HARIZMA

ILI
HARIZMANIJA
Chuck Smith

Sadraj
Posveta.................................................................................................1
1. U POTRAZI ZA ODGOVOROM........................................................2
2. SVETI DUH JESTE BOG..................................................................6
3. OSOBA SVETOG DUHA................................................................20
4. RAD SVETOG DUHA U ZIVOTU VERNIKA...................................38
5. BOZJA LJUBAV AGAPE................................................................47
6. BOZJA REC POSTAJE STVARNA................................................59
5. RAD SVETOG DUHA U SVETU.....................................................68
8. NESTO VISE...................................................................................76
9. GOVORENJE U JEZICIMA.............................................................87
10. KADA CE JEZICI PRESTATI?.....................................................96
11. ZASTO PRAVA DUHOVNOST CESTO PRELAZI U
FANATICNU?...................................................................................100
12. PRIMITI SILU...............................................................................110
13. JOS IZVRSNIJI PUT...................................................................113
14. ZAVRSNA REC...........................................................................119

Posveta

Svim onim dragim Bojim svetima koji su me voleli i

hrabrili kao svog pastira prvih sedamnaest godina moje
slube, dok sam se borio da ispunim Boja dela snagom
svoga tela, svim ljudima koji su bili toliko strpljivi sa
mnom u mom sopstvenom prelasku iz fanatnine u
pravu, istinsku duhovnost.
Chuck Smith

1. U POTRAZI ZA ODGOVOROM

U POTRAZI ZA ODGOVOROM

Veinu svog detinjstva i mladosti proveo sam pokuavajui da

dokaem da sam normalan iako nisam iao ni u bioskop ni na igranke.
Za pentekostnu crkvu u koju sam ja iao, odlaenje u bioskop ili na
igranke se smatralo stranim grehom.
Poto nisam mogao da se pridruim mojim drugovima u njihovim
svetovnim aktivnostima, ja sam ih pozivao do dou sa mnom u crkvu,
jer nam je stalno bilo ponavljano da svedoimo za Hrista tako to emo
dovoditi ljude u crkvu. Problem je bio u tome to je pastir gotovo svake
nedelje upozoravao na zla Holivuda, igranki, pijanstva i puenja.
Obino bi rekao sledee: "Da je Bog hteo da ovek pui, onda bi mu na
glavi napravio dimnjak." Osim toga, dvetri "poruke u jezicima" i
njihova tumaenja bi redovno prekidala svaku slubu.
Mnogo puta, dok sam sedeo kraj mojih neobraenih drugova koji bi
doli sa mnom u crkvu, gospoa Njuman bi poela da die na udan
nain. Ja sam ve znao da je takav nain disanja uvod u njeno
govorenje u jezicima i onda bih brzo poinjao da se molim: "O Boe,
molim te da danas ne govori u jezicima poto moji prijatelji nee
razumeti." Ili Bog nije sluao moju molitvu, ili gospoa Njuman nije
sluala Boga, zato to bi ona ustala, sva treperei, i svojim piskavim
glasom predala Boju poruku za taj dan. Ja sam eleo da umrem u
tom trenutku, jer su se moji drugovi kriom smejali. Nadao sam se da
nisu poinili neoprostiv greh.
Posle svake slube sam bio napet u oekivanju neizbenog pitanja:
"ta je bilo sve to?" Bilo mi je teko da im objasnim zato to ni ja sam
nisam ba najbolje shvatao.
2

Dok sam bio dete, uvek sam se pitao ta znae sve te "poruke u
jezicima" koje sam uo. Ponekad je tumaenje veoma kratke poruke
bilo neuobiajeno dugo, ili je situacija bila obratna: duga poruka bi bila
protumaena sa samo nekoliko rei. Ponekad me je zbunjivalo to to
su poruke u jezicima sadrale neke fraze koje su se stalno ponavljale,
a interpretacija se sastojala od mnotva razliitih izraza, i nijedan od
njih se nije ponavljao.

Mnotvo pitanja
Bilo je jo stvari koje su me zbunjivale u crkvi u koju sam odlazio. Pitao
sam se zato su druge crkve imale mnogo vie lanova od nas ako
smo mi bili najduhovnija crkva u gradu i crkva sa najvie sile. Objasnili
su mi da je to zbog toga to je veina ljudi traila najlaki put do neba i
da su druge crkve imale vie lanova zato to su one govorile ljudima
ono to su oni eleli da uju. Da je naa crkva radila isto to, i ona bi
imala mnogo lanova, ali bi ti ljudi bili na putu za pakao.
Jo jedan od problema koji me je muio oko nae crkve je bio
nedostatak ljubavi. Znao sam da je ljubav plod duha i nisam mogao
razumeti zato je u crkvi bilo toliko podela. Izgledalo je kao da su neki
lanovi crkve uvek hteli da se ree pastira, a drugi su ga podravali.
Ljudi su tako esto naputali nau crkvu da bi, ako bi se svi bivi
lanovi vratili, naa crkva imala najvie lanova u gradu!
Na neki nain, ako bi neko napustio nau crkvu, to bi bilo kao da je
napustio Gospoda. Oni koji su nas napustili su zasigurno pali u greh
traenja lakeg puta do neba. Ali ja sam esto eleo da odem u neku
od lokalnih crkava. Zatim bih se, za vreme veernje nedeljne slube,
osetio krivim za "padanje" i istupio bih napred da se ponovo "spasem".
Pokuavao sam da dokaem da sam normalan mojim odlinim
3

ocenama u koli. Trudio sam se da budem najbolji uenik u odeljenju,

najbri trka u koli, i uopte najbolji sportista. Naalost, veina mojih
drugova iz nedeljne kole je pokuavala da dokae svoju normalnost
puei, pijui i druei se sa pripadnicima opasnih bandi u koli. Jako
malo ih je ostalo u nedeljnoj koli posle svoje dvanaeste godine. Ja
sam, kroz Boju milost, i uz duboko predane roditelje, nekako preiveo.

Rezultati moje potrage

Ubeen sam da bi mrtva ortodoksija mnogih crkava dananjice mogla
biti prevaziena kroz darove Svetog Duha koji bi radili u okviru tela, ne
kroz nebiblijska preterivanja, ve istim biblijskim putem, gde bi Biblija
bila najvei autoritet koji bi vodio nau veru i praksu. U ovo verujem
bez obzira koliko to neverovatno zvualo.
Imajui ovo na umu, zapoeo sam potragu za stihovima koji pruaju
vrst i uravnoteen opis Svetog Duha i njegovog rada u crkvi
dananjice. Mora postojati neka sredina izmeu pentekostalaca koji
prenaglaavaju iskustvo i fundamentalista koji u svojim nastojanjima da
budu ispravni u mnogim sluajevima postanu mrtvi. Rezultati moje
potrage su delimino zabeleeni u ovoj knjizi i ja se molim da je Bog
iskoristi da bi vas doveo u puninu Duhom ispunjenog ivota.
Duhovnost (harizma) je prekrasno, prirodno pomazanje Bojim Duhom
koje osposobljava osobu za Boji rad. To je ona posebna dinamika,
pokretna sila, uz iju pomo osoba izgleda kao da zrai Boju slavu i
ljubav.
Fanatina duhovnost (harizmanija) je telesni napor da se simulira
prava duhovnost (harizma). To je bilo koji napor da se delo Duha
ispuni energijom ili sposobnou tela, te stare i sebine prirode svake
osobe. To je duhovno preterivanje koje nadahnue zamenjuje
izdahnuem. To je upotreba ljudskog uma, energije i trikova u zamenu
4

za Boju mudrost i sposobnost. Fanatina duhovnost se moe iskazati

na mnoge razliite naine, od planiranja i stratekih sastanaka,
razvijanja programa za rast crkve, skupljanja novaca za crkveni
budet, do divljih i neorganizovanih poruka u jezicima koje prekidaju
poruku nedeljom pre podne. Sve to ne poseduje vrstu biblijsku
osnovu i nema pouzdanje da e Sveti Duh ispuniti Njegove ciljeve u
crkvi, i to bez ljudske pomoi, spada u dela naeg tela.

Uravnoteena pozicija
Ova knjiga e pokuati da pokae biblijski uravnoteeno stanovite
izmeu klevetnika koji kau: "avo ih je naterao to da urade," i fanatika
koji kau: "Sveti Duh me je naterao to da uradim." Knjiga e takoe
objasniti ko je Sveti Duh i opisae njegov rad u svetu, crkvi i u ivotu
vernika.
Ne traimo od vas da slepo prihvatite sve pretpostavke, ve vas
ohrabrujemo da ispitate Pismo i da vidite da li je sve onako kako je
napisano. "Sve proveravajte, zadravajte to je dobro".

2. SVETI DUH JESTE BOG

SVETI DUH JESTE BOG

Poto ova knjiga pokuava da vas dovede u ispunjen, lian i na Bibliji

zasnovan odnos s Bogom Svetim Duhom, prva stvar koju treba da
pokaemo jeste da je Sveti Duh jedna od osoba Svetog Trojstva.
Crkva je kroz svoju istoriju prihvatila da je Bog jedan i da on postoji
kroz tri osobe: Oca, Sina i Svetog Duha. U Svetom pismu sve troje
deluju u savrenom skladu za ovekovo iskupljenje. Pavle je priznao
Timoteju da Trojstvo predstavlja veliku misteriju i da je isprazno uopte
pokuavati da je u potpunosti shvatimo.
Mnogi kultovi (kao to su, na primer, Jehovini svedoci)
zloupotrebljavaju ovaj raskorak izmeu fizikog (ogranienog) sveta, i
duhovnog (neogranienog). Oni ovaj raskorak koriste kao razlog da
negiraju Isusovu boansku prirodu i da predstave Svetog Duha samo
kao neku energiju. Druge grupe negiraju postojanje Oca i Svetog Duha
i propovedaju da je jedino Isus Bog. Jedna od optih karakteristika
mnogih kultova je negiranje Isusove, ili boanske prirode Svetog Duha.

Trojstvo (Trojedini Bog)

Zbog toga to je ovo podruje najee napadano, mi treba da
potvrdimo ne samo boansku prirodu Svetog Duha, ve i razloge zbog
kojih verujemo da je to tako. Re "Trojstvo" se ne nalazi u Bibliji, ali taj
termin odgovara teolozima koji pokuavaju da objasne tri boanske
osobe. Moda bi termin trojedinstvo bolje objasnio Boga. On nije
1+1+1=3, ve je 1 x 1 x 1=1.

U Prvoj knjizi Mojsijevoj 1:1 je napisano: "U poetku Bog..." Hebrejska

re koja je prevedena kao "Bog" je Elohim, i oznaava mnoinu za El
(Bog u jednini). U hebrejskom jeziku postoje jednina, dvojina i
mnoina. Bog u jednini je El, u dvojini Elah, a u mnoini je Elohim. Ne
moemo porei da re "Elohim" barem ukazuje na Boje trojedinstvo.
Nakon toga itamo u Prvoj Mojsijevoj 1:2: "Duh Boiji lebdijae nad
vodama". Sveti Duh je prva osoba Trojstva koja je posebno
identifikovana u Bibliji. U Prvoj Mojsijevoj 1:26 pie: "I Elohim ree: Da
nainimo oveka po obliju i po prilici naoj." On nije rekao: "Ja u ga
napraviti na moju sliku." Drugim reima, tri osobe Trojstva su zajedno
govorile.

Osobine Duha
Da bismo dokazali da je Sveti Duh Bog, prvo emo pokazati da
osobine koje poseduje samo Bog pripadaju Svetom Duhu. Jedna od
boanskih osobina je njegova vena priroda. On je oduvek postojao. U
Jevrejima 9:14 pie da je Hristos sebe bezgrenog ponudio Bogu kroz
venog Duha. Ako je Duh vean, i ako je ovo samo boanska osobina,
onda je Duh Bog. Tri osobe Trojstva su povezane i u ovom stihu.
Jo jedna od boanskih osobina je da Bog sve zna. Bog poznaje sve
stvari, kao to i Jakov kae u Delima 15:1718: "Govori Gospod koji
tvori ovo poznato od venosti." Ova osobina je takoe pripisana
Svetom Duhu. U Prvoj Korinanima 2:1011 pie: "A nama je Bog
otkrio posredstvom Duha; jer Duh ispituje sve, i dubine Boije. Jer ko
od ljudi zna ta je u oveku sem ovekovog duha koji je u njemu?
Tako isto niko sem Duha Boijega ne zna ta je u Bogu." Ovde je
Boje znanje pripisano Bojem Duhu.
Jo jedna od boanskih osobina je sveprisutnost. Bog istovremeno
postoji na svakom mestu u svemiru. U Psalmu 139:7 David pita: "Kuda
7

bih otiao od duha tvoga, kuda bih od lica tvog utekao?" Bog postoji na
nebu, u paklu i u najveim dubinama mora. Duh je sada sa mnom ovde
gde se ja nalazim, i u isto vreme je sa vama gde god da se nalazite u
ovom trenutku itajui ovu knjigu.
Bog je svemogu. Ova re se upotrebljava da pokae da Bog moe
sve. Kada se Sara smejala na objavu da e dobiti sina u svojoj starosti,
aneo Gospodnji ju je upitao: "Ima li neto to bi Gospodu bilo
nedostiljivo?" (Prva Mojsijeva 18:14). Isus je rekao: "Bogu je sve
moguno" (Marko 10:27). U Luki 1:37 On je rekao: "Jer je svaka re
Boija mona." Kada je Marija pitala kako e ona, kao devica, roditi
dete, aneo joj je odgovorio: "Duh Sveti doi e na tebe i sila
Svevinjega osenie te" (Luka 1:35). U ovom stihu Sveti Duh i sila
Svevinjega su poistoveeni.

Dela Duha
Svetom Duhu nisu pripisane samo boanske osobine, ve i boanska
dela. Jedno od boanskih dela je delo stvaranja. Svi iz Trojstva su
prisustvovali inu stvaranja. U Prvoj Mojsijevoj 1:1 pie: "U poetku
stvori Bog." U Jovanu 1:13 pie: "U poetku bee Re Boija, i ta Re
bee u Boga, i Bog bee Re. Sve je kroz nju postalo, i nita, to je
postalo, nije postalo bez nje." I Duh je takoe aktivno uestvovao u
inu stvaranja. U Prvoj Mojsijevoj 1:2 pie da se Duh kretao iznad
vodene povrine. Duh je govorio sa Ocem i sa Sinom kada je Bog
rekao: "Da nainimo oveka po obliju i po prilici naoj" (Prva Mojsijeva
1:26). U Psalmu 104:30 pie: "Polje dah svoj, i ona postaju."
Jo jedno od Bojih dela je davanje, pruanje ivota. Iz Druge
Korinanima 3:6, gde Pavle govori o slovu zakona, moemo videti da
Bog prua i odrava ivot: "Jer slovo ubija, a Duh oivljava." U Jova^nu
6:63 Isus je rekao: "Duh je ono to oivljava."

Biblija je napisana nadahnuem Svetog Duha a ipak mi, pravilno,

nazivamo Bibliju Bojom reju. Druga Petrova 1:21 kae: "Jer nikad
prorotvo ne bi oveijom voljom, nego su Duhom Svetim noeni sveti
ljudi govorili od Boga." U Drugoj Timoteju 3:16 Pavle objavljuje: "Sve
Pismo je bogonadahnuto." Petar kae da su pisci bili nadahnuti Svetim
Duhom, a Pavle da ih je inspirisao Bog. Znai da je Duh poistoveen
sa Bogom.
Zbog ovoga su mnogi stihovi iz Starog zaveta, za koje se kae da ih je
Bog izgovorio, u Novom zavetu pripisani Svetom Duhu. U Isaiji 6:89
prorok je rekao: "I uh glas Gospodnji koji ree: "Koga u poslati, ko e
za nas ii? 'I ja odgovorih: 'Evo mene, mene poalji'' Tada on ree: Idi i
reci tvome narodu: 'uete, al' neete razumeti, videete, ali neete
poznati.'" Kada je Pavle citirao ovaj deo u Novom zavetu 28:2526, on
je rekao: "Dobro je Duh Sveti kazao vaim oevima preko proroka
Isaije, govorei: 'Sluaete i neete razumeti, gledaete i neete
videti.'" Isaija je rekao da je Bog govorio; Pavle kae da je govorio
Sveti Duh. Obojica mogu biti u pravu samo ako su Bog i Sveti Duh
jedno.

Zajednika dela Trojstva

U Delima 5:111 imamo interesantan prikaz discipline u mladoj crkvi
koju je Bog nastojao da odri istom. Motivisani ljubavlju, mnogi
hriani su pokuali da uspostave komunu (zajednicu) tako to su
prodavali ono to su posedovali i to predavali apostolima da bi sve
stvari bile zajednike. Ananija i Sapfira, kao brani par, prodali su svoj
posed, ali su zajedniki odluili da za sebe zadre jedan deo prihoda.
Kada je Ananija doneo svoj deo pred Petra, Petar ga je pitao: "Ananija,
zato je satana ispunio tvoje srce da slae Duha Svetog i da zadri
za sebe deo novca od prodaje njive? Zar ne bi i dalje ostala tvoja, i kad
je prodana, zar nije bila u tvojoj vlasti? Zato si u svom srcu naumio to
delo? Nisi slagao ljudima, nego Bogu" (Dela 5:34). Petar je rekao da
9

je sotona ispunio Ananijino srce da slae Svetom Duhu, a posle je

izjavio da je slagao Bogu, na taj nain poistoveujui Svetog Duha sa
Bogom.
Na mnogo mesta u Novom zavetu vidimo Trojstvo kako ili radi zajedno
ili je navedeno zajedno. Kada je Isus poslao uenike da idu i ue sve
narode (Matej 28:1920), On im je rekao da krtavaju u ime Oca i Sina
i Svetoga Duha. Ova tri imena oznaavaju tri osobe jednog Boga.
U Drugoj Korinanima 13:13, u svom apostolskom blagoslovu, Pavle je
rekao: "Blagodat Gospoda Isusa Hrista i ljubav Boija i zajednica Duha
Svetoga sa svima vama." Ovde su opet tri osobe jednog Boga
povezane zajedno.
U Prvoj Korinanima 12:46 Pavle kae: "Ima razlike u dodeljivanju
blagodatnih darova, ali je Duh isti. Ima razlike i u slubama, ali je
Gospod isti. Ima razlike i u dejstvu sila, ali je isti Bog koji ini sve u
svima." U etvrtom stihu on govori o Duhu, u petom o Gospodu
(Isusu), i u estom o Bogu (Ocu). Znai, iako moe biti razlika u
darovima, u njihovoj raspodeli i njihovim namenama, iza svega toga
stoji jedinstvo, jer iza svega toga stoji Bog.

Pristup kroz Duha

Moda se u ovom trenutku pitate: "Kakve veze ima to da li je Duh Bog
ili samo neka Boja energija". Zato to je Duh deo Trojstva mi smo
duni da ga slavimo, i u pravu smo kada pevamo: "Slava Ocu, i Sinu, i
Duhu Svetome." Bog je odredio da mu se mi obraamo kroz Svetog
Duha. ovek moe dotaknuti Boga samo kroz Duha. Moj duh se onda
sjedinjuje sa Svetim Duhom. Isus je rekao: "Bog je Duh, i koji mu se
mole treba da se mole u duhu i u istini" (Jovan 4:24). Pavle je takoe
rekao: "Sam Duh svedoi s naim duhom" (Rimljanima 8:16). Ako
elim da imam zajednitvo s Bogom, moram nauiti i shvatiti da je
10

Sveti Duh jedini nain kroz koji je to zajednitvo i mogue.

ovek nikad nije imao direktan pristup Ocu; ova greka je
karakteristina za one koji zaboravljaju Boju stranu svetost. Kada se
Bog prikazao jevrejskom narodu na Svetoj gori (Druga Mojsijeva 19),
On ih je naterao da sagrade ogradu oko planine kako oni koji bi se
previe pribliili Bojoj manifestaciji ne bi poginuli. Kada je narod
izdaleka video strahopotovanja vredno Boje ukazanje, oni su rekli
Mojsiju: "Ti nam govori i mi emo sluati, ali ne dopusti da nam Bog
govori jer emo svi izginuti."
Zavesa u atoru je sluila da simbolie odvojenost koja mora postojati
izmeu Svetog Boga i grenog naroda. Iza ovog zastora se moglo ui
samo posle detaljnog ienja i prinoenja rtava od strane
prvosvetenika, i to samo jednom godinje. Samo jedan ovek je
mogao ui prvosvetenik.
Isus je rekao: "Niko ne dolazi Ocu sem kroz mene" (Jovan 14:6). Isus
je rekao Jevrejima da oni u stvari nisu poznavali Oca. On im je takoe
rekao da e Mojsije biti svedok protiv njih. Oni ne slede put koji je Bog
odredio i predao kroz Mojsija, ve danas pokuavaju da Mu se priblie
samo kroz svoja dobra dela i bez rtve.
Greh je oduvek bio prepreka izmeu oveka i Boga i, dok se ne rei
pitanje ovekovog greha, ne moe biti pristupa Bogu. U Isaiji 59:12
pie: "Ne, nije kratka ruka Gospodnja da spasenje prui, nit je tvrdo
uho njegovo da uje; al' zloinstva vaa rastavljaju vas sa Bogom
vaim, gresi vai zaklanjaju od vas lice njegovo i smetaju da vas uje."
Isus nam je omoguio da se oistimo od naih greha i na taj nain nam
omoguio pristup Bogu. Kroz veru u Isusa Hrista moj duh je oiveo, i
sada moe biti ujedinjen sa Bojim Duhom. Na taj nain su Bog i ovek
sjedinjeni u Duhu.
Mi elimo da se vi lino upoznate sa Svetim Duhom i zbog toga emo
11

vam pokazati kako Biblija ui da je Sveti Duh osoba, a ne samo neko

postojanje, sila ili snaga. Sirova sila (ili energija) moe postojati i biti
bezlina, kao na primer elektricitet, ali je teko uspostaviti intiman,
blizak odnos sa tako bezlinom silom.
Na grkom se "duh" kae pneuma i to je imenica srednjeg roda. Zbog
ovoga je u ranoj crkvi jedan briljantan teolog po imenu Arius poeo da
rasprostranjuje ideju da je Isus u stvari nii po rangu od Boga, poto je
bio stvoren, i da Sveti Duh predstavlja samo neko apstraktno Boje
"postojanje." Ovo uenje je postalo poznato pod imenom arijanska
jeres, i ona i dan danas postoji i privlai mnoge sledbenike. Nikejski
sabor je skinuo Ariusa sa njegovog poloaja i okarakterisao njegova
uenja kao jeretika. Sveti Duh je vie od samog postojanja ili sile; On
je osoba.
Ne bismo smeli oboavati silu ili postojanje. Moete li zamisliti da
pevate himnu "Slava Ocu, Sinu, i (nekom apstraktnom) postojanju"?
On je osoba, i kao jedna od osoba Trojstva, on je dostojan slavljenja.
Ako ne verujemo u linost Svetog Duha, onda mu mi ne dajemo slavu i
hvalu koja mu pripada. Ako ne shvatamo da je Sveti Duh osoba, onda
se nalazimo u poziciji u kojoj pokuavamo da komuniciramo sa nekom
silom ili nekom apstraktnom energijom. Govorili bismo: "Treba da
predam svoj ivot tome," ili, "Potrebno mi je vie toga u mom ivotu."

Znajui, inei, oseajui

Veoma lako moemo videti iz Pisma da je Sveti Duh osoba. Njemu su
pripisane osobine koje se mogu pripisati samo jednoj osobi. Osoba je
bie sa umom, voljom i oseanjima. Ako Pismo pripisuje ove osobine
Svetom Duhu, onda moramo zakljuiti da je Sveti Duh osoba. U Prvoj
Korinanima 2:1011 pie: "A nama je Bog otkrio posredstvom Duha;
jer Duh ispituje sve, i dubine Boije. Jer ko od ljudi zna ta je u oveku
sem ovekovog duha koji je u njemu? Tako isto niko sem Duha
12

Boijega ne zna ta je u Bogu." Ovde se Duh opisuje kao da

poseduje znanje. Sirova sila ili energija ne poseduje nikakvo znanje.
Bilo bi apsurdno zameniti re "Duh" reju "postojanje (ili energija)" u
Bibliji, jer bismo onda imali "energiju" koja ispituje sve stvari!
U Rimljanima 8:27 Pavle kae: "A onaj to ispituje srca zna ta je
smeranje Duha, poto se po Boijoj volji moli za svete." Ovde se govori
o umu Duha, neemu to obina energija ne poseduje. U Prvoj
Korinanima 12:11 Pavle, govorei o darovima Duha, kae: "A sve ovo
ini jedan i isti Duh, koji razdeljuje svakome kako hoe." Ovde vidimo
da Sveti Duh poseduje volju, jo jednu od osobina povezanu sa
linou.
U Rimljanima 15:30 Pavle pripisuje Duhu oseanje ljubavi. Sila ili
energija ne moe voleti. Ljubav je neodvojiva od linosti. Zanimljivo je
da, iako sam itao ili uo nebrojeno mnogo propovedi o Bojoj ili o
Isusovoj ljubavi za nas, jo uvek nisam uo propoved o ljubavi Svetog
Duha. A ovo bi trebalo da je jedna od osnovnih osobina Svetog Duha,
jer on proizvodi ljubav kao svoj plod u naim ivotima. Sveti Duh
uistinu poseduje oseanja i moe biti raaloen, jer Pavle, u Efescima
4:30, opominje crkvu da ne alosti Svetog Duha Bojeg. Razmislite
samo kako bi luckasto zvualo da kaete da ste raalostili energiju!

Duh opisan kao linost

Kroz celu Bibliju line zamenice se koriste kada se opisuje Sveti Duh.
U Jovanu 14:16 Isus je rekao: "I ja u moliti Oca, pa e vam (on) dati
drugog pomagaauteitelja da (on) bude sa vama doveka." Ovde se
lina zamenica "on" koristi i za Oca i za Duha. Ako verujete u linog
Boga, isto tako treba da verujete i u linog Duha. U istom tom delu Isus
je rekao da svet nije mogao primiti Duha jer ljudi nisu videli i upoznali
Njega. Isus je rekao da Ga poznajete jer On prebiva sa vama.

13

Obratite panju koliko mnogo puta Isus koristi linu zamenicu kada
govori o Svetom Duhu. U Jovanu 16:715 Isus nekoliko puta
upotrebljava linu zamenicu on kada govori o Svetom Duhu. "Ali ja
vam govorim istinu: dobro je za vas da ja odem. Jer ako ne odem,
pomagauteitelj nee doi do vas; ako pak odem, poslau vam Ga. I
kada On doe, dokazae svetu da ima greha, i pravednosti, i suda. U
pogledu greha to ne veruju u mene; u pogledu pravednosti to
odlazim Ocu i neete me vie videti; u pogledu suda to je vladar
ovoga sveta osuen. Imam jo mnogo da vam govorim, ali sada ne
moete da podnesete. A kad On doe, Duh istine, uputie vas u svu
istinu; jer nee govoriti sam od sebe, nego e govoriti ono to slua, i
najavie vam to e doi. On e me proslaviti, jer e uzeti od mojega i
javiti vam. Sve to Otac ima moje je; zbog toga rekoh da e uzeti od
mojega i vama javiti." Grka lina zamenica on i njeni oblici veoma
mnogo se upotrebljavaju kada se govori o Svetom Duhu u Svetom
pismu.

Duh u akciji
Lina dela su takoe pripisana Svetom Duhu u Pismu. U Delima 13:2
pie: "Duh Sveti ree: odvojte mi Varnavu i Savla za delo na koje sam
ih pozvao." Po istom principu, ako bismo re "Duh" zamenili reima
"sila" ili "energija", citat ne bi imao nikakvog smisla. Kako energija ili
sila mogu govoriti? U Rimljanima 8:26 pie da Sveti Duh posreduje za
nas neizrecivim uzdisajima. Pokuajte zamisliti obinu silu kako
posreduje! Kad bi Sveti Duh bio samo bezlina sila ili energija, onda bi
bilo mogue zameniti re "Duh" reima "sila" ili "energija", bez ikakve
promene u znaenju, na bilo kom mestu u Svetom pismu. Ali je tako
neto oigledno nemogue zbog toga to je Sveti Duh osoba. Sveti
Duh svedoi za Isusa Hrista u Jovanu 15:26, On ui vernike i podsea
ih na neke stvari u Jovanu 14:26. U Delima 16:27 Sveti Duh je
zabranio Pavlu i njegovim pratiocima da idu u Aziju i nije im dozvolio
da odu u Vitiniju. U Prvoj Mojsijevoj pie da se Sveti Duh bori sa
14

ovekom.
Sveti Duh zasluuje da se prema njemu odnosi kao prema Osobi. On
se moe uvrediti. Nemogue je zamisliti da se uvrede "sila" ili "dah."
Va dah moe biti neprijatan, njime moete nekoga i uvrediti, ali va
dah ne moe biti uvreen! U Efescima 4:30 Pavle opominje: "I ne
alostite Boijeg Svetog Duha." Svetom Duhu se moe lagati. Ovo je
optuba koju je Petar izrekao protiv Ananije: "Ti si slagao Svetom
Duhu." Isto tako je mogue huliti na Svetog Duha. Isus je rekao da je
hula na Svetog Duha toliko uasan greh da za osobu koja ga poini
nema oprotenja. On je rekao: "Na mene moete huliti i bie vam
oproteno, ali ne i na Svetog Duha." Ovde Isus postavlja jasnu granicu
izmeu sebe i Svetog Duha.
Sveti Duh je poistoveen sa osobama. Pavle je rekao: "Odluismo,
naime, Duh Sveti i mi" (Dela 15:28). Pokuajte napraviti nekakav
smisao od ove reenice ako bi u ovom stihu umesto Duh Sveti bilo
napisano vetar ili energija!
Sveti Duh jeste Osoba; On nije samo Boja energija. Treba da doete
u lini odnos sa Njim da biste mogli da doivite Njegovu ljubav i
Njegovu silu kako deluju u vaem ivotu dok vas On vodi u vaem
duhovnom hodu.

Sila Duha
Da li ste ikada oseali potrebu da nekome treba da svedoite o Isusu,
ali niste imali hrabrosti da zaponete razgovor na tu temu? Da li ste
ikada proli kraj zgrade univerziteta, videli hiljade studenata, shvatili da
su veina od njih izgubljeni, i onda se zapitali kako bi oni mogli
upoznati Isusa? Da li ste ikada razmiljali o milijardama ljudi koji nikada
nisu primili istinu Jevanelja, i da li ste se onda zapitali kako bi se to
moglo izvesti?
15

Petru, koji se na pitanje mlade slukinje odrekao Isusa, i ostalim

apostolima (koji su pobegli kada je zagustilo), Isusovo poslanje mora
da je izgledalo kao jedna nepraktina i nemogua zapovest, to je u
stvari i bio sluaj. Nema nikakve anse da 11 beznaajnih ljudi iz
Galileje mogu dosei ceo svet za Isusa. Zbog toga im je Isus rekao da
ekaju u Jerusalimu dok ne prime silu Svetog Duha, jer e uz pomo te
sile oni biti u stanju da budu svedoci u svim krajevima sveta.
Da li je ovaj doivljaj sile Svetog Duha neto to je Bog planirao samo
za ranu crkvu? Da li Pismo pokazuje da e doi vreme kada nee
trebati da se oslanjamo na silu Svetog Duha, ve emo kroz nae
usavreno poznavanje Pisma biti u stanju da svojim snagama vrimo
Boja dela? Da li crkva koja je zapoela u Duhu sada treba da se
usavri telesnim naporima? Gde lei odgovor na impotentnost crkve?
Zato crkva nije uspela da sprei ludaki pad pokvarenog sveta koji
nas okruuje?
Pavle nas upozorava u Jevrejima 4 da strahujemo od toga da ne
dostignemo Boje obeanje da uemo u Njegov odmor. S obzirom da
nam je Bog obeao silu u naim ivotima i u ivotu zajednikog tela
crkve, zar nije isto tako potrebno da strahujemo od toga da neemo
dostii to obeanje?

Oevo obeanje
U Delima 1 itamo o tome kako su uenici bili sa Isusom u Vitaniji, gde
je On uskoro trebalo da se rastane od njih i ode na nebo. Oblaci su ga
primili i sakrili od njihovog pogleda. On im je ostavljao poslednja
uputstva koja su bila od najvee vanosti. U Delima 1:4 Isus im je
rekao da ne naputaju Jerusalim, ve da ekaju Oevo obeanje "koje
ste", On je rekao "uli od mene." U Luki 24:49 Isus je rekao: "A ja u,
eto, poslati na vas obeanje svoga Oca; vi sedite u gradu dok se ne
16

obuete u silu s visine."

Na oba mesta Isus spominje Oevo obeanje, i on sigurno aludira na
stihove iz Joila 2:2829, gde je Bog obeao: "Izliu zatim duh svoj na
svako telo, i proricae sinovi i keri vae, starci vai snove e sanjati i
mladii vai imae vienja. I na sluge i na slukinje svoje izliu ja duh
svoj u to vreme." Ovo se obistinilo u drugoj glavi Dela, kada je gomila
koja se okupila nakon natprirodnog dogaaja izlivanja Svetog Duha
upitala: "ta sve ovo znai?" Petar im je odgovorio: "Ovo je ono o
emu je govorio prorok Joil," i posle toga je citirao ovo proroanstvo iz
Joila. Boje obeanje je glasilo da e doi dan kada e On izliti svoj
Duh, ne samo na posebne pojedince, ve na svako telo.

Spasiteljevo obeanje
Isus je takoe obeao Duha svojim uenicima u Jovanu 14:1617, gde
pie: "I ja u moliti Oca, pa e vam dati drugog pomagaauteitelja da
bude sa vama doveka, Duha istine, koga svet ne moe da primi, jer ga
ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato to boravi kod vas i bie u
vama." Kada je Isus obeao Svetog Duha, On ga je opisao kao
"drugog pomagaauteitelja." Re prevedena kao pomagauteitelj
na grkom je parakletos to bukvalno znai "ii uporedo s nekim i
pomagati mu." Ovo je osnovna sluba, ili zadatak, Svetog Duha prema
verniku. On je tu da nam pomae. Do ovog trenutka Isus je bio sa
svojim uenicima i pomagao im je. Oni su se sasvim ispravno oslonili
na Njegovu pomo. On je bio Gospodar svake situacije.
Kada je oluja pretila da e potonuti njihov mali brod, Isus je naredio
vetru i talasima i nastupila je velika tiina. Kada je poreznik zahtevao
nepravedan porez, Isus je rekao Petru da ode do mora, uhvati ribu,
izvadi dukat iz njenih usta i plati porez. Bez obzira kakva situacija bi
iskrsla, Isus je uvek bio tu da pomogne.

17

A sada im je rekao da ih naputa. Nee biti s njima kao to je bio pre.

Njihova srca mora da su bila uznemirena tim reima i mora da ih je bilo
strah da se suoe sa budunou bez Njega. Zbog toga im je On
obeao da ih nee ostaviti bespomone, da e moliti Oca i da e im On
poslati drugog pomagaauteitelja da bude sa njima zauvek: Duha
istine. U naem hrianskom hodu, mi smo u potpunosti zavisni od
pomoi Svetog Duha. Nemogue je da uinimo ita vredno u
hrianskoj slubi bez pomoi Svetog Duha.

ekajui u Jerusalimu
Zbog fraze "sedite u gradu (Jerusalimu)" koja je upotrebljena u
Lukinom jevanelju, mnogi pentekostalci su uspostavili "ekajue
sastanke" kao nain na koji sila Svetog Duha treba da se primi u ivotu
vernika. Treba napomenuti da se zapovest odnosi na Jerusalim, i da bi
sve bilo striktno pravilno, svi ekajui sastanci bi trebalo da budu
drani u Jerusalimu!
Oigledno je da Isus nije uspostavljao nikakav univerzalni metod
pomou kojeg e vernici svakog doba primiti Svetog Duha. On ih je
ohrabrio da saekaju samo nekoliko dana u Jerusalimu dok On ne
poalje Svetog Duha kao dar Crkvi. Kada je Sveti Duh jednom doao,
vie nije bilo potrebe da se na njega eka ponovo, i u knjizi Dela nema
takvih ekajuih sastanaka, a oni se takoe ne propovedaju kao metod
za primanje Duha, ni u celom Novom zavetu.

Dinamina sila za vas

U Delima 1:8 Isus je obeao svojim uenicima da e oni primiti silu kad
Sveti Duh doe na njih i da e kroz ovu silu oni biti Isusovi svedoci u
svim krajevima zemlje. Grka re koja je prevedena kao "sila" je
dunamis. Naa re dinamika direktno potie od te rei i ona tano
18

opisuje ono to Sveti Duh treba da bude u nama dinamika, ili ivotna
sila, uz iju pomo mi treba da ivimo i sluimo Bogu. Bez ove
dinamike hrianski ivot je nemogu i sluba je bezvredna. Kako
velianstvene nove mogunosti donosi sila Svetog Duha u vernikov
ivot snagu da budemo i da uradimo sve ono to Bog od nas eli!
Bog ne eli da va ivot u Hristu bude dosadan ili da vaa sluba bude
beznaajan posli. Bog eli da va hod s Njim bude prepun radosti. On
eli da vi budete silni i pobedonosni u vaem ivotu. Ako va ivot u
Hristu nije dinamian i pobedonosan, onda Bog ima neto vie
spremno za vas. Dar Svetog Duha "je za vas to obeanje, i za vau
decu, i za sve daljne koliko god ih pozove Gospod Bog na."

19

3. OSOBA SVETOG DUHA

OSOBA SVETOG DUHA

ta bi Duh trebalo da radi u ivotu vernika? Kao to smo to ve

pokazali u Jovanu 14, Njegovo ime pomagauteitelj znai da on ide
u korak sa nama i pomae nam. Meni moj hrianski put nije nimalo
lak. Otkrio sam da mi moje telo uvek stoji na putu. I ja sam, zajedno sa
Petrom, mnogo puta otkrio da je duh uistinu voljan, ali da je telo slabo.
Ja shvatam o emu je Pavle govorio u Galatima 5, gde je govorio o
borbi duha i tela. Ako Bog eli da mi pomogne, ja sam spreman
oberuke da prihvatim takvu pomo; potrebna mi je sva pomo koju
mogu da dobijem! Nikada ne elim da ograniim ono to Bog eli da mi
da, ili to eli da uradi u mom ivotu. Ja ne elim da uinim istu greku
koju je uinio narod Izrailja u pustinji kada su ograniili Boju mo
(Psalam 78:41) Ali ja isto tako ne traim doivljaj, iskustvo, samo
doivljaja radi. Ja elim samo originalan rad Svetog Duha, i elim sve
to Bog eli da mi da i da uzmem.

Pouzdajui se u Duha
U razgovoru na poetku Jovana 14 Isus eli da pripremi svoje uenike
na Njegov odlazak. On mnogo govori o tome kako e ih napustiti i otii
Ocu. On im takoe mnogo govori o tome ta je sve Otac pripremio za
njih kroz silu Svetog Duha. On e biti tamo da im pomogne. Kao to su
nauili da se pouzdaju u Isusa u bilo kojoj situaciji, tako e sada trebati
da naue da se pouzdaju u Svetog Duha, On e sada biti njihov
pomagauteitelj.
Isus je proveo tri godine sa svojim uenicima uei ih Bojim istinama.
Sada se njihov uitelj odvaja od njih i vraa se Ocu, ali uenici nee
20

ostati sami; ovaj pomagauteitelj, Sveti Duh, e ih sada uiti svim

stvarima i podseae ih na sve ono to im je Isus rekao (Jovan 14:26).
Moda vam se desilo nekad da ste svedoili nekome i druga osoba bi
vam zadala takvo pitanje koje bi vas trenutano ostavilo bez teksta, ali
kada biste poeli da odgovarate, stihovi iz Svetog pisma bi vam
jednostavno doli u glavu i bili biste zadovoljni odgovorom koji ste
pruili dotinoj osobi. Ovo je podsetni deo rada Svetog Duha.
Sveti Duh nam pomae da shvatimo neke stvari o Bogu. Mnogo puta
sam se oseao bespomonim kada sam pokuavao da objasnim neku
duhovnu istinu neverniku. To bi izgledalo toliko jasno i oigledno, a
ipak on ili ona ne bi bili u stanju da razumeju. Ako se radi o stvarima
koje se tiu Svetog Duha, "zemaljski ovek ne prima to je od Boijeg
Duha, jer je to za njega ludost, i ne moe da sazna, zato to o tome
treba na duhovan nain rasuivati" (Prva Korinanima 2:14).

Mrtav i iv duh
Kada sam bio na fakultetu, imao sam profesora sociologije koji je
verovao da je ovek dvojno, dok sam ja verovao da je ovek trojno
bie. Mnogo puta smo razmenili svoja razliita verovanja. Nisam
mogao da razumem kako on nije mogao da shvati razliku izmeu
ovekove due i duha. Za njega su te dve stvari bile jedno te isto.
Jednoga dana, dok sam ja sav razoaran naputao uionicu posle jo
jedne neuspene rasprave u kojoj on kao da se namerno pravio slep,
Sveti Duh kao da mi je napomenuo taj stih iz Druge Korinanima 2:14.
Tada sam shvatio da je njegov neobnovljeni duh u stvari mrtav, i ja
sam mu govorio o misterijama koje on nije bio u stanju da razume. On
nije znao, i nije mogao da zna, o ovekovom duhu dok nije bio
preporoen Svetim Duhom. U Prvoj Korinanima 2:15 Pavle kae:
"Duhovni ovek pak rasuuje o svemu, a njega niko ne prosuuje
(razume)."
21

Svako ko ivi samo na telesnom nivou, u stvari ivi na istom nivou na

kojem ive i ivotinje. Telesne elje vladaju njegovim umom; on ne
razume duhovne stvari, jer je njegov sopstveni duh mrtav. Nije ni udo
to onda tei da se poistoveti sa ivotinjskim carstvom, jer on u stvari
ivi kao ivotinja, voen samo svojim telesnim eljama. Kada je osoba
nanovo roena u Duhu, njen lini duh oivi i ta osoba, koja je sada
duhovno spojena s Bogom, kroz Re je upuena da ivi duhovnim
ivotom. U tom procesu osoba poinje da bude voena Duhom, a ne
telesnim eljama.

Dopustiti Duhu da vodi

Dok ivimo ivot po Duhu, nae misli se menjaju, jer mi sada
razmiljamo o Bogu i o tome kako moemo Njemu ugoditi i sluiti. Duh
smera ka ivotu i miru (Rimljanima 8:6). Kako nam mnogo pomae
Sveti Duh dok nas ui Bojim stvarima i pomae nam da ih razumemo!
Biblija kao da oivi sa znaenjima i uzbuenjem, dok mnotvo stihova,
jedan za drugim, kao da iskau sa stranica i govore nam neto novo.
U Jovanu 16:13 Isus je obeao svojim uenicima da e ih Duh istine,
kada doe, uvesti u svu istinu i pokazati im stvari koje treba da se
dese. Veoma je vano da nas Sveti Duh vodi u svu istinu. Isus nas je
upozorio na lane proroke koji e biti kao vukovi obueni u jagnjee
koe (Matej 7:15). Ima ljudi koji dou u Boje stado i izgledaju kao
njegovi pripadnici, ali je njihov glavni motiv da ugrabe neku ovcu. Oni
unose jeretika uenja i pokuavaju da povuku ljude za sobom. U
Delima 20:2930 Pavle je upozorio stareine crkve u Efesu: "Ja znam
da e posle moga odlaska meu vas ui zverski vuci koji nee tedeti
stada. Pa i od vas samih ustae ljudi koji e govoriti naopake stvari
da povuku za sobom uenike."
Petar upozorava u Drugoj Petrovoj 2:13: "A bilo je i lanih proroka u
22

narodu, kao to e i meu vama biti lanih uitelja, koji e unositi

ubitane jeresi i poricati gospodara koji ih je iskupio, navlaei na sebe
brzu propast. I mnogi e poi za njihovom raspojasanou, zbog kojih
e se huliti na istinski put. I u lakomstvu iskoriavae vas izmiljenim
reima; njihov sud odavno ne docni i njihova propast ne drema."

Kako prepoznati lane proroke

Jedan od znakova lanih proroka je to da e "iskoriavati , izmiljenim
reima." Ja redovno primam kompjuterski odtampana pisma od
uvenih evanelista koja savreno odgovaraju Petrovom opisu. Ova
pisma esto su pisana u stilu:
"Beni, Bog mi te je stavio na srce ovoga jutra i jako dugo sam se molio
za tebe. Neprestano mislim na tebe. Beni, da li je sve u redu? Da li
postoji neka posebna potreba u tvome ivotu za koju bih mogao da se
molim? Molim te da mi odmah pie, Beni, zbog toga to te volim i
elim da ti pomognem! Sasvim sluajno, moja sluba se nalazi u jednoj
od svojih najloijih finansijskih situacija, Moraemo da prestanemo da
sprovodimo neki od naih najkrupnijih programa za Boga ukoliko
odmah ne primimo tvoju pomo. Ako nema kod sebe 50 dolara da mi
poalje, moda bi mogao pozajmiti od nekoga da mi pomogne da
odrim ovo veliko delo koje se bazira na veri u Boga. Posadi svoje
verno seme danas. Bog e ti pomoi da otplati pare koje e uzeti na
zajam. Tvoj partner u veri."
Moje ime nije Beni, ali izgleda da me oni tako vode na svojim
potanskim listama. Ovakve vrste zavodljivih pisama ele samo da
iskoriste ljude i na osnovu Boje Rei ja se ne ustruavam da ove ljude
nazovem lanim prorocima.
Ovo je fanatina duhovnost u jednom od svojih najoevidnijih oblika i
mnogi "duhovni" evanelisti je veoma esto upotrebljavaju, naroito oni
23

koji mnogo naglaavaju leenje verom.

Uvek se divim tome koliko mnogo vere oni imaju u moje ozdravljenje a
koliko malo u to da e se njihove finansijske tekoe reiti.

Nauiti o stvarima koje dolaze

Sveti Duh nam takoe pokazuje stvari koje e se desiti u budunosti.
Kada je Danilo traio dublje razumevanje poslednjih vremena i stvari
koje je on napisao, bilo mu je nareeno da "dri u tajnosti ove rei i
zapeati knjigu do dana kada doe kraj. Mnogi e je tad proitati i
poznanje e se umnoiti" (Danilo 12:4). Poto je Danilo insistirao i
dalje, Gospod mu je ponovo odgovorio: "Idi, Danilo, jer e se ove rei
drati u tajnosti i zapeaene do krajnjeg vremena. Mnogi e se oistiti,
ubeliti i iistiti; zli e zlo uiniti, i nijedan od bezdunika nee razumeti,
ali e razumni razumeti" (Danilo 12:910).
Uz pomo Svetog Duha crkvi je omogueno jasnije razumevanje
Isusovog ponovnog dolaska. Apostolu Pavlu je Duh pokazao neke
stvari, koje je trebalo da se dese u njegovom ivotu, kada je rekao
stareinama crkve u Efesu u Delima 20:2223: "A sad, eto, duh mi je
vezan i idem u Jerusalim ne znajui ta e mi se u njemu dogoditi, sem
to mi Duh Sveti od grada do grada svedoi i govori da me ekaju
okovi i nevolje." Kasnije, kada je Pavle nastavio svoje putovanje ka
Jerusalimu, prorok Agav je uzeo Pavlov pojas, vezao se njime i rekao:
"Ovo veli Duh Sveti: oveka iji je ovo pojas, Judeji e u Jerusalimu
svezati i predati u ruke mnogoboaca" (Dela 21:11). Ovo je klasian
primer gde Sveti Duh pokazuje Pavlu ta e se desiti u njegovom
ivotu.
Jo jedan primer gde je Sveti Duh predskazao Pavlu neke stvari u
njegovom ivotu nalazi se u Delima 27:2124: "Poto se ve due
vreme ostalo bez hrane, Pavle stade meu njih i ree: ljudi, trebalo je
24

mene posluati i otputovati sa Krita, pa bismo bili poteeni ove

nevolje i tete. I sad vas opominjem da budete spokojni, jer nijedan od
vas nee izgubiti ivot; samo e laa propasti. Ove noi, naime, stade
preda me aneo Boga kome pripadam i kome sluim, i ree: Pavle, ne
boj se; ti mora doi pred cara. I vidi, Bog ti je poklonio sve koji s
tobom putuju."

Mona ruka Boja

U maloj molitvenoj grupi smo odluili da se molimo jedni za druge.
Osoba za koju bismo se molili bi sela na stolicu u sredini grupe. Kada
je doao red da se mole za mene, neko je pomenuo proroanstvo od
Svetog Duha koje je govorilo da e se Boja ruka blagoslova obilno
izliti na moju slubu, da e toliko ljudi doi na moje propovedi da nee
biti dovoljno mesta za sve njih. Proroanstvo je isto tako glasilo da je
meni dato novo ime koje je znailo pastir, jer e me Gospod nainiti
pastirom mnogih stada.
Do tog trenutka ja sam se skoro 17 godina muio u slubi i moj uspeh
je bio toliko mali da sam razmiljao o tome da napustim slubu i da se
ponem baviti nekim drugim poslom. Crkva koju sam vodio u to vreme
je imala oko 100 lanova, uprkos naih napora da uveamo stado tako
to smo davali besplatne hamburgere svakom ko je doveo prijatelja u
nedeljnu kolu. Dok je ovo proroanstvo bilo izgovarano, ja sam se
oseao kao ovek na koga se oslonio car i koji je, kada je uo
Jelisejevo proroanstvo o obilnoj hrani koja e se dati Samarianima,
rekao: "Da Gospod naini prozore na nebu, bi li moglo to biti?"
Na svu sreu Bog je bio milostiv prema meni i ja nisam zavrio kao taj
sluga; ja sam i video i uestvovao u ispunjenju proroanstva dok se
mnogostruko uveana zgrada crkve dupke ispunjava, ne jednom, ve
tri puta nedeljom pre podne, i dok propovedamo putem audio i
videokaseta stotinama grupa koje prouavaju Bibliju po celom svetu.
25

Sila da pobeujete
Zadatak Svetog Duha u vaem ivotu, ako ste vernik, jeste da vam da
silu, da budete svedok za Isusa, da vam da silu da budete sve to Bog
eli da budete. Jedna od stvari koja najvie obeshrabruje na svetu je
pokuavati iveti hrianskim ivotom uz pomo telesne energije.
Biblija govori o ovoj frustraciji u Rimljanima 7, gde Pavle govori o tome
kako je, kada je pokuao da dri Boji zakon i da ini dobro, otkrio da
"kada elim da inim dobro, zlo je prisutno u meni. I dobro koje elim
da inim, ne inim. I ono to ne elim, to inim. Bedan sam ja ovek".
Pavle opisuje u Galatima 5 kako telo vojuje protiv duha i duh protiv tela
i kako su ove dve stvari uzajamno suprotne. Isus je rekao Petru: "Bdite
i molite se da ne doete u iskuenje; duh je sran, ali je telo slabo"
(Matej 26:41). Zbog slabosti naeg tela mi nismo u stanju da ivimo
onakvim ivotom kakav bi Gospod eleo da ivimo ili kakvim bismo mi
eleli da ivimo pred ovim svetom.
Bog eli da va ivot bude veran primer Njega u ovome svetu. Bog eli
da svet u vama vidi Isusa Hrista. On eli da vaa dela budu Njegovo
ogledalo. Ali ako pokuate da budete Njegov svedok, ako pokuate da
ivite kao Isus, otkriete koliko je to obeshrabrujue u stvari, koliko je
to nemogue zbog slabosti tela.

Savren svedok
Mnogi hriani se nau u obeshrabrujuoj situaciji kada znaju ta je
dobro i to ele da rade, ali na neki nain to ne uspevaju i rade ono to
nije dobro. Biblija kae za Isusa da je on bio istinit i veran svedok; On
je bio Oev svedok. Ako elite znati kakav je Bog, samo pogledajte u
Isusa, jer je on bio istinit i veran Svedok. Kada je Filip povikao:
"Gospode, pokai nam Oca, i nama je dovoljno. Ree mu Isus: toliko
vremena sam s vama i nisi me upoznao, Filipe? Ko je video mene,
video je Oca; kako onda govori: pokai nam Oca? Zar ne veruje da
26

sam ja u Ocu i da je Otac u meni? Rei koje vam govorim ne govorim

sam od sebe; Otac koji ostaje u meni, on ini dela. Verujte mi da sam
ja u Ocu i Otac u meni; ako pak ne verujte zbog samih dela. Zaista,
zaista, kaem vam, ko veruje u mene inie dela koja ja inim" (Jovan
812). Posle toga Isus im je dao obeanje Svetog Duha.
Isus je verno predstavljao Boga u svemu to je inio. On nam je
pokazao da Bog eli da se brine o ovekovim fizikim, emotivnim i
duhovnim potrebama. Bog eli da vodi rauna o vaim patnjama i
tugama. Bog eli da se brine o vaem bolu i o vaim slabostima. Isus
nikada nije susreo nekog ko je bio tuan, a da ga nije razveselio i
uinio pobedonosnim. Nikada nije susreo ljudsku slabost koju nije
pretvorio u Boju snagu.

Veliki pomaga
Bog eli da vam pomogne u vaoj slabosti i zbog toga je poslao drugog
pomagaauteitelja, nekog ko e ii sa vama u korak i ko e vam
pomagati. Isus je rekao: "Primiete silu kada Sveti Duh sie na vas." Vi
ete primiti ovu dinamiku, ovu silu. Kada pomislim na silu Svetog
Duha, prva stvar koja mi padne na um jeste da je to pre svega sila da
budem ono to Bog od mene eli da budem, a posle se ta sila proiri u
sve aspekte mog ivota: ja dobijem silu u molitvi, u mom svetom hodu,
silu da budem i da mogu da inim. Ovde je obeanje sila, i ona je
povezana s tim da budemo svedoci za Isusa: "Vi ete biti svedoci."
Mi pogreno razmiljamo o svedoenju kao o neemu to mi radimo; u
stvarnosti svedoenje je neto to mi jesmo. Svedoenje je esto
poistoveeno sa deljenjem traktata na ulici, ili sa svedoenjem po
kuama, ili sa razgovorom o etiri duhovna zakona sa komijom uz
kafu. Sve su ovo vidovi svedoenja o naoj veri, ali sami ovi postupci
nas ne ine Isusovim svedocima. Biti svedok znai mnogo vie od
samo izgovorenih rei; biti svedok znai iveti ivot. Re "svedok"
27

dolazi od grke rei martus, koja je kod nas prevedena kao muenik.
Mi zamiljamo muenika kao nekog ko umire za svoju veru, ali je
muenik u stvari osoba koja je toliko duboko predana svojoj veri da je
nita ne moe odgovoriti od nje, ak ni pretnja smru. Smrt ne ini tu
osobu muenikom, ve samo potvruje injenicu da je ta osoba uistinu
bila muenik. Mnogi hriani svedoe o Isusu, a da nikada nisu bili
pravi svedoci.

Vie od rei
Ono to neko kae je esto beznaajno, jer ta osoba ne ivi ivotom
koji potvruje ono to govori. Ako nekome pokuavate da govorite o
ljubavi koju donosi Isus, a va ivot je ispunjen mrnjom, ogorenjem i
ljubomorom, druga osoba vam nee poverovati zbog toga to va ivot
protivrei onome to govorite. Ako idete naokolo govorei: "Treba da
iskusite radost Isusa Hrista, On e vam dati takvu radost", a uvek ste u
depresiji i pesimistinom raspoloenju, va ivot ne potvruje ono to
govorite.
Ako govorite: "Treba da upoznate Gospoda da biste dobili pravi mir u
svome srcu, mir koji prevazilazi ljudski um. Prihvatite Isusa i imajte
mir", a va ivot je nervozan i vi se neprestano brinete, ljudi nee
obraati panju na ono to govorite. Oni e obratiti panju na vau
zabrinutost i nervozu i nee ni uti ono to im govorite o miru. Vae
rei mogu biti u potpunosti potopljene vaim delima. Vanije je da ono
to radite u ivotu svedoi za Isusa, onda e vae rei dobiti pun
smisao. Ako vae rei nisu potkrepljene vaim delima, onda vae rei
u stvari nemaju nikakav pozitivan efekat.
Mnogi ljudi misle: "Ja sam svedok za Isusa ja izlazim na ulicu i delim
traktate. Na sve strane delim traktat o etiri duhovna zakona." To vas
ne ini istinitim i vernim svedokom. Va ivot mora biti u potpunom
skladu s Bogom, tako da kada ljudi pogledaju na va ivot mogu rei:
28

"Ima neto drugaije u toj osobi." Rei vas ne ine svedokom, nego
dela.
Gospod eli da nam da silu da budemo svedoci. On e nas osnaiti
kroz Svetog Duha, jer smo mi sami po sebi slabi i neuspeni. Bog eli
da mi budemo snani. Bog eli da mi budemo Njegovi svedoci.

Neuspeni Petar
U Marku 14:5354 pie: "I odvedoe Isusa prvosveteniku, pa se
skupie svi prvosvetenici, stareine i knjievnici. A Petar poe iz
daleka za njim sve do u prvosvetenikovo dvorite. Seae sa
slugama i grejae se kod vatre." Ako nastavimo itati dalje, videemo
da pie u stihu 66: "I kada je Petar bio dole u dvoritu, doe jedna od
prvosvetenikovih slukinja, pa videvi Petra kako se greje, pogleda ga
i ree: i ti bee s Isusom Nazareaninom. No on odree govorei: niti
znam niti razumem to govori. I izie napolje u predvorje, i petao
zapeva. A slukinja ga vide i poe opet govoriti onima to tamo
stajahu: ovaj je od njih. Ali on opet odricae. Malo posle opet prisutni
rekoe Petru: zaista si od njih; jer si i Galilejac. Tada on poe da se
proklinje i zaklinje: ne znam toga oveka za koga govorite. I odmah po
drugi put petao zapeva. A Petar se seti rei, kako mu ree Isus: pre no
to petao dva puta zapeva tri puta e me se odrei; i briznu u pla"
(6672).
Ranije te veeri Isus je rekao: "Svi ete se sablazniti." Ali je Petar
odgovorio: "Ako se i svi sablazne, ali ja neu." A Isus mu je na to
odgovorio: "Petre, ti e me se tri puta odrei danas ove noi pre
no to petao dva puta zapeva." Na ovo je Petar jo upornije odgovorio:
"Ako bi trebalo da umrem s tobom, neu se odrei tebe!"
Petar je za sebe mislio da je pravi muenik i ja verujem da je on bio
sasvim iskren. Ja znam tano kako se on oseao kada je dao svoje
29

obeanje Gospodu, jer je njegov duh bio voljan i on se oseao

spremnim da ak i umre za Gospoda ako se ukae potreba. Ali kad je
takav trenutak doao, videlo se da Petar u stvari nije bio spreman.
Kada je ova mlada slukinja pitala: "Zar nisi ti bio sa Isusom?" Petar je
odgovorio: "Ja ne znam o emu ti govori!" Kasnije je ona rekla grupi
koja se tamo okupila: "On je jedan od njih" i Petar se opet odrekao
Isusa. Onda je grupa koja je stajala sa strane rekla: "Naravno da si ti
jedan od njih, ak ima i galilejski naglasak." Onda je Petar poeo da
psuje i da se kune govorei: "Ja ne poznajem tog oveka". Posle toga
je dolo podseanje na ono o emu je Gospod govorio: petao je poeo
da kukurie. Kada je Petar uo ovo, on je iziao napolje i zaplakao.
Koliko puta sam ja plakao nad mojim slabostima i neuspesima! Nisam
eleo da razoaram Gospoda; nisam eleo da padnem; stvarno sam
eleo da stojim za Njega. Ali je pritisak bio prevelik i ja nisam bio
svedok nisam uspeo. Koliko je gorak taj poraz; kako je teko shvatiti:
"O, Gospode, opet sam te razoarao." Doemo do takve situacije kada
ne elimo vie nita obeati Bogu, zato to znamo da emo ga opet
izneveriti.
Ja mogu da se poistovetim sa Petrom; ja tano znam kako se on
oseao kada je uo petlovo kukurikanje. Ja tano poznajem to mizerno
oseanje: "O, Gospode, ao mi je to sam te opet izneverio." Da li mi
zauvek u naem hrianskom ivotu treba da izneveravamo Gospoda?
Ne. Hvala Bogu to ne treba da nastavljamo sa neuspesima On nam
je obeao silu da budemo ono to nikada ne bismo mogli biti naim
snagama i eljama.

Petar kao svedok

Par sedmica kasnije Petar se suoio sa istom grupom ljudi koja je
osudila Isusa na smrt: "A sutradan okupie se u Jerusalimu njihovi
poglavari, stareine i knjievnici, pa prvosvetenik Ana, i Kajafa, i
Jovan, i Aleksandar, i koliko god ih je bilo od prvosvetenikog roda.
30

Oni postavie apostole na sredinu i pitahu ih: kakvom silom ili u ije
ime ste uinili ovo? Tada im Petar, ispunjen Duhom Svetim, ree:
poglavari narodni i stareine, ako smo danas uzeti na odgovornost za
dobro delo uinjeno bolesnom oveku, ime je on isceljen, onda znajte
svi vi i sav izrailjski narod: u ime Isusa Hrista Nazareanina, koga ste vi
raspeli, koga je Bog vaskrsao iz mrtvih, u to ime ovaj stoji pred vama
zdrav. To je kamen koji ste vi zidari odbacili, a koji je postao kamen
ugaoni. Nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena
pod nebom, danog ljudima, u kom treba da naemo spasenje" (Dela
4:512).
Kada su videli Petrovu smelost, oni su se zaudili (Dela 4:13). Ovo je
bio drugaiji ovek od onoga koji je par nedelja pre toga stajao na
ulasku u palatu i odrekao se Gospoda. Kakva razlika! itajui ova dva
opisa teko je poverovati da je to jedna te ista osoba. ta je doprinelo
takvoj promeni? Odgovor lei u izrazu "ispunjen Svetim Duhom." Isus
je rekao svojim uenicima: "Odvee vas pred vladare i sudije, i kada
se to desi ne brinite se oko toga ta ete rei. Nemojte unapred
pripremati nikakve govore, jer e tada sii Sveti Duh na vas, i Sveti
Duh e govoriti kroz vas. Vi ete primiti silu; vi ete biti svedoci." Sveti
Duh je pomagauteitelj, onaj koji vam pomae da budete sve ono
to Bog eli od vas da budete njegov veran i istinit sluga.

Jedini izvor snage

Sveti Duh nam daje silu da budemo istiniti i verni svedoci za Isusa, silu
da ga verno predstavljamo na poslu, u kui, ili u uionici, tako da kada
ljudi pogledaju na na ivot mogu videti ljubav, mir i lepotu Isusovu u
naim postupcima i stavovima. Oni e videti osobu koja je mirna usred
oluje. Takva sila nam je potrebna ako elimo biti njegovi svedoci, jer mi
ne moemo biti njegovi verni svedoci samo sopstvenim snagama; bez
sile Svetog Duha mi emo posrnuti svaki put kada se naemo pred
izazovom i kada pritisak na nas postane velik. Dok god ne nauimo da
31

se u potpunosti oslonimo na Svetog Duha, mi neemo iskusiti tu silu.

Jedna od greaka koje mi najee pravimo je da, kada uoimo neku
slabost u naem ivotu, mi odmah pokuavamo da je ispravimo
sopstvenim snagama i da se popravimo. Mi kaemo: "Izvini, Gospode,
neu to uraditi nikada vie. Obeavam." Mi smo iskreni kada to
kaemo a opet ponavljamo istu greku. Problem je u tome to mi
pokuavamo da sami ispravimo greku, ako samo zapnemo malo jae,
ili ako pokuamo na drugi nain, mi moemo promeniti nabolje slabost
naeg karaktera i nae grene prirode.
Sve dok ne padnemo u potpuno oajanje zbog nae bespomonosti, i
dok ne odustanemo i predamo se, mi neemo upoznati radost Njegove
pobede. Sve dok Pavle nije povikao: "O bedan sam ja ovek!" on nije
shvatio istinu o samom sebi i nije prestao da trai "novi program" ili
"novu formulu." Pavle je odustao i zavapio za silom koja nije bila izvan
njegovih mogunosti: "O bedan li sam ja ovek! Ko e me izbaviti? Ja
se ne mogu izbaviti sam." On je odustao od pokuaja da izbavi samog
sebe i shvatio je da je bedan.
Zatim je Pavle odgovorio na svoje pitanje: "Hvala pripada Bogu, koji je
kroz obeanje Isusa Hrista i silu Svetog Duha omoguio moju pobedu."
Kako dalje itamo Rimljane, mi itamo o ivotu koji je Duhom voen,
ispunjen, upravljan i osnaen. Pavle zavrava poglavlje porukom da
smo mi "vie nego pobednici u Njemu koji nas je voleo."
Koliko se ovakav govor razlikuje od tunog opisa oaja i slabosti tela u
sedmom poglavlju! Kakav velianstven pobedniki povik: "Ali u svemu
tome mi nadmono pobeujemo pomou onoga koji nas je zavoleo.
Ubeen sam naime, da nas ni smrt, ni ivot, ni aneli, ni poglavarstva,
ni sadanjost, ni budunost, ni sile, ni visina, ni dubina, niti kakvo drugo
stvorenje, ne moe rastaviti od Boije ljubavi, koja je u Hristu Isusu
Gospodu naem" (Rimljanima 8:3739).

32

Takav velianstveni pobedniki uzvik je omoguen kroz silu Duha koju

sam primio kada sam predao sebe Bogu. Onda sam primio tu
dinamiku, tu silu za ivot od Boga. U tom trenutku ja doputam Svetom
Duhu da radi svoje delo u mome ivotu, ono to je Bog i odredio za
njega da ini.

Sila koja nije moja

Rezultat ovoga je da ja pred vama ne mogu da se hvalim da sam ja
divna osoba i kako sam prekrasan svedok za Isusa, ili kako predivno
reagujem u tekim situacijama. Sve ime mogu da se hvalim je Boje
delo kroz Svetog Duha. Ja sam i dalje bedan ovek, ali slava Bogu to
sam izbavljen iz moje bede silom Svetog Duha. Kada se sada suoim
sa tekom situacijom, a stvari postaju sve napetije iz dana u dan, slava
Bogu da ja uopte vie ne oseam napetost. Oseam se kao da sedim
po strani i posmatram kako Duh radi bez moga uplitanja. Odjednom
mogu da kaem: "Hvala Bogu to to nisam ja; ja ne bih tako reagovao!"
Penzionisani oficir flote je pre izvesnog vremena prihvatio Isusa kao
svog Gospoda. Njegov govor, kao uostalom i govor veine
profesionalnih vojnika, nije ba bio lep za sluanje. Posle prihvatanja
Gospoda on je stvarno sav bio za Isusa. Otprilike est meseci od
njegovog obraenja on je bio u svojoj bati i zviduui kosio travu.
Kako je bio skoncentrisan na ono to je radio, nije primetio da se
pribliio drvetu i jedna grana ga je udarila pravo u elo i oborila ga na
zemlju.
Dok je on tako leao na svojim leima, odjednom je osetio neko
uzbuenje. Otrao je u kuu, zgrabio svoju enu i pitao je: "Draga,
pogodi ta mi se desilo?" Ona je pogledala na njegovo okrvavljeno lice
i sa strahom upitala: "ta ti se desilo? ta si uradio?" On je odgovorio:
"To nije vano, vano je ono to nisam uradio! Ono to se desilo je da
nisam psovao! Nisam rekao nijednu psovku!" Ona mu je odgovorila:
33

"Dragi, da li ti zna da te ja nisam ula da psuje ve est meseci?" On

je odgovorio pitanjem: "Stvarno?" Gospod ga je oslobodio njegovog
neistog govora, a da on to nije ni shvatio, sve dok nije dolo do
situacije u kojoj je njegova stara priroda mogla da doe do izraaja.
Tada je shvatio da mu je Bog dao pobedu.

Promena iznutra
To je prekrasno u radu Svetog Duha; njegov nain rada je takav da mu
je delo esto zavreno, a da mi toga nismo ni svesni. Mi smo
promenjeni iznutra; to je metoda Svetog Duha. To je promena iznutra
koja izae napolje, sasvim suprotno od onoga to smo mi pokuavali
da uradimo. Mi smo pokuavali da se na silu promenimo spolja prema
unutra. Mi ponekad moemo uspeti da promenimo spoljanjost, ali
unutranjost ostaje ista, i ono to je unutra kad tad e izai napolje.
Vano je da Duh vri promene iznutra. Kada se ovo desi, onda samo
Bog moe primiti slavu. Gde je moje hvalisanje? Ono je iskljueno. Ja
se ni na koji nain ne mogu hvalisati, jer ja sam jo uvek ono to sam
bio. Ali hvala Bogu na njegovoj milosti: kroz silu Svetog Duha ja sam
sada novo stvorenje u Isusu Hristu. Staru prirodu ja smatram mrtvom.
Da li ovo znai da se ja nikada ne naljutim? Ne, ali ja bih eleo da bude
tako. A to znai sledee: kada god se ja razljutim i posrnem, ja kaem:
"Gospode, neka tvoj Duh radi. Daj mi silu, Gospode, jer ja ne mogu to
uiniti. Ti treba to da uradi, Gospode, daj mi silu." Kako ja predajem
jedno podruje za drugim u mom ivotu, ja poinjem da oseam prave
promene dok Duh radi u meni i preobraava me da budem nalik
Hristu.

34

Zatvaranje vrata
U propovedi na gori Isus je rekao neto stvarno izuzetno to je sigurno
zbunilo one koji su uli. U Mateju 5:20, On je rekao: "Jer vam kaem:
ako vaa pravednost ne bude mnogo via od pravednosti knjievnika i
fariseja, neete ui u carstvo nebesko." Naa je elja, molitva i cilj da
uemo u carstvo nebesko. Ali izgleda kao da je Isus u stvari zatvorio a
ne otvorio vrata carstva nebeskog kada je rekao ovu zapanjujuu stvar,
jer su fariseji u stvari pokuavali da budu pravedni. Oni su itav ivot
pokuavali da definiu dobro delo, a zatim su se trudili da ga urade.
Kada je Isus rekao svojim uenicima "ako vaa pravednost ne bude
mnogo via od pravednosti knjievnika i fariseja, neete ui u carstvo
nebesko", mogu da zamislim tuan uzdah meu njima koji je znaio da
su odustali od svake nade da e ikada dospeti na nebo.
Zatim je Isus jo vre zatvorio vrata, jer je poeo da daje mnogo
primera da bi objasnio ta je hteo da kae primere kako je zakon bio
pogreno tumaen od strane fariseja i knjievnika. Zatim je ovo
uporedio sa onim kako je zakon prvobitno trebalo da bude shvaen.
Osnovna greka farisejskog tumaenja je bila u tome to su oni
tumaili zakon tako da bi ga oni mogli ispuniti i posle se oseati
samozadovoljnima. Oni su tumaili zakon da bi po njemu udobno iveli
ali ne moete iveti udobno pod zakonom. Oni su poeli da se
oseaju kao da su ispunili zakon, i ili su naokolo vrei svoja mala
dobra dela mislei o sebi da su pravedni.
Ali im je Isus pokazao da,su, iako su njihova dela bila ispravna,
njihovi stavovi bili pogreni, i zbog toga su oni bili grenici, jer je zakon
bio duhovan. Svrha zakona nije bila da regulie samo ovekova
spoljanja dela ve njegove unutranje stavove. Kada zakon kae: "Ne
ubij" ne moete jednoStavno rei: "Ja nikada u stvari nisam nikoga
ubio, i zato se oseam dobro." Ako se oseate samozadovoljnim i
pravednim kao da ste ispunili zakon, imajte na umu da je Isus rekao:
"Bog je u to ukljuio i da ne mrzite svoga brata." Mrnja, Isus je rekao,
35

istovetna je sa ubistvom, barem to se tie naruavanja zakona.

Sve ovo izgleda kao da je Isus zatvarao vrata Bojeg carstva. Na kraju
Mateja 5, u poslednjem stihu, izgleda kao da ih je On potpuno
zapeatio, jer je rekao: "Budite dakle savreni kao to je savren Otac
va nebeski."

Odustajem!
Odjednom ja shvatam da ne mogu postii ono to Bog zahteva od
mene, jer, bez obzira koliko se trudio, ja ne mogu biti savren. Ja sam
pogreio, i ni na koji nain ne mogu ispuniti Boji zahtev ili Isusovu
zapovest. Nije stvar u tome da ja ne elim biti savren. Gospod zna da
bih ja voleo da budem savren, naroito onda kada pogreim. Bilo bi
lepo uvek uraditi pravu stvar, ili uvek ispravno reagovati, ali ja to ne
inim. Mnogo puta veoma pogreno reagujem na stvari, i u takvim
trenucima zaalim to nisam u pravu.
Psiholozi ovo nazivaju superegom idealnom predstavom o sebi,
onim to mi u stvari elimo da budemo, i to bi u stvari i bili pod drugim
okolnostima. U suprotnosti sa ovim je nae pravo ja, nae istinsko ja,
na ego ono to mi u stvari jesmo. Psiholozi nam kau da su nai
mentalni problemi ponekad posledica razlike izmeu dva ega. Ako je
vae pravo ja veoma drugaije od vaeg stvarnog ja, onda moda
doivljavate teke mentalne borbe. to su blie vae stvarno i idealno
ja, to ste vi bolje prilagoeni kao osoba.
Ako idete psihologu zato to ste mentalno uznemireni, on e pokuati
da otkrije kakvim vi smatrate da treba da budete vae idealno ja i
gde je greka u vaem stvarnom ja. Psiholozi tada esto pokuavaju
da smanje kriterijume vaeg idealnog ja. Oni e vam pokazati da su
vai ideali, vae vrednosti, toliko uzvieni i isti da su u stvari
nepraktini. Psiholog e esto pokuati da smanji vae standarde da bi
36

umanjio vae unutranje konflikte.

Ali kada Gospod radi u nama, on pravi sasvim suprotnu stvar. On
pokuava da vae pravo ja priblii vaem idealnom ja. Kada ovek
pokuava da rei problem, on vae idealno ja pokuava da spusti na
zemlju; kada Bog reava problem, on vae pravo ja pokuava da
priblii idealu. Ali Bog od nas zahteva ono to ne moemo dostii, ono
to ne moemo dati.

Boje reenje
Ja ni na koji nain ne mogu dostii ideal koji je Bog postavio za mene, i
Bog je, znajui to, obezbedio reenje problema, Bog je, znajui da ja
ne mogu dostii ideal, poslao svog Sina da preuzme sve moje greke,
grehe, i nedostatke i da preuzme odgovornost na sebe umirui
umesto mene. Bog je, znajui da ja ne mogu dostii ideal, izradio novi
plan i jedino to on od mene sada zahteva je da verujem u njegovog
Sina Isusa.
Ja to mogu uraditi! Iako ne mogu biti savren kako to od mene zahteva
Boji ideal, ja mogu verovati u Isusa Hrista, to je u stvari i jedina stvar
koju Bog zahteva od mene. Bog je sada svima otvorio svoje carstvo
zbog toga to je sada potrebno da mi samo verujemo u Isusa Hrista.
Kada su ljudi doli Isusu i pitali ga: "ta da radimo da inimo Boja
dela?", On im je odgovorio: "Ovo je delo Boje, da verujete u Onoga
koga je On poslao."

37

4. RAD SVETOG DUHA U ZIVOTU VERNIKA

RAD SVETOG DUHA

U IVOTU VERNIKA

Ne moete stajati pred Bogom na dan suda i pravdati se: "Zna, Boe,
ja nisam mogao biti savren. Ja sam samo ovek. Imao sam sve te
mane, i nisam mogao da ispunim sve tvoje zahteve pa sam zato
odustao, jer sam mislio da je sve to besmisleno." Bog e odbiti takav
izgovor zato to je on od vas zahtevao samo jednu stvar da verujete
u Isusa Hrista, reenje koje je On obezbedio za vae neuspelo i greno
ja. Bog je uinio carstvo nebesko dostupnim za svakoga. Ne treba da
budete savreni da biste tamo dospeli. Sve to treba da uradite je da
verujete u Boje reenje kroz Isusa Hrista.
Kada poverujete u Isusa Hrista, i kada otvorite vrata vaeg srca
pozivajui ga da ue, tada Sveti Duh, poto ue u vas, poinje da radi
u vama i da vas menja. U Bibliji pie: "Ako je ko u Hristu novo je
stvorenje; staro je prolo, vidi, postalo je novo." Boji Duh poinje da
radi u vama i da ini ono to vi sami niste bili u stanju. Boji Duh
poinje da vas menja, snaei vas, pomaui vam, i inei vas nalik
Hristu.

Boji ideal
Kad pogledamo oko sebe danas i ako pokuamo da razumemo Boga
kroz njegovo stvorenje Boji cilj za oveka i ta je on nameravao
kada je stvorio oveka i kada ga je postavio na zemlju mi ne moemo
otkriti ovu istinu, jer ne vidimo oveka kako ispunjava ljudski ideal.
Jedino mesto na kome moemo otkriti kakvim je Bog eleo da napravi
oveka je u Isusu Hristu. On je ono to je Bog nameravao da stvori
38

kada je Boje trojstvo reklo: "Hajde da nainimo oveka na nau sliku."

Koja je bila Boja namera? Pogledajte u Isusa i znaete, jer je Isus
rekao: "Ja uvek radim one stvari koje su po Oevoj volji." Otac je rekao
za Hrista: "Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji." Dok gledamo
na Isusa Hrista, mi vidimo kakvog oveka je Bog eleo. Mi se ne
moemo ugledati na Adama, jer je Adam zgreio, iako Bog nije eleo
da ovek zgrei. Mi se ne moemo ugledati na same sebe, jer smo i mi
zgreili, iako Bog nije eleo da zgreimo. Ali ako pogledamo na Isusa
Hrista, u njemu emo nai Boji ideal, ono to je Bog nameravao kada
je stvorio oveka. Boji je cilj da, kroz rad Svetog Duha u vaem ivotu,
i kroz silu Svetog Duha, promeni va ivot i uini vas vie nalik Isusu
Hristu.
U Efescima 4:13 vidimo ta Bog eli da uini sa nama. Pavle pie:
"Dok svi ne doemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Boijeg, do
savrenog oveka, do pune mere Hristovoga rasta." To je ono to Bog
danas ini u nama. To je delo koje Bog eli da ispuni u naim ivotima
kroz silu Svetog Duha, da nas dovede do savrenog oveka, do pune
mere Hristovoga rasta. U Rimljanima 8:29 itamo o radu Svetog Duha
u nama, kako nas on ini da budemo vie nalik Bojem Sinu. Boji
predodreeni cilj je da nas, kroz silu Svetog Duha, naini nalik svome
Sinu.

Kako to postii?
U Drugoj Korinanima 3:618 Pavle govori o periodu Starog zaveta
kada je Bog prvi put dao svoj zakon. Kada je Mojsije siao sa planine
gde je bio u prisustvu Boje slave, njegovo je lice sijalo tako da je
morao staviti veo preko glave dok je govorio sa ljudima (stih 13). Ali
zatim u osamnaestom stihu, kao kontrast velu, Pavle kae: "A mi svi
otkrivena lica odraavamo slavu Gospodnju i preobraavamo se u istu
sliku iz slave u slavu kako to ini Duh Gospodnji."
39

Kada ja gledam u Boji ideal Isusa Hrista, Sveti Duh tada radi u meni,
preobraavajui me iz slave u slavu u lik Isusa Hrista. Ja verujem da
ovaj proces traje itav ivot. Sveti Duh nije zavrio svoj posao u meni
samo jednim potezom. Ali, slava Gospodu, On i dalje radi. I, slava
Gospodu, ja nisam ono to sam bio Sveti Duh me menja! Te
promene se odvijaju, mada ja moram da priznam da se odvijaju sporo
u odnosu na moje elje. Ja bih voleo kad bi sve bilo gotovo u jednom
trenutku.
Kad god mi Sveti Duh pokae neki deo mene koji treba da se promeni,
kad god me on osvetli i kada vidim koliko je moje pravo ja daleko od
onoga to Bog eli za mene, ja odmah pomislim: "Hajde da pobedimo
to podruje." Ja odmah ponem da se trudim da postanem bolji, ali to
se vie trudim sve gori postajem, dok ne doem do take poraza i
odustajanja. Onda zavapim: "O, Boe, ja sam tako bedan. Ja ne mogu
da se promenim." On mi onda odgovori: "Dobro, da li e mi se sada
skloniti s puta i pustiti mene da radim. Samo si mi smetao."
Njega ne interesuje moja samopravednost; Njemu nije potrebna moja
pomo. On eli da zavri svoj posao u meni bez moje smetajue
pomoi, jer iako bi on prihvatio moju pomo, ja bih posle skakao na sve
strane i hvalisao bih se mojim smetanjem umesto mojim Bogom. Bog
me pusti da padam dok, sav u oaju, ja ne zavapim za pomo. Kada
se potinim Bojem Duhu i kada mu dopustim da radi svoj posao, on
me onda preobraava u lik Isusa Hrista.

Ja nisam u stanju
Ja moram doi do toga da shvatim i da prihvatim injenicu da se ja
sam ne mogu osloboditi elja i slabosti moga tela. Ja to nisam u stanju.
Dok god se ja muim i trudim, ja nisam u stanju da se promenim; ja u
pogreiti.
40

Mi smo grenici i treba da se pomirimo sa injenicom da mi sami ne

moemo uiniti nita po tom pitanju. Mi treba da traimo silu koja je
vea od nae. To je Pavle radio u Rimljanima 7 kada je zavapio:
"Bedan sam ja ovek; ko e me izbaviti od ovog smrtnog tela?" (stih
24). On je zatraio silu veu od njegove i kada je to uinio, on ju je i
naao.
Kada mi sa nepokrivenim licem posmatramo Gospoda, preobraavamo
se iz slave u slavu. Bog menja nas i nae stavove.
Po naoj Adamovoj prirodi mi smo veoma sebini i egocentrini. To
poinje da se primeuje veoma rano u ivotu; moete da primetite kako
je jedna od prvih rei koju mala deca naue, osim mama i tata, re
"moje." Kada ih vidite kako vrsto dre ono to poseduju, nipoto se ne
usuujte da im to uzmete iz ruku, jer ete uti veoma zvuan odgovor.
Ako im uzmete boicu iz ruku, sigurno vas oekuje borba pla,
vriska, bacakanje. Srea to su tako mali, jer bi inae rastrgli krevetac
na komade! Mala deca jesu blagoslovena, ali i u njima je Adamova
narav.
Sve dok sam sebian i egocentrian, ja nisam ono to Bog eli da
budem. Bog ne eli da ja budem egocentrian. Bog ne eli da uvek
prvo mislim samo na sebe. Bog eli da ja brinem o drugim ljudima i da
ono to imam podelim sa njima u njihovoj potrebi. To je ono o emu je
Isus govorio u Mateju 5 kada je rekao: "Budite dakle savreni kao to
je savren Otac va nebeski." Ali to nije prirodno, to je natprirodno, i mi
to moemo postii kroz natprirodnu snagu Svetog Duha kada on doe i
promeni nae stavove o nama i o onome to posedujemo.
Sveti Duh menja ne samo nae stavove, to je nesumnjivo najvanije,
ve ti stavovi posle menjaju naa dela. Previe esto mi pokuavamo
to da uradimo u suprotnom pravcu. Izgleda da je naa filozofija da
treba da promenimo neija dela, i da emo, ako u tome uspemo, uspeti
41

da promenimo i njegove stavove. Prema psiholozima, ako odglumimo

neko oseanje, mi emo proizvesti isto takvo oseanje u nama. Ali Bog
je zainteresovan da istinski promeni stav naeg srca, i ovaj promenjeni
stav donosi promenu dela u naem ivotu.

Promena iznutra
Jevanelje i Sveti Duh rade iznutra prema spolja. Moje srce je
promenjeno i moji stavovi su promenjeni, i moji postupci su posledica
unutranjih promena. Sveti Duh me menja iz slave u slavu,
preobraavajui me da budem nalik Hristu. Kako? Tako to ja
nepokrivenog lica gledam u njega. Kako ga mogu videti? Ja ga mogu
videti samo u Rei, i Duh ini da Re postane iva u mom srcu.
Petar nam kae u svojoj Drugoj poslanici da nam je Bog dao
neverovatno bogata i dragocena obeanja, i da smo kroz ta obeanja
mi postali deo boanske prirode. To se nalazi tamo u Knjizi, ali morate
videti Isusa u Knjizi; morate ga traiti tamo. Mnogi ljudi itaju Bibliju
pokrivenog lica. Potrebno je da Sveti Duh otvori Bibliju, da skine veo sa
ljudskog lica da bi mogli da razumeju. Rad Svetog Duha u nama je
tako vaan. Mi ne moemo biti ono to Bog eli da budemo bez rada
Svetog Duha u naem ivotu.
Niko, sem Gospoda, ne poznaje me tako dobro kao to ja poznajem
samog sebe; samo Gospod me poznaje bolje nego to ja poznajem
samog sebe. Mnoge stvari koje sam ja mislio o sebi su se ispostavile
kao netane. Mnoge stvari u mom idealnom ja nisu ispale onakvim
kakvim sam ih ja zamiljao. Kada sam na sebe gledao kroz ruiaste
naoare, ja sam izgledao veoma ruiast! Ali kada mi je Sveti Duh
slomio naoare, bio sam veoma iznenaen. On je morao to da uradi.
Morao je da uniti moje iluzije o samom sebi da bi promenio one
delove mog ivota kojima mu ja nisam dozvoljavao pristup. Morao je
da ih otkrije u svoj njihovoj runoi da bi onda mogao da radi na tome
42

da me oslobodi od njih.

Boji sin
Ja znam da sam sada Boji sin, ne kroz neku moju pravednost ve
kroz moju veru u Isusa Hrista. "A svima, koji ga primie, dade mo da
postanu deca Boija, onima to veruju u njegovo ime" (Jovan 1:12).
Zato to sam ja poverovao u Isusa Hrista, Bog mi je dao silu da
postanem Boji sin. Sada ja znam da sam Boji sin i za mene je to
apsolutno velianstveno. Ako sam sin, onda sam i naslednik. Ja sam
naslednik Boji i sunaslednik sa Isusom Hristom, i ja ne mogu da
zamislim nita velianstvenije od toga.
Bog svojim Svetim Duhom radi na mom unutranjem oveku, ali moj je
problem u tome da, iako sam ja nov ovek iznutra, ja sam i dalje onaj
stari ak spolja, Ali stari ak je u stvari mrtav i ja treba da vuem ovaj
stari le dok me Bog napokon ne oslobodi od njega. Mojim umom i
mojim srcem ja sluim Gospodu, ali moje telo esto preuzme kontrolu
sa mojim starim sebinim eljama. Ovaj stari le postane teak za
noenje. Ponekad uzdiem za tim, ne da postanem duh bez tela, ve
da se obuem u novo telo koje je nebesko, da mogu postati kao On,
onakav kakvog ga gledam.
Ja sam Boji sin. Ja imam obnovljen Duh u neotkupljenom telu. Bog
nee uzeti ovo telo u nebo, slava Gospodu! "Ovo pokvareno se mora
obui u nepokvareno." Promena poinje ve sada: "A mi svi otkrivena
lica odraavamo slavu Gospodnju i preobraavamo se..." Ova re
preobraavamo se na grkom je metamorfo. Ona se koristi da bi
opisala telesne promene, kao kada se gusenica preobrazi u leptira.
Pavle je rekao da celo stvorenje uzdie u patnjama zajedniki, ekajui
ukazanje sinova Bojih, tj. otkupljenje naih tela.

43

Zauvek kao Isus

Ja ne bi trebalo da budem zadovoljan samim sobom ili mojim trenutnim
stanjem dok ne postanem kao Isus Hrist. David je rekao: "Biu
zadovoljan kada se probudim i budem nalik Tebi." Onoga jutra kada se
probudim i duboko udahnem vazduh bez smoga, i kada se osetim tako
drugaijim, i shvatim da se ovo pokvareno obuklo u nepokvarljivo
tada u biti zadovoljan, jer u biti kao On, videu ga onakvim kakav
jeste. To je ono emu me Duh vodi; to je cilj rada Svetog Duha u mom
ivotu. Neu biti zadovoljan dok ne zavri i ne dovede me u puninu
Isusovog lika.
Zavrna promena u meni e se desiti kada Isus ponovo doe, kada
umrem ili pri vaznesenju crkve. U tom trenutku stara priroda e se
svui i desie se zavrna promena, ali ne treba ekati do poslednjeg
dana. I sada, dok gledam u Isusa, promena se odvija. Ove godine bi
trebalo da budemo blie Isusovom liku nego to smo to bili prole, a
sledee blie nego ove, jer mi rastemo u milosti i u poznavanju Njega, i
Duh koji radi u nama treba da nas dovodi sve blie i blie Njemu.

Zreli ili samo stari?

Uivam kada sam sa svetima koji su hodali sa Gospodom 50, 60, 70
godina. Mislim na one koji su se istinski razvijali u svom hodu. Isto tako
poznajem neke koji su bili hriani 50, 60, 70 godina, a jo uvek se
nalaze u svojoj duhovnoj kolevci, to je tragino. Ako vidite dete od
samo pet meseci kako uzbueno mae rukama i govori: "Da da da..."
vi ete rei: "O, kako je to prekrasno. Kako je pametno ovo dete!" Ali
ako bi vae dete imalo 21 godinu i kada biste proli pored sobe u kojoj
se dete nalazi i ono poelo da mae rukama govorei: "Da da da...", to
vie ne bi bilo smeno bilo bi to veoma tragino.
To je tragedija velikog broja ljudi u crkvi danas. Nakon 1520 godina
44

oni se i dalje nalaze na istom stupnju razvoja. Oni se i dalje nalaze u

svojim kolevkama. I dalje imaju iste nekoordinirane pokrete. I dalje ih
uznemirava prolo nedeljna propoved, i dalje su u svojim grupicama.
Uopte nisu napredovali. Oni su duhovna udovita zbog toga to kod
njih nije bilo nikakvog napretka a problem je u tome to ima tako
mnogo takvih hriana da ovaj prizor nije uopte dovoljno interesantan
da bi mu neko obratio malo vie panje. Takvih ljudi ima na sve strane.
Nisu se zakopali dovoljno duboko u Boju Re da bi posmatrali
Njegovo lice. Nisu dopustili Bojoj Rei da stvarno prodre u njih i
Bojem Duhu da ih istinski ui Bojim stvarima i da im otkriva Isusa u
Knjizi.

Koliko daleko da idemo?

Kad bismo barem predali sebe Svetom Duhu sada da bi on mogao
ispuniti svoje delo u nama, da nas preobrazi da budemo nalik Hristu.
Dokle on treba da radi u vaem ivotu? Da li ste ikada ispunjavali one
testove u asopisima da biste otkrili da li ste otvorena i drueljubiva ili
pak dosadna linost? U Prvoj Korinanima 13 imate veoma
jednostavan test koji moete ispuniti da biste videli koliko daleko je
Duh otiao u vama na polju ljubavi, jednom od najvanijih podruja. Od
etvrtog stiha pa nadalje Biblija nam daje definiciju ljubavi: "Ljubav
dugo trpi, ljubav je dobra, ona ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadima
se, ne ponaa se nepristojno, ne trai svoje, ne ljuti se, ne uraunava
zlo, ne raduje se nepravdi, ali se raduje sa istinom; ona sve snosi, sve
veruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav nikada ne prestaje."
Vi moete rei: "Kakve to veze ima sa mnom?" Izvadite re ljubav i
stavite svoje ime umesto toga. Zatim opet proitajte tu listu. "ak dugo
trpi, ak je dobar, on ne zavidi, on se ne hvali, ne nadima se, ne
ponaa se nepristojno, ne trai svoje, ne ljuti se, ne uraunava zlo, itd."
Ja nisam dostigao ono to Bog od mene eli do te mere do koje je ovaj
tekst u raskoraku sa stvarnou. Neka mi Bog pomogne da mogu da
45

se predam Svetom Duhu da on moe zavriti svoje delo u meni, tako

da ono to sam ja pokuao i u emu nisam uspeo moe biti ispunjeno
Bojom silom.

46

5. BOZJA LJUBAV AGAPE

BOJA LJUBAV AGAPE

Ako neko ne dospe na nebo, on za to moe okrivljavati razne ljude i

okolnosti, ali jednu osobu nikada nee moi okriviti Boga. Neko moe
rei: "Crkva je kriva. Ja sam pokuao da idem tamo, ali niko nije uradio
nita za mene." On moe okriviti lo primer hriana koji su bili oko
njega: "On je govorio da je hrianin; ali kada sam video kakav je bio
njegov ivot, odluio sam da ne elim da imam nita s tim."
Ali jedna osoba koju nikada ne moete okriviti je Bog. Kada samo
pomislim ta je sve Bog uinio da bi nam doneo spasenje, shvatim
koliko neko treba da se bori da se ne spase. Biblija kae: "Ako je Bog s
nama, ko e protiv nas?" Bog je tako voleo ovaj svet da je dao svog
jedinog Sina, a zatim je poslao svog Svetog Duha da nas ubedi u nau
grenost i da nas priblii Isusu Hristu. On ukazuje na nau
bespomonost, a zatim nam pokazuje Isusa kao na jedino reenje
kao put, istinu i ivot.

Poetak pravog rada

Kada jednom doemo do ove take kada stanemo pred Isusa i
kaemo: "Gospode, preuzmi moj ivot!", dakle, u trenutku kada sebe
predamo Bogu, Sveti Duh zapoinje ozbiljan rad u nama. U trenutku
kada se nae srce otvori da primi spasenje Sveti Duh ue u na ivot i
poinje da pravi neophodne promene, preobraavajui nas da budemo
nalik Hristu i dajui nam snagu da postanemo onakva osoba kakvom
nas Bog eli. On nam daje znanje i razumevanje Bojih stvari tako da
Biblija odjednom postaje sasvim nova knjiga za nas. Dok je itamo,
ona oivljava pred naim oima, zbog toga to nam Duh pomae da je
47

razumemo i ispunjava naa srca Bojom ljubavlju agape. Ali prvo treba
da doemo Isusu i da mu predamo svoje ivote.
Isus je rekao u Otkrivenju 3:20: "Vidi, stojim na vratima i kucam; ako ko
uje moj glas i otvori vrata, ui u k njemu i jeu s njim i on sa
mnom." Na Istoku, najvii oblik druenja sa nekim je da zajedno jedete.
Kada se to desi, onda je izmeu vas stvoreno neko jedinstvo, neka
veza. Poto ste oboje jeli istu hranu, ona postaje deo vas, i vi postajete
deo jedan drugoga. Ljudi sa Istoka su veliku vanost pridavali
zajednikom lomljenju hleba i pijenju iz iste ae, jer se time stvarala
bliskost, jedinstvo. Interesantno je primetiti da je Isus uvek uivao da
jede sa ljudima. Uivao je u tom jedinstvu, u toj istovetnosti s ljudima.
Vano je kada Isus kae: "stojim na vratima i kucam; ako ko uje moj
glas i otvori vrata, ui u k njemu i jeu s njim." On e ui u va ivot i
onda moete zapoeti taj prelepi bliski odnos sa njim u kome postajete
deo jedan drugog. Sve ovo se deava kroz rad Svetog Duha. U
trenutku kada ja otvorim vrata i poverujem u Isusa, Duh uini
velianstveno delo za mene i u meni. U Efescima 1:13 i dalje moemo
itati kako Sveti Duh zapeati vernika. Pavle nam opisuje sve
fantastine blagoslove koje dobijamo kao deca Boja. On poinje u 1:3
gde pie: "Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda naega Isusa
Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom."
Zatim poinje da nabraja neke od tih velianstvenih blagoslova kojima
nas je Bog blagoslovio.

Neopisivo blagosloveni
Hrianin je u stvari najblagoslovenija osoba na svetu. Bog nas je
blagoslovio do te mere da mi ne moemo podneti sve blagoslove. I
kada zavri sa ovozemaljskim blagoslovima, On e nas uzeti u svoju
venu slavu, gde e nas blagosiljati zauvek. Pavle govori o Bojim
blagoslovima: On nas je izabrao, predodredio, prihvatio, otkupio,
48

oprostio nam, otkrio nam misteriju svoje volje, i dao nam nasledstvo. U
Efescima 1:13 Pavle pie: "...u njemu ste i vi, poto ste uli istinitu re,
evanelje svoga spasenja, i poverovali..."
Sve poinje sa sluanjem "istinite rei, evanelja spasenja." Pavle je
rekao: "Kako e poverovati u onoga za koga nisu uli?" Neophodno je
za veru da vi prvo ujete poruku da vas Bog voli venom ljubavlju, i da
je zbog te ljubavi poslao svog Sina da preuzme vae grehe i umre
umesto vas, da bi se moglo otkloniti ono to vas je spreavalo da
priete Bogu, i da nita vie ne moe spreiti vae zajednitvo sa njim.
Bog je rekao kroz proroka Isaiju : "Nije kratka, ne, ruka Gospodnja da
spasenje prui, nit je tvrdo uho njegovo da uje; al' zloinstva vaa
rastavljaju vas sa Bogom vaim" (Isaija 59:12). Tragina posledica
greha uvek je odvajanje od Boga. Greh u mom ivotu me odvaja od
Boga. Bog nije eleo to odvajanje, ali je morao da se rei greha, i zato
je poslao svog Sina da preuzme moje grehe da umre umesto mene
da ja ne bih bio odvojen od njega, i da bih mogao imati zajednitvo s
Bogom.
Ako ste nanovo roeni, vi ste prvo uli Boju radosnu vest za vas, i
posle toga ste poverovali. Sluanje je dolo pre verovanja. Zatim,
poto ste poverovali, poto ste otvorili vrata, vi ste bili "zapeaeni
obeanim Svetim Duhom."

Peat Bojeg vlasnitva

Peat se u prolim vremenima koristio prvenstveno kao znak
posedovanja neega. Grad Efes je bio glavna luka u koju se roba iz
Azije sakupljala i zatim slala na druga mesta, ukljuujui tu i Rim.
Trgovci iz Rima bi doli u Efes da tamo kupuju robu. Zatim bi zapeatili
kupljenu robu svojim peatnim prstenom koji bi utisnuli u vru vosak.
Kada bi brod pristao u Puteoli (luka u kojoj se istovarala roba koja je
49

ila za Rim), trgovac bi dokazao da je roba njegova pomou svog

linog peata. Ako bi neko drugi pokuao da dokae da roba pripada
njemu, trgovac bi jednostavno rekao: "Ta roba pripada meni zato to je
taj peat moj."
Prelepa biblijska istina je u tome da me je Bog, kada sam ja jednom
poverovao, zapeatio svojim linim peatom i ja sam postao njegovo
vlasnitvo. On me je u stvari pretvorio u njegovo vlasnitvo tako da
kada neprijatelj pokuava da me prisvoji, Bog samo treba da kae:
"Ruke sebi, on je moj." Taj peat Bojeg vlasnitva je Sveti Duh. Kada
poverujete u Isusa Hrista, Sveti Duh ue u va ivot, i prebivanje
Svetog Duha u vaem ivotu je Boji znak da ste vi njegovi.

Boja dragocenost
Ja ne mogu da shvatim zato me Bog ceni tako mnogo, ali on to ipak
ini. U Efescima 1:18 Pavle pie: "...da znate kakva je nada na koju
vas je pozvao, kakvo je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva meu
svetima." On u stvari govori, kazano drugim reima: "Neka vam Bog
otvori oi da vidite koliko mnogo vas on ceni". Moja je molitva da mi
Bog, svojim Svetim Duhom, otvori oi da mogu videti koliko mnogo me
On ceni. Za mene je velianstveno to to me Bog ceni.
Bog ima svoje razloge zbog kojih nas ceni i zbog kojih stavlja svoj
peat na nas. Sveti Duh u nama jeste Boji peat. Isto tako pie u
Drugoj Korinanima 1:22: "...zapeatio nas (je) i dao Duha u naa srca
kao kaparu." U Efescima 4:30 nama je nareeno: "I ne alostite
Boijeg Svetog Duha, kojim ste zapeaeni za dan izbavljenja."

Preuzimanje u budunosti
Bog vas je sada zapeatio kao svoje vlasnitvo iako jo niste sasvim
50

iskupljeni. Ba zbog toga i trgovci zapeauju svoju robu zato to je

jo nisu preuzeli u njihovoj matinoj luci. Kuda god da je ova roba
otila, ona je bila obeleena vlasnikovim peatom. Na isti nain je Bog,
iako vas jo nije preuzeo kao svoje, stavio svoj peat na vas. Nae
otkupljenje jo nije potpuno, ali je Sveti Duh peat i "kapara."
U Efescima 1:14 Pavle izjavljuje: "...koji je kapara naeg nasledstva
za izbavljenje njegove tekovine, na hvalu njegove slave." Sveti Duh
nije samo Boji peat, ve i njegova kapara, to znai depozit, ili prva
rata. Bog vrsto namerava da zavri va otkup. On je ve dao kaparu
Svetog Duha. Bog je time iskazao svoju nameru da zavri vau
transakciju.
Ovaj otkup nee biti gotov dok se mi ne oslobodimo ovoga tela. Ovo
telo nas jo uvek vue ka dnu. Pavle je rekao: "Mi koji smo u ovom telu
uzdiemo." U Rimljanima 8:22 on opisuje kako mi "uzdiemo" i kako se
"muimo." Cela tvorevina se u stvari mui i uzdie do dana dananjeg.
U Rimljanima 8:23 pie: "I ne samo ona, nego i mi sami, koji imamo
prvi dar duha, i mi sami u sebi uzdiemo oekujui usinovljenje,
iskupljenje svoga tela."

Kraj starog tela

Robert Servis, u svojoj pesmi "Kremacija Sam Mekgi," govori o tome
kako je on urio sa "poluskrivenim telom kojeg se nije mogao
otarasiti..." Ono je bilo privezano za saonice, ali ga on nije mogao
zbaciti, jer je to obeao na Badnje vee. Tako je i sa nama hrianima.
Na duh je otkupljen i iv za Boga, ali treba i dalje sa sobom da
vuemo le ovog starog tela. Ono se dri nas gde god da poemo, dok
ga se jednog dana ne reimo. Pavle je rekao: "A mi koji smo u ovom
atoru uzdiemo i eznemo da se obuemo u svoj nebeski stan" (vidi
Drugu Korinanima 5:14). To e biti ispunjenje naeg otkupljenja. To
je ono to ja oekujem.
51

Neke ljude mui pomisao da e izgubiti ovo telo. Mene to uopte ne

nervira. Apostol Pavle je rekao: "Znamo, naime, ako se srui naa
zemaljska kua, koja je kao ator, da imamo zgradu od Boga, venu
kuu na nebesima, koja nije ljudskom rukom sagraena." Ovo telo koje
ja sada posedujem meni je bilo predato od mojih predaka. Svi genetski
faktori su nasleeni, tako da sam ja proizvod mojih predaka. Ja sam
pokupio sve ovekove grene nasledne karakteristike i sada uzdiem u
ovom telu.

Novo nebesko telo

Novo telo koje u imati nee mi biti predato od posrnulog oveka, nego
e mi biti dato direktno od Boga. Ono se nee umarati i nee biti
podlono bolu i sportskim povredama i nee oseati toliko mnogo
neprijatnosti kroz koje sam ja proao u ovom telu. Novo telo e doi
direktno od Boga. Pavle naziva ovo sadanje telo atorom u Drugoj
Korinanima 5:4. ator nikada nije mesto za trajno prebivalite. Moete
iveti u atoru par nedelja dok kampujete negde u planini, ali nikada
niste razmiljali o atoru kao o mestu trajnog boravka. Mnogo je bolje
iveti u pravoj kui. Bog planira da nas u potpunosti iskupi.
Otkupljenje ukljuuje ne samo otkupljeno, ve i novo telo. S mojim
umom ja elim da inim Boju volju. S mojim umom ja elim sve da
predam Bogu. elim u potpunosti da ivim onakvim ivotom kakvim
Bog eli da ivim. Moje srce i moj um se u potpunosti slau s tim. Moj
problem je u tome to me moje telo vue dole. Ono me konstantno
povlai i saplie, tako da ja ne radim uvek ono to bih eleo da radim.
Moje telesne elje me povlae nadole. Ja uzdiem zbog toga to ne
mogu da budem sve to bih eleo da budem. Sva Boja tvorevina
uzdie u oekivanju iskupljenja kada Bog doe po ono to je njegovo.
Te stvari su zapeaene kao Boje vlasnitvo, i jednog dana e on
doi i rei: "Ovo je moje." On e osloboditi moj duh i moju duu od
52

ovoga tela i trenutano ih obui u novo telo koje je nebesko.

Svet u patnji
Iste stvari vae i za ovaj svet. U ovom trenutku itav svet pati zbog
posledica greha: "Sva tvorevina uzdie i mui se." Kau da je svaki trn
neizrastao pupoljak. Trnje je posledica prokletstva. A trn je isto tako
znak kako tvorevina uzdie iako eli da pupi, ona to nije u stanju.
Cela tvorevina pati pod prokletstvom greha, i eka na taj dan
izbavljenja, na dan kada e Bog uzeti sebi ono to je platio.
Isus je platio za ceo svet, ali ga jo uvek nije uzeo sebi. Svet pripada
njemu, ali ga on jo uvek nije uzeo. Sotona jo uvek poseduje kontrolu.
Ali Isus e, jednog dana u veoma bliskoj budunosti, doi da s pravom
uzme ono to mu pripada. Moemo o tome itati u Otkrivenju 5. "I
videh u desnici onoga to seae na prestolu knjigu ...zapeaenu sa
sedam peata. I videh jakog anela kako objavljuje snanim glasom:
ko je dostojan da otvori knjigu i da otpeati njene peate? A ja sam
mnogo plakao to se ne nae niko dostojan da otvori knjigu... I jedan
od stareina ree mi: ne plai; vidi, pobedio je lav iz Judina plemena...
pa moe da otvori knjigu i njenih sedam peata. I videh Jagnje gde
stoji kao zaklano... I doe te uze knjigu iz desnice onoga to sedi na
prestolu" (Otkrivenje 5:17). Ova knjiga je simbol zemlje. Ko je
dostojan da je uzme i da kae da je njegova? Niko osim Isusa, jer je on
platio na krstu, i on e se vratiti po ono to je kupio. A ja sam taj kojeg
je on kupio.

Moje osiguranje
Zadatak Svetog Duha u mom ivotu jeste da me zapeati. Njegovo
prebivanje u meni daje mi sigurnost. Kada sotona doe i pone da me
gnjavi zbog slabosti mog tela, i kada mi pone govoriti kako Bog
53

uopte ne brine za mene, i kako me on ne voli, i da me nee spasti, ja

mu samo odgovorim: "Sotono, nisi u pravu." Ja imam Boji peat; on
me je obeleio; on me je zapeatio kao njegovo vlasnitvo. Sveti Duh
prebiva u meni. Bog me je zapeatio! On mi je dao kaparu, i on e se
vratiti da uzme ono to je otkupio."
Kada doemo na nebo (kada Isus doe po nas pri vaznesenju, ili kada
umremo), na otkup e biti potpun. Isusovo delo u nama e biti
zavreno, i mi emo zauvek biti deo velianstvenog Bojeg carstva,
bez ikakvih prepreka koje nam je zadavalo nae staro telo. Biemo u
stanju bezgranino da volimo, da delimo, da dajemo, i da
komuniciramo jedni sa drugima bez ikakvih prepreka.
Kakav velianstven dan! Kako je velianstveno to to nas je Bog
zapeatio i to nam je kao kaparu dao Svetog Duha do dana
izbavljenja, kada e doi po ono to je kupio!

Isusova ljubav agape

Jo jedan od zadataka Svetog Duha u naim ivotima je da nas
dovede do Isusove agape ljubavi. Isus je rekao svojim uenicima:
"Po ovome e ljudi znati da ste moji sledbenici: po tome to volite
jedan drugoga." Re koja je ovde prevedena kao ljubav je grka re
agape, koja se u grkom retko upotrebljava, osim u Bibliji. Isus je tu re
upotrebio da opie osobinu ljubavi koja se nalazi iznad uobiajenog
iskazivanja ljubavi. Na jezik je na neki nain ogranien u iskazivanju
ljubavi. Francuzi obino kau: "Vi imate samo jedan nain na koji
moete rei eni da je volite. Mi imamo sto." Po ovom pitanju je
francuski mnogo slobodniji i potpuniji. U grkom ima vie rei koje
oznaavaju ljubav, ali mi imamo samo jednu. Ja volim kikiriki. Volim
kokice. Volim moju enu. Primorani smo da koristimo istu re kada
govorimo o hrani i o oseanjima prema naoj deci. Ali ono to oseam
prema kokicama je sasvim drugaije od onoga to ja oseam prema
54

mojoj deci ili prema mojoj eni. Mi smo primorani da za sve ovo
koristimo re "ljubav."

Tri rei za ljubav

Re eros se u grkom koristi da opie ljubav samo na fizikom planu.
Lako je zapaziti da naa re erotika potie iz grkog. Ona oznaava
isto fiziku ljubav. Ova re je danas postala veoma popularna meu
mladima, a verovatno i meu starijima. Oni kau: "Hajde da vodimo
ljubav" i pod ovim misle na erotski doivljaj, koji uopte ne mora biti
povezan sa pravom ljubavlju.
Druga grka re za ljubav oznaava ljubav na viem nivou od fizikog
mentalnu ljubav, emotivni odnos. Ta re je fileo. Ova ljubav je mnogo
dublja od erotske, jer zahteva dublji odnos sa drugom osobom.
Fileoodnos se razvija druenjem sa drugom osobom kroz koje
otkrivate da volite iste stvari. Mi imamo mnogo zajednikog u nama; mi
se uzajamno cenimo, i kroz druenje mi doemo do fileoljubavi.
Agapeljubav je potpuna ljubav. To je ljubav na najdubljem planu; to je
duhovna ljubav. Eros nije prava ljubav. Ako kaem da te volim na
erotskom planu, ja u stvari govorim da volim samog sebe i da si mi ti
potreban zbog toga to sam zaljubljen u samog sebe. Ako vam neko
kae da ne moe iveti bez vas, on ne izraava duboku ljubav prema
vama, ve samo pokazuje da misli na sebe. Eros je neverovatno
sebina ljubav. To je samoljublje.
Fileoljubav je uzajamna: "Ja te volim zato to ti voli mene; volim te
zato to se smeje na moje ale; volim te zato to volimo toliko mnogo
istih stvari; volim te zato to se dobro slaemo i dobro se provodimo
kada smo zajedno. Volim te zato to i ti mene voli, i ti si prijatna
osoba, i super nam je kada smo zajedno."

55

Najvia ljubav
Agapeljubav nastavlja da voli ak i onda ako ljubav nije uzvraena. To
je duboka ljubav koja daje i nita ne trai zauzvrat. Ta ljubav je toliko
duboka i velika da ona neprestano daje. Davanje je u stvari i glavna
osobina agaleljubavi. Re agape je toliko sveobuhvatna da nam je
teko ak i pokuati da je definiemo u naem jeziku. Nemogue je da
je razumemo na bilo koji drugi nain osim kroz Boje otkrivenje Svetim
Duhom u naim srcima, zato to to nije prirodna ljubav, to je
natprirodna ljubav. U Bibliji pie: "Bog je agape." To je boanska,
natprirodna ljubav, i ona je verovatno najbolje definisana u Prvoj
Korinanima 13.
Pavle nam, kao prvo, ukazuje na preimustvo ove agapeljubavi.
Vanije je da posedujete ovu vrstu ljubavi, nego da posedujete
duhovne darove. Pavle je rekao: "Ako govorim ljudskim i aneoskim
jezicima, a ljubavi nemam, onda sam metal koji zvui i inele koje
odjekuju." Moete biti veoma ubedljiv govornik; moete imati srebreni
jezik; moete biti u stanju da se izrazite izuzetno dobro. Ali ako nemate
agapeljubav, svi vai govori nemaju nita vie znaenja nego to to
ima odjek inela. Onda se sve to pretvara u besmislen zvuk.
Agape je vanija od dara prorotva ili rei znanja ili od dara vere, jer
"ako imam dar prorotva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu
veru, tako da premetam gore, a agape nemam, nita sam." Pavle
nastavlja "i ako hranei siromahe razdam sve svoje imanje...";
agapeljubav je vanija od rtvovanja. Vi moete prodati sve to imate
da biste nahranili siromahe, i moete predati vae telo da bude
spaljeno, pravei rtvu nad rtvama, ali ako nemate agapeljubav, sve
to inite nita vam ne vredi.
Pavle zatim prelazi na definiciju ove vrste ljubavi. "Ljubav dugo trpi,
ljubav je dobra." Ovo znai da agapeljubav prima uvrede i dugo trpi.
Ona trpi i trpi i na kraju svega ona je opet dobra. Koliko esto ste uli
56

ljude kako govore: "E, sad je ve dosta. Trpeo sam ve i previe.

Vreme je da vratim istom merom." To nije agape. Agape trpi i trpi, i
opet je dobra. Ona ne vapi za osvetom. "Ljubav ne zavidi, ljubav se ne
hvali, ne nadima se, ne ponaa se nepristojno, ne trai svoje, ne ljuti
se, ne uraunava zlo, ne raduje se nepravdi, ali se raduje sa istinom;
ona sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi." Agapeljubav "ne
prestaje nikada."

Dva znaka ljubavi

Isus je rekao: "Ljudi e znati da ste moji uenici po tome to volite
(agape) jedan drugoga." Ovo stvarno postaje najsnaniji primer svetu
da smo mi Isusovi uenici. Ova agapeljubav bi trebalo da radi u naim
ivotima inei nas meusobno kao jedno, uz uzajamno potovanje,
bez grupisanja ili izdizanja pojedinaca; jednostavno da svi uestvujemo
u tom jedinstvu ljubavi. Mi treba meu sobom da delimo Boju dobrotu
i milost, besplatno dajui kao to smo besplatno i primili Boju ljubav i
milost. Dok ova agapeljubav radi u naim ivotima, ona postaje znak
svetu da smo mi uistinu Isusovi sledbenici.
U Prvoj Jovanovoj 3:14 pie: "Mi znamo da smo preli iz smrti u ivot,
jer volimo brau." Ovde je ponovo upotrebljena re agape. Ne samo da
je ona znak svetu da smo mi Isusovi uenici, ve je takoe znak i
nama da smo preli iz smrti u ivot. Dok Boja ljubav radi u mom
ivotu, ona postaje znak meni da sam preao iz smrti u ivot, jer volim
brau, one koji su deo Isusovog tela.

Izvor prave ljubavi

Ova ljubav je boanska i njen izvor je sam Bog. Ona nije neto to ja
mogu proizvesti, ili podstaknuti negde u sebi. Ovo je uvek bila jedna od
potekoa u hrianskoj zajednici svesnost da treba da volimo sve
57

vernike, i injenica da postoje i oni koje ba i ne volimo. U takvim

sluajevima mi pokuavamo da proizvedemo vetaku ljubav. Mi
pokuamo sebe da ubedimo da u stvari volimo te ljude. Ali
agapeljubav ne izvire iz mene; agape izvire iz Boga. Bog je agape. Ja
je ne mogu razviti, ona je neto to ja treba da primim od Boga. Ako
otkrijem da nemam ovu ljubav, ja sam po sebi ne mogu mnogo uiniti
da to ispravim; treba samo da priznam Bogu i da ga zamolim da on u
mene usadi tu ljubav.
Mnogi hriani su se veoma razoarali, jer su uzaludno pokuali sami
da proizvedu ovu agapeljubav. Oni su svim silama pokuavali da vole
ovom boanskom ljubavlju, ali im nije polazilo za rukom. Bog je njen
izvor, i ona vam mora doi od Boga da bi zatim isticala iz vaeg ivota.
Ako ste otkrili da vam nedostaje ova agapeljubav, jedina stvar koju
moete da uradite jeste da zamolite Boga da vam, kroz Svetog Duha,
ispuni srce tom ljubavlju. Nemojte dovoditi sami sebe do oaja
pokuavajui da sami proizvedete ovu ljubav; jednostavno zamolite
Gospoda da vam je da.

58

6. BOZJA REC POSTAJE STVARNA

BOJA RE POSTAJE STVARNA

Dok smo prouavali rad Svetog Duha u ivotu vernika, videli smo kako
nam On daje snagu da budemo sve ono to Bog eli od nas da
budemo. Zatim smo videli kako nas preobraava da budemo nalik
Hristu: "A mi svi otkrivena lica odraavamo slavu Gospodnju i
preobraavamo se u istu sliku iz slave u slavu kako to ini Duh
Gospodnji." Posle toga smo videli kako nas dovodi toj Bojoj ljubavi
agape, kiko nam pomae da je primimo i da volimo Bojom ljubavlju,
jer je Sveti Duh nju razlio po naim srcima i ivotima.
Sada bismo eleli da prouavamo rad Svetog Duha u vernikovom
ivotu, i to onaj deo kada on ini da nam Boje stvari i Boja re
postaju stvarni.

to oko nije videlo

U Prvoj Korinanima 2:9 Pavle je napisao: "to oko ne vide, i uho ne
u, i u ljudsko srce ne doe, to ugotovi Bog onima koji ga ljube." Ovaj
stih je esto bio pogreno tumaen. U stvari, ja mislim da je ovaj stih
najee i najvie bio pogreno tumaen ili citiran od svih stihova koji
su bili pogreno tumaeni ili citirani iz cele Biblije. Jako esto se ovaj
stih citira kada se govori o nebu. Kau nam da e nebo biti tako
velianstveno, predivno i tako prelepo da to "oko ne vide, i uho ne u, i
u ljudsko srce ne doe, to ugotovi Bog onima koji ga ljube."
Dok sam odrastao, u crkvi u koju sam iao ovaj stih su uvek tumaili na
ovaj nain, tako da sam i ja u prvih deset godina moje slube radio isto
tako. Zatim sam jednog dana proitao itav kontekst i shvatio da Pavle
59

uopte nije govorio o nebu. Pavle je govorio o stvarima koje Bog ima
spremne za svoj narod sada o onim stvarima koje Bog ima za nas,
jer nas On voli i mi volimo njega. O emu Pavle govori? Prirodan ovek
ne moe videti, ne moe znati, ne moe razumeti one stvari koje Bog
ima za nas. O ovome Pavle govori. Oko svetovnog oveka ne moe
videti, njegove ui ne mogu uti, niti su u njegovo srce ule stvari koje
Bog ima za nas zato to ga volimo. Petar nam kae da ak i aneli
prieljkuju da vide stvari koje je Bog pripremio za svoju crkvu.
Nesumnjivo ih zauuje to je Bog odluio da prebiva u nama.
Obratite panju na sledei stih koji kae: "A nama je Bog otkrio." Pavle
ovde ne govori o nebu. On govori o sadanjoj slavi ivota osnaenog
Svetim Duhom. "A nama je Bog otkrio posredstvom Duha; jer Duh
ispituje sve, i dubine Boije. Jer ko od ljudi zna ta je u oveku sem
ovekovog duha koji je u njemu?" (Prva Korinanima 2:1011). Drugim
reima: ko, osim tebe, zna ta se nalazi u tebi? Moda ste postavili
dobru fasadu; moda ste ak i prevarili mnogo ljudi. Ja stvarno ne
znam ta se nalazi u vaem srcu. Vi znate. Vi znate ta je pokriveno i
sakriveno od sviju. Znai da Pavle u stvari kae: "Ko od ljudi zna ta je
u oveku sem ovekovog duha koji je u njemu? Tako isto niko sem
Duha Boijega ne zna ta je u Bogu" (Prva Korinanima 2:11).

Duh koji otkriva

Postoje neke stvari koje Bog zna (kao, na primer, sve detalje njegove
ljubavi) koje ovek jednostavno ne moe da razume; jedino Boji Duh
shvata ove stvari. Pavle dalje nastavlja: "Mi pak nismo primili duha
ovoga sveta, nego Duha koji je od Boga, da znamo ta nam je Bog
darovao" (Prva Korinanima 2:12). Sveti Duh nam omoguava da
shvatimo stvari koje nam je Bog darovao. Pavle kae: "Pa i to ne
govorimo reima nauenim od ljudske mudrosti, nego reima
nauenim od Duha, tumaei ono to je duhovno duhovnim ljudima. A
zemaljski ovek ne prima to je od Boijeg Duha, jer to je za njega
60

ludost, i ne moe da sazna, zato to o tome treba na duhovan nain

rasuivati" (Prva Korinanima 2:1314).
Mnogi ljudi su pogreno pokuali da razumeju Bibliju oslanjajui se
samo na svoje sposobnosti. Oni su itali Bibliju u potrazi za njenom
porukom, ali su pokuali da je otkriju samo ljudskim razumom. Ovakvi
pokuaji obino zavravaju neuspehom. Oni pokuaju da itaju, ali
nigde ne stignu. Posle toga oni kau: "Pokuao sam itati Bibliju, ali ne
mogu da vidim kako iko moe ita razumeti u toj knjizi. Ja nita nisam
shvatio." To je tano ono o emu Pavle govori: "A zemaljski ovek ne
prima to je od Boijeg Duha... i ne moe da sazna." Nemogue je
zemaljskom oveku ili umu da shvati Duhovne stvari, jer on
jednostavno nema mogunost za tako neto. Na isti nain moete rei
da slepac ne moe uivati u zalasku sunca ili da gluv ne moe uivati u
lepoti muzike, jer on jednostavno ne moe da shvati i razume ove
stvari. Ako Sveti Duh ne otvori nae srce i na um prema ovim
stvarima, mi ih jednostavno ne moemo shvatiti.

Gledati a ne videti
Jedna od najteih stvari je kada neto razumemo isto i jasno i kada se
posle toga pitamo kako neko drugi nije u stanju da shvati istu stvar. To
je tako prosto! Kako ne shvata? Tu ti je pred oima pogledaj samo!
Ali ako oni nisu duhovno probueni, ako Boji Duh ne prebiva u njima,
oni mogu gledati itav dan i opet nita ne videti.
Ovo razumevanje i otkrivenje mora doi kroz silu Svetog Duha koja e
otvoriti naa srca za Boje stvari. Pavle se molio za vernike u Efesu, u
Efescima 1:17, da im Bog da Duha mudrosti i otkrivenja u poznanju
Njega. Zadatak Svetog Duha je da nam pokae velianstvenu milost
koju je Bog uspostavio u naem ivotu, to delo koje je on uinio
umesto nas, i ono to Bog eli da uradi u naim ivotima. Kako je
tragino kada ljudi pokuavaju da ive hrianskim ivotom i da
61

razumeju hrianski hod bez pomoi Svetog Duha! To je jednostavno

nemogue.
Bog nam je stavio na raspolaganje sve to je potrebno za ivot i
pobonost. Bog nita nije izostavio; bez obzira u kakvoj se mi situaciji
nalazili, Bog ima izlaz za nas. Bog je ve unapred spremio svoje
reenje. Sveti Duh nas ini svesnim stvari koje nam je Bog ve
poklonio, tako da moemo prihvatiti Boje delo u nau specifinu
situaciju.
Ja ne zapoinjem itanje Boje Rei bez molitve u kojoj zamolim Boga
da mi otvori srce i um da mogu da razumem Njegovu Re. Ja se ne
usuujem prii Bojoj Rei samo sa mojim svetovnim umom. Sve bi mi
tada izgledalo zbrkano. Meni je potrebna pomo Svetog Duha da bi mi
on otkrio ta je Bog rekao. U Prvoj Jovanovoj 2:27 pie: "Nije vam
potrebno da vas ko pouava, nego kao to vas njegovo pomazanje ui
o svemu." Mi moemo gledati ka Svetom Duhu da nas ui i vodi dok
prouavamo Boju Re.

Uiti od Isusa
Kada govorimo sa ljudima koji su tek predali svoje ivote Isusu, mi
obino naglaavamo koliko je vano da oni to vie naue o Isusu.
Isus je rekao tri stvari: prvo, "Doite meni"; drugo, "Uzmite jaram moj
na sebe"; tree, "Uite od mene." Spasenje je mnogo vie nego samo
doi Hristu; ono znai da mi predamo uzde naeg ivota u Isusove
ruke. Ali ako posle toga elim da rastem duhovno, onda treba da uim
od njega.
Mnoge osobe nisu nastavile u Bojoj milosti, jer nisu uile od Isusa;
nisu rasle u poznavanju Njega. Ima samo jedan nain na koji moete
uiti od Isusa a to je itanje Boje Rei. Boja Re je jedina duhovna
hrana za mladog hrianina, za duhovnu bebu; ne moete rasti bez
62

Boje Rei i upoznavanja Boga i Isusa kroz nju. To je od ivotne

vanosti za vae hriansko iskustvo i za va duhovni rast.

Koji nain je ispravan?

Ja uvek kaem ljudima: "Pre nego to ponete da itate, molite se:
"Gospode, otvori mi oi i dopusti mi da vidim, otvori mi ui da mogu da
ujem ta Duh ima da mi kae kroz Re." Neki ljudi kau: "Ima toliko
mnogo razliitih tumaenja da se ja jednostavno zbunim." Ja od vas ne
traim da proitate neije tumaenje Biblije. itajte samo Bibliju. Neki
ljudi me pitaju: "Otkud zna da je tvoj nain ispravan? Moda je Do
Smit bio u pravu, ili moda Jehovini svedoci, ili Meri Bejker Edi? Svako
ima svoje tumaenje. Otkud zna da si ti u pravu?" Ja imam samo
jedno da kaem na sve ovo: "Mene ni najmanje ne brine u ta ete vi
poverovati ako samo itate Bibliju." Ja verujem da je Sveti Duh u stanju
da vas naui direktno iz Biblije sve to je potrebno da znate. Ja
vam ne govorim da itate tumaenje nekog oveka. Ja vam samo
govorim da itate Bibliju i da dopustite da vas Sveti Duh naui onome
to je Bog rekao.
Mene ne brine to kako ete vi protumaiti Bibliju ako itate samo nju.
Mene ne plai to da ete zalutati u neko pogreno uenje ili da ete
dobiti neke fiks ideje ako itate samo Bibliju. Mene jeste strah da ete
dobiti neku fiks ideju ako ponete da itate neko ubre od knjige koja
navodno tumai Bibliju.

Uiti i priseati se
Isus je rekao: "Sveti Duh e biti sa vama i pomagae vam; On e vas
nauiti svim stvarima i zatim e vas podseati na sve moje zapovesti."
Obratite panju da e vas on podsetiti na sve stvari. ta ovo znai?
Ovo znai da stvari prvo treba da se usade u glavu da bi nas posle
63

neko mogao podsetiti na njih. Sveti Duh vas ne moe podsetiti na

neto to nikada niste ni nauili. Vano je da itate Boju Re. David je
rekao: "O Gospode, tvoju sam Re skrio u srcu svom da ne zgreim
protiv tebe." Moda se neete setiti ta ste proitali pet minuta posle
itanja, ali moe doi do krizne situacije u vaem ivotu, i, odjednom,
ba taj stih vam padne na pamet. ta se desilo? Sveti Duh vas je
podsetio na ono to je ve bilo u vaoj memoriji, i sada u trenutku
potrebe Sveti Duh vam je pomogao.
U Jovanu 16 Isus je razgovarao sa svojim uenicima pre nego to je
otiao u Getsimanski vrt, gde e ga uhapsiti. Ovo je poslednja no pre
raspea koju je Isus provodio sa svojim uenicima. On im je rekao u
dvanaestom stihu: "Imam jo mnogo da vam govorim, ali sada ne
moete da podnesete." On je sa njima bio tri i po godine uei ih, i jo
je ostalo mnogo stvari koje je hteo da im kae, ali oni nisu bili u stanju
sve da prihvate. Zato im je rekao: "A kad on doe, Duh istine, uputie
vas u svu istinu; jer nee govoriti sam od sebe, nego e govoriti ono
to slua, i najavie vam to e doi" (Jovan 16:13). Isus im je govorio:
"Imam jo mnogo stvari da vam kaem, ali vi niste u stanju da ih
podnesete sada, ali kada doe Duh istine, on e vas uvesti u svu
istinu, i on e vam pokazati stvari to e doi." Boji Duh nam je dat da
bi nas nauio Bojim stvarima, i da nam pokae stvari koje e doi.

Znati ta e doi
to se tie pokazivanja stvari koje e doi, apostol Pavle je pisao crkvi
u Solunu i rekao im: "A vi, brao, niste u tami da vas dan (dan
Gospodnji, tj. uzee crkve) kao lupe zatekne, jer ste svi vi sinovi
svetlosti i sinovi dana." O emu on govori? On govori da dan Isusovog
dolaska po njegovu crkvu ne bi trebalo da nas iznenadi. Ne bi nas
smeo zatei nespremne. Ako hodamo u Duhu i ako smo Duhom
voeni, onda nam on pokazuje stvari koje e se dogoditi i dri nas u
spremnosti za dan za koji ivimo.
64

Ja sam stvarno okiran time koliko su ljudi slepi i ne vide u kakvo doba
mi ivimo. Jedne veeri sam bio jedan od gostiju na radio emisiji u Los
Anelesu i tada sam pomenuo Isusov skori dolazak. Svi ostali gosti
(takoe religiozne voe) su mislili da je uasno samo i pomisliti na
Isusov ponovni dolazak, i da bi radije trebalo pokuati da ovaj svet
uinimo boljim. Ja sam na to odgovorio: "Vi to pokuavate ve dugo
vremena a situacija danas je gora nego to je ikada bila." Zauen
sam time to oni nisu obeshrabreni i za to im svaka ast! Ako se toliko
trudite oko neega i situacija se samo pogorava, a vi niste
obeshrabreni, onda mora da ste napravljeni od gvoa. Ali ja mislim da
ovek treba da bude potpuno slep pa da danas pogleda na svet oko
sebe i kae: "O, kako prekrasno! Stvari se poboljavaju!"
Oni se ne suoavaju sa stvarnou. Ja sam realan. Crkva, u svojim
nastojanjima da ulepa ovaj svet, skoro da je unitila samu sebe. Ja ne
mogu da shvatim metode kojima pokuavaju da ovaj svet uine boljim.
Kada neke crkvene grupe podravaju afrike teroriste, ili PLO, ja teko
mogu da vidim kako e time poboljati svet.

Tragedija slepila
Obeshrabrujua stvar kada hodate u Duhu nastupi onda kada vam
Duh jasno pokae neke stvari i onda ne moete da shvatite kako onaj
drugi ovek ne vidi istu sliku. Ali razlog zbog kojeg on ne vidi isto je u
tome to zemaljski ovek ne moe da razume Duhovne stvari niti ih
moe znati, jer je za njih potrebno duhovno rasuivanje. Ima ljudi koji
su tako oigledni licemeri, ali uspevaju da zavaraju ljude oko sebe. To
je kao da vide portret nasmejanog Abrahama Linkolna na novanici od
pet dolara; toliko je oigledno da je to falsifikat, a ljudi se opet prevare.
Vi mislite: "Zar ne vidite? Pljakaju vas! To je varalica!" Ali oni nemaju
dar rasuivanja, i u potpunosti su zavarani. Najtee je jasno videti i ne
biti u stanju da shvatite kako drugi ne vide istu jasnu sliku.
65

Isusov povratak je tako blizu; mi smo na samom kraju vremena

mnogoboaca, i toliko je oigledno da je Gospodov dolazak blizu.
Pismo je tako jasno ispunjeno, a opet su ljudi slepi i ne vide proroku
sliku, oni su zaslepljeni i nastavljaju da ive kao da e ovde biti zauvek.
Da nam Sveti Duh nije otkrio Isusov ponovni dolazak, nama on nikada
ne bi pao na pamet.

Pravi izvor istine

S obzirom da je Jovan rekao: "Vama ne treba nikakav ovek da vas
ui, pomazanje koje ste primili e vas nauiti svim stvarima", da li ovo
znai da ja ne treba da idem u crkvu i da budem meu ljudima, ve da
ostanem kod kue, da itam svoju Bibliju, doputajui Svetom Duhu da
me ui u mojoj sobi? Ne. Pavle nam kae da je Sveti Duh u crkvi
postavio pastire i uitelje za usavravanje svetih za rad u slubi. Ali i
dalje stoji istina da vas Sveti Duh moe uiti, i da ste, ako primite bilo
koju istinu o Bogu, primili je samo zato to vam je Sveti Duh otkrio i
otvorio vae srce da razumete. Ja vam mogu govoriti o Bojoj istini i vi
odjednom kaete: "Razumem! O, hvala ti, ak." Ne, ne treba zahvaliti
meni, jer vi to nikada ne biste shvatili da vam Sveti Duh nije otkrio.
Druga osoba koja je itala istu stvar nije shvatila poruku. Ona se i dalje
nalazi u istoj tami u kojoj je i bila. Ona uopte ne shvata. Samo joj je
prolo kroz glavu. "Pa, zato sam ja razumeo, a on nije?" Zato to vas
je Sveti Duh nauio toj istini; vi ste bili spremni za nju. Vreme je dolo
da shvatite i Sveti Duh je otvorio vae srce i nauio vas. Ja sam moda
iskazao istinu, ali je vi ne moete prihvatiti ili razumeti ako vas Sveti
Duh ne naui. Vae razumevanje Duhovnih stvari moe doi samo
kroz Svetog Duha.

66

Dve vrste uitelja

Isto tako vai i pravilo da ne moete uiti istinu o Bogu osim kroz
Svetog Duha, jer kako moete predavati ono to ne razumete? Ovo
znai da iako neko moe teno da zna grki i jevrejski, iako je
zapamtio i Stari i Novi zavet onako kako su napisani u originalu, iako
poznaje sve komentare, ako taj neko nije ispunjen Svetim Duhom, na
njega se ne moete osloniti kao na istinitog vodia u Boje stvari. Bolje
bi vam bilo da sluate nekog mladia koji nema diplomu, ali koji je
ispunjen Duhom. Neobrazovan ali Duhom ispunjen Boji sluga je
verniji vodi kroz Duhovne istine nego doktor teologije koji nije nanovo
roen, zato to nijedan ovek ne moe istinski razumeti Duhovne stvari
osim ako ga sam Duh ne naui, i nijedan ovek ne moe predavati
Duhovne stvari osim ako ga Duh ne pomae da predaje.
Poznavanje grkog je veoma korisno za razumevanje Novog zaveta,
ali i dalje vai to da nas Sveti Duh ui Bojim istinama i da nas on
podsea na njih, i ini stvarnima u naem ivotu, omoguujui nam da
razumemo Duhovne stvari i dela koja je Bog uinio za nas. Sveti Duh
nam otvara oi da vidimo ta e se desiti u svetu oko nas i dri nas
spremne za taj dan i as za koji ivimo. Hvala Bogu za to to je Sveti
Duh u naim ivotima, i za to to on ini da Boja Re postane stvarna
u naim ivotima i omoguava nam da uestvujemo u onim bogatim
stvarima koje nam je Bog besplatno poklonio!

67

5. RAD SVETOG DUHA U SVETU

RAD SVETOG DUHA U SVETU

Sveti Duh ima vaan zadatak koji treba da ispuni u svetu. Mi smo
prouavali rad Svetog Duha u ivotu vernika: kako nas on preobraava
da budemo nalik Isusu, kako nam otvara Boje stvari, i kako nam
donosi agapeljubav.
Ali, koji je zadatak Svetog Duha u svetu? Isus je rekao u Jovanu
16:89: "On e dokazati svetu da ima greha, i pravednosti, i suda."
Zatim Isus nastavlja da govori: "U pogledu greha to ne veruju u
mene." Postoji jedan krajnji greh za koji e ovek odgovarati Bogu
greh neverovanja u Isusa Hrista. Kada je Hrist umro, on je umro za
grehe ovoga sveta: "Svi smo mi kao ovce zali bili, svaki od nas svojim
putem poe, a na nj Gospod pusti krivicu sviju nas" (Isaija 53:6). Hrist
je na sebe preuzeo grehe celog oveanstva. On je umro za sve grehe
sveta i postoji samo jedan greh koji vas moe osuditi pred Bogom, a to
je greh odbijanja Bojeg plana spasenja kroz Isusa. ovek je i pre
Isusovog dolaska ve bio osuen. Isus je rekao: "Ja nisam doao da
sudim svetu; nego da se svet spase mojim posredstvom. Ko veruje u
mene tome se ne sudi; a ko ne veruje ve je osuen, to nije
verovao u ime jedinorodnoga Sina Boijeg." To je zavrni, ili vrhovni,
greh koji e osuditi oveka neverovanje u Isusa.

Najvei greh
Neoprostivi greh je u sutini ovo: neprestano odbijanje Isusa kao
Spasitelja, to je u stvari hula na Svetog Duha, jer je Sveti Duh doao
da vas ubedi u vau grenost. On "dokazuje svetu da ima greha" zbog
toga to svet ne veruje u Isusa. Dok nam on dokazuje da greha ima,
68

pokazujui nam na Isusa kao na jedinu nadu naeg spasenja, ako mi

stalno u svome srcu odbijamo poruku Svetog Duha, mi u stvari hulimo
na Svetog Duha. Ako nastavimo i dalje da odbijamo, za nas nema
oprotenja, ni na ovom ni u buduem svetu.
Postoji samo jedno pitanje, a to je na odnos sa Isusom Hristom. Neki
ljudi sebe ne smatraju mnogo loima. Oni su dobri, moralni ljudi;
uglavnom uvek su bili iskreni, odani svojoj porodici. Nikada nisu uinili
nita protiv zakona, i kada pogledaju sami sebe, oni kau: "Ja nisam
nita loiji od bilo kog drugog." Ali u stvarnosti, ako nisu prihvatili Isusa
kao svog Spasitelja, oni su osueni; oni su poinili najgori greh: odbili
su Boji plan spasenja i njegovu bezgraninu ljubav. Sveti Duh je
danas na svetu da dokae svetu da ima greha, "zato to" rekao je Isus
"ne veruju u mene."
Da li vi verujete u Isusa Hrista kao vaeg Spasitelja? Da li ste predali
svoj ivot Njemu? Ako verujete u Njega i predali ste mu svoj ivot,
onda ste vi spaseni. Ako ne verujete u Njega i niste mu predali svoj
ivot, onda ste osueni, i Sveti Duh e vas ubediti u va greh zbog
toga to ne verujete u Njega.

Sasvim isti
Druga stvar koju Sveti Duh dokazuje svetu je pravednost. Isus je rekao
neto veoma interesantno o tom pitanju. On je rekao sledee: "...u
pogledu pravednosti to odlazim Ocu i neete me vie videti" (Jovan
16:10). Nakon to se 40 dana pojavljivao svojim uenicima, Isus ih je
odveo ak do Vitanije i rekao im da se vrate u Jerusalim i da tamo
ekaju na Boje obeanje. Oni e primiti silu kada se Sveti Duh spusti
na njih, i postae Isusovi svedoci po celom svetu. Zatim je Isus
vaznesen na nebo, i oblak ga je sakrio od njihovih pogleda. U Delima
1:1011 pie da su kraj njih stajala dva oveka obuena u belo, i da su
oni rekli uenicima: "Ljudi Galilejci, to stojite i gledate u nebo? Ovaj
69

Isus, koji je od vas vaznet na nebo, doi e na isti nain kako ste ga
videli da odlazi na nebo." ta nam govori ovo Isusovo vaznesenje na
nebo? Koja je bila Boja poruka? Bog je svedoio da je ovo standard
pravednosti koji e on primiti. Isus je iveo pravednim ivotom i takav
ivot je Bog spreman da primi na nebo.
ta ovo govori vama ako vi elite svojom pravednou i dobrim delima
dospeti na nebo? Jedini nain na koji ete dospeti na nebo je da
budete pravedni, isti i sveti kao i Isus Hrist. Ako ste samo malo loiji
od toga, neete uspeti.
Ako na taj nain gledate na stvari, onda vam je bolje da odustanete, jer
iako vi moete biti dobra osoba, iako ste moda najbolji u svojoj
porodici i u komiluku, ukoliko vaa pravednost nije jednaka sa
Isusovom, vi ne moete otii na nebo. Ovo je standard pravednosti koji
e Bog prihvatiti. Sveti Duh dokazuje svetu da ima pravednosti, jer Isus
"odlazi Ocu, i neete ga vie videti."

Sotona poraen
Na kraju, Isus je govorio o tome da je Sveti Duh dokazivao svetu da
ima suda. Duh ne govori o sudu koji e doi; Isus nije govorio o tome.
U Jovanu 16:11 on je rekao: "...u pogledu suda to je vladar ovoga
sveta osuen." On ovde ne govori o sudu sa kojim e ovek morati da
se suoi kada smrt i pakao izrue svoje mrtve i kad svi stanu pred
veliki beli tron Bojeg suda. Sveti Duh nam ne govori o tome. On
govori o sudu "to je vladar ovoga sveta osuen." ta je Isus ovim hteo
da kae?
Kada smo predali nae srce Isusu i postavili svoj ivot u njegove ruke,
nai problemi sa grehom jo uvek nisu prestali. Mi smo i dalje imali
problema zbog svoga tela. I sotona je, znajui nae slabosti, znao kako
da u potpunosti iskoristi nae slabe take. Ali ono o emu nam svedoi
70

Sveti Duh jeste da je vladar ovoga sveta osuen. Kada je Isus otiao
na krst, i tamo poneo nae grehe i umro za nas, vladar ovoga sveta je
bio osuen, tako da kroz na odnos sa Hristom mi moemo imati vlast
nad grehom; on vie ne mora vladati naim telom.
Pavle je rekao da greh vie ne bi trebalo da vlada kao kralj u naim
telima, ve da bi Isus trebalo da bude vladar. U drugom poglavlju
poslanice Koloanima Pavle govori o Isusovoj pobedi nad
poglavarstvima i silama tame i o tome kako ih je osramotio na krstu.
On je rekao: "Na taj nain to je izbrisao obveznicu koja je svojim
odredbama bila protiv vas i uklonio je prikovavi je na krst. On je
razoruao poglavarstva i vlasti, javno ih osramotio i pobedio ih na
njemu."
Vladar ovog sveta je bio pobeen na krstu. Njegova sila nad vaim
ivotom i sila da vas primora da radite stvari koje su u suprotnosti sa
Bojom pravednou i njegovim nainom, ta sila je oduzeta od sotone,
tako da vi moete ui u pobedu Isusa Hrista. Sada moete upoznati i
iskusiti slobodu od greha i moete imati vlast nad grehom u svom
ivotu. "U pogledu suda to je vladar ovoga sveta osuen" znai da
je Gospod obezbedio silu da se oslobodite od bilo kog greha koji vam
je unitavao ivot. Pavle je rekao: "Stari ovek (stara priroda) je
razapet sa Hristom." Sotona, vladar ovoga sveta, bio je osuen na
krstu. Kada mi postanemo jedno sa Hristom u naem novom ivotu
kroz silu njegovog Duha mi moemo biti slobodni od greha.

A ta ako zgreim?
ta znai zgreiti? To znai da ja nisam iskoristio preimustvo koje mi
je Bog omoguio kroz silu vaskrslog Hrista i njegovog Svetog Duha.
Bog mi je obezbedio sve to je neophodno da ivim ivotom koji on eli
od mene, ali ja treba da iskoristim ono to je Bog uinio za mene da
upotrebim silu koju mi je dao. Ovo ne znai da sam ja savreno
71

bezgrean, i ne znai da nikada vie neu zgreiti. Ali znai da ne

mogu okriviti Boga ako ja pogreim. Ne mogu rei Bogu: "Pa ti si me
takvog stvorio." Kriv sam samo ja zato to se nisam predao sili Duha i
Isusovoj pobedi.
Svestan sam da sotona ima snano uporite u ivotima nekih od nas.
Neki od vas ste robovi navika koje su vas duhovno poraavale celog
vaeg hrianskog ivota. Nikada niste bili u stanju da u potpunosti
uivate u Hristu, zbog postojanja nekog greha ili otpora koji vas je
neprestano poraavao i proganjao. Ja znam da su se neki od vas
mesecima molili zbog tog problema, znam da ste vapili Bogu. Traili
ste pomo od Boga u sranoj molitvi, ali ste otkrili da je vae telo tako
slabo. Vi se jednostavno ponete vraati starim navikama, starom
ivotu, i to vas dovodi skoro do oajanja. Obeshrabreni ste i sotona
poinje da vam lae: "Odavde nema izlaza. Nikada neete uspeti. Bolje
da odustanete."

Moete pobediti
Ali vi moete pobediti, zato to je Bog pobedio greh i vama pruio tu
pobedu kroz silu Svetog Duha. Sotona je bio osuen na krstu, tako da
je jedina sila koju on moe da poseduje sila koju preotme od vas, on
nema nikakav autoritet niti vlast. Ali on je veoma smeo i drzak. On
prisvaja ono to Mu ne pripada. On uzima to god mu padne pod ruke i
pri tome ne bira na koji nain to radi, bez obzira to nema pravo da to
radi zato to je Isus vas otkupio i vi ste Njegovo vlasnitvo.
Sotona je osuen na krstu, i bilo kakva sila koju on tvrdi da poseduje u
vaem ivotu je u stvari lana. Kada mu se suprotstavite u Isusovo ime
i kroz Njegovu pobedu na krstu, sotona mora da se preda. Zbog toga
to on nema nikakvo pravo da bude u vaem ivotu on mora da vam
se potini. On je bio poraen na krstu i on mora da se potini Isusovoj
pobedi kada vi prihvatite tu pobedu kao svoju. Sotona nema nikakvu
72

pravu vlast u vaem ivotu zbog toga to je on osuen na krstu. Ako vi

elite da mu zapovedite da ode, nema naina na koji on moe da
ostane.

Neka vlada pravi kralj

Bog je rekao proroku Samuilu da ide u kuu Jesejevu i da pomogne
jednom od njegovih sinova da bude kralj u Izraelu, zbog toga to je
Bog odbacio Saula. U strahu od Saula, Samuilo je tajno otiao k Jeseju
i rekao mu da mu dovede sinove. Prvi sin je doao visok i zgodan i
Samuilo je pomislio u sebi: "Ovo mora da je on." Ali je Gospod rekao:
"Ne, ovek gleda ono to oi vide, a Gospod gleda na srce. To nije on."
I tako je Gospod jednog po jednog odbio Jesejeve sinove, dok na kraju
Samuilo nije upitao: "Zar nema vie sinova?" Jesej mu je odgovorio:
"Ostao je jo najmlai, ali on pase ovce." Samuilo mu je odgovorio:
"Pozovi ga."
Kada je David dotrao sa panjaka na kome je uvao ovce, Bog je
progovorio Samuilu: "On je taj." David je stajao tamo, dok je Samuilo
izvadio posudu sa uljem i posuo mu ga po glavi; ulje se slivalo niz
Davida dok je tamo stajao, i dok je Boje pomazanje da vlada nad
Bojim narodom dolo na njega. Zanimljivo je da je Saul, iako je Bog
pomazao Davida kao cara u Izraelu njemu predao presto, Saul je jo
uvek sedeo na tom mestu. Sledeih nekoliko godina Saul je dao sve
od sebe da bi proterao Davida, ak ga je i gonio po planinama dok
David nije postao oajan. Saul je dao sve od sebe da silom zadri ono
to vie nije bilo njegovo. Ali zbog Bojeg nareenja Saul je na kraju
poginuo od svog maa na gori Gelvuji i presto koji je ve due
vremena pripadao Davidu napokon je doao u njegove ruke.
Bog je naredio da sotona vie ne vlada u vaem ivotu. Kada ste dali
svoj ivot Isusu, vi ste postali Njegovo vlasnitvo i Bog eli da vlada u
vaem ivotu danas. Vladar ovoga sveta je osuen. On je pokuavao
73

dugo vremena da zadri neke od vas; iako ste vi predali svoj ivot
Isusu, sotona se jo uvek dri. Vreme je da upotrebite autoritet koji
vam je Bog dao i da kroz silu Svetog Duha zahtevate da vas sotona
ostavi na miru. Biblija nam obeava da e avo pobei od nas ako mu
se suprotstavimo.

Molite se za tano odreene stvari

Sotona, osim to uzima ono to nije njegovo, isto tako pokuava da
zadri ono to mu vie ne pripada. On je veoma tvrdoglav i ne poputa
tako lako, tako da nae molitve moraju biti tano odreene. Ja mislim
da sotona uiva u vernikovim uoptenim molitvama. One mu ne
nanose nikakvu tetu. "Boe, spasi ovaj svet." Ta molitva je toliko
uoptena da se njome nita ne postie. Vae molitve moraju biti tano
odreene. "Gospode, ja tvrdim Isusovu pobedu nad ovim podrujem
mog ivota. Gospode, ja tebi posveujem ovo podruje; ja elim da
Isus doe i sedne na presto. Hvala ti, Gospode, to si osudio sotonu.
Hvala ti Gospode za pobedu nad njim. A sada, Gospode, odstrani ga;
Ti doi i sedi na presto, i budi vladar u mom ivotu." Budite precizni.

vrsto drite zauzete pozicije!

Sotona, kada je jednom oteran, prelazi u kontranapad i pokuava da
se vrati tamo odakle je oteran. Isus je rekao da zao duh, kad je oteran
iz oveka, prolazi kroz naputena mesta u potrazi za stanom i kada ne
nae nita on se vraa na staro mesto. Ja sam otkrio da uvek doe do
kontranapada, do ponovnog pokuaja da se zauzme staro uporite.
Stoga ono to je zauzeto u Isusovo ime mora biti i zadrano
(odbranjeno).
Mnogo puta osoba posle poetne pobede kae: "Slava Gospodu! On
mi je podario pobedu!" Zatim ta osoba postane neoprezna. On misli:
74

"Ja sam uspeo i ne moram vie brinuti o tome." Zatim se sotona vrati.
On je bio izbaen na glavni ulaz, a posle toga pokuava da se vrati na
sporedni. On se uvue nazad kroz kuhinju, dok se vi u dnevnoj sobi
radujete pobedi! Ono to zauzmemo moramo i zadrati silom Svetog
Duha.

75

8. NESTO VISE

NETO VIE

Nedavno mi je priao jedan mladi i rekao: "Ja sam prihvatio Isusa pre
nekoliko godina, ali nikada nisam bio previe uzbuen time. itanje
Biblije nije mi bilo interesantno. Moje misli bi odlutale i ne bih mogao da
se skoncentriem. Nikada nisam znao ta to znai slaviti Boga a moj
molitveni ivot je bio neredovan. Ali otkako sam ispunjen Svetim
Duhom pre par meseci moj se ivot u potpunosti promenio. Sada
uivam u Bojim stvarima. Ne mogu da se nasitim Biblije i uivam da
sam u drutvu vernika. Velika promena se desila u mom ivotu otkako
sam ispunjen Duhom."
Ja sam uo stotine ovakvih priznanja, uz neke varijacije, od onih koji su
otkrili da postoji neto vie od toga kada Duh samo ue u njihov ivot
prilikom obraenja. Mi smo svesni toga da Duh prebiva u svakom
verniku koji je nanovo roen. U Prvoj Korinanima 6:19 Pavle kae da
su naa tela hramovi Svetog Duha koji prebiva u nama. On takoe
kae u Prvoj Korinanima 12:3 da niko, osim po Duhu, ne moe
nazvati Isusa Gospodom.

Duh i vernik
U Novom zavetu se koriste tri grka predloga da oznae razliite
odnose Duha sa vernikom: para, en i epi. U Jovanu 14:17 Isus je
svojim uenicima rekao sledee o Svetom Duhu: "Vi ga poznajete zato
to boravi kod (para) vas i bie u (en) vama." Ovde je opisan dvostrani
odnos: para (sa ili kod) i en (u). Sveti Duh je bio sa vama pre vaeg
obraenja, On je taj koji nas je ubedio u nau grenost i ukazao nam
na Isusa kao reenje. Kada smo prihvatili Isusa kao svog Spasitelja i
76

pozvali ga u na ivot, Sveti Duh je poeo da prebiva u nama.

Ali Bog ima neto vie prekrasno ojaanje kroz epiodnos. Isus je
ovo obeao svojim uenicima pre njegovog vaznesenja. U Luki 24:49
On je rekao: "A ja u, eto, poslati na vas (epi) obeanje svoga Oca." U
Delima 1:8 Isus je rekao: "Nego ete primiti silu kad Duh Sveti sie
na (epi) vas."
U Delima 10:44 pie da se Sveti Duh spustio "na" mnogoboce u
Kornelijevoj kui: "Dok je Petar jo govorio ove rei, sie Duh Sveti na
(epi) sve koji su sluali govor." U Delima 19:6, kada je Pavle poloio
ruke na vernike u Efesu, Sveti Duh je siao na (epi) njih.
U Delima 8 pie kako je Filip otiao u Samariju i propovedao Hrista.
Mnogi ljudi su poverovali njegovom propovedanju carstva Bojeg i
imena Isusa Hrista, i bili su krteni. Ako postoji samo jedno krtenje
(Efescima 4:5), onda mi moramo prihvatiti da su u tom trenutku vernici
iz Samarije bili krteni Duhom u Hristovo telo (Prva Korinanima
12:13), i da je Sveti Duh uao u njih. Oigledno je da postoji i drugi
odnos sa Svetim Duhom, jer kada je crkva u Jerusalimu ula da su
Samariani primili jevanelje, oni su im poslali Petra i Jovana da bi
primili Svetog Duha, jer Duh jo nije bio siao (epi) ni na jednog od
tamonjih vernika.

Prepunjen ivot
Kada je Pavle doao u crkvu u Efesu i otkrio da ovo iskustvo nedostaje
u ivotima vernika, moda kroz nedostatak ljubavi ili radosti, on ih je
upitao: "Da li ste vi primili Svetog Duha kada ste poverovali?" Da je
odnos sa Svetim Duhom upotpunjen pri obraenju, Pavlovo pitanje bi
bilo besmisleno. Ali samim pitanjem se priznaje da postoji odnos sa
Svetim Duhom koji je dublji od onoga uspostavljenog pri obraenju.
Ono to je njima nedostajalo bio je epi odnos sa Svetim Duhom, jer
77

se upravo to desilo poto je Pavle poloio ruke na njih u Delima 19:6:

"sie Sveti Duh na (epi) njih."
Ispunjenje Svetim Duhom dodaje nove dimenzije ljubavi, radosti i
energije hrianskom ivotu. Ako biste se sreli sa apostolom Pavlom
koji bi poeo da vam govori o tome kako je Bog velianstven, da li bi
on bio u pravu kada bi vam zadao ovo pitanje: "Jeste li primili Duha
Svetoga kad ste poverovali?" Bog eli ne samo da Sveti Duh prebiva u
vaem ivotu, ve i da vas ispuni. On eli da va ivot bude prepunjen.

Osmodnevni praznik
U Jovanu 7:37 pie: "A poslednjeg, velikog dana praznika stajao je
Isus i vikao govorei: ako je ko edan, neka doe k meni i neka pije."
Ovo je bio praznik senica, kada se Boji narod priseao kako je Bog
sauvao njihove oeve dok su 40 godina lutali pustinjom. U Treoj
Mojsijevoj 23 pie da je trebalo da oni za vreme ovog praznika naprave
male atore i da borave u njima tokom osam dana praznika. Posle su
oni kroz tradiciju dodali i to da u atorskom pokrivau treba da ostave
rupe da bi se mogle videti zvezde, da ih podseaju na to da su njihovi
oevi 40 godina spavali pod vedrim nebom. Trebalo je da zidovi takoe
imaju dovoljno rupa u sebi da bi vetar mogao duvati kroz ator, da bi
imali na umu kako je Bog tokom 40 godina lutanja udesno sauvao
njihove oeve od vremenskih nepogoda.
U hramu u toku te sedmice svetenici su svaki dan odlazili do
Siloamskog bazena i punili velike posude vodom. Zatim bi se u koloni
penjali uz brdo na kome se nalazio hram. Ljudi bi za to vreme pevali
velianstvene alelujapsalme. Tada bi svetenici izlili vodu na trotoar
da bi se podsetili na to kako je voda potekla iz kamena u pustinji kada
ga je Mojsije udario, i kako je Bog sauvao njihove oeve u toj
bezvodnoj divljini.

78

Na poslednji, veliki dan praznika svetenici nisu ili po vodu. Toga

dana nije bilo izlivanja vode na trotoar. Ovo je takoe imalo svoje
znaenje. To je znailo da je Bog ispunio svoje obeanje i da ih je
doveo u zemlju koja je bogata vodom i u kojoj su tekli med i mleko, i da
vie nije bilo potrebe da im Bog na udesan nain prua vodu iz stene.
Na ovaj, veliki dan praznika Isus je stajao napolju i govorio: "Ako je ko
edan, neka doe k meni i neka pije." Isus govori o toj univerzalnoj
duhovnoj ei koju poseduje svaka osoba.

Osnovne ljudske potrebe

ovek je trojako bie i sastoji se od tela, due i duha. Teko je, ako ne
i nemogue, da se ti delovi razdvoje jedan od drugog zbog toga to
smo mi tako kompaktno sagraeni nae telo, dua i duh da ta god
da se desi mom telu, na primer, to e se odraziti na moje mentalno i
duhovno stanje. ta god da se desi u mom umu to se odraava na
moje fiziko stanje. Psiholozi otkrivaju sve veu povezanost izmeu
naeg mentalnog i fizikog zdravlja, Na isti nain, ta god da mi se desi
duhovno to e se odraziti na moje emocije i na moje fiziko stanje, tako
da se, kada je osoba nanovo roena, to odraava na nju u potpunosti
na duh, duu i telo.
Abraham Mazlo je identifikovao i kategorisao nae potrebe po njihovoj
jaini. One su poznate po imenu homeostaze. Ovo su prekrasni
Bogomugraeni mehanizmi koje je Bog stvorio da bi drao naa tela
pod kontrolom i u odgovarajuoj ravnotei koja nas odrava u pokretu.
Mazlo je zakljuio da je naa najjaa potreba za kiseonikom. Nae telo
proverava nivo kiseonika u krvi i zahteva da se kiseonik obnavlja kada
mu nivo opadne. Telo tada reaguje uzdisajima dok se broj otkucaja
srca poveava. Posle ovoga dolaze potrebe za uzimanjem tenosti,
hrane, fizioloke potrebe, seksualne potrebe, itd. Sve ove potrebe
objanjavaju ovekove fizike potrebe.
79

Sociolozi su takoe opisali ono to oni nazivaju naim socijalnim

potrebama. ovek ima potrebu za ljubavlju. Njemu je isto tako
potrebna i sigurnost, a ima i potrebu da pripada nekome. U najdubljem
delu oveka, u njegovom duhu, isto tako postoji jedna veoma snana
potreba. To je potreba za kvalitetnim odnosom s Bogom. Pokuaj
psihologa da razume ljudsko ponaanje e biti neuspean sve dok on
ne prepozna i ovekovu duhovnu dimenziju.
ovekova najjaa i najdublja potreba je potreba da poznaje Boga.
David je rekao, u Psalmu 42:23: "Kao to kouta potoke trai, tako
dua moja za tobom ezne, Boe! edna je dua moja Boga, Boga
ivoga." Pavle je u Filipljanima 3:78 rekao da sve to mu je nekada
bilo vano on sada smatra gubitkom prema poznanju Isusa Hrista.
Pavle objanjava u Rimljanima 8 kako je Bog uinio oveka podlonim
ispraznosti. ovek je namerno tako napravljen da nikada ne bi mogao
postati potpun bez Boga. Priroda tei ka tome da ispuni vakum, i
prirodno je to ovek pokuava da ispuni ovu duhovnu prazninu
razliitim fizikim ili emotivnim preivljavanjima.

Potrebe su razliite
Potrebe koje mi oseamo su odvojene i razliite, tako da mi ne
moemo zadovoljiti e za vodom nekim emotivnim doivljajem. Ako
biste se izgubili u pustinji, hodajui po vruem pesku, nivo vode u
vaem telu bi drastino opao i osetili biste ogromnu e za vodom.
Vae telo bi dehidriralo i vi biste izgubili snagu. Zamislite sada da leite
na vruem pesku zbog iznemoglosti, instinktivno kopate u potrazi za
vodom i odjednom naie neko, primeti vas i kae: "O, ja vas poznajem.
elim da vam kaem da ste vi moja tajna ljubav. Ja mislim da ste vi
najbolja osoba na svetu, i ja vas mnogo volim."
Iako bi ova osoba moda ispunjavala vau emotivnu potrebu za
80

ljubavlju, vi biste umirali od ei u njenim rukama, zato to ne moete

zadovoljiti fiziku e emocijama. Isto tako ne moete vodom
zadovoljiti emotivnu e za ljubavlju, a ba ovo je dovelo do nekih
problema u naem drutvu.

Jednostrano ispunjene potrebe

Mi (Amerikanci) ivimo u drutvu u kojem je veina naih fizikih
potreba zadovoljena na adekvatan nain; ali veoma esto dolazi do
traginog nedostatka u ispunjenju emotivnih potreba. Mnogo puta
roditelji ne mogu da razumeju pobunu svoje dece protiv kue. Ja sam
ih uo kako govore: "Ja sam mom detetu pruio sve. Ne mogu da
shvatim zato se tako ponaa." Kada kau "sve", oni obino misle na
materijalne potrebe dete je dobilo nekoliko bicikala, svoj sopstveni
televizor, stereo, kola...
Ali su sve ove stvari esto date detetu da bi ga gurnule na stranu.
Svrha svih tih poklona je da se dete zabavi neim kako roditelji ne bi
provodili svoje vreme s njim vreme u kojem bi ono osetilo porodinu
bliskost i ljubav. Majka veoma esto kae: "Zato ne ode u svoju sobu
da gleda televiziju? Zar ne vidi da sam nervozna? Nemoj sada nita
da me pita. Idi malo napolje da se voza na biciklu." Dete eljno
ljubavi i sigurnosti odgurnuto je u materijalni svet, protiv koga e se
jednog dana pobuniti, kao to je to bio sluaj sa hipi pokretom.
Ne moete zadovoljiti emotivnu potrebu materijalnim stvarima. Isto
tako je istina da ovek, negde duboko u sebi, ima duboku e za
Bogom. Jedan od problema dananjice je u tome to je ovek pokuao
da emocijama ili materijalnim stvarima zadovolji tu e za Bogom. Ova
duboka e za Bogom je razlog manijake potrage za raznim
zadovoljstvima. Ljudi pokuavaju da zadovolje potrebu za Bogom kroz
materijalne stvari ili kroz oseanja. Ovo tako e delimino objanjava
probleme sa drogom, poto ljudi uzimajui drogu esto imaju
81

pseudoduhovna iskustva. Mnogi ljudi koji su uzimali LSD su bili

ubeeni da su imali istinski susret s Bogom.

Duboka univerzalna e
Kada je Isus rekao: "Ako je neko edan", on je govorio o dubokoj
univerzalnoj ovekovoj ei za Bogom. Interesantno je da mnoge
knjige iz psihologije navode frustraciju kao jedan od osnovnih uzroka
nervoze. U knjigama pie da lini problemi obino poinju sa
frustracijom, tim oseanjem da niste u potpunosti postigli sve u ivotu i
da mora postojati mnogo vie od onoga to ste vi proiveli ali ta je
to i kako se moe doiveti? To znai posegnuti za neim to nismo
sigurni kako izgleda i ne nai ono emu smo se nadali. Frustracija nije
nita drugo do e, duhovna e, duboka potreba ovekovog duha za
Bogom.
Udbenici psihologije opisuju kako frustracija dovodi do kompleksa
inferiornosti, koji je u stvari objanjenje sopstvenog neuspeha samome
sebi. Ja mogu da kaem: "Da sam samo imao para" ili "Kad bih barem
imao plave oi umesto smeih" ili "Da sam stekao bolje obrazovanje..."
Koristei ove izgovore, i jo hiljadu drugih, mi sebi objanjavamo
razloge nae frustracije.

Dva pravca za beg

Na osnovu udbenika, ovek pokuava da pobegne od svog
kompleksa inferiornosti. Beg ka unutranjosti (introvertni beg) se
obino manifestuje pokuajima da se izgradi zid oko pravog ja. Obino
onda pokazujete ljudima masku koja je sasvim razliita od vaeg
pravog ja. Ponaate se kao da niste povreeni kada u stvari jeste; kao
da ste veoma samouvereni kada vas je u stvari strah. Poinjete da
drite ljude na nekom rastojanju od sebe zbog straha da mogu da
82

otkriju vae pravo ja. Izbegavate osobu koja vam se previe pribliava.
Ne elite da razgovarate sa njim/njom kada vas pozove. Doete do
take kada ne elite da otvorite vrata ako neko zvoni. U ekstremnoj
formi, introvertni beg se manifestuje u liku samotnjaka koji ivi negde u
pustinji i puca na svakoga ko prekorai njegovu kapiju sa znakom
"Privatna imovina ne prilazi."
Ekstrovertan, ili beg prema spoljanjosti, moe poprimiti mnoge oblike:
alkoholizam, uzimanje droge, prederavanje, kockanje, lutanje,
vanbrane afere, itd. ovek koji ne moe da se suoi sa stvarnou
neuspeha, da pronae istinsko ispunjenje, bei u imaginarni svet. Ovo
beanje oveka zatim dovede do kompleksa krivice. Ja znam da je
pogreno ono to radim. Ja znam da to unitava mene i one koji me
vole, ali nemam snage da se zaustavim. Poinjem da mrzim sebe zbog
onoga to radim drugima.
Kompleks krivice se zatim pretvara u podsvesnu elju za kaznom. Ovo
se obino manifestuje neurotinim ponaanjem koje ima za cilj da
isprovocira one koji su oko mene. Ja njihovo negodovanje tumaim
kao kaznu, koja me oslobaa oseanja krivice. Kada sam bio dete, moj
otac me je oslobaao kompleksa krivice tako to me je kanjavao. U
mom sluaju su to obino bile batine. Nakon kazne ja se vie ne bih
oseao krivim i bio bih u stanju da opet zauzmem svoje mesto kao
dobar lan porodice. Pre kazne ja bih oseao kao da odnos izmeu
mene i moje porodice nije u redu; kao da sam se otuio od njih.
Kada odrastemo, autoritet roditelja prestaje, i mi, da bismo se
oslobodili od krivice, treba da se ponaamo nepristojno da bismo
izazvali prekor koji onda tumaimo kao kaznu. Nakon kazne mi se
oseamo osloboenim od krivice i onda se vraamo naoj frustraciji, i
sve poinje iz poetka. Kada je Isus rekao: "Ako je neko edan", on je
govorio o ovekovoj ei za Bojim Duhom, o onom to psiholozi
nazivaju frustracijom.

83

Istinski utoljena e
Kada je Isus govorio sa enom u Samariji i kada je zamolio za malo
vode, ona ga je upitala kako on kao Jevrejin moe traiti vode od nje
koja je bila Samarianka. Po tradiciji, njih dvoje nisu smeli imati
nikakav meusobni kontakt. Isus joj je odgovorio: "Kad bi znala ko je
taj koji te pita, ti bi od njega traila vode." Na to mu je ona pametno
odgovorila: "Zato bih ja od tebe traila kad nema ni ime da zahvati,
a bunar je dubok?" Isus joj je zatim odgovorio: "Svaki ko pije od ove
vode opet e oedneti." Ja verujem da bi ovaj stih trebalo ispisati
iznad svakog cilja, ambicije ili zadovoljstva koje ovek ima. Moete piti
od te vode, postii svoj cilj, ispuniti ambicije, istinski doiveti vae
fantazije, ali ete opet oedneti. Sve to vas nee zadovoljiti, jer duboko
u vaem duhu postoji potreba za Bogom koji nita ne moe zadovoljiti
osim kvalitetnog odnosa s Bogom.
Kada je Isus rekao: "Ako je neko edan, neka doe kod mene da pije",
on je izraavao jevanelje u najjednostavnijoj formi. On je govorio
oveanstvu: "Duboko u vaim ivotima vama je potreban Bog. Vi u
stvari traite jedan kvalitetan odnos s Bogom. Doite meni i vaa e
ne samo da e biti zadovoljena, ve e i iz vaeg ivota potei reke
ive vode." Samo Isus moe zadovoljiti vau duhovnu e, jer vas on
dovodi u kvalitetan odnos s Bogom.

Reke ive vode

U Jovanu 7:38 Isus je rekao: "Ko veruje u mene kao to ree Pismo
iz njegova tela e potei reke ive vode." Grka verzija na ovom
mestu daje malo snaniji opis. Ako bi se bukvalno preveo sa grkog,
ovaj stih bi glasio: "Iz njegovog tela e voda izvirati kao vodoskoci, ili
kao brzi planinski potok" ne samo kao spora ravniarska reka, ve
kao ogromna masa vode, kao voda koja se sliva niz planinu za vreme
kine oluje.
84

Na ta je Isus mislio kada je govorio o "potocima ive vode" koji e

izvirati iz naeg ivota? Jovan je svoje jevanelje pisao nekoliko
godina posle ovog dogaaja. Njegova knjiga je jedna od najkasnije
napisanih knjiga u Bibliji, i Jovan je imao prednost da je stvari mogao
sagledati u retrospektivi. U to vreme kada je Isus izgovarao ove rei,
Jovan je verovatno bio zbunjen time ta je Isus hteo da kae ili ta je
obeavao ljudima. Ali poto je Jovan pisao svoje jevanelje sa
prednou retrospektivnog gledanja na stvari, on je dodao svoj
komentar u stihu 39, u kojem je objasnio da je Isus govorio o Svetom
Duhu: "koga su imali da prime oni to veruju u njega; jer Duh jo ne
bee siao poto Isus jo nije bio proslavljen." Znai da je Isus govorio
o snazi u vernikovom ivotu a koja dolazi kroz Svetog Duha.

Boja elja za vas

Ja mislim da moramo, bez ikakvih pitanja, prihvatiti injenicu da je
ovde opisano mnogo vie od poetnog nastanjivanja Svetog Duha u
vernikov ivot pri obraenju. Da imate Svetog Duha u vaem ivotu je
jedno; a ta dinamina, velianstvena sila koja izvire iz vaeg ivota kao
u potocima je neto sasvim Drugo.
Bog za vas ima odnos koji je puniji od samog prebivanja Duha u vama.
Bog eli da Duh potee iz vaeg ivota. Ako pogledamo samo na
terminologiju, razlika ne izgleda mnogo velika. Neki to nazivaju krtenje
Svetim Duhom, neki ispunjenje Svetim Duhom, a neki osnaenje
Svetim Duhom. Uopte nije vano kako ete vi to nazvati; ono to je
vano jeste da vi imate to velianstveno izlivanje sile Svetog Duha iz
vaeg ivota.
Bog uvek gleda na oveka na dva naina. Prvo, Bog gleda oveka
subjektivno, kada pokuava da ispuni svoje delo u vama, Ali Boji
planovi ne prestaju kod subjektivnosti. Bog takoe eli da ispuni neki
85

objektivan rad kroz vas. On subjektivno radi u vama da bi mogao

objektivno da radi kroz vas. On eli da neto uradi u vama da bi posle
mogao kroz vas da dosegne druge. Na odnos sa Duhom nikada nije
potpun kada je on samo nastanjen u nama. Mi smo vie nego samo
posude koje sadre u sebi Boji Duh. Bog eli da mi budemo kao
kanali kroz koje njegov Duh moe da tee.

Sila u akciji
Ako, dok posmatrate svoj odnos sa Svetim Duhom, ne moete da
primetite kako snana dinamika Bojeg Duha izvire iz vas kao u
potocima ive vode, onda je Bog spremio za vas puniji odnos sa
Svetim Duhom koji on eli da unese u va ivot, i ja bih vas ohrabrio da
traite ovu silu od Bojeg Duha dok ona ne potee iz vaeg ivota.
Svet oko nas ima potrebu da bude dotaknut snagom Bojeg Duha koji
e potei kroz nas. Ako ne elite da ovo nazovete krtenje Svetim
Duhom, nazovite ga kako god hoete, ali ono to Isus opisuje je
mnogo vode od jednostavnog prebivanja Svetog Duha u ivotu vernika
u koga Sveti Duh ue pri obraenju. To predivno isticanje Duha iz
ivota jedne osobe je prava duhovnost.

86

9. GOVORENJE U JEZICIMA

GOVORENJE U JEZICIMA

Jedno od podruja koje izaziva najvie rasprava u Hristovom telu je

govorenje u jezicima, "glosolalija." Na jednom kraju su ljudi koji svako
govorenje u jezicima karakteriu kao sotonsko, a na drugom oni koji
tvrde da niste ispunjeni ili krteni Svetim Duhom ukoliko ne govorite u
jezicima. Oni tvrde da je govorenje u jezicima prvi znak krtenja Svetim
Duhom. U Prvoj Korinanima 13:1 Pavle kae da jezici sami po sebi
nisu dovoljan dokaz da je Sveti Duh u ivotu vernika jer: "Ako govorim
ljudskim i aneoskim jezicima, a ljubavi (agape) nemam, onda sam
metal koji zvui i inele koje odjekuju." Drugim reima, ako nisu
propraeni ljubavlju, jezici su samo besmisleni zvuci.

Jezici ili bez jezika

U Delima apostolskim govorenje u jezicima je esto ilo zajedno sa epi
odnosom sa Svetim Duhom. To se desilo u Delima u poglavljima 2,
10 i 19. Ali, u osmom poglavlju Dela, kada su vernici iz Samarije primili
Svetog Duha, jezici nisu spominjani. Meutim, oigledno je da se neto
moralo desiti kada su oni primili Svetog Duha, jer je Simon vraar
eleo da kupi silu koju su posedovali Petar i Jovan; on je eleo da
bude u stanju da poloi ruke na ljude i da oni prime Svetog Duha.
Oigledno je da se neto natprirodno moralo desiti kada su oni primili
Duha, jer je Simon hteo da kupi silu da bi mogao da ponovi isto udo.
Kasnije, u Delima 9:17, kada je Ananija poloio svoje ruke na Savla
(Pavla) da bi ovaj mogao primiti dar Svetog Duha, nije spomenuto da
je Pavle progovorio u jezicima. Ali znamo, iz Pavlove poslanice
Korinanima, da je Pavle govorio u jezicima vie nego svi Korinani. Ali
87

mi ne znamo kada je Pavle poeo govoriti u jezicima.

Moramo istai da osoba koja govori u jezicima, a ne poseduje
agapeljubav, poseduje manje vredan dokaz o ispunjenju Duhom,
nego osoba koja nikada nije progovorila u jezicima, ali pokazuje ljubav
i ostale dinamine osobine Bojeg Duha. Ja ne mogu porei istinitost
Duhom ispunjenih ivota mnogih dinaminih lidera i obinih ljudi u crkvi
danas koji nikada nisu doiveli da govore u jezicima, i meni je njihovo
drutvo prijatnije od drutva mnogih koji propagiraju govorenje u
jezicima kao jedini pravi dokaz da je ivot ispunjen Duhom, a iji su
privatni ivoti puni borbe, ponosa i, esto, jeresi.
Kada je Pavle pisao Galatima, on je rekao: "Plod Duha je ljubav." Pravi
dokaz da je neko ispunjen Duhom jeste ljubav. Ljubav je najsnaniji
dokaz da je neko stvarno ispunjen Duhom, i jezici bez ljubavi su samo
besmisleni zvuci.

Izgraivati, slaviti, moliti se

Jezici izgrauju vernika. Pavle nam kae u Prvoj Korinanima 14:4:
"Ko govori udnim jezikom izgrauje samoga sebe." Izraz izgraditi
znai tano to izgradnju i koristi se u Novom zavetu da opie
Hristovu izgradnju u okviru crkve ili u ivotu vernika. Svrha okupljanja
crkve jeste da se izgradi u Isusu i kada odlazimo u crkvu, treba da
teimo tome da celo telo izgradimo u Isusu. Svrha vremena
provedenog nasamo sa Bogom jeste da se vi lino izgradite u njemu;
kada ste sami i govorite u jezicima, to je jedan od naina da se Isus
izgradi u vama.
Govorenje u jezicima je isto tako prekrasan nain za slavljenje
Gospoda. Meni je esto teko da iskaem svoja dobra oseanja koja
imam prema njemu. Bog je bio toliko dobar i toliko me je blagoslovio da
ako mu kaem samo: "O Gospode, hvala ti za sve to si uinio za
88

mene" uopte ne izraava moja oseanja zahvalnosti i slavljenja. Meni

je teko da izrazim svoja najdublja duhovna oseanja. Prekrasno je to
se ne moramo osloniti samo na na razum i to smo u stanju da kroz
Duha iskaemo nae slavljenje Boga. Pavle nam kae da mi
blagosiljamo Boga kroz Duha kada govorimo u jezicima. Ali ako u crkvi
govorimo bez prevodioca, osoba koja sedi pokraj nas nee znati kada
da kae "amin" poto ne razume ta mi govorimo. Pavle je rekao: "Vi
doista lepo zahvaljujete." Drugim reima, Pavle kae da je dobro odati
hvalu Bogu i izraziti nae slavljenje prema njemu.
Kad je Pavle pisao Efescima o duhovnoj borbi, on je opisao i oruje
koje treba da obuemo. Zatim je opisao kako treba da se borimo protiv
neprijatelja: "Svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu u Duhu
svakom prilikom" (Efescima 6:18). U stihovima 2021 Judine poslanice
Juda nas opominje da ostanemo u Bojoj ljubavi. On nam kae da je
jedan od naina na koji emo to postii molitva u Svetom Duhu.
U Rimljanima 8:26 Pavle nam kae da jedna od slabosti u naem
hrianskom hodu nastupa u naem molitvenom ivotu, jer ne znamo
uvek kako da se molimo u datoj situaciji. Mnogo puta mi ne poznajemo
Boju volju. Mi elimo da se molimo po Bojoj volji, jer smo svesni da
je molitva koja nije po Bojoj volji bezvredna.
Mi znamo da e nas Bog sasluati ta god da zatraimo to je po
njegovoj volji. Ali tano tu nastupa problem mi ne znamo uvek ta je
Boja volja. Pavle nam kae u Rimljanima 8 da nam Sveti Duh pomae
u takvim sluajevima kada ne znamo kako da se molimo, jer sam Duh
posreduje za nas neizrecivim uzdasima. On pretrauje srca i poznaje
duh, jer on po Bojoj volji posreduje za svete. Kada ne znam kako da
se molim za odreeni problem, mogu samo da uzdiem mojim duhom.
Iako ja ne razumem uzdisaje, Bog ih tumai kao molitvu ili kao
posredovanje po svojoj volji za tu osobu ili za odreenu situaciju oko
koje ja uzdiem. Ako Bog, kroz svoju volju, razume neartikulisane
uzdisaje duha kao molitvu ili posrednitvo, onda e On sigurno
89

razumeti i artikulisane zvuke na drugom jeziku, bez obzira na to to ih

ja moda neu razumeti.

Govorenje u jezicima kada ste sami

Mi ne moemo da proverimo Pavlovu izjavu da je on govorio u jezicima
vie nego svi vernici u Korintu. A ipak je Pavle rekao da bi on, kada se
nalazi u crkvi, radije rekao pet rei na poznatom nego 10 000 rei na
nepoznatom jeziku. Postoje ljudi koji tvrde da je, poto su duhovni
darovi dati za izgradnju celog tela (Prva Korinanima 12:7), svako
korienje darova u privatne svrhe zabranjeno i pogreno. Poto je
Pavle govorio jezicima vie nego svi Korinani zajedno (14:18), a ipak
je odbijao da upotrebljava taj dar u crkvi (14:19), mi moramo
pretpostaviti da se on molio i da je pevao u Duhu kada je bio sam s
Bogom.
Poto dar govorenja u jezicima izgrauje vernika koji to ini, i poeljnije
je da on ne koristi taj dar pred drugima, ak je i zabranjeno da to ini
ako nema tumaa, jedino mesto koje je preostalo za korienje ovog
dara je vreme koje provodimo nasamo s Bogom. Pavle je rekao:
"Govorite sebi i Bogu" tako da je sasvim u redu govoriti u jezicima kada
smo sami, kao to je to inio i Pavle.
Vi ete, kroz vau izgradnju u Hristu, postati orue kroz koje se celo
telo moe izgraditi. Kada je jedan deo tela radostan, svi ostali se raduju
zajedno s njim.

Pogrena upotreba jezika

Neki ljudi kau da ne mogu da kontroliu svoje izlive u jezicima, tako
da mnogo puta jednostavno ponu da govore u jezicima prekidajui
propoved u sredini. Ponekad ovi nekontrolisani izlivi postanu razgovori
90

sa prijateljima. Neka gospoa mi je jednom rekla da nije mogla da

kontrolie svoj dar govorenja u jezicima koji je tek primila. Sledeeg
dana je doao ovek koji je trebalo da oita potronju gasa i ona je
poela da razgovara s njim o nekim problemima. Zatim je poela da
mu govori u jezicima. On ju je pogledao dosta udno, zatim se okrenuo
i brzo napustio njeno dvorite. Rekla mi je da nije bila u stanju da,
kontrolie kada e govoriti u jezicima.
U Prvoj Korinanima 14:32 pie da se proroki duhovi pokoravaju
prorocima. Ja verujem da ovo znai da mi uvek imamo kontrolu nad
sobom kad god koristimo neki od darova Duha. Pavle nam kae u
Prvoj Korinanima 14:28 da, ako u crkvi nema tumaa, osoba treba da
uti i da govori samo sebi i Bogu. Pavle nas poziva da imamo kontrolu
nad darom; on kae da osoba ne mora da progovori, moe
jednostavno da govori samo sebi i Bogu. U 15. stihu Pavle kae da e
se on moliti u Duhu, ali isto tako i umom, pokazujui da je govorenje u
jezicima podlono kontroli njegovog razuma. Kada je on to hteo,
mogao je da govori u jezicima; i kada je odluio, mogao je da pone da
se moli na jednom od jezika koje je razumeo i poznavao.
U nekim crkvama poruke u jezicima prekidaju slubu. U Pismu nema
osnove za tako neto. U stvari, Pavle je rekao: "Sve neka bude
pristojno i uredno." Ja ne mogu da vidim kako su ova prekidanja u
redu. Ba naprotiv, ona su izraz nevaspitanosti i ometaju panju. Nema
nikakve potrebe da Sveti Duh uputi poruku u jezicima usred
propovedanja Boje Rei, zbog toga to bi sam propovednik trebalo da
govori pod pomazanjem Svetog Duha; on u stvari prorokuje dok
ljudima predaje Boje istine. Kada osoba ustane i prekine Bojeg
glasnika, ona stavlja Svetog Duha u udan poloaj da sam sebe
prekine da bi izrekao neku novu misao ili ideju. Ovakvo nebiblijsko
korienje dara govorenja u jezicima je fanatina duhovnost
(harizmanija).

91

Jezici i tumaenja
Pavle nesumnjivo pokuava da ogranii korienje jezika u crkvi.
Tokom vremena se razvila ideja, koju ja smatram lanom, poruka u
jezicima, kao da Bog ima neku specijalnu poruku koju eli da preda
crkvi kroz jezike i tumaenje. Obino se tako nazivaju kada se predaju
crkvi poruke u jezicima. U Novom zavetu ne postoji nijedan primer iz
kojeg moemo pokazati da je Bog ikome govorio kroz jezike i njihovo
tumaenje, ili samo kroz jezike.
Kad god se desi javna poruka u jezicima koja je propraena
tumaenjem, tumaenje je jako retko tano.
Ja sam odrastao u Pentekostnoj crkvi, i ubeen sam da je tokom svih
godina koje sam proveo u njoj retko ko uo ispravno tumaenje
mnotva poruka u jezicima. Ako sam nekada uo ispravno tumaenje
dok sam bio dete, ja toga nisam svestan. Bilo je dugakih poruka u
jezicima koje bi bile propraene kratkim tumaenjem. Bilo je kratkih
poruka u jezicima koje bi bile propraene dugim tumaenjem. Uvek su
mi objanjavali da postoji razlika izmeu simultanog i tekstualnog
prevoda i ja se u potpunosti slaem s tim. Ali moram da dodam da su
se poruke u jezicima esto sastojale od jedne mnogo puta ponavljane
fraze, a u tumaenju se nita ne bi ponavljalo.

Kome su jezici upueni?

U Prvoj Korinanima 14:2 Pavle kae da onaj koji govori u jezicima:
"ne govori ljudima, nego Bogu; niko ga, naime, ne razume, dok on
Duhom govori tajne." Ovde on jasno kae da su jezici upueni Bogu.
Na svim mestima u Novom zavetu kada se govorilo u jezicima, oni su
bili upueni Bogu. Na Dan pentekosta u Delima 2:11, oni koji su
razumeli jezike su primetili da su ovi ljudi govorili o velianstvenim
Bojim delima. Oni nisu propovedali u jezicima, ve su njima
92

proslavljali Boga tako to su nabrajali njegova predivna dela. U Prvoj

Korinanima Pavle kae da je koristio jezike u svojim molitvama Bogu.
U 14:16 on kae da se oni koriste da blagoslove Boga i, na kraju, da
mu se oda hvala.
Ali nema nijednog primera da se kroz jezike obraalo oveku, bilo kroz
propoved ili kroz uenje; uvek su jezici bili upueni Bogu. Zbog toga bi i
tumaenja bila upuena Bogu. Tumaenje bi bilo u obliku molitve,
zahvaljivanja, slavljenja ili govorenja o Bojoj slavi. Pavle je rekao:
"Ako govorite u jezicima bez tumaa, kako e se osoba koja vas ne
razume sloiti sa vama i kazati da ili amin na vae zahvaljivanje?"
Obratite panju na to da Pavle govori da se vi zahvaljujete Bogu a ne
da propovedate crkvi; ali mi ne moemo kazati ak ni amin na vae
zahvaljivanje ako ne razumemo ta vi govorite. Znai da je tumaenje
neophodno onda kada se u crkvi govori u jezicima tako da bi to sluilo
za izgradnju crkve.

Jezici uporeeni sa proroanstvima

U poreenju sa jezicima, Pavle nam kae da onaj ko prorokuje govori
ljudima "na nazidanje, opomenu i utehu" (Prva Korinanima 14:3).
Kada sam prouavao ovu definiciju proroanstva, ja sam doao do
zakljuka da su veoma esta takozvana tumaenja koja moemo uti u
harizmatskim pentekostnim crkvama u stvari prorotva. Mnoga od njih
zapoinju sa: "Tako govori Gospod... Deco moja obratite se meni...
Slavite me..." itd. Ova tumaenja upuuju ljude da slave Boga, da mu
se zahvaljuju, ili jednostavno tee ljude govorei im o Bojoj dobroti i
milosti. Kada poruka koja je izreena u crkvi izgrauje ili tei, ona
spada u kategoriju proroanstva, a ne tumaenja jezika.
Zakljuio sam da kada osoba govori u jezicima, mi se, umesto za
tumaenje, molimo da nam Bog progovori. Bog, kada nam govori kroz
93

darove Duha, to obino ini kroz dar prorotva, ili re mudrosti i znanja.
esto govorenje u jezicima ohrabri osobu koja ima dar prorotva i ta
osoba kada ustane u stvari ne tumai jezike ve prorokuje.
Pavle je rekao da ako bi stranac uao u crkvu i video kako svi govore u
jezicima, on bi sigurno pomislio da su svi ludi. Pavle je isto tako
ograniio broj onih koji mogu da govore u jezicima na dvoje ili troje a i
oni treba da govore jedan za drugim. Ako pak nikog nema ko poseduje
dar tumaenja, Pavle sasvim zabranjuje da se na javnom mestu govori
u jezicima, govorei da onaj ko ima dar jezika treba da uti i da govori
samo sebi i Bogu. Ovde se podrazumeva da osoba ima kontrolu nad
darom koji je primila.

Jedan od rezultata jezika

Pre nekoliko godina, kada je Kalvari epl u Kosta Mesi bila relativno
mala, mi smo se nedeljom uvee okupljali u jednoj prostoriji. Jedne
nedelje (koja je bila i Dan pentekosta), kada smo zavrili propoved i
dok smo svi zajedno neno slavili Gospo da, ja sam zamolio jednu od
ena iz zajednice ako bi mogla da slavi Boga u Duhu, poto sam znao
da je ona, kada je govorila u jezicima, obino to inila na francuskom.
Kada je poela, ja sam njen francuski razumeo toliko da sam shvatio
da je ona zahvaljivala Bogu za svoj novi ivot u Isusu i za prekrasnu
novu pesmu joj je darovao. Mene je ovo posebno dirnulo, poto je ona
pre svog obraenja bila pevaica po nonim klubovima. Kada je ona
zavrila, moja ena je poela da tumai drugima ono to je bilo reeno
na francuskom i, znajui da moja ena ne zna francuski, ja sam se
oseao neverovatno blagoslovenim tanou tumaenja tog slavljenja
u Duhu.
Posle slube neki mladi iz zajednice je doveo jednu Jevrejku iz Palm
Springsa da razgovara sa mnom. Kada smo seli, ona mi je rekla: "Pre
nego ponemo bilo kakav razgovor o mojim problemima, objasnite mi
94

ta se to ovde dogaalo veeras. Zato je jedna ena govorila Bogu na

francuskom, a druga prevodila ostalima ta je prva govorila?" Ja sam
je upitao: "Da li bi mi poverovala kada bih ti rekao da nijedna od njih u
stvari ne zna francuski?" Rekao sam joj da sam bio sasvim siguran u
to, jer je jedna ena bila moja dobra prijateljica a druga je bila moja
ena. Zatim sam joj pokazao gde u Prvoj Korinanima pie o daru
govorenja u jezicima i tumaenja. Ona mi je zatim rekla da je est
godina ivela u Francuskoj i da je francuski koji je to vee ula
izgovaran sa savrenim akcentom onoga to je ona nazivala
aristokratskim francuskim. Takoe je rekla da je tumaenje bilo
savreno. Posle je rekla: "Ja moram prihvatiti Isusa pre bilo ega
drugog."
Ja sam se radovao to je ona pronala svog Mesiju i postala deo
Hristovog tela. Govorenje u jezicima je bilo propraeno istinskim
tumaenjem, koje je bilo velianstveno slavljenje Boga. Rezultat toga
je bila izgradnja tela i, u ovom sluaju, obraenje ove Jevrejke.

95

10. KADA CE JEZICI PRESTATI?

KADA E JEZICI PRESTATI?

Religiozna uenja koja zabranjuju govorenje u jezicima obino se

pozivaju na Prvu Korinanima 13:8, gde pie: "Ako je dar jezika
prestae" kao osnovu za njihovu zabranu. Meutim, kada e jezici
prestati zavisi od toga kako tumaimo frazu: "Kada pak doe ono
savreno." Oni koji na osnovu ovog stiha zabranjuju jezike, tumae
"ono savreno" kao puno otkrivenje kanona Svetog pisma zavrno sa
Otkrivenjem Jovanovim. Oni obino polaze od toga da su Duhovni
darovi korieni za uenje crkve dok Sveto pismo nije bilo
upotpunjeno. Kada je pismo bilo upotpunjeno, crkvi vie nije trebalo da
se oslanja na ove darove, tako da su jezici prestali sa upotpunjenjem
Pisma.

Odgovori na ovo uenje

Na prvi pogled, ovo objanjenje zvui razumno; ali ono u stvari nije
nita vie od jedne obine pekulacije, koja ne samo da nije
zasnovana na Bibliji, ve i protivurei svemu to Novi zavet ui o
upotrebi ovoga dara. Jezici nijednom nisu korieni u Novom zavetu za
uenje vernika. U Prvoj Korinanima 14:2 pie neto sasvim suprotno
da se u jezicima ne govori oveku ve Bogu. Nije trebalo da ljudi isto
tako govore u jezicima ako nije bilo nikoga da tumai da bi cela crkva
mogla da kae da i amin na blagosiljanje i hvalu upuene Bogu.
U Svetom pismu jezici nikada nisu bili povezani sa predavanjem Bojih
istina crkvi. Znai da upotpunjavanje Svetog pisma nema nikakve veze
sa prestajanjem dara govorenja u jezicima.

96

Jedno od osnovnih pravila tumaenja Svetog pisma jeste da se

tekstovi moraju posmatrati u kontekstu u kome su napisani. Da biste
razumeli tekst, treba da shvatite kontekst. Kontekst Prve Korinanima
13 jeste nadmonost ljubavi. Ona je nadmona nad darovima Duha,
koji su beznaajni bez ljubavi (stihovi 13). Ljubav je zatim definisana u
stihovima 47, a zatim su njene neprolazne osobine nabrojane u
stihovima 812, pokazujui nam da e ljubav nadiveti jezike,
proroanstva i znanje. U poslednjem stihu su navedeni vera, nada i
ljubav kao vena trilogija, s tim da je ljubav najvea meu njima.
Neposredan kontekst ovog dela jeste neprolazna priroda ljubavi u
poreenju sa proroanstvima (koja e biti okonana), sa jezicima (koji
e prestati) i sa znanjem (koje e nestati). Proroanstva i znanje su
delimini, ali kada doe ono to je savreno, mi vie neemo imati
zamagljen pogled, nego emo videti licem u lice. Ni nae znanje nee
vie biti delimino, ve potpuno, zato to emo tada znati kao to Bog
poznaje nas.
Neki od najveih grkih intelektualaca prolog veka nisu doli na ideju
da se grka re teleios koja je prevedena kao "savreno" odnosi na
kanon Svetog pisma. Ta ideja je u stvari stvorena da bi se njome
pokuao zaustaviti novi pokret govorenja u jezicima. Tajer, u svom
Grkoengleskom leksikonu kae da je re teleios upotrebljena na
takav nain da oznaava: "Savreno stanje svih stvari koje e se
uspostaviti Isusovim dolaskom sa neba." Alford u svom Novom zavetu
za one koji govore engleski opisuje ovo savrenstvo: "Pri Gospodovom
povratku i nakon toga." Mi moramo staviti pod upitnik validnost
interpretacije koja se zasniva na tumaenju jedne rei uzete van
konteksta. Ja bih rekao da se takvo tumaenje zasniva na slepim
predrasudama a ne na naunim i utemeljenim zakljucima.
Takoe treba da istaknemo da, u Prvoj Korinanima 13:8, znanje i
prorotvo prestaju istovremeno s prestajanjem jezika.

97

Da li je iko spreman da prizna da Bog vie ne govori crkvi sa ciljem da

je izgradi, opomene ili utei? Da li je znanje nestalo? Pismo kae da mi
delimino znamo. Neki ljudi pretenduju na savreno znanje, ali ja
iskreno sumnjam da ga oni poseduju. Mi neemo znati onako kako
smo poznati dok se Isus ne vrati ponovo.

Duh kroz crkvenu istoriju

Poto u Bibliji nemamo osnovu da odbacimo postojanje jezika, gde
bismo jo mogli traiti razloge da odbacimo ovaj dar? Tu je uvek
navodni nedostatak jezika u istoriji crkve. Ali ovo nije istina, jer su se
jezici s vremena na vreme pojavljivali. Imamo izvetaje da su predane
grupe govorile u jezicima tokom cele crkvene istorije. Navodni
nedostatak jezika u crkvenoj istoriji ne daje jak razlog da se jezici
odbace. Ja lino nisam ponosan na crkvenu istoriju. Meni ona izgleda
kao istorija neuspeha. Crkva Novog zaveta je cvetala u doba apostola;
Pavle je bio u stanju da napie Koloanima da je jevanelje otilo po
celom svetu i da je donosilo ploda (Koloanima 1:6). Uz vostvo i silu
Svetog Duha oni su bili u stanju da u prvom veku jevaneljem dosegnu
itav svet. Ovo je udo koje tradicionalna crkva nije bila u stanju da
dostigne do dana dananjeg.
Tragino je to to mnogi ljudi danas ele da ogranie posebnu snagu
Svetog Duha samo na period dok su apostoli bili ivi. Ovi ljudi su silu
Svetog Duha zamenili ljudskim umom i planovima, uz pomo kojih
pokuavaju da ispune Hristovo veliko poslanje. Rezultat toga je bio
ogroman neuspeh crkve. Mi treba iskreno da se zapitamo da li je
prestanak oslanjanja na silu Svetog Duha da bi se dosegao svet bio
stvarno Boji plan ili delo ovekovog ponosa.
Pavle je rekao Galatima: "Zar ste tako nerazumni? Poeli ste Duhom, a
sad svravate telom?" (Galatima 3:3). Upravo ovo govore oni koji ele
da ogranie delovanje darova Duha samo na vreme apostola. Oni kau
98

da je crkva poela u Duhu da bi mogla da nadvlada sve prepreke

mnogoboakog i neprijateljski nastrojenog sveta u kojem je zapoela.
Ali kada su jednom uspostavljene organizacije i kole, vie im nije bila
potrebna sila Svetog Duha. Crkva sada moe biti usavrena pomou
za to obuenih ljudi. Jedan iskren pogled na istoriju crkve je dovoljan
da uniti tu la jednom zauvek.

Joilovo obeanje
Kada pogledamo obeanje Duha u Joilu 2:28, i kada shvatimo itav
kontekst, videemo da je on govorio o poslednjim danima.
Proroanstvo u stvari ide skroz do perioda velike nevolje, kadae se
sunce pretvoriti u tamu i mesec u krv, i sve do velikog dana Isusovog
dolaska, kada e doi ono to je savreno. Ono to je poelo na Dan
pentekosta oigledno je trebalo da traje sve do dana Isusovog dolaska.
Petar je ovo potvrdio kada je na Dan pentekosta odgovorio masi ljudi
koji su ga pitali: "ta da radimo?" On im je zapovedio: "Pokajte se i
neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oprotenje svojih
grehova, pa ete primiti dar Duha Svetoga. Jer je za vas to obeanje, i
za vau decu, i za sve daljne koliko god ih pozove Gospod Bog na"
(Dela 2:3839). Prestanak na kraju doba apostola uopte nije
spomenut. Ta ideja je ljudska izmiljotina koja opravdava nedostatak
sile u njihovim crkvama i ivotima danas.
Mi uopte ne propovedamo da svako treba da govori u jezicima. Pavle
je zadao jedno retoriko pitanje u Prvoj Korinanima 12:30:"Da li svi
govore udne jezike?" na koje je oekivao "ne" kao odgovor, kao to
nemaju svi ni dar isceljivanja. Sa druge strane, ja oseam da je
pogreno zabraniti, ili ak i ne podsticati, govorenje u jezicima onima
koji ele koristiti taj dar kao pomo u svojim molitvenim ivotima ili u
vremenu koje nasamo provode s Bogom.

99

11. ZASTO PRAVA DUHOVNOST CESTO PRELAZI U FANATICNU?

ZATO PRAVA DUHOVNOST

ESTO PRELAZI U FANATINU?

U Efescima 4 Pavle pie o tome da je Bog postavio u crkvi neke

nadarene ljude da se sveti priprave za delo slube i za izgradnju
Hristova tela. Krajnji rezultat dobrog uenja jeste da dovede vernike u
jedno zrelo stanje kada nee biti poljuljani svakim vetrom nauke.
Jedna od najveih slabosti duhovnog (harizmatskog) pokreta jeste
nedostatak zrelog biblijskog uenja. Oni kao da su preokupirani raznim
doivljajima koje postavljaju iznad Rei. Kao posledica toga, duhovni
pokret je postao plodno tlo za udna i nebiblijska uenja koja se
slobodno rasprostranjuju u njihovim redovima.
Od najvee vanosti je da dopustimo da nam Biblija bude najvei
autoritet u naoj veri i u naim ivotima. Kad god mi dopustimo da
iskustvo, ili doivljaj, postane kriterijum za jedno uenje ili verovanje,
mi smo izgubili autoritet Biblije i neizbena posledica toga je
zbunjenost. Toliko mnogo ljudi danas doivljava neverovatna i
uzbudljiva iskustva. Mormoni, e na primer, "svedoe" o doivljenoj
istini u Mormonskoj knjizi. Oni podstiu ljude da se mole da bi mogli da
doive, iskuse da li je Mormonska knjiga istinita ili nije. Jedna osoba
kae da je iskusila istinitost, a druga da je sve to la. Kojoj osobi ja
treba da verujem? Oboje se zaklinju da su imali istinsko iskustvo
(doivljaj) od Boga, ali jedan od njih nesumnjivo grei. Kad god
dopustite da doivljaj bude osnova ili kriterij istine vi kao da ste otvorili
Pandorinu kutiju. Rezultat toga e biti meusobno kontradiktorna
(suprotna) iskustva, haos i zbrka su nesumnjiva posledica svega toga.
Mi znamo da Bog nije Stvoritelj haosa.

100

Padanje u Duhu?
Jedan od doivljaja koji se esto praktikuje u duhovnom pokretu je da
doivite "padanje u Duhu". Ja nikada nisam otkrio navodnu vrednost
ovoga doivljaja, ali on se veoma esto praktikuje u duhovnom
pokretu. Kada se od njih zahteva biblijska osnova za sve to to rade,
oni esto spominju vojnike koji su doli da uhapse Isusa u vrtu. Kada ih
je Isus zapitao: "Koga traite?", oni su mu odgovorili: "Isusa
Nazareanina." On im je odgovorio: "Ja sam" i oni su svi popadali na
zemlju. Ali svi oni su bili nevernici, a ne Duhom ispunjeni delovi
Isusovog tela. (Nigde nije spomenuto da su se oni ikada obratili.) Ovaj
dogaaj sigurno ne prua biblijsku osnovu za ono to vernici danas
rade.
Pripadnici duhovnog pokreta esto spominju Pavla na putu za
Damask. Ali Pavle je tada bio Isusov neprijatelj. Tamo se nije nalazio
nijedan evanelista ili pastir koji je poloio ruke na njega, niti igde pie
da je on doiveo istu stvar nakon svog obraenja. Pavle je takoe imao
lini susret sa Isusom Hristom dok mu je Gospod glasno govorio u toku
svega to se deavalo.
Dok sam bio mlad, odlazio sam na mnogo slubi na kojima su ljudi
navodno bili padali u Duhu. esto su polagali ruke na mene; dosta
esto su mi neno pritiskali elo gurajui me unazad. Sa nekim
evaelistima taj pritisak ba i nije bio tako nean. Ako stojite zatvorenih
oiju, sa podignutim rukama i glavom pognutom unazad, ne treba vam
mnogo pa da se prevrnete na lea, naroito ako znate da neko stoji iza
vas da vas prihvati!

Isterivanje demona?
Jedna od omiljenih zabava u duhovnom pokretu je da raspoznaju i
isteruju demone ili duhove jedni iz drugih. Njihove navodne voe su
101

napisale nebrojene knjige i novinske lanke na tu temu i razvili su celo

uenje samo na osnovu doivljenih iskustava. Jedan od evanelista,
za koga se mislilo da je veoma nadaren po tom pitanju, poeo je da
deli papirne maramice na svojim slubama tako da bi ljudi mogli u njih
da povrate svoje demone. Ako bi na sastanku jedan od lanova poeo
da zeva, to bi bio znak da je on zaposednut demonom spavanja.
Podrigivanje bi proizvelo pokuaj da se istera demon prederavanja,
koji bi uao u vas ako biste pojeli mrvicu hrane vie od onoga koliko
vam je potrebno. Mnogi osetljivi ljudi su bili povreeni ovim opasnim
uenjem ije se rtve nalaze po celom svetu.
U jednoj od knjiga na tu temu, koje sam proitao, autor je opisivao
kako da se pobrinemo da jednom isterani demoni ostanu na dnu
provalije. Kako je on otkrio da mi imamo silu da demone poaljemo na
dno provalije? Dok je jednom razgovarao sa demonom pre nego to ga
je proterao, demon ga je molio da ga ne otera u provaliju. On je zatim
upitao demona da li on poseduje takvu silu i demon mu je odgovorio
potvrdno. On je zatim izjavio, na osnovu onoga to mu je demon rekao,
da on moe svim demonima narediti da odu u provaliju. Ako je sotona
otac svih lai, kako moete verovati da e vam jedan od njegovih slugu
rei istinu? U ovom sluaju se uenje osnivalo na navodnoj rei
demona.

Uenje Biblije protiv uenja demona

Pavle nas je upozorio na demonska uenja u poslednjim vremenima.
Celo ovo uenje se razvilo samo na doivljenim iskustvima, bez ikakvih
biblijskih temelja. Mnogi ljudi su mi govorili o nekoj velianstvenoj
pobedi koju su izvojevali nakon to je iz njih isteran neki demon. Da li
to znai da mi treba da poverujemo da moemo imati pobedu nad
naim telom ako iz nas isteramo demona poude? Da li Biblija ui da ja
kao dete Boje mogu biti zaposednut demonom, i da li je bilo takvih
prilika u Novom zavetu gde su vernici isterivali demone jedni iz drugih?
102

Ba nasuprot, u Bibliji ima tekstova koji ue da Boje dete ne moe biti

zaposednuto demonima.
Pavle pie u Prvoj Korinanima da su naa tela hram Svetog Duha koji
je u nama (Prva Korinanima 6:19). On je takoe pitao kakvu zajednicu
ima svetlo sa tamom, i u emu se Hristos slae sa Veliarom, i kako se
hram Boji slae sa idolima (Druga Korinanima 6:1416). U Prvoj
Korinanima 10:20 on poistoveuje idole sa demonima i u 21. stihu
kae: "Ne moete piti au Gospodnju i au demonsku." Mnogi
pripadnici duhovnog pokreta su, nakon to su se suoili sa ovim
stihom, razvili uenje da demoni mogu da zaposednu vernikov um, ali
ne i njegov duh. Ovo uenje takoe nije zasnovano na Bibliji. U Bibliji
nije zabeleen nijedan sluaj da su demoni isterivani iz nanovo
roenog vernika u Isusa Hrista.
Pismo uzima kao injenicu to da demoni mogu zaposednuti (a oni to i
ine) tela nevernika. Takoe je oigledno da oni mogu biti isterani
autoritetom Isusovog imena. Ali verovanje da Boje dete moe biti
osloboeno problema koji dolaze od tela (kao to su pouda, nervoza,
zavist) isterivanjem duhova jeste fanatina duhovnost ili harizmanija.

Napisano protiv izgovorenog

Mnogi pripadnici duhovnog pokreta izgleda da vie od napisane Rei
cene ono to se izgovori i oni pokuavaju da dokau nadmonost rema
(izgovorene rei) nad logosom (napisanom reju). Sluba proroka ili
isterivaa duhova se ceni vie od slube uitelja. Pomazanje Duhom
se vie ceni od pomazanja da bude uitelj. Pomazanje Duhom se
prepoznaje ne po istini koja se otkriva ve po energinosti i
uzbuenosti govornika. Ako je glas snaan, ako se govornik dere iz
petnih ila a veoma je ubedljiv i brzo govori, onda njegovo pomazanje
mora da je istinsko, naroito ako udie mnogo vazduha izmeu
reenica i ubacuje amin i aleluja gde god moe! Neki od iskusnijih
103

evanelista su do tanina razvili tehniku bievanja publike u stanju

velike uzbuenosti koje se granii sa histerijom ponavljajui nebrojeno
mnogo puta samo jednu frazu (na primer, Slava Gospodu) na mnogo
razliitih naina.
Zbog toga to oni vie cene ono to je izgovoreno, jezici sa
tumaenjem ili neko proroanstvo su poeljniji od propovedanja ili
uenja Biblije. U mnogim zajednicama duhovnog pokreta ljudi
jednostavno ne priznaju za pomazanu ili duhovnu slubu u kojoj se
jedna od gore navedenih stvari nije desila. Ja sam esto sluao o tome
kako je Duh tako snano delovao u toku slube da propovednik nije
imao priliku da neto kae. Ovo bi trebalo da predstavlja "vrhunac"
delovanja Bojeg Duha.

Duhovno a ne duevno
Mnogo puta je ono to oseamo tokom slavljenja vie duevno nego
duhovno iskustvo. U tipinoj crkvenoj liturgiji ima mnogo toga to
apeluje na ovekovu duu. Izvezene mantije, horsko pevanje, svee i
tamjan sve nas to vodi ka prijatnom psihikom oseanju potovanja.
Nekontrolisane emocije, vika, udaranje ritma i plesanje druga
krajnost druge ljude dovodi do snanih oseanja. Mogue je da
nijedno od ovoga ovoga istinski ne dodiruje moj duh. U Jevrejima 4:12
pie da je Boja Re otrija od dvoseklog maa i da je u stanju da
odvoji duu od duha. Boja Re je ta koja dotie duh i hrani ga. Ako
propovednik nije dobio priliku da kae neto, mi onda moramo
opravdano sumnjati da li je Sveti Duh radio na slubi, ili je to bila
ovekova dua.
Tuno je to to se u duhovnom pokretu tako olako doputaju duhovna
preterivanja. Gladni i iskreni vernici koji oseaju nedostatak sile u svom
ivotu krenu na slubu otvorenog i gladnog srca, ali kada vide
nedostatak Boje Reta, neukusne demonstracije ljudskog tela, oni u
104

potpunosti okrenu svoja lea prekrasnom delovanju Svetog Duha koji

osoba moe doiveti u svom ivotu.

Veliajui telo
Ja znam da u mom telu nita dobro ne postoji. Telo je jedan od
najveih problema u mom hrianskom ivotu. Moje telo eli da mu se
odaju priznanja i da mu se dive. Telo e traiti slavu i panju ak i u
duhovnoj atmosferi. Moje telo eli da ljudi o meni misle da sam ja
duhovniji nego to u stvari jesam i da se molim vie nego to to stvarno
radim. Ja se dobro oseam kada mi neko kae: "Ti tako dobro
poznaje Boju Re; da li si zapamtio celu Bibliju?" Ja volim kada mi
ljudi kau: "Ti si takav ovek molitve", iako ja znam da to nije istina.
Isus nas je u Mateju 6 upozorio da ne inimo naa pravedna dela da bi
nas ljudi videli. "Da bi nas ljudi videli" je sila koja nas moe veoma
motivisati, i ja uvek moram biti na oprezu. Isus je zatim rekao da elja
da nas ljudi vide stoji iza mnogih naih dela davanja, molitve i
duhovnih aktivnosti kao to je post. U Bibliji pie da e jednog dana
sva naa dela biti vatrom testirana da bi se otkrilo kakva su bila, ili
ime su bila motivisana. Veoma je mudro od nas to preispitujemo
svoje motive, jer ako sudimo sami sebi, neemo biti sueni od Boga.
Mnoge stvari u slubama duhovnog pokreta se ine sa ciljem da se
privue panja na pojedinca. Osoba koja vie "aleluja" i die ruke u
vazduh u stvari privlai panju na sebe i esto odvlai panju onih koji
istinski slave Gospoda. esto za vreme pevanja jedna ili dve osobe
ustanu zatvorenih oiju i podignu ruke u vazduh dok ostali sede. Ovo
izgleda veoma duhovno, kao uostalom i molitva na ulici, ali u stvari
privlai panju na pojedinca, i time automatski odvlai panju od Isusa.
Naini na koje se prikupljaju dobrovoljni prilozi isto tako su isplanirani
da bi uzdigli telo i u potpunosti spreili jadnu duu da primi nagradu od
105

Boga. Ja sam sluao evaneliste koji su govorili da im je Bog rekao da

e te veeri deset ljudi priloiti po hiljadu dolara. Zatim bi oni skakali
naokolo pretei ljudima dok desetoro ljudi ne bi ustalo. Kako bi oni
ustajali jedan po jedan, sva panja bi bila usmerena na njih i svi bi im
aplaudirali. Dok bi gomila aplaudirala, ja bih u sebi razmiljao: "Uivaj
koliko god moe, bedna duo, jer je ovo jedina nagrada koju e
ikada dobiti za svoj dar." Kao to je i Isus rekao: "Vi imate svoju
nagradu." Ja sam takoe bio ljut na pastira ili na evanelistu koji su
terali ljude da daju na takav nain a da ne prime nikakvu nagradu od
Boga. Takoe sam osetio da je lagao kada je rekao ono za deset ljudi.
To nije nita drugo do psiholoka zamka.

Odvratne zamke
Isto tako odvratne su i ostale psiholoke zamke koje se koriste da bi se
iz ljudi izvukle pare za odravanje Bojeg dela. Mnogi od "duhovnih"
evanelista su napravili potanske spiskove i uz pomo kompjutera
masovno alju pisma svojim naivnim sledbenicima koji poveruju da
dobijaju lino pismo od dragog Brata .......... (ime poznatog evaneliste
koji ima dar leenja) zbog toga to je kompjuter ponovio njihovo ime na
mnogo mesta u celom pismu. Pisma su prepuna lai, a obino u njima
moete nai neto kao: "Gospod mi je stavio na srce da se molim
posebno za tebe. Da li je sve u redu? Molim te pii mi i kai mi svoj
problem tako da ti mogu pomoi."
U Drugoj Petrovoj 2 pie da je jedan od znakova lanih proroka da e u
lakomstvu iskoriavati ljude. Ova pisma savreno odgovaraju
Petrovom opisu. Ona tako esto apeluju na telo. Ako eli odgovore na
svoje molitve, ili posebno Boje delo, ti posadi svoje seme dara. Ovi
metodi poriu Boju milost, poto vi navodno kupujete Boju naklonost.
Uvek me je kopkalo kako to da ovi ljudi, koji su do detalja nauili sve
tajne vere i poseduju tako veliku silu kod Boga, nikada nemaju
dovoljno vere da se pouzdaju u Boga da ispuni njihove sopstvene
106

materijalne potrebe, ve upozoravaju da e Boje delo propasti ako mu

ljudi ne pomognu i spasu ga od bankrota.

ta god kae to e i dobiti?

Najnovije u talasu opasnih uenja koja nisu zasnovana na Bibliji, koje
se pojavilo u redovima nekih duhovnih pokreta, jeste takozvano uenje
"tagodkaetoeidobiti", poznato i pod imenom "uenje o
prosperitetu". Jedna od tvrdnji koja se najee ponavlja jeste da Bog
ne eli da vi ikada budete bolesni, i da je svaka bolest posledica
neznanja ili nedostatka vere. Takva uenja su vie nalik na Meri Bejker
Edi nego na apostola Pavla!
Ovi ljudi mnogo naglaavaju pozitivna priznanja, upozoravaju protiv
bilo kakvih negativnih. Oni ue da izgovorena re, u zavisnosti od toga
da li je pozitivna ili negativna, postaje dobra ili loa duhovna sila. Zbog
toga nikada ne smete rei: "Ne oseam se dobro", jer je to neto
negativno i dovee vas do toga da ete se oseati loe. Znai da
treba da laete o tome kako se stvarno oseate. Dok sluate ovakvo
uenje, vama se ini da ono dolazi iz (imaginarnog) asopisa Nauka i
zdravlje kao klju za Sveto pismo, a ne iz Biblije.
Sluao sam ove ljude kada su pokuali da objasne Pavlov trn u mesu
govorei: "Gde se jo spominje trnje u Bibliji? Isus je govorio o trnju
koje gui Re tako da seme ne moe da raste." Ali ta je bilo ovo trnje?
Zemaljske brige, ispraznost i zavodljivost bogatstva, i pouda za
drugim stvarima. Znai da su ovozemaljske brige koje je preuzeo na
sebe bile Pavlov trn u telu.
Da su ovi ljudi napravili jedno najosnovnije istraivanje, otkrili bi da su
dve sasvim razliite rei upotrebljene na ova dva mesta i prevedene
kao trn. Re koju je Pavle koristio na grkom znai kolac za ator, a ne
neki manji problem. Pavle je pisao Galatima o svojim bolestima; a na
107

engleskom re bolnica je potekla od iste rei koju je Pavle koristio da

opie svoje bolesti.
Jedan od ovih duhovnih voa mi je rekao: "Ako je ovaj trn dat Pavlu da
se ne bi poeo previe ponositi, zar misli da bi on bio neophodan da
je Pavle bio u stanju da pobedi svoje telo?" Ja ne mogu ak ni da
zamislim veliinu duhovnog ponosa na koju aludira ovo pitanje. Ovaj
ovek je u stvari govorio da je on uspeo da savlada svoje telo u veoj
meri nego to je to Pavle uspeo. Ovakva tvrdnja se nije mogla
opravdati njegovim napadnim odevanjem, kolima koja je vozio i kuom
koju je posedovao. On je tvrdio da je njegov prebogat i raspojasan
ivot bio znak njegove vere, jer ako nam je Bog mogao verovati u
pitanju para, On je eleo da svi mi napredujemo i da svako ko ima
dovoljno vere moe kraljevski da ivi.
ta nam ovo govori o Isusu koji nije imao gde glavu da poloi i koji je
morao poslati Petra da ulovi ribu zato to nije imao ime da plati
porez? Ja znam mnoge koji su umrli priznavi da se dobro oseaju.
Nekima od njih je mogao pomoi dobar lekar, ali ii doktoru bi znailo
priznati da neto nije u redu. Isto tako znam za ljude koji su sledili lai
ovih evanelista i koji su, kad se njihove molitve nisu materijalizovale,
u potpunosti okrenuli lea Bogu. A takoe poznajem neke od vodeih
voa ovog uenja o konstantnom zdravlju a proveli su izvesno vreme u
bolnici leei se od nervne prenapetosti.
Evanelisti su ljudi koji su izgleda najvie napredovali od ovih uenja,
Kako e oni moi da odgovore Bogu kada ih bude pitao zato su
prinudili siromanu udovicu da im preda polovinu svoje male penzije i
da nekoliko puta ostane gladna zato to nije imala ime da sebi kupi
hranu, dok su se oni privatnim mlaznjacima vozili do svojih vila u Palm
Springsu i veerali u najskupljim restoranima?
Pavle pie Timoteju o pokvarenim i perverznim uenjima pokvarenih
ljudi iji umovi ne poznaju istinu, jer misle da je pobonost sredstvo
108

dobiti. Pavle je ovo napisao Timoteju u Prvoj Timoteju 6:5. Pavle je

zatim rekao da je pobonost sa oseanjem dovoljnosti velika dobit.

109

12. PRIMITI SILU

PRIMITI SILU

esto postoje prepreke koje vas spreavaju da primite ovo posebno

pomazanje Svetim Duhom, i te prepreke moraju biti savladane! Prva
od njih je opte oseanje nedostojnosti. Sotona, koji ispunjava svoju
ulogu tuitelja brae, pokuae da preuvelia nae greke i neuspehe i
da nas ubedi da mi nismo dostojni da od Boga primimo bilo ta. On je
u neku ruku u pravu; ali, Bog nam ne daje darove kao nagradu za nae
dobro ponaanje, ve da nas osposobi da ivimo Bogu ugodnim
ivotom. Sila Svetog Duha je ba ono to mi je potrebno da mi
pomogne da ivim pobednikim ivotom u Isusu. Bog takoe daje
svoje darove ne na osnovu mojih zasluga, ve na osnovu njegove
milosti.
Druga prepreka su nebiblijska oekivanja koja samo mi moemo imati i
koja smo verovatno dobili sluajui svedoanstvo nekog drugog. Ja
sam godinama verovao da u, kada primim snagu Svetog Duha, pasti
u nesvest ili u nekakav trans. Ja sam sluao svedoanstva onih koji su
bili ispunjeni Svetim Duhom, i koji bi esto govorili: "... i kada sam se
osvestio, bio sam iznenaen da sam tamo leao satima." Zbog ovoga
sam ja, dok sam oekivao Svetog Duha, esto ekao kada u da
padnem u nesvest. Drugi bi opet govorili o raznim oseanjima kao:
"deset hiljada volti mi je prolo kroz telo", ili "osetio sam neku toplinu
kako prolazi kroz mene." A drugi bi opisali kako ih je Boja slava
zasipala u talasima, ili kako su oseali neko treperenje niz kimeni
stub. Neki su govorili o nekontrolisanom plau, a neki o silnom
treperenju.
Sve ove reakcije mogu biti stvarne reakcije na rad Duha u neijem
ivotu, ali mnotvo razliitih reagovanja samo svedoi o tome da Bog
110

nije ogranien da nam daje Svetog Duha na samo jedan nain. Mi ne

treba da oekujemo nikakvo posebno oseanje kao dokaz da nas je
Bog ispunio svojim Duhom. Jedini istinski dokaz koji nam treba je da
budemo u potpunosti preplavljeni ljubavlju, jer je ljubav plod duha.
esto se deava da se razoaram ako oekujem neko posebno
oseanje, i onda mislim da mi Bog nije dao taj dar. Ja poinjem da
sumnjam u svoje iskustvo, ili u njegov nedostatak, i to protumaim kao
da je Bog odbio da me blagoslovi.

Traite i primite
Ako mi elimo da primimo dar Svetog Duha, mi ga moramo traiti. U
Luki 11:13 Isus je rekao: "Koliko e vie Otac nebeski dati Duha
Svetoga onima koji ga mole." Traenje je veoma vaan deo primanja.
U Jakovu 2 pie da ne primamo, to ne traimo. Mnogi ljudi danas
nemaju Boju silu u svojim ivotima zato to je nikada nisu ni traili. U
Jovanu 15:16 Isus je rekao svojim uenicima: "Niste vi izabrali mene,
nego sam ja vas izabrao i postavio da vi idete i donosite rod, i da va
rod ostane, da vam da Otac to god zaitete u moje ime." Isus kae
"da vam da" a ne , "dae vam." Bog je to ve predvideo u vaem ivotu
i kada traite vi mu samo otvorite vrata i doputate mu da uradi ono to
on eli da uradi za vas.
Isus je rekao u Jovanu 16:24: "I dobiete, da vaa radost bude
potpuna." Duhom ispunjen ivot je prepun radosti. Radost je prva re
koju Pavle koristi da definie ljubav kao plod duha (Galatima 5:22). U
Prvoj Jovanovoj 5:1415 pie da Bog slua nae molitve ako traimo
neto po njegovoj volji i, ako nas uje, znai da emo mi primiti ono to
smo traili od Njega. Da li je Boja volja da mi budemo ispunjeni
Duhom? Mi znamo da jeste, jer nam je Bog zapovedio u Efescima
5:18: "Punite se Duhom." Kada ja traim od Boga da me ispuni
njegovim Duhom, ja znam da traim neto to je po njegovoj volji. Sve
111

to traim od Boga moram traiti s verom da e On to ispuniti.

Znai da moj sledei korak mora biti nainjen u veri; ja moram verovati
da je Bog to ispunio. Vera je tvrdo pouzdanje u ono emu se nadamo,
osvedoenje o stvarima koje ne vidimo. Vera je jedini dokaz koji vam je
potreban; verujte da ete dobiti odgovor i vi ete ga dobiti. Ne treba da
traimo nikakav neposredan znak u obliku jezika, toplote ili talasa
milosti. Oni se mogu desiti ali nisu neophodni, i ne treba da trae neko
oseanje kao dokaz da vam je Bog odgovorio na molitvu. Naa vera
mora uvek biti zasnovana na Bojoj pouzdanoj rei, a nikada na
oseanjima. Naa oseanja se esto menjaju, ali Boja re nikada.
Pavle je upitao vernike u poslanici Galatima: "Jeste li primili Duha na
osnovu dela zakona ili time to ste uli propoved o veri?" Isto vai i za
nae ivote. Ispunjenje Duhom nije neto to nam Bog daje po zasluzi,
ve je to dar njegove milosti. U Rimljanima 4:20 pie da je Avram bio
jak u veri i dao slavu Bogu. Traite od Boga da vas ispuni svojim
Svetim Duhom i ponite da upotrebljavate svoju veru tako to ete
sada slaviti Boga za tu novu dinamiku ljubavi koju on uliva u va ivot.

112

13. JOS IZVRSNIJI PUT

JO IZVRSNIJI PUT

U Galatima 5 je opisana duhovna borba kroz koju prolazi svaki

hrianin. Ova borba se ne deava u nekome ko nije hrianin, a
osoba uopte nije svesna ta je to zbog toga to je njen duh uspavan.
Kada va duh oivi, kada ste nanovo roeni, onda poinje ova
unutranja borba. Pavle je rekao u Galatima 5:17: "Jer plot (telo) udi
protiv Duha, a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne
inite to biste eleli." Borba se odvija izmeu duha i tela; telo vas
spreava da radite ono to biste eleli da radite za Gospoda. "A
plotska dela su poznata, to su: blud, neistota, raspojasanost,
idolopoklonstvo, aranje, neprijateljstva, svaa, pakost, srdnja, spletke,
razdori, stranke, zavisti, pijanke, pirovanja i ovima slina, za koja vam
unapred govorim, kao to ranije rekoh, da oni koji tako ta ine nee
naslediti carstva Boijeg" (stihovi 1921).
U otroj suprotnosti sa delima tela stoje rezultati Duha: "Plod duha je
ljubav (agape)" (stih 22). Bog je plod suprotstavio delima. Kad god se
naete u domenu dela, vi se nalazite u domenu tela. Ali plod, koji
simbolizuje Boji metod, je prirodna posledica jednog odnosa. Kajsija
se ne mui i ne prenemae kada treba da donese zrele plodove; to je
jedan prirodan proces.

Kako donositi ploda

Boji metod za vas je jedan prirodan proces kroz koji Bog radi u vaem
ivotu to nije neto to vi moete uiniti, ili moete stvoriti ako se
pomuite i potrudite. im se ponete muiti i truditi, vi se ponovo
113

nalazite u domenu dela. Boji metod je plod, a plod je prirodna

posledica odnosa u kome vi prebivate u Hristu.
Isus je rekao: "Ja sam okot a vi ste loze. Otac isti svaku lozu na meni
koja donosi ploda, da bi mogla doneti vie ploda. Vi ste ve isti zbog
rei koju sam vam govorio. Ostanite u meni i ja u ostati u vama." Kada
ostanete (prebivate) u Isusu, vi ete donositi ploda. Isus je rekao: "Ne
moete doneti ploda ako ne ostanete na okotu." Loza sama po sebi
ne moe doneti ploda. Vi morate ostati na okotu ako elite da
donesete plod. Isus je rekao: "Bez mene ne moete uiniti nita," Ali
kada prebivate u Isusu, prirodan rezultat e biti to da e njegova ljubav
potei iz vaeg ivota. Boji metod je plod jednostavna i prirodna
posledica prebivanja u Isusu.
Re "Duh" koja je koriena u frazi "plod Duha" indicira Boju dinamiku
rad Svetog Duha u ivotu vernika. Nije sluajno to to se Prva
Korinanima 13 nalazi u sendviu izmeu Pavlove diskusije o
darovima Duha u dvanaestom i etrnaestom poglavlju. U dvanaestom
poglavlju on navodi mnoge od darova Duha, u etrnaestom on opisuje
za ta slue neki od ovih darova. Ali na kraju dvanaestog poglavlja on
kae: "A ja u vam pokazati jo izvrsniji put" neto jo bolje i od
posedovanja ovih velianstvenih darova.

Izvrsniji put
Mi esto kaemo: "O Boe, elim dar udesa", ili "elim dar vere", ili
"elim dar raspoznavanja duhova", ili "elim dar znanja." Mi bismo
eleli da posedujemo u naim ivotima sve ove natprirodne darove. Ali
je Pavle rekao: "A ja u vam pokazati jo izvrsniji put." Poeljnije je
imati Boju ljubav koja istie iz naih ivota, nego posedovati sve ove
darove, koji su besmisleni bez ljubavi.
"Plod Duha" nam ukazuje na Boju dinamiku. Isus je rekao: "I primiete
114

silu (dunamis) kada Sveti Duh sie na vas." Sveti Duh je Boja
dinamika u naim ivotima. On je ta sila u nama koja nam daje snagu
da budemo ono to ne bismo mogli biti bez njega, da imamo ono to
ne bismo mogli imati bez njega i da inimo to ne bismo mogli initi
bez njega. Ne moete imati agape bez Svetog Duha, ne moete izraziti
agape bez Svetog Duha. Plod Svetog Duha u vaem ivotu ini da ova
ljubav istie iz vas. Prirodan izliv Bojeg Duha u vama e biti ova
ljubav, jer je Sveti Duh ta dinamina Boja sila koja u vama proizvodi
ovu ljubav agape. Boji metod je plod; Boja dinamika je Duh.

Pravi plod Duha

Verovatno ste uli da postoji devet plodova Duha. Ja sam uo
propovedi o devet darova Duha i devet plodova Duha. Ali sada elim
da vi pogledate malo blie stih u Galatima 5:22: "A plod Duha je
agape." Koliko ja razumem englesku i grku gramatiku (i nau, prim.
prev.), da postoji devet plodova, Pavle bi rekao: "A plodovi Duha su
ljubav, radost, mir, ..."
Ali on to nije rekao. On je upotrebio jedninu: "A plod Duha je ljubav." A
emu onda slue ostale stvari nabrojane u stihu? ta je sa radou,
mirom, dugotrpljenjem, estitou, dobrotom, verom, krotkou,
uzdrljivou? Dve ove osobine definiu agape. Naa re ljubav je
toliko uoptena da moe da znai bilo ta. Pavle definie agape
koristei ove druge rei.
Radost je savest ljubavi. Da li ste ikada videli osobu koja je stvarno bila
zaljubljena? Osnovna osobina takve osobe je radost koju poseduje.
Koliko radosti samo ima u pravoj ljubavi! Moete se suoiti sa nekom
od najteih situacija i dalje biti istinski radosni. Moda ete biti
primorani da radite neke mizerne stvari, ali gde je prava ljubav tu je i
velianstvena radost. Pre izvesnog vremena sam upitao jednu mladu
devojku: "Pa kako si?" Ona je odgovorila: "Prekrasno! Nedavno sam se
115

udala i vie ne moram da radim." Ona je mislila na kancelarijski posao

od 7 do 15. Ona je verovatno radila vie nego ikada ranije, ali je sada
to inila sa toliko ljubavi da sve to je radila uopte nije shvatala kao
posao. Ljubav ini svaki posao ugodnim. Kada istinski volite, vas ne
nerviraju stvari koje radite za one koje volite. Vi u tome uivate. Radost
je savest ljubavi.
Druga osobina agapeljubavi je mir. Ne moe biti pravog mira bez
agapeljubavi. Neko je jednom rekao: "Tada je mirno na Bliskom
istoku." Nemojte sluajno da poverujete u tako neto! Tamo uopte
nema mira. Tu je sve prepuno mrnje i ogorenja. Tamo nema pravog
mira. Potreban je samo sekunda pa da izbije rat. Jedina osnova za mir
je ljubav. Moete postii primirje i potpisati sporazum o nenapadanju, i
voditi razne pregovore, ali jedina dobra osnova za mir jeste prava
ljubav. Kada volimo jedni druge u tolikoj meri da ne elimo da
povredimo jedni druge, tada e meu nama zavladati mir.
Dugotrpljenje. Pavle je upotrebio ovu re u definiciji ljubavi u Prvoj
Korinanima 13: "Ljubav dugo trpi i dobra je." Ako istinski volite
nekoga, vi ne vodite rauna o tome koliko su vas puta uvredili. Vi dugo
trpite. Vi trpite, i triite, i trpite, na kraju ste dobri.
Jo jedna karakteristika agapeljubavi je estitost. O kako je estita
ljubav! Kako je prekrasna i zadivljujua estitost prave ljubavi!
Zatim dobrota. Ja verujem da je ljubav jedini pravi motiv za dobrotu.
Mnogo ljudi se ponaa dobro samo zato to se plae posledica ako se
ponaaju loe. Ali to nije prava dobrota. "Ubio bih te, ali mi se ne ide u
zatvor." "Opljakao bih banku, ali ta u ako me uhvate." Mnogi ljudi se
uzdravaju od zla samo zato to se plae posledica.To nije dobrota.
Jedina prava motivacija za dobrotu jeste ljubav. Ja ne elim da
povredim ili da uvredim zbog ljubavi. Ja ne bih uradio nita da
spotaknem tu osobu zato to je volim.To je pravi motiv za dobrotu.

116

Jo jedna od karakteristika agapeljubavi je vera. Ovo nije ista vera

koja se spominje kao dar Duha u Prvoj Korinanima 12, ve je vera ili
pouzdanje u ljude.To je samo poverenje. Ako kaete: "Ja ne verujem
nikome", vi kao da govorite: "Ja nikoga ne volim." Ako istinski volite
nekoga, onda ete mu verovati zato to je poverenje deo
agapeljubavi.
Zatim je tu i krotkost. Prava ljubav ne trai svoje, ne hvali se i ne
nadima se. Jedna od glavnih Isusovih osobina je njegova prekrasna
krotkost. On je mogao da upotrebi svu svoju silu kada je bio ovde.
Pogledajte samo na to ko je on bio. On je esto sebe nazivao "Sinom
oveijim." On je imao mnogo velianstvenih imena koja je mogao
koristiti: Sin Pravednosti, Sin Slave, Zvezda Danica, Najlepi meu
hiljadama, Ljiljan u polju, Savetnik prekrasni, Moni Bog, Veni Otac,
Princ Mira. Sve su ovo titule koje je Isus s pravom mogao uzeti. On je
mogao rei: "Zvezda Danica ti govori..." Ali je on sebe nazivao Sinom
oveijim: "Jer je Sin oveiji doao da potrai i spase ono to je
propalo."
Mnogi ljudi danas odaju potovanje jedni drugima koristei poasne
titule. Kako samo ljudi uivaju u titulama! Ali Isus ih je prezirao; on je
spustio na zemlju one koji su uivali da stoje na javnom mestu i da
sluaju kako im ljudi govore: "ravi, ravi." Neko je jednom rekao da su
titule samo nain na koji moemo razlikovati jednog crva od drugog.
ta sam ja? Bez Boga, ja nisam nita. Krotkost je osobina ljubavi.
Uzdrljivost dolazi na kraju. Najbolji nain na koji ja mogu definisati
uzdrljivost je ako ukaem na njenu suprotnost neuzdrljivost ili
raspojasanost. Naalost, mi znamo previe dobro ta je to, a
neuzdrljivost je suprotnost uzdrljivosti. Uzdrljivost je umerenost,
nepreterivanje ni u emu. Uzdrljivost je ta divna uravnoteenost
ljubavi.

117

Plod u vaem ivotu

Agapeljubav je ono to Sveti Duh eli da unese u va ivot; agape je
istinski plod Duha. Ovo e biti zavrni rezultat prebivanja Bojeg Duha
u vama. Kada Boji Duh radi u vama, i kada mu se vi preputate, plod
tog odnosa e biti agapeljubav. Svrha rada Svetog Duha u vaem
ivotu je da uradi za vas neto to vi sami niste u stanju da vas
dovede do Boje ljubavi agape koju je Bog namenio celoj Bojoj
porodici.
To e biti znak po kome e svet znati da ste Isusov uenik i znak po
kome ete znati da ste preli iz smrti u ivot.To je znak zato to ete
videti kako Boja ljubav radi u vaem ivotu.
Mi treba da budemo ispunjeni Duhom. Mi treba da se predamo Duhu
da bi nai ivoti mogli obilovati njegovim plodom.Tada e njegova
ljubav agape vladati nama, istiui iz naih ivota kao planinski potoci
ive vode.

118

14. ZAVRSNA REC

ZAVRNA RE

Jedan od tunih rezultata fanatine duhovnosti jeste njen odbojan

uticaj na tako mnogo gladnih i predanih Bojih svetih koji oseaju
potrebu i koji trae dublji doivljaj Boje sile u svojim ivotima.
U Drugoj knjizi o kraljevima, u etvrtom poglavlju, itamo o tome kako
je Jelisej, zbog velike gladi, naredio da se izmeu sinova proroka
postavi jedan veliki lonac u koji bi svi stavili biljke koje su uspeli da
sakupe. Jedan od sinova je nabrao divljih krastavaca i njih stavio u
lonac. Kada su ljudi probali orbu, povikali su: "Smrt je u orbi!"
Ista stvar se deava kada osoba, koja je gladna da bude ispunjena
Bogom, proba odvratan nemoralni bukuri lano duhovnih ljudi,
duhovnih manijaka. Posle, naalost, zakljui da u Bojoj crkvi danas
Sveti Duh u stvari nita ne radi, i nastavljaju da se bore u svom
hrianskom hodu bez pomoi pune dinamike Svetog Duha.
Bog nije eleo da narod Izraela umre u pustinji, ve da doe do
prebogate Obeane zemlje. Bog ne eli da va hod sa njim bude jedno
suvo iskustvo pustinje, ve da vi doete u puninu onog ivota koji nam
je obean kroz Svetog Duha.
Ne dozvolite da vas nebiblijski ispadi onih koji upranjavaju fanatinu
duhovnost obeshrabre i odgovore od toga da traite sve ono to Bog
eli da vam da svu ljubav, radost i silu da ivite ivotom ispunjenim
Duhom. Mi jo nismo iskusili puninu bogatog rada Svetog Duha u
nama i zbog toga treba da ostanemo uvek otvoreni prema Bogu,
spremni da primimo sve to on poeli da nam da. Ima puno stvari u
Pismu koje jo uvek nismo doiveli te nemamo nikakvu potrebu da
119

traimo neto izvan Svetog pisma.

Pavle je opisao svoju radost u tome to crkvi u Korintu nije nedostajao
nijedan duhovni dar dok su bili u iekivanju Isusa. Moja molitva je da i
mi iskusimo svu puninu Svetog Duha i darove koje on eli da nam da
dok ekamo povratak naeg Gospoda.

120

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije

Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas:
"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,
za shvatanje izraza razuma
i primanje nauke pameti,
pravinosti, pravde i potenja;
za davanje prostima razbora,
znanja i razmiljanja mladome oveku.
(Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,

I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

121