluba kojoj je svrha
rasploavanje ivota. "Ne mogu svi" da ostanu nevini, neoskvrnjeni
"nego samo oni kojima je dano". Savreno beenstvo je milost,
pobednika nagrada u borbi izmeu duha i materije.

249

Ko je rad da se svom svojom ljubavlju posveti kakvoj velikoj stvari,

mora sebe osuditi na istotu. Ne moe se sluiti u isti mah i
oveanstvu i jednom njegovom deliu. ovek koji se lati kakvog od
tekih zadataka, koji iziskuje sve njegovo vreme, ne sme se vezivati za
enu. Brak trai da se ovek sav preda jednom jedinom biu a onaj
ko hoe druge da spasava mora se predavati svima biima. Njemu nije
dovoljno sjedinjavanje dveju dua; ono bi otealo i uinilo, moda,
nemogunim sjedinjavanje s drugim duama. Odgovornost to je
ovek na sebe primi enidbom, raanjem dece, zasnivanjem jedne
male zajednice u okviru velike zajednice, toliko je krupna da bi ona s
dana u dan bila najvea smetnja njegovim kudikamo vanijim
obvezama.
ovek koji hoe da predvodi ljude, da ih preobraava, ne sme se
vezati, na ceo ivot, s jednim jedinim stvorenjem. Morao bi zanemariti
ili svoju enu ili svoj zadatak. Isuvie mnogo voli on ukupnost svoje
brae a da bi mogao voleti jednu jedinu od svojih sestara. Veliki ovek
mora biti sam. Samoa je njegova sudbina i njegova veliina. On se
odrie uivanja u branoj ljubavi; ali ljubav, koja je u njemu, umnoava
se prelazei na sve druge ljude. ovek bez ene je sam, ali slobodan
je; njegova dua, koju ne koe obine i materijalistike misli, moe da
se vine u vee visine. On nema telesne dece, ali postie da se po drugi
put raaju, u drugi ivot, deca njegovog duha.
Ali nije svakome dano da snosi uzdrljivost. "Ko moe primiti neka
primi". Zasnivanje Carstva iziskuje ljude koji daju svu svoju duu:
sluba materiji, mada je ona omeena zakonitou braka, slabi onoga
ko je rad da slui duhu.
Oni koji na sudni dan budu vaskrsli, nee vie podlegata iskuenjima.
U Carstvu Nebeskom veza izmeu oveka i ene, premda je
osvetana venou braka, bie ukinuta. Njena krajnja svrha je dodue
stvaranje novih ljudi, ali tada,toga dana, smrt e biti pobeena te vie
nee biti potrebno neprekidno obnavljanje narataja. "Deca ovoga
250

sveta ene se i udaju; a koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz

mrtvih niti e se eniti niti udavati; jer vie ne mogu umreti; jer su kao
aneli; i sinovi su Boji kada su sinovi vaskrsenja".
Onima koji uu u Carstvo Nebesko, koji, dakle, budu bili aneli, ono to
im se inilo snoljivo postae nepojmljivo, ono to im se inilo isto
postae sramno, ono to je bilo sveto postae im nesavreno. U tome
savrenom svetu nee biti ni traga od iskuenja kojima je podlegalo
oveanstvo. ivotinji oveku bila je dovoljna trenutna nasilna obljuba
zarobljene ene; ovek se uzvisio do braka, do jednog sjedinjenja s
jednom enom; svetac se uzvisio jo vema: do dragovoljne istote.
ovek koji je postao nebeski aneo, koji je sav samo duh i ljubav,
pobedio je, i u seanju, telo: njegova ljubav, u svetu u kojemu nema
siromaha, bolesnih, nesrenih i neprijatelja, pretvara se u neto
nadoveansko.
Niz raanja okonan je. etvrto carstvo uspostavljeno je za svagda.
Graani toga carstva bie neprestano isti, oni i nikoji drugi, za vena
vremena. ena vie nee raati s bolom. Presuda o izgnanstvu iz raja
opozvana je; zmija je pobeena; Otac i opet radosno prima u zagrljaj
odbeglog Sina. Raj je nanovo naen i nee biti izgubljen nikada vie.

251

OCEVI I SINOVI

OCEVI I SINOVI
Isus je govorio u jednoj kui, moda u Kapernaumu. I kua je bila
prepuna sveta, mukog i enskog, svih onih koji su eljni ivota i
pravde, svih onih kojima je potrebna pomo i uteha. Tiskaju se oko
njega i gledaju ga kao to se gleda naeni otac, brat koji se od bolesti
oporavlja, dobrotvor koji je doneo spasenje. Toliko su eljni njegove
rei, svi izreda, i muko i ensko,da Isus i njegovi prijatelji nemaju kad
da se kojim zalogajem potkrepe. Govorio je ve dugo, a oni su hteli da
govori jo, sve do noi, da ne prekida nikako, da se ne odmara ni
aska. Toliko su ga ekali! Jo njihovi ocevi i njihove matere oekivali
su ga, u neizmernoj bedi, u najveoj utuenosti, tisuama godina. Pa i
sami oni odavno su ga izgledali, ispunjeni nejasnom im udnjom.
Uzdisali su, iz noi u no, za sreom, za zrakom svetlosti, za rei koja
bi bila ispunjena ljubavlju. I gle, pred njima je, eto, onaj koji deli
nagrade za to toliko dugo ekanje. I oni su ih prihvatali bez ustezanja.
Ti ljudi i te ene oko Isusa bili su kao kakvi nestrpljivi poverioci,
poverioci s prvenstvenim pravom naplate, koji najzad imaju u svojim
rukama boanskog, od davnina oekivanog dunika, te hoe da svoj
deo do poslednje pare naplate. Mogao je on i da ne jede hleba!
Stoleima i stoleima njihovi ocevi morali su biti bez hleba istine, a
godinama i godinama oni sami nisu se mogli nasititi hlebom nade.
Isus, dakle, i dalje govori svetu kojega je puna kua. Ponavlja mu
najlepe izume svoje due, iznosi mu pred oi najprimamljivije slike
Carstva, gleda ga svojim pronicljivim oima koje prodiru do dna due,
kao to zraci jutarnjeg sunca prodiru u tamu zatvorenih kua. Svako od
nas dao bi ostatak svojih dana kada bi ga mogle da pogledaju one oi,
kada bi ma i za trenutak mogao da vidi te oi prepune beskrajne
nenosti; kada bi mogao samo jednom sluati onaj njegov meki glas
koji u melodinu muziku pretvara semitski jezik. Ti ljudi i te ene, koji
252

su pomrli, ta kukavna stvorenja koja su danas prah u pustinjskom

vazduhu ili blato ispod kamiljih kopita, ti ljudi i te ene kojima niko nije
zavideo dokle su bili u ivotu a kojima mi, koji ivimo, moramo da
zavidimo posle tako davne smrti, ti ljudi i te ene sluali su taj glas,
gledali su te oi.
Ali najednom pred kunim vratama nastaje neki agor, neko
komeanje. Neko je rad da ue. Jedan od prisutnih javlja Isusu: "Evo,
mati tvoja i braa tvoja stoje napolju, radi su da govore s tobom". Ali
Isus se i ne pomae. "Ko je mati moja, i ko su braa moja? I pruiv
ruku svoju na uenike svoje ree: Eto matere moje i brae moje! Jer ko
izvruje volju oca mojega koji je na nebu, brat mi je i sestra i mati".
Moja je cela porodica ovde. I nemam druge porodice. Krvne veze ne
znae nita ako nisu osvetane duhom. Moj otac je Otac koji me po
savrenstvu ini slinim sebi; moja braa su siromasi koji su plakali;
moje sestre su ene koje su se odrekle ljubavi radi Ljubavi. Nije mislio,
tim reima, da se odrekne Marije Deve, plod ije je utrobe bio; hteo je
samo da kae da od dana u koji je dragovoljno otiao od kue vie ne
pripada maloj nazaretskoj porodici, nego velikoj ovejoj porodici, kao
njen spasilac.
Duhovna veza, po novom poretku spasavanja, kudikamo je pretenija
od telesne veze. "Ko doe k meni a ne mrzi na svoga oca, i na mater, i
na enu, i na decu, i na brau, i na sestre i na sam svoj ivot, ne moe
biti moj ueniks. Ljubav prema posebnome mora se potiniti ljubavi
prema optemu. Ima da se bira izmeu starinskih oseanja starinskog
oveka i jedine ljubavi novog oveka.
Porodice e nestati kada ljudi, u nebeskom ivotu, budu bili neto bolje
nego ljudi. Sada je porodica smetnja za onoga ko drugome hoe da
pomogne da u raj ue. "I ne nazivajte nikoga na zemlji ocem svojim, jer
samo jedan je otac va, onaj na nebu". Ko ostavi porodicu, bie
beskrajno nagraen. "I svaki koji ostavi kuu" ili brau, ili sestre, ili oca,
253

ili mater, ili enu, ili decu, ili zemlju, imena moga radi, primie sto puta
onoliko, i dobie ivot veni".
Na Oca koji je na nebu moete da se oslonite; na svoju brau u
Carstvu moete se tako isto osloniti; ali zemaljski ocevi i braa kadri su
da se prometnu ak i u ubice vae. "I predae brat brata na smrt i otac
sina; i mnoge od vas poubijae..."
Ipak, bar na oceve svoje trebalo bi da se deca mogu da oslanjaju. Jer
ocevi, u smislu Isusove nauke, imaju kudikamo vee dunosti prema
deci nego deca prema ocevima. Stari zakon zna samo za deje
dunosti. "Potuj oca i mater", veli Mojsije. Ali ne dodaje: "titi i voli
decu svoju". Deca su svojina onoga ko ih je na svet doveo. ivot, u to
vreme, bio je, kako izgleda, toliko lep i dragocen da se deca roditeljima
nisu nikada mogla oduiti. Trebalo je da ih neprestano sluaju, da im
se stalno pokoravaju. Da ive samo za oca i mater.
I tu boanski genij Prevratnikov vidi ta nedostaje starima, te uzima u
zatitu drugu stranu. Ocevi treba da daju: da daju netedimice,
neprekidno. ak i onda ako su deca rava, ak i ako ostave oca, ak i
onda ako to ne zasluuju u oima sveta. Oe Na je, upola, zahtev to
ga deca postavljaju Ocu. To je molitva koju svako dete moe da
upuuje svome ocu.
I ma da im daju sve, deca mogu da ostavljaju oceve. Ako ih ostave da
bi se odala ravom ivotu, treba da im oproste im se vrate, kao god
to je onaj otac u Prii oprostio svome raspusnom sinu. Ako ih pak
ostave da bi potraili uzvieniji i savreniji ivot kao oni koji su se
privoleli Carstvu bie hiljadustruko nagraeni u ovome i onome
ivotu.
Ali, bilo kako mu drago, ocevi su dunici. Strahovita obaveza koje su
se primili dajui ivot novim stvorenjima mora se ispunjavati. Kao god i
Otac nebeski, oni moraju davati onima koji trae i onima koji ute,
254

onima koji zasluuju i onima koji ne zasluuju, onima koji sede za

porodinom trpezom i onima koji lutaju svetom, dobrima i ravima,
prvencima i mezimcima. Ocu ne sme dotuati ni jedno njegovo dete: ni
ono koje ga je napustilo, ni ono koje ga je uvredilo, ni oni koje ga se
odreklo.
"Koji je meu vama ovek koji e, ako mu sin njegov hleba zaite,
kamen da mu da. Ili ako ribe zaite, da mu zmiju da?" Ko e dakle da
uskrati detetu koje od njega odlazi, ne traei nita, poslednji dar to
mu ga moe dati: ljubav koja ne iziskuje naknade.
Svako je sin ovejega Sina, ali niko njega nije mogao nazvati ocem
po telu. Meu varljivim radostima jedina je, moda, nevarljiva: drati u
naruju, ili na krilu, deaia u ijim kao rua rumenim obraiima
struji naa krv, koji se na nas osmehuje svojim sjajnim oicama, koji
tepa nae ime, koji u nama budi izgubljenu nenost nae najranije
mladosti. Oseati na staroj koi, koja je otvrdla na vetrovima i na
suncu, novo, svee, mekano telo, kojim krv tee, rekli biste, blago kao
mleko, telo koje je nalik na bujne i mirisne cvetne listie, i oseati da je
to telo nae, da se ono obrazovalo u telu nae ene, da se hranilo
mlekom njenih grudi, i posmatrati kako se javlja, lagano cveta dua u
tome telu koje pripada nama, koje pripada onoj to pripada nama, biti
jedini otac toga jedinog stvorenja, toga cvetka koji se tek otvorio da
primi svetlost beloga sveta, poznata u njemu sebe, videti svoje poglede
u njegovim zauenim zenicama, uti svoj glas u njegovim sveim
ustancima, podetinjiti se radi toga deaia, da bismo bili dostojni
njega, sniziti se, postati bolji, istiji, zaboraviti sve godine koje nas
primiu smrti, predati zaboravu muki ponos i turu staraku mudrost,
prve bore na licu, iskuenja, prljavtine i sve niskosti svoga ivota i
vratiti se kao nevin ka toj nevinosti, vedar ka toj vedrini, ispunjen
dobrotom kakve nismo poznavali nikada dotle, biti, uopte, otac
svojega deteta, koje s dana u dan raste, u naoj postelji, u naoj kui,
u naruju nae ene, to je, besumnje, najvee uivanje to ga moe
oseati ovek koji ima duu u svome telu koje je od blata.
255

Isusa, koga niko nije nazivao ocem, privlaila su deca kao i grenici.
Kao veliki Duh voleo je samo krajnosti. Nevinost i pad bili su, za njega,
zaloge spasa. Nevinost zato to ona ne mora da se isti; pad zato to
je za njega veoma potrebno ienje. U opasnosti je osrednji svet; svet
koji je upola pokvaren a upola netaknut; ljudi koji su iznutra zatrovani a
spolja se prikazuju ista, poteni i pravini; oni koji su zajedno s
detinjstvom izgubili istotu s kojom su se rodili te jo ne oseaju smrad
unutranje trulei.
Matere su mu podnosile decu da ih se dotakne. Uenici, neosetljivi kao
i uvek, vikali su na matere, i Isus, i ovaj put, morao je da ih opominje:
"Ostavite decu i ne zabranjujte im da k meni prilaze; jer njihovo je
carstvo Nebesko. Zaista vam kaem: ko ne primi Carstva Bojega kao
dete, nee ui u njega".
Uenici, bradati ljudi, ponosita zbog poloaja to su ga zauzimali kao
zastupnici velikog Uitelja. nisu razumevali zato on dangubi s
deicom koja su s tekom mukom izgovarala slogove i koja nisu
shvatala smisao rei odrasle eljadi. Ali Isus, postaviv jedno od dece
meu njih; ree im: "Zaista vam kaem, ako se ne povratite i ne budete
kao deca, neete ui u Carstvo Nebesko. Ko se, dakle, ponizi kao dete
ovo, najvei je u Carstvu Nebeskome. A ko primi ovakvo dete u ime
moje, mene prima. A ko sablazi jedno od ovih malih koji veruju u mene,
bolje bi mu bilo da mu se obesi kamen vodenini o vrat njegov i da
bude baen u dubinu morsku".
I ovde je sve sasvim preokrenuto. Po starom zakonu, dete je imalo da
potuje oveka, da oboava starca n da se na njih ugleda. Savrenstva
je moglo biti samo u zrelih ili, upravo,u starih ljudi. Dete je vredelo
samo u toliko u koliko je ulevalo nade za budunost. Isus preokree
uloge. Veliki treba da za primer uzimaju male, odrasli treba da tee da
postanu deca, ocevi treba da se ugledaju na sinove. U svetu u kome je
sve i sva bila sila, u kome se cenio samo onaj ko je umeo da se
256

obogati i popne na to veu visinu, dete se smatralo jedva kao senka

ovekova. U novome svetu to ga je objavio Isus, gde e vladati samo
najvea istota i nevinost prepuna ljubavi, deca e biti uzori srenog
graanstva. Deai, koji je izgledao nesavren ovek, savreniji je od
oveka. ovek, koji je zamiljao da je potpuno sazreo i po godinama i
po pameti, mora da se vrati, da sa sebe zbaci svu svoju
mnogostranost, da i opet bude dete. Od onoga na koga su se drugi
ugledali mora da postane onaj koji se na druge ugleda, sa prvog mesta
prelazi na poslednje.
Isus je samoga sebe rado priznavao za dete i bez imalo ustezanja
oglaavao se za slina deci koja su se oko njega tiskala. "Ko primi
ovakvo dete u ime moje, mene prima". Svetac, siromah, pesnik sve
to je u detetu. Ono je isto i bezazleno kao svetac, nago i potrebito kao
siromah, zaueno i ljubavlju ispunjeno kao pesnik.
Isus ne voli decu samo kao nesvesne uzore onih koji tee savrenstvu,
nego kao prave posrednike istine. Njihovo neznanje je svetlije nego
uenost u naunika; njihova bezazlenost je silnija od genijalnosti koja
se izraava u govorima punim umstvovanja. Samo isto, nepomueno
ogledalo moe primati zrake otkrovenja.
"Hvalim te, oe, Gospode neba i zemlje uzvikuje on jednoga dana
to si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a kazao si malima". Mudri se
nalaze u tami same svoje mudrosti, jer misle da znaju sve; razumni su
sputani svojim razumom, jer za njih postoji jedino ono to pojima njihov
razum. Samo prosti shvataju prostotu, nevini nevinost, ljubavlju
ispunjeni ljubav. Isusovo otkrovenje, koje je pristupno samo ednim
duama, sastoji se u smernosti, istoti, milosru. Ali ovek, rastui,
izopaava se, nadimlje, ui se mrnji. S dana u dan sve vema se
udaljava od raja, postaje sve nesposobniji za povratak u njega. Uiva u
svome postupnom padanju, razmee se svojim nekorisnim znanjem,
koje mu ne da da vidi jedinu potrebnu istinu.

257

Da bismo mogli nai novi raj, carstvo nevinosti i ljubavi, potrebno je da

se vratimo detinjstvu. Deca su po preimustvu s kojim su se rodila ve
ono to mi tek s velikim trudom moemo da postanemo.
Dakako, Isus se drui s ljudima i sa enama, s grenicima i s
grenicama, ali osea da je meu svojom pravom braom samo onda
kada se dotie glava nevine deice to mu ih galilejske matere dovode.

258

MARTA I MARIJA

MARTA I MARIJA
I ene su volele Isusa.
On, koji je bio od krvi i mesa kao i svi drugi ljudi i koji je ostavio svoju
mater i nije se enio, bio je celoga svog ivota pa i iza svoje smrti
okruavan toplim valom enske nenosti. Toga uzvienog istunca,
oveka bez krova nad glavom, voleo je enski svet kao to nije voleo
nikoga nikada i kao to nee voleti ikoga ikada. On, koji je osudio
preljubu i blud, osvajao je enu svojom nevinou.
ene koje nisu najbesporonije padaju na kolena pred onim koji se ne
poginje pred njima. Mu sa svom svojom zakonitom i zapovednikom
ljubavlju, osvaja koji se drsko potsmeva srcima svojih milosnica, reiti
preljubnik, strahoviti skvrnitelj nemaju na enin duh toliko uticaja koliko
ga moe da ima onaj ko ih voli ne dotaui ih se, onaj ko.ne trai ni
jednog poljupca za to. enu, tu robinju svoga tela, svoga nagona, svoje
udnje i ovekove udnje" privlai onaj ko je voli a ne trai od nje nita
drugo do au vode, jedan osmeh, nekoliko trenutaka tihe panje.
ene su volele Isusa. Zastajkivale su kada ga spaze da prolazi,
posmatrale ga kada razgovara s prijateljima i nepoznatima, prilazile
kui u koju bi on uao, dovodile k njemu decu, blagosiljale ga glasno,
maale se skuta njegove haljine, ne bi li se iscelile od svojih bolesti,
bile prepune sree kada mogu da ga ma u emu uslue. Sve one bile
su kadre da kliknu glasno, kao god ona ena iz naroda: "Blago utrobi
koja te je nosila i dojkama koje sisao!"
Mnoge od njih pratile su ga sve do smrti njegove: Saloma, mati Sinova
Groma, Marija Kleofina, mati Jakova mlaega, Marta i Marija iz
Vitanije.
259

Veoma rado pristale bi sve one da budu njegove sestre, njegove

slukinje, njegove robinje; da mu pomau u njegovom radu, da mu
mese hleb, da ga slue vinom, da peru njegovo rublje; da uljem mau
njegove umorne noge, njegove duge, talasave vlasi. Neke od njih
imale su tu sreu da ga prate i jo veu da ga pomau svojim novcem.
"I s njim behu Dvanaestorica i neke ene koje su bile isceljene od zlih
duhova i bolesti: Marija zvana Magdalena, iz koje je izilo sedam
avola, i Jovana, ena Huze pristava Irodova, i Suzana, i mnoge druge
koje su Isusa pomagale imanjem svojim". ene, u kojih je saaljenje
vie uroeni dar nego vrlina, bile su i tu, kao i uvek, plemenitije od
mukaraca.
Kada dolazi u Lazarevu kuu, obe sestre vaskrsloga brata izvan sebe
su od radosti. Marta mu jurne na susret da ga pita da li mu je ta
potrebno, da li eli da se umije, da li hoe da togod jede odmah. I
uavi u kuu, odvodi ga do postelje da prilegne, pokriva ga da ne bi
ozebao, i urno se maa kraga da donese svee vode. Zatim, poto
se vratila, pregne na posao da spremi dobar obed, obilatiji nego
obino. Hitro zaloi vatru, trkne da potrai svee ribe, jaja snesenih
toga dana, smokava, maslina; pozajmi od jedne susetke but od
jagnjeta zaklanog jueranjeg dana; od druge sklenicu dragocenog
mirisa; od tree, bogatije, arama ukraenu zdelu. Iz kovega izvadi
najnoviji arav a iz podruma donese najstarijega vina. I dokle na
ognjitu ugarci bukte i puckaraju i voda u kotliu poinje umeti a zatim
kljuati, jadna Marta, oznojena, zajapurena, sva predata samo poslu,
postavlja sto, nadgleda ognjite i nave, ovda onda baca poglede
napolje, da vidi ide li brat, i ponekada na sestru, koja ne radi nita.
Marija, odista, otkako je Isus preao prag njihove kue, pala je u
nekakav zanos iz koga je nita ne moe da trgne. Ona vidi samo Isusa,
uje samo Isusov glas. Niko drugi, u tome trenutku, ne postoji za nju.
Ne moe sita da ga se nagleda, da ga se naslua. Sva je srena to
osea njegovu blizinu, to ga vidi tu, pokraj sebe. Ako je on gleda, ona
se topi od miline; ako je ne gleda, ona ukoeno upire poglede u njega;
260

ako on govori, njegove rei zarezuju se u njeno srce i ostae u njemu

do njene smrti, ako uti, njegovo utanje tek kazuje joj jo mnogo vie.
Postala joj je skoro dosadna sva ona uurbanost i trka njene sestre. Da
li je Isusu potrebna ta toliko obilna veera? Sela je kraj njegovih nogu i
ne pomie se, mada je Marta i Lazar zovu. I ona slui Isusa" ali na
drugi nain. Dala mu je svoju duu, celu svoju ljubavlju ispunjenu duu
te je svaki rad rukama izlian, besmislen. Ona moe samo da ga
posmatra, da ga oboava. Pokrenue se tek onda kada htedne da
mirisima pomae mrtvo telo svoga Boga; pokrenula bi se kada bi on
zatraio njen ivot, svu njenu krv. Ali Martin posao, materijalni posao,
nje se ne tie.
ene su ga, dakle, volele i on je na njihovu ljubav odgovarao
saaljenjem. Ni jedna ena koja bi se njemu obratila nije od njega
otila razoarana. Pla nainske udovice takao ga je u srce toliko da joj
je sina podigao iz mrtvih; preklinjanja ene Hananejke, premda je ona
bila tuinka, diraju ga te isceljuje njenu ker; nepoznatu enu koja
boluje osamnaest godina, koja "bee zgrena i ne mogae se ispraviti",
isceljuje on i ako je subota te svetenici zborniki to oglauju kao
skrnavljenje. Prvih dana evoga putovanja osloboava od groznice
Petrovu tatu i od neastivih Magdalenu; vaskrsava Jairovu ker i
isceljuje nepoznatu enu koja je dvanaest godina bolovala od teenja
krvi.
Naunici njegovoga doba nisu polagali mnogo na enu u pogledu
duhovnih stvari. Trpeli su ene na boanskim sveanostima, ali nikome
nije ni na um padalo da njih upoznaje s viim, tekim pitanjima. "Rei
Zakona tako je glasila jedna rabinerska izreka iz toga doba bolje je
spaliti nego ih govoriti enama". Isus se, meutim, nije ustezao da s
njima razgovara i o najuzvienijim tajnama. Kada se odmara, sam, kraj
siharskog izvora i doe Samarjanka, ena s pet mueva, ne ustruava
se da joj, premda je ensko eljade i neprijateljica njegovog naroda,
objavi istinu koju je svetu doneo. "Ali ide vreme, i ve je nastalo, kada
e se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom, jer Otac trai takve
261

bogomoljce. Bog je duh, i koji mu se mole treba da mu se mole duhom

i istinom".
Nailaze njegovi uenici i ne mogu da pojme ta to ini Uitelj: "i uahu
se gde govori sa enom". Nisu mogli znati da e Hristova Crkva
postaviti jednu . enu za Posrednicu izmeu boje dece i Bojega Sina
onu koja Je, jedina izmeu sviju, u sebi sjedinila uzviena
savrenstva enina: koja je bila Devojka i Mati i koja je nas radi patila
od noi u Vitlejemu do noi na Golgoti.

262

RECI NA PESKU

REI NA PESKU
Drugi put opet, u Jerusalimu, Isus se nalazi pred jednom enom
uhvaenom u preljubi. Dovela mu ju je jedna gomila zlih, zluradih ljudi.
Stojei pred njim, jadna ena utei pokuava da lice zakloni rukama i
kosom svojom. Isus je ve dao svoj nauk o savrenom sjedinjavanju
mua i ene i osudio preljubu. Ali jo vema osuuje on nisko
uhoenje, nemilosrdno gonjenje, odvratnu bestidnost grenika koji
hoe da sude grenicima. Isus ne moe osloboditi enu koja je
ivotinjski pogazila Boji zakon, ali nee ni da je osudi, jer oni to je
optuuju nemaju pravo da trae njenu smrt. I on se saginje i prstom
pie po zemlji. Prvi i poslednji put tada vidimo ga kako zauzima taj
smerni poloaj. Niko nikada nije doznao ta je on pisao u tom trenutku,
pred tom enom, koja je sva ceptela od stida kao srna koju hoe da
stigne povorka razdraenih pasa. Pisao je namerno u pesku, kako bi
vetar mogao odneti rei koje ljudi, moda, ne bi mogli proitati a da ih
ne uhvati strah. Ali sramni tuioci navaljivali su i dalje, jer su bili radi da
enu kamenjem ubiju. Onda Isus, uspraviv se, pogleda jednog za
drugim u oi i duu i ree: "Ko je meu vama bez greha, neka prvi na
nju kamen baci".
Svi mi zajedno krivi smo za svaki greh svoje brae. Od prvoga do
poslednjega, mi smo njihovi stalni, ali dosta puta nekanjeni
sauesnici. Preljubnica ne bi bila preljubnica da je mukarci nisu
dovodili u iskuenje" da ju je njen mu umeo bolje da voli; lopov ne bi
krao da je srce u bogataa meke; ubica ne bi ubijao da ga drugi nisu
vreali i ogoravali. Samo nevini imali bi pravo da sude. Ali na zemlji
nema nevinih, a i da ih ima, njihovo milosre bilo bi jae od njihove
pravinosti.
Goropadne uhode nisu nikada dolazile na te misli, ali Isusove rei silno
263

su ih potresle. Svaki od njih video je odmah svoja verolomstva, svoje

tajne i moda nedavne bludnike podvige. Svaka od tih dua bila je
kao pomijara, iz koje, im se podigne poklopac, posuklja strahovit
smrad. Stariji izmakoe odmah. Potom, malo po malo, i ne pogledavi
se meu sobom u lica, izgubie se iza uglova i drugi. Rasputica je
ostala prazna. Isus se sagao i opet i pisao po zemlji. ena je ula
korake koji su se udaljavali, ali do uva joj vie nije dopirao niiji glas.
Pri svem tom, nije se usuivala da podigne oi, jer je znala da je ostao
jedan, nevini, jedini koji bi imao pravo da se na nju baci kamenom. Isus
se i po drugi put uspravi i ne vide nikoga.
eno, gde su oni to te optuuju? Zar te niko nije osudio?
Nije, Gospode.
Ni ja te ne osuujem; idi, i odsele vie ne grei.
I prvi put tada preljubnica dobi snage da svoga osloboditelja pogleda u
lice. Nije razumela njegovih rei. Njen greh bio je i za njega greh, jer joj
je zapovedao da ne grei vie. Pa ipak je uinio da je drugi ne
kamenuju, a ni on je nije hteo kamenovati. Kakav li je to bio ovek koji
ne trpi greh a prata greniku? Htela je da mu uputi neko pitanje, da
promrmlja koju re zahvalnosti, da ga nagradi ma i jednim osmehom.
Jer njena dua bila je slaba a njena usta behu lepa. Ali Isus je bio i
opet poeo da pie po prahu, oborene glave. Videle su se samo
njegove mekane vlasi, koje su se sijale na suncu, a njegovi prsti
lagano su se kretali po osvetljenom zemljitu.

264

GRESNICA

GRENICA
Ali ni jedna ena ga nije volela kao Grenica koja ga je pomazala
nardovim uljem i okupala svojim suzama u Simonovoj kui.
Svaki od nas ima pred oima taj dogaaj. Slika uplakane ene, kose
razasute po nogama umornim od puta, ivi i dan danas u svima
matama. Ali pravi smisao toga dogaaja malo je kome poznat, jer su
ga toliko izvrnula i izopaila glupa i prostaka objanjenja i tumaenja.
Dekadenti prologa stolea, oni koji su preraivali i ukraavali
bludnike dragocenosti, koje privlai smrad korupcije kao to muve
privlai pogan a gavranove strvina, traili su po Jevanelju ene koje
su mirisale na greh i to one koje su ponajvie liile na ljubimice njihovih
evnuhskih snova. I uzeli su pod svoje, odenuvi ih u kadivu od
ukrasnih rei, u svilu od naziva, u biser i drago kamenje od metafora,
nepoznatu pokajnicu po imenu Mariju Magdalsku nepoznatu
preljubnicu jerusalimsku, igraicu Salomu, uasnu Irodijadu.
Ova epizoda o mazanju nogu sasvim je izopaena. Ona je mnogo
prostija, ali i kudikamo dublja. Hvalei enu koja je donela nard, Isus
ne hvali telesni greh niti obinu ljubav kao to je ljudi obino shvataju.
Grenica koja utei ulazi u Simonovu kuu sa svojom sklenicom
mirisa nije vie Grenica. Viala je ona i poznavala Isusa pre toga. I
vie nije bludnica. Sluala je Isusove govore. I vie nije javna enska,
stvorenje koje svoje telo prodaje razvratnim mukarcima. ula je
Isusov glas, ula je njegove rei; njegov glas ju je uznemirio, njegove
rei su je potresle. ena koja je bila svaija doznala je da ima ljubavi
koja je lepa od telesnih naslaivanja, bogastva koje je vee blago od
statira i talanata. U trenutku u kome stupa u Simonov dom nije ona
nekadanja na koju su metani s potsmehom upirali prst, nije ona to
265

je Farisej poznaje i prezire. Njena dua se izmenila. Ceo njen ivot se

izmenio. Njeno telo je sada isto; njene ruke su iste; na njenim
usnama vie nema miniuma, ali njene oi navikle su se na pla. Ona je
spremna da, prema Carevom obeanju, ue u Carstvo.
Bez te pretpostavke ne moe se razumeti ono to dalje dolazi.
Spasena Grenica rada je da se neim odui svome spasiocu. I onda
uzima ono to joj je kao najdragocenije ostalo, zapeaenu sklenicu
punu narda, koju joj je moda ranije darovao neki ljubavnik, i tim
skupocenim uljem misli da namae vlasi svoga Cara.
Njena prva misao je, dakle, zahvalnost. Taj njen in je in javne
zahvalnosti. Grenica je rada da pred svima zahvali onome ko je
oistio njenu duu, ko je dao ivota njenome srcu, ko ju je izvukao iz
blata, ko joj je ulio nade koja je kadra da joj zameni svaku drugu
radost.
Pritiskujui na grudi svoju jo nenaetu sklenicu, ona ulazi u kuu,
stidljivo i bojaljivo kao kakvo devoje koje prvi put stupa u kolu, kao
stvorenje koje je puteno iz tamnice te izlazi na beli dan. Ulazi sa
sudom punim mirisa, utei, i podie oi za jedan trenutak samo, kovka
da bi videla gde je Isus. Prilazi mu, a noge i ruke joj dru i kolena
poklekuju jer osea da je svi gledaju, da su u nju uprte oi mnogih
mukaraca, koji prosto gutaju njeno talasavo telo i posmatraju ta ini.
Ona odbija grli alabasterske sklenice i polovinu njene sadrine
izruuje na Isusovu glavu. Krupne i teke kapi blistaju se kao biser na
njegovim vlasima. Svojim sada ve istim rukama razmazuje po
kovrdama bistro ulje, ne prekidajui taj posao dogod se svaka vlas
nije natopila, omeknula, zasijala. Cela prostorija ispunjava se
najprijatnijim mirisom, oi u sviju ostaju ukoene od uda.
ena, utei i dalje, dohvata sud sa odbivenim grliem i klekne ukraj
nogu donosioca mira. Izliva na dlan ostatak ulja i lagano, sasvim
266

lagano mae desnu i levu, neno i paljivo poput matere koja prvi put
kupa svoje edo. Potom vie ne moe da odoli, da izdri, nije kadra da
ugui val silne nenosti koja joj pritiskuje srce, stee grlo, nadimlje oi.
Htela bi da govori, da rekne da je njena zahvalnost ista, prosta,
srdana zahvalnost za dobro to ga je primila, za onu svetlost to joj je
oi otvorila. Ali gde bi nala, u tom trenutku, pred svima tim ljudima,
rei koje bi mu rekla, rei dostojne neizmerne milosti, dostojne njega?
Uz to, usne joj drhte toliko da ne bi mogla izgovoriti ni dva dovezana
sloga; njen govor bio bi samo zamuckivanje isprekidano jecanjem. I
onda, ne mogui da govori ustima, govori oima: vrele suze urno joj
se jedna za drugom kotrljaju niz obraze i padaju na Isusove noge kao
darci njene zahvalnosti. Pla joj oslobaa srce od pritiska, krepi je u
njenome bolu; ona ne vidi i ne uje nita vie, i svu je obuzimlje neka
neiskazana milina kakve nije oseala ni na materinom krilu ni u
mukom zagrljaju, koja je proima jezom i ispunjava nekim zanosom
punim uivanja i bola.
Oplakuje, tim plaem, svoj raniji ivot, ivot kojim je ivela sve do toga
dana. Pomislila je na svoje kukavno, mukarcima ukaljano, telo. Na
svakoga je morala da se osmehuje, svakome je morala da nudi svoju
izguvanu lonicu i sebe samu. Prema svakome morala je pretvarati se
da osea uivanje kojega ne oseae; morala se pokazivati vesela i
pred onima koji su je prezirali, pred onima koje je mrzela.
Ali te njene suze su, u isti mah, i suze radosti i suze olakanja. Ne
plae samo zbog svoje sramote, koja je sada ve predata zaboravu,
nego zbog neizmerne mline koja je ispunjava pri pomisli na novi ivot.
Plae zbog svoga iskupljenog devojatva, zbog svoje od zla spasene
due, zbog svoje na udesan nain povraene istote, zbog osude
koja je zasvagda trgnuta, zanavek opozvana. Njen pla znai njeno
uivanje u tome to se po drugi put rodila, ushienje koje je obuzimlje
zato to je otkrila istinu, radost koja je ispunjava stoga to se odjednom
obratila, to je nala duu koju je izgubila, to se iz neistoga praha
267

vinula u carstvo duha. I za tu toliku milost ona svoga Boga dariva

nardom i suzama.
Ipak, ne plae ona samo za sobom, ne plae zbog svoga bola i zbog
svoje radosti. Suze kojima ona vlai Isusove noge namenjene su i
njemu.
Nepoznata ena pomazala je svoga Cara kao kakvog starinskog Cara.
Pomazala mu je glavu kao to su pomazivani prvosvetenici i vladaoci
judejski; pomazala mu je noge kao to se pomazuju gospoda i gosti o
velikim sveanostima. Ali u isti mah ona ga je pripravila za smrt i za
sahranu. Isus, koji ide u Jerusalim, zna da su to poslednji dani
njegovog telesnog ivota. "Ona ree on uenicima izlivi miro ovo
na telo moje za ukop me priugotovi". Jo ivome, sauee jedne ene
odalo mu je pogrebne poasti.
Hristos e, pre nego to umre, primiti jo jedno, tree krtenje, krtenje
srama, krtenje najveeg unienja: Pilatovi vojnici pljuvae mu u lice.
Meutim, u isti mah on je primio i krtenje slave i krtenje smrti.
Pomazan je kao Car koji e sedeti na prestolu Nebeskog Carstva,
namirisan kao le koji e se poloiti u grob. Simbol pomazanja
obuhvata dve ujedno spojene tajne: Mesijstvo i Raspee.
Jadna Grenica, tajanstveno izabrana za taj proroki obred, moda je
nejasno nasluivala znaenje toga unapred vrenoga balsamovanja.
Drugi vid, koji moe imati samo ljubav i koji Je jai u ene nego u
oveka, i slutnja to ju je izazivalo uzbuenje morali su je navesti da
oseti da e to telo, koje ona miluje i mirisima natapa, za koji dan biti
studeni, krvlju obliveni le. Druge ene, a moda i ona s njima zajedno,
otii e na grob da ga poslednji put preliju mirom, ali njega nee zatei
tamo. Onaj to za stolom veera sa svojim prijateljima bie, u tom
trenutku, na vratima drugog jednog pakla.
I obuzeta tom slutnjom, jadna ena i dalje zaliva svojim suzama
268

Isusove noge, i svi je s uenjem posmatraju, nita ne znajui i ne

razumevajui. Spasiteljeve noge, noge osuenog, potpuno su ve
vlane, i so koje je u suzama izmeala se s mirisom od narda. Jadna
Grenica ne zna kako da otare te noge koje su njene oi orosile. Nema
uza se istog ubrusa, a njena haljina ne izgleda joj dostojna da se
dotakne tela Gospodnjeg. Onda se seti svojih vlasi, svojih dugih vlasi
koje su se mukarcima dopadale zbog svoje nenosti i mekote.
Rasplie pletenice, vadi ukosnice. Gusti pramenovi tamnoplave kose
padaju joj na lice i zaklanjaju njenu rumen i njeno sauee. I tom
kosom, koje joj behu pune ruke, lagano je ona otirala noge koje su do
te kue donele njenoga Cara.
Potom je prestala da plae. Sve njene suze istekle su i osuile se.
Zavrila je svoju ulogu; ali samo Isus je shvatio njeno utanje.

269

VELIKU JE LJUBAV IMALA

VELIKU JE LJUBAV IMALA

Meu ljudima koji su bili na toj veeri niko, osim Isusa, nije razumeo tu
ljubavi prepunu uslugu nepoznate ene. Ali svi su utali, obuzeti
uenjem. Nisu razumevali, pa ipak su oseali neko potmulo
strahopotovanje prema toj ozbiljnoj i zagonetnoj ceremoniji. Svi osim
dvojice, koji su hteli da dadu sud o postupku te ene, da bi uvredili
gosta. Ta dvojica bili su Farisej i Juda Iskariotski. Prvi nije nita
govorio, ali njegovi pogledi govorili su razumljivije od njegovih usana.
Izdajnik pak, oslanjajui se na svoje prisnije poznanstvo sa Uiteljem,
imao je hrabrosti da govori.
Farisej ree u sebi: "Da je on prorok, znao bi ko ga se dotie; trebalo bi
da zna da je grenica".
Staroga licemera ispunjava prema bludnicama ono gnuanje to ga
spram njih oseaju oni koji su se s njima mnogo meali ili oni koji nisu
nikada ni zavirili u njihov ivot. On pripada, kao god i njegova braa,
neizmernom groblju s grobnicama koje su spolja okreene a iznutra su
prepune neistote. Takvim ljudima je glavno da se klone da ne dou u
materijalni dodir s onim ta smatraju kao neisto, premda je njihova
dua pravi rezervoar neistote. Njihov moral sastoji se u itavom nizu
umivanja i ispiranja: pustie ranjenika da ostavljen sebi samome umre
na putu, pustie siromaha da trpi glad da se ne bi novca dotakli u
subotu. Vre, kao i svi, krae, preljube i ubistva, ali se umivaju i peru
toliko puta na dan da im ruke, razume se, moraju biti iste kao u
odojadi.
itao je Zakon i jo mu u uima zvue njegovi propisi protiv bludnica.
"Da ne bude kurve izmeu keri Izrailjevih... Da niko ko je roen od
kurve ne ulazi u zbornicu Gospodnju... Ne nosi u dom Gospoda Boga
270

svoga, ni po kakvom zavetu, plate kurvine ni cene od psa, jer su oboje

gad pred Gospodom Bogom tvojim." I Simon, mudri graanin, sea se
takoe s istim takvim zadovoljstvom, saveta iz Knjige Pria: "Sa ene
kurve spada ovek na komad hleba... Jer je kurva duboka jama; ko se
s njome zdrui, rasiplje svoje dobro." Da bar ne staju nita! Ali kadre
su, te bestidnice, da utucaju itava imanja. Stara tvrdica ne moe se
nikako pomiriti s time to je jedno takvo opasno stvorenje ulo u
njegovu kuu i to se dotie njegovoga gosta. On zna da je bludnica
Rahava pomogla Josiji da izvojuje pobedu i da je zato jedina ona
umakla od jerihonskog pokolja, ali se i sea da je jedna ista takva
nevaljalica upropastila nepobednog Samsona, koji je bio strah i trepet
za Filisteje. Fariseju nikako ne ide u glavu da onaj koga narod nazivlje
prorokom ne zna ko je i kakva je ta enturaa to mu ukazuje takvu
neasnu ast. Ali Isus je itao u srcu Grenice te sada ita i u
Simonovom i odgovara mu priom o Dvojici Dunika. Jedan poverilac
imao je dva dunika: jedan mu je dugovao pet stotina a drugi pedeset
dinara. Pa poto nisu mogli da mu plate, oprosti on dug obojici. Koji e
ga od njih dvojice voleti vie? A Simon odgovara: Mislim onaj kome je
najvie poklonio. Isus mu onda ree: Pravilno si rasudio. I okrenuv se
eni, rei e Simonu: Vidi li ovu enu? Ja uoh u tvoju kuu, ni vode
mi za noge nisi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom svojom ih
otra. Ti me nisi ni poljubio, a ona otkako uoh ne presta mi ljubiti noge.
Uljem nisi pomazao glavu moju; a ona mi mirisom noge pomaza. Stoga
ta kaem da joj se prataju gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a
kome se malo oprata malu ljubav ima. Potom ree eni: Oprataju ti
se gresi... Vera tvoja pomoe ti; idi s mirom.
Ta pria i to Isusovo objanjenje pokazuju koliko se malo, i dan danas,
shvata smisao ove epizode. Svi, ili gotovo svi, opominju se samo ovih
rei: "Oprataju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala." Ko ceo
tekst paljivo proita, morae da se uveri da obino, prosto shvatanje
izvre istinu. Zamilja se da je Isus njoj oprostio grehe stoga to je
imala mnogo ljubavi prema mukarcima, ili to je mirisom i poljupcima
dala dokaza o svojoj ljubavi prema njemu. Primer sa Dva Dunika daje
271

Isusovim reima, koje se tako netano navode i jo netanije shvataju,

sasvim drugi, protivan smisao. Ta ena je mnogo greila, i, zato to se
obratila, njoj je mnogo oproteno, i zbog toga to joj je mnogo
oproteno, ona voli onoga ko ju je obratio, ko ju je spasao, ko joj je
oprostio: nard, suze i ljubljenje izraz su njene zahvalne ljubavi. Da
grenica nije, pre nego to e te veeri da ue u tu kuu, ve bila
postala druga, da je oprotaj nije ve bio preporodio, svi mirisi indijski i
misirski, svi poljupci njenih usana i sve suze njenih oiju ne bi bili kadri
pokrenuti Isusa da joj oprosti njen poroni ivot. Ovaj oprotaj nije
nagrada za ukazivanje potovanja, nego naprotiv ukazivanje
potovanja je zahvalnost od njene strane za dobiveni oprotaj. I
ukazivanje potovanja bilo je toliko veliko upravo stoga to je oprotaj
bio veliki, a on je opet bio veliki zato to su i gresi bili veliki.
Isus ne bi odbio Grenicu sve da je uvek bila Grenica, ali ne bi
prihvatio one dokaze ljubavi da nije bio ubeen da se ona preporodila.
Sada je pak, i pored sve strogosti farisejskih propisa, mogao da s
njome govori. "Vera tvoja pomoe ti; idi s mirom."
Simon ne zna ta da odgovori; ali izmeu Uenika uje se jedan
odvratan, promukao glas, koji je Isusu odavna poznat. To je Judin glas.
"Nato to toliko rasipanje? Taj miris mogao se prodati i novac dati
siromasima." A drugi Uenici, priaju Jevanelisti, odobravali su Judine
rei i ljutili se na enu.
Juda je onaj kod koga je kesa. Najsramniji ovek meu najsramnijim
ljudima izabrao je neto to je najsramnije: novac. I Juda voli novac.
Voli ga zato to je novac, to je sretstvo kojim se dolazi do moi, do
vlasti. Govori o siromasima Juda, ali ne misli na one siromahe kojima
je Isus u pustome polju delio hlebove, nego na svoje siromane
drugove, koji jo nisu kadri da osvoje Jerusalim, da osnuju mesijsko
carstvo, u kome bi Juda, kako se on nada, bio jedan od gospodara. I
zavidljiv je, pored toga to je tvrdica; zavidljiv kao to su i sve tvrdice.
To nemo pomazanje, koje ga opominje na tronosanje Cara i Mesije, te
272

poasti, koje je jedna lepa ena ukazala njegovom Uitelju, nanose

njemu silnog bola; zavist to je ovek osea prema oveku zbog kakve
ene mea se sa obmanutom lakomou.
Ali Isus odgovara na Judine rei kao to je odgovorio i na Simonovo
utanje. Ne vrea one koji vreaju nego brani enu koja lei ukraj
njegovih nogu. "Ostavite je; to joj smetate? Ona uini dobro delo
prema meni. Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoete
moete im dobro initi; a mene neete imati svagda. Ona to je mogla,
uini: unapred je pomazala moje telo za ukop. Zaista vam kaem da e
se po svemu svetu, gde god bude propovedano Jevanelje, i ovo to je
ona uinila priati radi spomena na nju."
Oni to su sedeli s njime nisu moda ni zapazili koliko je tuno bilo to
proroanstvo. Jo nikako nisu oni mogli da shvate da e Isus, da bi
pobedio, morati da strada; da e, da bi vladao veno, morati da umre.
Ali Isus osea da se pribliava taj dan. "Mene neete imati svagda...
unapred je pomazala moje telo za ukop." ena je s uasom sasluala
tu potvrdu njene slutnje i suze su joj i opet grunule iz oiju. I onda, lica
zastrta rasutim vlasima, izila je bez i jedne rei kao god to je bez i
jedne rei i ula.
Uenici su utali, nisu bili ubeeni nego postieni. Simon, da bi
zabaurio svoju uvredu, nadevao je najboljim vinom ae svojih
zvanica. Ali ta nema trpeza izgledala je sada, na onoj utoj svetlosti od
svea, kao kakva avetinjska gozba kojom je minula senka smrti.

273

KO SAM JA?

KO SAM JA?
Ipak, Uenici su znali. Te rei o smrti nisu bile, za njih, neto novo.
Morali su se seati onoga nedavnog dana kada ih je Isus, idui s njima
u sela esarije Filipove, putem upitao ta svet govori o njemu. Morali
su se setiti odgovora koji je odjednom suknuo kao silan plamen, kao
poklik duboke vere, sa dna srca Petrovog. I one svetlosti to je
zasenila trojicu njih na vrhu gore. I u vezi s tim, Hristovih prorokih rei
o njegovom alosnom zavretku.
uli su i videli su i ipak imali su nade svi osim jednoga. Istina bi se
zablistala u njima za trenutak, kao munja u tami. Potom bi i opet
nastala no, mranija nego to je bila. Novi ovek, koji je u Isusu
gledao Hrista, preporoeni ovek, Hrianin, iezao bi da ustupi
mesto slepom i gluvom Judejcu, koji je pred sobom video samo
Jerusalim od opeke i kamena.
Pitanje to ga je Isus uputio Dvanaestorici u okolini esarije moralo bi
biti poetak njihovog potpunog obraanja ka novoj istini. Kakve je Isus
mogao imati potrebe da zna ta drugi misle o njemu? Takva
radoznalost javlja se u kolebljivih stvorenja, u ljudi koji sami sebe ne
poznaju, u slabotinja koje ne umeju da svoju duu proue, u slepaca
koji nisu pouzdani u zemljite na koje staju. U pogledu svih nas, takvo
pitanje je opravdano; ali u pogledu njega nije. Jer niko, odista, ne zna o
sebi ko je, niko ne poznaje pouzdano svoju prirodu, svoj zadatak, ime
koje bi s pravom mogao da nosi. Veno ime koje bi se strogo slagalo s
naom sudbinom, nae pravo ime. Ono ime to ga dobijemo dokle smo
jo nemi, zajedno s vodom kojom nas krtavaju, ime pod kojim nas
zavode u registre mesnog stanovnitva, koje upisuju u knjigu roenih i
u knjigu umrlih, ime to ga mati onako slatko izgovara jutrom a
274

dragana enjivo tepolji u noi, ime koje, naposletku, bude urezano u

kamen na naem grobu, nije nae pravo ime. Svaki od nas ima po
jedno tajno ime, ime koje izraava nae nevidljivo, istinsko bie, i to
ime ostaje nam nepoznato sve dokle se po drugi put ne rodimo, sve
dokle ne osvane dan naega vaskrsenja.
Malo je onih koji bi imali smelosti da sebe same zapitaju: Ko sam ja? A
jo manje je onih koji bi mogli da na to odgovore. Pitanje: Ko si ti?
najtee je pitanje to ga ovek moe da postavi oveku. Drugi ljudi su,
za svakoga od nas, zatvorena tajna, ak i u munim trenutcima strasti,
kada dve due ine oajnike napore da budu jedna jedina dua. Ta
svi smo mi, i sebi samima, jedna tajna. ivimo, nepoznati, meu
nepoznatima. Mnoge od naih beda poniu iz toga nepoznavanja. Onaj
to igra ulogu cara i sebe smatra za cara samo je, posmatran s
gledita venosti, bedan sluga kome je u poetku vremena sueno da
bude osrednji u redovima niih. Onaj drugi to je obukao sudijsku
haljinu te sudi rodio se pogledajte ga dobro za trgovca, i njegovo
mesto je na trgu. Onaj pak to kuje stihove nije razumeo svoj unutarnji
glas: trebalo je da bude kujundija, jer voli zlato, koje moe da se
prometne u novac, i jer ga privlae filigran, dleto, mozaik, lano drago
kamenje. Onaj pak to su mu navukli generalsku uniformu trebalo je da
stalno ostane u koli: bio bi veoma dobar i sposoban profesor! A onaj
to tamo na raskru dri govore. stresajui razbaruene vlasi,
pozivajui narod na bunu, promaeni je piljar: crveni patlidani, venci
crnog i belog luka i glavice kupusa bili bi istinska nagrada za njegovu
istinsku misiju. Naprotiv, ovaj ovde, to psujui obrezuje svoj vinograd i
ubri svoju njivu, trebalo je da prouava zakone te da bude vetak u
njihovom izigravanju: niko kao on ne bi umeo da izmilja zaplete i
smicalice i da crno prikazuje kao belo! I kakvu sve reitost ne razvija u
svojim siunim poslovima taj siromah advokat nad advokatima na
svome polju i u svojoj njivi!
Mi upadamo u takve greke iz neznanja. Zato to nae duhovne oi
nisu dovoljno jake, da bismo njima mogli itati u srcu to bije u nama i
275

u srcima to biju u grudima naih blinjih, neumoljivo udaljenih od nas.

Greimo krivicom tih nepoznatih imena, koja ne moemo da proitamo,
koja su poznata samo geniju.

276

TI SI HRISTOS

TI SI HRISTOS
Ali, kako li je Isusu moglo biti neto stado do toga ta o njemu govore
mornari i svet sa sela? Isusu, koji je u njihovim duama mogao itati
misli koje su i samim njima ostajale skrivene? Isusu, koji je jedini, s
neizrenim, neospornim pouzdanjem, i mnogo pre nego toga dana,
mogao da zna svoje pravo ime i svoju natprirodnu prirodu?
Odista, ne pita on to zato da bi znao, nego zato da bi znali, naposletku,
i njegovi verni; da bi znali, sada na zavretku, njegovo pravo ime. I na
prve odgovore i ne odgovara. "Jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi
da si Ilija ili Jeremija ili koji od vaskrslih proroka". ta se njega tiu te
grube pretpostavke prostih i nepoznatih ljudi? On je rad da mu oni, koji
su izabrani da nastave njegovo delo i budu tumai njegove nauke
meu narodima i kroz vekove, dadu svoj konani odgovor. Nee, do
poslednjega asa, da silom namee veru onima koji iz neposredne
blizine vide njegov ivot i sluaju njegovu re. Ime koje dotle nije
izgovorio ni jedan od Dvanaestorice, koje kao da je svakome od njih
ulevalo straha, mora da izbije silinom ljubavi iz jedne od njihovih dua,
mora biti, slog po slog, izreeno jednima od njihovih usta.
A vi, ta mislite ko sam ja?
Tada Petrova dua bi ozarena svetlou za koju skoro ne bee
dorastao i koja ga za vena vremena uini Prvim. On vie ne mogae
uzdrati rei: one mu se na usne vinue, skoro protiv njegove volje, u
uzviku za kakav, do pre nekoliko trenutaka, ne bi sebe smatrao
sposobnim: "Ti si Hristos, Sin Boga ivoga. Tvoje rei su rei venoga
ivota i mi verovasmo i poznasmo da si ti Sin Boji".
Najzad je iz tvrde stene izbio izvor koji je, do danas, gasio e
277

ezdeset pokoljenja. To bee njegovo pravo i njegova nagrada. Petar

je prvi poao za Isusom, da ga prati na njegovom putovanju; trebalo je
i da on prvi, u tome putniku koji je objavljivao pribliavanje Carstva,
pozna Mesiju koga su ekali svi u vekovnoj pustinji i koji je najzad
doao i bio upravo taj to je stojao tu, pred njegovim oima, na putu
prepunom praine.
isti Car, Sunce Pravde, Vladalac Mira, onaj kojega je trebalo da Bog
poalje u ovo je vreme, onaj iji su dolazak Proroci pretskazivali u
mrana vremena ispunjena tugom i kaznom i gledali kako na zemlju
slazi kao munja, obasjan pobedom i slavom; koga su siromasi, ranjeni,
gladni, uvreeni ekali iz veka u vek kao to uvela travka eka kiu,
kao to cvet eka sunce, kao to usta ekaju poljubac i srce utenu
re; Sin Boji i oveji, ovek koji u svome telu skriva Boga, Bog koji
je svoje boanstvo uvio u Adamov zemaljski prah: to je on, mili
svakodnevni brat, koji se mirno ogleda u zauenim oima svojih
izabranih.
ekanju je kraj, naveerje je zavreno. A zato ga nisu mogli poznati
do toga dana? Zato to nisu rekli nikada nikome? Kada li se zaela, u
tim isuvie prostim duama, prva misao o pravom imenu onoga ko ih je
toliko puta hvatao za ruku i govorio im na njihove ui? Jesu li mogli
ikada i pomiljati da bi jedan od njih ovek iz prostog naroda kao to
su i sami, radnik i siromaak kao i oni mogao biti spasilac Mesija, iji
su dolazak objavili i ekali sveci i narodi? Jedino svojim razumima ne
bi oni bili kadri da ga poznadu, tako isto ni optim ulima, a ni pomou
znakova u Pismu. Tako to mogli su postii samo kakvim nadahnuem
ozgo, koje bi im svetlou ozarilo srce. Kao to se, toga dana, zbilo s
Petrovom duom. "Blago tebi, Simone sine Jonin, jer telo i krv nisu to
tebi javili, nego otac moj koji je na nebesima". Telesne oi ne bi mogle
videti ono to su, videle da im to nije otkriveno ozgo. Ali to je Petar
izabran da to objavi, tako to nee da ostane bez posledica. To je
nagrada koja izaziva dalje nagrade: "Ti si Petar, (t.j. Kamen, nap.
prev.) i na tome kamenu sazidau crkvu svoju i vrata paklena nee je
278

nadvladati. I dau ti kljueve od Carstva Nebeskog i sve to svee na

zemlji bie svezano na nebesima i to razdrei na zemlji bie
razdreeno na nebesima".
Vane rei, iz kojih je poniklo jedno od najveih Carstava to su ih ljudi
zasnivali na zemlji; jedino, meu starinskim carstvima, koje jo ivi i u
istome onom gradu koji je video i cvetanje i propast jednoga od
najponositijih i najsjajnijih prolaznih carstava. Zbog tih rei mnogi su
patili, mnogi bili mueni i pogubljavani. Da bi se te rei potrle ili
ouvale, objasnile ili zbrisale, milioni ljudi su se meusobno klali u
ulinim borbama i bitkama na bojnim poljima, drave se zavaale,
drutva se ljuljala i raspadala, narodi se bunili, carevi i prosjaci se
uzrujavali. Ali njihov smisao, u Isusovim ustima, prost je i jedan. Ti,
Petre, mora biti tvrd i vrst kao stena i na vrstini tvoje vere u mene,
koju si prvi priznao, zasniva se prva hrianska zajednica, skromno
jezgro Carstva. Tu Crkvu, koja sada ima samo dvanaest graana, ali
koja e se razastreti do zemljinih granica, nee moi nadvladati sile
zla, jer vi ste duh a duh ne moe pobediti materija. Ti e veno a
kada ovo govorim tebi, govorim svima onima koji e te naslediti i koji
e biti ispunjeni istom verom zatvarati vrata paklena i svima
pozvanima otvarati vrata nebeska. Ti e vezivati i razdreivati u moje
ime; ono to ti bude zabranjivao posle moje smrti, bie zabranjivano i
sutradan, u novom oveanstvu koje u zatei kada se vratim; ono to
ti bude zapovedao bie pravedno zapoveeno, jer e samo
ponavljati, pa ma i drugim reima, ono to sam ti govorio i nauio te. Ti
e,u svojoj osobi i u osobama tvojih zakonskih naslednika, biti pastir
meucarstva, privremeni vo koji priprema, zajedno s drugovima koji te
sluaju, Carstvo Boje, Carstvo Ljubavi.
U naknadu za ovo otkrivenje traim od vas neto veoma teko: a to je
da utite. Nikome, za sada, ne smete da kazujete ko sam ja. Moj dan
je blizu, ali jo nije stigao; i vi ete videti ono to ne oekujete, upravo
neto protivno onome to oekujete. Znam ja as u koji u morati da
govorim i u koji ete morati da govorite. Ali kada budemo prekinuli
279

utanje, moj i va uzvik ue se u prostorima veim od neba i zemlje.

280

SUNCE I SNEG

SUNCE I SNEG
Vrlo visoka je planina Ermon i ima tri vrha, koji su pokriveni snegom i
za vreme najvee pripeke. To je najvie brdo u Palestini, vie i od
Tavora. Sa Ermona, veli Psalmista, slazi rosa na bregove Sionske. Na
tome brdu, najviem meu brdima koja ine etape u ivotu Hristovom
Brdo Iskuenja, Brdo Blaenstava, Brdo Preobraenja, Brdo Raspea
Isus je postao svetlost.
S njim su bila samo tri uenika: onaj to je dobio naziv "Kamen" i dva
Gromova Sina: stena prvi i nepogoda dvojica drugih, ljudi dostojni
mesta i trenutka. Poto se izdvojio, popev se visoko, vie od njih
trojice, molio se Bogu, kleei moda na snegu. Poznato je ve da
zimi, na planini, sve ono to je bela postaje, u poreenju sa snegom,
sivo i suro. Bledo lice pretvori se u tamno; oprano, svee platno izgleda
prljavo; list hartije dobije boju isuene ilovae. Toga dana zbilo se
obratno na tome istom i pustom planinskom visu, oko koga se videlo
samo nebo.
Isus se molio Bogu sam, izdvojen u stranu. Najedanput se njegovo lice
zasja kao sunce a haljine njegove postadoe bele kao sneg koji se
blista na suncu, toliko bele da ih takve ne bi mogao naslikati niti ak i
zamisliti ni jedan slikar. Na blistavom snegu prelivalo se neto to je
bilo blistavije od svaega drugoga, neto to je bilo jae od svake
zemaljske svetlosti.
Preobraenje je otkrovenje i pobeda svetlosti. Ostajui jo za tako
kratko vreme! telo i materija, Isus se pojavljuje u najnenijem,
najlakem, najtananijem obliku materije. Njegovo telo, koje eka smrt
kao osloboditeljku, postaje sunce, nebeska svetlost, duhovna svetlost,
natprirodna svetlost; njegova dua, molitvom uzviena iznad svega
281

oveanskog, svojim sjajem probija se kroz zastor od tela i tkanine,

kao kakav plamen koji sagoreva pregrade u kojima je i providi se kroz
njih.
Ali svetlost nije jednaka na licu i na haljinama. Svetlost lica je svetlost
sunca; svetlost haljina je svetlost blistavog snega. Lice, ogledalo due,
ima boju ognja; haljine, materija uzeta na poslugu, boju leda. Jer dua
je sunce, oganj, ljubav; haljine pak, ak i ona teka to se zove telo,
tamne su, ledene, mrtve i mogu se blistati samo pozajmljenom
svetlou.
Ali Isus, koji je sav svetlost, ije lice seva poput blage munje, nije sam.
Dva velika pokojnika, u svetlosti kao i on, prilaze mu i razgovaraju s
njime. Mojsije i Ilija. Prvi od Spasitelja, prvi od Proroka. Ljudi od
svetlosti i ognja dolaze da budu svedoci nove Svetlosti koja se blista
na Ermonu. Svi oni koji su razgovarali s Bogom ostaju obvijeni i
ispunjeni svetlou. Mojsijevo lice, kada je on siao sa gore Sinajske,
bilo je toliko sjajno da ga je morao velom zastreti, da ne bi zasenilo one
koji su ga ekali. A Ilija se na nebo uzneo na ognjenim kolima, u koja
su bili upregnuti ognjeni konji. Jovan, novi Ilija, objavio je krtavanje
Ognjem, ali njegovo lice, premda je bilo osmagnuto suncem, nije se
blistalo kao sunce. Jedini sjaj to se, zablistao oko njega bio je sjaj
zlatnoga suda na koji je stavljena njegova u krv ogrezla glava, carski
dar groznoj nalonici Irodovoj.
Ali na Ermonu je onaj koji se u licu blista vema nego Mojsije, i koji e
se na nebo uzneti na savreniji nain nego Ilija onaj iji je dolazak
Mojsije pretskazivao i koji je imao da doe posle Ilije. Obreli su se uz
njega, ali zato da bi, malo zatim, iezli naveno. Svet e moi, sada,
da bude bez njihovog zakona i njihovih nada. Jedan sjajan oblak
zakloni ih od oiju trojice tamnih koji ekaju, a iz toga oblaka u se
jedan glas koji ree: Ovo je sin moj mili. Sluajte ga!
Taj oblak ne uguuje svetlost nego je dvostruko pojaava. Kao god to
282

iz oblaine koja nosi nepogodu izlazi munja koja najedanput obasja

zemlju, iz ovoga oblaka, koji je sam po sebi svetao, sputa se plamen
koji unitava Stari i na vena vremena potvruje Novi Zavet. Oblak od
dima koji je Jevreje, kada su beali iz Misira, kroz pustinju vodio na
Jordan, taj crni oblak koji je u dane straha i trepeta okruavao i krio
Koveg, postao je naposletku oblak prepun toliko silne svetlosti da je
ak zaklonio ono kao sunce sjajno lice koje e, ubrzo zatim, u asu
tame, biti amarano.
Ali, poto je oblak iezao, Isus je nanovo sam. Dvojice pretea i
svedoka nestalo je. Njegovom licu vratila se njegova prirodna boja;
njegove haljine su one svakidanje. Hristos je i opet brat pun ljubavi. On
se obraa svojim zaprepaenim pratiocima: Ustanite i ne bojte se. I
nikome ne kazujte ovo to ste videli dokle Sin oveji ne ustane iz
mrtvih.
Preobraenje je nagovetaj Vaznesenja, ali da bi se moglo vaskrsnuti
u slavi, potrebno je, uvek, umreti u stradanju.

283

MNOGO CU POSTRADATI

MNOGO U POSTRADATI
Da e morati da umre, i to uskoro, i sramnom smru, Isus je to znao
odvajkada; znao je da je to nagrada koja ga eka i koje ga nee liiti
niko. Ko druge spasava, dolazi u opasnost da i sam propadne; ko je
rad da druge iskupi, mora sebe da proda, da proda ono to je
dragocenije od svega drugoga i to obuhvata sve drugo; ko voli svoje
neprijatelje, doivi da ga mrze njegovi prijatelji; ko hoe da donese
spasa svima narodima, doeka da ga njegov roeni narod ubije; ko
dariva ivot, dostojan je da prihvati smrt. Svako dobroinstvo je za
nezahvalne ljude takva uvreda da nju moe sprati samo najvea
kazna. Mi svoje uvo priginjemo jedino glasovima koji iz groba dolaze i
ono malo potovanja to smo kadri da ukazujemo, odajemo samo
onima koje smo poubijali. U nepouzdanom pamenju ovejeg roda
ostaju jedino istine koje su krvlju ispisane.
Isus je znao ta mu se sprema u Jerusalimu, i u svima svojim mislima,
kao to e kasnije rei jedan ovek koji je bio dostojan da to prikae,
nosio je sliku smrti. Tri puta su pokuavali, pre toga, da ga ubiju. Prvi
put u Nazaretu, kada su ga doveli na ivicu ponora iznad koga je, na
brdu, bio podignut grad i hteli da ga gurnu dole. Drugi put, u hramu,
Judejci, uvreeni njegovim govorom, dohvatili su kamenje da ga njime
zaspu. I trei put, prilikom osveivanja hrama, maali su se i opet
ulinog kamenja da bi ga uutkali.
Ali sva tri puta mogao je on da se skloni, jer njegov as jo nije bio
doao. Te predznake smrti ouvao je on u svojoj dui, za sebe, do
poslednjega dana. Nije hteo da rastuuje svoje uenike koji bi se,
moda, sablaznili kada bi videli da prate oveka koji se pomirio sa
sudbinom da umre. Ali posle trostrukog osvetanja svoga Mesijstva
Petrovog usklika, svetlosti na Ermonu, pomazanja u Vitaniji nije vie
284

mogao da uti. Isuvie dobro poznavao je bezazlene sanjarije

Dvanaestornce. Znao je da oni, kada minu kratki trenutci oduevljenja i
nadahnua, nisu kadri da misle drukije nego to misli i obian narod,
da su ljudi i u svojim najuzvienijim snovima. Znao je da ekaju Mesiju
kao donosioca zlatnoga doba a ne kao Bolnika. Zamiljali su ga kao
Cara na prestolu a ne kao razbojnika na vealama; kao pobednika
kojemu se ukazuje potovanje i daju darovi, a ne kao muenika kome
se rugaju, koga pljuju i udaraju; kao onoga koji je doao da mrtve
podie iz grobova a ne da bude pogubljen kao ubica.
Bilo je potrebno kako se zadobiveno pouzdanje u njih ne bi
pokolebalo na dan sramote da ih unapred pripremi. Da uju iz usta
samoga Mesije i osuenoga, da e Mesija morati da bude osuen, da
e pobednik morati alosno da podlegne, da e Cara nad svima
carevima vreati i sramotiti esarevi najamnici, da e Sina Bojega
razapeti sluge Boje.
Tri puta pokuavali su da ga ubiju; tri puta objavljuje on Dvanaestorici,
posle Petrovog priznanja, da mu se pribliuje smrt.Triju vrsta bie ljudi
koji e ga optuiti i traiti njegovu smrt: Stareine, Glavari Sveteniki,
Knjievnici.
Tri sauesnika bie potrebna pa da se on pogubi: Juda koji ga izdaje,
Kajafa koji ga osuuje, Pilat koji presudu odobrava. I triju vrsta bie
izvrioci kazne: sluge koje e ga uhvatiti, judejska svetina koja e, pred
namesnitvom, vikati "raspni ga!", rimski vojnici koji e ga razapeti na
krst.
U tri stupnja, kao to sam on kae uenicima, bie izvrena kazna.
Najpre e ga ismevati i ruiti, potom pljuvati i ibati i najzad pogubiti. Ali
oni ne treba da se plae ni da plau. Kao god to ivot nalazi nagrade
u smrti, isto tako je smrt obeanje drugoga ivota. Posle tri dana
vaskrsnue iz groba da ne umre nikada vie. Hristos ne donosi obilje u
zlatu i itu, nego besmrtnost i oprotaj svih grehova svima onima koji
285

ga budu sluali. Ali besmrtnost i sloboda moraju se platiti svojim

protivnim vrednostima: suanjstvom i muenikom smru. Cena je
svirepa i strahovita, ali nekoliko dana stradanja i grob potrebni su da bi
se dolo do venog ivota i vene slobode.
Uenici se, posle toga otkrovenja, uzrujavaju i nee da veruju. Ali Isus
je ve poeo da pati, u mislima pretstavljajui i reima izraavajui svoj
uasni zavretak. Sada nosioci njegove rei znaju sve, te Hristos moe
da se krene u Jerusalim, da bi se do kraja ispunilo ono to je rekao.

286

MARAN ATA

MARAN ATA
Ali za jedan dan bar bie slian Caru koga narodi godinama ekaju na
pragovima svetoga grada.
Pasha se pribliava. Poslednja Sedmica, kojoj nee nikada biti kraja
(jo ne svanu Nova Nedelja) tek to nije poela.
Ali ovoga puta Isus ne ulazi, kao drugih puta, nezapaen, s povorkom
poklonika, u bezboniku prestonicu, ije su se kue, okreene kao
grobovi, uurile ispod hrama koji se izvija nebu pod oblake i kome je
sueno da izgori. Ovoga puta, koji je poslednji, Isusa prate njegovi
verni, njegovi prijatelji, njegovi zemljaci, ene koje e za njim da plau,
Dvanaestorica koji e se posakrivati, Galilejci koji su doli da proslave
jedno starinsko udo ali s nadom da vide novo udo. Ovoga puta nije
sam: prethodnica Carstva je s njime. I ne dolazi kao nepoznat: pred
njim je stigao glas o njegovim vaskrsavanjima. I u prestonici, gde vlada
ma rimski, novac trgovaki, pismo farisejsko, ima oiju koje motre na
Maslinovu Goru, i srca koja nekako neobino biju.
Ovoga puta nee da peice ue u grad koji bi trebalo da bude presto
njegovog carstva a bie njegova raka. Kada je doao u Vitfagu, posla
dvojicu uenika da nau magare. Nai ete ga vezano za jedan plot;
odreite ga i dovedite ovamo. Ako bi njegov gospodar rekao to, kaite
mu da je Gospodu potrebno.
Prialo se, a pria se i dan danas, kako je Isus eleo da na magaretu
jae zato da bi pokazao svoju smernost i krotost, kako je hteo da
simboliki prikae da svome narodu dolazi kao Car Mira. Ali smetalo se
i smee se s uma da magare, u mladosti vremena i snage, nije bilo ova
dananja pokorna ivotanja, ovaj iznureni kostur u poderanoj koetini,
287

iscrpljavana vekovnim robovanjem, upotrebljavana samo za noenje

kotarica i vrea po strmenim i krevitim stazama. Starinsko magare bilo
je vatrena i srana ivotinja; lepo i ponosito kao i konj, dostojno da se
prinosi na rtvu bogovima. Omir, koji se razumevao u poreenjima, nije
mislio da unizi silnog Ajaksa, ponositog Ajaksa kada ga je poredio s
magarcem. I Jevreji su rado za poreenja uzimali nepripitomljeno
magare, samo u drukem smislu nego to su to inili Grci. "ovek
bezuman postaje razuman veli Sofar Namaanin Jovu premda se
raa kao divlje magare". A Danilo pria kako Navukodonosor, da bi bio
kanjen za svoja nasilja, "bi prognan izmeu ljudi i srce mu posta kao u
zveri, i stan mu bee s divljim magarcima".
Isus je izrino traio nepripitomljeno magare, koje niko nikada nije
uzjahao magare, jednom rei, koje bi bilo slino divljem. Jer toga
dana ivotinja to ju je on izabrao ne prikazuje, simbolistiki, smernost
onoga ko na njoj jae, nego judejski narod koji e on, Hristos, previti i
osloboditi; tu nepokornu i jogunastu ivotinju, koju ni jedan prorok ni
car nije mogao da pripitomi i koja je danas vezana za kolac, kao to je
Izrailj vezan za ue ispod kule Antonia. Bezuman kao magare u Knjizi
o Jovu; dostojan drug najizopaenijeg cara; stalni rob tuinski ali u isti
mah uporan i buntovan jevrejski narod je najzad naao onoga ko e
ga jahati. Za jedan dan samo. I protiv njega, zakonitog gospodara,
ustae on jo te nedelje. Ali to nee biti duga veka. Nemirna prestonica
bie razorena, hram do temelja sruen, a bogoubistveni narod
rasturen, kao pleva venog vejaoca, irom cele zemlje.
Toliko su tvrde sapi u magareta da prijatelji na njih meu haljine svoje.
Kamenita je strana to se sputa s Maslinove Gore, te oduevljeni
pratioci razastiru po putu praznike haljine. Gest osvetanja. Skidajui
haljinu sa sebe, ovek se svlai, hoe da bude nag, iskren, da ubije
lani stid. Nagota tela obeava nam nagotu due. Tenja ka ljubavi
najlepe se izraava u onoj plemenitoj milostinji: da se dade ono to se
ima na sebi. "Ako ti neko trai koulju, podaj mu i haljinu".

288

I otpoinje silazak po sunanoj pripeci, u aru slave, uz lelujanje tek

otseenih, zelenih i sveih granica, uz himne i klicanje.
Bee poetak aprila, poetak divnog prolea. Poslepodnevno zlato
razlivalo se oko grada, po probuenim poljima, po zelenim vinogradima
i vrtovima, snaei ih. Nebo, koje se irilo u beskonanost, bilo je
neobino vedro. Beskrajno nebo od samih krinova, umiveno i veselo
kao boje oko. Nisu se viale zvezde, ali izgledalo je da, pored naega
sunca, sijaju i druga daleka sunca. Neki mlak vetar, u kome je bilo
rajskog daha, blago je povijao bezbrine vrhove na drveu i menjao
boju mladoga lia koje se tek razvijalo. Bio je to jedan od onih dana
kada plavo izgleda plavlje, zeleno zelenije, svetlost svetlija, ljubav
punija ljubavi.
Oni to su pratili Isusa bili su ushieni, prepuni bezmerne radosti.
Nikada jo njihova dua nije oseala toliku nadu i toliku zahvalnost.
Petrov krik prometao se u krik te male i vatrene vojske koja se sputala
u carski grad. "Osana sinu Davidovu!" klicali su mladii i devojke. Pa i
sami Uenici, mada im je reeno da e to biti poslednji dan, mada
znaju da je to mrtvaki sprovod, i sami Uenici, u tom optem
ushienju, poinju da se gotovo nadaju.
Povorka se pribliavala tajanstvenom, neosetljivom, neprijateljskom
gradu, pomamno i huno poput reke koja se izliva preko obala. Ti
seljaci, svet iz unutranjosti zemlje, stupaju napred, usred ume koja
se kree, kao da su, gotovo, radi da meu smrdljive zidine i u tesne i
prljave uliice donesu malo polja i slobode. Smeliji su du puta narezali
granica od palme, mirte, masline i vrbe, kao za praznik graenja
senica. Njima su omahivali kroz vazduh i najstrasnije stihove iz
psalama klicali u lice onoga koji dolazi u ime Boga.
Prva legija hrianska stigla je pred kapiju jerusalimsku a klicanje jo
nikako ne prestaje: "Blagosloven Car koji dolazi u ime Gospodnje! Mir
na nebu i slava na visini!" Ti uzvici dopiru do uiju Farisejima koji su se,
289

ozbiljnih lica, stekli da vide kakva je to vreva. Ti uzvici vreaju njihove

ui, uznemiruju njihova srca. I neki od njih, dostojanstveno se prsei,
rekoe Isusu: Uitelju, zapreti Uenicima svojim! Zar ne zna da se
takve rei mogu upuivati samo Gospodu ili onome ko dolazi u ime
njegovo?
A on, i ne zastav, odgovori im: Ja vam kaem: Ako oni uute,
kamenje e povikati!
Nepomino kamenje koje Bog moe, prema Jovanovim reima,
pretvoriti u decu Avramovu, uareno pustinjsko kamenje, koje Isus, na
zahtev neastivoga, nije hteo da prometne u hlebove; kamenje sa
puteva, kojega su se u dva maha maali neprijatelji Isusovi, da ga
njime zaspu, prljavo kamenje jerusalimsko bilo bi manje prljavo, manje
studeno, manje neosetljivo od dua farisejskih.
Ali tim odgovorom Isus je potvrdio da je Hristos. Te rei su objava rata.
I odista, novi Car, im je uao u svoj grad, daje znak za napad.

290

PECINA RAZBOJNIKA

PEINA RAZBOJNIKA
Pope se i ue u Hram. Tu gore bili su na okupu svi njegovi neprijatelji.
Sveta graevina, obnovljena i doterana; blistala se pod vrelim zracima
divnoga sunca. Starinski zavetni koveg, to su ga volovi vukli po
pustinjama i bojevima, zaustavio se i skamenio na tom bregu, da
straari nad carskim gradom. Pokretni ator prometnuo se u tvravicu
od kamena i mramora, u sjajno predgrae od palata i stepenica,
hladovitih tremova i svetlih dvorita i bio je okruen zidovima prema
dolini, zatien bastionima i kulama kao i svako utvrenje. Ne bee to
samo sklonite za "svjataja svjatih" ni oltar za prinoenje rtava, ne
bee to Hram, mesto na kome se verni mole Bogu, tajanstveno
svetilite jednoga naroda. Sa svojim straarnicama, sa stanovima za
uvare, magacinima za rtve, tezgama za trgovce, tremovima za
sastanke i provodnje, ta graevina bee svata drugo pre nego
utoite pobone predanosti i molitve. Bila je sve: tvrava za sluaj
neprijateljskog napada, depozitna banka, sajmite prilikom praznika i
dolaska poklonika, bazar koji radi preko cele godine, berza, forum za
politike prepirke, za naune govore naunika, za besposliarska
blebetanja. Poto ga je sazidao jedan neverni car, radi toga da
zadobije vernost jednog neiskrenog i buntovnog naroda, da zadovolji
nadmenost i lakomost svetenike kaste i da ima orue za rat i
sredite za trgovinu, taj hram je u Hristovim oima morao izgledati kao
prirodna zbornica svih neprijatelja njegove istine.
Isus ulazi u Hram da uniti Hram. Ostavie Titovim vojnicima da sa
zemljom sravne bedeme, da rasture kamenje, da spale zgrade, da
odnesu med i zlato, da u aave ruevine pretvore golemi Irodov
dvorac. Ali on unitava, unitao je, onu vrednost to je ponositi Hram
izraava svojim stenama koje su jedna na drugu naslagane i tano
svrstane, svojim poploanim dvoritama i zlatanim kapijama. Isus koji
291

se penje u Hram, Preobraeni sa Gore prema knjievnicima koji su

poaaveli poput svojih pergamenata, Mesija novoga Carstva prema
onome koji je preoteo jedno trulo carstvo, Jevanelje prema Tori,
Budunost prema Prolosti, Oganj Ljubavi prema Pepelu Pisma.
Doao je dan udara i odboja. Praen pesmama oduevljene gomile,
Isus se penje u raskono legalo svojih neprijatelja. Taj put on poznaje,
opominje ga se. Koliko li ga je puta prevalio, kao dete, voen za ruku,
u gomili svojih Galilejaca, usred vreve i praine! Kasnije, kao nepoznat
mladi, gubei se u dugoj povorci, zagluen i zamoren, gledao je on
gore u one zidine, oajno udei da se popne na vrh, da bi tamo, u
tome sveanom utoitu, naao malo hlada za svoje oi, malo vode za
svoja usta, koju utenu re za svoje srce.
Ali danas je sve drukije. Ne vode ga, nego on vodi. Ne dolazi da se
moli Bogu, nego da kanjava. Zna da se tu unutra, iza lepih zidova te
goleme grobnice, nalaze samo pepeo i trule i njegovi neprijatelji koji
prodaju pepeo i hrane se trulei. Prvi protivnik, koji izlazi pred njega,
jeste Demon Srebroljubivosti.
Ulazi u Dvorite Bezbonika, koje je najprostranije i najivlje meu
svima ostalima. Ta velika poploana i suncem obasjana terasa nije
ista, tiha porta, nego prljavo sajamsko trite. Pakleni agor i vreva
razleu se iz gomile menjaa, posrednika, krupnih i sitnih prodavaca i
kupaca, koji novac primaju i izdaju. Tu su vam stoarski trgovci sa
govedima i ovcama; prodavci golubova i grlica ukraj ivinarnika; ptiari
s kavezima prepunim cvrkutavih vrabaca; menjake tezge sa
zdelicama koje su do vrha napunjene bakrom i srebrom. Kupci,
hvatajui ih za vrat i za butove, pipaju ivotinje koje su radi da prinesu
na rtvu i ije su noge ulepljene balegom; ili monotonim glasom
dozivaju neveste koje nose novoroenad, poklonike koji su doli da
kupe masniju rtvu, gubavce koji hoe da na rtvenik polau ive ptice,
bilo iz zahvalnosti za isceljenje bilo zato da bi se iscelili. Monjai, s
parom koju su obesili o uvo radi to lakeg raspoznavanja, preturaju
svojim prljavim i grabljivm rukama sjaktave i zvune gomile;
292

podvodnice promiu tamo i ovamo kroz guste redove; oprezne seoske

i palanake tvrdice priaju itave prie pre nego to se nakane da
odree kesu i poloe novac za kupljenu rtvu, a ovda onda poneki vo
kome je dosadno rikne k nadvisi blejanje jagnjadi, agor enskog
sveta, zveket drahmi i sikala.
Taj prizor za Isusa nije bio neto novo. Znao je on da je Boji Dom
pretvoren u Mamoninu kuu u kojoj ljudi od materije, umesto da tiho
upuuju molitve duhu, razmenjuju, u sporazumu sa svetenicima,
demonovu pogan. To je znao odavno, ali ovoga puta nije vie mogao
da u sebi zadri gnev i odvratnost. Da bi sruio hram, on pristupa
ruenju trita. Boanski siromaak, koga prate njegovi siromaci,
juria na robove novca. Dohvativ neka ueta, uplete ih u bi i njime
sebi kri put kroz zaprepaenu gomilu. Menjake tezge padaju pod
prvim udarima, novci se kotrljaju po zemlji uz uas i gnev onih iji su;
golubarnici se preturaju i iz njih izleu i bee prestravljeni golubovi.
Pastiri, videi taj kr i lom, gone svoja goveda i svoje ovce izlazima;
ptiari uzimlju pod pazuha svoje kaveze i izmiu kud koji. Vika i dreka
uzdie se do neba. Iz drugih dvorita pristie drugi svet te poveava
mete. Isus, okruen najsmelijim prijateljima, omahuje biem i isteruje i
ostatak menjaa na vrata, viui im iz sveg glasa: Dalje s tim! Boji
dom je dom molitve, a vi od njega nainiste peinu razbojniku!
Te tako se i poslednji srebroljupci oistie iz dvorita, kao dronjci koje
severac poduhvati i odnese.
Ovim svojim inom Isus nije samo teio da, potpuno opravdano, oisti
jedno svetilite, nego i da javno, izrazi svoje gnuanje prema Mamoni i
slugama Mamone. Trgovina taj moderni Bog za njega je jedan
oblik lopovluka. Trite je, dakle, peina od preterano uslunih i
uglaenih razbojnika, od zakonom zatienih pljakaa. Ali ono to
obiaji osvetavaju i zakoni doputaju ne moe da podnosi onaj ko se
ne uputa u trgovinske transakcije i ne trai druge doli duhovne dobiti.
Izmeu svih vrsta zakonom odobrenih kraa, koje su obuhvaene pod
293

imenom trgovine, ni jedna nije toliko za preziranje kao trgovanje

novcem. Kada nam neko da ovcu za novac, moemo biti i ubeeni da
je uzeo mnogo vie novca nego to ovca stvarno vredi. Ali dao nam je,
bar, neto to nije mrski simbol bogastva, dao nam je jedno ivo bie,
koje e nas s prolea snabdeti vunom, koje e nam u svoje vreme
doneti jagnje i koje emo, ako nam je drago, moi da pojedemo. Ali
razmena novca novcem, kovanog metala kovanim metalom, neto je
neprirodno, besmisleno i demonsko. Sve ono to je u vezi s bankama,
s menjakim poslovima, sa skontom, s kamatom sramno je i prljavo i
uvek je ulevalo uas prostim, to jest istim duama. Seljak koji seje
ito, kroja koji ije odeu, tka koji e sukno ili platno, svi oni imaju, do
izvesnih granica, potpuno pravo na neku dobit, jer svojim radom daju
veto ega jo nema u zemlji, u suknu, u pamuku. Ali da jedna gomila
novca donese drugu gomilu novca a da se ne uloi trud i rad,a da
ovek ne proizvede neto to bi se moglo videti, upotrebiti i u emu bi
se uivalo, skandal je koji sve premaa i koji se prosto ne da ni
zamisliti. Onaj ko trguje novcem, ko sabira zlato i srebro, pravi je rob
Demonovih maija. I Demon, da bi im bio zahvalan, daje upravo njima,
bankarima i finansijerima, upravu nad zemljom. Oni i dan danas
zapovedaju narodima, izazivaju ratove,more svet glau, otimaju za
sebe, paklenim sistemom isisavanja, ivot od siromaaka, pretvarajui
ga u zlato sa koga kaplje znoj i krv.
Hristos, koji ali bogatae, ali prezire i mrzi bogastvo, prvi zid koji
oveku ne da da vidi Carstvo, pomeo je peinu razbojniku i oistio
Hram u kojemu e da objavi poslednje istine koje su mu jo ostale da
ih kae. Ali tim nasilnikim inom, on je protivu sebe izazvao ceo
"poslovni" svet jerusalimski. Oni to su iz Hrama izgnani traie od
svojih zatitnika da kazne onoga ko remeti trgovanje na svetome
bregu. Ljudi od novca lako e postii da im se odazovu ljudi od
Zakona, koji su ve ogoreni iz drugih razloga. Isus je, remetei red na
trgu svetoga Hrama, ustao i protivu njih i otetio i njihove interese.
Najposeeniji bazari bili su svojina sinova Aninih, to jest najbliih
srodnika svetenikog poglavara Kajafe. Svi golubovi koji su prodavani
294

porodiljama u Dvoritu Neznaboaca bili su iz kedrovskih uma Aninih,

i nabavlja je zaraivao oko etrdeset saa meseno samo na grlicama.
Menjai, koji odista ne bi smeli imati pristupa u Hram, plaali su
golemim sadukejskim zadrugama svetenike aristokratije dobru
desetinu od mnogih hiljada sikala zaraenih svake godine na menjanju
stranoga novca u jevrejski novac. Pazar, onda, taj Hram nije bio jedna
velika narodna banka, s kasama i trezorima obezbeenim protiv
provala i poara.
Isus je dirnuo u ivac dvadeset hiljada svetenika jerusalimskih, jer je
nahudio njihovom ugledu i otetio njihovu kesu. Naopake je
preokrenuo njihovo falsifikovano i isakaeno Pismo u ime koga su
upravljali i koje im je pomagalo da se tove. Povrh toga, iz Hrama,
upravo s trita, izgnao je njihove saveznike, trgovce i menjae. Ako bi
pobedio, sve je propalo. I te dve kaste, poto su u opasvosti,
zbratimljavaju se jo vema i zajedniki ustaju protiv toga opasnog i
nezvanog gosta. Trgovci i Svetenici dogovaraju se, moda jo iste te
veeri, da kupe jednog izdajnika i jedan krst. "Poslovni" svet dae malo
potrebnog novca; klir e nai verski izgovor: tuinska dravna uprava,
kojoj je u raunu da lepo ivi i sa "poslovnim" svetom i sa klirom,
pozajmie im svoje vojnike.
Ali Isus, poto je iziao iz Hrama, uputio se, kroz Maslinovu Goru, u
pravcu Vitanije.

295

ZMIJE I GROBOVI

ZMIJE I GROBOVI
Sutradan, kada se vratio, stoarski trgovci i menjai bili su se prikupili
pred kapijama, ali u dvoritima se uo agor uzrujanog sveta.
Presuda to ju je Isus izrekao i izvrio nad potenim lopovima uzbudila
je prljavi bludniki grad, koji je kunjao kao kakva iznurena kravetina.
Ono isprepletano ue dejstvovalo je kao kamenje bacano na
jerusalimski abljak. Pucanje kaznenog bia odjednom je probudilo i
siromahe i bogatae, i prve ispunilo radou i nadom a druge strahom i
trepetom.
I u ranu zoru svi su pohitali gore, iz mranih kutova i sjajnih palata, iz
radionica i sa trgova; sve ivo ostavilo je posao i bilo ispunjeno onim
nemirom to oveka obuzme kada eka kakvo udo ili neku osvetu.
Dojurili su poslenici svake vrste: vunari, tkai, bojadije, krpai,
drvodelje, svi oni koji preziru ifte, zelenae, derikoe, stvorenja koja
se bogate na raun najvee sirotinje. Stigli su, meu prvima, jadnici to
se smatraju kao gradski olo: gubavci, podrpanci, valjivci, ljudi obrasli
krastama, s gnojavim ranama po telu, s kostima koje tre kroz kou
kao oevidan dokaz ljute gladi. Doli su poklonici sa strane, iz Galileje,
oni to su Isusa pratili kada je slazio s brega, i s njima zajedno Jevreji
iz sirijskih i misirskih kolonija, u prazninoj odei, kao daleki roaci koji
se, ovda onda, pojavljuju u oinskom domu, prilikom porodinih
sveanosti.
Pristizali su takoe, po etvorica ili petorica zajedno, Knjievnici i
Fariseji. Behu to saveznici i braa, dostojni jedni drugih. Knjievnici su
bili tumai Zakona, Fariseji izvrioci Zakona. Skoro svaki Knjievnik bio
je Farisej, mnogi Fariseji bili su Knjievnici. Zamislite jednog profesora
koji se, pored toga to je cepidlaka, pretvara da je svetac; ili
296

bogomoljca koji se razmee kao pedagog kazuista, pa ete imati sliku

Knjievnika Fariseja i Fariseja Knjievnika. Tartif kao doktor, licemer na
akademskoj katedri, filosof kveker jedan su i ista tip.
Oni su se, dakle, toga jutra peli uz brdo ka Hramu, s mnogo
nadmenosti spolja i mnogim zlim namerama u dui. U svojim dugim
mantijama, s resama koje su se leprale na vetru, ispreni,
zakrvavljenih oiju, uzdignutih vea, s vozdrvama koje su podrhtavale,
stupali su napred koracima koji izraavahu gnjev tih povlaenih
policajaca Bojih.
Isus ih je ekao, okruen tisuama oiju, u kojima se odraavalo neto
od njegove svetlosti. Nije to bio prvi sluaj da su mu se oni pribliili.
Koliko li je arki, ovde onde po manjim mestima, bilo izmeu njega i
Fariseja iz unutranjosti! Ti Fariseji su, tada, od njega traili kakav znak
s neba, kao dokaz da je on Mesija, jer Fariseji su protivno skeptikim
Sadukejcima, koji su bili utonuli u zakonski epikureizam, verovali u
skori dolazak Spasiteljev. Ali Fariseji su toga Spasitelja zamiljali kao
strogog Judejca, kakvi su bili i sami, i upravo smatrali da je dovoljno da
onaj ko je rad da ga doeka bude ist spolja i da pazi da ne prestupi ni
najmanje pravilo propisano u Knjizi Levitskoj. Mesija, Davidov sin, ne bi
se, po njihovom miljenju, udostojio da spasava onoga ko se ne kloni
svakog, pa i dalekog, dodira sa tuincima i neznabocima; ko se ne
pridrava i najsitnijeg zakonskog propisa o odravanju istote; ko
uredno ne daje svoj desetak Hramu; ko ne praznuje subotu. Isus nije
nikako, u njihovim oima, mogao biti onaj kojega oni ekaju. Nisu se,
kod njega, videli nikakvi neobini, natprirodni znaci: on je samo
isceljivao bolesne i govorio o ljubavi prema svima i svakome. Gledali
su ga gde jede s carinicima i grenicima i s uasom zapaali da
njegovi Uenici ne peru svagda ruke kada hoe da jedu. Ali najgore,
najuasnije, najsablanjivije bilo je to to on nije potovao subotu. Isus
se nije ustezao da bolesne isceljuje subotom, niti je smatrao za greh
da na taj dan ini dobro svojoj nesrenoj brai. ta vie, drznuo se da
izbaci tu dosetku: da je subota stvorena radi oveka a ne ovek radi
297

subote.
U dui tih Fariseja bilo je u pogledu Isusa Hrista samo jedno
dvoumljenje: da li je ludak ili varalica?
Da bi ga ispitali, vie puta nametali su mu teoloke zamke ili
dijalektike klopke; ali sve uzaludno. Dok je iao po unutranjosti,
vukui za sobom desetak dvanaest seljaina, ostavljali su ga na miru,
jer su bili ubeeni da e ga kadtad i poslednji dronja, poto se
razoara, ostaviti nasvagda. Ali sada je stvar postajala ozbiljna. Taj
ovek, praen ruljom pijanica iz unutranjosti zemlje, usudio se da ue
u Hram kao gospodar i potstakao je te neznalice i bednike da mu kliu
kao Mesiji. Povrh toga, nasilno je prisvojio ulogu hramovnih svetenika,
i, ponaajui se kao car, sramno je najurio potene trgovce, te
pobone ljude koji su Fariseje sluali i na njih se u mnogom emu
ugledali. Do toga dana Fariseji i Knjievnici bili su ak i suvie
popustljivi i blagi; ali sada su ti ovekoljubivi uitelji videli da bi njihova
preterana dobrota bila pravi zloin. Taj lani Hristos mora se ukloniti, i
to to pre. Knjievnici i Fariseji peli su se u hram da se uvere da li je on
imao smelosti da se vrati na mesto koje je obesvetio svojom obeu.
I Isus, usred ustalasane gomile poklonika, ekao je upravo njih. Upravo
njima hteo je on da kae u lice, na jasnoj sunanoj svetlosti, ta misli o
njima. ta Bog misli o njima. Jueranjeg dana kaznio je stoarske
trgovce i menjae. Danas je trebalo da kazni one koji u trampu daju
re, one koji zelenae sa Zakonom, one koji trguju s istinom. No toga
dana nije ih istrebio; s kolena na koleno naviru oni neprekidno, pod
novim imenima; ali na licima sviju njih, pa ma gde da su se rodili i ma
gde da ive, ostao je utisnut ig koji se ne da otrti nikada.

298

KAJINOVI POTOMCI

KAJINOVI POTOMCI
"Teko vama, Knjievnici i Fariseji, licemeri!" Njihovi gresi mogu se
svesti na jedan jedini, ali taj greh jenajotrovniji, najneoprostaviji. Greh
protivu Duha. Uvreda istine, izdaja istine i duha; pustoenje jedinog
istog bogastva to ga svet ima. Lopov krade samo ono to se moe
potroiti, ubica ubija oveka koji i onako mora umreti, podvodnica prlja
telo kome je sueno da istruli. Ali licemer kalja najuzvieniju re, krade
dobro koje moe trajati veno, ubija duu. U njih je sve pretvorstvo:
odea i govor, uenje i rad. Svoje rei pobijaju svojim delima,
unutranjost im je drukija nego spoljanost, njihove skrivene svinjarije
ugone u la sve ono to oni iziskuju od drugih. Licemeri su jer na tua
lea tovare teka bremena, a ni prstom nee da pomognu. Licemeri su
jer se oblae u duge, resama iskiene mantije, kako bi im se svet po
ulicama klanjao i nazivao ih uiteljima, a ovamo sakrili su klju savesti i
zatvorili vrata to vode u carstvo nebesko, te niti ulaze. niti drugima
daju da uu. Licemeri su jer se pred drugima dugo Bogu mole a potom
prisvajaju kue udovike i iskoriuju slabe i nejake. Licemeri su jer
spolja iste au i zdelu a one su iznutra pune grabea i prljavtane.
Licemeri jer se pridravaju najsitnijih obredskih pravila a ne vode
rauna o onome to je kudikamo vanije: isceljuju komarca a prodiru
kamilu. Licemeri jer izvruju i najmanje propise a i ne osvru se na ono
to je najpretenije; plaaju tano desetak od metvice i od kopra i od
kima, a u sebi nemaju pravde, milosti ni vere. Licemeri jer diu
spomenike prorocima i kite grobove starih pravednika, a gone
pravednike to ive uz njih i spremaju se da ubijaju proroke. "Zmije,
porodi guja otrovnica, kako ete pobei od presude i ognja paklenog?
Zato, evo, ja u vam .poslati proroke, mudrace i knjievnike; i vi ete
jedne pobiti i raspeti, a druge biem ibati po zbornicama svojim i goniti
od grada do grada, tako da e na vas pasti sva pravedna krv to je
prolivena na zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zarije Varahijna,
299

kojega ubiste izmeu crkve i oltara".

Nasledili su Kajina. Kajinovi su potomci, unuci. Ubice svoje brae,
delati Svetaca i Proroka. Bratoubica ostao je u ivotu pomou svoga
ita, a tako isto e kroz sva stolea u ivotu ostajati krvoedni Fariseji,
jer Bog hoe da se njima slui za uzviena dela one pravde koja, u
kratkovidim oima siunih ljudi, izgleda glupost i bezumlje. Jedna
vena odluka, za mnoge zastrta neprovidnim velom, preti najuasnijom
smru onima koji Boga podraavaju. Nikada obian ovek ne bi bio
kadar da ubije jednoga Sveca pa ak ni grenika, koji bi mogao biti
zametak svetosta. A Svetac ne bi bio Svetac kada bi liio ivota
drugoga Sveca, jedinoga brata kojega mu je dao Otac. Zato je stvoren,
za sve vekove i za sve narode, neistrebljivi soj farisejski. Soj onih koji
nikada nisu bili bezazleni kao deca ali koji, pri svem tom to su
prepredeni, ne znaju koji put vodi spasenju; onih koji, kada ih gledate
telesnim oima, nisu grenici, a ovamo su, od pete do glave, olienje
najgnusnijeg greha; oni koji su radi da se prikau kao sveci i mrze
istinske svece. Njima je Bog, kao oruima pogodnim za strahovita ali
potrebna istrebljavanja, poverio ulogu delata za savrene. Verni
svome zadatku, nepovredivi kao god i itelji pakla, obeleeni igom
kao Kajin, oni su nadiveli sva carstva i sva rasula. Razliitih lica, u
razliitoj odei, s razliitim propisima i izgovorima, plodni i uporni,
prekrilili su i prekriljavaju i dan danas ceo svet. I kada nisu mogli ili ne
mogu da ubijaju klincima i vatrom, sekirom i maem, ubijali su i ubijaju,
s odlinim uspehom, jezikom i perom.
Dokle im govori, u prostranom i suncem obasjanom dvoritu, koje je
prepuno svedoka, Isus zna da to govori svojim sudijama i onima koji
e, pomou posrednika, biti pravi vinovnici njegove smrti. Njegovo
utanje pred Kajafom i Pilatom opravdano je od toga dana. Osudio je
on njih i osudie oni njega; rekao je o njima ta je imao ranije te nee
imati ta da rekne kada mu budu sudili.
Slike uasne smrti izlaze mu na usne dok govori njima i o njima. Zmije i
300

grobovi. Crne izdajnike guje koje ti, im im se primakne, izrue u krv

sav otrov to su ga imale u zubima. Okreeni grobovi, koji su lepi
spolja a unutra su puni kune trulei.
Fariseji, koji su stojali pred Isusom, i svi oni to su njihovog porekla,
rado se kriju u senci smrti, da bi bolje pripremili svoje otrove. Ledeni su
kao koa u guje i kao ploa na grobu, te ni sunce, ni ljubav, ni oganj
pakleni nisu kadri da ih zagreju. Oni znaju sve rei, samo ne re istine,
re ivota.
"Teko vama Knjievnici i Fariseji, licemeri, to ste kao sakriveni
grobovi po kojima ljudi idu i ne znaju ih". Jedini koji ih zna bio je Isus i
zbog toga nee on vie od dva dana ostati u grobu koji su mu iskopali.

301

KAMEN NA KAMENU

KAMEN NA KAMENU
Trinaestorica su izlazila iz Hrama, da se, kao svakoga dana, popnu na
Maslinovu goru. Jedan od Uenika koji li je to mogao biti? moda
Jovan Salomin, koji jo bee dete, te se umeo uditi, ili Juda
Iskariotski, kome je bogastvo ulevalo strahopotovanje? rei e
Isusu:
Gle kakva graevina! I kakvo je divno kamenje! Uitelj se okrenu i
pogleda visoke zidove obloene mramorom, koje je raskoni Irod
podigao na brdu, pa odgovori:
Vidi li te visoke zgrade? Ni kamen na kamenu od njih nee ostati,
poto budu razorene.
Divljenja odmah nestade. Niko nije imao snage da ita odgovori;
zaueni i zaprepaeni ili su oni dalje i premiljali o tim reima.
Grozne rei za ui ovih telesnih Judejaca, za siuna srca tih ljudi iz
unutranjosti koji su strasno voleli svoju prestonicu. I drugih groznih
rei, groznih za sluanje, groznih za shvatanje, rekao im je u poslednje
vreme onaj ko ih je voleo. Ali tako groznih kao to su bile ove, oni se
nisu seali. Znali su da je on Hristos, da e morati da strada i da umre,
ali nadali su se da e odmah zatim vaskrsnuti u pobednikoj slavi kao
novi David, da bi Izrailju vratio obilje i njima, svojim vernim
saputnicima, doneo najvee nagrade i vlast. Ali, ako e Judeja da
upravlja svetom, Judejom treba da upravlja Jerusalim i sedite uprave
da bude Hram velikoga Cara. Poto u njemu sada zasedavaju neverni
Sadukeji, pretvorni Fariseji, verolomni Knjievnici, Hristos e ih
odagnati, da bi napravio mesta svojim Apostolima. Kako bi, dakle,
mogao biti razoren Hram, taj slavni spomen ranijega Carstva, tvrava
novoga Carstva?
302

Ta re o kamenju uinila se tvra od samoga kamena Simonu

nazvanom Stena i njegovim drugovima. Nije li Krstitelj rekao da Bog
moe jordansko kamenje pretvoriti u decu Avramovu? Nije li Sotona
kazao da Sin Boji, moe pustinjsko kamenje pretvoriti u hlebove? Nije
li sam Isus uzviknuo, ulazei meu zidine jerusalimske, da e i
kamenje, umesto ljudi, klicati pozdrave i pevati himne? I nije li on bio
taj koji je uinio da iz ruku njegovih neprijatelja poispada kamenje, koje
su ovi bili skupili da njega zaspu, i da pobacaju kamenje oni to su
preljubnicu optuivali?
Ali, Uenici nisu mogli razumeti te rei o kamenju hramovnom. Da e
te velike, teke stene, s mukom izvaljene iz planina, koje su volovi
dovukli iz daljine, koje su dleta i ekii istesali i uglaali, koje su
sloene jedna na drugu pravom umetnikom vetinom, kako bi se
podigao jedan od najlepih hramova na svetu, da e te stene, vrele od
sunca i ozarene suncem, biti rasturene i smrvljene, to oni nisu mogli,
nisu bili kadri da razumeju.
Kada su doli na Maslinovu goru i poto je Hristos seo prema Hramu,
vie nisu mogli da savladaju svoju radoznalost.
Objasni nam, dakle, kad e to da bude? I kakav e biti znak za tvoj
povratak?
Kao odgovor dola je Re o Poslednjim Stvarima Druga Propoved na
Gori. Tada, u poetku svoga uenja, govorio je on o tome kako treba
preporoditi duu, da bi se zasnovalo Carstvo; sada pak, na dva koraka
od smrti, kazao je kako e se kazniti oni koji ostanu nepokorni i kakav
e biti njegov drugi dolazak.
Taj govor, koji su jo manje razumeli nego prvi i jo vie ga zaboravili,
nije, kao to mnogi misle, odgovor na jedno jedino pitanje. Uenici su
postavili dva pitanja. Kad e biti to to si rekao, to jest kad e da bude
303

razoren Hram? I kakvi e se znaci pojaviti pred tvoj dolazak? I

odgovora su dva. Isus kazuje dogaaje koji e nastupiti pre propasti
Jerusalima, a zatim opisuje znake svoga drugog dolaska na zemlju.
Taj proroki govor, premda je on jedna celina u Jevaneljima, ima dva
dela. Sastoji se iz dva proroanstva. Prvo se ispunilo jo pre nego to
je Isusovo pokoljenje iezlo, posle nepunih etrdeset godina iza
njegove smrti. Dani pretskazani drugim proroanstvom jo nisu stigli;
ali moda ovaj narataj nee proi a da se prvi znaci ne jave.

304

OVCE I JARCI

OVCE I JARCI
Isus poznaje slabost svojih Uenika. Slabost duha a, moda, i slabost
tela. I zbog toga im, odmah, skree panju na dve opasnosti koje ih
ekaju: prevare i muenja.
"uvajte se da vas ko ne prevari; jer e mnogi doi u ime moje i
govorie: Ja sam Hristos, I mnoge e zavesti... Tada, ako vam ko ree:
Evo ovde je Hristos; ili: eno ga, ne verujte mu, jer e izii lani hristosi i
lani proroci i pokazae znake i udesa da bi prevarili, ako bude
moguno, i izabrane. Doi e mnogi u ime moje i rei: Ja sam; i vreme
se priblii. Ne idite za njima".
Ali, ako izbegnu zamke lanih Mesija,nee moi da se spasu gonjenja
od strane neprijatelja pravoga Hrista. "Tada e vas predati na muke i
pobie vas, i svi e vas narodi omrznuti imena moga radi. A pre svega
ovoga metnue na vas ruke svoje i gonie vas i predavati u zbornice i
u tamnice; vodie vas pred careve i kraljeve imena moga radi... A
izdavae vas i roditelji i braa i roaci i prijatelji. I predae brat brata na
smrt i otac sina i ustae deca na roditelje i pobie ih. I tada e se
mnogi sablazniti i drug druga izdae i omrznue drug na druga. I, zato
to e se bezakonje umnoiti, ohladnee ljubav u mnogih. Ali, ni dlaka
s glave vae nee propasti. Kao nagradu za vau nepokolebljivost
stei ete ivot, a ko pretrpi do kraja, blago njemu".
Onda e se pojaviti znaci koji pretskazuju skoru kaznu. "I kada ujete
gde se govori o ratovima i bunama, ne uplaite se, jer sve to treba da
bude najpre; ali to jo nije kraj. Ustae narod na narod i carstvo na
carstvo; i zemlja e se tresti mnogo i bie gladi i pomora i veliki znaci
javie se na nebu".

305

To je uvod. Red u svetu poremetie se. Zemlja, koja miruje, gledae

kako ovek napada na oveka, narod na narod. Onda e i ona sama,
natopljena krvlju, ustati protiv ljudi: tree se ispod njihovih nogu,
ruie njihove kue, bljuvae pepeo, kao da iz drela svih planina
vraa sve mrtvace, i bratoubicama nee davati hrane od koje svakoga
leta polja kao zlato poute.
Potom, kada sve to bude, doi e kazna na narod koji nee da se
preporodi ni da primi Jevanelja, na grad koji ubija proroke, koji na krst
na Golgoti razapinje svoga Gospoda i njegove svedoke goni.
"Kada vidite da je Jerusalim opkolila vojska, znajte da se pribliilo
vreme njegove propasta. Kada vidite uas pustoi, o kojoj govori
prorok Danilo, na svetome mestu, onda oni koji se zateku u Judeji
neka bee u gore, koji budu u gradu neka izlaze u polje i koji budu u
polju neka ne ulaze u grad. Ko bude na krovu neka ne silazi da uzme
to mu je u kui i ko bude u polu neka se ne vraa da uzme haline
svoje. A teko trudnim enama i dojiljama u te dane! Molite se Bogu da
begstvo vae ne bude u zimu ni u subotu; jer e biti nevolje velike,
kakve nije bilo od postanja sveta do sada, niti e je biti ikada. Jer e
nastati velika nevolja na zemlji i gnjev na ovom narodu. Pae od
otrice maa i odvee se u ropstvo po svim narodima; i Jerusalim e
gaziti Neznaboci dok se ne zavre vremena neznaboaka".
Prvo proroanstvo izreeno je. Jerusalim e biti razoren a od Hrama,
ispunjenog "uasom pustoi", nee ostati kamen na kamenu.
Ali Isus jo nije kazao sve, nije dotle govorio o svome drugom dolasku.
"Jerusalim e gaziti Neznaboci dok se ne zavre vremena
neznaboaka". Koja li su to "vremena neznaboaka"? Te rei su u
grkom tekstu izraene tanije nego u prevodima: to su vremena
prilagodna, pogodna, probitana po Neznaboce" to jest vremena u
koja e Nejudejci prihvatiti Jevanelje koje je, pre nego njima,
306

objavljeno Judejcima. I zbog toga pravi kraj nee moi da nastupi

dogod se Radosni Glas ne odnese svima narodima, dogod
Neznaboci, neverni, budu gazili grad Jerusalim. "I propovedae se
ovo Jevanelje o Carstvu po svemu svetu za svedoanstvo svima
narodima; i tada e doi kraj".
Drugi dolazak Hristov s neba, Parouzija, bie zavretak ovoga sveta i
poetak pravoga sveta, venoga carstva. Kraj Judeje objavili su,
uglavnom, znaci oveji i zemaljski; ovaj drugi kraj objavie, uglavnom,
znaci boji i nebeski. "I sunce e se pomraiti, i mesec svoju svetlost
izgubiti, i zvezde e s neba padati; ljudi e umirati od straha i u
oekivanju onoga to e nastupiti, jer e se sile nebeske pokrenuti" I
tada e se ukazati znak Sina ovejega na nebu i proplakae sva
plemena na zemlji i ugledati Sina ovejega gde dolazi na oblacima sa
silom i slavom velikom".
Prilikom propasti Jerusalima uzbudila se samo siuna zemlja. Ali
prilikom ovoga optega posletka nastae poremeaj nebesa. U gustoj
tmini, koja e odjednom nastupiti, ue se samo huka vode i krici to ih
izaziva uas. To je Dan Gospodnji. Dan gnjeva Gospodnjeg, o kojemu
su, u svoje vreme, govorili Jeremija, Jezekilj, Isaije i Joilo. "Dan
Gospodnji je blizu i doi e kao oluja koju alje Svemoni... Dan
maglovit i taman ... Zemlju, koja je o njegovom dolasku bila raj za
uivanje, ostavie opustoenu i praznu... Potamnee ljudi i njihova lica
dobie boju peene gline. Sve miice malaksae i sva srca u ljudi
prestae da biju. I oni e se smesti; muke i bolovi spopae ih, muie
se kao porodilja, prepae se jedan od drugoga... Ide Dan Gospodnji,
pun gnjeva i jarosti, da obrati zemlju u pusto i istrebi grenike sa nje.
Zvezde nebeske nee pustiti svetlosti svoje, sunce e se pomraiti o
roaju svom i mesec nee davati svetlosti svoje... Nebesa Me se
zatvoriti kao knjiga i sva njihova vojska pae, kao to pada list sa loze
i smokve".
To je dan Oev, dan tame na nebu i uasa na zemlji. Ali odmah zatim
307

otpoinje dan Sinovlji.

Ne dolazi Sin oveji, ovoga puta, iz tamne staje, nego sa visokog
nebeskog svoda; ne vie potajno i bedno, nego u moi i sjaju svoje
slave. "I poslae anele svoje koji e zvunim trubama sabrati
izabrane njegove od etiri vetra, od kraja do kraja neba".
I kada zvuci nebeskih truba budu probudili sve one koji spavaju u
grobovima, otpoee odabiranje.
"Kada doe Sin oveji u slavi sa svima svetim anelima, see na
presto svoje slave. I sabrae preda se sve narode i razluie ih izmeu
sebe kao to pastir razluuje ovce od jaraca; i postavie ovce s desne
strane sebi, a jarce s leve. Tada e car rei onima to stoje s desne
strane: Hodite blagosloveni Oca mojega; primite carstvo koje vam je
pripravljeno od postanja sveta. Jer ogladneh, i daste mi da jedem;
oedneh, i napojiste me; gost bejah, i primiste me; go bejah, i odenuste
me; bolestan bejah, i obioste me; u tamnici bejah, i dooste k meni.
Tada e mu odgovoriti pravednici: Gospode, kad te videsmo gladna, i
nahranismo? ili edna, i napojismo? kad te videsmo kao gosta, i
primismo? ili gola, i odenusmo? Kad li te videsmo bolesna ili u tamnici,
i doosmo k tebi? I Car e im odgovoriti: Zaista vam kaem: kad
uiniste jednome najmanjemu od ove moje brae, meni uiniste.
"Tada e rei onima s leve strane: Odlazite od mene, prokleti, u oganj
veni, koji je pripravljen za avola i anele njegove! Jer ogladneh, i ne
dadoste mi da jedem; oedneh i ne napojiste me; gost bejah, i ne
primiste me; go bejah, i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah, i
ne obioste me. Onda e mu i oni odgovoriti: Gospode, kad te videsmo
gladna ili edna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne
posluismo te? Tada e im on rei: Zaista vam kaem da, kada ne
uiniste jednome najmanjemu od ove moje brae, ni meni ne uiniste. I
ovi e otii u muku venu, a pravednici u ivot veni".

308

Isus, ni u svojoj slavi kao sudija na dan suenja, nee zaboraviti

siromake i jadnike koje je toliko voleo kada je prvi put doao na
zemlju. Tada se on dojavljivao kao jedan od "najmanjih", koji pruaju
ruke prema vratima i kojih se gnuaju "veliki". Bio je, za Tiverijeve
vladavine, gladan hleba i ljubavi, edan vode i pravde; bio je tuin u
svojoj roenoj zemlji i nisu ga poznavala braa njegova; svlaio je
haljine svoje i davao ih onome ko se mrzne od studi; bolovao je od
tuge i niko ga nije teio; sunjevao je u maloj tamnici koja se zove telo,
u velikoj tamnici koja se zove zemlja. Bio je eljan dua, udan vere,
doljak iz bezimene domovine; no na zemlji je bio iban i pljuvan,
Bolnik svetog ludila ljubavi. Ali ne misli, danas, na sebe, kao to nije
mislio ni onda kada je bio meu ljudima.
Zakonik po kome e on toga dana izrei svoju presudu ima samo jednu
odredbu: saaljenje. Za sve vreme, izmeu prvog i drugog dolaska,
Isus je i dalje iveo u obliku siromaha i tuinaca, bolesnika i muenika,
beskunika i robova. I sada plaa svoje dugove. Dobroinstva
ukazivana "najmanjima" ukazivana su njemu, i on e se oduiti u ime
sviju njih. Samo oni koji mu se nisu odazivali, kada se pojavljivao u
telima bezbrojnih jadnika, bie osueni na vene muke, jer odbijajui
njih odbijali su Boga, ne dajui hleba, vode ni haljine siromaku,
osuivali su sina Bojeg na stud, na e, na glad. Ocu nije potrebna
vaa pomo, jer je sve njegovo, i on vas voli i onda kada ga ruite. Ali
Otac se mora voleti i u obliku njegove dese. I oni koji nisu napojili
ednoga, trpee e veno; oni koji gologa nisu sauvali od studi,
goree u ognju venome; oni koji nisu teili sunja, bie veni sunji
Pakla; oni koji nisu primili gosta, nee biti primljeni u Carstvo veno; i
oni koji nisu hteli olakati onima koje trese groznica, cvokotae u
venoj groznici.
Veliki siromaak, na dan svoje slave, nagradie svakoga, po zasluzi, iz
svoje neiscrpne riznice. Ko je jednome od malih pomogao da ivi,
ivee venim ivotom; ko je koga od malih ostavio da se mui, muie
se u venim mukama. I onda e nebo biti obasuto drugim, monijim
309

suncima; zvezde e se jae blistati na nebu; i bie novo nebo i nova

zemlja; i oni koji vaskrsnu nee iveti, poput dananjih ljudi, kao
ivotinje, nego kao aneli.

310

RECI KOJE NECE PROCI

REI KOJE NEE PROI

Ali, kada li e sve to da nastupi? Znamo kakvi e se pojaviti znaci i ta
e sve da bude; meutim, kad e to biti ne znamo. Da li e nas, koji te
rei sluamo, tada jo grejati sunce, ili e to vreme doiveti tek
praunuci naih praunuka, dok emo mi biti u prah pretvorene kosti u
utrobi zemljinoj?
Sve do samoga kraja Dvanaestorica ostaju zatvoreni kao dvanaest
kamenova. Istina je uza njih, i oni je ne vide; meu njima je svetlost, ali
ona ne prodire u njih. Da su bar, kad su ve kamenje, dijamanti koji
odraavaju svetlost to na njih padne! Ali, oni su neuglaano kamenje,
tek izvaeno iz tamnih okana, gluvo, neprovidno kamenje, kamenje
koje sunce moe da zagreje ali ne i da zapali, kamenje koje primljenu
svetlost ne vraa. Jo nisu shvatali da Isus nije kakav obian vra,
uenik Haldejaca ili Etrurca Tageta, da nema niega zajednikog sa
drskim podvizima raznih zvezdoataca. Nisu shvatali da pretskazivanje
utvrenog vremena ne bi na ljude imalo neposrednot dejstva u korist
jedne reforme koja iziskuje stalnu pripravnost. Moda nisu pojmili da je
Otkrovenje na Maslinovoj Gori bilo dvogubo proroanstvo, koje se
odnosi na dva razliita i jedan od drugog udaljena dogaaja. Moda su
ti ribari sa sela, za koje je jedno jezero bilo more a Judeja svet, propast
jevrejskog naroda smatrali za propast oveanstva, i kanjavanje
Jerusalima brkali s drugim dolaskom Hristovim.
Ali taj Isusov govor, mada ga pred sobom imamo izmean u redakciji
Sinoptiara, iznosi nam dva razliita pretskazanja, dva velika roka.
Prvo pretskazanje odnosi se na propast judejskog carstva, na
kanjavanje Jerusalima, na razorenje Hrama; drugo na propast staroga
sveta, na drugi Isusov dolazak, na razluivanje pravednika od grenika
311

i na poetak novoga carstva. Prvo je prikazano kao blisko ovaj

narataj nee proi dok se ovo sve ne zbude i kao lokalno
ogranieno, jer se tae samo Judeje i, posebno, njene prestonice. Dan
i as u koji e se ispuniti drugo pretskazanje ne zna se, jer e pojedini
dogaaji, koji se sporo razvijaju, ali su neminovni, morati da nastupe
pre propasti koja e, protivno onoj prvoj, obuhvatiti ceo svet.
Prvo se, odista, ispunilo od slova do slova, jedva etrdeset godina
posle Raspea, dokle su jo bili u ivotu mnogi koji su Isusa poznavali.
Drugi dolazak, pobedonosnu Parouziju, na koju nas i sada, s dana u
dan, potsea Simvol Vere, oekuju oni koji veruju u onoga koji je tada
rekao: "Nebo i zemlja proi e, ali rei moje nee proi".
Isus je tek pre nekoliko godina bio umro a ve su se poinjali javljati
znaci za ispunjenje njegovog prvog pretskazanja. Lani proroci, lani
hristosi izmileli su i stali vrveti po Judeji, kao to zmije izmile i ponu
vrveti po zemlji im sunce osvoji nebo. Pre nego to e Pontije Pilat da
poe u izgnanstvo, u Samariji se pojavila jedna varalica koja je govorila
da e da nae sasue svetog atora koje je Mojsije zakopao na planini
Girizimu. Meu Samarjanima vladalo je verovanje da e otkopavanje
tog sasua biti prvi znak za dolazak Mesije, te su se na toj planini
skupljale pretee gomile sveta sve dok ih rimski ma nije razagnao.
Pod Kuspijem Fadom, namesnikom koji je upravlao od 44. do 66.
iskrsnu neki Tevda, koji se izdavao za veliku linost i obeavao golema
uda. etiri stotine ljudi pridruilo mu se, ali on ubrzo bi uhvaen i
pogubljen, a njegove pristalice rasturie se kud koji. Posle njega pojavi
se jedan Jevrejin misirski, koji prikupi oko etiri hiljade oajnika i utvrdi
se na Gori Maslinovoj, sa koje objavi da e na jedan njegov mig
popadati zidovi jerusalimski. Namesnik Feliks uputi na njega vojsku i
nagna ga da pobegne u pustinju.
Za to vreme u Samariji se bee prouo ozloglaeni Simon Vra, koji je
zaluivao svet udima i arolijama i proglasio da u sebi nosi Boju
312

mo, koja se naziva velikom, i svi su mu poverovali. Videi Petrova

uda, hteo je da bude Hrianin, jer je zamiljao da je Jevanelje samo
jedno od mnogih istonjakih misterija i da je dovoljno pristupiti mu pa
da se dobiju nove moi. Poto ga je Petar odbio, Simon postade otac
jeresi. On je verovao da Enoja dolazi od Boga i da je ona u ovekovom
telu kao u tamnici: po njegovom miljenju, Enoja se nalazila u Jeleni,
jednoj bludnici tirskoj, koju je svuda sa sobom vodio, i vera u njega i u
tu Jelenu bila je, prema njegovom tumaenju, pogodba potrebna za
spasenje. Njegovi su uenici bili Kerint, prvi gnostiar, protiv koga je
Jovan napisao svoje Jevanelje, i Menander, koji je sebe nazivao
spasiteljem sveta. Drugi jedan, Elkazaj, meao je stari i novi zavet;
priao je, osim o Hristovoj, o mnogim drugim inkarnacijama, i sa svojim
uenicima odavao se magiji i astrologiji. Hegesip spominje nekoga
Tebutija koji je, iz surevnjivosti prema Simonu, drugom episkopu
jerusalimskom, osnovao jednu sektu koja je Isusa priznavala za
Mesiju, ali u svemu drugome ostajala verna Starome Zavetu. Pavle, u
poslanicama upuenim Timotiju, opominje "svete" da se klone Imeneja
i Filita, "tih nevernih poslenika preruenih u Hristove apostole", koji
istinu izvru i korov jeresi seju u prvu crkvu. Neki Dositej prisvojio je
Hristovo ime, a neki Nikola je svojim zabludama stvorio sektu
Nikolovaca; Jovan ih obojicu osuuje u svojoj Poslanici. A Revnitelji su
neprestano izazivali bune, propovedajui kako treba prognata Rimljane
i sve Neznaboce, te da se na upravu najzad vrati Bog sa svojim
narodom.
Na drugi znak, gonjenje, nije se moralo dugo ekati. im su uenici
poeli da propovedaju Jevanelje u Jerusalimu, Petar i Jovan baeni
su u tamnicu; puteni su, pa zatim i opet uhvaeni i ibani, i nareeno
im je da vie ne govore u Isusovo ime. Stevana, jednog od najvatrenijih
pristalica Hrianstva, izveli su svetenici izvan grada i zasuli
kamenjem.
Pod vladavinom Iroda Agripe nanovo su otpoeta gonjenja. U 42. taj
naslednik Iroda Velikog naredi te otsekoe glavu Jakovu starijem,
313

Jovanovom bratu, i po drugi put bacie u tamnicu Petra. U 62. Jakov

Pravedni, nazvani brat Gospodnji, baen je s hramovnog krova i
kamenisan. U godini 50. Klavdije je iz Rima prognao jevrejske
Hriane, "impulsore Chresto tumultuantes"; u 58., povodom prelaska
u Hrianstvo Pomponije Grecine, otpoet je i u prestonici rat protiv
obraenih. U 64. poar Rima, koji je Neron eleo i izazvao, dao je
izgovora za prvo veliko gonjenje Hriana. Bezbrojna mnoina
Hriana pomrla je muenikom smru u Rimu i u unutranjosti zemlje.
Poneki su razapinjani na krst; drugi, obueni u mueniku koulju
(tunica molesta), svetleli su kao buktinje Cezaru prilikom njegovih
nonih etnji; pojedini su opet oblaeni u ivotanjske koe i davani
psima da ih poderu. Mnogi su nagonjeni da glume u paklenim
komedijama, po amfiteatrima, i svoj ivot zavravali u lavljim
eljustima. Proces, Martinijan, Vasilije i Anastasije u Rimu; Hermagora,
Fortunat, Jefimija, Doroteja, Tekla, Erazma u Akvileji; Ursicin, Vital i
Valerija u Raveni; Gervazije, Protazije, Nazarije i Celz u Milanu;
Aleksandar u Brei; Pavlinije, Feliks i Konstanca pogubljeni su tih
godina u Etruriji; Petar je umro na krstu, glave okrenute nanie.
Pavle zavrava pod delatskom sekirom svoj ivot, koji je, posle
njegovog obraanja, bio itav niz muka. Na deset godina pre njegove
smrti, u 57., pet puta tukli su ga Jevreji biem, tri puta ibali Rimljani
pruem, sedam puta je bacan u tamnicu, tri puta se davio, a u Listri su
ga zasuli kamenjem i ostavili, smatrajui da je mrtav. Vei broj Isusovih
uenika doiveo je istu sudbinu. Toma je muen u Indiji, Andrej razapet
u Patrasu, Vartolomije razapet u Jermeniji. Na krstu, kao god i njihov
uitelj, zavrili su svoj ivot Simon Zilot i Matija.
Pojavio se i trei znak: ratovi i glasovi o ratovima. Kada je Isus stradao,
jo je trajao Avgustov mir u svetu. Ali uskoro zatim ustade "narod na
narod i carstvo na carstvo". Pod Neronom, Briti nanose poraz
Rimljanima i kolju ih; Parti se bune i nagone legije da prou ispod
jarma; Jeremija i Sirija bune se protiv tuinske uprave; Galija ustaje
314

pod Julijem Vindiksom. Neronu se primie kraj; legije u paniji i u Galiji

proglauju Galbu za cara; Neron, pobegav iz svoga Zlatnog Doma, i
samim svoj im samoubistvom dokazuje svu svoju niskost. Galba ulazi
u Rim, ali ne donosi mir. Nimfidije Sabinjanin u Rimu, Kapit u
Germaniji, Klodije Makro u Africi spore mu pravo na carstvo. Svi su
njime nezadovoljni: 15. januara 68. pretorijanci ga ubiju i za cara
proglase Otona. Ali, legije u Germaniji bile su ve proglasile Vitelija, i
kreu se na Rim. Pobeen kod Beatrikuma, Oton se ubija. No ni
Vitelije ne moe da vlada. Sirijske legije su za Vespazijana, koji
Antonija prvoga upuuje u Italiju. Vitelijance potuku kod Kremone i kod
Rima; Vitelija, tu prodrljivu svinju, ubiju muki 20. decembra 69.
Meutim, na severu plamti ustanak Batavaca pod Klavdijem Civilisem,
a jo nije savladana ni judejska pobuna na istoku. Za nepune dve
godine u Italiju dva puta upada neprijateljska vojska, dva puta pada
Rim, dva cara sami se ubijaju, dva cara drugi ubijaju. I ratovi i glasovi o
ratovima ire se na Rajni i na Dunavu, na Pou i na Tibru, na obalama
severnog mora, u podnojima Atlanta i Tavora.
I druga iskuenja to ih je pretskazao Isus pratila su tih godina
kolebanje carstva. Kaligula Ludi alio se da se pod njegovom upravom
ne dogaa nita znaajno i eleo je da naiu glad, kuga i zemljotresi.
elja toga epileptinog rodoskvrnitelja i pederaste ne ispuni se; ali za
Klaudijevog doba, posle nekoliko nerodnih godina, glad dostie do
samoga Rima. Pod Neronom, gladi se pridruila jo i kuga i u samome
Rimu je od nje, jedne jeseni, poumiralo trideset hiljada graana.
U 61. i 62. bilo je zemljotresa u Aziji, Ahaji i Makedoniji; mnogo su
postradali gradovi Hijeropolis, Laodiceja i Kolosi. U 63. doe na red
Italija: u Napulju, Noceri i u Pompeji tresla se zemlja; cela Kampanja
bila je obuzeta uasom. I, kao da to nije bilo dovoljno, tri godine
kasnije, 66., Kampanju opustoie vodeni i vazduni vihori, koji unitie
etvu te time poveae glad. U trenutku kada je Galba ulazio u Rim
(68.) zemlja se tresla pod njegovim nogama. Zbilo se, dakle, sve:
navrilo se vreme za kanjavanje Judeje.
315

Zemljotres koji je uzdrmao Jerusalim na golgotski petak bio je takoe

jedan od znakova za jevrejsku propast. etiri decenije nije ta
bogoubilaka zemlja imala mira, ak ni ropskog mira, i nije se mogla
smiriti sve do onog dana kada od Hrama nije ostalo ni kamena na
kamenu.
Pilat, Kupsije Fad i Agripa morali su da razgone gomile raznih Mesija.
Pod namesnikom Tiverijem Aleksandrom, prvi ozbiljniji ustanak
Podivljalih Revnitelja zavrio se razapinjanjem na krst Jakova i
Simeona, sinova Jude Galilejca, koji su bili voe ustanka. Namesnik
Ventidije Kuman (48.52.) za svoje vladavine nije ni jedan dan imao
mira. Revnitelji, kojima su se pridruili jo ratoborniji Sikari, nisu
ostavljali oruje. Pod namesnikom Feliksom bune su trajale
neprekidno; pod Albinom ustanci su se jo silnije razbuktavali. Najzad,
u vreme Gezija Flora (64.66.), poslednjeg namesnika u Judeji, poar
koji je toliko vremena neprekidno tinjao zahvati celu zemlju. Revnitelji
zauzee Hram; Flor morade da pobegne; Agripa, koji je otiao da
posreduje za mir, kamenisan je. Jerusalim pade pod vlast Menahema,
drugog sina Jude Galilejca. Samovoljni Revnitelji i Sikari poubijae
Nejudejce, pa i ane Judejce koji su, u njihovim fanatikim oima, bili
mlitavi.
I najzad su nastupile "strahote pustoi" to ih je pretskazivao Danilo i
spomenuo Isus. Proroanstvo Danilovo bee se ve jednom obistinilo,
onda kada je Antioh etvrti Epifan oskrnavio Hram, namestiv u njemu
kip Zevsa Olimpijskog. U 30. Kaligula Ludi, koji se bio proglasio za
Boga i kome su se, po njegovoj naredbi, u raznim mestima molili kao
Bogu, uputio je zapovest namesniku Petroniju da u krugu hrama
namesti carski kip, ali umro je pre nego to je namesnik, stigao da tu
zapovest izvri. Meutim, Isus je, govorei o skrnavljenju Hrama, mislio
na neto sasvim drugo, a ne na kipove. To sveto mesto, koje su za
vreme velike pobune zauzeli Sikari, postalo je utoite ubica, i divna
dvorita bila su obilno natopljena krvlju, ak i svetenikom krvlju. Pa i
316

Sveti Grad pretrpe "strahote pustoenja", jer u 66. stie Cestije Gal sa
etrdeset hiljada ljudi da ukroti pobunjenike. Pred samim gradom
podie on svoj oko, i tada Jerusalim vide carska znamenja, kojih su se
Judejci gnuali kao idola i koja, iz carske predusretljivosti, dotle nisu
unoena u grad.
Ali Cestije Gal, naiavi na otpor kakvom se nije nadao, povue se, i
njegovo povlaenje pretvori se u begstvo, na veliku radost Revnitelja
koji su u toj pobedi videli znak boje pomoi. U to vreme, izmeu prve i
druge opsade, kada su ve dvojake strahote oskrnavile Hram i grad,
jerusalimski Hriani, pridravajui se Isusovog saveta, pobegoe u
Pelu, s one strane Jordana. Ali Rim nije mislio da popusti Judejcima.
Komanda nad kaznenom ekspedicijom bi poverena Titu Flaviju
Vespazijanu, koji, poto je vojsku sabrao u Ptolomeji, u 67. krenu u
Galileju i pokori je. Dokle su se Rimljani spremali za zimovanje, u
Jerusalimu je nastao graanski rat: Jovan iz Giskale, jedan od
revniteljskih voa, upao je u grad na elu vie idumejskih eta i sruio
aristokratsku upravu te su, tom prilikom, proliveni potoci krvi.
Vespazijan, polazei u Rim da primi upravu nad carstvom, poveri
komandu svome sinu Titu, koji 70. oko Pashe, stie pred Jerusalim i
opsadi ga. Tada nastadoe strahoviti dani. Revnitelji, obuzeti besnim
fanatizmom, ak i sada kada je opasnost bila na vrhuncu, pocepae se
na vie delova i orujem stadoe se boriti meu sobom i otimati o
upravu nad gradom.
Jovan iz Giskale imao je u rukama Hram, Simon iz Geraze donji grad;
a njihove pristalice klale su one koje Rimljani nisu bili potukli. Za to
vreme Tit probi dva bedema i zauze jedan deo grada; 5. jula pade u
njegove ruke i Kula Antonia. Uasima bratoubilakih pokolja i opsade
pridrui se i uas gladi. Nevolja je bila tolika da su, kako pria Jevrejin
Josif, matere ubijale i jele svoju roenu decu. Avgusta 10. bi zauzet i
spaljen Hram; Revniteljima poe za rukom da se zatvore u gornji deo
grada, ali, nagnani glau, moradoe 7. septembra da se predadu.
317

Te tako se ispunie Isusova proroanstva. Grad je, po Titovoj naredbi,

sravnjen sa zemljom; a od Hrama, koji je poar ve bio razorio, ne
ostade ni kamen na kamenu. Judejci koji su ostali ivi posle gladi i
sikarskih pokolja izgiboe od maeva pobedonosne soldateske. Oni
to su se i od toga spasli oterani su na rad u misirske rudnike, a mnogi
su, radi uveseljavanja svetine, pogubljeni u amfiteatrima u esariji i u
Veritu. Nekoliko stotina najlepih momaka odvedeno je u Rim, da, kao
zarobljenici, uestvuju u Vespazijanovoj i Titovoj triumfalnoj povorci.
Simon iz Geraze i druge poglavice revniteljske zadavljeni su u Rimu u
podnoju idola koje su mrzeli.
"Kaem vam da ovaj narataj nee proi dok se ovo sve ne zbude".
Bila je 70. godina od Hristovog roenja i njegov narataj nije jo bio
ceo legao u grob kada se sve ovo zbilo. Jedan bar od onih koji su ga
sluali na Maslinovoj Gori, Jovan, bio je svedok kazne grada
Jerusalima i ruenja Hrama. U odreenom vremenu, Isusove rei
potvrdili su, slog po slog, sa strahovitom tanou, dogaaji prepuni
krvi i ognja.

318

PAROUZIJA

PAROUZIJA
Prva, delimina, mesna propast, propast bogoubilakog naroda ve je
nastupila. Tano po Hristovim reima, hramovno kamenje razbacano je
po ruevinama, a oni koji su Hramu bili verni poumirali su u mukama ili
su se rasturili po narodima.
Ostaje da se ispuni drugo proroanstvo. Kada li e se Sin oveji
vratiti na oblacima, iza velikog pomraenja, uz zvuke aneoskih truba?
Niko, veli Isus, ne zna dan i as njegovog dolaska. Sin oveji
poreuje sebe sa munjom to odjednom sevne od Istoka do Zapada,
sa lopovom koji potajno dolazi nou, s gospodarem koji je otiao na
dalek put pa se odjednom vratio i iznenadio svoje sluge. Potrebno je,
dakle, da se strai i bude u pripravnosti. Oistite se, jer ne znate kada
e on doi, a teko onome ko ne bude dostojan da stane pred njega!
"uvajte se da vaa srca ne oteaju deranjem i pijanstvom i brigama
ovoga sveta i da vam taj dan ne doe iznenada; jer e doi kao zamka
na sve koji ive na ovoj zemlji".
Ali, iako Isus ne oznaava dan, on nam ipak kazuje ta e se sve
morati da navri pre toga dana. A to je ovo dvoje: da se propoveda
Jevanelje svima narodima i da neznaboci vie ne gaze Jerusalim. Ta
dva uslova ispunjena su u nae vreme i veliki dan se moda pribliava.
Nema vie na svetu civilizovanog naroda niti divljeg plemena u kome
naslednici Apostola nisu propovedali Jevanelje; od 1918. Muslimani
ne gospodare vie u Jerusalimu i govori se ak o uspostavljanju
jevrejske drave. Kada se, prema Osijevoj rei, sinovi Izrailjevi, koji su
toliko vremena ostali bez cara, obrate ka sinu Davidovu i u strahu
pristupe Gospodu, kraj vremena bie blizu.
Ako je drugo Isusovo pretskazanje istinito, kao to je istinito bilo prvo,
319

Parouzija ne moe biti daleko. Opet je, ovih dana, narod ustajao na
narod; zemlja se tresla i unitila mnoge ljudske ivote; zaraze, glad i
graanski ratovi desetkovali su oveanstvo. U prolom stoleu
Hristove rei prevedene su na sve jezike i na njima je propovedano.
Vojnici koji veruju u Hrista, mada svi ne sluaju naslednike Petrove,
gospodare onim gradom koji je posle svoje propasti bio pod upravom
Rimljana, Persijanaca, Arabljana, Misiraca i Turaka.
Ali ljudi ne misle na Isusa i na ono to je on pretskazao. ive kao da e
svet neprestano trajati ovakav kakav je bio dosada i brinu se samo za
svoje zemaljske i telesne potrebe. "Odista veli Isus kao to se pred
potop jelo i pilo, enilo i udavalo, sve dok Noje nije uao u koveg, i
kao to svet nita ne oseae dok nije doao potop i odneo sve, ako e
biti i o dolasku Sina ovejeg. Tako je to bilo i u Lotove dane: jelo se,
pilo, kupovalo i prodavalo, sadilo, zidalo, ali onoga dana kada je Lot
iziao iz Sodoma pade iz neba kia od ognja i sumpora i sve satra.
Tako e da bude i onoga dana kada se Sin oveji pojavi".
To isto zbiva se i u nae dane. Niko se ne osvre na ratove i boletine
to za nekoliko godina pokosie milione ljudi. Jede se i pije, eni i
udaje, kupuje i prodaje, sadi i zida, pie i kocka. A niko ne pomilja na
boanskog lopova koji bi mogao neopaeno doi prekono, niko ne
oekuje pravog gospodara koji e se iznenada vratiti u svoj dom, niko
ne pogleda u nebo, da bi video da li munja ne seva od Istoka do
Zapada.
Ovaj prividni ivot naih savremenika je isto to i bunilo groznice. Oni
misle da strae, da su budni, zato to buncajui jure za dobrima koja
su blato i otrov. Ne pogledaju gore i strahuju samo od svoje brae.
ekaju, moda, da ih u poslednjem asu probude mrtvi koji e
vaskrsnuti kada se priblii Onaj koji je vaskrsao.

320

NEZVANI GOST

NEZVANI GOST
Dokle Isus osuuje jerusalimski Hram, oni to ive od Hrama i
gospodari Jerusalima spremaju se da sude njemu.
Svi oni koji neto imaju, koji druge ue i drugima zapovedaju, ekaju
samo trenutak da ga bez opasnosti po sebe mogu da pogube. Svaki
onaj ko ima kakvo ime, kakvo dostojanstvo, kakvu kolu, kakvu
trgovinu, kakvu hramovnu slubu, protiv njega je. On je doao protiv
njih, te su i oni protiv njega. Smatraju, prema svom bezumnom
rasuivanju, da e sebe spasti ako njega ubiju, a ne znaju da je upravo
njegova smrt potrebna pa da otpone kazna.
Da bismo mogli sebi jasno pretstaviti mrnju koja je sve jerusalimske
klase zdruivala protiv Hrista mrnja svetenika, mrnja naunika,
mrnja trgovaca dovoljno je da se samo setimo da je sveti grad
prividno iveo za veru,a u istini od vere. Jedino u prestonici Jevrejstva
mogle su se Bogu otaca podnositi rtve koje bi imale vanosti i bile
primljene, i zbog toga su iz godine u godinu, naroito u dane velikih
praznika, navirale gomile Izrailjiana iz palestinskog etverovlasnitva i
iz svih krajeva prostrane carevine. Taj Hram ne bee samo jedino
zakonsko svetilite judejsko, nego je on bio i velika krava muzara, koja
je celu prestonicu hranila dohotcima od rtava, darova, desetaka, a
naroito zaradom to se dobivala od neprekidnog priliva gostiju. Josif
Flavije pria da se u Jerusalim sticalo, u izvanrednim prilikama, do tri
miliona poklonika.
Stalnom stanovnitvu bio je ivot obezbeen za celu godinu, dogod je
Hram postojao. Blagostanje stoarskih trgovaca, prodavaca hrane,
menjaa, gostioniara pa i samih zanatlija zavisilo je prosto od sudbine
Hrama. Svetenika kasta, koja je u Hristovo vreme brojala dvadeset
321

hiljada Aronovih naslednika osim Levita kojih je bilo takoe vrlo

mnogo vukla je svoje prihode od desetaka u naturi, od hramovnih
taksa, od otkupnine za novoroenad i za prvence plaalo se po pet
sikala od glave! i hranila se mesom ivotinja prinesenih na rtvu, od
kojih je spaljivana samo pretilina. Imali su pravo i na prve plodove od
etve i stada; ta vie, narod ih je snabdevao hlebom, poto je
stareina svake porodice morao da ustupa svetenicima dvadeset i
etvrta deo hleba peenog u svojoj kui. Mnogi od njih, kao to smo
videli, imali su zarade i na ivotinjama to su ih verni kupovali za rtve;
drugi su bili u poslovnoj vezi s menjaima, i nije iskljuena mogunost
da su poneki od njih bili pravi bankari, jer je narod svoje utede rado
ulagao u hramovne blagajnice.
Ta irodska graevina bila je izvor iz koga su svi izreda crpeli koristi,
ak i ulini torbari i najbednije obuarske krpe. Svetenici su
neposredno iveli od Hrama i mnogi od njih, pored toga, bili su trgovci i
imuni ljudi; bogataima je Hram bio potreban, s jedne strane zato da
bi uveali svoje dohotke, a s druge strane zato da bi odrali svoj ugled
u narodu; trgovci su trgovali s bogataima koji su kadri da plate, sa
svetenicima koji su im davali mogunosti da stupe u vezu s
bogataima i poklonicima koji su sa svih strana dolazili u Hram;
poslenici i siromaci iveli su od mrvica koje su padale sa bogatakih,
trgovakih i poklonikih stolova.
Vera je, prema tome, bila najai pa moda i jedini zanat u Jerusalimu.
Onaj ko bi ustao protivu vere, protivu njenih pretstavnika, ko bi se
drznuo da se dotakne Hrama, toga vidnog spomenika koji je bio
najslavnije, najprinosnije sredite vere, morao je, naravno, biti smatran
kao neprijatelj naroda jerusalimskog, a naroito onih kasta koje su
otuda imale najvee koristi.
Isus je, svojim Jevaneljem, dovodio u neposrednu opasnost poloaj i
izvore prihoda tih klasa. Kada bi se, odista, svi zakonski propisi sveli
na ljubav prema blinjem, ne bi vie bilo mesta za knjievnike i fariseje,
322

koji su od tumaenja zakona iveli. Kada Bog ne bi hteo da i dalje

prima rtve u ivotinjama, nego bi traio samo istotu due i potajnu
molitvu, svetenici bi morali da zatvore vrata na Hramu i da promene
zanat; prodavci goveda, teladi, ovaca, jagnjadi, jaradi, golubova i
drugih sitnijih ptica bili bi lieni znatnog dela a moda i celog svog
pridoda. Kada bi, radi toga da bismo imali milost boju, trebalo da
samo izmenimo ivot, te nam ne bi vie bilo dovoljno da revnosno
isperemo sud i tano plaamo desetak, s farisejskom naunom
spremom i ugledom bilo bi svreno. Najzad, kada bi doao Mesija i
proglasio da Hram nema vrednosti i da su rtve izline, sveti grad bi s
dana u dan gubio svoj znaaj, i, u toku vremena, postao bi obino selo
prepuno sirotinje, prava pustinja.
Isus, koji je vie voleo galilejske ribare, samo ako su iste due i
nesebini, nego lanove Velikog Vea; koji je bio na strani sirotinje
protivu bogataa; koji je vie cenio nerazumnu decu nego knjievnike
zaslepljene njihovim pismima morao je da na sebe navue mrnju
levita, trgovaca i knjievnika. Hram, kola i Berza bili su protivu njega.
Kada rtva bude gotova, pozvae u pomo, i protiv svoje volje zato
to to mora da bude rimski ma te da joj on uini kraj u korist javnoga
mira.
Ve poodavno bio je Isusov ivot u opasnosti. Po prianju jednog
fariseja, jo od njegovog poslednjeg bavljenja u Galileji, Irod ga je
traio da ga ubije. To ga je, moda, i pokrenulo da otide u Filipovu
esariju, gde je pretskazao svoje stradanje.
Otkako je doao u Jerusalim, sveteniki poglavari, Fariseji i
Knjievnici, vrteli su se svuda oko njega, nametali mu zamke i
pribeleavali njegove rei. Ta nemirna, zatrovana druina poslala je za
njim i nekoliko uhoda, koje su, posle dva tri dana, imale da lano
svedoe protivu njega. Prema Jovanovom tvrenju, nekolicini straara
bilo je nareeno da ga uhvate, ali oni se nisu usuivali da na njega
spuste svoje ruke. ibanje prodavaca ivotinja i menjaa, optuivanje
323

Knjievnika i Fariseja, aluzije na propast Hrama behu navrili meru

strpljenja. Nije se smelo oklevati, Jerusalim je bio prepun stranaca, i
mnogi od njih sluali su Isusa. Moglo je da doe. do nereda, do
metea, do kakve pobune gomila iz unutranjosti koje su bile manje
vezane za prestonike interese. Tu opasnost trebalo je suzbiti u
zaetku, a najpouzdanije sretstvo za to bilo je da se ukloni hulitelj. Te
tako lisice svetog oltara i probitane trgovine, koje su se u glavnom bile
saglasile, odluie da sazovu Veliko Vee pa da ono Zakon izmiri sa
ubistvom.
Veliko Vee bilo je skup prvih ljudi, najvii savet aristokratije koja je
upravljala prestonicom. Ono se sastojalo iz svetenika, koji su
surevnjivo uvali svoja prava na Hram, poto im je on davao uticaj i bir;
iz Knjievnika, kojima je dunost bila da motre na tano izvrivanje
Zakona i da uvaju tradiciju; iz Stareina, koji su imali da tite interese
imunog, novanog sveta.
Svi oni slagali su se u miljenju da Isusa treba uhvatiti pa ga pogubiti
kao oveka koji huli na Boga i skrnavi subotu. Jedini Nikodim usudio se
da ga uzme u odbranu. Ali i njemu su odmah zaepljena usta. "ta da
radimo? govorili su, Ovaj ovek ini uda i mnogi idu za njim. Ako
ga pustimo da radi to hoe svi e mu poverovati te e doi Rimljani i
unititi na grad i na narod". Tako to nazivlje se dravnom potrebom,
spasavanjem otadbine, i takve razloge svakada potru nevaljalci kada
hoe da veto prikriju tienje svojih sopstvenih interesa.
Kajafa, koji je tada bio Sveteniki Poglavar, prekide raspravljanje
jednom izrekom koja je uvek, u oima pametna sveta, opravdavala
rtvovanje nevinoga: "Vi ne znate nita i ne mislite na to da je bolje da
jedan ovek umre za narod nego da sav narod propadne". Ta izreka, u
Kajafinim ustima, u toj prilici i po onome to je izraavala, bila je
sramna i prepuna pretvorstva, kao i sve ono to je u Velikom Veu
govoreno. Ali, uzdignuta na vii smisao, protegnuta na celinu
promenivi "narod" u "oveanstvo" ta izreka predsednika Vea
324

iskazivala je jednu misao koju je i sam Isus u svome srcu prihvatao i

koja je, u drugom obliku, imala da postane osnovna misao Hrianstva.
Kajafa, koji je sam morao da ulazi u pusto Svjataja Svjatih, da Jehovi
prinosi grehove svoga naroda, nije ni nasluivao koliko su se te
njegove rei, onako prostake " pune neosetljivosti, slagale s mislima
njegove rtve.
Misao da samo pravednik moe da plati za nepravdu, da samo
savreni moe da ispuni grehove ljudizverova, da samo isti moe da
zbrie mrlje ukaljanih, da samo Bog, u svojoj neizmernoj
velikodunosti, moe da pokaje grehe to ih je ovek uinio prema
Njemu, ta misao, koja oveku izgleda kao vrhunac ludila, upravo zato
to je ona najuzvieniji Boji san, nije, zacelo sinula u sadukejskoj
Kajafinoj dui, kada je onoj sedamdesetorici zlikovaca sauesnika
dobacio taj sofizam, da bi uutkao njihovu sluajnu griu savesti.
Kajafa, koji je, pored trnovog venca i sunera s octom, morao da bude
jedno od muilakih orua, nije ni pomiljao u tom trenutku da je on
sveano, premda nejasno i protiv svoje volje, iskazao smisao
boanske tragedije koja je otpoinjala.
Ipak, ta misao da nevin moe platiti za grene, da smrt jednog jedinog
oveka moe doneti spasa svima drugim ljudima, nije bila sasvim
nepoznata starome svetu. Junake neznaboake prie u zvezde kuju
portvovanja nevinih. One govore o Piladu koji se ponudio da podnese
kaznu umesto Oresta; o heraklitkinji Makariji koja je svojim ivotom
spasla ivot svoje brae; o Alkesti koja je otila u smrt, da bi od svoga
mua Admeta odvratila Artemidinu osvetu; o Eretejevim kerima koJe
su sebe rtvovale, da bi njihov otac mogao da pobegne od Neptuna; o
starome caru Kordu koji je skoio u Ilis, da bi njegovi Atinjani odneli
pobedu; o Deciju Musu i njegovom sinu koji su se posvetili bogovima
pakla, da bi Rimljani pobedili Samniane; i o Kurtiju koji je naoruan
skoio u ponor radi spasa svoje otadbine; i o Ifigeniji koja je svoj vrat
podnela pod no, da bi Agamemnonova flota srena doplovila do
Troje; U Atini, za vreme Targelijskih sveanosti, pogubljena su dva
325

oveka, da bi se od grada otklonile kazne bogova; Epimenid mudri, da

bi obesveenu Atinu oistio od ubistava Kilonovih pristalica, pribegao
je ljudskim rtvama; u Kurionu na Kipru, u Teracini, u Marselju, da bi se
pokajali opti gresi, bacan je svake godine u more po jedan ovek, koji
je kasnije smatran kao spasilac naroda.
Ali te rtve, u koliko su bile dragovoljne, injene su radi spasavanja
pojedinaca ili uzanog kruga ljudi; u koliko su pak bile nasilne, samo su
prestupima, koje je trebalo da pokaju, dodavale nov prestup. I jedne i
druge bile su ili dela line naklonosti ili praznoverna nedela.
Nikada jo nije bilo oveka koji bi na svoja lea navalio grehe svih ljudi,
Boga koji bi na sebe uzeo oveje telo, da bi spasao oveji rod i
osposobio ga da se iz ivotinjstva uzvisi do svetosti, da se sa nitavne
zemlje vine u Nebesko Carstvo. Savreni koji prihvata sva
nesavrenstva, isti koji na se uzima sve ljage, pravedni koji na sebe
prima nepravde sviju, pojavio se, u obliku siromaka i beskunika, u
Kajafine dane. Onaj koji mora da umre za sve, zanatlija galilejski, koji
ne da mira bogataima i svetenicima jerusalimskim, tu je, na
Maslinovoj Gori, nedaleko od Velikoga Vea. Sedamdesetorica, koji ne
znaju da se, u tom trenutku, pokoravaju volji gonjenoga, odluuju da ga
uhvate pre nego to stigne Pasha. Ali, poto su kukavice, kao i svi oni
koji su na vlasti, oni prezaju samo od jednoga: boje se sveta koji voli
Isusa: "I glavari sveteniki i knjievnici gledahu kako bi Isusa na
prevaru uhvatili i ubili, i govorili su: Ali da to ne inimo o prazniku, da se
narod ne bi pobunio". Na njihovu sreu, sutradan, da bi ih izvukao iz
neprilike, stie im u pomo jedan od dvanaestorice: onaj to je drao
kesu, Juda Iskariotski.

326

JUDINA TAJNA

JUDINA TAJNA
Samo dva oveka na svetu znala su za Judinu tajnu: Hristos i Izdajnik.
ezdeset narataja hrianskih razmiljalo je o toj tajni, ali ovek iz
Iskariota, premda je na zemlji dobio tisue uenika, ostao je najvea
zagonetka. On je jedino tajanstveno stvorenje u Jevaneljima. Bez
mnogog truda razumemo demsnsku duu oba Iroda, zlobni gnjev
farisejski, osvetljivu razdraenost Aninu i Kajafinu, kukaviku
popustljivost Pilatovu. Ali nikako ve moemo da razumemo strahovitu
gnusobu Judinu. etvorica Jevanelista isuvie nam malo govore o
njemu i o razlozima koji su ga pokrenuli da proda svoga Cara.
"Sotona vele ue u njega". Ali te rei su samo definicija njegovog
zloina. Zlo je osvojilo njegovo srce odjednom. Pre toga dana, moda
pre Vitanije, Juda jo nije bio u rukama Neastivoga. Ali zato li mu se
potom najedanput podao? Zato je Sotona uao upravo u njega a ne u
koga dr;toga od Apostola?
Trideset sebrnika su odve mala suma, naroito za oveka koji Je
udeo da se obogati. Prema dananjoj valuti, to ne bi bilo ni punih
stotinu dinara u zlatu; ali recimo da je stvarna vrednost, ili, kao to se
izraavaju berzijanci. kupovna mo bila u to vreme deset puta vea,
ipak ne moemo zamisliti da bi hiljadu dinara bilo dovoljno da jednoga
oveka, koji je prema opisu svojih drugova bio tvrdica, navedu na to,
da izvri najsramnije izdajstvo u istoriji sveta. Veli se da se trideset
srebrnika plaalo za roba. Meutim u Knjizi Izlaska stoji da je trideset
sikala bila naknada to ju je morao da poloi onaj iji je vo probo nekog
roba ili neku robinju. Ali ovo je bio sasvim drukiji sluaj, te naunicima
u Velikom Veu nije moglo ni na um padati da se pridravaju kakvih
ranijih primera.
327

Najpodozriviji oslonac predanja o Judi je dunost to je on bee sebi

obezbedio meu Dvanaestoricom. Meu njima se nalazio jedan stari
carinik, Matej, koji je, skoro s pravom, trebalo da upravlja s ono malo
novca potrebnog za sve njih. Umesto Mateja vidimo, kao blagajnika,
uenika iz Iskariota. Upravljanje novcem, ak i tuim, kalja oveka.
Nikako udo nije to ga Jovan naziva lupeom; "poto je drao kesu,
odnosio je sve to se metalo u nju".
Pri svem tom, moramo pomisliti da srebroljubiv ovek ne bi mogao
toliko dugo ostati u onako siromanom drutvu. Da je Juda hteo da ivi
od krae, on bi bio potraio kakvo pogodnije, prinosnije mesto nego to
je bilo to. I onda, da mu je bilo potrebno tih bednih trideset srebrnika,
zar nije mogao da do njih doe na kakav drugi nain, da, recimo,
pobegne s kesom te da mu ne bude potrebno da svetenicima nudi da
kupe Isusa?
Takva premiljanja o Jednom tako neobinom zloinu pokretala su vrlo
mnoge ljude, jo od prvih dana Hrianstva, da trae druge razloge za
tu sramnu predaju. Jedna jeretika sekta, Kajinitska, ispredala ]e kako
je Juda, znajui da Isus treba da, po volji svojoj i svoga Oca, bude
izdat pa pogubljen te da bi njegovo stradanje bilo potpuno prema
proroanstvima s bolom u dui pristao da na sebe primi veni sram
izdajstva. Prema tome, on je bio potrebno i dragovoljno orue Spasa,
junak i muenik koji je zasluio da ga potuju a ne da ga proklinju.
Prema drugima, Juda, koji je voleo svoj narod i oekivao njegovo
osloboenje, dakle donekle bio Revnitelj, pridruio se Isusu zato to je
mislio da je on Mesija kakvog ga je, u to vreme, zamiljao prost svet:
Car koji e pobediti neprijatelje i povratiti Izrailjevo carstvo. Kada je
zatim, malo po malo, pored sve svoje tupoglavosti, zapazio iz Isusovih
rei, da je naiao na Mesiju sasvim druge vrste, on ga je, da bi iskalio
svoj gnjev i svoje razoaranje, predao njegovim neprijateljima. Ali ta
izmiljotina, koja nema oslonca ni u kanonskim ni u apokrifnim
328

tekstovima, ne moe nam objasniti postupak oveka koji je Hrista

prodao; on je mogao, ako je bilo tako, da napusti Dvanaestoricu i
potrai svoje jednomiljenike, kojih je, kao to smo videli, bilo u
dovoljnom broju.
Neki su govorili da pravi razlog treba traiti u gubitku vere. Juda je
nekada vrsto verovao u Isusa, ali sada vie nije mogao da u njega
veruje. Govori o bliskom kraju, pretee dranje prestonice, dugo
iekivanje pobedonosnog ulaska u sveti grad, nagradi su ga, najzad,
da izgubi svako pouzdanje u onoga za kojim je dotle iao. Nije opaao
da se pribliava carstvo a video je da dolazi smrt. Moda je, unjajui
se kroz narod, neto nauo o namerama upravnih krugova te se
pobojao da bi Veliko Vee moglo da se ne zadovolji jednom jedinom
rtvom nego da osudi i sve one koji su odavno ili s Isusom. Dakle
neverovanje i kukavitvo bile bi sramne pobude za njegovo sramno
delo.
Jedan Englez, uven kao pua opijuma, smislio je jednu novu
odbranu za Izdajnika. Juda je, veli on, verovao, verovao je isuvie.
Bio je toliko ubeen da je Isus odista Hristos, da je on njega, predajui
ga sudu, time hteo nagnati da naposletku otkrije svoje Mesijstvo. Nije
mogao da veruje, toliko je bio pouzdan, da e Isus biti pogubljen. Ili
znao je da e, ako bi i morao da umre, odmah zatim vaskrsnuti i sesti s
desne strane Ocu kao Car Izrailja i celoga sveta. Juda je bio toliko
ubeen u nepovredivost svoga boanskog prijatelja, da ]e, predajui ga
u ruke onih koje ]e trebalo da svrgne s vlasti, hteo dati mu prilike da im
pokae da je on pravi sin Boji. Juda, dakle, nije izdajstvo izvrio iz
koristoljublja, osvete ili kukavitva, nego iz gluposti.
Drugi, naprotiv, smatraju da ga je na to njegovo delo navela osveta.
Izdaju vri samo ovek koji mrzi. Ali zato li ]e Juda mogao da mrzi
Isusa? Setimo se veere u kui Simonovoj i nardovog ulja uplakane
ene. Prigovor to ga je Isus uputio Judi morao je da ogori toga
uenika, kojega je on bocnuo moda jo koji put zbog njegovog
329

tvrdienja i pretvorstva. Gnjevu zbog prekora pridruila se zavist koje

uvek ima u priprostim duama. I im mu se ukazala prilika da se
osveta, bez opasnosti po sebe, otiao je u Kajafinu palatu.
Ali, da li je on odista bio ubeen da e ta njegova izdaja doi Isusu
glave? Ili je, naprotiv, mislio da e se sve svriti na tome to e ga
iibati i zabraniti mu da i dalje dri govore narodu? Ono to je dalje s
njime bilo pokazuje nam da ga je Isusova osuda na smrt veoma
potresla, kao strahovita i neoekivana posledica njegovog izdajnikog
poljupca. Matej opisuje njegovo oajanje tako, da se vidi da se on
odista zgrozio kada je video ta je nastupilo njegovom krivicom. Novac
koji je metnuo u cep pee ga; a kada svetenici nee da prime natrag
date srebrnike, on ih baca u Hramu. Pa i kada se otresao novca, ne
moe nikako da nae mira, nego odlazi da se obesi, da bi umro istoga
dana kada i njegova rtva.
Svi pokuaji da se rasvetli Judina tajna stvaraju je samo
tajanstvenijom. Ali mi jo nismo uzeli u obzir svedoanstvo Onoga koji
je znao bolje od sviju, bolje i od samoga Jude, pravi razlog izdajstva.
Jedino Isus, koji je mogao da zaviri u Iskariotovu duu, kao i u due
sviju i svakoga, i koji je znao ta e Juda da uini, mogao bi da kae
poslednju re.
Isus je izabrao Judu da bude jedan od Dvanaestorice i nosilac, kao i
oni, Radosnog Glasa. Da li bi ga on bio izabrao, da li bi ga trpeo uza
se, u svojoj neposrednoj blizini, za svojim stolom, toliko vremena, da
ga je smatrao za nepopravnog zlikovca? Da li bi mu bio poverio ono
to mu je bilo najmilije, ono to je na svetu bilo najdragocenije:
propovedanje Nebeskog Carstva?
Sve do poslednjega dana, sve do poslednje veeri, Isus ne postupa s
Judom drukije nego sa ostalima. I njemu, kao god i Jedanaestorici,
daje on svoje telo u obliku hleba, i svoju krv u obliku vina: I Judine
noge one noge to su ga posle odnele u Kajafinu kuu peru i otiru
330

one ruke koje e sutradan, uz Judino sauee, biti prikovane

gvozdenim klincima. I kada Juda stigne, uz svetlucanje maeva i
rumenu svetlost buktinja, u mranu Maslinovu Goru i ljubi ga
"svesrdno", veli Matej u lice koje Je jo obliveno krvavim znojem,
Isus ga ne odbija, nego mu veli:
Prijatelju, ta e ti ovde?
Prijatelju! Poslednji put Isus razgovara sa Judom, pa ni u tome trenutku
ne moe da nae drugu re do tu uobiajenu, kojom mu se obratio prvi
put. Za njega Juda nije kakav mraan ovek, koji dolazi po noi da ga
preda panduriji, nego prijatelj, isti onaj prijatelj koji je do pre nekoliko
asova sedeo kraj njega, za stolom punim jagnjetine i povra, i pio iz
njegove ae; isti onaj prijatelj koji je toliko puta, u asovima odmora, u
hladu kakvog drveta ili zida, sluao, zajedno s drugima, kao uenik,
kao drug, kao brat, velike rei Obeanja. Hristos je rekao za veerom:
"Teko onome oveku koji izda Sina ovejega! Bolje bi mu bilo da se
nije nikada ni rodio". Ali sada, kada je Izdajnik ve pred njim, kada je
izdaja ve izvrena, kada je Juda verolomstvu dodao i sramni poljubac,
na usne Onoga koji je propovedao ljubav i prema neprijateljima vraa
se i opet slatka, uobiajena, boanska re:
Prijatelju, ta e ti ovde?
I svedoanstvo Izdatoga uveava nau zabunu, umesto da podigne
veo sa zagonetne tajne. Isus zna da je Juda lopov i poverava mu kesu;
zna da je Juda pokvaren ovek i poverava mu blago istine koje je
kudikamo dragocenije nego sav novac na svetu; zna da e ga Juda
izdati i sroava ga sa svojim boanstvom, dajui mu svoje telo i svoju
krv; vida gde Juda dovodi one koji e ga da uhvate i ipak ga, kao i
ranije, kao i uvek, dazivlje svetim imenom: prijatelju!
"Bolje bi mu bilo da se nije ni rodio!" Te rei mogu da budu, pre nego
osuda, izraz saaljenja pri pomisli na sudbinu koja se ne moe izbei.
331

Ako Juda mrzi Isusa,ni u jednom trenutku ne vidimo da se Isus gnua

Jude. Jer Isus zna da je Judina sramna trgovina potrebna, kao god to
e biti potrebni Pilatova slabost, Kajafin gnjev, pljuvanje vojnika, grede
za krst. Zna da Juda mora initi ono to ini, te ga ne proklinje, kao god
to ne proklinje narod koji trai njegovu smrt, ili eki koji ga prikiva za
drvo. Obraa mu se samo jednom molbom: "Ono to si naumio da
uini, uini bre".
Judina tajna vezana je dvostrukim vorom za tajnu spasenja i ostae,
za nas male, tajna.
Nema slinog sluaja koji bi nam mogao pomoi da doemo do
objanjenja. I Josifa je prodao jedan od njegove brae, kome je bilo
ime Juda kao i Iskariotskom, i prodao ga je ismailjskim trgovcima za
dvadeset srebrnika. Ali Josif nije prodat neprijateljima, nije prodat da
bude pogubljen. I u naknadu za pretrpljenu sramotu, Bog ga je uinio
toliko bogatim, da je svojim bogastvom pomogao oca, i toliko
plemenitim, da je mogao da oprosti ak i svojoj brai.
Isus nije samo izdat nego i prodat, izdat za novac, prodat po nisku
cenu, dat u zamenu za troni novac. Bio je predmet razmene, plaena i
isporuena roba. Juda, ovek s kesom, pojavljuje se ne samo kao
potkaziva, ne samo kao sauesnik u ubistvu, nego i kao trgovac, kao
prodavac krvi. Jevreji, koji su se razumevali u krvi, u kasapljenju i
ereenju rtava, bili su prve, pa i poslednje, muterije Judine. Prodaja
Isusa Hrista bio je prvi trgovaki posao novog trgovca: mrav posao,
dodue, ali uglavnom istinski trgovinski zakljuak, usmena pogodba,ali
pogodba koju su poteno ispunile obe ugovorne strane.
Da Isus nije prodat, njegovo stradanje ne bi bilo onako sramno kao to
je bilo; da su ga platili skuplje, s trista umesto sa trideset sikala, zlatom
umesto srebrom, sramota bi bila manja, ne bogzna koliko, ali ipak
manja. Odvajkada je bilo sueno da on bude kupljen, ali kupljen za
malo novca, tek toliko da novac bude tu posredi. Da bi se beskrajna
332

vrednost pokazala natprirodna ali za promet sposobna, bilo je potrebno

da se ona da u razmenu za najmanju vrednost, vrednost metala koja i
nije nikakva vrednost. Nije li on sam, on koji je prodat, inio to isto kada
je krvlju jednog Jedinog hteo da iskupi svu krv prolivenu na zemlji od
Kajina do Kajafe?
A da je prodat kao rob, kao to su se, u ta vremena. na trgovima,
prodavala mnoga tela koja su takoe imala duu, da je prodat kao
dobro koje donosi kamatu, kao kapital u ovejem obliku, kao kakvo
ivo orue za rad, sramota bi bila skoro nitavna i Spasenje bi se
odloilo. Ali, prodat je kao to se prodaje jagnje, koje mesar kupuje
zato da bi ga zaklao, pa zatim meso rasprodao onima koji ga jedu.
Obredski kasapin Kajafa nije, za svoga veka, nikada imao tako goleme
rtve. Skoro dve tisue godina Hriani se hrane njome i ona je jo
netaknuta, a oni koji jedu jo nisu siti.
Svaki od nas priloio je svoju paru, svoju sitnu paricu, da tu nepotronu
rtvu otkupi od Jude. Svi mi nastojali smo, da se prikupi vidna suma
koja je stala krvi naega Spasitelja. Kajafa je bio samo izvrilac naega
naloga. Lonareva njiva, koja je plaena onim novcem, njiva koja je
plaena cenom krvi, nae je naslee, naa svojina. I ta njiva se
tajanstveno uveala, proirila se toliko, da je zauzela polovinu lica
zemljina. itavi gradovi, gradovi prepuni stanovnitva, poploani,
osvetljeni, pometeni, gradovi s mnogim duanima k burdeljima,
belasaju se od severa do juga. I da bi tajna bila jo vea, i Judini
srebrnici, uhiljadustrostrueni verolomstvima mnogih stolea,
zakljuenim trgovakim poslovima i, jo uz to, interesima i interesima
na interese, postali su neizbrojni. Sada to mogu da potvrde
raunovoi, pravi proroci naega doba sve prostorije jerusalimskoga
Hrama ne bi mogle da prime u sebe sav onaj novac to ga je do
dananjega dana naplodilo onih trideset srebrnika koje je, u strahovitoj
grii savesti, bacio ovek koji je prodao svoga Boga.

333

COVEK S KRCAGOM

OVEK S KRAGOM
Poto su se pogodili i platili, kupci nee dugo da ekaju na predaju. Jo
pre praznika, rekli su. Veliki praznik, Pasha, u subotu je a danas je ve
etvrtak.
Isusu ostaje jo samo jedan dan slobode Poslednji Dan.
Pre nego to e da ostavi svoje prijatelje one prijatelje koji e njega
da ostave te noi rad je, jo jednom, da s njima, za trpezom, svoje
zalogaje hleba umae u istu zdelu. Pre nego to e njegovo lice da
ovlai pljuvaka sirijskih vojniina i judejske svetine, rad je da opere
noge onima koji e sve do svoje smrti ii zemaljskim putevima i priati
o njegovoj smrti. Pre nego to e njegova krv potei iz ruku, iz nogu, iz
grudi, rad je da je dade prvo onima koji e do kraja ostati jedna jedina
dua s njime. Pre nego to e, prikovan za ukrtene grede, trpeti e,
rad je da jo jednom s drugovima pije vinogradski rod iz iste ae.
Naveer je smrti treba da bude kao neki uvod u gozbu novoga
zaviaja.
Bio je etvrtak, ujutru, prvi dan presnih hlebova. Uenici ga upitae:
Kuda hoe da idemo, da ta zgotovimo pashu da jede?
oveji sin je u gorem poloaju nego lisica: nema svoje kue. Onu u
Nazaretu napustio je zanavek; daleko u Kapernaumu je Simonova,
koja mu je, u ranije vreme, bila kao svoja, i predaleko van grada
Martina i Marijina, u Vitaniji, gde se oseao skoro gospodarem.
U Jerusalimu ima samo neprijatelja ili bojaljivih prijatelja. Josif iz
Arimateje primie ga kao gosta tek idue vee, u mranoj grobnici u
334

kojoj crvi veeravaju.

Ali osueni, toga poslednjega dana, ima pravo na milost koju trai. Sve
kue u Jerusalimu su njegove. Otac nebeski dae mu onu koja je
najpogodnija da prikrije poslednji veseli as gonjenoga. I on posla
dvojicu uenika s ovom zapoveu:
Idite u grad i tamo ete sresti jednog oveka koji nosi vodu u kragu.
Poite za njim i onde gde ue recite domainu te kue: Uitelj ti je
poruio: moje se vreme pribliilo. Gde je soba u kojoj u jesti pashu sa
uenicima svojim? I on e vam pokazati veliku, nametenu, gotovu
sobu: tu nam zgotovite.
Neki tvrde da je taj domain bio neki poznanik Isusov i da su se njih
dvojica o tome ranije dogovorili. To je pogreno. Da je bilo tako, on bi
onu dvojicu uenika poslao pravo k njemu, kazav im njegovo ime, i ne
bi im morao preporuivati da idu za ovekom sa kragom.
Toga prazninog jutra morali su se mnogi ljudi vraati sa siloamskog
izvora s krazima punim vode. Uenici nisu morali da dugo odabiraju:
trebalo je da pou za prvim koji ih sretne. Ne poznaju ga, jer bi ga
inae zaustavili, umesto da za njim idu kako bi videli gde e da ue.
Gospodar toga oveka svakako da nije puki siromaak, im ima slugu,
i u njegovoj kui zacelo da e biti, kao i u kuama imunijih ljudi, kakva
soba podesna za veeru. I on mora znati, bar po uvenju, ko je Uitelj.
Tih dana, u Jerusalimu, govorilo se samo o njemu. Poruka je takva da
se ne moe odbiti. "Uitelj ti je poruio: moje vreme se pribliilo".
Vreme koje je sada "njegovo", vreme je smrti. Ko bi mogao sa svojih
vrata odagnati oveka koji je na umoru i koji hoe da poslednji put utoli
svoju glad?
Uenici otadoe, sretoe oveka s kragom, uoe u kuu,
porazgovarae s domainom i zgotovie veeru i sve drugo to je bilo
potrebno: na ranju peeno jagnje, okrugle presne hlebove, gorke
335

trave, crvenog umokca, vina zahvalnosti, tople vode. U sobi poreae

oko stola klupe sa jastucima, sto zastree lepim, belim aravom, a na
arav ponametae ono malo zdela, svetnjake, krag pun vina i jednu
au, jednu jedinu au, na koju e svi sputati svoje usne. Nisu
zaboravili nita: njih dvojica bili su izvebani u takom emu. Jo kao
deca, dok su bili uza svoje majke, u svojim kuama kraj jezera,
iskolaenih oiju posmatrali su pripreme za taj najmiliji im godinji
praznik. I nisu to oni prvi put jeli pashu zajedno, otkako su bili s onim
koga su voleli. Ali za taj dan, koji je bio poslednji surova je istina
moda najzad prodrla u njihove zamagljene duhove za tu veeru,
koja je bila poslednja veera na kojoj e biti zajedno svih trinaestorica,
ivi svih trinaestorica; za tu pashu, koja je bila poslednja za Isusa i
poslednja uopte za Judejstvo jer nov zavet je zapoinjao za ljude
svih zemalja za tu sveanu gozbu, koja je bila uspomena na ivot i
objava smrti, uenici su vrili pripreme s nekom dotle nepoznatom
nenou, s onom tihom i svesrdnom radou koja oveku suze
nagoni u oi.
Poto je sunce zalo, stigoe i drugih jedanaestorica sa Isusom i
posedae za postavljeni sto. Svi su utali, kao da su ih titale neke
crne slutnje, i svaki od njih strahovao je da ih ne sagleda u oima
drugih. Seali su se one tune veere u Simonovoj kui; mirisa
nardovog ulja, ene i njenoga dugog plaa, Isusovih rei te veeri, rei
iz poslednjih dana, estog spominjanja sramnog zavretka, znakova
mrnje koja se sve vema razbuktavae oko njih, oevidnih dokaza
zavere koja se spremala da iz tame iskrsne sa svojim buktinjama.
Ali dvojica od njih bili su iz suprotnih razloga potiteniji, uznemireniji
od svih ostalih: dvojica njih koji nee doiveti sutranje vee Hristos i
Juda. prodati i prodavac, Sin Boji i izrod Sotonin.
Juda je ve bio ugovorio sve: trideset srebrnika imao je u depu,
uvezanih u vor, da ne bi zveckali. Ali nije bio miran. Neprijatelj bee
uao u njega, ali u dui mu jo nije bio umro prijatelj Hristov. Videti ga
336

tu, meu njegovima, potpuno vedra, ali s izrazom oveka koji zna neku
tajnu, neki zloin, neko izdajstvo; videti ga jo slobodna, uz onoga ko
ga voli, jo iva, dok mu jo tee krv u ilama, ispod tanane, nene
koe... Pri svem tom, kupci nisu hteli da i dalje ekaju; za tu istu no
utvrena je predaja i ekalo se samo na njega. Ali ako bi Isus, koJi je
morao da zna sve, to kazao uenicima? I ako bi oni, da bi spasli
Uitelja, jurnuli na njega da ga veu, da ga moda ubiju? Poinjao je
oseati da, time to e Hrista predati u naruje smrti, nee sebe
samoga spasti od uasne smrti, od koje je toliko strahovao i koja je
ipak bila tako blizu.
Sva ta premiljanja pomraavala su sve vema njegovo tamno lice,
koje je, na mahove, postajalo ukoeno. Dok su najrevnosniji od
drugova inili i poslednje pripreme, on je kradom pogledao u Hristove
oi vedre oi, neto pomuene blagom tugom zbog rastanka kao
da je bio rad da u njima proita da je pretea sudbina opozvana.
Isus prekide utanje.
Vatreno sam eleo da ovu pashu jedem s vama; jer vam kaem da je
odsele neu jesti, dok se ne svri u Carstvu Bojemu.
Tolika snaga uzdravane ljubavi nije dotle izraena ni jednom drugom
Hristovom rei uenicima kao ovom! Kolika silna enja za danima
savrene sloge, za prastarim praznikom koji e morati da se obnovi na
drugoj osnovici! Da ih on voli, to znaju; ali koliko ih voli, to doznaju tek
te veeri njihova kukavna, utuena srca. Ta veera je, zna on to,
poslednji prijatni odmor pred smrt, i on je nju "vatreno" eleo, kao to
se vatreno eli neto najeljenije, neto to se odavno eli, s onom
estinom koja je poznata samo strasnim, zagrejanim, zaljubljenim
stvorenjima, onima koji se bore da izvojuju svetlost pobede, koji pate
da bi doli do uzviene nagrade. Vatreno je eleo da s njima zajedno
jede tu pashu. Jeo je s njima ve vie pashi; tisue puta ruavao je i
veeravao s njima zajedno, u sveanim prilikama, u kuama
337

zajednikih prijatelja, u kuama nepoznatih ljudi, na ivicama puteva, na

planinskim rudinama, u hladu velikih stena i lisnatog drvea. I pri svem
tom, za sve to vreme, vatreno je eleo da s njima bude na toj veeri,
koja je poslednja!
Vedrih dana u srenoj Galileji, blagih povetaraca minulog prolea,
suncem ozarene lanjske Pashe, Jueranjeg lelujanja palminih
granica: ko zna da li se sea, ko zna da li je sve to i bilo ikada! Sada
on vidi samo svoje prve prijatelje, svoje poslednje prijatelje, koje e
izdaja od dvanaest svesti na jedanaest, koje e. strah razagnati, ali koji
su, do toga poslednjeg asa, oko njega, u istoj sobi, za istim stolom,
zdrueni Jednim i istim bolom, ali i ispunjeni natprirodnim, svetlim
pouzdanjem.
Patio je, do toga dana, ali ne zbog sebe, nega zbog toga to je vatreno
eleo taj noni as, koji odie kobnim vazduhom rastanka. I dokle on,
Hristos, izraava svoju ljubav, njegovo lice, koje e za koji as biti
pesnicama udarano, blista se onom velianstvenom tugom koja je
neobino slina radosti.

338

PRANJE NOGU

PRANJE NOGU
Videi da e biti otrgnut od onih koje voli, on hoe da im dade najvei
dokaz svoje ljubavi. Voleo ih je neprestano otkako su uz njega, voleo ih
je sve izreda, pa ak i Judu; voleo ih je neprestano ljubavlju koja
premaa svaku ljubav, ljubavlju toliko obilnom, da ona poneki put nije
mogla da stane u njihova mala srca. Ali sada, poto mora da ih napusti
i poto e s njima po drugi put moi da se sastane tek kada ga smrt
bude uzdigla iznad onoga to je oveje, sva njegova naklonost, koju
jo nije iskazao reima, izbija u bujici neme nenosti.
I na toj veeri, gde zauzima mesto porodinog stareine, on hoe da
se prema svojim prijateljima pokae blai nego otac i smerniji nego
sluga. Car je a vrie dunost to je vre robovi; Uitelj je a spustie se
ispod svojih uenika; Sin je Boji a stavie se u poloaj najprezrenijega
meu ljudima; prvi je a kleknue pred nie, kao da je poslednji. esto
je on govorio svojim uenicima, da prvi moraju da budu poslednji. Ali
njegove rei jo nisu ule u te due, poto su se uenici sve do toga
dana meu sobom prepirati o tome ko ima pree pravo i ko treba da je
prvi.
Delo utie jae na proste ljude nego re. Isus se odluuje da, u obliku
slike jedne od najsmernijih slubi, ponovi jednu od najznaajnijih
taaka svoje nauke. "Ustade od veere pria Jovan i skide svoje
haljine, i uze ubrus i opasa se. Potom nali vode u umivaonicu i poe
prati noge uenicima i otirati ubrusom kojim je bio opasan".
Jedino mati ili rob mogli bi da ine to to je, te veeri, inio Isus. Mati
svojoj maloj deci, i nikome drugome; rob svojim gospodarima, i nikome
drugome. Mati zato to voli decu; rob zato to mora da slua svoje
gospodare. Ali Isusu Dvanaestorica nisu ni deca ni gospodari. Kao Sin
339

oveji i Sin Boji, on u sebi sjedinjava dvojako sinovlje dostojanstvo,

koje ga uzdie iznad svih matera zemaljskih; kao Car buduega
Carstva, ali zakonitijeg nego to je ikoje drugo carstvo, on je gospodar
kojega jo nisu priznali svi gospodari.
Pri svem tom, on sa zadovoljstvom pere i otire one dvadeset i etiri
kaljave i uljevite noge, ne bi li u ona tata i nadmena srca uneo istinu
to su je njegova usta toliko puta uzaludno izgovarala: "Ko se podie,
ponizie se; ko se poniuje, podignue se".
"Kada im opra noge, uze haljine svoje, pa poto je i opet seo za sto,
ree im: Znate li ta ja uinih vama? Vi mene zovete Gospodom i
Uiteljem: kad, dakle, ja, koji sam Gospod i Uitelj, vama oprah noge, i
vi ste duni jedan drugome prati noge. Jer ja vam dadoh primer, kako
biste i vi inili ono to sam i ja inio. Zaista, zaista vam kaem da sluga
nije vei od gospodara svoga, niti je poslanik vei od onoga ko ga je
poslao. Kada ovo znate, blago vama ako ga izvrujete".
Uostalom, Isus time njima nije dao samo spomen smernosti nego i
primer savrene ljubavi: "Ovu vam zapovest dajem: da jedan drugoga
volite kao to sam ja vas voleo. Nema vee ljubavi od ljubavi u onoga
ko svoj ivot daje za svoje prijatelje, a vi ste moji prijatelji ako inite ono
to sam vam zapovedio".
Ali u ovome inu, koji je prividno pun najvee ropske potinjenosti,
osim ljubavi ima i neega drugoga: on nas upuuje na istotu.
"Opranome ne treba eli Isus oprati drugo doli noge, jer je sav ist;
i vi ste isti, ali ne svi".
Jedanaestorica su, i pored svega toga to su gluvi, imali pravo na
blagodet tog pranja. Nedeljama i mesecima njihove noge gazile su
prainjave, blatnjave, izbalegane puteve judejske, koraajui u stopu
za Onim koji je ivot davao. A posle njegove smrti morae oni,
godinama i godinama, gaziti i due i loije puteve, po zemljama kojima
340

danas ni imena ne znaju. I tuinsko blato kalja, kroz obuu, noge onih
koji e, kao putnici i tuinci, ii iz mesta u mesto i propovedati nauku
koju im je u naslee ostavio Razapeti.

341

UZMITE, JEDITE

UZMITE, JEDITE
Tih trinaest ljudi skupili su se tu, kako se ini, da po obredima staroga
Zakona, tom veerom, proslave uspomenu na osloboenje svoga
naroda ispod jarma misirskog. Posmatrajui ih, ovek bi morao
pomisliti da su to neki ljudi iz naroda, koji se dre reda i, sedei za
postavljenim stolom, sa koga se iri prijatni miris peene jagnjetine i
dobrog vina, ekaju samo na znak za poetak praznine gozbe.
Ali to se tako samo ini. Ta veera je veera drugarskog pratanja,
drugarskog rastanka. Dvojica od te Trinaestorice onaj to u sebi ima
Boga i onaj to u sebi ima Sotonu umree, pre nego to se po drugi
put spusti no, uasnom smru. Drugi e se rasturiti, sutradan, kao
eteoci kada iznenada grune grad.
Ali ta veera, koja je daa jednoga zavretka, oznaava i jedan divan
poetak. Obiaj proslavljanja judejske pashe pretvara se, u krugu tih
trinaest Judejaca u neto nesravnjivo uzvienije i optije, u neto
neizreno i silno: u veliku Hriansku Tajnu.
Pasha je, za Jevreje. samo sveanost kojom se proslavljava
uspomena na izlazak iz Misira. Ono pobedonosno begstvo iz sramnog
ropstva, praeno mnogim udima, tieno bojom milosti, nije taj narod
nikako zaboravljao, premda je i posle toga morao za vratom oseati
jaram drugih robovanja i snositi sram drugih gonjenja. Radi vene
uspomene na tu seobu ustanovljen je jedan godinji praznik, koji je po
anelovom predvoenju nazvan: Pesah, Pasha. Bila je to neka vrsta
gozbe koja je trebalo da Judejce opominje na naglo zgotovljene obede
za vreme njihovog beanja. Jagnje ili jare peeno na vatri, na
najprostiji nain presan hleb, hleb bez kvasca. poto se nije imalo kad
ekati da ov uskisne. Potpuno obueni, obuveni, sa tapovima u ruci,
342

jeli su urno kao putnici koji su radi da se odmah potom krenu dalje.
Gorke trave su ture zelene biljice to su ih begunci upali usput, da
bi zavarali glad na svome beskrajnom putovanju. Crveni umokac u koji
se hleb umae podsea na opeke to su ih robovi Judejci morali mesiti
za Faraona. Vino je dodatak: radost onih koji su pobegli, obeani
vinogradiu zahvalnost Venome.
Isus ne menja red hiljadugodinje sveanosti. Posle molitve daje, u ime
boje, da aa s vinom ide od ruke do ruke. Potom svakome deli gorke
trave i onda, po drugi put, puni au, kaja krui oko stola i iz koje svaki
srkne po jedan gutljaj.
Kakav li je ukus imalo ono vino u izdajnikovim ustima, kada je Isus, u
onoj munoj tiini, izgovarao rei pune bola zbog rastanka ali i pune
nade, koje nisu za Judu nego jedino za one kodi e moi da dou na
venu gozbu u Raju?
Uzmite i pijte, jer kaem vam da neu odsada piti od ovoga roda
vinogradskoga do onoga dana, u koji u s vama piti novoga u Carstvu
Bojemu.
Opratanje prepuno dubokog bola, ali, u isti mah, novo sveano
obeanje. Moda su uenici uli samo to te je, pred njihovim oima,
oima siromanih ljudi, blesnula neizmerna nebeska sveanost. Ne
misle da e se morati jadovati dugo: posle druge berbe, poto ira
provri i u bavu se prerui novo vino, vratie se Uitelj i pozvati ih na
venanje zemlje s nebom, na venu gozbu. Vie nismo mladi, vie smo
nego zrekli, na pragu smo starosti: ako bi enik stigao kasno, ne bi nas
vie naao meu ivima te bi njegovo obeanje bilo podsmeh za nas
koji smo mu verovali.
I umireni pomilju na skori i jo divniji sastanak, uzee da pevaju, po
obiaju, psalme zahvalnosti. To je bila hvala Ocu onoga ko ih dvori.

343

"Dri, zemljo, pred licem Gospodnjim, pred licem Boga Jakovljeva,

koji pretvara kamen u jezero, granit u izvor... On siromaha uzdie iz
praha, siromaha izvlai iz blata, da bi ga posadio meu kneeve, meu
kneeve naroda svoga".
S kolikim ubeenjem izgovaraju oni te starinske rei koje, u tome
trenutku, dobijaju sasvim drugi smisao!I oni su bedni te e biti
uzdignuta iz praha bede, po molbi Sina Bojega, i oni su siromasi te e
ih on izvui iz blata prosjatva, da bi ih uinio gospodarima venog
bogastva.
Onda Isus, videi da ga nisu dovoljno razumeli, uzme hlebove koji su
na stolu, blagoslovi ih, prelomi, i, pruajui svakome po komad, iznosi
im pred oi istinu:
Uzmite, jedite: ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo inite za moj
spomen.
Nee se vratiti, dakle, tako brzo kao to su mislili. Posle kratkog
zajednikog sastanka po Vaskrsenju, na njegov drugi dolazak ekae
toliko, da bi mogli zaboraviti i njega i njegovu smrt.
"Ovo inite za moj spomen". Komad hleba" na zajednikom stolu,
meu onima to ekaju, bie znak novoga bratstva. Kad god budete
lomili hleb, ne samo to u da budem meu vama, nego ete vi tim
hlebom biti tenje vezani za mene. Jer kao god to su ovaj hleb
izlomile moje ruke, tako e moji neprijatelji izlomiti moje telo, i kao god
to e ovaj hleb to ga veeras jedete biti do sutra vaa hrana, tako e
moje telo, koje u smru dati svima ljudima, utoljavati glad onih koji u
mene veruju, sve do dana u koji e biti otvorene neiscrpne itnice
Carstva Nebeskoga i kada ete biti kao aneli pred oima Oca koga
ste nali. Ne ostavljam vam, dakle, samo spomen: ja u biti uz vas,
tajanstveno, ali u istini, u svakoj mrvi hleba koji meni bude bio
posveen, i taj hleb bie hrana potrebna duama; i tako e se ispuniti
344

moje obeanje, da u uz vas biti dokle traje sveta i veka.

Veeras, meutim, jedite ovaj presni hleb, hleb koji su umesile
ovekove ruke, koji se sastoji iz vode i penice, hleb koji je osetio jaru
uarene pei, koji su izlomile moje jo tople ruke i koji je moja ljubav
preobratila u moje telo, kako bi vam to bila trajna hrana.
Odista, prijatno je to jesti dobar hleb sa svojim prijateljima, vakati belu
sredinu obvijenu oplanulom i krckavom korom. Toliko puta jeli ste ga
sa mnom po sirotinjskim kuama, i moraete da ga u moje ime prosite
celoga ivota. Pruae vam plesnive komade koje psi nee ni da
okuse, sasuene krike istresene iz fijoka, korice to su ih starci i deca
oglodali i ostavili na ognjitu. Ali, ta vi ve znate ta je to nevolja, ta to
znai lei bez veere; poznata su vam bleda lica pukih siromaaka.
Zdravi ste, imate snane vilice koje su se privikle na okoreo hleb.
Neete klonuti ako vas ne budu posaivali za prepune stolove, za
kojima sede oni koji su siti i zadovoljni.
Ali, zaista, kudikamo je prijatnije srcu onoga ko vas voli da hleb, koji se
dobija trudnim radom iz trudne zemlje, preobraa u telo koje e se
veno prinositi na rtvu vas radi, u telo koje e s dana u dan slaziti s
neba kao vidna milost Boja.
Setite se molitve kojoj sam vas uio: Hleb na potrebni daj nam danas.
Va pravi hleb, dananji i svagdanji, ovaj je hleb, moje telo. Ko god
bude jeo moje telo, koje e se svakoga jutra, nebrojenih stolea,
pretvarati u bezbrojne komade hleba, nee ogladneti nikada. Ko god
taj hleb bude odbijao, nee se nasititi ni do veka.

345

VINO I KRV

VINO I KRV
I im su pojeli jagnjetinu s hlebom i gorkom travom, Isus nali, i po trei
put, zajedniku au i prui je najbliemu:
Pijte svi, jer ova je krv moja, krv novoga zaveta, koja e se proliti za
mnoge.
Njegova krv jo nije, izmeana sa znojem, polila zemlju pod
maslinama, niti je prokapala ispod klinaca na Golgoti. Ali njegova elja,
da ivot daje svojim ivotom, da svojim bolom iskupljuje bolove celoga
sveta, da bar jedan deo svoga bogastva ostavi svojim neposrednim
naslednicima, elja da se sav preda onima koje vodi, toliko je silna, da
se njemu ini da je njegova stradanje ve svreno te da ve moe
svoju krv da deli. Ako je hleb telo, krv je, u izvesnom smislu, dua. "Ne
jedite mesa s duom njegovom, a to mu je krv", rekao je Gospod Noju.
Krvlju, vidnim znakom ivota, Bog Avramov i Jakovljev utvrdio je zavet
sa izabranim mu narodom. Kada je Mojsije primio Zakon, naredio je te
je zaklano nekoliko teladi i polovinu krvi ostavio je u korita a drugu
polovinu izlio na oltar. "Tada Mojsije uze tu krv, njome pokropi narod i
ree: Ovo je krv zaveta to ga je Gospod postavio s vama, na osnovi
svih ovih rei".
Ali, posle vie stoletnog iskustva, Bog je preko svojih Proroka objavio
da je Stari Zavet zbrisan i da je potreban drugi, novi. ivotinjska krv,
izlivena na tvrde glave i huliteljska lica, izgubila je svoju mo. Druga
jedna krv" uzvienija i dragocenija, bila je potrebna za novi zavet za
poslednji zavet venog Oca sa verolomnim potomcima. Na mnoge
naine pokuavao je on da svoje prvence uputi tesnim vratima
spasenja. Ognjeni dad sodomski, ienje vodom potopskom, ropstvo
misirsko, gladovanje pustinjsko zastraili su ih, ali nisu ih popravili.
346

Sada je doao drugi jedan oslobodilac, koji je vie Bog i u isti mah vie
ovek nego stari vo jevrejskog naroda u njegovom begstvu iz Misira.
Mojsije spasava jedan narod, govori na Gori, objavljuje obetovanu
zemlju. Ali Isus ne spasava samo svoj narod, nego sve narode; i zakon
ne pie na kamenu, nego u srcima; i njegova obetovana zemlja nije
zemlja s bujnim panjacima i plodnim vinogradima, nego carstvo mira i
vene radosti. Mojsije je ubio jednog oveka, a Isus vaskrsava mrtve;
Mojsije pretvara vodu u krv, a Isus, poto je pretvorio vodu u vino, na
svadbi, pretvara vino u krv, na tunoj veeri uoi svoje smrti; Mojsije
umire, sit godina i slave, na pustoj gori, potovan od strane svoga
naroda, a Isus e umreti mlad, vrean od strane onih koje voli.
Telea krv, neista krv zemaljskih ivotinja, nevoljnih i niskih rtava,
nema vie vrednosti. Novi Zavet postavlja se to vee, reima onoga
koji daje, u obliku vina, svoju krv i svoju duu.
Ovo je krv moja, krv zaveta, koja e se proliti za vas.
Ne samo za Dvanaestoricu koji su tu: oni predstavljaju, u njegovim
oima, sve oveanstvo koje ivi u to vreme i ono koje e se jo raati.
Krv to e je proliti sutradan na Golgoti, prava je, ista i topla krv, koja
e se na krstu usiriti i ostaviti tragove koje nee moi nikada otrti ni sve
suze hrianske. Ali ta krv je slika jedne due koja se sva predala da
due zatvorene u ljudska tela uini podobnima sebi; koja se predavala
onima koji su je traili i onima koji su je se klonili; koja je stradala za
one koji su je prihvatali i za one koji su je proklinjali. To krtenje krvlju,
koje dolazi posle Jovanovog krtenja vodom, posle krtenja suzama
vitlejemske ene, posle pljuvanja od strane Judejaca i Rimljana, to
krtenje krvlju, krvlju koja je zbog svoje rumene boje slina ognju to
ga je objavljivao Prorok Ognja, i koja e biti izmeana sa suzama to
e ih ene prolevati nad krvavim leem, najvea je tajna koju Izdati
kazuje onima koji ga izdaju.

347

Izlomio sam vam hleb hleb za koji se svaki dan Ocu molite kao to
e sutra biti izlomljeno moje telo, a sada vam dajem svoju krv u ovome
vinu koje poslednji put pijem na zemlji. Ako tako budete inili uvek radi
uspomene na mene, neete nikada ogladneti ni oedneti. Izvrsna je
hrana hleb penini, izvrsno je pie rod vinogradski, ali hleb i vino koje
sam vam dao veeras zasitie vas i napojiti za ceo va vek, pomou
moga portvovanja i one ljubavi koja me vodi u smrt i koja vlada s one
strane smrta.
Ulis je savetovao Ahilu da Ahejcima, pre bitke, dade "hleba i vina, jer u
njima je snaga i sranost". Za Grka telesna snaga je u hlebu, a
ubilaka sranost u vinu. Vino treba da ljude opija te da jedni na druge
besomuno juriaju, a hleb treba da im jaa miie te da se neumorno
kolju. Hleb to ga deli Hristos ne ojaava telo nego duu, a njegovo
vino daje ono boansko pijanstvo koje se zove ljubav, ljubav to e je
Apostol, kao za inat Ulisovim potomcima, nazvati ludilom krsta.
I Juda je zagrizao onaj hleb i gutao ono vino jeo je ono telo kojim je
trgovao, pio je onu krv koju e i on, svojim pomaganjem, zajedno s
drugima da prolije; ali nije imao snage da prizna svoje sramno delo, da
plaui padne na zemlju, pred noge onoga koji bi plakao s njime
zajedno. Onda e jo jedini prijatelj Judin koji mu je ostao rei:
Zaista vam kaem da e me jedan od vas izdati. Jedanaestorica, koji
e imati srca da ga ostave sama meu Kajafinim pandurima, ali koji
nikada ne bi mogli da ga prodadu za novac, pretrnue. I svaki od njih
pogleda u lica drugih, svaki od njih strahuje da na kome drugu ne
smotri bledilo koje bi ga izdalo" A zatim jedan za drugim stadoe
govoriti:
Da nisam ja? Da nisam moda ja? I sam Juda, prikrivajui svoju
zabunu dranjem oveka koji je uvreen i koji se udi, pita:
Da nisam ja, Ravi?
348

Ali Isus, koji se sutradan nee braniti, nee nikoga ni da optuuje, nego
se zadovoljava time to jasnijim reima ponavlja bolno proroanstvo:
Onaj koji sa mnom u zdelu umae izdae me.
Pa poto ga svi i dalje zaprepaeni gledaju, obuzeti munom
sumnjom, on im i po trei put tvrdi:
Ruka izdajnika moga sv mnom je na trpezi.
Nita vie nije imao da doda. Ali poto je, da bi se ispunio starinski
obiaj, po etvrti put nalio au, pruio ju je da piju svi redom. I nanovo
trinaest glasova zapevae himnu, Veliki Halel, kojom se zavrava
pashalna liturgija. Isus je ponavljao psalmopeveve uzviene rei, koje
su zvuale kao pogrebna pesma:
"U Boga se uzdam; ne bojim se; ta mi mogu uiniti ljudi? ... Opkolili su
me kao pele sat; ali su se ugasili kao oganj u trnju ... Neu umreti, ne,
nego u iv biti ... Karajui pokara me Gospod, ali me smrti ne
predade. Otvorite mi vrata pravde, ui u na njih, slaviu Gospoda! ...
Kamen koji odbacie zidari, posta ugaoni kamen ... rtvu prazninu,
vezanu uetom, vodite rtveniku..."
rtva je bila pripravna, i jedan nov rtvenik, od borovine i eleza,
gledae sutradan graani jerusalimski. Ali Uenici, zbunjeni i sanjivi,
nisu shvatili, moda, sumorne i pobedonosne aluzije te stare pesme.
Po svrenoj himni izili su odmah iz sobe i kue. Juda, im je bio
napolju, iezao je u noi. Jedanaestorica, ne progovorivi ni rei,
krenue se za Isusom koji se, kao i drugih veeri, uputio na Maslinovu
Goru.

349

AVA, OCE

AVA, OE
Tamo gore bio je jedan vrt s muljaonicom, po kojoj Je dobio naziv:
Getsemanija. Na tome mestu provodili su svoje noi Isus i Njegovi
Uenici, bilo stoga to nisu mogli snositi velikogradski zadah i huku, jer
behu naviknuti na ist vazduh i poljsku tiinu, bilo stoga to su se meu
zbijenim neprijateljskim kuama bojali izdaje.
im su stigli, Isus e rei uenicima:
Sedite ovde dok ja otidem da se pomolim Bogu. Ali,bio je toliko
uznemiren i snuden, da nije mogao da ostane sam. Pozva trojicu njih
koje je najvie voleo: Petra, Jakova i Jovana. I kada je s njima malo
izmakao, "zabrinu se i poe tuiti".
alosna je dua moja do smrti; poekajte ovde i straite sa mnom
zajedno.
Da li su mu oni na to to rekli i ta su mu rekli, to ne zna niko. Svakako
da ga nisu teili reima koje oveku izviru iz srca, kada pata patnjom
onoga koga voli, jer on ostavi i njih i otide malo dalje, da se Bogu
pomoli nasamo.
Presavi kolena, pade licem na zemlju i moljae se:
Ava, oe, tebi je sve moguno! Oe moj, ako je moguno, pronesi
ovu au mimo mene.
Sada je sam, sam u noi, sam pred licem Bojim te moe, ne stidei
se, pokazati svoju slabost. Naposletku, i on je ovek, ovek od krvi i
mesa, ovek koji die i kree se, i koji zna da mu se propast pribliava,
350

da e mehanizam njegovog ivota biti zaustavljen, da e njegovo telo

biti probodeno, da e njegova krv pokropiti zemlju.
To je drugo iskuenje. Prema Jevanelistovoj rei, Sotona, poto je
pretrpeo poraz, "ostavio ga je za neko vreme". Ostavio ga je na miru
do toga trenutka. Sada je doao ovamo, u tu novu Pustinju, u tu tamu u
kojoj je Isus sam, jezovito sam, vie sam nego to je bio u Pustinji, gde
je uza se imao zveri zveri su i sada, u ljudskom obliku, kraj njega, ali
samo zato da ga rastrgaju sada je Sotona doao tu, da i opet
nameta zamku svome neprijatelju. Prvi put obeavao mu je velika
carstva, pobede i uda; hteo je da ga privue mamcem vlasti. Ovoga
puta pribegao je protivnome: rauna na njegovu slabost. Hristos koji je
onda otpoinjao svoj rad, Krteni koji je bio ispunjen nadom i silnom
ljubavlju, odoleo je iskuenju. Ali Hrista koji je na pragu smrti, koga su
naputali njegovi uenici, koga gone njegovi neprijatelji, pobedie
valjda strah, kada ga nije mogla pobediti lakomost.
Ali on zna da mora umreti, zna da je potrebno da umre, da je doao da
umre, da bi svojom smru dao ivot, da smru potvrdi istinitost
uzvienog ivota koji je pretskazan. Nije uinio nita da izbegne smrt,
dragovoljno je pristao da umre za svoje blinje, za sve ljude, za one
koji ga ne poznaju, za one koji ga mrze, za one koji se jo nisu ni rodili;
i pretskazao je prijateljima svoju smrt, dao im je ve prve plodove svoje
smrti, hleb svoga tela, krv svoje due, te nema pravo traiti od Oca da
aa mimoie njegova usta, da se njegov kraj odloi. Napisao je svoje
rei u prahu i zbrisao ih je odmah; zapisao ih je u srce njih nekolicine,
ali zna koliko su trone rei urezane u ljudska srca. Ako je potrebno da
istina ostane vena na zemlji, da je niko nikada ne zaboravi, ona se
mora ispisati krvlju. Jer istina je od krvi i krvlju iz naih ila moe ona
da se na stranicama zemljine istorije napie tako, da je ne otru bure i
nepogode mnogih stolea. Krst je stroga i neizbena posledica
propovedi na Gori. Ko seje Ljubav nje mrnju, a mrnja se pobeuje
samo prihvatanjem smrti. Jer sve mora da se plati: zlo vie nego
dobro; najvie pak dobro, a to je ljubav, mora se platiti najveim zlom
351

to ga ljudi imaju na raspoloenju: ubistvom.

Ali sve ono to znamo, po veri i otkrovenjima, o njegovom boanstvu,
silno se buni protiv zamisli da je on mogao da podlegne iskuenju. Jer,
odista, ako ga je bilo strah od muka i telesne smrti, zar nije imao Jo
vremena da se spase? Ve nekoliko dana znao je ta mu se sprema,
te je imao puta i naina da se skloni ispred pasa, koji su jurili za njim,
da ga svojim otrim zubima epaju. Bilo Je dovoljno da sam, ili sa
svojim najvernijim uenicima, otide na Jordan pa da odatle, zabaenim
putevima, kroz Pereju, doe u Filipovo etverovlasnitvo, gde se
sklanjao i ranije od Antipinog gonjenja. Judejska policija bila je labava i
vrlo ravo organizovana i muno da bi ga uhvatila. Ali, poto je ostao,
znai da od sebe nije odbijao smrt i strahote koje je prate. Ono to on
ini to je, za grubu ovekovu logiku, boansko samoubistvo, vreno
tuom rukom, dosta slino samoubistvima starinskih junaka, koji su
hteli da umru od maa koga prijatelja ili kakvog roba. Svoju istinu
kazao je te je bilo potrebno da je kako bi je se seali veno vee za
smrt koja se nee zaboraviti nikada. I njegova krv bie kao razdraljivo
pie, koje e odravati neprestano u budnom stanju njegove uenike.
Ali, ako aa to bi je Isus hteo da udalji od sebe nije uasna smrt,
onda ta moe da bude drugo? Da nije izdajstvo onoga uenika kome
je isto to vee utolio glad svojim telom i utiao e svojom duom? Ili
blisko odricanje drugog uenika u koga je, posle onoga krika u esariji,
polagao najveu nadu? Ili begstvo svih ostalih uenika koji e se
rasturiti kao jaganjci kada im vuk epa mater? Ili bol to ga se
odrekao, to ga je od sebe odgurnuo ceo njegov narod, narod u kome
je ponikao i koji ga sada prezire kao da je izrod, ne znajui da krv
Onoga koji je doao da ga spase nee nikada biti sprana s ela
njegovog?
Ili je, moda, nazirao u onoj krajnjoj tami tih veernjih asova sudbinu
koja e, u dalekoj budunosti, snai sinove toga naroda, pometenost
prvih svetaca, nesporazume to e nastati meu njima, otpadnitva,
352

muenja, pokolje, i, im bude stigao as pobede, slabost onih istih koji

bi trebalo da narod predvode, nepopravna cepanja, odvajanja crkava,
zablude jeretika, irenje sekta, zabune to e ih unositi lani proroci,
nedotupavnosti buntovnih reformatora, opasno bezumlje onih koji hoe
da prebroavaju ponore, trgovanja sa svetinjama i razuzdanost onih
koji ga sramote svojim postupcima a slave reima i dranjem, borbe
Hriana izmeu sebe, ravnodunost mlakih i nemarnost nadmenih,
vladavinu novih Fariseja i Knjievnika, koji izvru njegovu nauku,
otvoreno nerazumevanje njegovih rei kada one padnu u ruke onima
koji mudruju, koji trae dlaku u jajetu, broje slogove, mere ono to se
ne da meriti, dele ono to se ne moe deliti, melju, drobe i sitne, s
naunikom naduvenou, ono to je ivo, smatrajui da mu time daju
ivota?
aa, jednom rei,ne bi bila zlo koje pogaa njega lino, nego zlo to
e ga uiniti drugi, njegovi prijatelji i blinji i oni koji e tek da se rode.
On, dakle, ne bi molio Oca da ga spase smrti, nego da spase od zla,
sada i u budunosti, one koji veruju u Njega. Njegova tuga bila bi
ljubav a ne strah.
Ali, niko nikada nee znati pravo znaenje rei to ih Sin upuuje Ocu,
u mranoj tiini Maslinove Gore. Jedan veliki Hrianin francuski
nazvao je priu o toj noi Isusovom Tajnom. Judina Tajna jedina je
tajna ljudska u Jevanelju; Molitva u Getsemanijskom Vrtu
najzagonetnija je boanska tajna u Hristovoj Istoriji.

353

ZNOJ I KRV

ZNOJ I KRV
Kada se Bogu pomolio, vrati se da potrai svoje uenike koji su ga,
moda, ekali. Ali njih trojica su spavali. uureni, umotani u svoje
haljine, Petar, Jakov i Jovan, verni, odabrani drugovi pustili su da ih
savlada san. Uasne strepnje, neprekidno uzrujavanje za poslednjih
nekoliko dana, tuna veera i uz to one onako ozbiljne rei i crne
slutnje svalili su se na njih kao olovo i zaneli ih, tako da su vie bili u
bunilu nego to su spavali.
Uiteljev glas moe se zamisliti kako je on jezovito zvuao u onoj
kobnoj nonoj tiini ree im:
Zar ne mogoste jedan as probdeti sa mnom? Bdejte i molite se
Bogu, da nepadnete u iskuenja; jer duh je sran, ali telo je slabo.
Da li su oni, onako sanjivi, uli te rei? Da li su, postieni, togod
odgovorili, rukama zaklanjajui zamagljene oi koje je i slabaka nona
svetlost zasenjavala? ta su mogli, bunovni posle sna, da odgovore
uznemirenome, koji nee spavati nikada vie?
Isus otide i opet, s jo veom tegobom na srcu. Da li je ono iskuenje
na koje im je skrenuo panju samo u njima ili i u njemu? Da li ono nije
njegova elja da pobegne? Da se odrekne sebe samoga, kao to e ga
se odrei drugi? Da na silu odgovori silom, da svoj ivot otkupi ivotima
drugih? Ili da zaite, jo oajnijom molitvom, da opasnost mimoie
njegovu glavu?
Sada je Isus sam, usamljeniji nego ikada, u potpunoj, beskrajnoj
samoi. Dotle je mogao misliti da tu u blizini bdeju njegovi najmiliji
prijatelji. Ali i oni, poto su im dojadile muke, napustili su ga duom, pre
354

nego to e da ga napuste telom.

Ostavili su ga sama. Nisu mogli da mu uine ni tu poslednju uslugu to
ju je traio od njih koji su od njega toliko dobili. Za svoju krv i svoju
duu, za sva obeanja, za svu ljubav traio je samo jedno: da odole
snu. Ali nije mu uiljeno ni to malo. Pri svem tom, on pati i bori se, u
tome trenutku, i za njih koji spavaju. Onaj koji je dao svega sebe ne
dobija nita. Te kobne noi sve molbe se odbijaju. Ne usliava ga
Otac, ne usliavaju ga ni ljudi.
I Sotona je tuknuo u svoju tminu te je Hristos sam, kao to su sami svi
oni koji se uzvise nada sve druge, koji pate u tami da bi dali svetlosti
svima. Svaki Junak je sam budan u svetu spavaa, kao god to je sam
budan krmano koji bde na brodu, u osami mora i noi, dokle svi
njegovi drugovi spavaju.
Isus je najusamljeniji meu tim venim usamljenima.
Sve oko njega spava. Spava grad koji se, ispresecan senkama, belasa
s druge strane potoka Kedrona, i spava, u svima gradovima, po svima
kuama na svetu, slepa gomila kratkovenih dua. Budni su samo, u to
doba, ena koja eka da je zovne ovekov glas, lopov koji stoji skriven
u senci, s rukom na drci od noa, a moda i kakav filosof koji smilja
dokaz da nema Boga.
Ali te noi ne spavaju jo ni judejski poglavari ni njihovi panduri. Oni
koji bi morali da Isusa brane, koji bi mogli, bar, da ga tee, oni koji
govore da ga vole i koji ga na svoj nain, pokatkada, odista vole,
utonuli su u dreme. Ali ne spavaju oni koji ga mrze, oni koji hoe da
ga vreaju i ubiju. Kajafa ne spava, i jedini uenik koji je budan, u tome
trenutku, to je Juda.
I dok ne stigne Juda, njegov Uitelj je sam, sa svojom tugom koja je
nalik na smrt. I da bi bio manje sam, on se i opet moli svome Ocu; na
355

njegove usne htele bi nanovo da izviru rei pune preklinjanja. Prikuplja

svu snagu, da ih uzdri; borba mu uzrujava celo bie; boanstvo koje
je u njemu radosno prihvata ono to je on odvajkada eleo, a zemljani
prah kojim je ono obvijeno poduzima drhtavica. Nadovejim naporom
dolazi on do pobede. Trza se u grevima, ali pobeuje; malaksava.
klone, ali pobeuje.
Duh je najzad zagospodario telom. Telo je sada samo jedna stvar iz
koje tee krv i koja se raspada. oveja priroda uskomeala se do
korena i sa Hrista kaplje znoj, kao da je izdrao najtee napore. Sav je
u znoju, ali nije to onaj znoj to klizi niz obraze oveku koji ide po
suncu, radi u polju ili lei u groznici. Krv to ju je Isus namenio drudima
poinje natapati ledinu na Maslinovoj Gori. Krupne kapi krvi pomeane
sa znojem padaju na zemlju kao prva rtva to je prinosi pobeeno
telo. To je poetak osloboenja: tim krvavim znojem olakava on sebi,
odbacujui svoju oveju prirodu, koja je bila najtee breme njegovog
ispatanja.
Oe moj, ako Je moguno da me mimoie ova aa. Ali ne kako ja
hou, nego kako ti hoe!
Time je oporeknuta svaka slabost. Linost se odrie svoje volje,
pokorava se, da bi u sveoptem nala pravu slobodu. Isus vie nije
jedan ovek nego je ovek; ovek jedno s Bogom, jedno jedino s
Bogom: hou kako ti hoe. Njegova pobeda nad smru sada je ve
pouzdana, jer umreti ne moe onaj ko postane Bog u Venome. "Ko
hoe da sauva svoj ivot, izgubie ga; ko ga izgubi, dobie ga".
Ustaje sa zemlje, umiren, i vraa se uenicima. Nita nije vredeo
Isusov tuni prekor. Zamoreni, iznureni, njih trojica spavaju i opet. Ali
ovoga puta Isus ih ne budi. Naao je jau utehu nego to bi mu je oni
mogli da dadu. Pada na zemlju drugi put, da bi Ocu ponovo uputio
uzviene rei prepune samoodricanja:

356

 Ne kako ja hou, nego kako ti hoe.

Bog vie nije sluga ovekov. Ljudi su dotle traili od Boga da im, za
njihove himne i prinesene rtve, ispunjava njihove posebne elje. Daj
mi sree govorili su bogomoljci daj mi zdravlja i snage, daj da rode
moja polja i da se unite neprijatelji moji. Ali, eto, doao je Prevratnik i
izvrnuo smisao starinske molitve. "Neka bude volja tvoja i na zemlji kao
i na nebu". Samo u slozi izmeu suverene Oeve volje i potinjene
ovekove volje, u skladu i istovetnosti tih dveju volja lei pravo
blaenstvo. ta mari to me Otac predaje u ruke mojih muitelja, to
me kao kakvu prokletu i opaku zver prikiva za ukrtene grede? Kada
verujem u Oca, kao u Oca, znam da me on voli vie nego to sam
sebe volim i da zna vie nego to ja znam. Onda on moe eleti samo
moje dobro, pa ma to dobro, u ovekovim oima, bilo najvee zlo; a ja
svoje pravo dobro hou samo onda kada hou ono to Otac hoe. Ako
je njegovo ludilo beskrajno mudrije od nae mudrosti, ovda su muke
to mi ih on daje nesravnjivo blagotvornije nego ikakva zemaljska
uivanja.
Neka uenici spavaju, neka ceo svet spava: Hristos vie nije sam. On
je zadovoljan to pati, zadovoljan je to umire; naao je svoj mir u
mukama svoje agonije.
Sada moe prignuta svoje uvo da bi, gotovo sa udnjom, u tihoj noi
oslunuo pribliavanje Judinih koraka.
U poetku uje on samo otkucaje svoga srca, koje bije u toliko tie u
koliko se uas vema blii. Ali posle nekoliko trenutaka do njegovog
uva dopire um koraka koji se oprezno primiu, a tamo dole, na
mahove, izmeu dbuna kojim je oivien put, pojavljuje se i iezava
neka rumena svetlost. To idu ubilaki najamnici, koje predvodi ovek iz
Iskariota.
Isus prilazi uenicima, koji jo neprestano spavaju, i odlunim glasom
357

ih doziva:
Doao je moj as. Ustanite da idemo; evo dolazi moj izdajnik.
Osmorica drugih, koji su spavali malo dalje, probudili su se ve od
vreve i agora, ali ne mogu nita da odgovore Uitelju, jer, dokle je on
jo govorio, rulja je stigla i zastala.

358

CAS TAME

AS TAME
To je olo to gamie oko Hrama te pomalo od njega gricka, olo to
ga izdrava Veliko Vee; paraziti Svetilita, koji su, te veeri, na vrat na
nos prerueni u ratnike; istai ulica i vratari, koji su umesto metala i
kljueva poneli oruje. Krenulo ih je mnogo, "itava gomila", vele
Jevaneliste, premda su znali da idu protiv svega dvanaest ljudi koji
imaahu samo dva maa. Proroci, i kada su nenaoruani, zadaju
straha izrodima.
Ta na brzu ruku prikupljena horda dola je tu s buktinjama i fenjerima,
gotovo na neku nonu sveanost. Bleda lica u Uenika, pomodrelo lice
Judino, na treperavoj svetlosti to je ire buktinje kao da podrhtavaju.
Hristovo lice, ovlaeno krvlju ali svetlije od svake svetlosti, eka na
Judin poljubac.
Prijatelju, ta e ti ovde? Zar poljupcem izdaje Sina ovejega?
Ti zna ta e on tu, i zna da je taj poljubac prvo muenje i moda
muenje koje je najtee podneti. Taj poljubac je znak za pandure, koji
lino ne poznaju zloinca. "Koga ja poljubim, taj je; drite ga i vodite
ga, motrei dobro na njega", rekao je prodavac krvi, putem,
nevaljalcima koje je predvodio, ali taj je poljubac, u isti, i najuasnije
kaljanje onih usta koja su, u paklu kao to je naa zemlja, izgovorile
najrajskije rei. Pljuvanja, udari pesnicama u usta i u obraze, suner
napunjen octom, koji e se doticati njegovih usana, bie manje
nesnosni od toga poljupca, od poljupca snih usta koja su ga nazivala
prijateljem i uiteljem, koja su pila iz njegove ae, koja su jela iz
njegove zdele.
Poto su videli znak, najsmeliji se pribliuju neprijatelju svojih
359

gospodara.
Koga traite?
Isusa Nazareanina.
Ja sam.
I im je rekao "Ja sam", psi ustuknue" uplaeni moda zvukom glasa,
u kome je zvualo pouzdanje, ili sevanjem boanskih oiju. Ali Isus, i u
tome trenutku, pomilja na spasavanje svojih.
Kazah vam da sam ja. Ako dakle mene traite, ostavite ove neka idu.
U tome istom trenutku, iskoristivi zabunu koja je nastala meu
pandurima, Simon Petar odjednom se pribra iza sna i straha, mai se
maa i odsee uvo Malhu, Kajafinom sluzi. Petar, te noi, samo pada u
protivrenosti i ini skokove. Posle veere zakleo se da nee, pa ma
ta bilo, da napusti Isusa; zatim, u vrtu, zaspi tako da ga niko ne moe
da probudi. Sada pak, u poslednjem trenutku, promee se, mada je to
kasno, u krvoednog branioca; a malo kasnije odrie da je poznavao
svoga uitelja.
Taj prenagljeni, besmisleni in Hristos odmah osuuje:
Vrati ma, u korice. Ko potee ma, od maa e poginuti. Zar da ne
ispijem au koju mi dade Otac?
I ruke prua najbliim najamnicima, koji ih odmah vezuju uetom to su
ga doneli. Dokle oni to ine, zarobljenik ih osuuje zbog tolike niskosti:
Zar kao na razbojnika dooste s maevima i kopljem da me uhvatite?
Svaki dan bio sam s vama u Hramu i ne digoste ruku na mene; ali
sada je va as, as tame.
360

On je svetlost sveta i tama bi htela da je ugasi. Ali, moi e da je samo

zakloni, i to za kratko vreme, kao to tmasta oblaina, usred julskog
dana, odjednom zakloni sunce, koje, as kasnije, zasija jo silnije nego
to je sijalo. Sluge, koje hitaju da se to pre vrate kao pobednici i da
prime napojnicu, nee ni da mu odgovaraju. I kreu se niz brdo, vodei
ga za ue, kao to mesar vola vodi na klanicu. "Tada ga veli Matej
svi uenici ostavie i razbegoe se". Uitelj je zabranjivao otpor;
Mesija, umesto da svoje neprijatelje munjama poubija, prua im ruke
da ga veu. Spasitelj ne bee kadar da spase sebe samoga. ta su,
dakle, mogli da ine? Da pobegnu, da i njih ne bi izvodili pred one
mone i silne koje su, dan ranije, snevali da svrgnu s vlasti, a koji su
sada, pri svetlosti buktinja i blistanju maeva, dobivali strahovit izgled u
njihovim uzburkanim matama. Samo dvojica ila su, ali iz daljine, za
tom sramnom povorkom, i njih emo potom videti U Kajafinom
dvoritu.
Ta vreva probudila je jednog mladog oveka, koji je spavao u
muljaonici. Radoznao, kao i svi mladi ljudi, nije imao kad da se obue,
nego se obvio aravom i istrao napolje da vidi ta se to dogaa.
Panduri, mislei da je to kakav uenik koji nije mogao da pobegne,
uhvatie ga, ali mladi, izvukav se iz arava, ostavi ga u njihovim
rukama i utee.
Nikada se nije moglo doznati ko je bio taj tajanstveni mladi koji je
iznenadno iezao u noi kao god to je iznenadno u njoj iskrsao.
Moda je to bio mladi Marko ista onaj koji, jedini izmeu
Jevanelista, pria taj dogaaj i ako je to bio on, moglo bi se smatrati
da je te noi, u dui toga sluajnog svedoka poetka Isusovog
Stradanja, ponikla prva misao da bude, kao to je i postao, prvi njegov
istoriar.

361

ANA

ANA
Zloinac je odmah sproveden u palatu svetenikog poglavara Ane, u
kojoj je stanovao i njegov zet, veliki svetenik Kajafa. Mada je no ve
bila na izmaku i mada se jo od jue znalo da e sutradan, u ranu zoru,
hulitelj biti u rukama vlasti, mnogi lanovi suda jo su spavali te pretres
nije mogao odmah otpoeti. Meutim, poglavari su se urili da sve
posvravaju jo to jutro, da ne bi imao kad narod da se komea niti
Pilat da se koleba. Ali protiv sna se bore ne samo oni koji tite pravdu
nego i oni koji ine nepravdu. Razaslato je nekoliko ljudi, koji su se
vratili sa Maslinove Gore, da probude glavnije Fariseje, Knjievnike i
Stareine; za to pak vreme Ana, koji cele noi nije ni oka sklopio, uzeo
je da na svoju ruku ispituje lanog proroka.
Ana, Setov sin, bio je sedam godina veliki svetenik i, mada je 14.,
prilikom Tiverijevog stupanja na presto, svrgnut, on je i dalje smatran
kao neki arhiepiskop jevrejske crkve. Sadukej, stareina jedne od
najuglednijih i najimunijih porodica u celom svetenstvu, imao je,
preko svoga zeta, silnog uticaja na svoju kastu. Pet njegovih sinova bili
su, posle toga, veliki svetenici, i jedan od njih, kome je takoe bilo ime
Ana, naredio je da se kamenjem zatrpa Jakov, brat Gospodnji.
Isusa izvode pred njega. Prvi put tada nekadanji drvodelja nazaretski
stoji licem klicu pred verskim voom svoga naroda, pred svojim pravim
i najveim neprijateljem. Dotle se sretao, u Hramu, s njegovim
potinjenima, s Knjievnicima i Farisejima. Sada stoji pred samim
njihovim stareinom, i to kao optueni a ne kao tuilac. To je prvo
sasluavanje. etiri predstavnika vlasti sasluavae ga, jedan za
drugim u toku nekoliko asova: dve crkvene veliine, Ana i Kajafa, i
dve svetske veliine: Antipa i Pilat.

362

Prvim svojim pitanjem Ana je rad da dokui od Isusa ko su mu uenici.

Starome svetenikom poglavaru, koji, kao ni ostali Sadukeji, ne
pridaje vanosti mesijskim bajkama, stalo je do toga da dozna ko su
sve ti to se povode za novim prorokom, i iz kojih su se krugova stekli,
kako bi mogao videti koliko je u narod zala ta opaka zaraza. Ali Isus
ga gleda i ne odgovara mu. Kako je taj prodavac golubova mogao i
pomisliti da e Hristos rtvovati one koji su njega rtvovali?
Onda ga pita u emu je ta njegova nauka. Isus odgovara da nije
njegovo da njemu to kazuje:
Ja govorih jasno svetu; neprestano uih u zbornici i u hramu, gde se
svagda skupljaju Judejci, i nita tajno ne govorih. Zato pita mene?
Pita] one ko]i su sluali ta sam im govorio; oni dobro znaju ta sam im
propovedao.
To je istina. Isusova nauka nije tajna. Premda je uenicima, ponekada,
govorio ono to nije ponavljao na trgovima i rasputicama, on ih je ipak
pozivao da s krovova viu to im je u kui kazivao. Ali Ana se, mora
biti, namrtio u licu, kada je uo odgovor koji je izraavao sumnju u
njegovu pravinost, jer jedan od momaka, koji je tu stojao, udari
optuenoga po obrazu i ree:
Zar tako odgovara poglavaru svetenikom?
Pesnicom toga sluge ubojice otpoinje niz sramnih vreanja i
zlostavljanja koja e Hrista pratiti do samoga Krsta. Ali oamueni, iji
je obraz porumeneo i podaduo se od toga udarca, okrene se toj
junaini:
Ako zlo rekoh, dokai da je zlo; ali ako dobro rekoh, zato me bije?
Nitkov, zbunjen tolikom mirnoom, nije kadar da mu odgovori. Ana
poinje uviati da taj Galilejac nije neki obian pustolov, i stoga ga u
363

toliko vema obuzima elja da ga to pre ukloni sa sveta. Ali, videi da

od njega ne moe doznati nita, alje ga vezanog Kajafi te da on
pristupi prividno pravilnoj istrazi i suenju.

364

PETLOV POJ

PETLOV POJ
Samo dvojica, od jedanaestorice koji su pobegli, pokajali su se zbog
svoga kukavitva i izdaleka poli, krijui se u sekke od zidova, za
fenjerima iji su se plamici lelujali i koji su Hrista pratili u bratoubilaku
jazbinu: Simon Jonin i Jovan Zevedejev.
Jovan, koji je bio poznat slugama Kajafinim, ue u dvorite skoro u
istom trenutku kada i Isus. Meutim Simon, malo stidljiviji i plaljiviji, ne
htede da ue, nego ostade pred vratima. Onda, posle nekoliko
trenutaka, Jovan, videi da njega nema a elei, moda, da bude uz
njega radi utehe, a svakako i radi odbrane, izie i, poto je ubedio
nepoverljivu vratarku, uvede ga. Ali kada je prolazio na vrata, ena
poznade Petra.
Da nisi i ti uenik ovoga oveka to su ga doveli?
Ali Petar se pravio skoro uvreen.
Nisam i ne znam ta hoe time da kae. Ja ga ne poznajem.
I zajedno sa Jovanom seo je kraj vatre koju su momci bili naloili u
dvoritu, jer je no, mada bee april, bila veoma hladna. Ali vratarka se
ne mogae smiriti. Ona pristupi vatri, zagleda se dobro u njega i ree:
I ti si bio s Isusom Nazareaninom. "Tada se poe kleti i preklinjati da
ne poznaje toga oveka".
Kaem ti da ga ne poznajem.
Vratarka se, slegnuvi ramenima, vrati vratima, ali ljudi, kojima se on
365

uini sumnjiv zbog tolikog odricanja, pogledae ga, i jedan od njih ree:
Odista, i ti mora biti od njihovih, jer te i govor tvoj izdaje.
Tada se Simon Petar uze i opet kleti da ne poznaje Isusa, ali jedan
ovek, roak onoga Malha kome je odsekao uvo, presee mu re
pitanjem:
Zar te nisam video u vrtu zajedno s njime? Petar, koji se ve bio
upleo u lai, stade nogom udarati o zemlju i tvrditi da gree, da je to
neko drugi i da on nije prijatelj toga oveka.
U tom istom trenutku Isus je, vezan i izmeu dva straara, prolazio
kroz dvorite, posle Aninog sasluanja, idui ka onom delu palate u
kome je bio Kajafa, pa uvi Simonove rei pogleda ga. Samo za jedan
asak upre on u njega svoje oi one oi u kojima u kojima je Petar
jednoga dana smotrio blesak boanstva samo za jedan asak
pogleda ga oima, koje je bilo tee izdrati kada izraavaju blagost
nego gnjev. I taj pogled na veno rani kukavno ribarevo srce, tako da
on do smrti svoje ne mogae zaboraviti one umiljate i tune zenice,
uprte u njega te uasne noi; one zenice koje su mu u trenu oka rekle
vie nego to bi mu to mogle rei tisue rei.
I ti, koji si bio prvi, u koga sam ja polagao najvee nade, koji si bio
najtvri ali i najvatreniji, najprostiji ali i najrevnosniji, i ti, Simone, koji si
kod esarije poklikom izustio moje pravo ime, i ti koji zna sve moje
rei i koji si me toliko puta ljubio tim istim ustima koja govore da me ne
poznaju, i ti, Simone Petre, sine Jonin, odrie me se pred onima koji
se spremaju da me ubiju! Bio sam u pravu, onoga dana, kada sam
rekao da si mi sablazan i da ne misli ono to je Boje nego ono to je
ljudsko. Trebalo je da bar pobegne, kao to su uinili i ostali, kada ve
nisi imao snage da ispije samnom au uasnoga srama o kojoj sam
ti toliko puta govorio. Bei, da te vie ne vidim do dana kada u biti u
istini slobodan i kada e vera tebe u istini da preporodi. Ako te je strah
366

za tvoj ivot, ta e ovde? Ako te nije strah, zato me od sebe

odguruje? Juda je, bar u poslednjem trenutku, bio iskreniji od tebe.
Doao je s mojim neprijateljima, ali nije odrekao da me poznaje.
Simone, Simone, rekao sam ti da e me napustiti kao i ostali; ali ti si
sada nemilosrdniji od svih njih. Ja sam ti ve oprostio u svome srcu; ja
umirem te pratam i svojim ubicama; pratam i tebi i volim te kao to
sam te uvek voleo. Ali, da li ti moe da sebi samome oprosti?
Simon, pod teretom toga pogleda, bee oborio glavu a srce mu je u
grudima bilo kao kakav besomuan suanj, tako da nije mogao izustiti
re "ne". Neka nesnosna jara sagorevala mu je lice,kao da je pred njim
umesto vatre bilo drelo samoga pakla. Savest ga je strahovito grizla;
inilo mu se as da se mrzne a as opet da bukti u plamenu. Pre
nekoliko trenutaka rekao je da Isusa nikada nije ni poznavao, a sada
mu se inilo da ga je tek u tom trenutku prvi put istinski poznao. One
oi prole su ga skroz, kao ma arhanela.
S mukom ustade i teturajui se, poe vratima. I tek to je bio iziao u
tihi jutarnji sumrak, u daljini zapeva jedan petao. Taj veseli srani poj
bio je za Simona kao krik koji oveka odjednom probudi iz najtvrega
sna; kao seanje na neki govor to ga je sluao u drugom nekom
ivotu; kao povratak, u osvit dana, roditeljskoj kui, u vrt izmeu Jezera
i polja; kao neki glas koji je odavno zaboravio i koji mu je ivot osvetleo
kao munja no. Ko je tuda prolazio, mogao je, u mutnom sumraku,
videti jednog oveka koji ide posrui kao da je pijan, glave skrivene
haljinom, i ija se ramena tresu od oajnikog jecanja.
Plai, Simone, kada ti je Bog udelio tu milost da moe da plae.
Plai za sobom i za Njim, plai za svojim bratom izdajnikom, plai za
ostalom braom koja su pobegla, plai to je, umro onaj koji je umro i
za tvoju jadnu duu, plai za svima onima koji e doi posle tebe i initi
to isto to si uinio i ti: koji e se takoe odricati svoga spasitelja i
otkup nee plaati cenom kajanja. Plai za svima otpadnicima, za
svima onima koji e rei, kao i ti, "ja nisam od njegovih". Koliko je nas
367

koji nismo, ni jedan jedini put, uinili ono to je uinio Simon? Koliko je
nas, roenih u Hristovoj Crkvi, koji nismo, poto smo kao deca sa
strahopotovanjem izgovarali njegovo ime i kleali pred njegovim
krvavim licem, rekli kasnije, bojei se podsmeha: Nisam ga nikada
poznavao?
Bar ti, nesretni Simone, mada si Stena, lij suze svojih oiju i u haljinu
sakrij svoje uzbueno i ukaljano lice. Nee proi mnogo dana i Vaskrsli
e da te poljubi po drugi put, jer je tvoj pla za navek oprao tvoja
verolomna usta.

368

RAZDERANA HALJINA

RAZDERANA HALJINA
Kajafi je pravo ime Josif. Kajafa je samo nadimak i ta re znai isto to
i Kifa, a to je Simonov nadimak to jest Petar, dakle ,stena. Izmeu te
dve Stene, to jutro, u petak, zapao je Sin oveji. Simon Petar
predstavlja straljive drugove koji ne mogu da ga spasu; Josif Petar
neprijatelje koji su radi da ga poto poto poljube. Izmeu Simonovog
odricanja i Josifove, mrnje, izmeu poglavara Crkve koja umire i
poglavara Crkve koja se raa, izmeu ta dva Petra, Isus je kao izmeu
dva tvrda vodenina kamena.
Veliko Vee je na okupu i eka. Pored Ane i Kajafe, koji mu
predsedavaju, tu su Jovan, Aleksandar, i svi ostali predstavnici
judejske aristokratije. Veliko Vee sastajalo se, po pravilu, iz dvadeset
tri Svetenika, dvadeset tri Knjievnika, dvadeset tri Narodne stareine
i dva predsednika, iz svega sedamdeset i jednog lana, koliko je,
otprilike, imao uenika onaj kome je sueno. Ali toga dana nekolicina
lanova izostalo je sa sednice. Nisu doli prvo oni koji su bili vie
ispunjeni strahom od sluajnih metea nego mrnjom prema hulitelju,
zatim oni koji nisu hteli da dignu prst ni da ga osude ni da ga otvoreno
brane. Meu ovim poslednjima svakako bee Nikodim, noni uenik, i
Josif iz Arimateje, milosrdni grobar.
Pri svem tom, bilo ih je vie nego dovoljno pa da mogu potvrditi
prividnu zakonitost odluke koja je ve bila ispisana u srcima sviju njih.
Izaslanicima Hrama, kole i Berze inilo se da su hiljadu godina ekali
taj trenutak u koji e moi da, svaki iz svojih razloga, radosno potpiu
tu osvetniku presudu. Prostrana Dvornica Velikoga Vea, nabijena
svetine, izgledala je kao kakva golema staja puna aveti. Stidljivo
pomaljao se novi dan. ukasti plamici debelih svea jedva su se
nazirali u bledoj svetlosti rane zore. U tom jezovitom polumraku sudije
369

su ekale. Onako stari, gojazni, nosati, namrgoeni, u belim

mantijama, glave umotane uubrus, ta ljudi, koji su gladili dostojansteve
brade i oko sebe streljali otrim pogledima, bili su nalik na kakav skup
od vraeva koji iekuju neki iv plen pa da ga za tili as progutaju.
Ostali deo dvornice bio je ispunjen radoznalom svetinom, straarima
koji behu naoruani motkama, prostim kunim slugama. Vazduh bee
teak i zaguljiv kao u kakvoj grobnici.
Isus, neprestano jo s uetom na dorujima, ubaen je u tu staju kao
to su u rimskim carskim amfiteatrima robovi ubacivani meu gladne
zverove. Ana, koji je bio pomalo jedak od prvoga sukoba sa osnivaem
jeresi, naao je na brzu ruku, meu nakupljenom svetinom, nekolicinu
lanih svedoka, da bi, ako bi bilo potrebno, pobio svako poricanje i
odbranu. I to ruglo od suda otpoelo je pretres sasluavanjem
svedoka, kojima je u usta stavljeno ono to e da govore.
Izioe dvojica i zaklee se da su uli kako je rekao:
Ja u razvaliti ovaj Hram koji je ovejim rukama nainjen, i za tri
dana podii u drugi koji nee biti ovejim rukama nainjen.
Ta optuba, u to vreme i pred tim sudom, bila je veoma teka. Delo za
koje je Isus optuivan smatrano je kao skrnavljenje svetinje, kao
hulenje na Boga. Jer jerusalimski Hram, po miljenju onih koji su od
njega iveli, bio je jedino i nepovredivo boravite Gospodnje. Vreati
Hram bilo je to isto to i vreati Boga, Boga svih Jevreja. Ali te rei Isus
nije nikada izgovorio ili ih, bar, nije izgovorio u tom obliku i u tom
smislu. Dodue, rekao je kako od toga Hrama nee ostati ni kamen na
kamenu, ali nije kazao da e on uiniti da to bude. to se pak tie rei
o Hramu nainjenom ovejim rukama i nanovo podignutom za tri dana
ali ne ovejim rukama, one su deo drugog jednog govora, u kome je
on, simbolino, govorio o Vaskrsenju. Lani svedoci u iskazima o tim
reima, koje su bile pakosno izvrnute i izopaene, nisu se mogli jedan
s drugim nikako sloiti i padali su u protivrenosti, tako da je dovoljno
370

bilo jedno Isusovo objanjenje pa da se oni postieni povuku u kraj. Ali

Isus je utao.
Veliki Svetenik nije mogao da snosi to utanje i, ustavi, zapita Isusa:
Zar nita ne odgovara? ta ovo ovi svedoe protiv tebe?
Ali Isus ne odgovori nita.
Trenutci Isusovog utanja veoma su muni i prepuni reitosti, koja je
pravi otrov za njegove sudije. utao je kada ga je Ana sasluavao, uti
sada pred Kajafom, a utae i pred Antipom i Pilatom. Ono to je imao
da kae kazao je tisue puta; ono to bi im jo mogao rei ne bi oni
razumeli ili bi im to posluilo kao nov razlog za njegovu osudu.
Nadoveanske istine su, po svojoj prirodi, neto to se ne da reima
iskazati; a ako bi ovek hteo, iz ljubavi, da dade njihovu tamnu sliku,
nju bi mogli da prihvate samo oni koji su za primanje takvih slika
pripravni.
Isus ne govori, ali posmatra, krupnim i vedrim oima, uznemirena i
tamna lica tih ubica i osuuje, za vena vremena, te aveti sudijske. Za
tren oka svakoga od njih premerio je i osudio onaj pogled to do dna
due prodire. Da li su dostojne te crvljive i pokvarene due, te kaljave i
niske due, te podle i nitavne due, da li mogu biti dostojne da sluaju
njegove rei? Da li se on, nekim udom, mogao poniziti toliko, spustiti
se toliko da se pred njima pravda i brani?
Tako to mogao je da uini babiki sin, pljosnatoga nosa, uenik i
takmac sofista. Taj sedamdesetogodinji polemiar, koji je godinama
dosaivao zanatlijama i besposliarima po ulicama i trgovima, mogao
je da svojim sudijama izdeklamuje vrlo lepu odbranu, koja se iz
strmenite oblasti dijalektike spustila do utananosti sudske prakse. Taj
stari ironiar, ija je tenja bila vie da ljude naui vetini miljenja
nego da im pokae kako e iveti plemenitijim ivotom, koji se nije
371

stideo da novac daje pod interes i da, poto bee sit Ksantipe, sa
nalonicom Mirtom rodi dvoje dece, a ve i da ne govorimo o tome da
je, na nain koji ne dolikuje ocu porodice, voleo da gladi i miluje jedrije
mladie, taj starkelja je dodue junaki pogledao smrti u oi, ali bi
jamano bio vie voleo da se u Ad spusti prirodnijim putem. Tako je on,
na kraju svoje divne odbrane pokuao da umilostivi svoje sudije,
skrenuvi im panju na svoju starost izlino je pogubljavati me, poto
u i inae uskoro da umrem i ponudio je da plati trideset mina globe
pa da ga ostave na miru.
Ali Isus kojega su, da bi mu umanjili vrednost, toliki kasniji Pilati hteli
da porede sa Sokratom nema u sebi niega sofistikog ni
advokatskog i prezire, kao i Danteov aneo, "ovekova dokazna
sredstva". Odgovara utanjem ili, ako je primoran da dade odgovor,
govori jasno i kratko.
Kajafa, koga drai to potovanja dostojno utanje, najzad nalazi naina
da ga pokrene da progovori.
Zaklinjem te ivim Bogom da nam kae jesi li ti Hristos, Sin Boji!
Dokle ga sasluavaju prema obinoj proceduri, hvataju u zamke i
podmeu mu izmiljotine ili pitaju ga ono to je svakome poznato, Isus
ne odgovara ni jednom rei. Ali zaklinjanju Bogom ivim, ak i iz
poganih usta Velikog Svetenika, on ne odoleva. Boga koji ivi, Boga
koji e iveti veno i ivi u svima nama, pa i u toj sramnoj jazbini, Isus
ne moe odbiti. Pri svem tom okleva, za asak, pre nego to e da te
slepce zaseni bleskom svoga otkria.
Ako vam i kaem, neete verovati; a ako vas i zapitam, neete mi
odgovoriti. Sada ga vie ne pita samo Kajafa, nego svi, uzrujani, ustaju
i pruaju ruke prema njemu, viui:
Jesi li ti, dakle, Hristos, Sin Boji?
372

Isus ne moe da, kao to je uinio Simon, odrekne nepobitnu istinu

koja je osnovica njegovog ivota i njegove smrti. Osea odgovornost
prema svom narodu i prema svima narodima. Odgovoran je onaj ko
moe da odgovori, ko ume da odgovori, ko, iskreno upitan, najzad
odgovori. Ali on hoe, kao god ono u esariji Filipovoj, da drugi
izgovore njegovo ime i, kada ga izgovore, on ga se ne odrie,
premda potvrdu mora platiti svojim ivotom.
Vi sami kaete da sam to ja. I kaem vam: odsele ete videti Sina
ovejega gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.
Svojim sopstvenim ustama izrekao je sebi presudu. ivotanjska gomila
koja ga okruava kezi se, usta zapenuenih od radosti i besa. Svojim
ubicama rekao je on ulice ono to je svojim najmilijim prijateljima
govorio potajno. Ako su ti prijatelji izdali njega, on ne izdaje sebe ni
svoga Oca. Sada mora prihvatiti sve: ono to je trebalo da kae, kazao
je.
Kajafa je izvan sebe od ushienja. Pretvarajui se da ga je ispunio
uas, koji ne oseae poto, kao i svi Sadukeji ne veruje ni u kakva
otkria niti mari i zata drugo doli za hramovne dohotke i poasti
razdire svetenike haljine viui:
Huli na Boga! Huli na Boga! ta nam trebaju jo kakva druga
svedoanstva? uli smo iz njegovih usta! ta velite?
I svi izreda, ne ispitujui nita dalje, ne govorei nita protiv toga,
jednoglasno ga osuuju na smrt kao Bogohulnika i lanog proroka.
Sudska komedija zavrena je i zverovi u sudijskim mantijama oseaju
kao da im se neki golemi, sinji teret svalio sa lea. Veliki svetenik
obukao je drugu haljinu a razderanu obesio, da se lepra kao kakav
steg posle dobivene bitke. Ne zna da e se toga istoga dana razdreti
373

jedno dragocenije platno nego to je ono na njemu i ne moe zamisliti

da taj njegov strahovito simboliki pokret predskazuje drugu jednu
osudu. Svetenstvo, kome je on poglavar, izgubilo je svoju vrednost i
zbrisano je za svagda. Njegovi naslednici bie samo jo prividni i
nezakoniti svetenici, a za nekoliko godina onu raskonu haljinu
jevrejskog svetilita od kamena i mramora razdree gnjev rimski.

374

POKRIVENO LICE

POKRIVENO LICE
Poto je, osudom na smrt, zavrena jezovita komedija koju su priredili
gospodari, sluge i svetina otpoinju pravo vrzino kolo.
Dokle se stareine povlae da se jo posavetuju kako da presuda to
pre dobije namesnikovu potvrdu, te da se izvri jo to jutro, uvari
bacaju Isusa meu olo koji se prikupio u palatu, kao to se utroba
baca psima koji su bili u hajci. I izmeari, koji ive od ogrizina svetoga
hrama, imaju pravo na neko uzdarje, na neku provodnju. Za zvera
oveka, ako je pouzdan da njemu nee biti nita, silno je uivanje kada
dobije prilike da se iskali nad kakvim nemonim stvorenjem, a jo
silnije kada je to stvorenje i nevino. ivotinjski nagon, koji je uspavan
ali ne i savladan u svakome od nas, probudi se i izbije u svoj svojoj
strahoti. Tada se lice pretvori u njuku, oveji zubi u vuje onjake,
ruke u ono to odista i jesu,u kande; a iz grla vie ne izlazi artikulisan
glas nego zversko mumlanje i urlikanje. Ako kane koja kap tople krvi,
svi hoe da je liznu; jer nema tenosti slae od nje; ona oveka krepi
vie nego vino i na oko je, onako rumena, lepa od Pilatove vode!
Ima zveri kojima je u prirodi da se igraju. Na primer, tigar voli da se igra
poput dece, kao god to deca, u koliko im to doputa njihova snaga,
vole da se igraju tigrova. Najamnici, ekajui da tuinski namesnik
dade odobrenje za pogubljavanje najnevinijeg izmeu njihove brae,
prireuju uvod u Isusove muke. Provode se. Doputeno im je da zbijaju
ale na raun svoga Cara, da se titraju svojim Bogom. Uostalom, i
zasluili su. Svu no su bili na nogama a no bee hladna morali
su da se penju na Maslinovu Goru, ispunjeni strahom da bi mogli naii
na otpor a taj strah nije bio ni sasvim neopravdan, jer je jedan od njih
ostavio tamo svoje uvo pa su zatim budni saekali zoru. Bili su to
odista neobini napori, i to upravo tih prazninih dana, kada su Grad i
375

Hram prepuni stranaca, te svi imaju posla isuvie.

Dakle, hoe malo da se poigraju s njime. Ali ne znaju odakle da ponu.
Vezan je, njegovi prijatelji iezli su; ali taj ovek to ih gleda pogledom
kakvim ih dotle nije gledao niko nikada, vrstim pogledom koji kao da
dolazi s drugog sveta i prodire u dubinu njihovih dua, taj vezani,
iznureni ovek, s licem koje je i opet oblio znoj izmean s gromuljicama
usirene krvi, taj nitavni ovek, ovek iz unutranjosti, bez odbrane i
zatite, taj jadnik koji je osuen na smrt na krstu kao lopov i razbojnik,
ta igraka monih koju su oni predali svojim istaima obue kao kakvu
karnevalsku lutku, taj ovek to ne govori, ne jadikuje, ne plae, nego
ih gleda kao da ih ali, kao to otac moe da gleda bolesnog sina, kao
to prijatelj gleda prijatelja koji bunca u groznici, taj ovek koji je
predmet podsmeha sviju njih, budi u njihovim nitkovskim duama neko
tajanstveno strahopotovanje.
Ali jedan od Knjievnika ili Poglavara pomoe im svojim primerom.
Prolazei pokraj Isusa, on mu pljunu u lice. Taj nevaljalac, u
preteranom staranju da ouva svoju obredsku istotu, nije hteo da kalja
svoje oprane ruke, pripremljene za Pashu, dotiui se jednog Bojeg
neprijatelja, koji se ve mogao smatrati kao le, poto je bio na pragu
smrti. Ali tu je pljuvaka. ta je to pljuvaka? Izmet telesni, prezrenje
olieno u tenosti.
I na licu koje obasjavae jutarnje sunce i unutarnje boanstvo, na licu
preobraenom svetlou sunca i svetlou ljubavi, na zlatnom
Hristovom licu, jevrejska pljuvaka pokri prvu krv Stradanja.
Ali olo od slugu i pandurina ne zadovoljava se samo pljuvanjem a i
ne boji se da e umrljata ruke. Primer to su mu ga dale stareine
unitio je u njih arobni uticaj onoga bratskoga a bolnog pogleda
osuenikovog. Straari koji su mu blizu amaraju ga po obrazima; oni
koji ne mogu doi do obraza muvaju ga i udaraju gde koji stigne, a rei
koje izlaze iz usta tih besomunih divljaka zadaju bolove koji bride jae
376

nego udarci.
Lice, koje je bilo belo kao ipkov cvet i sjajno kao sunce, tamni i dobiva
modru boju oveka koga ibaju. Ono divno, plemenito telo posre tamo
i ovamo pod udarima uskomeane gomile. Onima to na njega sruuju
sav talog svojih poganih dua, Isus ne kae ni jedne rei. Straaru koji
ga je pred Anom udario u obraz, rekao je da ga popravi ako je
pogreio. Tim psinama putenim sa lanca nee da rekne nita.
Ali jedan od njih uzima neku prljavu krpetinu, pokriva njome krvavo i
iamaran: lice, uvezuje je pozadi, odmie ostale drugove od njega i
sebe i uzvikuje:
Da se s njim poigramo malo mure. On se hvali i razmee da je
prorok; da vidimo da li e moi da pogodi ko ga udara.
Lice je pokriveno. Da li u tom postupku toga zlotvora nema nekog
besvesnog saaljenja, poto je on tame Isusa potedeo od prizora
svoje podivljale brae? Ili se onaj pogled prepun bolne ljubavi nije
mogao vie izdrati?
Podetinjeni muitelji postrojavaju se u krug te as jedan as drugi vuku
ga za haljinu, kuckaju po ramenima, muvaju pesnicama u lea, udaraju
tapovima u glavu.
Ej, Hriste, ded proreci ko te udari!
Zato ne odgovara? Zar nije pretskazao propast Hrama, ratove i
zemljotrese, dolazak Sina ovejega na oblacima i mnogo tota
slino tome? A sada da ne moe da pogodi ni imena onih to stoje tu
oko njega? Kakav li je to prorok? Da li je odjednom izgubio svoju mo
ili je nikada nije ni imao? Onim bednim, glupim Galilejcima mogao je da
podvaljuje, ali ovo je Jerusalim, gde se zna ta su proroci i gde se oni,
ako su lani, ubijaju. "I mnogo tota drugo veli Luka govorili su
377

protivu njega i grdili ga".

Ali Kajafa i ostali hoe da poure. Njima se ini da se svetina dovoljno
provodila. Potrebno je da se lani Car odvede pred Pilata, da on
presudu blagoslovi. Veliko Vee moe da sudi i osuuje, ali, otkako je
Judeja pod rimskom vlau, ono, za nesreu, nema prava na konaio
izricanje presude kojom se neko osuuje na smrt. I sveteniki
poglavari, knjievnici i narodne stareine, u pratnji straara, koji
vezanog Isusa vode za ue, i velike gomile svetine koja agori i uz put
raste sve vema, primiu se palati rimskoga Namesnika.

378

PONTIJE PILAT

PONTIJE PILAT
Od 26. bio je Tiverijev namesnik Pontije Pilat, koji je istoriarima ostao
nepoznat do njegovog dolaska u Judeju. Ako je Pilat dolo od rei
piIeatus, mogli bismo ga smatrati da je bio osloboeni rob ili potomak
osloboenog roba, poto se pileus zvala filcana kapa koja je davana
osloboenim robovima i koju su slobodni Rimljani o sveanostima
nosili kao znak slobode.
U toj zemlji bio je on tek otpre nekoliko godina i ve bee na sebe
navukao silnu mrnju naroda kojim je upravljao. Dodue, sve ono to
znamo o njemu, znamo po kazivanju Jevreja ili Hriana, to jest
njegovih zakletih neprijatelja, ali izgleda da je on najzad bio dojadio i
samim svojim pretpostavljenima, jer 36. prefekt Sirije. Lucije Vitelije,
uputi ga u Rim, da se pravda pred Tiverijem. Imperator umre pre nego
to je Pilat stigao u prestonicu, ali, po jednom starom predanju,
Kaligula ga progna u Galiju, gde taj judejski namesnik izvri
samoubistvo.
Povod jevrejskoj mrnji na njega bilo je duboko prezrenje to ga je on,
od samog poetka, pokazivao prema tome nepokornom i nedruevnom
narodu, koji je njemu, oveku rimskih shvatanja, morao izgledati pravi
zmijinjak pun guja otrovnica,prljavih i niskih stvorova, jedva dostojnih
da budu ukroavani biem carske soldateske. Da je, neto, kakvom
engleskom vicekralju u Indiji, pretplaenom na "Tajms", koji ita
Stjuarta Mila ili oa, koji u svojoj knjinici ima Bajrona i Svinberna, i koji
se divi "sjajnim rezultatima napretka", pala u deo ta alosna sudbina da
upravlja jednim takvim dronjavim, sofistikim, gladnim i buntovnim
narodom, da se u kotac hvata sa onom zbrkom od kasta, mitologija,
praznoverstava, on bi se morao zgaditi s visine svoga dostojanstva,
kao beli ovek, kao Evropljanin, kao Britanac, kao slobodoumnjak. Kao
379

to se vidi iz njevogih pitanja, upuenih Isusu, Pilat je bio jedan od onih

skeptika latinstva iz vremena raspadanja, zaraenih pironizmom i
odanih Epikuru, enciklopedista jelinizma, koji nisu verovali u bogove
svoje otadbine niti mogli i zamisliti da postoji kakav istinski Bog, a jo
manje da bi se on mogao nalaziti u tom uljivom i praznovernom
narodu, meu onim smutljivim i zavidljivim svetenstvom, u onoj veri
koja je njemu morala izgledati varvarska zbrka sirijskih i haldejskih
orakula. Jedina vera koju je on imao, ili koju je prividno, po slubenoj
dunosti, morao da ima, bila je nova rimska vera, graanska i politika
kao u doba republike, ali sva usredsreena u oboavanje imperatora.
Prvi sukob sa Jevrejima ponikao je upravo iz te vere. Prilikom
smenjivanja vojne posade u Jerusalimu, naredio je on da vojnici uu u
grad nou sa srebrnim kipovima carevim. im je to izjutra zapaeno,
meu Jevrejima je nastalo silno ogorenje i komeanje. Prvi put tada
Rimljani se ogluie o spoljnu potu koju su dotle stalno odavali veri
svojih palestinskih podanika. Likovi rimskog esara, proglaenog za
Boga, bili su za Jevreje idolopokloniko izazivanje, poetak "strahota
pustoenja". Cela zemlja se uzbudi. Izaslanstvo od prvih ljudi otide u
esariju i zatrai od Pilata uklanjanje idola. Pilat te ljude odbi. Pet dana
i pet noi nisu mu oni dadi mira ni odmora. Najzad namesnik, da bi
nekako skinuo s vrata tu bedu, dozva ih u amfiteatar, muki ih opkoli
vojnicima s isukanim sabljama i zapreti im da ni jedan od njih nee
izneti glave odatle ako ne popuste. Ali Jevreji, umesto da ga mole da
im potedi ivote, podnesoe mu svoje gole vratove, te Pilat, pobeen
tom junakom upornou, naredi da se carski likovi prenesu u
esariju.
Ta popustljivost ne umanji u Jevreja mrnju prema namesniku, a u
Pilatu se jo vema razbukta elja da im se osveti. Malo posle toga
postavi on u Irodovoj palata gde je stanovao kada je u Jerusalimu
zavetne daice posveene imperatoru. Ali za to doznadoe
svetenici, te se narod i opet zaprepasti i ogori. Narodni predstavnici
zatraie od njega da te znake idolopoklonitva ukloni i zapretie mu
da e se, inae, aliti esaru i izneti mu sva ugnjetavanja i sve
380

surovosti to ih je poinio do toga dana, Ali Pilat ne popusti. Onda se

Jevreji obratie Tiveriju, i on naredi da se daice vrate u esariju.
U dva maha Pilat je izvukao deblji kraj; ali trei put njemu poe za
rukom da odnese pobedu. On, ovek iz grada koji je pun kupatila i
vodovoda, koji je kao to je poznato, prijatelj estog kupanja, zapazi da
Jerusalim trpi oskudicu u vodi, te naumi da naini jednu golemu
cisternu i vodovod dug nekoliko kilometara. Ali za taj posao trebalo je
mnogo novaca, i on, da bi ga mogao svriti, uze zamanu sumu iz
blagajnice svetoga Hrama. Hramovna blagajnica bila je veoma bogata,
jer su svi Jevreji, razasuti po celoj carevini, tamo donosili svoje rtve ili
ih slali iz daleka ako ne bi mogli doi lino. Meutim, svetenici
nadadoe dreku da je to skrnavljenje Hrama, i razdraie narod, koji se
uskomea: kada Pilat, za praznik Pashe, stie u Jerusalim, pred
njegovu palatu iskupi se nekoliko hiljada dua. Ali ovoga puta ubaci on
meu svetinu veliki broj preruenih vojnika koji, u pogodnom trenutku,
stadoe batinama tui i prebijati one koji su se najvie drali, te se tako
oas svi razbegoe na sve strane, a Pilat mirno nastavi rad na
graenju cisterne i dovoenju vode o jevrejskom troku, kako bi mogao
vriti svoja razliita kupanja i pranja.
Nije proteklo mnogo otada a oni isti sveteniki poglavari, koji su tri
puta ustajali protivu njegovih odluka, koji su se trudili da ga s vlasti
svrgnu, koji su ga silno mrzeli, mrzeli kao Rimljanina, kao olienje
tuinske uprave i u isti mah njihovog robovanja, i jo vema ga mrzeli
kao linost, kao Pontija Pilata, kao oveka koji uguuje njihovu veru i
otima njihov novac, ti isti sveteniki poglavari morali su sada da
potrae njegovu pomo, da bi mogli da iskale drugu jednu mrnju koja
je, u tome trenutku, u njihovim izopaenim srcima bila silnija od svake
druge mrnje. Na to ih je nagonila ljuta nevolja, jer presude kojima se
neko osuuje na smrt mogle su se izvrivati tek poto ih odobri
namesnik esarev.
Toga jutra, u petak, Pontije Pilat, uvijen u svoju togu, sanjiv i zevajui,
381

eka ih u Irodovoj palati, gnjevan na te dosadne drekavce koji su ga,

svojim kavenjem, nagnali da ustane ranije nego obino.

382

STA JE ISTINA?

TA JE ISTINA?
Gomila tuilaca i njihovih slugu srui se, najzad, na prostor pred
Namesnitvom. Zastali su svi tu, napolju, jer kada bi ulazili u kuu u
kojoj ima hleba s kvascem, bili bi neisti ceo dan i ne bi mogli jesti
pashe. Ne kalja ih krv onoga ko je nevin, nego kvasac.
Pilat, kome je javljeno, stupa na prag i otrim glasom pita:
Kakvu optubu iznosite protiv ovoga oveka? Ti kojima se on obraa
njegovi su neprijatelji; a taj ovek je, sudei po svemu, njihov
neprijatelj, te je Pilat, instinktivno, na njegovoj strani. Ne zato to mu ga
je ao ta zar nije Jevrejin kao i ostali i uz to jo i siromaan Jevrejin?
ali ako bi on bio nevin, Pilat nee hteti da ispuni elju tih guja
otrovnica. Kajafa, gotovo uvreen, odgovara odmah:
Kada ne bi bio zloinac, ne bismo ga dovodili ovamo.
Onda Pilat, ne hotei da lupa glavu verskim rasprama i drei da
posredi nije neka tea krivica, koja se kanjava smru, suvoparno im
dobacuje:
Uzmite ga vi i po svome zakonu sudite mu.
Tu, u tim reima, ve izbija njegova tenja da toga oveka spase a da
se otvoreno ne zauzme za njega. Ali ta namesnikova odluka, koja bi u
svakoj drugoj prilici obradovala Kajafu i njegove, ovoga puta bila je kao
podsmeh, stoga to Veliko Vee moe krivce osuivati samo na lake
kazne, dok je tu re o najteem kanjavanju, za ije je izvrenje
potrebna rimska pesnica.

383

 Ti zna dobro odgovaraju mu da mi nemamo pravo nikoga da

pogubimo.
Pilat vidi kakvu su oni presudu doneli protivu toga jadnika, koji stoji
pred njim, i rad je da zna kakav je on zloin izvrio; jer ono to bi za te
nevaljale i preterane bogomoljce zasluivalo smrt, moglo bi u oima
jednoga Rimljanina biti obina krivica, krivica koja se moe oprostiti. Ali
hramovne lisice unapred su se pripremile da otklone takvu nezgodu.
Znaju ti zlikovci vrlo dobro da im Pilat ne bi iziao na susret, ako bi mu
rekli kako taj ovek podriva veru njihovih otaca i objavljuje Carstvo
Boje. Kazae mu, dakle, neto lano. Onaj ko je ve zgreio, lako e
uz to izvriti jo i druge krivice. Pilat moe biti pobeen samo orujem
koje je njegovo: pozivanjem na odanost prema Rimu i esaru i na
savesno vrenje slubene dunosti. Dogovorili su se oni ve da tubi
dadu politiku boju. Ako mu reknu da je Isus lani Mesija, Pilat e se
samo nasmeiti; ali ako ustvrde da je on po dravu opasan ovek,
ovek koji prost narod drai i buni protiv Rima, morae pristati da bude
pogubljen.
Nali smo da taj ovek otpauje na narod, da ga nagovara da
esaru ne plaa danak, govorei mu kako je on Hristos, Car Judejski.
Svojim propovedima uzbunio je svu Judeju; otpoeo je u Galileji pa je
sada doao i ovamo.
Koliko rei, toliko lai. Isus je, naprotiv, govorio da se esaru da ono
to je esarevo; on se i ne osvre na Rimljane; kae da je Hristos, ali
ne u grubom i politikom smislu careva judejskih, i ne buni narod, nego
hoe da od jednog nesrenog i ivotinjskog naroda stvori carstvo od
svetaca. Te optube koje bi, kada bi bile istinite, i sam Pilat smatrao
kao veoma teke, pojaavaju sumnju rimskog namesnika. Moe li se i
zamisliti da bi te verolomne guje otrovnice, koje preziru Rim, koje su
toliko puta pokuavale da njega, kao namesnika, zbace sa njegovog
poloaja, i koje snevaju samo o tome da iz svoje zemlje odagnaju
mrske im tuinske gospodare, mogle odjednom postati Rimu toliko
384

verne i odane, da kao buntovnika optuuju sina svoga sopstvenog

naroda?
Pilat ne veruje u to i hoe da se uveri sasluav optuenoga nasamo.
Vraa se u Namesnitvo i nareuje da se Isus dovede pred njega.
Ostavljajui na stranu sitnije optube, on odmah prelazi na glavno:
Jesi li ti Car Judejski?
Ali Isus ne odgovara. Kako bi on mogao objasniti tome Rimljaninu, koji
ne zna za Boja obeanja, tome pironskom bezboniku, ija se sva
vera sastoji u prividnom i demonskom oboavanju jednog ivog oveka
i to oveka kao to je Tiverije! kako bi mogao objasniti tome
osloboenom robu, kojega su vaspitali pravnici i besednici u Rimu, u
tome najsmrdljivijem ubretu toga doba, u kome smislu on sebe
smatra za Cara jednoga jo nezasnovanog Carstva, duhovnog Carstva
koje e uiniti da postanu izlina sva druga carstva zemaljska?
Isus ita u Pilatovoj dui i ne odgovara ni njemu, kao god to nije u
poetku odgovarao ni Ani ni Kajafi. Namesnik ne moe da pojmi
utanje toga oveka, kome smrt lebdi nad glavom:
Zar ne uje ta sve protiv tebe govore?
Ali Isus uti i dalje. Pilat, koji hoe poto poto da pobedu ne odnesu oni
koji mrze i njega i toga oveka, trudi se da mu izvue kakvu re kojom
bi optube oporicao i na osnovi koje bi ga on mogao da pusti na
slobodu.
Jesi li ti, dakle, Car Judejski?
Kada bi Isus rekao da nije, protivreio bi sebi samome; priznao je da je
Hristos svojim Uenicima i svojim sudijama; nee da se spasava laju.
Da bi bolje ispitao Rimljaninovu duu, on mu, po svome obiaju,
385

odgovara drugim pitanjem:

Govori li ti to sam od sebe, ili ti drugi kazae za mene?
Pilata to gotovo vrea.
Zar sam ja Jevrejin? Tvoj rod i glavari sveteniki predadoe te meni.
ta si uinio? Jesi li ti odista Car Judejski?
Taj Pilatov odgovor, kada se izostavio prvo pitanje prepuno
nadmenosti, potpuno je pomirljiv. Za koga ti mene smatra? Zar ne
zna da sam ja Rimljanin i da ne verujem u ono u to veruju tvoji
neprijatelji? Optuuju te svetenici, a ne ja. Ali morali su da te predadu
meni.Tvoj spas je u mojim rukama. Reci mi da nije istinito ono zato te
optuuju i bie slobodan. Isus nee da bei od smrti, ali ipak se
odluuje da neznabocu stvar rasvetli. Otac moe sve: zar ne bi Pilat
mogao biti poslednji obraenik Hrista koji umire?
Moje carstvo nije, veli on, od ovoga sveta. Kada bi bilo od ovoga
sveta, moji podanici bi me branili da ne padnem u judejske ruke; ali
moje carstvo nije zemaljsko.
Tiverijev sluga ne razume. Razlika izmeu "zemaljskog" i "nebeskog"
njemu nije jasna. Na nebu, ako je istina, ive bogovi koji ljudima ine
dobro ili im zavide; u Adu su seni mrtvih, ako neto ostaje od nas poto
telo izgrizu crvi ili sagori oganj; jedina prava stvarnost je ono to je
"zemaljsko", to jest zemlja sa svima svojim carstvima. Pita ga i opet:
Dakle, ti si car?
Sada vie nema razloga za odricanje. Ono to je rekao svima rei e i
tome slepcu:
Da, istina je, ja sam Car. Za to sam roen i za to sam doao: da
386

posvedoim istinu. I svaki koji je od istine slua glas moj.

Onda mu Pilat, planuv gnjevom zbog te za njega udne tajanstvenosti,
odgovara onim uvenim pitanjem:
ta je to istina?
Pa, i ne ekajui na odgovor, ustaje da ide. Taj rimski skeptik, koji je,
moda, dosta puta prisustvovao prepirkama raznih filosofa te, sluajui
njihova "naunika" pretresanja i sofistika cepidlaenja, doao do
ubeenja da istina ne postoji ili da, ako i postoji, ljudima nije dato da je
poznadu, ne moe ni za trenutak zamisliti da mu istinu moe rei taj
neznatni, bedni Jevrejin to tu, pred njim, stoji kao zlikovac. Pilat je
doiveo tu neobinu sudbinu, jedino toga dana u svome ivotu, da
moe videti lice Istine, uzviene Istine oliene u oveku, i on nije umeo
da je vidi. iva Istina, Istina koja bi ga mogla podii iz mrtvih i od njega
stvoriti novog oveka, stoji tu pred njim, u obliku oveka, oveka u
prostoj odei, s vezanim rukama i iamaranim licem. On i ne sluti
kakva mu je natprirodna srea pala u deo, srea na kojoj bi mu po
njegovoj smrti zavideli milioni ljudi. Onaj ko bi mu tada rekao da e,
samo zbog toga sastanka s Isusom, zbog toga to je imao tu jezovitu
ast da sa njim razgovara i njegovim ga neprijateljima preda, da ga
razapnu na krstu, njegovo ime, proklinjano i pokriveno sramom, ostati
veno poznato u celom rodu ljudskom, bio bi u njegovim oima
bezumnik koji kojeta bunca.
Pilat pati od slepila, od strahovitog i neizlenog slepila, ali Hristos e,
toga istoga dana. oprostiti i njemu, jer slepi znaju manje od ostalih ta
ine.

387

KLAVDIJA PROKULA

KLAVDIJA PROKULA
U trenutku u kome je Pilat hteo da izie i da Jevrejima, koji su pred
vratima nestrpljivo ekali i agorili, dade svoj odgovor, pristupi mu
jedan sluga koga je poslala namesnikova ena.
Nemoj se ti nita meati u sud toga pravednika poruae mu ona
jer sam noas u snu mnogo postradala njega radi.
Ni jedan od etvorice Istoriara ne kae kako je namesnik prihvatio to
neoekivano posredovanje svoje ene. Niti mi o n,oj znamo ita vie
od njenoga imena. Zvala se, prema Nikodimovom Jevanelju, Klavdija
Prokula, te prema tome, ako je taj podatak taan, Klavdija je morala biti
iz kakve ugledne, otmene i uticajne rimske porodice. Moglo bi se
pretpostaviti da je ona, po svom roenju i srodstvu, bila iznad svoga
mua i da je Pilat, osloboeni rob, njoj i njenim vezama imao da
zahvali to je doao na tako visok poloaj u Judeji.
Ako ga je Klavdija to molila i ako je Pilat nju voleo, on nije mogao ostati
neosetljiv prema njenoj molbi. A da ju je odista voleo, u koliko nekoga
moe da voli ovek njegove prirode, dokaz je to to je izdejstvovao
doputenje da je mogne sa sobom povesti u Aziju, jer je stari zakon
Opia (lex Oppia), mada ga je senat za Cetegovog i Varonovog
konzulovanja malo ublaio, zabranjivao prokonzulima da uza se vode
ene, te je tako bilo potrebno naroito Tiverijevo odobrenje pa da
Klavdija Prokula mogne sa Pontijem Pilatom poi u Judeju.
Razlozi koji su Klavdiju pokrenuli na posredovanje ostaju, zbog
kratkoe predanja, tajanstveni. Matejeve rei spominju nam san u
kome je ona postradala zbog Isusa. Verovatno je da je ona ve odavno
sluala o novom proroku. Moda ga je viala tih dana i da se taj ovek,
388

koji je bio nekako drukiji nego ostali Judejci i koji u sebi nije imao
niega demagokog ni farisejskog, dopao fantastinoj uobrazilji te
Rimljanke. Ona nije znala jezik kojim se govori u Jerusalimu, ali, kakav
sudski tuma mogao joj je saoptiti neke od Hristovih rei, iz kojih je
ona mogla stei ubeenje da on nije onako opasan zlikovac kao to ga
prikazuju.
U to vreme Rimljane, naroito enski svet, poee privlaiti istonjake
vere i verske bajke, koje su tenju za linom besmrtnosti zadovoljavale
vie nego stara latinska religija, ta studena trgovina sa rtvama u korist
politike i dobiti. Mnoge vlastelinske dame, u samome Rimu,
posveivale su se u tajne Mitre, Ozirisa i Velike Matere, a poneke od
njih naginjale su i jevrejstvu. Upravo pod Tiverijem mnogi od Jevreja
prognani su iz Rima, zato to je nekolicina njih obmanulo jednu
matronu, Fulviju, koja je prela u jevrejsku veru. A Fulvija, kao to se
vidi iz jedne Svetonijeve napomene, nije u tome pogledu bila jedina.
Nije iskljuena mogunost da je Klavdija Prokula, koja je tada ivela u
Judeji, bila rada da izbliza pozna veru naroda kojim je njen mu
upravljao i da je, radoznala kao i sve ene, htela da dozna kakvu to
novu nauku propoveda taj galilejski prorok o kome se toliko u
Jerusalimu govori. Istina je da je ona dola do uverenja da je Isus
"Pravednik", dakle nevin. San od te noi san straan, jer je od njega
patila utvrdio ju je u tom uverenju, i prema tome nije nikakvo udo to
je ona, polaui nadu na uticaj to ga ene imaju na mueve, ak i ako
ih oni ne vole, uputila Pilatu ovu svoju poruku.
Nama je dovoljno to to je ona nazvala "Pravednikom" onoga koga su
Jevreji hteli da ubiju. Pored kapernaumskog kapetana i ene
Hananejke, Klavdija je prva neznabokinja koja je verovala u Hrista, i
grka crkva ju je potpuno opravdano uvela u red svetiteljki.
U dua rimskog namesnika, koji je ve naginjao neutralnosti, ako ne
milosti, zbog svoga ogorenja na Kajafu a moda i odgovora to mu ga
389

je dao optueni, enina poruka pojaa prvu odluku. Klavdija Prokula

nije rekla: Spasi ga! nego: Nemoj se ti meati u sud njegov. To isto
mislio je i on. Kao da je nejasno predviao svu ozbiljnost onoga to e
se dogoditi, Pilat nije hteo da uestvuje u pogubljavanju toga
tajanstvenog prosjaka koji je sebe proglaavao za Cara. Odmah je
rekao da mu sude sami; ali oni to nisu hteli. Onda mu je na um pao
drugi jedan nain da se oslobodi te obaveze. Nanovo se obratio Isusu i
upitao ga da li je on Galilejac.
Pilat je spasen. Isus spada pod sudsku vlast Iroda Antipe a ne pod
njegovu. Antipa je, sreom, tih dana tu, u Jerusalimu, gde je kao i
obino, doao na Pashu. Namesnik je, dakle, naao izvrstan izgovor,
da eni uini po volji i da se izvue iz te neprilike. Povrh toga, ostavlja
lep utisak kod Jevreja, jer pristaje da poslednju odluku donese njihov
ovek, a u isti mah ini pakost Tetrarhu koga mrzi iz dna due stoga
to, opravdano, sumnja da ga on tuaka Tiveriju. I ni asa ne ase, on
nareuje svojim vojnicima da Isusa odvedu Antipi.

390

BELA HALJINA

BELA HALJINA
Trei sudija pred koga izvode Isusa bio je jedan od sinova one
krvoedne svinje Iroda Velikoga, to mu ga je rodila jedna od njegovih
pet ena. Iver ne pada daleko od klade: kakav je otac bio prema svojoj
deci, takav se sin pokazao prema svojoj brai i roacima. U svojoj
sedamnaestoj godini poeo je vladati kao tetrarh nad Galilejom i
Perejom i, da bi bio u milosti kod Tiverija, ponudio mu se da mu tajno
dostavlja ta sve rade i ine njegova braa i rimski velikodostojnici u
Judeji. Prilikom jednog svoga putovanja u Rim, zaljubi se u Irodijadu,
koja mu bee u isti mah i sinovica i snaha; naime, ona je bila ki
njegovog brata Aristobula i ena brata mu Iroda; i, nimalo ne prezajui
od dvogubog rodooskvrnjenja, pridobi je te ova brakolomnica poe s
njim, zajedno sa svojom erkom Salomom. Prva njegova ena, ki
navatejskog cara Arete, pobee ocu, koji zbog toga povede rat protivu
Antipe i pobedi ga.
Sve se to dogaalo onda, kada se Jovan Krstitelj ve bio prouo u
narodu. Prorok u svojim govorima osuivao je to dvoje rodooskvrnitelja
i brakolomnika, i to je bilo dovoljno pa da Irodijada ubedi svoga novoga
mua da treba da ga uhvati i zatvori u tvravu maherontsku. Poznato
je ve da je taj prljavi tetrarh, zanesen igrom mlade Salome, a moda i
novim skrnavljenjem, morao da joj na zlatnome tanjiru preda upavu
glavu Proroka Ognja.
Ali Jovanova sen, ak i posle njegovog pogubljenja, nije mu dala mira, i
kada se poelo govoriti o Isusu i njegovim udima, rei e on svojim
dvorjanima:
Jovan Krstitelj usta iz mrtvih.

391

Izgleda da je on ve bio bacio oko na novog proroka i da je, ta vie, u

jedan mah pomiljao da s njime uini ono isto to i sa Preteom. Ali,
poto se zrelije porazmislio, odluio je, bilo iz politikih razloga bilo iz
praznoverstva, da vie nema posla s prorocima, i video je da e bolje
biti da Isusa nagna da otide iz etvorovlasnitva. Jednoga dana neki
od fariseja, svakako po Irodovom nagovoru, pristupie Isusu i rekoe
mu:
Otidi iz ove zemlje, jer Irod hoe da te ubije.
Idite i kaite toj lisici odgovorio im je on da ja moram i danas i
sutra i prekosutra biti ovde, jer nije red da prorok umre izvan
Jerusalima.
I sada u Jerusalimu, uoi svoje smrti, izlazi on pred lisicu. Taj podlac,
uhoda, brakolomnik i rodooskvrnitelj, Jovanov ubica, neprijatelj
proroka, najpodesniji je sudija za nevinog oveka. Ali Isus ga je krstio
dobro: vie je lisica nego tigar i nimalo se ne stidi to zamenjuje Pilata.
Upravo, pria Luka, "bilo mu je vrlo milo, jer je odavno eleo da ga vidi,
jer je mnogo sluao za njega i nadao se da e videti kakvo njegovo
udo".
Sin Idumejca i Samarjanke opekao se na Jovanovom ognju, te Isusa
prima poput kakvog starog ukrotitelja, koji na miici jo nosi oiljak od
lavljeg ujeda, kao neku novu zverku, koju su mu doveli da je vidi.
Obuzima ta silna elja, kao i svakoga istonjakog varvarina, da vidi
kakvo udo. On Isusa zamilja kao nekog vaarskog maioniara, koji
moe do mile volje izvoditi razne vraarije. Mrzi ga kao to je mrzeo i
Jovana, ali mrzi ga jo i zato to ga se boji: proroci imaju neku mo
koju on ne razume, ali koja njemu uleva strah. Odsecanje glave
Jovanove donelo mu je, mora biti, goleme nesree. I on eli da Hrista
pogube, ali nije rad da bude sauesnik u njegovoj smrti.
Videi da se uda, u tom trenutku, ne mogu oekivati, stao je da mu
392

postavlja mnoga pitanja, ali Isus ne odgovori nita. Pred Anom,

Kajafom i Pilatom on je najzad prekinuo svoje utanje, ali nee da ga
prekida pred tim krunisanim nevaljalcem. Ana i Kajafa su njegovi
otvoreni neprijatelji, Pilat je slepac koji misli da e ga svojim
snebivanjem spasti, ali taj tu je plaljiva lisica koja ne zasluuje ak ni
uvredu.
Sveteniki poglavari i Knjievnici, bojei se da Jovanov ubica nee
imati sranosti, kao to je nije ni imao, da Isusa pogubi, dopratili su
svoju rtvu dotle i ogoreno je optuivali. Te besomune optube i
utanje optuenoga razbuktae prikriveni gnjev u Antipe koji,
"osramotiv ga sa svojim vojnicima, i narugav mu se, obue mu belu
haljinu i vrati ga Pilatu".
Ni on, kao god ni Rimljanin, ali iz drugih razloga, nee da osudi onoga
kojega je krstio Jovan i koji je, moda, bio sam Jovan koji je ustao iz
mrtvih da mu se osveti. Ali, na rastanku s njime, on mu daje jedan
poklon, ne znajui da time, u isti mah, i nehotice daje svedoanstvo da
je taj ovek Hristos. Bela blistava haljina je, prema Josifu Flaviju,
odea Careva Judejskih. A Isus je upravo optuen zato to je sebe
proglaavao Carem Judejskim. Lukavi Antipa hteo je da tim poklonom
ismeje tu Isusovu tenju. Ali odvratna lisica je, obukavi ga u belu
haljinu koja je znak nevinosti i carske moi, u isti mah Pilatu uputila
jednu simbolinu poslanicu, koja je, i protiv njegove volje, potvrdila
poruku Klavdije Prokule, Kajafinu optubu i Hristovo priznanje.

393

RASPNI GA!

RASPNI GA!
Pilat je ve mislio da je od sebe odbacio neugodni zadatak koji su hteli
da mu nametnu njegovi protivnici. Ali, kada je pred sobom i opet
ugledao Isusa, u beloj carskoj haljini, video je da je trebalo poto poto
doneti konanu odluku.
Ogorenje onih koji su mu po mnogom emu izgledali podozrivi, enino
saaljenje, Antipino ustezanje, sve to pokretalo ga je da Jevrejima ne
da ivot koji su od njega traili. Moda se on, dokle su Isusa vodili
Tetrarhu, u svojoj okolini raspitivao o tome tobonjem Caru te da ga je
ono to je o njemu uo pojaalo u njegovoj odluci. U Isusovim
govorima nije bilo niega to bi se Pilatu moglo uiniti sumnjivo;
naprotiv, mnogo tota moglo mu se dopasti ili, u najmanju ruku, uiniti
mu se po Rim probitano.
Isus je ljude uio ljubavi prema neprijateljima a Rimljani su, u Judeji,
smatrani kao neprijatelji; govorio je kako je "blago onima koji grade
mir", dakle nije dizao bunu; savetovao je da se dade esaru ono to je
esarevo, to jest da se danak plaa imperatoru; bio je protiv farisejskog
formalizma koji je stvarao neizdrljive odnose izmeu Rimljana i
njihovih podanika, nije potovao subote, jeo je sa carinicima i
neznabocima i, najzad, objavljivao je da njegovo Carstvo nije ovoga
sveta, nego nekog toliko dalekog sveta, da nije ni u najmanju opasnost
dovodio Tiverija i njegove naslednike. Ako je Pilat sve to doznao,
morao je rei sebi samome, s onom povrnou to je imaju svi
skeptici, naroito jo sebe smatraju za neke vete politiare, da bi za
njega i za Rim bilo vrlo dobro kad bi mnogi Jevreji poli za Isusom,
umesto to se na revniteljskim sastancima spremaju za ustanke.
On je, dakle, naklonjen da spase Isusa, ali u tu svoju naklonost unosi
394

aoku prepunu zajedljivosti, neto to e da vrea svetenike

poglavare, koji su tri puta protivu njega ustajali a sada hoe da im on
bude delat. I zato e Isusa do kraja da smatra za Cara Judejskog. Eto
ti tvoga Cara, Cara koga zasluuje, bedni i sramni narode! Drvodelje
iz palanke, skitnice, prosjaka koji bunca o nekim carstvima
vanzemaljskim i za kojim pristaje nekoliko desetina ribara i prostaka i
nekoliko ena! Vidite do ega je doao, koliko je propao, ta ste sve
uinili od ega! Zadrite ga. Boljega Cara niste ni zasluili. I sam u se
potruditi da ga malo namuim, pa zatim u da ga pustim.
I, poto je naredio da se Isus izvede napolje, izie na vrata i ree
glavarima svetenikim i svima drugima koji su se tu bili skupili da,
naposletku, uju njegovu presudu.
Doveli ste mi ovoga oveka koga optuujete da narod otpauje. I eto
ja ga pred vama ispitah i ne naoh nita od svega toga to protiv njega
govorite. A ne nae ni Irod, jer sam ga slao njemu, a on ga je vratio.
On, dakle, nije uinio nita to bi zasluivalo smrt. Prema tome, ja u
da ga izbijem pa da ga pustim.
Takav odgovor nisu oekivali prodrljivi psi koji su dredali pred
namesnitvom. Iz razjapljenih eljusti odjednom se izvijaju ivotinjski
urlici:
Smrt tome oveku!
Bijenje bi bila isuvie blaga kazna za toga opasnog neprijatelja Boga
Vojsaka i Boga Trgovine. Sasvim drugo neto potrebno je da se uini,
pa da budu zadovoljni ti hramovni kasapi. Oni su doli da trae krv a
ne pratanje.
Smrt tome oveku! urlali su Ana i Kajafa, siktale guje farisejske,
rikali prodavci svete marve, menjai svetoga novca, kiridije i nosai.

395

 Smrt tome oveku! derali su se takoe Knjievnici u svojim velikim

mantijama, vaarski prodavci, Leviti, hramovne sluge, zelenaki
prmonici, svetenika trkarala, sav olo koji se bio nakupio oko
namesnitva.
im se dreka i vika malo stiala, Pilat upita:
ta, dakle, da inim s Isusom prozvanim Hristom?
I svi odgovorie:
Raspni ga!
Ali namesnik se skanjivae:
A kakvo je zlo on uinio? Oni su pak i dalje vikali:
Raspni ga! Raspni ga!
Isus, bled i vedar u svojoj beloj haljini, blago gleda u te bednike koji
hoe da mu dadu ono za im je on odavno udeo. On umire za njih, s
boanskom nadom da svojom smru spase i njih, a oni jure za njim
kao da je rad da pobegne od sudbine koju je prihvatio. Njegovi prijatelji
nisu tu, sakrili su se; ceo njegov narod trai da se njegovo telo prikuje
za krst, a samo jedan tuinac, jedan Rimljanin, jedan idolopoklonik,
brani njegov ivot. Zato se ne smiluje i ne preda ga onima koji hoe
da ga raspnu? Zar ne zapaa da njegovo lano saaljenje samo
produava i poveava njegove muke u borbi s duom? Voleo je, te je
pravo da ga mrze; vaskrsavao je mrtve, te je pravo da ga ubiju; hoe
da spasava, te je pravo da ga upropaste; nevin je, te je pravo da ga
rtvuju krivcima.
Ali tvrdoglavi Pilat ne poputa: nee da ispuni ni elju te pomamne
gomile ni nemu molbu Isusovu. Hoe da ga spase poto poto. Ne da"
396

ni ovoga puta, da pobedu odnesu te neiste svinje.

Nije mu polo za rukom da na Antipu svali neprijatnu odgovornost za
osuivanje na smrt jednoga oveka; ne polazi mu za rukom da taj
narod od tigrova i mazgi ubedi u nevinost njegovog bednog Cara.
Narod hoe da vidi malo krvi, da sada, o praznicima, uiva u prizoru
razapinjanja na krst. Zadovoljie ih on trampom, davi im kostur jednog
ubice za telo jednog nevinoga.

397

VARAVA

VARAVA
Kaem vam da ja kod njega ne nalazim nikakve krivice. Ali vi imate
obiaj da vam se o Pashi pusti po jedan suanj. Koga hoete da vam
pustim: Varavu ili Isusa prozvanoga Hrista?
Iznenaena svetina nije znala ta da odgovori. Dotle je moglo biti rei
samo o jednom imenu, o jednoj rtvi, o jednom jedinom oveku kojega
je trebalo pogubiti: sve je bilo jasno, kao to jasno bee ono jutarnje
nebo aprilsko. Ali taj prkosni neznaboac, da bi spasao toga tvaraoca
sablazni, iznosi pred njih drugo jedno ime i time brka sve. Najpre je
hteo da ga bije umesto da ga razapne na krst, a sada hoe da im
preda nekoga drugog zloinca umesto onoga koga oni trae. Sreom,
tu su narodne stareine, knjievnici i svetenici, koji nee dopustiti da
im se Hristos izmakne iz ruku. I oni, za tren oka, nauie narod ta da
kae. Tako da kada Pilat i opet upita:
Koga od njih dvojice da vam pustim? svi izreda, kao u jadan
glas,odgovorie:
Pusti nam Varavu? Raspni Isusa!
ovek koga je namesnik kao otkupnu krv nudio tim ljubiteljima
razapinjanja nije bio kakav obian nevaljalac. U predanju prostoga
sveta on je ostao prost drumski razbojnik, zloinac po zanimanju. Ali
njegov nadimak Var Ravan, to znai sin Ravijev, rabinerov, ili bolje
rei uenik uiteljev, poto su rabinerski uenici nazivani i sinovima
kazuje nam da je taj ovek, po roenju ili po koli, pripadao kasti
uitelja koji su narod uili Zakonu. Marko i Luka kau izrino da je
baen u tamnicu stoga to je u nekoj buvi u gradu prolio krv, da je,
dakle, bio politiki ubica. Varava, vaspitan meu knjievnicima da ali
398

za izgubljenom dravnom samostalnou i da mrzi neznaboake

osvajae, bio je, svakako, Revnitelj, koga su Rimljani uhvatili u nekoj
pobuni kode su tada bile este. Da li je, onda, bilo moguno da ta
sadukejska i farisejska druina, koja je oseala ono isto to i Revnitelji
premda se tako to iz politikih razloga i malodunosti moralo da krije
pristane na taku besmislenu razmenu?
Varava, pri svem tom to je bio ubica i upravo zato to je bio ubica
bio je rodoljub, muenik, ovek koga gone tuini. Isus, meutim, mada
nije ubio nikoga, hteo je da uini neto kudikamo opasnije od ubistva:
da prevrne zakon Mojsijev, da srui Hram. Jednom rei: Varava je bio
narodni junak, Isus pak neprijatelj svoga naroda. Zar su se onda mogli
kolebati koga od njih dvojice da izaberu?
Pusti Varavu! Neka se pogubi Isus!
Pontije Pilat nije umeo ni ovoga puta da spase vi sebe ni Isusa. On je
morao da zna da Judejci nee olako ispustiti iz ruku oveje meso koje
su ve jednom zagrizli i koje ih je jedino moglo da zasiti. Ono im je,
toga dana, bilo potrebno kao vazduh i hleb. Ne bi oni otili ni da ruaju
dogod toga NadriMesiju ne bi sa etiri klinca prikovali za dve grede.
Pontije Pilat je kukavica. Strah ga je da ne uini nepravdu; strah ga je
da ne uini na ao svojoj eni; strah ga je da ispuni elju svojih
neprijatelja, ali u isti mah strah ga je da zatiti Isusa, strah ga je da
svojim vojnicima razjuri tu drsku gomilu, strah ga je da, kao moni
imperatorski namesnik, zapovedi da se pusti nevini Isus a ne ubica
Varava. Pravi Rimljanin, istokrvni Rimljanin starog kova, ili ne bi
uopte dangubio ni jednog minuta branei jednog zagonetnog
sanjalicu, nego bi ga odmah predao onima koji ga trae, ili bi u samom
poetku izjavio da je taj ovek nevin i da je, prema tome, pod zatitom
rimskih zakona.
Lukavstvima, razvlaenjima, nemarno postavljanim pitanjima,
399

okolienjima i polumerama, kolebanjima, neumeno donoenim i

povlaenim odlukama, Pilat je lagano doao do ponora u koji nije eleo
da padne. Stoga to celo pitanje nije presekao jednim odlunim "da" ili
"ne", drskost voa i strast gomile porasli su jo vema. I sada su mu
ostajala samo dva puta: ili da sramno popusti, posle tolikog uvijanja i
evrdanja, ili da odbijanjem jevrejskog zahteva dovede dotle da
nastanu neredi, koji bi se, tih dana kada je u Jerusalimu bila skoro
treina Judeje, vrlo lako mogli prometnuti u opasni narodni ustanak.
Zbunjen svojim kukavitvom, zagluen vikom i drekom nakupljene
svetine, on ne zna ta drugo da uini doli da se za savet obrati onima
kojima je trebalo da samo nareuje:
ta da, dakle, inim s Isusom prozvanim Hristom?
Raspni ga! Raspni ga!
Ali nije uinio nikakvo zlo.
Raspni ga! Raspni ga!
ta zna taj mrski tuin da li je Isus uinio neko zlo ili nije? Prema naoj
veri, on je varalica, hulitelj, neprijatelj narodni te mora da umre. Sve i
da nije uinio nita on mora da umre, jer njegova nauka je opasnija
nego ikakav zloin.
Raspni ga! Raspni ga!
Uzmite ga vi uzviknu Pilat i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu
krivice.
Mi imamo Zakon i po Zakonu naemu mora da umre, jer naini sebe
Sinom Bojim!

400

Isusovo utanje uzvieno lebdi iznad ivotinjske cike i dreke. Otimlju se

o njegovo telo, a on to kao da i ne zapaa. Zna od samog poetka da
je njegova sudbina unapred oznaena i da je to njegov dan. Borba je
toliko nejednaka! Na jednoj strani je jedan Neznaboac, koji o njemu
nita ne zna niti uopte ta razume, koji ga ne brani iz ljubavi, nego iz
mrnje, koji ga ne brani otvoreno, nego pomou lukavstava i dovijanja,
koji vie strepi od pobune, nego od nepravde, koji je uporan, ne stoga
to je ubeen u njegovu nevinost, nego to je pun zlobe. Na drugoj
strani je svetenstvo koje strahuje za svoj poloaj, iftarija koju je on
ibao, svetina koja se raspaljuje lako kao i svaka svetina. Tu svako
moe da pretskae kakav e biti zavretak.
Ali Pontije Pilat jo ostaje pri svome. Poklonie Varavu njegovim
drugovima, ali nee da napusti Isusa. Vraa se na svoju raniju misao;
da ga kazni. Moda e se, kada budu videli modrice i krv koja e pod
udarima bia potei kao ira ispod gazaevih nogu, zadovoljiti tim
uvodom u stradanje, te ostaviti na miru Nevinoga koji s podjednakim
saaljenjem gleda slaboga pastira i krvoedne vukove.
Namesnik je rekao da na njemu ne nalazi nikakve krivice, pa ipak ga
kanjava ibanjem. Ta protivrenost, ta polupravda, to pogaanje
potpuno je u Pilatovom stalu, ali sve to, kao i ostali pokuaji, bie jedan
veliki neuspeh i, na kraju, jedna sramota vie, pre nego to se zavri
konanim porazom.
Jevreji se neprestano jo dernjaju:
Raspni ga! Pilat se vraa u palatu i Isusa predaje rimskim vojnicima,
da ga iibaju.

401

KRUNISANI CAR

KRUNISANI CAR
Najmljena soldateska koja je, u pokrajinama, bila glavnina rimskih
legija, nije ni ekala nita drugo doli to. Za sve to vreme, vojnici koji su
se nalazili u namesnitu morali su, nepomini i utei, prisustvovati toj
neobinoj prepirci, od koje su shvatili samo jedno: da dranje njihovog
stareine nije najbolje. Neko vreme su s pravim uivanjem posmatrali
bekeljenja i bacakanja onih jevrejskih njuki i zapaali da Namesnik,
koji bee namrgoen i uznemiren, muku mui ne mogui se snai u
onoj paklenoj vrevi. Pogledali su u njega kao to psi pogledaju u
neveta lovca, koji se ne moe odluiti da okine iako mu divlja svaki
as preseca put.
Sada je, najzad, neto preduzeto. I oni su dobili zanimanja. Ukazala im
se prilika da, bez imalo opasnosti i truda, izmlate uzdu i popreko
jednog Jevrejina, koga su mrzeli i sami Jevreji. To im je bilo dobro
dolo da protegle ruke i razvuku miie, koji behu utrnuli od jutarnje
studi.
U dvorite je uvedena cela eta i onda je s Isusa skinuta haljina to mu
ju je darivao Antipa to im je bio prvi plen a potom svuena i sva
ostala odea. Liktori razdreie snopove prua i najjai se stadoe
otimati o najbolje. Sve su to bili izvebani ljudi, ljudi koji su vini
pravilnom ibanju.
Isus, polunag, vezan za jedan stub, kako svojim pokretima ne bi slabio
silinu udaraca, tiho se moli Ocu za vojnike koji se znoje ibajui ga.
Nije li govorio: Volite one koji vas mrze; blagosiljajte one koji vas gone;
okrenite levi obraz onome ko vas udari po desnom? U tome trenutku
svojim muiteljima moe se on oduiti samo molitvom Ocu da im
oprosti. I oni su sunji, stvorovi koji moraju da sluaju i koji ne znaju ko
402

je taj to ga oni toliko radosno ibaju; i sami oni bili su vie puta ibani
zbog kakvih svojih omaaka, te im nije nita udno to Namesnik,
stareina, Rimljanin, tom kaznom kanjava jednog zloinca, oveka iz
jednog beznaajnog, pokorenog naroda.
Udrite samo, legionari! Ta krv to poinje tei kroz isprepucalu kou
proleva se i za vas. To je prva krv to je ljudi uzimaju Sinu ovejem.
Na Veeri njegova krv je imala izgled vina, na Maslinovoj Gori krv koja
je kapala zajedno sa znojem dolazila je od duevnih muka. Ali danas,
najzad, ovekove ruke istiskivale su krv iz Hristovih ila; uljevite
vojnike ruke koje su u slubi monih i bogatih, ruke onih koji ga ibaju
pre nego to e da ga za krst prikuju. Ona pomodrela, oteena, krvava
lea pripravna su da se uz drvo priljube; onako oljutena i izranjavljena
bridee ga vema kada budu dodirivala neotesanu gredu. Bie dosta! I
dvorite kukavice tuinca ve je poliveno krvlju. Vratar e, koliko jo
danas, oprati mrlje, ali one e iskrsnuti, i posle pranja, na belim
dlanovima Pontija Pilata.
Propisani broj udaraca zadat mu je pravilno; ali legionari, koji su u
tome muenju nalazili uivanja, nee tako olako da ostave svoju rtvu.
Dotle su vrili ono to im je zapoveeno, sada pak hoe da se nad njim
malo iskale za svoj raun. Taj ovek tu, kao to pria ona svetina
napolju, tvrdida je Car. Da ga, dakle, zadovoljimo, i time, u isti mah,
najedimo one to nee da priznadu njegovo carsko dostojanstvo!
Jedan od vojnika skida sa sebe skerletni legionarski ogrta i baca ga
na krvava Isusova plea; drugi jedan dohvata snop suvog trnja,
spremljenog za potpalu vatre za straare, oplete od njega venac i
namie mu ga na glavu; trei nareuje jednom robu te mu donosi jednu
trsku koju on silom mee meu prste njegove desne ruke. Potom, svi
zajedno, kezei se na njega, posauju ga na jednu stolicu i prolazei
jedan za drugim klanjaju mu se i uzvikuju:
Zdravo, Care Judejski!
403

Ali, svima njima nije dovoljno to podrugljivo odavanje poasti. Jedan od

njih udara ga pesnicom po obrazu na kome se jo skoro vide tragovi
prstiju Kajafinih slugu; drugi mu pljuju u oi; jedan opet istrgne mu iz
ruke trsku i njome ga udara po glavi tako da bodlje od venca, ulazei
dublje u meso, proizvode na elu nisku kapi, rumenih kao ogrta.
I ko zna ta bi sve jo izmiljali i inili, da Namesnik, koji je uo tu
veselu vrevu, nije odmah doao i zapovedio da se istueni Car i opet
izvede napolje. Legionari su prozirali kakva se podrugljiva namera
zaela u Pilatovoj glavi, kada je video kako su ga nagrdili. Namesnik se
osmehnu, uze Isusa za ruku, izvede ga na poploanu terasu pred
namesnitvom i, pokazav ga sakupljenim ivotinjama, uzviknu:
Evo oveka!

404

PRANJE RUKU

PRANJE RUKU
Evo oveka!
I Hristova lea okree gomili to urla, kako bi ona mogla videti modrice
od ibanja i kajie krvave, odrane koe, kao da bi hteo rei:
Osmotrite svoga Cara, Cara koga ste zasluili, u svom njegovom
pravom velianstvu, u odei koja mu prilii! Njegova kruna je venac od
otrog trnja; njegova purpurna haljina je ogrta jednog najamnika;
njegov skiptar je suva trska, odseena u jednom od vaih bezvodnih
jaraka. To su znaci koje i zasluuje taj karnevalski Car, koga se
neopravdano odrie jedan nezahvalan narod kao to ste vi. Jeste li bili
edni njegove krvi? Evo vam njegove krvi! Pogledajte kako se siri oko
rana nanesenih mu ibanjem i kako kaplje ispod trnovoga venca. Malo
je, ali trebalo bi da je dovoljno, poto je to nevina krv; i ja sam vam
uinio isuvie veliku milost kada sam pristao da je lijem. da bih vas
zadovoljio. A sada tornjajte se odavde, jer su mi ui zagluhnule od
vae dernjave!
Ali Jevreje ne umirie ni te rei ni ono to su videli. Sasvim neto drugo
bilo je potrebno a ne ibanje i unakaraivanje! Pilat je mislio da im se
naruga, ali morao se uveriti da to ne bee trenutak za zbijanje ala. U
dva maha morao je da u borbi s njima podlegne, pa ni sada nije mogao
nita da uini. Nekoliko modrica i malo vojnikog titranja nisu bili
dovoljna kazna za onoga koje neprijatelj Boji. U Judeji ima jo
dovoljno drveta i klinaca, da se on mogne razapeti. I promukli glasovi i
opet se razdeu:
Raspni ga! Raspni ga!

405

Pilat zapaa, isuvie kasno, da je uao u trnjak iz koga se vie ne

moe da izvue. Sve njegove odluke razbile su se o ilavi otpor koji
nije mogao da predvidi. Neko nadahnue stavilo mu je u usta velike
rei:
Evo oveka!
Ali ni sam on ne bi mogao objasniti taj uzvik, koji je premaao njega
samoga. Nije zapaao da je naao istinu koju je traio; poluistinu, koja
je bila dublja nego sve one istine kojima su ga mogli nauiti rimski i
grki filosofi. Ne bi umeo rei zato je Isus uistini ovek, simbol svega
paenikog i muenikog oveanstva, koje su izdavali i uniavali
njegovi voi, obmanjivali njegovi uitelji, s dana u dan razapinjali carevi
to prodiru svoje podanike, bogatai od kojih plau siromasi,
svetenici koji vie misle na svoj trbuh nego na Boga. Isus je ovek od
Bola, iji je dolazak pretskazao Isaija, ovek bednog izgleda od koga
svi okreu glave i koji e svih nas radi da umre; on je, najzad,
jedinorodni Sin Boji, koji je na se uzeo oblije ovekovo i koji e opet
jednoga dana sii u slavi i sjaju novoga sunca, uz zvuke truba koje e
sve mrtve probuditi. Ali danas, u Pilatovim oima i u oima Pilatovih
neprijatelja, on je samo bedan ovek, nitavni ovek, telo za ibe i
klince, ovek a ne ovek, smrtni ovek a ne Bog. ta Pilat eka, drei
svoje zagonetne govore, te ga ne predaje njegovom delatu?
Pilat jo ne poputa. Pred tim ovekom to uti Rimljanina obuzima
uas kakav nikada nije oseao. Ko li je taj ovek iju smrt trai ceo
jedan narod i koga on nije kadar ni da spase ni da rtvuje? Jo jednom
obraa se Isusu:
Kai mi, dakle, odakle si ti? Ali Isus ne odgovara.
Zar meni negovori? Ne zna li da imam vlast raspeti te, i vlast pustiti
te? Onda naruen Car podie glavu:

406

 Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom, kada ti ne bi bilo dano ozgo;

zato onaj ima vei greh koji me predade tebi.
Samo Kajafa i njegovi drugovi su pravi krivci; svi ostali su natutkani psi
i posluna orua. I sam Pilat je orue svetenike mrnje i boje volje.
Ali namesnik, koji, u onoj zabuni, ne moe da nae nita ime bi
mogao presei zamku koja ga stee, uzvikuje i opet:
Evo vaega Cara!
Jevreji, razjareni tom novom uvredom, viu kao besomuni:
Ako toga pusti nisi prijatelj esaru. Ko god sebe carem gradi protivi
se esaru.
Nali su, najzad, pravo i osetljivo mesto, da u ivac taknu malodunog
oveka. Srea svakog rimskog inovnika, pa ma na kakvom visokom
poloaju on bio, zavisila je, u to vreme, od carske naklonosti. Optuba
takve vrste to bi je spremili pakosni advokati a da je njih dovoljno
bilo meu Jevrejima, uverie se on kasnije, itajui Filonove
Uspomene mogla je da ga upropasti. Ali, i pokraj sve te pretnje, Pilat
postavlja svoje poslednje i najgluplje pitanje:
Zar Cara vaega da razapnem?
Glavari sveteniki, videi da su dogurali dotle da odnesu pobedu,
odgovorie poslednjom laju:
Mi nemamo cara osim esara! A narod propraa la svojih glavara
iskrenim uzvikom:
Smrt tome oveku! Smrt! Raspni ga!

407

Pilat se predaje. Da ne bi izazvao nerede, koji bi mogli upaliti celu

Judeju, on mora da popusti. Savest mu je, kako mu se ini, mirna:
ogledao je sve da bi spasao toga oveka, koji nee da sam sebe
spase.
Pokuao je da ga spase uputiv ga na suenje Velikom Sudu, koji nema
pravo da osuuje na smrt; pokuao je da ga spase poslav ga Irodu;
pokuao je da ga spase izjavom da kod njega nije naao nikakve
krivice; pokuao je da ga spase ponudiv da pusti njega umesto Varave;
pokuao je da ga spase narediv da ga iibaju, mislei da e ta sramna
kazna moi da umiri duhove; pokuao je da ga spase potrudiv se da
umilostivi ona tvrda srca. Ali svi njegovi pokuaji propali su. Ne moe
on zbog toga tvrdoglavog proroka dopustiti da se pobuni cela
pokrajina, niti da ga, njegovom krivicom, optue Tiveriju, te da ga ovaj
svrgne sa poloaja!
Pilat sebe smatra nevinim u smrti toga nevinoga. I da bi dao vidnog i
nezaboravnog znaka svoje nevinosti, nareuje da mu donesu
umivaonik s vodom te on umiva ruke pred narodom, govorei:
Ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika; primite to na sebe vi!
A ceo narod odgovara:
Krv njegova na nas i na decu nau.
Onda on naredi da se pusti Varava, a Isusa predade vojnicima da ga
razapnu.
Ali voda kojom je on umivao svoje ruke nije bila kadra da ih opere.
Njegove ruke ostale su krvave sve do dananjega dana i krv e se
rumeneti na njima veno. On je imao moi da spase toga oveka i to
nije uinio. Njegova evrdanja, razni oblici niskosti njegove, ironijom i
skepticizmom zatrovane due odveli su Isusa na Golgotu. Da ga je
408

smatrao uistini krivim te dao pristanak na njegovo pogubljavanje, bio bi

manje kukavica i manje nizak. Ali on zna da Isus nema nikakve krivice,
da je Isus, kao to je kazala Klavdija Prokula i kao to je i sam rskao,
Pravednik. ovek koji u rukama ima vlast, koji iz bojazni da ne nakodi
sebi doputa da se pogubi jedan Pravednik, mada je poslat da
pravedne titi od ubica, ne zasluuje da mu se oprosti. Ali ja sam, veli
Pilat, uinio sve to sam mogao da ga istrgnem iz ruku njegovih
neprijatelja. To nije istina. On je udarao mnogim putevima, ali nije
izabrao put koji bi ga doveo do svrhe. Nije zaloio sebe samoga, nije
rtvovao sebe, nije hteo da u opasnost dovodi svoj ugled i svoj poloaj.
Jevreji mrze Isusa, ali isto tako mrze i Pilata, koji ih je na toliko naina
kinjio i ismejavao. Umesto to je, u zamenu za Hrista, ponudio ubicu
Varavu, trebalo je da ponudi sebe samoga, Pontija Pilata, Namesnika
Judeje, i narod bi pristao na tu trampu. Nikakva druga rtva, izuzev
njega, ne bi mogla ublaiti gnjev judejske svetine. Nije bilo potrebno
umreti. Dovoljno bee izazvati Jevreje, da ga esaru optue kao
esarevog protivnika. Tiverije bi ga zbacio s njegovog poloaja a
moda i prognao, ali u izgnanstvu i u svojoj nesrei imao bi tu utehu
to je nevin. Kazna, od koje sada toliko strahuje i koja ga goni da Isusa
preda u ruke njegovih neprijatelja, snai e ga ipak nekoliko godina
kasnije. Judejci i Samarjani optuie ga; upravnik Sirije svrgnue ga s
vlasti a Kaligula prognati u Galiju. Ali u izgnanstvu pratie ga u stopu
sen velikoga utalice, koji je pogubljen po njegovom pristanku. Uzalud
je u Jerusalimu podigao divnu cisternu punu vode; uzalud je prao ruke
u toj vodi. Ta voda je jevrejska voda, mutna i prokleta voda, voda koja
ne pere. Nikakvo pranje ne moe njegove ruke oistiti od mrlja koje je
ostavila boanska krv Hristova.

409

DAN PRIPREMANJA

DAN PRIPREMANJA
Sunce se pelo vedrim nebom i ve se bilo pribliilo najvioj taci svoga
hoda. Skoro celo prepodne provedeno je u raspri i prepirci izmeu
mekuavog branioca i ogorenih tuilaca; a trebalo je pohitati. Prema
jednom starom mojsijevskom propisu, tela onih koji su pogubljeni nisu
smela ostajati na gubilitu posle sunevog zalaska; a dani u aprilu nisu
dugi kao u junu.
Kajafa, iako je opkoljen sve samim besomunim kevkalima, ne moe
biti miran dogod skitaeve noge ne prestanu koraati, dogod
gvozdenim klincima ne budu prikovane za krst. Sea se kako je on, pre
nekoliko dana, u grad uao u golemoj povorci pratilaca koji su nosili
palmine granice i pevali himne. Od metana nema ta da se boji; ali
grad je, u te dane, prepun sveta koji se stekao sa svih strana iz
unutranjosti zemlje i koji nema one iste interese i strasti kao to ih
imaju oni koji ive od Hrama. Oni Galilejci, naroito, koji su buntovnika
dotle dopratili, koji ga vole, mogli bi da pokuaju kakav udar, te da
sveanost odloe, ako ne i da je spree.
I sam Pilat uri se da ispred svojih oiju skloni toga nezgodnog
proroka. Nee vie da misli na njega; nada se da e, kada on bude
mrtav, zaboraviti one poglede, one rei, a naroito onu nelagodnost
koja je isuvie slina grii savesti. Premda je ruke oprao i otro, ini mu
se da ga taj ovek, onim svojim utanjem, osuuje na neku kaznu teu
od smrti; ini mu se da on kao krivac stoji pred tim ibanim i na smrt
osuenim ovekom. Da bi svoj gnjev iskalio na onima koji su pravi
krivci, nareuje jednom svom pisaru da napie natpis, titulus, koji e
osueni morati da nosi obeen o vratu dok ne bude stavljen vrh
njegove glave na krstu. I ree da napie ovo: Isus Nazareanin, Car
Judejski. I pisar tri puta napisa te rei, na tri jezika, lepim crvenim
410

slovima, na daici prevuenoj belom bojom.

Glavari sveteniki, koji su ostali tu da ubrzaju pripreme, isteui
vratove itaju taj natpis i gunaju.
Ne pii govore Pilatu Car Judejski, nego da je sam rekao: Ja sam
Car Judejski. Ali Namesnik ih preseca kratko i otro:
to napisah, napisah.
To su njegove poslednje rei koje nam istorija kazuje i koje su i
najdublje. Primoran sam da vam darujem ivot toga oveka, ali neu
da oporeknem ono to sam rekao: Isus je Nazareanin, to znai i
Svetac; i va je Car, bedni Car koji prilii vaoj bedi; i ja hou da svi
znaju zbog toga sam i naredio da se te rei napiu osim na
jevrejskom jo i na latinskom i grkom kako vi postupate sa Svecima
i Carevima. I tornjajte se odavde, jer sam vas sit i presit. Quod scripsi,
scripsi.
Za to vreme vojnici su Cara ponovo obukli u njegovu sirotinjsku odeu i
o vrat mu obesili daicu s natpisom. Drugi su iz namesnikog
stovarita doneli tri podeblje borove grede, klince, eki i kljete.
Pratnja je bila pripravna za polazak. Pilat izgovori uobiajenu formulu:
I, lictor, expedi crucem, i tuna povorka se krenu.
Napred, na konju, jahao je Kapetan, onaj to ga Tacit, jezovitom
kratkoom, naziva exactor mortis. Odmah iza njega, izmeu
naoruanih legionara, stupao je Isus sa dva Razbojnika koje je trebalo
razapeti zajedno s njim. Sva trojica nosili su, prema rimskom obiaju,
na ramenima svoj krst. A za njima ila je velika gomila svetine, koja je
agorila i kojoj su se na svakom koraku pridruivali sauesnici i
radoznali"
411

Bio je Dan Pripremanja, poslednji dan uoi Pashe. Na hiljade jagnjeih

koa bilo je razastrto po krovovima, da se sue na suncu. Iznad svake
kue vijugao se stub dima koji se u vazduhu razvijao u bokor a potom
gubio u nebu koje se orilo od sveanosti. Iz pobonih uliica iskrsavale
su pakosne babe iljastih noseva koje su gadno klele i proklinjale;
deaii prljavih, neumivenih obraza sa nekim zaveljajima ispod
pazuha; bradati ljudi koji su na leima nosili po jare ili burence vina;
mazgari koji su za ular vodili mazge, njuki oborenih do same zemlje;
devojke koje su drsko i radoznalo posmatrale strance koji su lagano i
oprezno prolazili kroz sav taj praznini mete. U svakoj kui domaica
je imala pune ruke posla, spremajui sve to je bilo potrebno, jer po
sunevom zalasku trebalo je da se sve ruke dvadeset i etiri asa
odmaraju i da ne oseaju breme na koje je Adam osuen. Jaganjci,
oderani i na etvoro iseeni, ekali su samo na vatru; u navama bili su
naslagani acimi koji su mirisali na pe; ljudi su preruivali vino; a deca,
da bi i ona bila od neke pomoi, istila su gorko zelje na stolu.
Nije bilo nikoga ko ne bi imao posla; nikoga ko u dui ne bi uivao pri
pomisli na taj sveani dan, kada su sve porodice okupljene oko svojih
stareina te na miru jedu jela i piju vino hvale i gde je Bog svedok kako
se u svima domovima ore psalmi onih koji su mu zahvalni. Pa i
siromasi, tih dana, oseaju se bogatima; a bogatai, zbog izvanredne
zarade, skoro su plemenitiji; deca pak, stoga to ih iskustvo jo nije
razoaralo, ljubaznija su nego inae; a ene oseaju ljubav jae nego
obino.
Svuda, na sve strane, bilo je one mirne vreve, onoga veselog metea
to prethode velikim narodnim svetkovinama. Neto kao miris nade i
prolea kao da je razgonilo onaj starinski zadah kunog crvinjaka. I val
svetlosti arkog istonjakog sunca izlevao se na etiri jerusalimska
brega.

412

SIMON KIRINAC

SIMON KIRINAC
U tom sveanom vazduhu, kroz taj sveani darmar, posred toga
sveano raspoloenog graanstva, kree se, lagano kao mrtvaki
sprovod, jeziva povorka sa nosiocima krstova. Sve oko njih govori o
radosti i ivotu, a oni idu u muke i u smrt. Svak nestrpljivo eka vee,
da se sastane sa svojim milima i dragima, da sedne za postavljeni sto,
da pije rumeno vino a potom da se na postelji isprui i saeka zoru
najmilije mu subote u celoj godini; a samo njih trojica su naveno
rastavljeni od onih s kojima su se ljubili. Oni e se ispruiti na drvetu
srama, pie samo octa i ui, a potom e ih, studene, poloiti u
studenu zemlju.
Svet se sklanja u stranu ispred Kapetanovog konja i zastaje da osmotri
te jadnike koji stenju i znoje se pod uasnim bremenom. Oba
razbojnika su jo krepki i dranje im je prepuno drskosti; ali ovek
Bolova, koji ide napred, malaksao je i na svakom koraku kao da hoe
da padne. U uasu provedena no, etiri sasluavanja, sprovoenja
tamo i ovamo, udarci naneseni pesnicama i tapovima, ibanje iznurili
su ga sasvim, a krv, znoj i pljuvanje nagrdili su mu lice, te to vie nije
onaj ili i smeli mladi koji je pre nekoliko dana biem pomeo onu
razbojniku peinu, Hram jerusalimski. Ono njegovo lepo vedro lice
razvuklo se od greva; oi koje su porumenele od uzdravanoga plaa
upale su u duplje; na pleima, koja su isprepucala od ibanja, haljina
prijanja za ranice te mu muke uveava; noge koje su prezamorene
poklecavaju pod teretom tela i krsta. "Duh je pripravan, ali telo je
slabo". I posle onoga bavljenja u vrtu, kada je ve bila otpoela borba s
duom, koliko drugih udara! Judin poljubac, begstvo uenika, vezivanje
ruku, sudijske pretnje, straarska zlostavljanja, Pilatovo kukavitvo,
dreka pomamne svetine koja trai njegovu smrt, vojnika ruganja, i,
najzad, ovo noenje tekoga krsta uz podsmehe i prezrenje onih koje
413

on voli.
Oni to ga posmatraju slabo mare za njega vode ga na gubilite, pa
neka! ili, u najboljem sluaju, obraaju se onima koji su pismeni, da
im proitaju natpis na daici to mu se na grudima klimata. Neki ga,
meutim, poznaju iz vienja ili po imenu i, isto sa zadovoljstvom,
prstom ga pokazuju drugima. Drugi se pridruuju povorci, da do kraja
uivaju u neprestano novom prizoru: u smrti jednog oveka; jo mnogi
bi inili to isto da nije dan kada se imaju pune ruke posla. Oni koji su
bili poeli polagati nade u njega, sada ga preziru zato to je dopustio
da ga uhvate kao kakvog najobinijeg kradljivca; i da bi se ulagali
svetenicima i narodnim stareinama, kojih je bilo u toj gomili, izbacuju
poneku zgodno skovanu pogrdnu re na raun lanoga Mesije. Malo,
vrlo malo bee onih kojima se srce kidalo u grudima, gledajui ga u
onom stanju i u onoj besomunoj gomili. Ali, bilo je stvorenja koja su, i
ne znajui ko je i ta je on, prema njemu oseala ono saaljenje to ga
narod ima prema osuenima; pa, ovde onde, i takvih koja su u dui jo
gajila malice ljubavi prema uitelju koji je voleo siromahe, isceljivao
bolesne i objavljivao dolazak Carstva u kome vlada kudikamo vea
pravda nego i u kom carstvu zemaljskom. Ali njih je bilo malo i skoro su
se stideli to su toliko neni prema oveku koji je imao vie neprijatelja
i manje moi nego to su mislili. Veina se pak zadovoljno smekala,
kao da je taj mrtvaki sprovod bio sastavni deo praznika koji je
otpoinjao.
Samo nekoliko ena, zastrta lica, stupalo je, u malom rastojanju, za
povorkom. Plakale su, trudei se da to prikriju, poto bi se pla u tome
trenutku mogao smatrati kao zloin.
Najediom, skoro pred samim ulaskom u gradski vrt, Isus, koji je bio
potpuno klonuo, zaljulja se, srui se na zemlju i ostade leei pod
krstom. Lice mu bee bledo kao platno; pocrveneli kapci zatvarali su
mu oi. Moglo se misliti da je umro, da na poluotvorena usta nije teko
i ubrzano disao.
414

Svi su zastali i, skupivi se oko njega, uzeli su da ga rue i da mu se

podsmevaju. Judeji, koji su ga pratili od same Kajafine kue, nisu jo
mogli da se urazume.
Pretvara se! vikali su. Podignite ga! Mora krst nositi do na lice
mesta. Takav je propis. Udrite ga nogom kao magare, pa onda napred!
Drugi su izbacivali dosetke:
Pogledajte velikog Cara to hoe da osvaja carstva! Nije kadar ni da
ponese dve malo vee cepanice, a hteo je da nosi ubojnu opremu.
Priao je da je vie nego ovek, a ovamo kao kakva slaba ena pada u
nesvest od prvog napora. Uzetima je vraao snagu da mogu hoditi, a
sam ne moe ni da se makne! Podajte mu gutljaj vina, ne bi li mu se
povratila snaga!
Ali kapetan koji je hitao, kao god i Pilat, video je, poto bee iskusan
ovek, da taj jadnik nee moi da iznese krst na Golgotu, te pogledima
potrai nekoga ko bi mogao da taj teret prihvati. Upravo u tome
trenutku bee naiao tuda, sa polja, jedan ovek iz Kirine; neki Simon,
koji se, videi okupljen svet, ugurao u gomilu i stao zaprepaeno i
saaljivo posmatrati ono namueno telo ispod dveju tekih ukrtenih
greda. Kapetan, videv da je to ovek dobra srca i uz to snaan, zovnu
ga i ree mu:
Uzmi onaj krst pa hajde za nama.
Kirinac, ne rekav ni rei, poslua. Moda iz dobrote, ali, svakako, zato
to je morao, jer rimski vojnici imali su pravo, u osvojenim zemljama,
da svakoga nagnaju da im pomogne. "Ako ti neki vojnik da kakav
posao pie grki istorik Arija pazi da se ne protivi i da ak i ne
guna, jer e, inae, dobiti batina".

415

O tom milosrdnom oveku, koji je na svoja zdrava ratarska plea

natovario teki krst, da bi olakao Hristu, ne znamo nita vie; ali
znamo to, da su njegovi sinovi, Aleksandar i Ruf, postali Hriani, a
vrlo je verovatno da ih je sam on obratio, priajui im o smrti koju je, i
nehotice, svojim oima video.
Dva vojnika podigoe Isusa i nogom ga gurnue da ide. Povorka se
krenu dalje po podnevnoj ezi. Ona dva Razbojnika kroza zube su
gunali kako se niko o njima ne stara i kako to nije pravo to je
bremena osloboen taj tu, to se pretvara da pada, a ne oni.
Odista, to je bila nepravda, u toliko vie to je taj ovek, prema
svetenikom miljenju, bio vei zloinac od njih dvojice. Od toga
trenutka i ta dva druga u stradanju, ispunjeni zaviu, poeli su da
mrze Hrista, a jo e ga i vreati kasnije kada budu, s jedne i s druge
njegove strane, visili na krstovima to ih na leima nose.

416

VECNI JUDA

VENI JUDA
Jedna starinska legenda uplie se, na ovome mestu, u povest o
Stradanju. Ona je u hrianskoj uobrazilji ponikla tek hiljadu i vie
godina posle Hristove smrti; ali ona ima toliko dubokog smisla,da je
oveanstvo ne moe nikako da zaboravi, i mnogi pesnici prihvatali su
je i davali joj novoga ivota.
Meu Jevrejima, koji su se Isusu podsmevali i vreali ga, nalazio se
jedan koji je bio nemilosrdniji od sviju njih. Kada su vojnici, naposletku,
besmrtnog samrtnika podigli, on ga lupi rukom po pleima i viknu mu:
Napred, napred! Idi brzo!
Kao to je taj Jevrejin kasnije sam priao, Isus se okrenu i otro ga
pogledav odgovori mu:
A ti e ii dogod se ja ne vratim.
Jevrejin, poto je na zemlju spustio sinia koga je u naruju drao,
udalji se odatle, i od toga trenutka on ide svima putevima po celoj
zemlji, ne otpoivajui vie od tri dana u jednom mestu, ne zamarajui
se, ne mogui nikako da umre. Jedan od mnogih koji priaju da su ga
videli veli da je "osrednjeg stasa, mrav, upalih oiju, i da ima bradicu
od nekoliko dlaka", zna sve jezike, ali razgovara samo s Hrianima i
ne gleda u one s kojima govori. Sam kae da je u Jerusalim posle toga
navraao samo jednom, da ga vidi razorenog; ide bos, nema torbe; ne
zna se otkuda mu novaca i nikada mu ih ne preostaje. Ako mu ih ljudi
dadu vie nego to mu je potrebno, deli ih siromasima. Ima mnogo
imena, ali najpoznatije je Bogootpadnik, to jest ovek koji se od Boga
otpadio.
417

Ova legenda nije potvrena nikakvim tekstom iz prvih hrianskih

vremena; ali ona je strahovito istinita, istinitija od svake istorijske istine.
Da su se toga dana mnogobrojni Jevreji podsmevali Isusu, njegovoj
nesrei i njegovim mukama, to je cela istina, ali isto tako cela je celcata
istina da jo i dan danas Neko luta po celoj zemlji, ekajui da se vrati
onaj koga je kao kakav truli ud odsekao od svoga tela. Taj Neko je
jevrejski narod, koji je na nekoliko godina posle Hristovog razapinjanja
morao da se rasturi na sve strane, kao stado gonjeno vatrom, po svima
poznatim zemljama, koji se jo neprestano seli i potuca i koji je svuda
tuin i nerado gledan, bez stalnog nastanita, bez drave koju bi
mogao nazvati svojom, kao ptica iz gnezda izgnan iz svoje stare
otadbine, koja je tolike krvi stala njegove oceve. Tome Nekome, koji
je uzeo ivot Venome, Pogubljeni je dao materijalnu, telesnu, vidljivu
besmrtnost u linosti dece na koju mora, po izrinoj elji njihovih otaca,
pasti krv Hristova. Jer taj ivi svedok Stradanja, koji kuda god ide uza
se nosi svitke Proroka koje nije sluao i Zakon koji je prestupio, mora
ostati kao svedok obeanja to su prethodila prvom dolasku, i mora
ekati na drugi dolazak dokle se ne obrati ka Sinu kojega je rodila
devojka njegove krvi.
Veni Juda nije, dakle, kao to mnogi misle, slika celog oveanstva,
koje je osueno da putevima stolea hodi zemljom, prokleto da ne
umire nikako, obeleeno, poput Kajina, crvenim igom na elu, zato to
je ubijalo svoju brau. Veni Juda je uistini Juda, Jevrejin, odeljen od
ostalih naroda; ali nikako nije on jedna jedina linost, nego itav jedan
narod. Njegov dugi, beskrajni ivot odista je ivot toga plemena koje su
svi narodi, vekovima i vekovima, desetkovali i istrebljivali, kome je kua
oteta i spaljena, koje je mueno i gonjeno svuda gde god bi se sklonilo,
a koje, pri svem tom, ivi jo neprestano, sa svojim jezikom i svojim
zakonom, i, najzad, koje je, nekim udom u istoriji, nadivelo sva
savremena mu plemena.

418

Ali, taj narod nije se jo obratio, i njemu nije odvratno, kao Judi u
legendi, da novac vue sa sobom. Naprotiv, on je sebi novu otadbinu
naao u zlatu i zlatom to ga je u svoje domove sabrao gospodari
mahom nad onima koji govore da veruju u Neprijatelja bogatih, i
izopaio ih je toliko, da su postali prava njegova slika i prilika.
Ali siromani Jevreji, bosi Jevreji, gladni Jevreji,Jevreji uljive kose i
brade, to se svake godine iz slovenskih getoa kreu na put, da s one
strane mora potrae boljeg i sigurnijeg hleba, da i dalje ne stradaju od
iznenadnih pokolja, prava su, iva slika Bogootpadnika, koji jo nije
saekao povratak svoga Boga. Jedno veoma tajanstveno proroanstvo
tvrdi da se Hristos na zemlju nee vraati dogod njegov narod ne bude
bio hrianski narod. I Juda e i dalje, pretrpan mnogim torbama,
prevaljivati puteve ovoga sveta i pribirati novac to se naplodio iz onih
trideset srebrnika Iskariotovih, sve do dana u koji e, odazvav se
tisuugodinjem pozivu Hristovom i prestav skupljati Sotoninu pogan,
sva svoja dobra razdeliti siromasima i poi za onim boanskim
Siromahom, prema kome, pre devetnaest vekova, nije bio ni toliko
milostiv da mu udeli nekoliko asaka odmora.

419

SIROVO DRVO

SIROVO DRVO
Tuna litija, koja je postajala sve vea, jer joj se pridruivae svet koji
toga dana, pred praznik, nije imao nikakve druge zabave ni provodnje,
nastavljala je svoj put na Golgotu. ene, koje su upoetku ile za
osuenikom izdaleka, sada, kada se primicao trenutak u kome nee
moi da budu uz njega, prile su mu i stale plakati i naricati, ne bojei
se svetenika koji su ih popreko gledali.
Isus, osloboen krsta, mogao je da govori, te se obazre i ree im:
Keri jerusalimske, ne plaite za mnom, nego plaite za sobom i za
decom svojom. Jer, gle,idu dani u koje e se rei: blago nerotkinjama, i
utrobama koje ne rodie, i sisama koje ne dojie. Tada e poeti
govoriti gorama: padnite na nas; i bregovima: pokrijte nas! Jer kad se
ovako radi sa sirovim drvetom, ta e biti sa suvim?
On pati celim svojim telom, koje e posle nekoliko trenutaka visiti o
krstu, prikovano eleznim klincima, kao to zaklano jagnje visi o
dovratku kakve mesarnice. Ali on zna da e za koji dan jesti sa svojim
uenicima i da e, naposletku, opet doi, da bi sedeo, zajedno sa
svima onima koji e vaskrsnuti, na venoj gozbi u Carstvu. Pla tih
ena je dokaz ljubavi, i on ga ne odbija; ali trebalo bi da one ne plau
za njim, nego za sobom, poto pate i patie i vie.i za svojom decom
koja e gledati znake, pusto i propast to ih je opisao. I pomiljajui
na te dane, koji su kudikamo blii nego to to smatraju knjievnici koji
uz njega koraaju i u njegovim mukama uivaju, on dodaje jedno
neoekivano, strahovito blaenstvo onima blaenstvima koja je izrekao
na Gori.
Blago nerotkinjama, jer nee patiti zbog svoje dece.
420

Krv koju su prolili Jevreji izlie se uskoro na njih same; potei e

ulicama toga istoga grada, koji sada Hrista izbacuje izvan svojih zidina,
kao kakvu strvinu, i oganj nee od Kajafinog doma ostaviti ni kamen na
kamenu. Tada e oni, u svome uasu, ne mogui umai nikuda jer e
se unutra ubijati izmeu sebe, a spolja e ih opsaivati na pokolj
spremne Titove legije prizivati u pomo tihe planine, preklinjui ih da
ih spasu od najamnikih i rimskih maeva. Ali brda, koja su od kamena
kao god i srca u bogoubica, vraae im samo odjek njihovog urlanja, i
sinovi judejskih matera padae u tople lokve krvi, koja e, bar jednim
malim delom, pokajati krv Hristovu.
Kazna se pribliava. Kada tako to rade sa sirovim drvetom, ta li e
biti sa suvim? Sirovo drvo je drvo koje jo ivi, koje jo ima svee ile u
hranljivoj zemlji, ije lie zaliva kia i u ijim granama pevaju ptice; to
je drvo koje Jo buja na sunanoj toploti i na blagom povetarcu, to je
dobro stablo koje daje hlada putniku, ploda gladnome, granja ognju u
zimu. Ono je slika Svetitelja koji svakome deli svoje darove i koji ispod
hrapave kore, koja mu je telo, ima ivu duu.
A suvo drvo je neplodno stablo to ga je dobri ratar sekirom oborio,
mrtvi trupac to truli na gumnu, jer sr mu je gnjila a ostali deo dobar
jo jedino za vatru. To je nekorisni, samoivi ovek, grenik koji ne
daje dobre plodove i koji umesto ivog duha u sebi ima kaljuu punu
trulei, i Sudija e ga, prema Jovanovoj rei, baciti u oganj veni.
Kada su muevi i sinovi ena judejskih na krst razapeli Nevinoga koji
daje ivot, kako li e biti kanjeni zloinci koji daju smrt?
Meutim, stigli su na Golgotu, i vojnici, poto su u ruke uzeli pijuke i
lopate, poinju kopati jame da u njih posade krstove.

421

OPROSTI IM

OPROSTI IM
Kapetan se zaustavio izvan starih bedema, usred mladoga zelenila
gradskoga vrta. Kajafin grad ne trpi da se pogubljavanja vre izmeu
njegovih zidova; zagadio bi se vazduh koji je ispunjen mirisom
farisejskih vrlina i mogla bi se uzbuditi nena srca Sadukeja. Zbog toga
on na smrt osuene iz sebe izbacuje jo pre njihove smrti.
Zaustavili su se na jednom uviku koji, stoga to je zaobljen i beo, lii
na oveju lobanju. Ta slinost kao da je i dala povoda, da se to mesto
odredi za gubilite, ali pravi razlog za njegov izbor bio je taj to se tu u
blizini ukrtaju putevi za Jafu i Damask i to, prema tome, tuda
neprestano prolaze mnogobrojni poklonici, trgovci, palanani i glasnici,
te je bilo dobro da se krst, kao neto to zastraava i daje primer,
podigne onde gde ga mnogi mogu da vide.
Sunce, divno proletnje sunce, visoko podnevno sunce, obasjava beli
breuljak i pijuke koji, uz priguen zveket, prosecaju tvrdo tlo. U
oblinjim vrtovima proletnje cvee napaja se prijatnom toplotom; ptice
pevaice, skrivene u trenjevo granje, paraju nebo srebrnim strelicama
svojih pesama; parovi golubova prosecaju mirni poljski vazduh. Bilo bi
tako divno iveti tu, u tim navodnjavanim vrtovima, u blizini studenca, u
mirisu one zemlje to se budi i zaodeva, i ekati etvu u drutvu onih
koje volimo i koji nas vole! O dani galilejski, dani mira, sunca,
prijateljstva, svetlosti i slobode, dami provedeni izmeu vinograda i
jezera, sa onima koji umeju da sluaju, i zavravani veselim i
prijateljskim veerama, dani veni iako ste bili kratki!
Nema vie nikoga uza se, Isuse prozvani Hriste. Ti vojnici to ti
spremaju uasnu lonicu, ti lopovi to te rue, ti psi to ekaju tvoju krv
samo su senke koje su izile iz velike senke Boje. Sam si kao to si
422

sam bio i poslednje noi. I za tebe ne sija sunce koje greje lea tvojih
ubica. I pred tobom nije nov dan. Vie nee morati da putuje; moi
e, najzad, da se odmori. Ta kamena Golgota krajnji je cilj tvoga
puta. Tu, za koji asak, tvoj zarobljeni duh oslobodie se svoje
tamnice.
oveansko lice Boje obliva studeni znoj. Zvuci pijuka probijaju mu
glavu,kao da oni ljudi to u nju udaraju. Sunce, koje je toliko voleo, ta
slika Oca koji je pravian i prema nepravednima, sada mu zasenjuje
oi i jo vema uarava zapaljene kapke. Celo mu telo obuzima
nekakav zamor, neka drhtavica, elja za odmorom kojoj odoleva svom
snagom svoje due nije li govorio da e patiti dogod bude morao, do
kraja? i u isti mah on osea da silnom ljubavlju voli one koje ostavlja,
pa i one koji mu spremaju smrt. I iz dubine njegove due izvijaju se,
gotovo kao pesma silne pobede nad iznurenim i skrhanim telom, rei
koje neemo zaboraviti nikada:
Oe, oprosti im, jer ne znaju ta ine!
Otkako ljudi postoje i Bogu se mole nije bilo boanskije molitve nego
to je ova. Nije to molitva kojom se ovek obraa Bogu, ve molitva
koju Bog upuuje Bogu. Ljudi, koji ne prataju ni nevinost nevinima,
nisu mogli nikada, pre toga dana,ni zamisliti da bi se mogao nai
kogod ko bi mogao moliti Boga da oprosti onima koji ga ubijaju. Tako
to, iako se opravdava neznanjem, premaa ovekovu prirodnu.snagu
kada nju ne pojaava milost ili ne pokree ugledanje na Hrista.
Jer ne znaju ta ine. Neznanje u ljudi je toliko neizmerno, da retko ko i
zna ta radi. Pokvarenost s kojom se ovek raa, ugledanje na druge,
navika, strasti koje se zainju u krvi, daju pobuda naim delima. Volja
im se potinjava i onde gde izgleda da gospodari; savest doe uvek
poslednja, kada ostane samo pepeo i sram.
Isus je ljude uio onome to treba da znaju, Ali koliko li je njih to
423

nauilo? ak i njegovi uenici, jedini ljudi koji su znali da je Isus

Hristos, bili su obuzeti strahom za ono malo svoga ivota; i oni su,
pobegavi, dokazali da ne znaju ta rade. U toliko manje znali su ta
rade Fariseji koji su strahovali za svoje prvenstvo, knjievnici koji su
strahovali za svoja prava, bogatai koji su strahovali da ne izgube svoj
novac, Pilat koji je strahovao da ne izgubi svoj poloaj, a jo manje
znali su to Judejci koje su bunili njihovi voi, i vojnici koji su morali da
sluaju svoje oficire. Niko od njih nije znao ko je Hristos, zato je doao
i zbog ega se pogubljava. Nekolicina e to doznati, ali kasnije, ali
kasno, i doznae to na zauzimanje onoga koga ubijaju.
Sada je potvrdio, u asu smrti, svoju najboanskiju i najteu nauku o
ljubavi prema neprijateljima te moe ispruiti ruke da ih prikuju.
Krstovi su ve pobodeni; u tom trenutku ih podupiru kamenjem, da se
ne bi preturili pod teretom, i jame zatrpavaju zemljom, nabijajui je
nogama.
Jerusalimske ene pribliuju se osuenome s jednom aom. U njoj je
meavina od vina, tamnjana i izmirne, koju je izmislilo delatsko
milosre kao sedstvo za pomuivanje svesti. Jer isti oni koji svojega
brata mue, pretvaraju se, nanosei mu tu poslednju uvredu, kako i oni
oseaju njegov bol, i smatraju da su, poto ga umanjuju za jednu kap,
u veem pravu nagnati ga da au ispije do dna. Ali Isus, im je okusio
taj mutljag, koji je bio gorak kao u, ne htede da ga pije. Jednu jedinu
re primio bi on umesto toga vina kao utehu, ali nju je toga dana umeo
da izgovori samo jedan od razbojnika koje su, s njime zajedno, dovukli
na Golgotu.
Taj tamnjan i ta izmirna to su mu ih davali danas nisu imali miris
onoga tamnjana i one izmirne koje su mu doneli, u Staju, mudraci sa
dalekog Istoka. I umesto zlata, koje je obasjavalo mranu pojatu, tu je
sada sivo elezo, u obliku klinaca, koje e uskoro postati crveno. I to
vino, gorko kao otrov, nije bilo ono vatreno vino sa svadbe u Kani, niti
pak ono sinono, rumeno i mlako kao krv koja iz rane iklja.
424

CETIRI KLINCA

ETIRI KLINCA
Na samom vrhu Golgote, na najuzvienijem njenom bregu, uzdiu se,
ocrtavajui se na golemom, umiljatom proletnjem nebu, tri visoka,
tamna krsta, sa svojim poprenim gredama koje daju sliku gorostasa
ruku rairenih na zagrljaj. Ne bacaju senki, jer ih sunce podjednako
obasjava sa sve etiri strane. Tako je lep svet, toga dana, u tom asu,
da ovek ne moe ni pomiljati da ima bola i patanji. Zar se ti drveni
stupovi ne bi mogli okititi poljskim cveem, jedan s drugim povezati
vencima od lia, ta veala zastreti zelenilom, pa da tu, u njihovom
hladu, sede i uivaju izmirena i zadovoljna braa?
Ali Svetenici, Knjievnici, Fariseji, sadiste, koji su tu doli da bi dobili
to veu volju za ruak, gledajui mueniko umiranje tri oveka,
nestrpljivo tupkaju u mestu n svojim kreveljenjem i zajedanjem
podstiu trome Rimljane da pohitaju.
Kapetan izdaje naredbu. Dva vojnika prilaze Isusu i urno i nezgrapno
svlae mu odeu. Razapeti mora biti potpuno nag: kao ovek koji hoe
da se kupa, veli jedan stari pisac.
im je svuen, provlae mu dva ueta ispod pazuha i diu ga na Krst.
Na sredini stupa udaren je jedan klin koji slui za sedite i na kome telo
mora da nae nesiguran i bolan oslonac. Drugi jedan vojnik, poto je
lestvice naslonio na jednu polovinu poprene grede, penje se s
ekiem, uzima ruku koja je isceljivala gubave i milovala vlasi u deice,
polae je du drveta i jedan klinac zabada usred dlana. Klinci su
podugaki i imaju dosta veliku glavu, u koju je lako udarati. Iako je to
za vojnika nov posao, jednim jedinim udarom probija on meso, a
drugim i treim zabija klinac tako, da se od njega vidi samo glava
vrsto pribijena uz dlan. Malo krvi iz probijene ruke prska vojnikovu
425

ruku, ali on se na to i ne osvre, nego revnosno i dalje udara i kucka

sve dokle posao u redu ne svri. Potom slazi i to isto ini i sa drugom
rukom.
Vladala je duboka tiina, Svi su se nadali da e uti jauke onoga koga
mrze. Ali Isus uti i pred delatima, kao god to je utao i pred
sudijama.
Sada dolaze na red noge. To je posao koji se moe sbriti i sa zemlje;
jer krstovi u Rimljana nisu bili isuvie visoki: kada se leevi pogubljenih
ostave da vise podue, dolaze psi i akali te meso kidaju i deru.
Vojnik malo izdie Isusova kolena, tako da se stopala lepo priljubljuju
uz drvo, i pipajui trai mesto na kome e klinac moi da proe izmeu
kostiju, zabada ga i u njega udara sve dok ga potpuno ne ukuca. To
isto ini i s drugom stopalom; potom, drei jo neprestano eki u
ruci, odmie se i gleda navie da li je sve uradio kako treba i da li nije
togod propustio. Zaboravio je daicu s natpisom, koju su Isusu
skinuli s vrata i bacili na zemlju. Uzima je, penje se ponovo na lestvice i
prikiva na vrhu stupa, iznad glave s trnovim vencem.
I najzad slazi, baca eki i gleda da li su drugovi svoj posao svrili. I
razbojnici su na svome mestu, te su tako sva tri krsta dobila svoju rtvu
od mesa. Vojnici mogu da se odmore i da meu sobom razdele haljine
koje onima tamo gore vie nisu potrebne. Haljine pogubljenih, po
zakonu, pripadaju delatima. Tih vojnika to su na njih imali pravo bilo
je etvorica, te ih oni podelie na etiri dela. Ostajala je Isusova tunika
koja nije bila ivena, nego izatkana sva s vrha do dna. Grehota bee
da je seku, poto onda ne bi bila od koristi ni jednome. I jedan od njih,
stari neki kockar, nae izlaza i tu. Izvadi iz depa kockice, baci ih u
lem, poput Virgilijevih strelaca, i tunika bi ostavljena sudbini na volju.
Sada Car Judejski ima samo trnovu krunu, koju su mu ostavili na glavi
da bi ga to vema naruili.

426

Sve je svreno. Njegova krv iz ruku lagano kaplje na zemlju, a iz nogu

klizi niz stup, dajui mu rumenu boju. Sada vie nee umai. Njegova
usta, koja su hulila, bie. zamalo, razjapljena i nikada vie nee
izgovarati ni jedne rei. Ubice mogu biti zadovoljne sobom i tuinskim
najamnicima. Onaj koji je trovao narod, koji je bio neprijatelj Hrama i
Trgovine, vezan je s etiri vrste kuke za drvo srama. Gospoda
jerusalimska moi e, od te veeri, da spavaju mirnijim snom.
Paklena dreka i cika od pogrda, uvreda i dosetaka podie se iz gomile
ko]a se tiskala na Golgoti. Po gledajte tamo gore onu pticu zloslutnicu,
kako visi kao kakva sovuljaga, prikovana nad vratima neke seljake
kue. Prijatelj siromaha, kome je bila dovoljna jedna haljina, sada je
potpuno nag; skitnica koji nije imao ni kamena da na njega spusti
umornu glavu ima danas uzglavlje od drveta; varalica koji je svet
zaluivao svojim udima nema vie slobodnih ruku da mesi blato koje
daje vid slepima; Car ima kao presto tvrd drven klin; ovek koji je
mrzeo Jerusalim moe sada da odatle s visine lepo posmatra sveti
grad: Uitelj tolikih uenika ima sada za drugove dva razbojnika koji ga
vreaju i etiri vojnika kojima je dotuao. Pozovi, dakle, Oca da te
spase ili legione anela da te odnesu odatle i nas razagnaju ognjenim
maevima. Onda emo poverovati da si bio Hristos i svi emo niice
popadati u prah, da te oboavamo. A neki od svetenika, klimajui
glavom, govorili su:
Ti koji crkvu razorava i za tri dana je sagrauje, pomozi sam sebi!
Ako si odista Sin Boji, sii s krsta!
To izazivanje podsea nas na ono Sotonino izazivanje u Pustinji. I oni,
kao god i Sotona, trae kakvo udo. Toliko puta traili su od njega neki
znak! Bio bi to silan znak kada bi ti mogao da iupa ta etiri klinca, te
da sie sa krsta, da se na nebu zablista Otac u svojoj slavi i munjama
potue i istrebi bogoubice. Ali ti dobro vidi da su klinci jaki i da ne
poputaju i da se ne pojavljuje niko, ni na nebu ni na zemlji, da te
spase.
427

U isti mah podrugivali su mu se Knjievnici, narodni Glavari, pa ak i

vojnici, kojih se on nije nita ticao, pa i sami razbojnici, koji su patili kao
god i on.
Drugima pomoe, a sebi ne moe pomoi. Ako je Car Izrailjev, neka
sada sie s krsta, pa emo mu verovati. Uzdao se u Boga: neka mu
pomogne sad, ako mu je po volji, jer govorae: Ja sam Sin Boji.
Proglaavao je da je doao da daje ivot, a ne moe, sada, da sebe
samoga spase od smrti! Razmee se da je Sin Boji, a Bog nee ni da
se makne da svoga prvoroenca skine sa veala. Dakle, lagao je: nije
istina da je spasao ikoga i nije istina da je Bog njegov otac, i kada je
slagao to, slagao je sve ostalo, te je zasluio tu sudbinu. Ovaj dokaz
nije uopte bio potreban, ali ipak je tu; toliko je jasan, da su se svi
mogli da uvere, i naa savest je potpuno mirna. U ovome asu, kada bi
uda bila moguna, ne bi on tu visio umirui u mukama; ali nebo je
prazno, a sunce, taj Boji iak, svetli nam da moemo bolje videti
kako se grevito razvlai njegovo lice i kako teko diu njegove grudi.
Velika je teta to Rimljani ne doputaju da one koji na Boga hule
kanjavamo naim starim kaznama, jer bismo se iskalili bolje kada
bismo te zasuli kamenjem. Svaki od nas naao bi najveeg uivanja u
tome kada bi mogao da te gaa u glavu, kada bi tvoje telo ogrezlo u
krv i bilo pokriveno modricama i vorugama, kada bi ostao leei pod
itavim brdom od kamenja. Jedanput, pred onom preljubnicom,
pobacali smo ga, ali danas se vie niko ne bi uzdrao i ti bi platio i za
nju. Ni krst nije lo, ali on je manje zanimljiv za one koji posmatraju. Da
su nam ti tuinci dopustili da bar po jedanput udarimo ekiem u
klince! Ne odgovara nita, zar? Ne voli vie da dri proprovedi? Zar
ne moe da sie? Zata ne pokua i nas da obrati? Ako hoe da
te volimo, dokai nam najpre da Bog voli tebe toliko, da te silnim
udom otima od smrti!

428

Ali Bog na Krstu uti. Samrtne muke koje su ve poele nisu toliko
teke kao rei te brae, koja ga po drugi put razapinju svojim uasnim
neznanjem.

429

DIZMAS

DIZMAS
Razbojnici koji su razapeti zajedno sa Isusom poeli su se gnjeviti na
njega u putu, kada je osloboen svoga tekoga krsta. Na njih se niko
nije osvrtao. I oni su morali da umru istom smru, ali to se nije ticalo
nikoga. Ruili su ga i podsmevali mu se, ali su za njim jurili, vodili o
njemu rauna, kao da je on jedini na zemlji. Za njim je iao ceo taj svet
svet ugledan, svet obrazovan, svet imuan ; za njim su plakale
ene, pa ak i kapetan bee ganut. Taj palanaki prepredenjak bio je
Car sveanosti i na sebe je privlaio svu panju kao pravi car. Ko zna
da li bi oni dobili i kapi onoga vina sa izmirnom, da se on njega nije
gadio?
Ali jedan od njih, kada u one silne rei iz usta toga druga kome je
zavideo oprosti im, jer ne znaju ta ine odjednom zaneme. Ta
molitva bila je tako nova za njega, budila je u njemu oseanja toliko
neobina za njegov duh i za njegov ivot, da ga ona odjednom vrati u
davno zaboravljene dane, u njegovo prvo doba, kada je i on bio nevin i
znao da ima jedan Bog, od koga je ovek mogao iskati mira, kao to
siromaak od gospode ite hleba. Ali nigde i nikada, koliko se seao,
nije on uo da je kogod Bogu upuivao tako neobinu, tako besmislenu
molitvu kao to je bila ta to ju je izgovorio ovek koga hoe da ubiju.
Ipak, te neverovatne rei spojie se, u okorelom srcu razbojnikovom, s
neim u ta je on bio rad da veruje, naroito u tome trenutku kada je
trebalo da izie pred jednog sudiju kojega se bojao vie nego
slubenih sudija. Ta Isusova molitva neoekivano se slila s mislima
koje on ne bi mogao da reima iskae, ali koje su za tren oka poput
munje obasjale tamu njegovog mozga. Da li je on odista znao ta radi?
I da li su se drugi starali o njemu, da li su za njega uinili ono to je bilo
potrebno da uine, pa da ga spasu od zla? Da li je silo ikoga ko ga je
istinski voleo? Ko bi mu dao da jede kada je gladan, haljinu kada se
430

mrzne od studi, i rekao koju prijateljsku re kada mu je u ogorenoj i

osamljenoj dui iskrsavalo iskuenje? Da je imao malo hleba i neto
vie ljubavi, ko zna da li bi uinio ono to ga je dovelo tu, na Golgotu?
Nije li i on bio meu onima koji ne znaju ta rade, koje je skolila mrana
beda, koji su ostavljeni svojim strastima? Nisu li i svi ta tu razbojnici
kao to je i on, ti Leviti to trguju rtvama, ti Fariseji to jedu kue
udovike, ti Bogatai to sisaju krv onima koji krvi vie i nemaju? Oni
su ga osudili na smrt; ali kakvo su, najzad, pravo imali da ga ubiju,
kada nisu uinili nikada nita da ga spasu i kada su i sami vrili zloine
kao ion?
Tako je on premiljao u svome namuenom srcu, ekajui da doe red
i na njega. Bliska smrt i to kakva smrt! ta neuvena molitva oveka
koji ne bee razbojnik, a ipak je morao da iskusi kaznu razbojnika, ona
mrnja izraena na licima onih koji su osudili i njega, budili su u
njegovoj bednoj i ranjenoj dui oseanja koja ga nisu obuzimala nikada
od njegove najranije mladosti, oseanja za koja nije znao ni kako da ih
nazove, ali koja su mogla da lie na kajanje i ganutost.
Kada su na krstu bila sva trojica, onaj drugi razbojnik poe, ma da je
sav cepteo od bolova, da opet vrea Isusa. Svojim ve iskrivljenim i
zapenuenim ustima rugae mu se kao i Judeji:
Jesi li ti Hristos? Pa onda pomozi i sebi i nama!
Da je odista bio Sin Boji, zar ne bi doao na misao da spase i svoje
drugove u nesrei? Zato da se ne smiluje? Dakle, u pravu su ta tamo
dole: on je varalica, niiji sin, izrod, stvorenje koje je prokleto.
Razbojnik se razoarao u svojoj nadi, u nadi koja je bila iskrsla kao
kakav san, da bi nekim udom mogao biti spasen, te su njegove
uvrede kiptele prezrenjem. ovek koji je u oajanju nada se i u ono to
je nemogue, te razoarenje utie na njega kao izdaja.
Ali onaj dobri razbojnik, koji je ve odavno sluao ta govori on i ta
431

viu oni besomuni nevaljalci dole, obrati se svome drugu:

Zar se ti ne boji Boga, kad si i sam osuen tako? A mi smo jo
pravedno osueni, jer primamo po svojim delima kao to smo zasluili;
ali on nikakva zla nije uinio.
Taj razbojnik je, posumnjav u njegovu krivicu, premiljanjem doao do
zakljuka, da je nevin taj ovek tu to prata onima koji ga rue i
vreaju. Mi smo vrili dela nee da kae zloine za koja nas ljudi
kanjavaju, ali on "nikakva zla nije uinio", pa ipak je kanjen kao god i
mi. Zato ga, onda, vrea? Zar se ne boji da e te Bog kazniti to
ini na ao jednom nevinom stvorenju?
I na um mu padae ono to je sluao o Isusu; bilo je vrlo malo i za
njega vrlo nejasno. Ali znao je da je on govorio o nekom Carstvu mira i
da e se uskoro vratiti, da sedne na presto toga Carstva. I onda,
ispunjen nekom verom, i kao obuzet oseanjem srodnosti izmeu krvi
to je u isti mah tekla iz njegovih zlikovakih ruku i ruku nevinoga
Isusa, izgovori ove rei:
Isuse, opomeni me se kad doe u Carstvo svoje! Stradali smo
zajedno. Zar da ne pozna onoga ko je bio razapet naporedo s tobom,
jedinog oveka koji te je branio kada su svi bili protiv tebe?
I Isus, koji nije odgovarao nikome, okrenu glavu, koliko je mogao,
prema milosrdnom razbojniku i ree mu:
Zaista ti kaem da e danas biti sa mnom u Raju.
Ne moe da mu obea nita zemaljsko. A i ta bi mu vredelo i da se
skine s krsta i da se jo koju godinu, izranjavljen i bedan, vue po
putevima ovoga sveta? On odista i nije, kao onaj drugi, eleo da ga
kogod spase. Bilo mu je dovoljno da ga se Isus opomene posle smrti,
kada se bude vratio u slavi svojoj. I Isus mu, umesto telesnog i
432

prolaznog ivota, obeava veni ivot, ivot u Raju, koji e otpoeti

odmah: "danas".
Imao je grehova; u oima ljudi tekih grehova: bogatae je pomalo
liavao njihovog bogastva; otimao je moda i od siromaha. Ali Isus je
prema grenicima, to su patili od uasnije bolesti nego to je ikakva
telesna bolest, imao pristrasnosti kojom se nije nikada razmetao, ali
koju nije hteo ni da krije. Zar nije doao da u toplu staju vrati ovcu koja
je zalutala u trnjacima poljskim? Zar nevaljali ljudi nisu dovoljno
kanjeni samim svojim nevaljalstvom? Zar oni koji sebe smatraju
pravednima i osuuju njih nisu, moda, izopaeniji od ovih? On ne
prata svima. I to bi bila nepravda, svetija od one, no ipak nepravda.
Ali njemu je dovoljno i najmanje pokajanje, jedna jedina re koja ga
izraava. Razbojnikova molba dovoljan mu je razlog da mu oprosti
grehe.
Taj dobri razbojnik bio je poslednji ovek koga je Isus obratio za svoga
telesnog ivota.
O njemu ne znamo nita vie; jedino njegovo ime ouvano je u jednom
apokrifu. Pod tim imenom, Dizmas, Crkva ga je, na osnovu onoga
Hristovog obeanja, primila meu svoje svetitelje.

433

TAMA

TAMA
Isus je disao sve tee i tee. Grudi su se grevito irile i nadimale, da u
sebe uvuku malo vie vazduha; glava mu je pucala od bolova, kao da
ga neko ekiem udara u nju; srce je bilo ubrzano, silno, tako da je sav
podrhtavao; uasna groznica tresla ga je celoga, kao da mu je u ilama
teklo rastopljeno olovo. Telo mu bee u strahovitom poloaju: bio je
prikovan uz grede, te nije mogao da ga promeni; visio je o rukama, i
kada bi hteo da se malo opusti, rane na njima proirivale bi se, a kada
ih je odravao zategnute i u visini glave, preterano su mu zamarale
grudni ko, koji i inae bee iznuren i izranjavljen ibanjem. To mlado
boansko telo. koje je toliko patilo, da bi u sebi ouvalo isuvie veliku
duu, bilo je u tome trenutku lomaa, na kojoj su bukteli zajedno svi
bolovi ovoga sveta.
Raspinjanje je bilo odista, kao to je to priznao jedan delat retor, koji
je ubijen pre Hrista, najsurovije muenje. Ono je skopano s najveim i
najdugotrajnijim bolovima. Ako nastupi koenje celoga tela, muke
uminu i smrt nastupi brzo; ali bilo je ljudi koji su u najveim bolovima
ivot odravali do sutradan, pa i dalje. e od vatrutine, navala krvi u
mozak, stvrdnjavanje ila, grevi u miiima, vrtoglavica, rane i sve
druge muke nisu mogli da ih savladaju. Ali veinom su ipak izdasali pre
nego to se navri dvanaest asova.
Krv iz etiri Isusove rane bee se zgruala oko glava od klinaca, ali
prilikom svakoga pa i najmanjeg pokreta ona bi poela izbijati i klizei
niz krst kapati na zemlju. Glava mu je, zbog malaksalog vrata, bila
klonula na jednu stranu; oi, one smrtne oi na koje je Bog posmatrao
zemlju, gasile su se i postajale staklene; a modre usne, koje su bile
isprepucale od plaa, osuene od ei, smeurane od tekog disanja,
imale su na sebi otisak poslednjeg poljupca, otrovnog Judinog
434

poljupca.
Tako umire Bog, koji je od groznice oslobaao grozniave, koji je
davao vode ednima, koji je mrtvace dizao s nosila i iz grobova, koji je
mo kretanja vraao uzetima, koji je demone izgonio iz besomunih,
koji je plakao e onima to plau, koji je zle ljude preporaao umesto da
ih kanjava, koji je pesnikim reima i udesnim delima svoju brau
uio savrenoj ljubavi, kakvu odvratna, krvoedna i nevaljala trabunjala
ne bi nikada mogla da otkriju. Vidao je rane, a ranama su obasuli
njegovo telo; pratao je zloincima, a zloinci su njega, nevinog,
raspeli izmeu zloinaca; beskrajno je voleo sve ljude, pa i one koji
nisu zasluivali njegovu ljubav, a mrnja ga je prikovala tu gde mrnja
kanjava mrnju; bio je pravedniji nego pravda, a nad njim je izvrena
najvea nepravda; pozivao je zverove da budu sveci, a on je pao u
ruke demonima; donosio je ivot, a oni su mu za to dali sramnu smrt.
To je moralo da se zbude, da bi ljudi mogli ponovo poi putevima Raja
Zemaljskog; da bi se iz tupog pijanstva vratili u svetiteljski zanos; da bi
vaskrsli iz mrane tromosti, koja izgleda da je ivot a smrt je, i vinuli se
u sjaj Carstva Nebeskog.
Neka se na razum pokloni pred sablanjivom i zagonetnom tajnom te
potrebe, ali nae srce neka nikada ne zaboravi kakvom je cenom
plaen na neizmerni dug. Devetnaest stolea ljudi preporoeni
Hristom, dostojni da poznaju Hrista, da Hrista vole i da ih Hristos voli,
plakali su, bar jednom u ivotu, seajui se toga dana i tih muka. Ali
sve nae suze, kada bi one bile itavo jedno gorko more, ne bi bile
kadre da iskupe ni jednu od onih tekih i rumenih kapi to su rosile
gubilite na Golgoti.
Varvarski kralj jednog varvarskog naroda izgovorio je, pri pomisli na tu
krv, silnije rei no to su ikada izile na usta hrianska. itali su
Klodvigu povest o Stradanju; i krvoedni kralj je uzdisao i plakao, i,
poto je rukom dohvatio balak svoga maa, uzviknuo je: Ah, da sam
435

tamo bio ja sa mojim Francima! Rei prepune bezazlenosti, rei jednog

ratnika, oveka sile, rei koje su u protivnosti s reima to ih je Hristos
izgovorio Petru u Maslinovom Vrtu, ali rei pune lepote, nerazumne
lepote jedne iste i silne ljubavi. Jer nije dovoljno plakati za onim, koji
nije samo plakao, nego je potrebno boriti se. Boriti se protivu svega
onoga u nama to nas deli od Hrista; boriti se u naoj sredini protiv
svih neprijatelja Hristovih.
Jer, premda su kasnije milioni plakali seajui se toga dana, u taj
petak, oko krsta, smejali su se svi, svi osim ena. I ti to su se tada
smejali, nisu izumrli, nego su ostavili sinove i unuke, i mnogi od njih
krteni su, ali se smeju jo i dan danas, pred nama, a i njihovi potomci
smejae se, smejae se sve do Dana u koji e samo Jedan moi da se
smeje. Kada pla ne moe otrti krv, kakve li e muke moi da okaju taj
uasni smeh?!
Pogledajte, dakle, jo jednom te to se smeju oko krsta na kome
Hristos umire u strahovitim bolovima!
Eno ih tamo, gde se tiskaju po padinama Golgote, kao gomile mrskih i
odvratnih jaraca. Pogledajte ih dobro, pogledajte u lice jednog po
jednog; poznaete ih, jer su besmrtni.
Vidite kako opruaju pogane im njuke, ilave ije, ispupene i kukaste
nosine, kako su im oi, ispod gustih vea i ekinja, prepune
grabljivosti. Osmotrite ih koliko su odvratni zbog onoga svoga
kajinskoga dranja. Uverite se da su tu svi oni, braa onih koje s dana
u dan sretamo na svome putu. Ni jedan nije izostao.
Tu su, u prvom redu, popovi golemih buraga, okorelog srca, velikih
uiju obraslih dlakom, debelih gubica koje se, ponekada, pretvaraju u
kratere iz kojih suklja lava od pogrda. Do njih su, rame uz rame,
bezobrazni, krmeljivi i irljivi knjievnici, s licem utim kao izmet u
malog deteta, stvorenja koja krpare lai i bljuju gnoj i mastilo. Zatim
436

prodrljivci, nabreklih trbuina kao da su bremeni, zverovi koji se tove

onda kada vlada glad i skupoa, koji u novac pretvaraju strpljenje
siromanog sveta, znoj robova, nevinost devojaku. Onda, razroki
sabirai Novaca, vini ujdurmama i podvalama, koji ive od pljake i
otimanja; potom suvoparni pravnici, ljudi od paragrafa, koji su pravi
umetnici u izigravanju zakona prema nevinima; i, najzad, iza sviju njih,
ponositi stubovi celoga drutva gomila podlih sudopera, izopaenih
hulja, lajavih ugursuza, odvratnih vucibatina, niskih debraka,
nevaljalih lopova, poganih nitkova, najnieg i kao vuk gladnog oloa
koji dere ispod stolova i rei na one koji mu ne dobace poneku kost ili
ga nogom ne raspale otpozadi.
To su veni Hristovi neprijatelji, koji se danas vesele kao razuzdani i
obesni razvratnici na kakvoj terevenci, poto su na Hristovo lice
izbljuvali svoju otrovnu sluz, smrdljive sline, pogani talog neiste im
due. Poneki od njih je, moda, te noi bludniio, a dan ranije krivo se
kleo, da bi doao do onoga to nije njegovo; neki je, moda, dobio
kopile, merio na lane terazije, odbio onoga koji plae.
I ta gnusna, prljava, lopovska rulja izbacuje iz pomijare svoga srca
gadni jed na Hrista, uporno ustaje, protiv Hrista koji prata, obasiplje
pogrdama Hrista koji strada nje radi, Hrista koji umire nje radi. Nikada,
kao toga nepopravimog dana, nisu tako otvoreno, tako tragino, stali
jedno prema drugom Dobro i Zlo, Nevinost i Sram, Svetlost i Tama.
I kao da je i sama priroda htela da uini da se ne vidi sav taj uas.
Nebo, koje je celo jutro bilo vedro, gotovo odjednom se pomrai. Neka
gusta pomrina, kao da doe sa dna pakla, pojavi se iza bregova, i,
malo po malo, rasprostre se na ceo vidik. itava jata crnih oblaina
jurnue na sunce, na ono jarko i umiljato sunce koje je grejalo ruke
svih tih ubica, okruie ga, opsadie, i, najzad, pokrie tamnim
zastorom. "I bi tama po svoj zemlji do sahata devetoga".

437

LAMA SAVAHTANI

LAMA SAVAHTANI
im se spustio taj tajanstveni mrak, mnogi pobegoe sa Golgote i
zaprepaeni vratie se kuama. Ali ne svi. Vazduh je bio miran; jo
nije padala kia, i u tami se videlo kako se neprestano belasaju ona tri
obeena lea. Hteli su da se siti nagledaju te jezovite borbe s duom.
Zato da iz pozorita pobegnu pre nego to se drama zavri
poslednjim krikom?
I ta to su ostali naprezali su ui nee li uti kako mrska im glavna
linost u ropcu izgovara koju re.
Bolovi Raspetoga bili su svakoga trenutka sve vei. Njegovo telo,
neno i po samoj svojoj prirodi, zamoreno naporima u poslednje
vreme, skrhano borbom izdranom poslednje noi, iznureno mukama
poslednjih asova, nije moglo vie da odoleva. I duh je patio vie nego
telo, u kome e jo za koji asak ostati. inilo mu se da su ga ostavili
zanavek, i njegova boanska bezazlena dua bee ostarela najdubljom
starou. Svi su bili daleko od njega: drugovi iz srenih dana, prijatelji
kojima je otvarao svoju duu, siromasi koji su ga gledali s ljubavlju,
deca koja su mu podnosila glave, da ih pomiluje, isceljeni koji se nisu
mogli da odmaknu od njega, uenici kojima je dao novu duu. U
njegovoj blizini bila je samo gomila bezdunih ljudodera koji su,
njukajui, ekali njegovu smrt.
Jedino ene nisu ga bile ostavile. Sa strane, malo udaljene od Krsta, iz
straha od drekavaca, stojale su Marija, njegova mati, Marija
Magdalena, Marija Kleofina, Saloma mati Jovanova i Jakovljeva a
moda i Jovana Kuzina i Marta i, zaprepaene, posmatrale njegovo
izdisanje. Imao Je jo snage da Jovanu poveri najmilije i najsvetije
naslee to ga je ostavljao na zemlji: Tunu Bogomater. Potom, oima
438

koje su zamaglile suze nije vie video nita i nikoga. Oseao se sam,
kao to je sam bio u najsveanijim trenutcima svoga ivota. Gde li
bee taj brini i dobri Otac, kojemu se on obraao s ubeenjem da e
ga usliiti i pomoi mu? Zato mu ne pritekne u pomo? Zato mu ne
ukae bar tu milost da ga odmah uzme k sebi?
I tada se, u onom zaguljivom vazduhu, u onoj tihoj tami, ue ove
rei:
Eli, Eli, lama savahtani? Gospode, Gospode, zato si me ostavio?
To je bio prvi stih jednoga psalma koji je on za sebe bezbrojno puta
izgovarao, jer u njemu je bilo mnogo pretskazanja o njegovom ivotu i
o njegovoj smrti. Nije vie imao snage da ga celog izgovori, kao onda u
Pustinji, ali u njegov uzburkani duh vraao se jedan po jedan usklik.
"Boe moj, Boe moj, zato si me ostavio? Zato si se udaljio od
spasenja mojega, od rei vike moje? ... U tebe se uzdae oevi nai,
uzdae se, i ti si ih izbavljao... A ja sam crv, a ne ovek: podsmeh
ljudima i rug narodu. Ko me vidi, ruga mi se, razvaljuje usta, mae
glavom i govori: oslonio se na Gospoda! Gospod e ga pomoi,
izbavie ga, kada ga voli! Da, ti si me izvadio iz utrobe materine, ti si
me umirio na sisi matere moje. Ne udaljuj se od mene, jer je nevolja
blizu, a nema ko da mi pomogne. Opkoli me mnotvo bikova, razvaljuju
na me usta svoja, kao lav koji je gladan lova te rie. Kao voda razlih
se; rasue se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopi se u
meni. Sasui se kao crep snaga moja, jezik moj prionu za nepce; ti me
u prah smrtni mee. Okruie me psi mnogi; eta zlikovaca ide oko
mene, probodoe ruke moje i noge moje. Gledaju me, od mene
nainie predmet za gledanje. Dele haljine moje meu sobom, i tuniku
moju stavljaju na kocku. Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, priteci
mi u pomo".
Ova preklinjanja iz prorokih psalama, koja nas opominju na Isaijinog
Bolnika, izvijaju se iz ranjenog srca Razapetoga, kao poslednji val
439

njegove oveje prirode, koja je na umoru.

Ali nekoliko zverova, koje su blie krstu, pomiljaju da on to zove Iliju,
proroka koji neprestano. ivi, koji je u narodnom verovanju bio vezan s
Hristovim dolaskom.
Ovaj zove Iliju.
U tom trenutku, jedan od vojnika uze suner, napuni octom, pa natae
na trsku te ga pritite na usne Isusove.
A Jevreji su govorili:
Stani, da vidimo da li e doi Ilija, da mu pomogne.
Legionar, koji ne voli zanovetanja, spusti trsku. Ali, posle nekog
vremena a vreme je beskrajno dugo, kao da je zastalo u onoj tami,u
onom oekivanju, u onoj napregnutosti, munoj za svakoga
najedanput se s vrha krsta kao iz neke daljine u Isusov glas:
edan sam.
Vojnik dohvati opet suner, zamoi ga po drugi put u svoj sud s piem,
koje se sastojalo iz octa i vode, " prui ga bnome koji je Boga molio da
oprosti i njemu. I Isus, im je ovlaio usne, uzviknu^
Svri se.
Onaj koji je toliko puta utoljavao e drugima i na svetu ostavio ivotni
izvor koji nee presahnuti nikada i na kome se umorni krepe, truli
podmlauju, nemirni umiruju, bio je celoga svog ivota edan ljubavi.
Pa i sada, kada bukti u groznici, nije edan vode, nego kakve milostive
rei koja bi prekinula tu neutenu osamu; Rimski najamnik mu daje,
umesto svee vode iz izvora galilejskih, umesto vina koje srce veseli i
440

koje je pio na poslednjoj veeri, malo svoga kiselog pia. Ali taj
milosrdni postupak toga nepoznatog roba tei ga, iako je na izdisaju,
jer vidi da se jedno srce smilovalo na njegovo srce.
Kada je jedan tuinac, koga nije video nikada dotle, uinio tako neto,
pa ma i sitno, iz saaljenja, znak je da ga Otac nije ostavio. aa
gorine ispijena je do dna. S krajem zapoinje venost. I prikupiv svu
snagu, uzvikuje u tami:
Oe, u ruke tvoje predajem duh svoj!
I Isus, poto je jo jednom povikao iz sveg glasa, obori glavu i ispusti
duh. Taj uzvik, koji je bir tako silan da duu oslobodi od tela, razlee se
kroz tamu i izgubi po prostorima zemljinim. Posle toga uzvika, veli
Matej, "zaves crkveni razdre se na dvoje, od gornjega kraja do
donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade; i grobovi se
otvorie, i ustae mnoga tela svetih koji su pomrli; i uoe u sveti grad i
pokazae se mnogima". Ali srca onih koji su sve to gledali bila su tvra
od kamenja; ti mrtvaci, koji su samo prividno ivi, nisu se probudili na
taj poslednji poziv.
Tisuu i devet stotina godina proteklo je otkako se razlegao taj uzvik, a
ljudi su ustostruili tutnjavu svoga ivota, da ga ne bi sluali vie. Ali u
magli i u dimu naih gradova, u sve dubljoj tami u kojoj ludi podstiu
svoje bedne vatre, taj oajniki uzvik, ispunjen radou zbog pobede i
izbavljenja, taj silni uzvik, koji veno doziva svakoga od nas, odjekuje
jo u duama onih koji ne mogu da ga zaborave.
Isus je umro. Umro je na krstu, kao to su ljudi hteli, kao to je Sin
izabrao i Otac prihvatio. Borba s duom je zavrena i Jevreji su
zadovoljeni. Ispatao je do poslednjeg asa i umro je. Otpoelo je nae
ispatanje i traje jo neprestano.

441

NEVIDLJIVI KRST

NEVIDLJIVI KRST
Isus je umro i njegovo probodeno telo visi od onoga dana na jednom
nevidljivom Krstu, koji je zaboden nasred zemlje. Pod taj gorostasni
krst, sa koga jo kaplje krv, dolaze da plau oni koji su raspeti u dui, i
sve Jude ovoga sveta, ma koliko da su ga drmali, nisu mogli da ga
iupaju.
Ali rugai nisu pomrli. Njihovo pleme ima dug ivot. Praunuci Kainovi i
Kajafini jo neprestano rue i podsmevaju se. Ludilo krsta isuvie je
velika sablazan za njihovu mudrost.
Kolika graja, kolika dreka graku gavrani iz ume od hartije zbog
jednog oveka koji je umro na krstu! Vi kaete da je taj ovek bio Bog,
a mi znamo jer znamo sve i jer smo proitali sve knjige da nasilna
smrt jednog junaka, jednog poluboga, jednog boanskog bia uopte
nije neto tako novo, da bi moglo toliko dugo da uzbuuje svet. Isus je
jedan vie na spisku; hoete li da ga proitamo ispoetka?
Nije potrebno. Poznate su i nama te marionete iz legendarnog doba. I
znamo da nije pametno da ih izvlaimo iz pesnikih kinurenja i starih
mitolokih knjiga, da bismo dobili materijala za raspravljanja koja bi bila
skrnavljenje. Hteli biste, moda, da nas podsetite na siromaha Ozirisa,
koga je njegov zavidljivi brat, rii Set, zatvorio u koveg i bacio u more,
gde su ribe na najsitnije delove raskidale bedno telo toga vladara
misirskog? Ili na lepog Vavilonca Tamuza ko]i je, kao i njegov brat ili
bratued Adonis, umro meu zubima divljeg vepra? Ili na ono
udovite Eabanija, koga su u nekoj guvi ubili stanovnici Nipura, kada
je tamo doao sa svojim prijateljem Izdubarom? Ili na pevaa Orfeja,
koga su Basaride rastrgale zato to je oboavao samo Apolona, a nije
hteo ni da se dotakne ica u ast Bahusovu? Ili na nevinog Hipolita,
442

koji nije hteo da padne u Fedrin zagrljaj, te ga je rogovima proburazio

bik koji je iskoio iz mora? Ili na vetoga lovca Oriona, koga je strelom
ubila Artemida, stoga to se usudio pozvati je da se s njime takmii u
nadbacivanju diskosa? Ili na drugu Artemidinu rtvu, na Akteona, koga
su iskidali psi za vreme lova, poto na sebe bee navukao gnjev te
boginje? Ili na snanog Herkula, istaa staja, koji je, poto se
nauivao s nekoliko ena, spaljen u koulji to ju je kentaur Nesus
lukavo poklonio ljubomornoj Dejaniri, na dobrog Herkula koga je, malo
kasnije, njegov prijatelj Jolao podigao iz mrtvih, podnev tome
prodrljivcu pod nos peenu prepelicu? Ili na Titona, koji je dat orlu da
ga podere, stoga to je ljude uio upotrebi vatre i drugim korisnim
radovima, ali koji kao besmrtan jo neprestano ivi i koga tee
Okeanide? Ili na veoma uvenog Dionisija Zagreja, koga su braa
isekla na komade i skuvala u kotlu, posle ega je on oiveo na veliku
radost Menada i beraa po vinogradima?
Sve su to samo tvorevine narodnog verovanja, koje su pesnici prihvatili
i ulepali; alegorijska bia koja niko ivi nije poznavao. Ali Hristos se
pojavio u obliku oveka i iveo je meu ljudima, koji su, odmah posle
njegove smrti, priali o njemu, u vreme koje nam je blisko i poznato. Ti
drugi nisu stradali stoga to su doneli kakav nov zakon, uinili neko
neobino otkrie, nego su svi izreda izuzev Prometeja koji
predstavlja poetak civilizacije ali deli samo materijalna dobra ivot
izgubili iz osvete, iz ljubomore, iz nadmenosti, nesrenim sluajem. Ta
fantastina stvorenja postradala su iz linih, privatnih, nitavnih
razloga. Niko od njih nije svoj ivot dao za spas oveanstva, pa i sam
Prometej da je, neto, mogao predvideti Zevsov gnjev, prikrio bi od
nezahvalnih ljudi svoj dar vatru.
Ne uzimajui u obzir boanstva govore dalje Kajafini potomci mi
znamo i za druge ljude, koji su, kao god i Isus, stradali da bi
oveanstvu dali istinu, koji su, isto tako, zasnivali kole i religije. Ali,
koji su ta, neka nam izvole kazati, to se ma i iz daleka mogu da
porede sa Isusom?
443

Moda je to onaj dobri birokrata Konfuije, koji je imao ena i dece,

pribirao takse na panjake, upravljao javnim radovima i mirno umro u
postelji, u svojoj sedamdeset i treoj godini? Ili Vardhamana, glava
dainizma, koji je umro prirodnom smru kada mu je bilo sedamdeset i
dve godine? Ili Zaratustra, koji je poginuo u ratu prilikom opsaivanja
Bakdia? Ili Buda Sidharta, carski sin, koji je s lepom nevestom rodio
lepo dete, i preminuo po navrenoj osamdesetoj godini ivota, poto se
prejeo masne svinjetine.
Jedini koji je pogubljen po sudskoj presudi to je Sokrat; ali niko nikada
za njega nije verovao da je bio Bog ili da govori u Boje ime, a jo
manje da je otkrivao nadoveanske istine. On ne spasava ljude, nego
se trudi da Atinjane naui da misle tanije. Doneo je, vele, nebesku
filosofiju na zemlju, ali Isus je na zemlju doneo nebo. Sokrat je stavljao
u izgled popravku razuma, a Isus sreu i venost. Uostalom, ovaj
otroumni profesor majeutike doiveo je svoju sedamdesetu godinu i
nije bio muen: naprotiv, dopustili su mu da se dugim govorom brani, i
umro je bez bolova, okruen svojim uenicima, koji ga nisu ni izdali ni
ostavili.
Isus je ljude uio neemu beskrajno boljem nego to je preiena
sofistika ili kakva graanska etika, zasnovana na pravdi. On je hteo da
ljude preobrazi po ugledu na sebe, prema reima proroka Jezekilja koji
je njegov dolazak predskazivao: "I dau im novo srce, i nov duh
metnuu u njih, i izvadiu iz tela njihova kameno srce i usadiu u njih
moje srce".
Poziva nas da budemo Bogu podobni, da se oslonimo na Boga da
nama upravlja, to jest da budemo boanski slobodni. Budite sveti kao
to je Bog sveti; savreni kao to je Bog savren; pratajte kao to Bog
prata; volite se kao to vas Bog voli! Ako budete tako inili, meu
vama nee vie biti neprijatelja ni gospodara, nesrenih ni siromaha,
tlaitelja ni potlaenih, nego Carstvo Nebesko zamenie sva
444

nepravedna carstva zemaljska.

To je bio zadatak Isusovog rada. I Isus je, kao i zmija u rajskom vrtu,
ali samo u protivnom smeru, rekao ljudima: Budite kao bogovi. Samo
ljudi nisu imali snage da ga posluaju. Bog je isuvie daleko, a i na
smetlitu ima neeg prijatnog. Preterano teak bio bi to posao za crva,
koji je ulepljen u blato, da se pretvori u sveca i priblii savrenstvu,
jedinoj srei koja zasluuje da je ovek trai i u kojoj se nee
razoarati.
I odbili su sve ono to im je Isus ponudio zajedno sa svojom
prolivenom krvi. I da ne bi morali sluati njegov dosadni glas, koji ih je
pozivao na veoma teko preduzee, uguili su ga na krstu. Pobojali su
se da ne izgube svoja dobra od kamena, metala i hartije, te nisu
poverovali u beskrajna dobra koja im je on nudio u zamenu za njih. I
zbog toga odbijanja k te bojazni oveji Sin izdahnuo je toga dana na
Golgota, uz krik koji je tama prihvatila.
I koji god od nas ne odgovori na taj krik, taj novim udarom zabija klince
to ga toliko vekova dre na Krstu koji se ne da oboriti.

445

VODA I KRV

VODA I KRV
Isus je umro, najzad, onako kako su to traili poglavari njegovog
naroda, ali ni onaj njegov poslednji krik nije njih osvestio. Neki od njih,
veli Luka, vraali su se kui udarajui se u grudi. Ali, da li u tim grudima
bee srdaca koja su bila za ono veliko srce to je prestalo kucati? Ne
govore, hitaju svojim domovima, na veeru. Moda je to pre bio strah
negoli ljubav.
Ali jedan tuinac, kapetan Petronije, koji je utei posmatrao
pogubljavanje, odjednom se prenu, i na njegove bezbonike usne
vinue se rei Klavdije Prokule:
Zaista, ovaj ovek bee pravednik.
Ne zna pravo ime oveka koji je umro, ali pouzdano zna da nije bio
zloinac. To je tree svedoanstvo rimsko o nevinosti onoga koji e,
zbog Apostola,'postati venim Rimljaninom.
Jevreji i ne pomiljaju na kajanje. Ali pomiljaju, naprotiv, da e biti
poremeena Pasha, ako se krvavi leevi ne odnesu odmah odatle.
Vee je ve blizu, i im zae sunce otpoee Velika Subota. Stoga
poruuju Pilatu da naredi da se prebiju goleni osuenih i da se oni
pogrebu. To prebijanje goleni bee jedan od najsvirepijih izuma kojima
su skraivane muke raspetih, neka vrsta milosti, podesne naroito
onda kada ... je trebalo hitati. Vojnici, dobivi zapovest, pristupie
razbojnicima i sekirom im prebie kolena i cevanice.
Isusa su ve videli kako umire, te nisu morali da se i oko njega trude.
Ali jedan od njih, pria Jovan, dohvati koplje, probode mu rebra i, na
svoje veliko zaprepaenje, vide gde iz rane potee krv i voda.
446

Taj vojnik zvao se, prema jednom starome predanju, Longinije, i pria
se da je nekoliko kapi krvi prsnulo u njegove oi, koje su bile bolesne, i
da su se one odjednom iscelile. U Martirologiji, istoriji hrianskih
muenika, stoji da je Longinije, od toga dana, verovao u Hrista i
dvadeset i osam godina bio monah u esariji, sve dokle mu, zbog
njegove vere, nisu odrubili glavu. Klavdija Prokula, milosrdni Legionar
koji je poslednji put ovlaio usne samrtnikove, kapetan Petronije i
Longinije prvi su Neznaboci koji su Isusu pristupili istog onog dana
kada ga je Jerusalim od sebe odgurnuo.
Ali svi Jevreji nisu ga zaboravili. Sada kada je umro, istinski umro,
sasvim umro, sada kada je hladan kao i svi mrtvaci, nepomian kao i
svi leevi, sada kada je mrtvo, mirno telo, telo bez due, s ustima koja
ute, sa srcem koje ne bije vie, sada izbijaju iz kua, iz kojih se nisu
pojavljivali od prole veeri, loi prijatelji, plaljive pristalice, potajni
uenici, nepoznati potovaoci, koji nou iak stavljaju pod kopanju, a
danju, kada je sunce, iezavaju nekuda. Poznajemo mi ve iz
iskustva te prijatelje, te oprezne ljude, koji dru pri pomisli na ono "ta
e se rei", koji te prate ali poizdalje. koji te primaju ali kada to niko ne
moe da vidi, koji te potuju ali da to osim njih niko ne zna, koji te vole
ali ne toliko, da bi tebe radi izgubili koji as sna ili koju prebijenu paru.
Ali kada ovek umre, moda ba usled tvrdienja ili kukavitva takvih
ljudi, za njih nastaje prava sveanost. Tada su oni ti koji liju
najprobranije, najkrupnije suze, to su ih uvali naroito za taj dan; koji
svojim trudoljubivim rukama pletu vence od cvea i sastavljaju
nadgrobni govor. Treba ih samo videti s kolikim se poletom i s koliko
ganutosti promeu u prave naricaljke, u pisce nekrologa, epigrafa i
spomenica. Posmatrajui njihovo dranje, ovek mora doi do
zakljuka da pokojnik nije imao vernijih drugova od njih, i nenija
stvorenja oseaju skoro neko sauee prema tim ljudima koji su, kako
se ini, tom smru izgubili polovinu ili, u najmanju ruku, etvrtinu svoje
due.

447

Hristos, da bi se moda vie namuio u svom ivotu i prilikom svoje

smrti, imao je stalno prijatelja takve vrste. Dvojica od njih pojavila su se
upravo u petak uvee. Bile su to dve dostojanstvene, istaknute linosti,
dva prvaka u gradu Jerusalimu i u Velikom Veu, dva bogata
gospodina takvi prijatelji su obino bogati ljudi, jednom reju dva
Savetnika: Josif iz Arimateje i Nikodim. Njih dvojica, da ne bi svoje ruke
umrljali Hristovom krvlju, nisu doli na sednicu Velikoga Vea, nego su
se zatvorili u svoje kue, gde su, moda, koji put i uzdahnuli, mislei da
e time spasti svoj glas i svoju savest. A nisu pomiljali da su tim
svojim postupkom ili na ruku ubicama i da je uzdravanje od meanja,
onde gde ovek ima pravo da se umea i svoje gledite zastupa, to
isto to i odobravanje onoga to drugi odlue. Josif iz Arimateje i
Nikodim su, dakle, sauesnici u Hristovom pogubljavanju, iako su bili
otsutni i protivni tome. Kasnije saaljenje moglo je da umanji, ali ne i da
izbrie njihovu odgovornost.
Ali uvee; kada su njihovi drugovi, nemajui vie od ega da prezaju,
otili sa Golgote, kada, dakle, vie nisu bili u opasnosti da izgube ugled
u oima visokog svetenikog i graanskog drutva, poto mrtvac je
mrtvac koji ne moe nikome da smeta, ta dva nona uenika, "kradom
zbog straha od Jevreja" nastae da griu savesti ublae pogrebom
pogubljenoga.
Josif, sraniji od Nikodima "usudi se", kako to kae Marko, koji istie
taj neobini sluaj s tom kukavicom otide Pilatu i zatrai telo Isusovo.
Pilat se zaudi kada u da je ve umro jer raspeti su dosta puta na
krstu iveli i po dva dana, i, poto je dozvao Petronija, koji je izvrio
presudu, i sasluao njegov izvetaj, "pokloni" telo savetniku. Namesnik
se, toga dana, pokazao velikoduan, jer su rimski inovnici obino od
srodnika onih koji su bili pogubljeni traili da se le plati. On nije mogao
da odbije jednog tako uglednog i uz to veoma bogatog oveka, i poklon
mu je uinio moda ne toliko zbog toga to ga je na to pokretalo
potenje, koliko stoga to mu je sve to ve bilo dojadilo. Celo jutro
muili su ga s tim dosadnim Carem, pa mu ne dadu mira ni sada kada
448

je on ve mrtav!
Poto doputenje, Josif otide te kuci lepo platno i onda se krenu na
Golgotu. U putu, ili tamo, sastade se s Nikodimom, s kojim je bio u
prijateljstvu moda stoga to su bili jednomiljenici, i koji je na Golgotu
iao s istom namerom. Ni Nikodim nije alio trokova. Sluga, koji je za
njim iao, nosio je na leima sto livara neke meavine od izmirne i
aloja.
I im su stigli pred krstove, gde su vojnici u tom trenutku skidali
razbojnike, da bi ih bacili u zajedniku raku, njih dvojica pristupie
skidanju Isusovog tela.
Josif, kome pomagae Nikodim i jo neki, jedva izvue iz nogu klince,
jer su bili vrlo vrsto ukucani. Lestvice behu jo tu. Jedan od njih, poto
se ispeo, izvadi i one iz ruku, podupirui telo, koje vie nita ne
pridravae, ramenima, da ne bi palo. Onda drugi pomogoe da se
skine i poloie ga na krilo ojaene Matere koja ga je rodila. Potom se
svi uputie u jedan vrt, koji je bio blizu i u kome se nalazio grob iseen
u kamenu. Taj vrt bee Josifov i taj grob bio je on spremio za sebe, jer
u to vreme svaki imuniji Jevrejin imao je svoju porodinu grobnicu,
udaljenu od svih ostalih grobova, tako da pokojnici nisu morali da se
odmaraju u onoj zajednici, kakva su dananja zvanina, privremena,
geometrijski premerena i demokratska groblja, ureena kao i ceo na
moderni varvarski ivot.
Doavi u vrt, dva uvaena grobara dadoe zahvatita vode sa
studenca i telo okupae. Tri Marije, Devica, Posmatraica,
Osloboena, nisu se bile ni pomakle s mesta na kome je izdahnuo
onaj koga su volele. I one, vinije takvim poslovima i nenije od ljudi,
pregoe da sahrana, koja je vrena kriom i na brzu ruku, ne ispadne
nedostojna onoga koga su oplakivale. S glave mu skidoe venac
Pilatovih legionara i iz koe povadie trnje koje se u nju bee zarilo;
razmrsie mu vlasi koje su bile krvlju ulepljene; zatvorie one oi koje
449

su ih toliko puta s ednom nenou gledale i ona usta koja nikada

nisu smele da poljube. Potok od suza izlie na lice koje je, u onom
mirnom mrtvakom bledilu, opet dobilo svoj blagi izraz, te ga tako
okupae vodom koja je bila istija od vode iz Josifovog studenca.
Celo telo bilo je umrljano znojem, krvlju, prainom; rane na rukama, na
nogama i na grudima behu jo pune usirene krvi. Poto je okupan, le
je natopljen Nikodimovim mirisima, kojih je bilo u izobilju, tako da su
njima popunjena i udubljenja to su ih klinci ostavili. Od one veeri
kada je Grenica svoju sklenicu narda izruila na glavu i na noge
onoga koji joj je grehe oprostio, Isusovo telo primalo je samo pljuvanja i
udarce. Ali sada, po drugi put, kao god i onda, ono je bilo obliveno
suzama koje behu dragocenije od mirisa.
Zatim, poto je onih stotinu Nikodimovih livara Isusa zastrlo mirisnim
pokrovom, njegovo telo je obmotano platnom i uvezano dugim
platnenim povojima, glava je povijena ubrusom a lice, poto su ga svi
celivali u elo, pokriveno drugim ubrusom.
Grobnica je bila otvorena i imala je samo jedno pripremljeno mesto;
bee dovrena nedavno, u nju jo nije bio niko sahranjen. Josif iz
Arimateje, koji nije doao na misao da ivog Isusa sakrije u koju od
svojih kua, ustupio mu je sada, poto se bes pomamne svetine bee
stiao, taj mrani podzemni stan, koji je dao istesati u steni za svoju
nekadanju leinu. Dva Savetnika glasno oitae, po obiaju, pogrebni
psalam i onda, lagano poloivi mrtvo Isusovo telo u grob, navalie na
njega veliki teki kamen i utei se udaljie zajedno s drugima.
Ali ene ne pooe za njima. Nisu mogle da se odvoje od toga
kamena, koji ih je naveno odvajao od onoga kojega su volele vie
nego svoju lepotu. Kako su mogle da ostave sama, u dvoguboj tami te
noi i toga groba, njega koji je bio onako oajniki sam za svoje duge
borbe s duom? I molile su se Bogu, glasom koji se jedva uo, i kada
bi koja pokuala da tei drugu, ta bi zajecala jo vema. Poneki put,
450

naslonjene na kamen, dozivale su ga po imenu i govorile mu, sada

kada su njegove ui bile zatisnute smru i zavojima, one slatke
nenosti koje mu nisu mogle rei dokle je bio iv i, u toj vlanoj i
mranoj noi, poveravale su mu onu ljubav silniju od ljubavi, koju vie
nisu mogle zadravati u svojim malim enskim srcima.
Potom, najzad, hladnoa i zamor ophrvae i njih, te se krenue i one,
zaarenih oiju, spotiui se o dbunje i kamenje, i rastadoe se, poto
su jedna drugoj dale re da e se vratiti im proe Pasha.

451

OSLOBODENJE ONIH STO SPAVAJU

OSLOBOENJE ONIH TO SPAVAJU

Izranjavljeno telo Hristovo otpoivalo je, najzad, u mirisnoj lonici, u
steni toga jerusalimskog vrta. Ali njegov duh, oslobodiv se tronoga
tela, ne otpoivae. Doneo je Radosni Glas ivima i za to je platio
svojim ivotom; sada je morao da ga odnese Mrtvima koji ga vekovima
i tisuama godina ekaju u dubinama Sheola.
O tom silasku u Pakao nemamo pouzdanih otkrovenja. Ali u jednome
od najstarijih apokrifa, u Petrovom Jevanelju, itamo da su oevidci
vaskrsenja "uli s neba jedan glas koji je rekao: Jesi li onima to
spavaju objavio da te sluaju? I sa krsta se uo odgovor: Jesam". A u
prvoj Petrovoj poslanici nalazimo kao potvrdu toga propovedanja
onima koji spavaju: "Ubijen je, istina, telom, ali se vratio u ivot duhom,
kojim, siavi, propoveda i duhovima koji su u tamnici, koji nekada ne
htedoe da sluaju kad ih oekivae Boje strpljenje, u vreme Nojevo,
kada se graae koveg... Za to se i mrtvima propoveda Jevanelje,
da prime sud po oveku telom a po Bogu da ive duhom". Pavle pak,
koji je o Bojim tajnama znao vie nego to je mogao da iskae, tvrdi
da je Hristos "slazio i u donje oblasti zemljine". Apostolski Simvol Vere
primio je u sebe to staro hriansko ubeenje i time ga kao nesumnjivo
potvrdio.
Mata starih naroda mnogo je snevala o silascima u Ad. U Vavilonu se
prialo kako je Istara prodrla u uasno carstvo Nergalovo, da bi u ivot
povratila svoga Tamuza; i kako je tamo iao i junak Izdubar, ne bi li od
mudrog Sitnapistima saznao tajnu vene mladosti. U Grkoj, pesnici su
priali o Herkulu da se kroz neki otvor na rtu Tenaru sputao u donji
svet, da otuda, kao znak pobede, donese strahovitog Kerbera; o
Tezeju i Pirotou da su se drznuli sii u Pakao, da u ivot povrate otetu
Persefonu; o Dionisiju da je, pored ostalih svojih podviga, slazio dole,
452

da bi iz donjeg sveta doneo svoju mater Semelu; o Orfeju da je hteo da

od Plutona otme izgubljenu Evridiku; o Ulisu da je arju krvi nagnao
seni da dou k njemu, da bi mu Tirezija mogao rei kako da se vrati u
otadbinu; o Eneju koji je dospeo u podzemni svet, da bi Virgilije imao
prilike da slavi junake koji jo nisu roeni. I o Pitagori se zuckalo da je
jednom odlazio u Ad, ali to prianje o njegovom putu, koje je do nas
dolo, sama je jedna docnija parodija.
U svima ovim basnama vidimo da njihovi junaci hoe da pokau kakvu
neobinu sranost i hrabrost ili da ele dokuiti neto to se samo njih
tie, kao to ine Izdubar i Ulis, ili da su radi, to je najei sluaj,
spasti od smrti neko bie koje je jedino njima bilo drago. Osim kada je
re, kao u Eneidi, o obinom knjievnom sredstvu. Ali niko od njih ne
ide da spase zaboravljene mrtve, da ih otrgne od paklenih sila, da i
njima odnese glas o viem ivotu. Istara, da bi zaplaila vratara u
Araluu, preti da e razbuditi sve mrtve, ali s kakvom zverskom
namerom! "Podii u mrtve uzvikuje ki Sinova da poderu ive, te
da bude vie mrtvih nego ivih".
U ovim narodnim gatkama nema niega to bi nas podsealo, ma i iz
daleka, na Hristov silazak u Pakao. Hrista podstie boanska pobuda
jedne pravde koja ne zna za ovekovu podelu vremena. Meu onima
to spavaju u krilu zemljina sna nisu samo neljudi to ne znadoe
nizata drugo doli za svoje volove i svoje nalonice; nisu samo zlikovci
koji su duu ukaljali svakojakim poudama i ruke krvlju bratskom; nisu
samo lenjivci koji su se grejali na suncu a nikada u tome blistavom oku
ne nazree sliku jednog milostivog Oca; nisu samo bogati koji
nemaahu drugih bogova doli Robe i Trgovine; nisu samo Carevi koji
behu, kako je u gnjevu rekao Ahil, zveri to prodiru narode; nisu bili
samo idolopoklonici koji su mislili da se umile bogovima, klanjajui se
kipovima kamenim, i koji su se, zalueni najgnusnijim praznovericama,
valjali u pijanstvu bludnikih orgijanja, koljui ljude i ivotinje; nisu
samo oni koji behu zadovoljni sobom, kojima je bilo dovoljno da
prvobitne zakone doslovce ispunjavaju, koji sebe smatrahu savrenima
453

u svetu savrenom i koji nemaahu ni pojma o nekoj obnovi sveta u

budunosti.
Nego tu su, ma da retki i rasejani po beskrajnim tisuugodinjim
grobljima drevnih vremena, i oni koji su i bez pomoi potpunog
otkrovenja doli do istote ivota koja je, iako bee jo daleko od
savrenstva, liila na njega, kao to crna senka lii na ivo telo. Neki
od njih su ne samo utvrdili prvobitne zakone i slabe ljudske veze, nego
su ih jo usavrili i poneki put uspevali da ih premae. Najistaknutiji
meu njima prikupljali su plemena, koja su ranije bila podeljena na
divlje horde, i od njih stvarali jedan narod u kome je nemilosrdni rat bio
ublaen ili ogranien; drugi su svoj narod oslobaali od tuinskog
ropstva ili ga uili umetnosti, koja ivot ini snoljivijim i koja doprinosi
da ovek, za koji asak, zaboravi na bol. U golemim gomilama
pokvarenjaka i zverova pojavljivao se, ovda onda, po koji ovek
plemenitije vrste, koji siromaka nije terao od svoga ognjita, koji je
davao hleba gladnome, koji je savlaivao svoje telo, uguivao svoje
ivotinjske strasti, i trudio se, nejasno, s mukom, da se pokorava
nekom unutarnjem zakonu koji je bio gotovo neko predoseanje
svetosti. I bilo je, najzad, u narodu to ga ]e Isus izabrao za svoj,
Patrijaraha, nenih pastira svojih porodica i svojih stada;
Zakonodavaca koji su na gorama, usred plamenova, primali zapovesti
Venoga; Proroka koji su vekovima, sa silnom ljubavlju i silnom
nadom, objavljivali dolazak oslobodioca, izbavitelja, koji e razagnati
nepravde i bolove ovoga sveta, kao to severac razgoni zaguljiva
isparenja iz dolina.
Zbog te nekolicine, koji su bili sveci pre svetaca, dobrotvori pre
Spasitelja, koji su objavljivali dolazak Hristov i pripremali mu puteve,
koji su, uopte, bar eljom bili Hriani pre Hrista, bee potrebno da
Isus sie u bezgranino carstvo mrtvih. Onaj koga su oni zamiljali, ne
znajui mu ime, i oekivali, ne mogui ga sagledati dok ih je sunce
grejalo, sea ih se im se u pravi ivot probudio i meu njih silazi da ih
sa sobom povede u slavu nebesku.
454

Jedan stari apokrifni tekst opisuje taj silazak u donji svet: izvaljivanje
vrata, pobedu nad Sotonom, ushienje pravednika staroga Zakona i
uznoenje male povorke blaenih u Raj. I dokle izlaze pred Enoha i
Iliju, koji nisu umrli na zemlji kao drugi, nego se vinuli na nebo, dolazi
meu njih jedan nag i krvav ovek, koji nosi krst na pleima. To je
Dobri Razbojnik prema kome je ispunjeno obeanje to mu ga je
Raspeti, toga istoga dana, dao na Golgoti. To su tvorevine mate,
neto to je vie lepo nego pouzdano. Ali hrianska tradicija, ne
tvrdei da zna pojedinosti silaska u Ad i imena spasenih, unela je u
lanove Simbola Vere propovedanje Jevanelja mrtvima, a Virgilijeva
sen, trinaest vekova docnije, mogla je Dantea, u dimu Pakla, da
podseti na dolazak "Monoga, krunisanog znakom pobede".

455

NIJE OVDE

NIJE OVDE
Sunce se jo nije bilo rodilo toga dana, koji je za nas Dan Gospodnji,
Nedelja,kada su se ene krenule u vrt. Ali na istoku, iznad bregova,
uzdizala se kao neka bela nada, neto kao odsjaj neke zemlje odevene
krinovima i srebrom, uzdizalo se lagano usred treperavih zvezdanih
jata, pobeujui malo po malo svetlucavu no. Bee to jedna od onih
zora to oveka podseaju na nevinu decu koja spavaju i snevaju
snove prepune najlepih nada. Pomaljao se, stidljivo kao kakva
devojka, nov dan, dan jo pomalo studen, ali dan koji ovekovo srce
ispunjava nekom nevinom sranou.
ene su koraale, rasejane od tuge, kroz sivi sumrak, u kome
popirivae blag povetarac, i bile su obuzete nekim oseanjem, za koje
ne bi umele rei otkuda dolazi. Da li su to ile da se opet isplau na
grobu? Ili da jo jednom vide onoga ko im je iz grudi iupao srca,
ostaviv ih u ivotu? Ili da na njegovo mrtvo telo izliju mirise koji su jai
nego Nikodimovi? I govorile su:
Ko e nam odvaliti kamen sa vrata grobnice?
Bilo ih je etiri, jer Mariji iz Magdale i Mariji iz Vitanije behu se pridruile
Jovana Kuzina i Solomija, ali bile su ene a uz to skrhane tugom i
bolom.
Ali, tek to su stigle do stene, zastale su kao ukopane od
zaprepaenja. Mrani otvor u kamenu zjapio je u mraku. Ne mogui
da veruje svojim oima, najsmelija izmeu njih pristupi blie i drhtavom
rukom stade pipati dovratnike. Na jutarnjoj svetlosti, koja se
pojaavae sve vie i vie, ugledae one najzad kamenu plou
prislonjenu uza stenu.
456

Neme od uasa, ene su se osvrtale na sve strane, kao da oekuju

nee li naii kogod ko bi im mogao kazati ta se sve zbilo za te dve
noi dok nisu bile tu. Marija iz Magdale pomislila je odmah da su
Jevreji, koji se nisu zasitili muenjem ivoga Hrista, ukrali njegovo telo
i, jetki to je s onakvim poastima sahranjen jedan otpadnik od vere,
bacili ga u sramnu raku u kojoj su bili leevi one dvojice razbojnika.
Ali to je bila samo slutnja. Moda je Isus otpoivao jo tu, u svojim
mirisnim zavojima. Nisu se usuivale da stupe unutra, a nisu mogle ni
da otidu dogod ne saznadu togod pouzdano. I im je sunce izilo iza
visova i obasjalo otvor u steni, one se odvaie i uoe.
U poetku ne videe nita. Ali odmah zatim opet se zaprepastie. S
desne strane sedeo je jedan mladi u sjajnim, kao snegbelim
haljinama, i, kao to se inilo, ekao na njih.
Ne plaite se. Onaj koga traite nije ovde: ustao je. Zato traite
ivoga meu mrtvima? Zar se ne seate kako vam kaza, kada bee u
Galileji, da e se predati u ruke ljudi grenika i da e trei dan da
ustane?
ene su te rei sasluale, zaprepaene i drui, i nisu mogle nita da
odgovore. Ali mladi nastavi:
Idite njegovoj brai i kaite da je Isus ustao iz mrtvih i da ete ga
uskoro opet videti.
Sve tri, ceptei od straha i radosti, izioe iz groba i pourie da pou
odmah tamo gde im je reeno. Ali, tek to behu kroile nekoliko koraka
i izile iz vrta, Marija iz Magdale zastade, a druge nastavie put u grad
i ne ekajui je. Ni sama ona nije znala zato je zastala. Moda je rei
onoga mladia nisu ubedile i moda ona nije mogla dobro da vidi da li
je grob prazan. Zar taj mladi nije mogao da bude sauesnik
457

svetenika te da ih obmane?
Najedanput se okrenu i vide pred sobom, prema zelenilu i suncu,
jednog oveka. Ali ga ne poznade, ak ni onda kada joj on ree:
eno, zato plae? Koga trai?
Marija pomisli da je to Josifov vrtar, koji je u ranu zoru doao na rad.
Plaem stoga to su mi uzeli Gospoda moga i to ne znam gde su ga
metnuli. Ako si ga ti uzeo, kai mi gde si ga metnuo, i ja u da ga
odnesem.
Potresen tom strasnom odanou, tom detinjom bezazlenou,
Nepoznati odgovori samo jednom rei, jednim imenom, njenim
imenom, ali onim dirljivim i nezaboravnim glasom kojim ju je toliko puta
dozivao:
Marija?
Onda oajnica, koja kao dase odjednom probudi, poznade onoga koga
je izgubila:
Ravuni! Uitelju!
I pade mu pred noge, u vlanu travu, i uze rukama stezati te gole i
bose noge na kojima su se videli rumeni tragovi od klinaca.
A Isus joj ree:
Ne dotakni me se, jer se jo ne vratih k ocu svojemu; nego idi k brai
mojoj i kai im da se vraam Bogu svojemu i Bogu vaemu. I reci im da
pred njima odlazim u Galileju.

458

I odmah se odmae od ene koja je kleala i udalji se izmeu

dbunova, obasjan suncem.
Marija je za njim gledala dogod nije iezao. Potom ustade sa ledine,
unezverena, kao izvan sebe, sva srena od radosti, i pouri za
drugaricama.
One behu tek pre nekoliko trenutaka stigle kui, gde su bili skriveni
uenici, kojima su zbunjeno i urno priale o tom isto neverovatnom
dogaaju: o otvorenom grobu, o mladiu u belim haljinama, o onome
ta im je rekao, o poruci koju je brai uputio.
Ali ljudi, koji su jo bili zbunjeni nesreom i kaji su se tih opasnih dana
pokazali veim slabotinjama od ena, nisu hteli da veruju u tu neobinu
novost. Uobraenja, enska trabunjanja, govorili su. Kako je mogao da
vaskrsne za cigla dva dana? Kazao je da e se vratiti, ali ne odmah.
Toliki uasi morae da se zbiju pre toga!
Verovali su da e Uitelj ustati iz groba, ali znali su da to nee biti pre
onoga dana u koji e vaskrsnuti svi mrtvi, dana u koji e on doi u svoj
slavi svojoj. Ali sada ne, jer bi to bilo prerano. Tako to mogu da budu
samo sanjarije uzrujanih enskih glava.
Ali u tom trenutku, uzbuena i zadihana od urnog hoda, stie i Marija
iz Magdale. Ona potvrdi sve to su ispriale njene drugarice. Nego bilo
je jo neto: videla ga je svojim oima, i razgovarao je sa njom, i u prvi
mah nije ga mogla poznati, ali njegovih se nogu dotakla svojim rukama
i videla je rane na njegovim stopalama. Bio je to On, iv, kao i ranije, i
zapovedio joj je da otide brai i javi im da je ustao iz mrtvih, kao to je i
predskazao.
Simon i Jovan prenue se naposletku, jurnue napolje i trkom pohitae
u Josifov vrt. Jovan, koji je bio mlai, prestie druga i prvi doe do
groba. I turiv glavu u otvor, vide na zemlji komade platna; ali ne ue.
459

Simon ga stie, teko diui, i utra pravo u grobnicu. Zavoji behu

rastureni po zemlji, ali ubrus, kojim je bila obvijena glava Raspetoga,
bio je lepo savijen i u jedan kut sputen. I Jovan ue, vide i poverova. I
ne progovorivi ni rei, njih dvojica vratie se kui, neprestano trei,
kao da su se nadali da e Vaskrsloga zatei tamo, meu onima koje su
maloas ostavili.
Ali Isus, im se rastao s Marijom, udaljio se iz Jerusalima.

460

EMAUS

EMAUS
Poto minu Pasha, dan sveanoga odmaranja, nastupie za sve i za
svakoga dani rada i nevolje.
Dvojica Isusovih prijatelja, izmeu onih koji su bili u kui s uenicima,
morali su toga jutra, svojim poslom, da otidu u Emaus, selo koje je
nekoliko asova udaljeno od Jerusalima. Krenuli su im su se Simon i
Jovan vratili sa groba. Svi oni uzbudljivi glasovi bili su ih malo zbunili,
ali nisu mogli da ih ubede u istinitost jednog tako udnog i
neoekivanog dogaaja. Poto to behu pametni i ozbiljni ljudi, s kojima
se ne mogu zbijati ale, oni nisu hteli poverovati u sve ono to se
prialo. Ako Uiteljevo telo nije vie na mestu na kome je ostavljeno,
zar ga oveje ruke nisu mogle da odnesu nekuda odatle?
Kleopa i njegov drug bili su dva dobra Judejca, od onih Judejaca koji
su u svojoj dui, prepunoj isuvie stvarnih briga, imali mesta i za sve
to je uzvieno. Ali to mesto nije bilo bogzna koliko prostrano, te se
uzvieno moralo slagati s ostalim, ako nije bilo rado da bude izbaeno
poput nezvanog gosta. I oni, kao skoro i svi Uenici, oekivali su
dolazak kakvog spasioca, ali spasioca koji bi, pre nego ikoga, spasao
Izrailj. Uopte, dolazak Mesije, koji bi trebalo da je sin Davidov a ne
Boji, ratnik na konju a ne siromaak koji peai, bi za neprijatelje a
ne ovek koji miluje decu i bolesnike. Hristove rei bile su prilino
rastanjile oklop telesnog mesijstva kakvog su ga oni zamiljali, ali
njegova smrt na krstu razoarala ih je sasvim. Voleli su Isusa i patili su
zbog njegovog stradanja, ali taj neoekivani, sramni zavretak,
zavretak bez slave, bez otpora, bio je u protivnosti s onim, to su
oekivali, a jo vema s onim to su eleli. To to je bio smeran, to
jae na pitomom magaretu umesto na ubojnom konju, to ima vie
duha i blagosti nego to to njima godi mogli su, sa malo vie napora, i
461

da podnesu; ma da teka srca. Ali to to oslobodilac nije mogao da

oslobodi ni sebe ni druge, to spasilac nije uinio nita da se spase,
to je judejski Mesija svoj ivot zavrio, po volji izvesnog broja
Judejaca, na vealima na kojima se pogubljavaju razbojnici i oceubice.
bilo je neto to oveka mora da razoara, sramota koja se ne prata,
Najiskrenije su alili Raspetoga, ali u isti mah dolazili su u iskuenje da
pomisle, da se Isus prevario u miljenju o sebi samome. Ta smrt i to
kakva smrt! bila je, u oima tih praktinih ljudi, neto nalik na najgore
bankrotstvo.
O svemu tome razgovarali su njih dvojica, koraajui putem koji
obasjavae podnevno sunce, i ovda onda padali su u vatru, jer nisu
mogli da se u svemu sloe. Najedared ugledae ukraj sebe neiju
senku. Okrenue se. Ta senka bila je nekog oveka koji je iao za
njima, kao da bee rad da uje ta razgovaraju. Zastadoe i, kao to je
ve obiaj, pozdravie ga. I putnik im se pridrui. Obojici njih uini se
da im ono lice nije novo, ali, ma koliko da su ga ispod oka posmatrali,
nisu mogli da poznadu svoga saputnika. On ih, umesto da na njihova
nema pitanja odgovori, upita:
Kakav je to razgovor to ga u putu meu sobom imate?
Kleopa, koji je jamano bio stariji, zaueno odgovori:
Zar si ta toliko nepoznat i osamljen u Jerusalimu, da nisi mogao uti
ta se u njemu desilo ovih dana?
A ta to? upita nepoznati ovek.
O Isusu Nazareaninu, koji bee prorok, silan u delu i u rei pred
Bogom i narodom; kako ga glavari sveteniki i sudije nae osudie na
smrt i raspee. A mi se nadasmo da je on onaj koji e izbaviti Izrailj; ali
pri svem tom, ovo je trei dan kako to bi. A zaprepastie nas neke
ene koje su bile rano na grobu pa, videvi da je prazan, dole i priale
462

nam kako im se neki duh javio i kazao da je Isus iv. I dvojica od naih
ili su tamo i grob nali pust, kao to su i ene kazale, ali njega ne
videe.
O bezumni ljudi! uzviknu nepoznati. Kako sporo verujete u ono
to su govorili proroci! Nije li trebali da Hristos propati sve to, pre nego
to ue u slavu svoju? Zar se ne opominjete ta su sve kazivali proroci,
od Mojsija pa do dananjih dana? Zar niste itali Jezekilja i Danila? I
zar vam nisu poznate pesme Gospodu i njegova obeanja?
I gotovo gnjevnim glasom govorio im je starinske rei, tumaio
proroanstva, iznosio im pred oi sliku Bolnika to ju je Isaije stvorio.
Njih dvojica sluali su ga mirno i paljivo. ne prekidajui ga nikako, jer
im je govorio vatreno, strasno, i one drevne opomene dobivale su, u
njegovim ustima, neku novu toplinu i toliko jasan smisao, da su se oni
udili kako da to ranije ne zapaze. Ceo njegov govor bio je za njih,
kako im se inilo, odjek drugih, slinih govora, koje su sluali davno
nekada, ali nejasno, kao u snu.
Meutim, bili su ve stigli do prvih kua sela Emausa i nepoznati,
najedanput, htede da se oprosti, da bi, kako se inilo, nastavio put
dalje. Ali ta dva prijatelja ne mogoe prosto da se odvoje od toga
tajanstvenog druga, te ga zamolie da ostane s njima. Sunce je
zalazilo i, kao da je bilo rado da se iskupi, jo jae je pozlaivalo polje i
ceo predeo. Senke te trojice ljudi na pranjavom putu bile su sada
due nego ranije.
Ostani s nama rekoe mu jer je dan na izmaku, i blizu je no. I ti
si,svakako, umoran, a i vreme je da se malo potkrepimo.
I uzee ga za ruku i uvedoe u kuu u kojoj su imali posla.
Kada su bili za stolom, Gost, koji je sedeo u zaelju, uze hleb,
blagoslovi ga, prelomi i dade prijateljima. Tada se odjednom otvorie
463

oi Kleopi i njegovom drugu, kao kada sunce odjednom obasja postelju

i probudi nas. Obojica skoie, zaprepaeni, u licu bledi, i neka jeza
proe ih od pete do glave. Najzad poznadoe Pokojnika, koga su
ravo razumevali i o njemu pogreno mislili. Ali nemadoe kad ni da ga
poljube, jer ga nestade ispred njihovih oiju.
Po licu ga nisu mogli poznati, a ni po reima koje su ipak toliko liile na
njegove rei dok je bio u ivotu; nisu ga poznali ni po oima koje su
sevale dokle je govorio, ni po zvuku njegovog glasa.
Ali, kada je u ruke uzeo onaj hleb, kao otac koji ga deli svojoj deci,
uvee, posle dana provedenog na poslu ili na putu, i kada su prilikom
toga ina prepunog ljubavi koji su toliko puta posmatrali o
prijateljskim veerama videli i poznali, najzad, one ranjave ruke, ruke
koje su blagosiljale, puklo im je pred oima i oni su se odjednom obreli,
zasenjeni blistavom svetlou, licem k licu pred Onim koji je vaskrsao.
Dokle im je, ranije, bio prijatelj, nisu ga razumevali; dokle im je, u putu,
bio uitelj, nisu ga poznali; ali u trenutku u kome je vrio neni posao
onoga koji slui svojim slugama i prua komad hleba, koji je ivot i
nada ivota, tada, prvi put, poznadoe ga.
I onako gladni i umorni kao to su bili, krenue ponovo putem koji su
prevalili i stigoe,kada je ve bila no, u Jerusalim.
I idui, gotovo postieno, govorili su:
Nije li gorelo srce nae u nama, kada nam je govorio i objanjavao
proroke? Zato ga nismo mogli da poznamo tada?
Uenici jo nisu bili legli. Putnici, i ne odahnuvi, ispriae im sve o
susretu, ta im je u putu rekao i kako su ga poznali tek kada je hleb
lomio. I kao da su hteli da to potvrde, tri ili etiri glasa povikae u ista
mah:

464

 Zaista, ustao je Gospod i javio se i Simonu. Ali ta etiri privienja, ta

etiri svedoanstva, nisu bila dovoljna pa da se iskljui svaka sumnja u
sviju. To tako brzo, tako neobino vaskrsavanje, koje se zbilo nou i
koje niko nije video, vie je liilo na neku tlapnju nego na pravu
stvarnost. Ko je priao da ga je video? Jedna mesearka koja je ve
jedanput bila u vlasti demona; jedan bolestan ovek koji vie ne
poznaje sebe samoga otkako se odrekao Uitelja; dva obina prostaka
koji nisu bili ni pravi uenici i koje je Isus sada, ko zna zato, voleo vie
nego svoje najblie prijatelje. Marija je mogla biti rtva kakvog svog
uobraenja; Simon, da bi stresao svoju ljagu, nije hteo da izostane iza
nje; ona dvojica mogli su biti varalice ili, u najbolju ruku, zanesenjaci
koji buncaju. Da je Hristos odista vaskrsao, zar se ne bi javio svima,
kada su bili na okupu? Zato da neke voli vie a neke manje? Nato ta
privienja na ezdeset stadija od Jerusalima?
Verovali su u vaskrsenje, ali su ga smatrali kao jedan od znakova za
konani prevrat na svetu, kada vreme bude navreno. Ali sada, kada
su pred sobom imali vaskrsenje njega jedinoga, u dan kada je sve kao
i dotle teklo svojim tokom, zapazili su da je povratak ivota u telo i to
u telo ko]e nije mirno i prirodno zaspalo poslednjim snom, nego iz koga
je ivot iupan elezom zapazili su da je pomisao na takvo
vaskrsenje, preneta iz daleke budunosti u neposrednu sadanjost, u
protivnosti sa svima drugim pojmovima koji su sainjavali tkivo
njihovog duhovnog ivota, i da je te protivnosti u njima bilo i ranije, ali
da za nju nisu znali sve dok nije iznenada nastupilo to stapanje dveju
predstava: uda u budunosti i stvarnog u sadanjosti.
Ako je Hristos vaskrsao, to znai da je on zaista Bog. No zar bi Bog,
Sin Boji, ikada trpeo da ga ubiju, i to na tako sraman nain? Kada je
bio toliko moan da pobedi smrt, zato nije gromom smodio svoje
sudije, zato nije osramotio Pilata, zato nije osakatio ruke onih koji su
ga raspinjali? Kakva je to bila neshvatljiva tajna, da je Svemogui
dopustio da ga nemoni oteraju u sramnu smrt?

465

Tako su rasuivali u sebi neki od uenika, koji su uima sluali a

duom nisu razumevali. Oprezni, kao i svi sofisti, nisu se usuivali da
Vaskrsenje odluno poriu pred onima koji su bili u zanosu, nego su
svoj sud zadravali, mozgali o moguem i nemoguem, elei da dou
do kakvog opipljivog dokaza.

466

IMATE LI STO ZA JELO?

IMATE LI TO ZA JELO?
Tek to su bili pojeli poslednje zalogaje na brzu ruku spravljene i tune
veere, pred njihovim stolom, sav u sjaju, pojavi se Isus. Pogleda ih
jednog za drugim, a njegov zvuni glas ih pozdravi:
Mir vama.
Niko ne odgovori. Zabuna je uguila radost, ak i u onih koji su ga ve
videli tako. Na licima sviju Vaskrsli vide sumnju koje je bilo u njihovim
srcima i proita pitanje koje se ne usuivahu da reima izraze:
Jesi li odista to ti, iv, ili sen koja je dola iz groba da nas kua?
to se plaite? ree Izdati. I zato takve misli ulaze u srca vaa?
Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer
duh nema tela i kostiju kao to vidite da ja imam.
I ispruiv ruke, pokaza im na dlanovima i nadlanicama jo krvave
otiske od klinaca i raskopa haljinu na grudima, da bi videli ranu od
koplja meu rebrima. Nekoliko njih poskakae sa klupa, klekoe i
stadoe da gledaju dve duboke jame na bosim nogama, okruene
modrim kolutima.
Ali ne usuivahu se da ga se dotaknu, kao da su se gotovo bojali da
odjednom ne iezne, kao god to se odjednom i pojavio. Da li bi onaj
ko bi ga zagrlio osetio toplo i vrsto telo, ili bi ruke bez otpora prole
kroz praznu senku?
Bio je to on, sa svojim licem, sa svojim glasom, sa jasnim tragovima
raspinjanja. Ipak, u njegovom izgledu bilo je neega drukijega,
467

neega to oni ne bi mogli da opiu, sve i da im je duh, u tom trenutku,

bio miran. I najtvrdoglaviji su morali da veruju da pred njima stoji
Uitelj, sa svima pojavama novog ivota; ali njihove misli kovitlale su
se u poslednjoj sumnji, i oni su utali, gotovo strahujui da e morati da
poveruju svojim ulima, kao da su oekivali da se, svakoga trenutka,
probude pa opet prigrle izgubljeni svet prepun ugodne stvarnosti,
poremeene tim oevidnim prevratom. I Simon je utao. ta je mogao
rei, a da ne brizne u pla, onome koji ga je pogledao tim istim oima,
u Kajafinom dvoritu, u trenutku kada se kleo da ga nikada nije ni
poznavao?
Da bi skratio poslednje snebivanje, Isus upita:
Imate li to za jelo?
Nije mu bila vie potrebna nikakva druga hrana osim one koju je traio,
gotovo uvek uzaludno, celoga svog ivota. Ali za te telesne ljude bilo je
potrebno i telesno svedoanstvo; onome ko veruje samo u materiju i
hrani se materijom bio je potreban i taj materijalni dokaz. Poslednje
veeri jeli su zajedno; i sada, poto su se opet sastali, jee s njima.
Imate li to za jelo?
Na jednom tanjiru bee ostala jedna prena riba. Simon ga gurnu pred
Uitelja, koji sede za sto i poe da jede ribu s hlebom. Svi ostali
posmatrali su ga, kao da ga prvi put vide kako veera.
I poto je jeo, podie oi i uze da govori:
Jeste li ubeeni sada? Ili jo ne shvatate? ini li vam se moguno da
duh jede, kao to ja ovo jedem pred vama? Vidite, ostali ste isti onakvi
kakvi ste bili i ranije i niste hteli da verujete onima koji su me videli!
Meutim, ja od vas nisam krio ta e se sve morati da zbije ovih dana.
Ali vi ste gluvi i zaboravni, ujete pa zaboravite, itate i ne razumete.
468

Nisam li vam govorio, dokle sam s vama bio, da e se morati da ispuni

sve ono to je pisano i to sam vam kazivao? Da e Hristos da strada,
da e trei dan da vaskrsne i da e se u njegovo ime propovedati
pokajanje i pratanje greha svima narodima, poev od Jerusalima?
Sada ste svedoci svega ovoga, i ja u odrati obeanje koje vam je
Otac dao preko mene. Idite, dakle, po celom svetu i propovedajte
Jevanelje svima stvorenjima. Dade mi se svaka vlast na nebu i na
zemlji. I kao to je Otac poslao mene, tako ja aljem vas. Idite i uite
sve narode, preporuujui im da se pridravaju svega onoga to sam
propovedao. Ko bude verovao,bie spasen; a ko ne bude verovao,
bie osuen. Ostau ovde jo neko vreme i viaemo se u Galileji, ali i
posle toga biu ja s vama doveka.
I u koliko je vie govorio, na lica uenika sve vema su se vraali zraci
izgubljene nade, a oi su im se sijale kao da su pijani. Posle klonulosti
od poslednjih dana, to je bio najuteniji as. Njegovo nesumnjivo
prisustvo dokazivalo je da se neverovatno bee obistinilo, da ih Bog
nije ostavio i da ih nee ostaviti nikada. Njegovi prijatelji, koji prividno
behu pobedili, bili su pobeeni; oevidna istina posluno je ulazila u
okvir proroanstava. Ono to im je govorio znali su oni i ranije, ali
pravoga ivota dobijalo je to tek poto su ga uli sa njegovih usana.
Kada se vratio Car, Carstvo se pribliilo, i njegova braa, umesto da
budu ismevana i gonjena, vladae s njime doveka. Njegove rei
zagrejale su i najsmrznutije, oivele uspomene na druge govore, na
veselije dane, i njih je odjednom obuzelo oduevljenje, kakvo ih nije
obuzimalo odavno: dolazilo im je da jedan drugom padnu u zagrljaj,
oseali su elju da se vole, da se ne rastanu nikada vie. Kada je
Uitelj ustao iz mrtvih, oni ne mogu da umru: kada je mogao da izie iz
kamenoga groba, njegova obeanja su Boja obeanja, i on e ih
ispuniti do poslednjega. Nisu verovali uzaludno i nisu vie bili sami:
Raspinjanje je bilo samo jedan dan ispunjen tamom, da bi svetlost to
jae obasjala sve nove dane.

469

TOMA BLIZANAC

TOMA BLIZANAC
Na toj veeri nije bio Toma, zvani Blizanac. Ali sutradan urno ga
potraie i naoe njegovi prijatelji, koji jo behu uzbueni zbog
Isusovih rei:
Videsmo Gospoda, rekoe mu, bio je to odista on i razgovarao je i
jeo s nama, kao da je iv.
Toma je bio jedan od onih ljudi, koje je silno potresla sramota na
Golgoti. Nekada je govorio kako je gotov da umre zajedno s Uiteljem,
a ovamo pobegao je s ostalima, im je spazio gde se uz Maslinovu
Goru primiu fenjeri Kajafinih slugu. Njegova vera potamnela je u onoj
tami na Golgoti. I pored svih predskazanja, on nije mogao zamisliti da
e tako svriti njegov uitelj. Sramno brdo, na koje se Isus peo mirno i
pokorno kao kakva ovica, ispunjavalo ga je sada, pri pomisli na to,
veim bolom nego i sam gubitak onoga koga je voleo. To
oprovrgavanje svih njegovih nada vrealo ga je kao kakva prevara i
izvinjavalo, u njegovim oima, ono stidno beanje. Toma, kao i Kleopa
i njemu ravni, bio je naklonjen telesnim uivanjima, ovek koji se, na
moni Hristov poziv, vinuo na preteranu visinu, u svet koji nije bio
njegov. Vera mu je dola iznenada, kao kakva zaraza. Ali, im je
plamen, koji ga je s dana u dan raspaljivao, bio pogreben, ili se inilo
da je pogreben pod sramnom mrnjom, njegova dua se ugasila,
sledila i dobila svoju raniju, pravu prirodu, koja je ulima traila ono to
se osea, i nadala se da u materiji nae materijalnih promena,
oekivala od materije samo materijalne istine i utehe. Njegove oi nisu
htele da gledaju ono ega se njegove ruke ne bi mogle da dotaknu, i
zbog toga su bile osuene da nikada ne vide ono to je nevidljivo, jer
takva milost daje se samo onima koji veruju da je ona moguna. On se
nadao Carstvu, naroito onda kada su rei i prisustvo Hristovo unosili
470

nebo u njegovo zemaljsko srce, ali u Carstvo koje de bi bilo od samih

duhova to nebesnim svodom lebde zajedno s etarskim ostrvima
oblaka, nego gde ivi ljudi, u ijim ilama struji topla krv, jedu i piju za
opipljivim i stvarnim stolovima, upravljajui po novim zakonima
zemljom koju im je Gospod obeao.
Toma, posle one bruke s krstom, bio je gotov da poveruje pre u sve
drugo, negoli u neke prie u vaskrsenju. Isuvie surovo bio je obmanut
u svom poverenju, a da bi se tako olako mogao povesti za svojim
prevarenim drugovima. I onima to su mu, van sebe od radosti, doneli
taj glas, odgovorio je:
Dok ne vidim na rukama njegovim rane od klinaca, i ne metnem prst
svoj u rane od klinaca, i ruku svoju u rebra njegova, neu da verujem.
Rekao je prvo: dok ne vidim, ali se odmah trgao: i oi mogu da prevare
oveka, i mnoge je dovelo u zabludu ono to im se priinilo da vide. I
njegova misao pree na telesni ogled, na runo i surovo ispitivanje: da
svoj prst turi onde gde su bili klinci; da svoju ruku, celu ruku, unese
onde gde je koplje ulazilo. Hoe da uini ono to ini i slepac, koji,
ponekada, manje pogrei nego oni to vide.
Odrie se vere, uzvienog vida due; odrie se ak i stvarnog vida,
najboanstvenijeg ula telesnog. Ima pouzdanja jo samo u ruke, u
telo koje se dotie tela. To dvostruko odricanje ostavlja ga u tami, te se
tetura u svome slepilu, sve dok mu svetlost, otelotvorena u oveku,
poslednjom usrdnou svoje ljubavi ne povrati svetlost u oi i u srce.
Ali taj Tomin odgovor uinio je da on postane jedan od najuvenijih
ljudi na svetu; jer Hristova je vena osobina da ovekoveava one koji
su ga uvredili. Svi oni to duhom vrlo oprezno stupaju napred, sva
opaka sumnjala, svi sitniari sa katedara, glupaci prepuni predrasuda,
kazuiste, plaljivci, ciniari, nadmene ui, ubretari nauke, svi ti ici
to zavide suncu, svi ti gusani koji ne daju sokolu da leti, izabrali su za
471

svoga zatitnika Tomu Blizanca. O njemu ne znaju nita drugo doli to:
dokle ne opipa ne veruje. Taj odgovor je za njih Himalaja ljudske
pameti. Ko hoe, neka gleda u mrak, neka slua u tiini, neka govori u
osami, neka ivi u smrti. Tako to ne mogu da shvate njihove tupave
glavice. Takozvana stvarnost njihovo je polje, i sa njega ne odmiu oni
dalje. Oni jure za zlatom kojega ne mogu da se nasite, za zemljom u
kojoj e dobiti jednu vrlo malu jamu, za slavom koja je samo trenutan
apat u tiini venosti, za mesom koje e se prometnuti u crvljivu
pogan, za onim hunim otkriima koja e im, poto ih uine robovima,
bre doneti strahovito otkrie smrti. To i slino tome je "stvarnost" u
kojoj uivaju Tomini oboavaoci. Ali da im je, neto, palo na um da
proitaju ono to dolazi iza toga odgovora, moda bi posumnjali i u
onoga koji je posumnjao u vaskrsenje.
Osam dana kasnije uenici su opet bili u toj istoj kui i meu njima bio
je i Toma. Za sve to vreme nadao se on da e se Spasitelj pokazati i
njemu, i poneki put je drui pomiljao da je onaj njegov odgovor bio
uzrok to mu se on ne javljae. Ali gle, najednom, s vrata se u jedan
glas:
Mir vama!
Isus je tu i oima trai Tomu. Doao je zbog njega, jedino zbog njega,
jer ljubav to mu je donosi jaa je od svake uvrede. I zovnu ga
njegovim imenom, i prie mu da ga vidi dobro, licem u lice.
Prui prst svoj ovamo i vidi ruke moje. I prui ruku svoju i metni u
rebra moja, i ne budi neveran nego imaj vere.
Toma to uini i uzviknu:
Gospode moj i Boe moj!
Tim reima, koje izgledaju kao obian, prost pozdrav, Toma priznade
472

svoj poraz, koji je lepi od svake pobede, i od toga trenutka bio je

srcem i duom Hristov. Dotle ga je oboavao kao oveka savrenijeg
od drugih ljudi, a sada ga priznaje za Boga, upravo za "svoga Boga".
Onda Isus, da bi ga neprestano kao aoka bridela ona njegova
sumnja, ree mu:
Poto me vide, verovao si; blago onima koji ne videe i verovae!
Time je objavljeno poslednje Blaenstvo, najvee Blaenstvo: Blago
onima koji veruju i ne videi! Jer jedine istine koje imaju potpunu
vrednost u stvarnosti, usprkos svima onima to preturaju leeve, to su
one istine koje ne vide telesne oi i koje ruke telesne nee moi da
opipaju nikada. Te istine dolaze ozgo. Ko ima duu zatvorenu sa svih
strana ne prima ih i moi e da ih vidi jedino onoga dana u koji telo, sa
pet nevernih vratara na pet svojih vrata,bude kao pohabana i zguvana
haljina lealo na odru, ekajui da ga bace u zemlju kao kakvu
smrdljivu posteljicu.
Toma je Svetac, ali ipak nije mogao da uestvuje u onome Blaenstvu.
Jedna stara legenda pria da je njegova ruka, do same smrti, ostala
rumena od krvi. Legenda je strahovito istinita, kao simbol jedne istine,
ako pomislimo da neverovanje moe da bude jedan oblik ubistva. Svet
je prepun takvih ubica, ubica koje su svoj posao zapoele ubijanjem
svoje due.

473

NEPRIMLJENI SPASITELJ

NEPRIMLJENI SPASITELJ
Prvi uenici koji su Isusa pratili u njegovom prvom ivotu bili su,
najzad, ubeeni da sada bee otpoeo njegov drugi i veni ivot.
Pogubljeni, koji je kao oveji le spavao, uvijen u Nikodimove mirise i
u Josifovo platno, posle dva dana probudio se kao Bog. Ali posle kolike
li su uporne sumnje oni pristali da prihvate istinitost njegovog
neospornog povratka!
Pri svem tom, Hristovi neprijatelji, da bi sa svoga puta sklonili isuvie
veliki kamen, koji je bio prepreka za sva njihova poricanja, optuivali su
upravo te zauene i zaprepaene uenike da su, namerno ili
nenamerno, izmislili bajku o Vaskrsenju. Oni su, prema tvrenju
svetenikog stareine Kajafe i njegovih drugova, prekono pridigli le,
a potom pustili glas o praznom grobu, ne bi li pojedini zanesenjaci
lake poverovali da je Isus ustao iz mrtvih, te time dali mogunosti
varalicama da i dalje varaju svet u ime varalice koji je mrtav. A Matej
pria da su Jevreji to mora biti, mora biti! potkupili, za dosta
novaca, nekoliko potenjaka da, ako bi zatrebalo, kau kako su videli
da su Simon i njegovi drugovi nou ulazili u grob i otuda na leima
odneli neto krupno i u belo uvijeno.
Ali noviji Hristovi neprijatelji, imajui moda malo obzira prema onima
koji su svojom krvlju zasnovali nerazornu Crkvu, ili i zato to su bili
ubeeni u prostotu duha prvih muenika, nisu prihvatili tu izmiljotinu o
veto i lukavo izvrenoj krai jednog lea. Ni Simon ni njegovi drugovi
nisu bili od materijala od koga se kroje glumci i maioniari; kudikamo
vie lukavstva trebalo je da bude u grubim mozgovima tih zanesenih
jadnika. Prema njihovom izgledu, oni su pre mogli biti stvorenja koja
drugi zaluuju, nego ljudi koji bi druge zaluivali. Ali, poto ne behu
pretvarala ni podvaljivai, zacelo su bili rtve svoga uobraenja ili
474

tueg prepredenjatva.
Uenici su se tako tvrde veoma ozbiljni protivnici svega nadulnog
vrsto nadali da e Hristos vaskrsnuti, kao to je obeao, i njegovo
vaskrsavanje bilo je odista toliko potrebno, radi suzbijanja sramote
nanesene raspinjanjem, da su oni gotovo morali da ga smatraju i
objavljuju kao dogaaj koji e se zbiti najskorijih dana. I onda, u onoj
atmosferi iekivanja, bila je dovoljna vizija kakve histerine ene,
sanjarija kakvog zanesenjaka, halucinacija kakvog bednika, pa da se u
malome krugu neutenih, lakovernih ljudi pronese glas o Isusovom
pojavljivanju. Poneki od njih, ne mogui ni zamisliti da ih je uitelj
prevario, lako su poverovali onima koji su im priali kako su ga viali
posle njegove smrti, i, sluajui neprestano i dalje strasna trabunjanja i
buncanja o tome, poeli su najzad ozbiljno da veruju i da bezazlenom
svetu nameu to svoje verovanje. Samo tako, tim tvrenjem da je
pogubljeni ustao iz mrtvih, bilo je moguno odrati u zajednici njegove
pristalice i dobiti vrst temelj za podizanje svetske Crkve.
Ali ti to tako govore, da bi vrstu veru prvog hrianskog pokoljenja
oglasili za tvorevinu glupaka ili varalica, smeu s uma mnogo tota
veoma vano i veoma presudno.
Pre svega Pavlovo svedoanstvo. Savle, Farisej, bio je Gamalijelov
uenik i mogao je, ma i iz daljine i kao neprijatelj, da posmatra smrt
Hristovu, i bila su mu, svakako, poznata shvatanja njegovih prvih
uitelja o navodnom vaskrsenju. Ali Pavle, koji je prvi Radosni Glas
uo od Jakova, brata Gospodnjeg, i od Simona; Pavle, koji je bio uven
u svima crkvama jevrejskim i neznaboakim, ovako je pisao u prvoj
poslanici Korinanima: "Hristos umre za grehe nae, bi ukopan, usta
trei dan, javi se Kifi, potom Jedanaestorici. A potom ga videe jednom
vie od pet stotina brae, od kojih mnogi ive i sad, a neki i pomree".
Ovo pismo upueno Korinanima priznaju kao istinito ak i najuporniji i
najnepoverljiviji istraivai falsifikata i ono nije moglo biti napisano
kasnije nego u prolee 58., to jest dokle se jo ne bee navrilo
475

trideset godina od raspinjanja, te je, prema tome, starije od najstarijeg

Jevanelja. Mnogi od onih to su Hrista poznavali pre smrti bili su te
godine jo u ivotu, te su lako mogli da toga Apostola uteraju u la.
Korint je bio na vratnicama Azije, u njemu je bilo mnogo Azijata, koji su
neprestano odravali vezu s Judejom, a Pavlova pisma bila su javne
poslanice, koje su se itale na javnim skupovima, umnoavale i slale
drugim crkvama. To sveano i izrino Pavlovo svedoanstvo moglo je
stii, a jamano je i stiglo, u Jerusalim, gde su Isusovi neprijatelji, kojih
vei broj jo bee u ivotu, mogli da ga pobiju drugim svedoanstvima.
Da je Pavle dolazio na pomisao da bi kogod mogao oprovrgnuti
njegove rei, nikada se ne bi usudio da ih napie. Onaj koji je, dakle,
mogao, malo vremena posle dogaaja, da iznese tvrenje o jednom
udu toliko protivnom optem verovanju i interesima veoma opreznih
neprijatelja, dokazao je da Vaskrsenje nije bilo samo tlapnja nekolicine
zanesenjaka, nego istina koju je teko pobiti a vrlo lako potvrditi. Osim
tog Pavlovog pisma, mi nemamo drugih spomena o Hristovom javljanju
skupu od pet stotina brae, ali nikako ne moemo ni zamisliti da je
Pavle, jedna od najveih i najistijih dua, mogao tako to da izmisli iz
svoje glave, i to on koji je toliko vremena gonio one koji su verovali u
istinitost Vaskrsenja. Vrlo je verovatno da je taj skup od brae koja su
videla Isusa bio u Galileji, na gori o kojoj govori Matej, i da je Apostol
poznavao nekoga od onih koji su na njemu bili.
Ali to nije sve. Jevanelisti, koji nam pomalo nejasno ali veoma iskreno
iznose uspomene na prve Isusove drugove, priznaju, moda i nehotice,
da Apostoli nisu oekivali Vaskrsenje, nego da su, naprotiv, s tekom
mukom poverovali da ga je bilo. itajui paljivo ta etiri istoriara,
vidimo da oni jo prilino dugo sumnjaju, ak i u prisustvu Vaskrsloga.
Kada ene, u nedelju izjutra, dolaze urno i uenicima javljaju da je
grob prazan i Isus iv, oni im ne veruju. Kada se, kasnije, javlja u
Galileji, tu ga "videe i poklonie mu se veli Matej a jedni ne
verovae". A kada se pojavljuje, ono vee, u sobi gde se veeralo, ima
ih koji ne veruju svojim oima dogod ne vide da jede. Toma sumnja i
posle toga, sve dokle telo njegovog Gospoda nije uza samo njegovo
476

telo.
Toliko malo su oekivali da vaskrsne, da je prvo dejstvo, kada im se
javi, strah i nita drugo. "Miljahu da vide duha". Nisu, dakle, tako
lakoverni kao to ih prikazuju njihovi klevetnici. Marija iz Magdale misli
da je on vrtar Josifa Arimatejca; Kleopa i njegov drug ne mogu da ga
poznadu celim putem; Simon i druga dva uenika, kada je dolazio na
jezersku obalu, "ne znae da je Isus". Da su ga odista ekali, budne i
udnjom zagrejane due, zar bi se onako plaili? Zar ga ne bi,
naprotiv, poznali odmah? itajui Jevanelja, dobijamo utisak da su
Isusovi prijatelji, daleko od toga da njegov povratak izmisle, tek nekom
neodoljivom spoljanjom silom bili primorani, da ga posle dugog
kolebanja prihvate. Jednom rei, suta protivnost svemu onome to bi
hteli da dokau oni koji ih optuuju da su varali i sebe i druge.
Ali otkuda ta kolebanja? Otuda to Isus svojim propovedima nije
mogao, u onim nemarnim i upornim duama, savladati staru jevrejsku
odvratnost prema ideji o besmrtnosti. Vekovima i vekovima jevrejskom
narodu bilo je strano verovanje u vaskrsenje mrtvih. Tek kod nekih od
proroka, kao to su Danilo i Osija, nalazimo ovde onde nekog traga o
tome, ali najizrinije na onom mestu gde se govori o Makabejcima. U
Hristovo vreme narod je o tome imao nejasan pojam, kao o nekom
dalekom udu koje dolazi u red tajanstvenih otkria, ali niko nije mogao
ni da zamisli, da bi se tako to moglo zbiti pre velikog dana u koji treba
da bude konani preokret. Sadukeji su to odluno pobijali, a Fariseji
prihvatali, ali ne kao neto ime e biti odlikovani pojedinci, nego kao
daleku i optu nagradu za sve pravednike. Kada je praznoverni Antipa
za Isusa rekao da je to Jovan koji je ustao iz mrtvih, on je time hteo da
kae da je novi prorok drugi Jovan.
Unoenje tako neobine novine u zakone o smrti toliko je bunilo duu
jevrejskog naroda, da ni sami uenici onoga, koji je mrtve dizao iz
grobova i koji je objavljivao da e i sam ustati iz mrtvih, nisu bili skloni
da tako to veruju dogod ne dobiju dokaza o tome. Ipak su videli kako
477

su, na monu re Isusovu, iz mrtvih ustali sin najinske udovice, Jairova

ki, Martin i Marijin brat: njih troje to behu zaspali ito ih je Isus
probudio ganut plaem jedne matere, plaem jednog oca, plaem
dveju sestara. Ali bila je sudbonosna navika Dvanaestorice da ne
razumeju i da zaboravljaju. Bili su toliko udubljeni u svoje telesne misli,
da nisu mogli odmah da veruju u tako iznenadnu pobedu nad smrti. Ali,
poto su se ubedili, njihovo ubeenje bilo je toliko vrsto i snano, da
je iz semena tih prvih svedoka nikla beskrajna etva od onih koji su
vaskrsli u veri Vaskrsloga, etva koju vekovi jo neprestano nju.
Jevrejske klevete, optube lanih svedoka, sumnje uenika, zamke
nepomirljivih neprijatelja, sofizmi Tominih kopilana, jeretike
izmiljotine, izvrtanja ljudi koji su neposredno zainteresovani za
konanu smrt "beasnog oveka", dovijanja i drobljenja ideologa,
napadi vie i nie kritike, nisu mogli da iz srca miliona ljudi iupaju
ubeenje, da je sa krsta na Golgoti snimljeno telo trei dan ustalo iz
groba, da ne umre nikada vie. Narod koji je Hristos izabrao predao ga
je smrti, mislei da je s njime svrio, ali smrt ga je odbila, kao god to
su ga i Jevreji odbili, i oveanstvo jo nije svoje raune uredilo s
pogubljenim, koji je ustao iz groba da pokae rebra u kojima je rimsko
koplje nainilo otvor, kako bi se kroz njega veno videlo Srce to voli
one koji ga mrze.
Maloduni ljudi, koji nee da veruju u njegov prvi ivot, u njegov drugi
ivot, u njegov veni ivot, ocepljuju sebe od istinskog ivota; od ivota
koji je plemenit spoj, duboka ljubav, nada u ono to je nevidljivo,
ubeenje u ono to se jo nije pojavilo. Ti alosni mrtvaci, koji samo
izgledaju ivi, ne primaju ga, kao sed to ga ni smrt ne prima. Ti to po
trpeljivoj zemlji vuku breme svoga lea, jo diui, ismejavaju
Vaskrsenje. Tim Mrtvacima to ne primaju ivot bie uskraeno da se
po drugi put rode u duhu, ali nee im biti uskraeno, na dan Stranoga
Suda, neizbeno i strahovito Vaskrsenje.

478

POVRATAK NA JEZERO

POVRATAK NA JEZERO
Drama se zavrila s najveim bolom i s najveom radou, i svako se
vraa na odreeno mu mesto. Sin ocu, car carstvu, sveteniki
poglavar svojim koritima s krvlju, povorka tiini ispunjenoj nadom, ribar
svojim mreama.
Te mree, koje je izgrizla voda, koje su se iskrzale o ivice i bokove
laa, koje su toliko puta popravljane, doterivane, krpljene,
preinaavane i koje su prvi ribari to love ljude ostavili na
kapernaumskoj obali i ne osvrnuvi se vie na njih, neko je najzad
sasvim doveo u red i ostavio na stranu, s mudrou oveka koji ne
naputa kuu, stoga to su snovi kratkog veka a glad traje koliko i
ivot. Simonova ena, Jovanov i Jakovljev otac, Tomin brat, ouvali su
pree i mree, ta orua koja mogu opet zatrebati, taj spomen na one
koji su otili; ouvali su ih kao da im je neki glas rekao: Vratie se i oni.
Carstvo je lepo, ali ono ima tek da doe. I jezero je lepo i prepuno je
ribe. Sveta je svetost, ali ne ivi se samo od duha. Jedna riba na stolu
oveku je milija nego carski presto posle godinu dana.
I mudrost tih nepokretnih ljudi, koji su za kuu prionuli kao mahovina za
stenu, bila je za trenutak u pravu. Ribari se vratie. Ribari to love ljude
pojavie se opet u Galileji i prihvatie se svojih starih mrea. Naredio
im je to isti onaj koji ih je odatle odveo, da bi bili svedoci njegovog
srama i njegove slave. Nisu ga bili zaboravili, niti e ikada moi da ga
zaborave, neprestano su razgovarali o njemu, izmeu sebe, i sa svima
onima koji su hteli da ih sluaju. Ali onaj to se vratio rekao je:
Videemo se u Galileji. I oni su napustili zlokobnu Judeju, tu prokletu
zemlju kojom upravljaju ubice i bludnici, i doli u vedri, mili zaviaj, iz
kojega ih je silom svoje ljubavi odveo kradljivac dua. Ipak, lepe su bile
one stare kue sa zidovima koje je oljutila vlaga, s dvoritima u kojima
479

se rublje lepra poput nekih belih zastava, sa zelenim hladnicima i

stolovima koje su uglaale smerne starake ruke, i s peima iz ijih
aavih dimnjaka sevaju i vrcaju varnice svakih osam dana. I lepo je
bilo ono tiho selance, koje kao da se protezae ukraj pravoga mora, s
povorkama crnpuraste i goliave deice, sa suncem iji su zraci upravo
davali na trg, sa vreama i kotaricama po ostavama, i sa onim
zadahom svee ribe to to malo mesto, zajedno s jezerskim
povetarcem, ispunjavae svake zore. Ali od svega i svaega bilo je
lepe jezero: ta kao tirkiz plava tenost proarana berilima u divna
jutra; ta kao kriljac bleda povrina u oblane popodnevne asove; to
korito od mlenog opala sa naborima i prugama kao zumbul u veernji
suton koji srcu godi; ta treperava i svetlucava senka u zvezdane noi;
ta srebrnasta i enjom promana senka na meseini. Na tom jezeru,
koje bee nalik na kakav zaliv koji titi jedan srean i zaturen kraj, prvi
put su njihove oi otkrile lepotu svetlosti i vode, koje su plemenitije od
teke i kaljave zemlje i vei prijatelji od vatre. Laa, sa svojim
etverougaonim jedrima, prljavim klupama za veslae, s krmom
crvenom kao skerlet, bila je njima, od najranijeg detinjstva, milija od
one druge kue, okreene i nepomine kocke, koja ih ekae na obali.
Oni beskrajni,asovi, asovi prepuni dosade i nade, u koje su mogli
samo posmatrati blistanje vode, trzanje mrea, tutenje neba,
ispuljavali su najvei deo njihovog prostog i bednog ivota.
Sve do dana u koji ih je jedan siromaniji i moniji Gospodar pozvao da
pou s njim i budu mu pomonici u jednom natprirodnom i opasnom
poslu. Te jadne due, iupane iz svoga obinog ivota, trudile su se
da izgore u tom plamu; ali novi ivot ih je izgnjeio kao groe u kaci,
kao masline u muljai, da bi iz njihovih grubih srdaca potekle suze
ljubavi i saaljenja. I potrebno je bilo da se na Golgota podigne krst, pa
da se oni zaplau istinskim plaem; i da se Raspeti vrati i s njima jede
hleba njihovog, pa da se u njihovim srcima razbukti nada.
I vratili su se, donevi sa sobom ono malo uspomena, koje su im bile
dovoljne da sa njima preobraze svet. Ali, pre nego to bi se krenuli na
480

zadati im posao, trebalo je da jo jednom vide onoga koga su voleli, u

krajevima koje je on voleo. Vratili su se kao sasvim drugi ljudi,
uznemireniji i zamiljeniji, skoro kao tuinci, kao stvorenja koja ve
vide, vedrijim oima, jednu novu zemlju, nerazdvojno spojenu s
nebom. I mree su bile tu, visile su o zidovima, a ukotvljene lae ljuljale
su se na valima. Ribari to idu u lov na ljude uzee da opet, moda iz
elje a moda i po nevolji, love ribu.
Sedam uenika Hristovih bili su, jedno vee, zajedno u kapernaumskoj
luci. Simon prozvani Petar, Toma Blizanac, Natanailo iz Kane, Jakov,
Jovan i jo druga dvojica. Najednom e Simon rei:
Idem da lovim ribu.
Idemo i mi s tobom, odgovorie mu prijatelji. I odmah sedoe u
lau, ali te noi ne uhvatie nita. U osvit dana primakoe se obali,
pomalo ogoreni to im je no protekla uzaludno. Kada su se bili ve
sasvim pribliili, ugledae u slabakoj zorinoj svetlosti jednu ljudsku
priliku, koja je stojala uza samu vodu kao da nekoga eka. "Uenici ne
poznadoe da je to Isus".
Deco, da li imate togod za jelo? uzviknu nepoznati ovek. A oni
odgovorie:
Nemamo.
Bacite mreu s desne strane lae, i nai ete. Uinie tako i posle
nekoliko trenutaka mrea je bila toliko prepuna, da su muku muili
dokle su je izvukli. I svi su drhtali, jer behu pogodili ko je taj ovek to
je na obali ekao.
To je Gospod, ree Jovan Simonu. Petar, ne rekav nita, urno
navue koulju, poto je bio go, i skoi u vodu, da bi stigao do njega
pre sviju. Laa ne bee od zemlje udaljena ni dvesta lakata, te za
481

nekoliko trenutaka svi behu oko Gospoda. I ni jedan od njih ne upita

ga: Ko si ti? poto su ga poznali.
Na obali je bila naloena vatra na kojoj su se pekle ribe i kraj nje bee
hleba. Isus ree:
Hajdete, da obedujete.
I poslednji put, Isus prelomi hleb i dade im ga, a tako isto prui im i
ribe. A kad obedovae, obrati se Isus Simonu Petru, koji je dotle utao
i koji pod onim njegovim pogledom preblede.
Simone Jonin, voli li me vema nego ovi ovde? uvi to pitanje,
koje je bilo prepuno nenosti, ali grozno za njega, Petar, koji ga se
odrekao, prenese se u mislima na drugo jedno mesto, u blizinu druge
jedne vatre, gde su mu drugi postavljali pitanja, i seti se tadanjih svojih
odgovora, seti se pogleda onoga koji je morao da umre, i svoga silnog
plaa te noi. I ne usudi se da odgovori onako kako je eleo. "Da", u
njegovim ustima, bilo bi razmetljivo i stidno; a "ne" sramno i lano.
Gospode, dakako, ti zna da te volim.
Ne kae da ga "voli", ne tvrdi to sam, nego "ti zna", ti koji zna sve i
koji ita i najzatvorenija srca. Ti zna a nema sranosti da, pred
svima, doda: vema nego ovi ovde.
Hristos mu ree:
Pasi jaganjce moje.
I onda po drugi put upita ga:
Simone Jonin, voli li me odista? A Petar, ne mogui u zabuni da
nae drugi kakav odgovor, ponovi:
482

 Gospode, ti zna da te volim.

to me mui i dalje? Zar ne zna, a da ti i ne kaem da te volim, da te
volim vie nego to sam te voleo, da te volim kao to te nikada nisam
voleo, i da u svoj ivot dati, da se ne bih odrekao ljubavi prema tebi?
Tada Isus ree:
Pasi ovce moje.
I onda ga i po trei put upita:
Simone Jonin, voli li me odista?
Rad je da, pred svima njima, ono trostruko odricanje u Jerusalimu
bude izbrisano trostrukim novim tvrenjem. Petar se raalosti i gotovo
kroz pla odgovori:
Ta, Gospode, ti sve zna, ti zna da te volim.
Uasno iskuenje je zavreno, i Isus nastavi:
Pasi ovce moje. Zaista, zaista ti kaem: kada si bio mlad, opasivao si
se sam i hodio si kuda si hteo: a kada ostari, irie ruke svoje i drugi
e te opasati i odvesti kuda ne bi hteo.
U smrt, na krst kao to je bio onaj na koji su mene raspeli. Znaj, dakle,
ta znai: voleti mene! Moja ljubav je blizanac smrti. Stoga to sam vas
voleo, pogubili su me; zbog vae ljubavi prema meni, pogubie vas.
Porazmisli se, Simone Jonin, kakav ugovor sa mnom vezuje i kakva
te sudbina eka. Sada vie nisam u tvojoj blizini, da ti pratanjem
vraam mir posle pogreaka uinjenih zbog kukavitva. Sada, posle
moje smrti, odmetanje i begstvo ispod zastave tisuu puta su tei greh.
483

Ti si odgovoran za sve jaganjce to ti ih ostavljam na uvanje, i kao

nagradu za svoj trud dobie dve grede i etiri klinca, kao i ja, i ivot
veni. Biraj: poslednji put moe da bira, i znaj da to bira za navek i
da u od tebe potraiti raun, kao to gospodar trai od sluge, kojega
je ostavio da ga u njegovim poslovima zastupa. I sada, poto sve zna
i poto si se odluio, poi sa mnom.
Hajde za mnom.
Petar poslua ali, obazrev se, vide gde za njima ide Jovan, te upita:
Gospode, a ta e ovaj?
Ako hou da on ostane dok ja ne doem, ta je tebi do toga? Ti
hajde za mnom.
Simonu prvenstvo i muenika smrt; Jovanu besmrtnost i ekanje.
Onaj to nosi isto ime koje i Pretea prvog Hristovog dolaska,
objavljivae njegov drugi dolazak. Istorik propasti bie kinjen, gonjen,
bacan u tamnicu, ali ivee due od sviju i moi e da svojim oima
vidi kako se u sitan prah raspada kamenje rastureno po prokletom
bregu Jerusalimskom. U svojoj plavoj i zvunoj pustinji, uivajui i
patei, gledae on u prorokim vizijama, u blistavoj svetlosti i u beo
krajnoj noi mora, znake poslednjeg dolaska. Petar je poao za
Hristom, raspet je Hrista radi i iza sebe ostavio je venu dinastiju
Hristovog namesnika; ali Jovan nije mogao nai odmora u smrti. eka,
s nama zajedno, on, savremenik svih narataja, tiho kao ljubav, veno
kao nada.

484

OBLAK

OBLAK
Vratili su se ponovo u Jerusalim, poto su, ovoga puta, ostavili svoje
mree jednom za svagda. Bili su to putnici ije e putovanje moi da
prekida jedino krv.
U istom onom mestu u koje je siao u ljudskoj slavi, u hladu cvetnih
grana, mora se on uzneti u slavu nebesku. etrdeset dana od
Vaskrsenja, koliko je probavio i u pustinji posle simboline smrti u vodi,
ostao je meu ljudima. Njegov ivot, premda se inilo da je njegovo
telo bilo isto ono ranije, bee toliko nadoveanski, toliko uzvien
prema materijalnom svetu, da je bio pripravan da se, kao duh, uznese
na visinu sa koje je pre trideset godina siao, da bi u tami to obvijae
zemlju probio otvor i osvetlio put koji vodi u nebo.
Nije vie, kao ranije, iveo u zajednici sa svojim Apostolima, poto se
bee odvojio od ivih, ali vie nego jedanput javljao se na njihovim
sastancima, da nanovo potvrdi svoja obeanja i da, moda,
dostojnijima izmeu njih poveri one tajne koje nisu napisane ni u jednoj
knjizi, nego su, u apostolsko doba pa i dalje, prenoene s pokoljenja na
pokoljenje i bile poznate delimice, kasnije, pod imenom Tajna
Disciplina.
Poslednji put videli su:ga na Maslinovoj Gori, gde je, pre svoje smrti,
predskazao razorenje Hrama i grada i znake koji e se pojaviti pred
njegov povratak, i gde ga je Sotona, pre nego to je kao pobeen
morao da pobegne, ostavio oblivena znojem i krvlju. Bilo je jedno od
poslednjih majskih veeri. Zlaani oblaci, u zlaanom asu, gomile
nebeskih ostrva u zlatu suneva zalaska, uzdizali su se, inilo se, sa
zemlje u nebo kao isparenja kakvih golemih i mirisnih rtava. U polju, u
kojem je ito lagano dozrevalo, poinjale su ptice da dozivaju svoje
485

mladunce, a veernji povetarac blago je lelujao grane sa jo

nesazrelim plodovima. Iz dalekoga grada, koji se na vidiku jo ceo
ocrtavao, izdizao se stub od dima i praine, a iznad njega strao je
Hram sa svojim kulama i kubetima.
I uenici, i ovoga puta, upuuju pitanje koje su Isusu postavljali, na
istom mestu, ono vee kada im je kazivao svoja dva proroanstva.
Sada kada se vratio, kao to je obeao, ta jo da ekaju?
Gospode, hoe li ti to sada da povrati carstvo Izrailjevo?
Hteli su moda da govore o Bojem Carstvu, koje je u njihovim
mislima, kao god i u prorokim, bilo isto to i Carstvo Izrailjevo, poto
je iz Judeje trebalo da potekne obnova zemlje.
Nije vae odgovori Isus da znate dan i as; Otac je to zadrao za
sebe; ali vi ete dobiti snagu kada se sveti duh izlije na vas, i biete mi
svedoci u celoj Judeji i Samariji i do nakraj sveta.
Rekav to, podie ruke i blagoslovi ih. I pred njihovim oima uznese se
iznad zemlje, i odjednom ga obvi i sakri jedan sjajan oblak, kao i onoga
jutra na dan Preobraenja. Oni nisu mogli da oiju odvoje od neba, i
jo neprestano gledali su gore, kada ih dva oveka u belim haljinama
trgoe iz njihovog zanosa.
Ljudi Galilejci, zato stojite tu i gledate u nebo? Taj Isus, koji se vinuo
u nebo, odatle izmeu vas, vratie se isto tako kako ste ga videli da se
u nebo uzneo.
I onda, poto su mu se utei poklonili, vratie se u Jerusalim, mislei
na nov dan: na prvi dan posla koji, posle skoro dve hiljade godina, jo
nije zavren. Sada su sami,kao to je sam bio i on, sami protiv
mnogobrojnog neprijatelja kome je ime Svet. Ali nebo nije vie onako
rastavljeno od zemlje, kao to je bilo pre Hristovog dolaska;
486

tajanstvene lestve Jakovljeve nisu vie san jednog jedinog oveka,

nego su vrsto zabijene u zemlju, koja im je pod nogama, a gore je
jedan Posrednik koji nee zaboraviti one koji su neko vreme bili
njegova braa. "Ja u biti uz vas dogod se ovo vreme ne navri": bilo je
poslednje i najvee obeanje. Uzneo se na nebo, ali nebo nije vie
samo pust svod, na kome se oblaci pojavljuju i iezavaju, urno i
huno poput carstava, i na kome se, kao svetiteljske due, blistaju tihe
zvezde. oveji Sin, koji se peo na gore, da bi bio blie nebu, koji je
bio sama svetlost u svetlosti nebeskoj, koji je umro uzdignut nad
zemljom, ispod pomraenog neba, koji se vratio da bi se, u divno vee,
vinuo u nebo, i koji e se, jednoga dana, opet vratiti na oblacima
nebeskim, jo je meu nama, na ovome svetu koji je on bio rad da
oslobodi, i vodi rauna o naim reima, ako one uistini dolaze iz dubine
nae due, o naim suzama, ako su one zaista bile suze nae krvi pre
nego to su postale slane kapi naih oiju, On, nevidljivi i blagi na
Gost koji nas nee ostaviti, jer zemlja je, po volji njegovoj, predujam
Carstva Nebeskog. Tu grubu hraniteljku nau, tu loptu koja je samo
jedna taka u beskrajnosti i koja u sebi nosi nadu u beskrajnost,
Hristos je uzeo sebi, kao svoju veitu vlastitost, i danas je za nas
vezan jae nego to bee dokle je jeo hleb sa polja naih. Ni jedno
obeanje Boje ne moe se vie zbrisati. Sve one kapi onoga oblaka
majskog, koji ga je zaklonio, jo su ovde dole, i mi jo, s dana u dan,
svoje umorne i samrtne oi upiremo u isto ono nebo s koga e on opet
sii u strahovitom sjaju slave svoje.

487

MOLITVA HRISTU

MOLITVA HRISTU
Jo si, svaki dan, meu nama. I bie meu nama neprestano.
ivi meu nama, uz nas, na zemlji koja je tvoja i naa, na ovoj zemlji
na kojoj si bio dete meu decom i muenik pogubljen meu
razbojnicima; ivi sa ivima, na zemlji onih koji ive, koja ti se
dopadala i koju si voleo, ivi ivotom koji nije oveji na ovejoj
zemlji, moda nevidljiv i za one koji te trae, moda u obliku kakvog
Siromaka kome ljudi daju hleba i ne gledajui ga.
Ali sada je dolo vreme da se opet javi svima nama i da ovome
narataju dade jasan i nepobitan znak. Ti vidi, Isuse, nau nevolju; ti
vidi do koga je stupnja dola naa nevolja; ti mora znati koliko smo
uasno bedni, koliko smo oajni, koliko smo strahovito nisko pali; ti
zna koliko nam je nuna tvoja pomo, koliko nam je potreban tvoj
povratak.
Vrati se, ma i za kratko vreme; doi odmah i otidi odmah; samo se
pojavi; reci jednu jedinu re kada stigne, jednu jedinu re kada poe;
otvori nebo, rasvetli munjom sa njega no i tamu koja je zemlju obvila;
daj samo koji asak svoje venosti, koju re iz celoga svog utanja.
Potreban si nam ti, jedino ti, ti i niko drugi. Jedino ti, koji nas voli,
moe prema svima nama oseati ono saaljenje to ga svaki od nas
osea prema sebi samome. Ti samo moe oseati koliko si silno,
koliko si neizmerno potreban u ovome svetu, u ovo vreme. Niko drugi,
niko od svih to ive, niko od onih to spavaju u blatu svoje slave, ne
moe dati nama, prosjacima, u naoj nevolji, u naoj bedi, u bedi nae
due, ono.dobro koje bi nas spaslo. Ti si potreban svima, ak i onima
to te ne znaju, i tima to ne znaju jo vie nego onima to znaju.
488

Gladan zamilja da mu treba hleba, a gladan je tebe; oedneli misli da

bi pio vode, a edan je tebe; bolesni zavarava sebe samoga da udi za
zdravljem, a njegova bolest dolazi otuda to tebe nema kraj njega. Ko
trai lepote u svetu trai, i ne zapaajui to, tebe koji si savrena
lepota; ko u svojim mislima prati istinu, ezne, i ne hotei, za tobom
koji si jedina istina koju vredi poznati; a ko tei za mirom, trai tebe,
jedini mir u kojemu mogu nai spokojstva i srca najnemirnijih. Svi ti
prizivaju tebe i ne znajui da te prizivaju, i njihov krik je neizreno
bolniji od naega.
Mi ti ne vapijemo zato to nas tatina goni da te vidimo, kao to su te
videli Galilejci i Judejci, ne ni zato to bismo bili radi da s radou u
srcu sagledamo tvoje oi, a ni zato to bismo iz ludog ponosa hteli da
svojim preklinjanjima zadobijemo tvoju naklonost. Ne traimo mi da
nam doe u slavi nebeskoj, ni u sjaju u kome si se preobrazio na
Gori, ni uz zvuke aneoskih truba. Ti zna koliko je smernosti u naem
vapaju! Mi hoemo samo tebe, tvoju osobu, tvoje jadno probodeno i
izranjavljeno telo, tebe u tvojoj sirotinjskoj radnikoj koulji; hoemo da
vidimo one oi koje prodiru u grudi i u srce, koje isceljuju kada gnjevno
gledaju i rane nanose kada nenost izraavaju. I hoemo da ujemo
tvoj glas koji zastraava demone, mada je prijatan, i oarava decu,
mada grmi.
Ti zna koliko su silno potrebni, upravo u ovo vreme, tvoj pogled i tvoja
re. Ti to dobro zna da jedan tvoj pogled moe da preokrene i izmeni
nae due, da tvoj glas moe da nas izvue iz ubreta nae beskrajne
bede; ti zna bolje od nas, kudikamo bolje od nas, da je tvoje prisustvo
neophodno potrebno u ovome veku koji tebe ne poznaje.
Doao si, prvi put, da spasava; rodio si se da spasava; govorio si
radi toga da spasava; pristao si da te raspnu da bi spasavao: tvoj
zanat, tvoj rad, tvoj zadatak, tvoj ivot samo su spasavanje. A nama je
potrebno danas, u ove sive, zle dane, u ove godine prepune uasa i
bola, nama je potrebno, neizreno potrebno da budemo spaseni!
489

Da si ti kakav zavidljivi i gnjevni Bog, Bog koji dri pizmu, Bog koji se
sveti, Bog koji je jedino pravian, ti ne bi usliio nau molitvu. Jer sve
ono to su ljudi mogli da ti zla uine, i posle tvoje smrti, i to posle smrti
vie nego za ivota ti, ljudi su ti uinili; svi mi, pa i sam ja koji ti ovo
govorim zajedno s drugima, uinili smo. Milioni Juda ljubili su te, poto
su te prodali, i to ne za trideset srebrnika samo, niti pak jedanput
samo; legioni fariseja, povorke Kajafa osuivale su te kao zlikovca, koji
je zasluio da bude pogubljen; i milionima puta razapinjali su te u
mislima i eljama; veni olo odvratnih nadmenjaka obasipao ti je lice
pljuvakom i amarima, a udvorice, ankolizi, panduri, skutonoe,
sluge onih to u rukama imaju novac i vlast, ibali su te po leima i
trnje zabadali u tvoje elo; i tisue Pilata, odevenih u crne i arene
haljine, tek to bi izili iz kupatila, namirisani, lepo izbrijani i oeljani,
predavali su te tisue puta tvojim delatima, poto te oglase za nevina;
i neizbrojna usta, iz kojih bazdi vinska kiselina, traile su neizbrojno
puta da se u slobodu puste buntovni lopovi, dokazani zlikovci, poznate
ubice, kako bi ti neizbrojno puta bio odvlaen na Golgotu i prikivan za
grede eleznim klincima, koje je kovao strah i ukucavala mrnja.
Ali ti si pratao sve i uvek. Ti, koji si bio meu nama, zna kako izgleda
dno nae proklete due. Mi smo samo krpe i izrodi, prolazno i trono
lie, sopstveni delati, pobaene nakaze koje se valjaju u svom zlu,
kao to se odoje valja u svojim umokrenim pelenama, pijanica u
svojim bljuvotinama, zaklani u svojoj krvi, gubavac u svome gnoju.
Odgurnuli smo te od sebe, zato to si bio isuvie ist za nas; osudili
smo te na smrt, zato to si tih dana rekao: "Bio sam meu ljudima i
telom im se pokazao; i zatekao sam ih pijane i nikoga meu njima ne
bee edna; i dua moja pati zbog sinova ovejih zato to su slepi u
srcu svome". Svi narataji su kao i taj to te je raspeo, i ma u kakvom
obliku da doe, nee te primiti. "On je rekao si za rod oveji kao
deca koja sede na ulicama i viu svojim drugovima: Svirasmo vam, i ne
igraste; jadikovasmo, i ne plakaste". Tako smo inili i mi, za skoro
ezdeset ljudskih vekova.
490

Ali, sada je dolo vreme u koje su ljudi pijaniji nego to su bili ikada, a
u isto mah i edniji nego ikada. Ni u jednom veku kao u ovom nije
oveanstvo bilo ovoliko strahovito edno kakvog natprirodnog
spasenja. Nikada, koliko se seamo, niskost nije bila ovako niska,
beda ovako bedna. Zemlja je pakao koji sunce jo pristaje da
osvetljava. Ljudi su se do uiju zaglibili u kaljuu od pogani pomeane
sa suzama, iz koje se oni, ovda onda, obesni i podivljali, izvlae i,
nadajui se da e se oprati, uskau u reke vrele krvi. Tu skoro bili su
na jednom takvom kupanju i, posle strahovitog desetkovanja, vratili su
se u zajedniku im ubrinu. Uz rat su dole zaraze; uz zaraze
zemljotresi. Golema krda trulih leina koje bi, da su u ivotu, mogle
da nastane itavu jednu dravu lee ispod tankog sloja crvljive
zemlje; da su skupljeni svi na jedno mesto, zauzimali bi prostore
mnogih pokrajina. Pri svem tom, kao da su svi ti mrtvi bili samo uvod u
optu propast, ljudi nastavljaju da se ubijaju i da ubijaju. Bogati narodi
osuuju siromane narode na glad; buntovnici ubijaju svoje
dojueranje gospodare, gospodari preko svojih najamnika ubijaju
buntovnike; novi nasilnici, koristei se propau svih sistema i svih
reima, uvlae itave nacije u bedu, pokolje i nesree.
ivotinjska ljubav svakoga oveka prema sebi samom, svake kaste
prema sebi samoj, svakoga naroda prema sebi samom, jo je sleplja i
silnija otkako je, posle ovih godina, mrnja zemlju pokrila ognjem,
dimom, grobovima i kosturima. Ljubav prema sebi samom, posle
opteg i zajednikog poraza, ustostruila je mrnju: mrnju malih
prema velikima, nezadovoljnih prema nemirnima, slugu koji su bili
gospodari prema gospodarima koji su postali sluge, stalea koji su se
uzdigli prema staleima koji su propali, rasa koje su na vlasti prema
rasama koje su potinjene, naroda koji su podjarmljeni prema
narodima koji su ih podjarmili. udnja za izobiljem donese oskudicu u
potrebnom, tenja za uivanjem uveanje patnji, ludovanje za
slobodom najvee sputavanje.

491

Za ovo nekoliko poslednjih godina oveji rod, koji je ve treslo na

stotine groznica, poludeo je sasvim. Ceo svet ori se od huke to je
izazivlju ruenja; svi stupovi ve su ogrezli u barutine; pa i same
planine otiskuju sa svojih visova usove od stenja, da bi se cela zemlja
pretvorila u pustu ravan. ta vie, i ljudi koji su dotle, pod zatitom
svoga neznanja, bili netaknuta, silom su otrgnuti od svoga pastirskog
ognjita i ubaeni u zarazne gradove, da se u njima truju i pate.
Na sve strane buran haos, mete bez svrhe, miljenje i gamizanje buba
i crvi to kue zaguljivi vazduh. Ludi, strahovito opijeni svima
strastima, da bi ih zadovoljili radei o glavi svojoj brai, trae na sve
mogue naine smrt. Zaini koji oveka drae i ushiuju, uivanja koja
ga ubijaju a ne zasiavaju, alkohol, kocka, kose s dana u dan tisue
onih koji su preiveli obavezno desetkovanje.
etiri godine dana svet je lio krv, da bi mogao odluiti ija e njiva biti
vea i torba punija. Mamonine sluge ubacile su svoga Kalibana u
beskrajne neprijateljske rovove, da bi bile bogatije i neprijatelja
osiromaile. Ali ovaj strahoviti ogled nije doneo koristi nikome.
Siromaniji nego pre, gladniji nego pre, svi su se vratili pred zemljane
noge Boga Trgovine, da mu na rtvu prinesu svoj mir i tui ivot.
Boanski "Posao" i sveta "Moneta" ovladali su ljudima jo jae. Ko ima
malo, hoe mnogo; ko ima mnogo, hoe vie; ko je dobio vie, hoe
sve. Naviknuti na proerdavanje godina, kada se nije radilo nita a
troilo se sve i sva, trezveni su se prometnuli u prodrljive, edni u
pohotljive, poteni u lopove, nepodmitljivi u potkupljive. Pod imenom
trgovine vri se zelenatvo i pljaka; pod firmom industrije gusarenje
nekolicine na tetu mnogih. Utajivai i globadije uvari su dravnog
novca, i guljenje koe s narodnih lea pravilo je za sve oligarhije.
Lopovi to dele pravdu, u ovom vremenu kada kradu svi izreda, ne
tede ni lopove. Bestidnost bogatih ulila je u glave sviju i svakoga da
na ovoj zemlji, koja se najzad oslobodila neba, vredi samo zlato i ono
to se moe kupiti za zlato.

492

U ovoj zaraznoj barutini svaka vera gine i nestaje je. Svet ima jednu
jedinu veru, veru koja se sastoji u ovom uzvienom trojstvu: Votan,
Mamona i Prijap, to znai: Snaga kojoj je simvol Ma i hram Kasarna;
Bogastvo kome je simvol Zlato i hram Berza; Telo kome je simvol
Falus i hram Burdelj. Ta vera vlada na celoj zemlji i sve ivo ispoveda
je usrdno delima, i ako ne reima. Stara porodica raspada se; brak je
podriven preljubom i bigamijom; raanje dece mnogi smatraju kao
prokletstvo i onemoguavaju ga svakojakim vetakim pobaajima;
vanbrani odnoaji premaili su zakonitu supruansku ljubav;
sodometvo ima svoje slavopojce i svoje domove; nalonice, javne i
potajne, vladaju nad itavim jednim golemim narodom od iscrpljenih
bednika i sifilistiara.
Nema vie Monarhija a nema ni Republika. Svi oblici vladavine samo
su varka i la. Plutokratija i Demagogija, sestre po duhu i ciljevima,
otimlju se o upravu nad buntovnim hordama.
Ti zna sve ovo, Hriste Isuse, i vidi da se po drugi put navrilo vreme i
da se ovaj bolesni, ovaj podivljali svet mora ili kazniti ognjenim dadem
ili spasti tvojim zauzimanjem. Rekao si jednom: "Ako je ko sam, ja sam
s njim. Pomakni kamen, i nai e me; rascepi drvo, i u njemu sam". Ali
da bismo te mogli nai ispod kamena i u drvetu, potrebno je da
imadnemo volje da te traimo, snage da te vidimo. A danas ljudi
veinom nee i ne umeju da te potrae i nau. Ako tvoju ruku ne osete
nad svojim glavama i tvoj glas ne uju u svojim srcima, oni e i dalje
traiti samo sebe, ne mogui se nai, jer niko ne moe biti svoj dokle
ne bude tvoj. Mi te dakle molimo, Hriste, mi otpadnici, grenici, mi koji
smo se rodili u nevreme, mi koji te se jo opominjemo i koji se trudimo
da ivimo s tobom, ali koji smo neprestano isuvie daleko od tebe, mi
koji smo ostali poslednji, koji smo zalutali i bili na ivici ponora, mi
oajnici, molimo te da se jo jednom vrati meu ljude koji su te ubili,
koji te i dalje ubijaju, i da nama, ubicama koji smo u tami, donese
svetlost istinskog ivota.

493

Vie puta si se, posle Vaskrsenja, javljao ivima. Onima koji su mislili
da te mrze, onima koji bi te voleli i da nisi bio sin Boji, pokazao si
svoje lice i govorio si svojim glasom. Isposnici po peinama i peanim
pustinjama, kalueri po svojim manastirima, svetitelji po gorama,
gledali su te i sluali su te i od toga dana molili se Bogu da umru, kako
bi bili uz tebe. Ti si bio svetlost i re Pavlu na njegovom putu, vatra i
krv u peini Franjinoj, oajna i savrena ljubav u eliji Katarininoj i
Terezijinoj. Kada si se vraao radi pojedinaca, zato se ne bi vratio radi
nas sviju? Ako su oni bili dostojni da te vide zbog svoje strasne nade,
mi se moemo pozvati na svoje strahovito oajanje. One due su te
doaravale moju svoje nevinosti; nae te prizivlju sa dna slabosti i
oajanja. Kada si se odazivao ushienju Svetitelja, zato se ne bi
osvrnuo na pla onih koji su prokleti? Zar nisi govorio da si doao radi
bolesnih a ne radi zdravih, radi onih koji su propali a ne radi onih koji
su se ouvali? Nikada kao danas nije bio toliko potreban tvoj Radosni
Glas i nikada kao danas nije on bio toliko zaboravljen i prezren.
Sotonino Carstvo je sada u svom potpunom jeku, i spas to ga svi
Traimo, potucajui se po mraku, moe da se nae samo u tvome
Carstvu.
Veliki ogled blii se svom kraju. Ljudi, udaljivi se od Jevanelja, nali
su oajanje i smrt. Vie nego jedno obeanje i vie nego jedna pretnja
ispunili su se.
I nama, bednicima, ostaje jo jedna jedina nada, nada u tvoj povratak.
Ako ne doe i ne probudi jadnike koji spavaju u smrdljivom mutljagu
svoga pakla, znak je da ti kazna za nae verolomstvo izgleda jo
kratka i blaga i da nee da prestupi svoje zakone. Neka bude tvoja
volja sada i doveka, i na zemlji kao na nebu.
Ali mi, koji smo poslednji, ekamo te, ekaemo te svaki dan, pri svem
tom to te nismo dostojni. I sva ljubav to je jo budemo imali u svojim
opustoenim srcima bie tvoja, Raspeti, koji si bio muen nas radi i koji
sada mui nas svom silom svoje neizmenljive ljubavi.
494

O piscu

O piscu

ovani Papini (Giovanni Papini) je roen je u

Toskani 1881. god. Kao sin ateiste, Papini je
priznao da je u svom ranom detinjstvu bio krajnje
nesklon prema crkvi. Majka ga je tajno krstila u
strahu od oca, ali to na njega, dakako, nije imalo
uticaja. Kada je odrastao, zbog svojih sjajnih
napada na filozofiju koju su iznosili umovi kakvi
su bili Hegel i Nie, postao je jedan od vodeih
uenjaka u Italiji. Bio je na daleko poznat po
svojim stavovima ateiste, anarhiste i nihiliste. 1911. godine delom
"Seanja na Boga", okirao je ak i ultra radikalne mislioce Evrope. Ta
knjiga je bila toliko ekstremno ateistika, da se smatra najgorim
moguim bogohuljenjem.
Finansijski slom ga je odveo nazad u rodnu Toskanu gde se upoznao
sa skromnim, jednostavnim ljudima koji su teko sastavljali kraj s
krajem. Upravo u takvom okruenju je naao put do Hrista i koristei se
samo sa etiri Evanelja i malim brojem druge literature, napisao je
svoju "Istoriju o Hristu". Ova knjiga je objavljena u Italiji 1921, godine i
od tada je doivela est velikih izdanja.
Papinijev cilj sa ovom knjigom je bio da sa Evaneljem dosegne one
koji su izvan Crkve. "Onima koji su ve u Crkvi", govorio je, "nisu
potrebne moje rei". Ispovedao je potpuno prihvatanje sva etiri
Evanelja kao autentina i jednako valjana. Izbegavajui da ulazi u
teoloka pitanja, eleo je jedino da pie o Hristu onako kako ga
Evanelja predstavljaju.

495

Stil kojim pie je mnogo vie svetovan nego crkveni, ali kako je mnogo
godina iveo odvojen od Hrista, ovakvo ta i ne udi. Naprotiv, elei
da Hrista objavi onima van crkve, njegovo predstavljanje Evanelja je i
trebalo da bude drugaije, sveije i primenljivije.
Papini je umro 1956. i za sobom je ostavio nekoliko znaajnih knjiga.

496

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije

Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas:
"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,
za shvatanje izraza razuma
i primanje nauke pameti,
pravinosti, pravde i potenja;
za davanje prostima razbora,
znanja i razmiljanja mladome oveku.
(Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,

I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

497