RIZICI OD ZLOUPOTREBE

NEPROFITNIH ORGANIZACIJA ZA
PRANJE NOVCA I FINANSIRANJE
TERORIZMA U SRBIJI

Projekat za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma

MOLI Srbija

Izdava
Savet Evrope
Kancelarija u Beogradu
panskih boraca 3, 11070 Beograd
www.coe.org.rs
Savet Evrope, 2013.
tampanje ove publikacije finansijski je podrala Evropska unija
u okviru Projekta za spreavanje pranja novca i finansiranja
terorizma u Srbiji (MOLI Srbija).
Izneta miljenja se ne moraju nuno slagati sa zvaninim
stavovima Evropske unije i/ili Saveta Evrope.

Naslov originala
Rizici od zloupotrebe neprofitnih
organizacija za pranje novca
i finansiranje terorizma u Srbiji
Autor
Anthony Grahame Barker
Prevod
Alpha Team One
Lektura i korektura
Bojan Cimbaljevi
Dizajn, priprema, i tampa
MAINA1973, Beograd
Tira
120 primeraka
ISBN 978-86-84437-66-4

Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan niti
prenet u bilo kom obliku ni bilo kakvim sredstvima, elektronskim (CD-ROM,
internet itd.) ili mehanikim putem, ukljuujui fotokopiranje, snimanje i bilo
kakav sistem za skladitenje podataka ili njihovo prenoenje bez prethodne pismene
dozvole Saveta Evrope (Direktorat za komunikacije).
Za dodatne informacije obratite se na adresu:
Jedinica za saradnju u borbi protiv ekonomskog kriminala
Odeljenje za informaciono drutvo i borbu protiv kriminala
DG I Ljudska prava i vladavina prava
Savet Evrope
Email: contact.econcrime@coe.int
Internet: www.coe.int/corruption

Rizici od zloupotrebe
neprofitnih organizacija za
pranje novca i finansiranje
terorizma u Srbiji

Autor studije:
strunjak Saveta Evrope Anthony Grahame Barker

April 2013

Predgovor
Terorizam i organizovani kriminal kre ljudska prava i potkopavaju
vladavinu prava, i mogu da predstavljaju opasnost za stabilnost
nacionalnih privreda. Kriminalci koriste izuzetno sloene i usavrene
naine za prikrivanje nezakonito steenih sredstava, prenose ih preko
granica i unose ih u legalne privredne tokove. Neprofitne organizacije
mogu da budu posebno ranjive na takve zloupotrebe zbog svojih
organizacionih osobina, statusa i prekograninih veza.
Ova istraivaka studija izraena je u okviru Projekta za borbu
protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji (MOLI Serbia),
zajednikog projekta Saveta Evrope i Evropske unije vrednog 2,2
miliona evra i sprovedenog u periodu od 2010. do 2014. godine.
Cilj projekta MOLI Srbija je jaanje zakonodavnog i institucionalnog
okvira za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji koji
se zasniva na pristupu procene rizika u cilju prepoznavanja pretnji i
razvijanja protivmera na sektorskom i nacionalnom nivou.
Ova studija predstavlja jedan od rezultata ovih napora. Ona nudi
pregled regulatornog okvira za neprofitne organizacije u Srbiji, ukazuje
na osobine koje mogu da dovedu takve organizacije u opasnost da budu
zloupotrebljene za pranje novca i finansiranje terorizma, i predlae mapu
puta institucionalnih i zakonodavnih mera usmerenih ka korisnicima,
koje su zasnovane na meunarodnim dobrim praksama. Meu njima se
nalaze mere transparentnosti i preporuka da bi neprofitne organizacije
trebalo da obaveste nadlene organe o sumnjivim aktivnostima prema
jasnim smernicama koje propisuje glavni regulatorni organ.
Zahvalan sam ekspertu Saveta Evrope g. Antoniju Grejamu Barkeru
(Anthony Grahame Barker) koji je obavio ovo istraivanje. Zahvaljujem
srpskim partnerima iz Ministarstva finansija, Ministarstva unutranjih
poslova, Bezbednosno-informativne agencije, Agencije za privredne
registre, Poreske uprave, Centra za razvoj neprofitnog sektora i
Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama.
Siguran sam da e studija biti od koristi svima koji su aktivni u organizacijama civilnog drutva i brojnim profesionalcima i zakonodavnim
organima u Srbiji i regionu.

Ivan Koeikov (Ivan Koedjikov)

Naelnik Odeljenja za borbu protiv kriminala
Savet Evrope

Sadraj
Analitiki rezime.........................................................................................................................9
Uvod.................................................................................................................................................12
Prikaz literature o rizicima od pranja novca
i finansiranja terorizma (PN i FT) u sektoru neprofitnih organizacija...........14
Metodologija analize praznina u neprofitnom sektoru..........................................17
Pristup i dostupnost informacija o neprofitnim organizacijama
i neprofitnom sektoru..............................................................................................................21
Nadzor, provere i ispitivanja...............................................................................................23
Svest o problemu u neprofitnom sektoru.......................................................................24
Procena rizika i analiza opasnosti...................................................................................26
Praznine na planu informacija...........................................................................................26
Verovatna tipologija pretnji i opasnosti za neprofitni sektor.............................31
Zbog ega su neprofitne organizacije ranjive na zloupotrebe?.........................34
Pretnje za neprofitni sektor u Srbiji.................................................................................35
Ranjivosti u Srbiji......................................................................................................................35
Ukupna procena rizika..........................................................................................................36
Posledice.......................................................................................................................................36
Izrada plana za iskorak prema sektoru radi zatite sektora
od zloupotreba u pogledu finansiranja terorizma i pranja novca.....................37
Prva naela..................................................................................................................................37
ta treba postii?......................................................................................................................38
Zakljuak .....................................................................................................................................41
Spisak preporuka......................................................................................................................43

Analitiki rezime
1. O
 vu studiju je naruio Savet Evrope u okviru projekta protiv pranja novca u
Srbiji (MOLI) radi savetovanja o rizicima od zloupotreba do kojih bi moglo
doi u neprofitnom sektoru u Srbiji s namerom pranja novca i finansiranja
terorizma. Studija sadri procenu i preporuke o tome kako smanjiti ili ukloniti ranjivosti, jednu ili vie njih, tako da kako bi se rizici od finansiranja
terorizma i pranja novca svedu na najmanju moguu meru, uzimajui u obzir
sva eventualna zakonodavna pitanja na koja bi trebalo nai odgovor kako bi
se taj cilj ostvario.
2. D
 osta toga je jasnije nakon objavljivanja preporuka Organizacije za kontrolu
i spreavanje pranja novca (FATF) u pogledu uoavanja ranjivosti neprofitnog sektora, a o tome postoji opsena literatura. Identifikovani su primeri
najbolje prakse kako bi se utvrdio itav niz mera koje e mnogo bolje osposobiti neprofitne organizacije da se uvaju od kriminalne zloupotrebe.
3. U
 stanovljeno je da je najbolja strategija za zatitu neprofitnih organizacija
uspostavljanje odnosa izmeu snanog regulatornog tela koje temeljno razume obim, razmere i rad neprofitnog sektora i jednog svesnog i budnog
neprofitnog sektora koji sam obavlja sopstvenu procenu rizika, postupa po
razmotrenim savetima i srazmerno se postavlja prema svim pitanjima.
4. U
 ovoj studiji, prikupljeni su potrebni podaci o neprofitnom sektoru u Srbiji
kako bi se utvrdila njegova struktura i sagledale njegove karakteristike sa
stanovita rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.
5. A
 gencija za privredne registre je nadleno telo za registraciju udruenja
prema zakonodavstvu Republike Srbije. U Agenciji su registrovana ukupno
19.763 domaa udruenja i saveza i ukupno 58 ogranaka stranih organizacija.
6. U
 registru Agencije za privredne registre navode se oni podaci koji su propisani zakonom a Agencija nema izvrna ovlaenja da trai dodatne informacije, odnosno da dovede u pitanje validnost podataka sem onih koji joj
se neposredno predoe. Usled toga, postoje znaajne praznine u zvaninim
podacima unetim u registar, odnosno drugim informacijama o neprofitnom
sektoru. Informacije koje su zvanino unete u registar izuzetno su ture i
nedostaje im itav sloj vanih detalja. Isto tako, postoje primeri netanih i
obmanjujuih informacija koje su unete u registar.
7. V
 erske organizacije nisu obuhvaene obavezom upisa u registar Agencije
za privredne registre i iz toga proizilazi da nisu ukljuene ni u jedan sistem
centralne registracije udruenja.
8. S
 tih razloga, veoma malo se zna o postojanju, ciljevima i aktivnostima verskih organizacija, to bitno doprinosi uveanju nivoa rizika. Usled nedostatka informacija koje se tiu sveobuhvatne prirode neprofitnog sektora, nije
mogue sprovesti tanu ili sadrajnu analizu ukupnih razmera i raspona celog tog sektora, pa samim tim predvianja rizika moraju se uzeti s rezervom
(na izvestan nain su uslovljena i relativizovana).
9. U
 literaturi, meutim, postoji konsenzus o tome da su verske organizacije, zbog
prirode svojih ciljeva i aktivnosti, kao i naina na koji ih ostvaruju, sklone da
se nau u visokorizinoj grupi kada je re o potencijalima za pranje novca i
finansiranje terorizma. Postoje utvrene veze izmeu tih dveju aktivnosti.

10
10. U Srbiji ne postoji okvir obaveznog izvetavanja u kojem bi neprofitne organizacije funkcionisale. Od njih se ne zahteva da podnose izvetaj o svojim
aktivnostima u smislu specifikacije utroka sredstava (sem kada je donator
meunarodni partner, kada postoji vea verovatnoa da e njemu morati
da se podnose izvetaji o utroku sredstava), niti su u obavezi da podnose
revidirane raune o svojim ukupnim finansijskim trokovima. Ne postoji
postupak podnoenja izvetaja o sumnjivim aktivnostima, to je suprotno
meunarodnim standardima, kao to ne postoji ni sistem prijavljivanja nepravilnosti u sopstvenoj organizaciji (aktivnost uzbunjivaa).
11. Ceo sektor bi imao znatnu korist od pojaanog procesa transparentnosti, jer
bi na taj nain javnost dobijala vie informacija. Osim toga, treba preispitati
zakonske propise kako bi se omoguilo formiranje dravnog tela koje bi
bilo odgovorno za ureenje ovog celokupnog sektora, to bi ukljuivalo i
verske organizacije. Informacije u vezi sa ovim sektorom trebalo bi da budu
ire dostupne i na raspolaganju svima.
12. Ne postoji stvaran iskorak prema neprofitnom sektoru. Neke neprofitne
organizacije postoje da bi pomogle drugim takvim organizacijama da ostvare svoje zadatke i ciljeve, ali ne postoje nikakvi imperativni propisi koji
potiu od dravnih slubi i organa. Organi vlasti Republike Srbije niti su
organizovani niti su opremljeni odgovarajuim resursima da bi mogli da
organizuju i ostvare delotvoran iskorak. Meu predstavnicima neprofitnog
sektora ogranieno je znanje o ovoj temi, tako da se ne moe zakljuiti da su
oni u potpunosti svesni potrebe za izradom strategija kontrole koje bi mogle
da spree kriminalnu zloupotrebu, kao niti da su opremljeni za taj zadatak.
13. Primeri najbolje meunarodne prakse snano podravaju iskorak prema
neprofitnom sektoru kao delotvorno sredstvo koje omoguuje tom sektoru
da izradi protokole za procenu rizika i strategije za spreavanje finansiranja
terorizma i pranja novca i zahvaljujui kojem se poveava poverenje donatora. Snaenjem meunarodnih donatorskih partnerstava postaju imperativno
vani energini programi koji omoguuju delotvoran iskorak prema neprofitnom sektoru i jaanje i odravanje poverenja u taj sektor.
14. Nadleno dravno telo koje za to bude odreeno, radi to boljeg kontakta
s neprofitnim sektorom, treba da izradi odriv plan za ostvarenje ovakvog
iskoraka koji e se zasnivati na temeljitom poznavanju tog sektora, analizi njegovog postojeeg poloaja kao i na strunom i obuenom ljudstvu
i odgovarajuim marketinkim planovima, to e obezbediti neophodno
uee ljudi iz samog sektora. Na osnovu procenjenog rizika, ove aktivnosti
treba svrstati u red najviih prioriteta a potom izvriti dodatnu evaluaciju.
15. Neprofitni sektor nije organizovana, vrsto povezana mrea, ve on zahteva
znaajan stepen promena u nainu razmiljanja. Valja razmisliti o mogunosti
da se prui vie prilika za konsultacije i aktivno uee zaposlenih u samom
sektoru, moda organizovanjem konferencija i slinih skupova veih razmera.

11
16. Sa svih tih razloga, preporuka je da se formira nadleno telo koje bi nadziralo i ureivalo rad celokupnog neprofitnog sektora. Takoe je bitno da se
pobolja evidentiranje podataka o neprofitnom sektoru i svih informacija o
njima prilikom njihove registracije. To bi trebalo dodatno pojaati time to
bi postalo neophodno da neprofitne organizacije dostavljaju dravnom telu
godinje izvetaje o svom radu koji e biti dostupni javnosti, kao i da budu
odgovorne za nain na koji troe sredstva iz svojih budeta.1
17. Pored toga, neprofitne organizacije treba da identifikuju i prijave, saglasno jasnim protokolima koje treba da utvrdi i objavi jedno takvo nadleno
telo, sve sumnjive kriminalne aktivnosti koje se dogode ili koje im privuku
panju. Takve informacije treba uzeti u obzir prilikom izrade budue strategije planova u datom sektoru.2
18. Prilikom izrade studije, utvreno je da je na delu opte pomanjkanje komunikacije u vezi sa sektorom, kako izmeu dravnih tela, tako i izmeu samih
neprofitnih organizacija. Valjalo bi razmotriti mogunost da se preispita protokol o razmeni informacija izmeu dravnih tela, odnosno o ukljuivanju
tog sektora u konsultativni okvir.
19. Prilikom izrade studije, utvreno je da uopte ne postoji generalan stav prema tom sektoru, pa se preporuuje da nadleno telo izradi odgovarajuu
strategiju i plan domaaja kako bi bolje informisalo sektor o aktuelnim i
oekivanim zbivanjima, odnosno bolje osposobila neprofitne agencije za
izradu strategije kontrole kako bi se one zatitile od tete koja bi im mogla
biti naneta.

 ancelarija za saradnju sa civilnim drutvom Vlade Republike Srbije dostavila je 15. jula 2013. godine sledei pisani
K
komentar: Smatramo da ova preporuka, ukoliko bude ostala nepromenjena, moe biti pogreno shvaena kao potreba
da Vlada regulie rad nevladinog sektora, to bi bilo dvosmisleno i protivno sutini nevladinih udruenja i pravu na
slobodno udruivanje bez ogranienja, osim ogranienja neophodnih za ouvanje nacionalne bezbednosti, javnog reda,
morala i prava drugih.
2
Kancelarija za saradnju sa civilnim drutvom Vlade Republike Srbije dostavila je 15. jula 2013. godine sledei pisani
komentar: Smatramo da bi ovo predstavljalo bespotrebno dodatno regulisanje, s obzirom na to da su neprofitne organizacije u Srbiji ve predmet finansijske kontrole dravnih finansijskih institucija i da postoji pravna obaveza da se
prijavi svaka kriminalna aktivnost o kojoj bilo koji pojedinac ima saznanje. Definicija sumnjivih aktivnosti bi takoe
predstavljala pitanje koje bi trebalo paljivo razmotriti.
1

12

Uvod
Ovu studiju sproveo je ekspert Saveta Evrope s kratkoronim angamanom Grejam Barker (Grahame Barker)u okviru projekta (protiv pranja novca u Srbiji)
MOLI.
Istraivaki postupak zapoeo je zadatkom da se utvrdi okvir projekta; zadatak je izvren u Srbiji od 17. do 21. oktobra 2012. godine. Autor se tom prilikom
sastao s predstavnicima nekoliko dravnih tela i nekolicine neprofitnih organizacija kako bi utvrdio obim i razmere tog sektora i utvrdio neke detalje projektnog zadatka na osnovu kojih e biti mogua izrada istraivakog dokumenta.
Utvreni su preliminarni zakljuci iji su se obrisi nazirali na osnovu sagledanih
okvira i predloen je takav projektni zadatak koji e omoguiti da se ovi preliminarni zakljuci razviju na osnovu prikupljenih novih podataka i dodatnih
razgovora s predstavnicima utvrenih vladinih resora.
Sledei ciljevi istraivakog projekta su postavljeni:
1. S
 provoenje pregleda literature kako bi se utvrdilo koja su istraivanja ranije
sprovedena kako bi se utvrdilo koji tipovi rizika i ranjivosti postoje, uz potonje planiranje potrebnih aktivnosti u sektoru neprofitnih organizacija u Srbiji.
2. P
 rikupljanje podataka o neprofitnom sektoru u Srbiji kako bi se utvrdila
njegova struktura i osnovne karakteristike vane za rizike od pranja novca/
finansiranja terorizma (PN I FT): organizovanje najmanje jedne misije prikupljanja podataka u Srbiji u te svrhe.
3. Izrada procene rizika u neprofitnom sektoru na temelju podataka prikupljenih na gore navedene naine,odnosno izrada preporuka i predloga za
suenje ili eliminaciju ranjivosti, odnosno svoenje rizika od pranja novca i
finansiranja terorizma na minimum. Ove aktivnosti treba da obuhvate i procenu zakonodavnih i politikih pitanja i van pravne struke, ali zasnovanu na
informacijama, uz obraanje dune panje na relevantne standarde borbe
protiv PN I FT kada su neprofitne organizacije u pitanju.
4. S
 tvaranje odgovarajue sektorske politike i plana pristupa neprofitnom sektoru kako bi se taj sektor zatitio od zloupotreba u smislu finansiranja terorizma i pranja novca.
Strunjak angaovan u okviru projekta Moli posetio je Srbiju i docnije, od 14. do
18. januara 2013. godine i tom prilikom sastao se s predstavnicima Agencije za
privredne registre i Poreske uprave RS u Beogradu. Potom je strunjak posetio
Novi Pazar, gde se sastao s predstavnicima tri neprofitne organizacije koje se
bave razliitim oblastima:
Sandaki odbor za zatitu ljudskih prava i sloboda,
NVO Urban-in,
Meihat Islamske zajednice u Sandaku, Rijaset Islamske zajednice u Srbiji.
Ovi sastanci pruili su osnov za dalje formulisanje zakljuaka i predloga koji su
navedeni u ovoj studiji.
Mnoge teme su do sada istraivane i mnogo toga je napisano o finansiranju terorizma i pranja novca, a postoji i bogato meunarodno iskustvo iz koga se moe
uiti i na koje se znanje moe nadograivati. Nije namera autora ovog tehnikog
izvetaja da nuno doda neko novo vienje ili novo razmiljanje o toj temi, ve

13
da crpi iskustvo zemalja koje imaju razvijeniju regulatornu infrastrukturu i da
to istraivanje i iskustvo prenese na zakljuke o neprofitnom sektoru u Srbiji.
Istraivanje se bavilo zadatkom da se utvrde razmere, obim i prepoznatljive
odlike neprofitnog sektora u Srbiji. Bilo je vano da se precizno utvrdi ta je
to to je poznato u miljeu neprofitnog sektora, odnosno u regulatornom okviru
koji definie taj sektor. Na osnovu takve sveobuhvatne i detaljne slike, kao i uz
korienje najbolje meunarodne prakse, nastojalo se da se utvrde ispoljene
pratee praznine i rizici, kao i da se na kraju, kao krunski deo zadatka, iznesu
preporuke koje e pomoi da se ublae rizici i da se pobolja regulatorni proces
koji treba da omogui jaanje meusobnog poverenja i pouzdanja aktera unutar
sektora. Za ostale regulatorne organe u Srbiji,bilo bi mogue utvrditi dodatne
poslove kroz postupak planiranja aktivnosti, to bi omoguilo odgovarajuim
agencijama da se late reavanja problema ranjivosti koji su uoeni i poboljalo
meuagencijsku saradnju.
Namera je bila da metodologija ove studije bude zasnovana na kombinaciji
kvalitativne i kvantitativne analize kako formalnih, tako i neformalnih podataka
o neprofitnom sektoru, to je obuhvatalo sledee faze:
U
 tvrivanje obima i razmera neprofitnog sektora, to obuhvata i istraivanje
iz raspoloivih izvora informacija i utvrivanje kljunih partnera s kojima je
mogue proveriti obim postojeih podataka;
Razrada jasno strukturisanih razgovora za odabrane i reprezentativne neprofitne organizacije i dravna tela;
Praenje rezultata utvrivanja razmera i obima neprofitnog sektora i organizovanje daljih, usredsreenih razgovora s predstavnicima neprofitnog sektora i dravnih tela;
Analiza podataka o razmerama i obimu neprofitnog sektora u Srbiji i
utvrivanje stratekih regulatornih praznina i rizika za sektor;
Davanje preporuka u cilju suavanja ili zatvaranja stratekih praznina i
ublaavanja rizika;
Izrada osnovnog istraivakog dokumenta i konsultacije s kljunim akterima;
Prezentacija studije i njenih kljunih nalaza.
U studiju su takoe ukljueni i ostali raspoloivi podaci, meu kojima je sve
ono to je prikupljeno kroz zadatak nacionalne procene rizika u okviru projekta
MOLI.

14

Prikaz literature o rizicima od pranja

novca i finansiranja terorizma (PN i FT)
u sektoru neprofitnih organizacija
1. N
 a temelju preporuka Organizacije za kontrolu i spreavanje pranja novca
(FATF), postignuto je mnogo toga u otkrivanju ranjivosti sektora neprofitnih
organizacija (NPO) i sve je to, u celini, dobro dokumentovano. Poznato je
da su teroristike organizacije ranije koristile svaku priliku da iskoriste slabosti NPO za finansiranje i podrku svojim operacijama.
2. O
 davno osnovane organizacije, kao to je Komisija za dobrotvorna drutva u
Engleskoj i Velsu, redovno objavljuju dokumente koji predstavljaju podrku
regulatornom okviru za dobrotvorne i neprofitne organizacije a mogu se
nai na opsenom veb-sajtu te organizacije.
3. T
 akoe, postoji obilje dobre prakse i naela koji e pruiti, ako se budu
primenjivali u kontekstu delotvorne podrke i regulative, efikasan tit od infiltracije i manipulacije od strane terorista.
4. Z
 naaj NPO se nikako ne sme potceniti. Ceo taj sektor raste, i vie no ikada
doprinosi u finansijskom smislu, pored toga to zapoljava veliki broj ljudi.
Jasno je da NPO takoe pruaju usluge koje same vlade prenebregavaju ili
ih nedovoljno finansiraju i nude platformu za manjine odnosno marginalizovane zajednice. To je veoma jasno i u Srbiji.
5. M
 eu meunarodnim regulatornim telima postoji konsenzus o tome ta
predstavlja primere najbolje prakse. Ti primeri su, meutim, uglavnom izraz
tenji, odraz onoga to se nastoji postii i retko se (ako i ikada) deava, iz
razliitih razloga, da pojedinana regulatorna tela uspeju da obezbede ili
nametnu takav okvir koji vie ne treba ni na koji nain poboljati.
Osnovna naela primera dobre prakse neprofitnih organizacija
1. V
 isoka naela dobre prakse usvojena su u gotovo svim jurisdikcijama na
meunarodnom planu, i uvek sadre izjavu o nameri da se radi poteno i
asno, uz odgovarajuu otvorenost u pogledu pruanja informacija zainteresovanim stranama. Posebno je vano pitanje relevantnih finansijskih
poslova i kontakata, kao i primat prikupljanja sredstava, donacija i trokova
koji s tim u vezi postoje.
2. I z svega ovoga treba da proisteknu jasne i nedvosmislene izjave o ciljevima
i zadacima organizacije i podrobnosti o tome na koji nain ona nastoji da
ostvari te ciljeve. Sve aktivnosti moraju biti zakonite i moraju ukljuivati relevantne nacionalne protokole u vezi sa opredeljivanjem sredstava iskljuivo
za dobrotvorne i druge ovlaene i zakonite svrhe.
3. S
 ve nevladine organizacije koje nastoje da shvate i uoe rizike svojstvene
poslu kojim se bave treba da sprovedu stvarne procene rizike, posebno u
oblastima koje su poznate kao visokorizine, odnosno u oblastima za koje
se zna da u njima, na primer, postoje mogunosti za teroristike aktivnosti,
ili u okruenju u kome su esti primeri pranja novca ili drugih tipova finansijskih nepravilnosti. Opte pravilo je da se potrebna dubina procene rizika
i aktivnosti koje treba preduzeti kako bi se ublaili uoeni rizici poveavaju
zavisno od potreba. To znai da one neprofitne organizacije koje rade u in-

15
ostranstvu esto treba da preduzmu vii stepen procene rizika nego organizacije koje rade na domaem terenu.
4. P
osebnu panju i brigu treba posvetiti srazmernom korienju javno
dostupnih informacija kada se utvruje da li je primereno i pogodno da se
formira partnerstvo radi ostvarivanja ciljeva neprofitnih organizacija, to
se odnosi ak i na to kojim se slubenicima poverava konkretno ostvarivanje tih ciljeva.
Dobro upravljanje
5. N
 eprofitne organizacije treba da imaju snano i vrsto upravljanje. Ono
je povezano sa instrumentima upravljanja i trebalo bi, u idealnom sluaju,
zapravo da definie ciljeve neprofitne organizacije, kao i svrhu njenog osnivanja. Potrebno je da standardi za preuzimanje odgovornosti odnosno
standardi poslovne prakse, posebno kada je re o fondovima, budu objavljeni i javno dostupni. Takoe se naglaava nezavisnost celog sektora. Upravljanje postoji da bi omoguilo dobru praksu, a ne da bi je onemoguilo.
Sama pojava neprofitnih organizacija obino je povezana sa strunou i
mogunou da se ispune odreeni zadaci, tako da nije u interesu sektora da se pribegne preteranoj regulaciji, optereenju propisima, ve da se
omogui bolja aktivnost sektora.
Odgovornost i transparentnost
6. N
 eprofitne organizacije moraju pratiti raunovodstvenu praksu zemlje
domaina. Propisno voeno finansijsko raunovodstvo odnosno voenje
arhiva koji podleu nezavisnoj reviziji od sutinskog je znaaja. Zahtevi
raunovodstvene prakse i revizije mogu se na najbolji nain ispuniti onda
kada se stratifikuju prema veliini neprofitne organizacije. Redovno godinje
izvetavanje na transparentan nain kljuno je znaajno za ocenu javnosti i
meusobnu ocenu rada unutar sektora. .
7. Ispravni dokumenti sa revizije i sve finansijske knjige koje su s tim povezane moraju se uvati tokom unapred odreenog perioda, to e omoguiti
odgovarajuem regulatornom telu da zadri dovoljan nadzor nad ukupnom
aktivnou sektora. Za izvore finansiranja potreban je visok stepen transparentnosti, propraen izjavom koja se odnosi na naine finansijske kontrole
koje primenjuje data neprofitna organizacija kako bi se opasnost od zloupotrebe svela na minimum.
8. T
 reba obezbediti propisno izvetavanje o trokovnoj strani finansija neprofitne
organizacije, to treba da sadri i izjavu o sluajevima u kojima su sredstva
koriena za aktivnost(i) koje nisu neposredno povezane s njenim ciljevima.
9. Z
 a sve transakcije treba da se koriste formalni kanali namenjeni prilivu i
tokovima finansijskih sredstava, a svaku takvu transakciju treba pomno
evidentirati. Kada se ovo naelo sprovodi, treba biti svestan razliitog
i promenljivog kapaciteta finansijskog sektora i treba uoiti zahteve za
pruanje hitne humanitarne i dobroiniteljske pomoi u oblastima u kojima postoje naroiti izazovi. Zato, u meri u kojoj se to razumno moe
izvesti, finansijske transakcije treba obavljati kroz osnovne finansijske
kanale, kao to su bankovni rauni. Takoe, treba uzeti u obzir i sve
izraeniju upotrebu alternativnih finansijskih sistema, kao to je havala*,
u geografski udaljenijim podrujima.
*

Neformalni sistem prenosa vrednosti, mahom u islamskom svetu (prim. prev.)

16
Odnosi s donatorima
10. Posebnu panju treba posvetiti odnosima izmeu neprofitne organizacije i donatora. Donatori imaju pravo da se iznova uvere u to da se finansijska sredstva
koriste neposredno i saglasno izjavama koje je dala neprofitna organizacija.
Sektorska politika i procedure koje u svom radu neprofitna organizacija primenjuje treba na odgovarajui nain da odraavaju takav stav.
Odnosi s korisnicima
11. Postoji meunarodni konsenzus o tome da neprofitne organizacije treba da
slede naela upoznaj svog (korisnika) koja jeme da e neprofitne organizacije uloiti maksimalne napore da provere dobronamernost korisnika,
donatora i partnera. To se proiruje na naelo po kome potencijalni korisnici imaju sposobnost da ostvare ono to je svrha bespovratne pomoi i da
postignu oekivane rezultate, ulaui pritom sve napore za zatitu dobijenih
finansijskih sredstava od bilo kakve vrste kriminalne zloupotrebe.
12. Neprofitne organizacije takoe su dune da na odgovarajui nain, ali
srazmerno, proveravaju svoje korisnike (kroz reviziju) kako bi bile sigurne
da se oni dre finansijskih propisa i da preduzimaju preventivne mere protiv kriminalne zloupotrebe.
Izvetavanje o sumnjivim aktivnostima
13. Neprofitne organizacije treba da se povinuju protokolima izvetavanja o
sumnjivim aktivnostima i da podnose izvetaje nadlenim organima, odnosno policiji ili regulatornom telu, saglasno injenicama kojima raspolau.
Opte je poznato da se neprofitne organizacije mogu nai u situaciji da
se njihovi ciljevi ostvaruju u okruenju u kome postoji pranje novca ili finansiranje terorizma. Kada se takve radnje otkriju, one se moraju prijaviti
nadlenom organu.
14. Sve navedene preporuke odraavaju opti konsenzus u svim istraivanjima
na meunarodnom planu i adekvatno odraavaju ta je sve to to treba
uiniti kako bi se obezbedila najbolja zatita neprofitnih organizacija.
Jasno je, meutim, da tu postoje mnogobrojne prepreke i izazovi. Oni su
saeto prikazani u Izvetaju o tipologijama (Azijsko-pacifika grupa) za
2001. godinu:
P
 ropisi kojima se ureuje oblast NPO esto se smatraju da su niskog prioriteta;
Efikasan sveobuhvatan regulatorni mehanizam takoe zahteva znatne finansijske i ljudske resurse;
Ureivanje te oblasti samo po sebi moe biti veoma teko, posebno ako se
ima na umu nadzor i praenje aktivnosti humanitarnih neprofitnih organizacija koje rade u zonama sukoba u inostranstvu;
Mnoge neprofitne organizacije suprotstavljaju se nadzoru i regulisanju od
strane vlasti;
Mnoge jurisdikcije imaju komplikovane zakone koji se ponekad meusobno
preklapaju ili su suprotni jedan drugome; takva situacija je nastala usled istorijskih i kulturnih razloga;
Delotvorno regulisanje rada u sektoru zahteva temeljito i duboko poznavanje
celokupnog neprofitnog sektora, njegovih ranjivosti, odnosno zakona i propisa koji se na njega odnose.

17

Metodologija analize praznina

u neprofitnom sektoru
15. Analiza praznina je delotvorno sredstvo na temelju koga se mogu utvrditi strateke
praznine u ureenju rada neprofitnih organizacija, a posledice i implikacije
svake takve praznine razmotrie se tako to e se naglasak staviti na zakljuke
celokupne studije. Sledi spisak stratekih praznina koje smatramo relevantnima:
Praznine na planu informacija
Nedostatak poznavanja karakteristika i ranjivosti domaeg neprofitnog sektora.
Praznine na planu efikasnosti
Nedostatak znanja u pogledu efikasnosti vaeih zakona i propisa (na primer,
u pogledu njihovog kapaciteta da reavaju stvarne rizike po neprofitni sektor).
Praznine na planu utvrenog okvira
Nepostojanje konsenzusa o tome koji bi okvir propisa strateki najbolje
odgovarao sektoru (na primer, poreska regulativa, regulativa koja se odnosi
na unutranju bezbednost, organe reda, samoregulatorne organe itd) zato
to bez jasnog konsenzusa o tome zakoni, odnosno propisi ne mogu jasno
da identifikuju odgovarajue nadleno telo za tu oblast.
Zakonske praznine
Pomanjkanje odgovarajuih zakona koji bi se odnosili na ureenje rada neprofitnog sektora, odnosno neefikasnost postojeih zakonskih mera za otklanjanje
stvarnih rizika. Kada je re o specijalnoj preporuci FATF VIII, zakonodavstvo
mora dopustiti nadzor, odnosno praenje neprofitnog sektora, kao i mogunost
da se informacije delotvorno prikupljaju a istrage isto tako sprovode.
Strukturne praznine
Propust u odreivanju dravnog tela koje e raspolagati dovoljnim zakonskim ovlaenjima i resursima za ureenje neprofitnog sektora, to je
neophodno kako bi se centralizovale informacije. Takoe, propust da se
definiu zadaci, odnosno razmere ovlaenja drugih aktera u toj oblasti.
Praznine na planu resursa
I kada se odredi nadleno telo , ono ne raspolae neophodnim finansijskim
sredstvima, nije kadrovski opremljeno, ne poseduje sistem za uvanje ili evidentiranje podataka niti analitiki sistem koji je neophodan za obavljanje
sutinskih zadataka. Ti zadaci obuhvataju analizu sektora, utvrivanje rizika
i bezbedno upravljanje podacima.
Praznine na planu saradnje
Praznine na planu saradnje mogu se podeliti na dve kategorije:
Unutranje praznine: mere usmerene na saradnju su nedovoljne. Organ nadlean
za ureenje neprofitnog sektora nije u stanju da odrava veze i sprovodi saradnju sa ostalim akterima ukljuujui (ali ne samo njih) finansijsko-obavetajne
jedinice, organe reda, slube bezbednosti i imigracione vlasti.
Spoljne praznine: ne postoje adekvatne mere za saradnju s drugim vladama,
multilateralnim telima, odnosno samoregulatornim telima.
Praznine na planu iskoraka prema sektoru
Napori za obuku neprofitnih organizacija i njihovo poduavanje o rizicima
koje teroristi predstavljaju tom sektoru kao i o potrebi za poznavanjem i
praenjem klijenata nisu dovoljni.

18
Praznine na planu ukljuivanja
Propust da se neprofitni sektor ukljui u svaku od faza izrade poboljanih
propisa.
16. Navedene strateke praznine mogu se dakle prevesti u ravan akcionog
planiranja kako bi se reio problem svake od praznina:
Praznine na planu informacija
Poznavanje rizika
T
 reba sprovesti analizu i pregled neprofitnog sektora i potom obaviti analizu
rizika kako bi se utvrdilo gde postoje ranjivosti. Za najtanije informacije
moe biti potrebno konsultovanje i koordinacija sa svim akterima.
Praznine na planu efikasnosti
Procena postojeih instrumenata
K
 ada se obavi procena rizika celog neprofitnog sektora, treba izvriti analizu
postojeih zakona i propisa kako bi se utvrdilo gde postoje nekonzistentnost
u odnosu na stvarne rizike. Tu fazu nalae specijalna preporuka VIII i ona
treba da obezbedi da se i one klase neprofitnih organizacija koje su ranije
bile prenebregnute ukljue u novi regulatorni sistem.
Praznine na planu utvrenog okvira
Definisanje pojmova i strategija
T
 reba utvrditi strateki okvir koji je najpogodniji za ureenje vaeg sektora
(poreska regulativa, regulativa o unutranjoj bezbednosti, organima reda itd).
Zakonske praznine
Izrada nacrta i primena zakona
T
 reba formulisati zakone tako da u njihovom sreditu bude primarni metod
ureenja date oblasti, uz to treba obezbediti da se svi zakoni u tom podruju
bave stvarnim rizicima i da pruaju odgovarajua ovlaenja nadlenom
dravnom telu.
Treba voditi rauna o uputstvima sadranim u specijalnoj preporuci VIII
kada je re o nadzoru, praenju i istrazi, i utvrditi da li e metod ureivanja
biti pasivan (reim registracije i podnoenje izvetaja, aktivan (obavetajni
rad i revizija), odnosno da li e predstavljati kombinaciju jednog i drugog.
Strukturne praznine
Uspostavljanje neophodne strukture
O
 drediti nadleno telo koje u potpunosti odgovara prvobitno odabranom metodu pravnog ureivanja. Na primer, ako se ureivanje postie sprovoenjem
poreske politike, onda nadleno dravno telo treba da bude poreska uprava.
Pristupiti definisanju mandata ili nivoa ovlaenja drugih aktera.
Planirati operativne aspekte regulisanja.
Praznine na planu saradnje
Obezbeenje unutranje i spoljne saradnje
P
 ostaviti mehanizme koji e obezbediti saradnju izmeu dravnog tela i
drugih dravnih aktera (na primer, zakoni o razmeni informacija, memorandumi o razumevanju, pozivi radnim grupama odnosno meuagencijskim odborima itd).

19
O
 bezbediti bilateralne i multilateralne aranmane s nadlenim organizacijama u drugim jurisdikcijama na temu razmene informacija, stratekog planiranja, upravljanja rizikom itd.
Praznine na planu iskoraka prema sektoru
Planiranje i sprovoenje istraivakih programa uz konsultacije s neprofitnim sektorom
I nformisati neprofitni sektor o rizicima od zloupotrebe od strane terorista.
Odravati poverenje donatora u neprofitni sektor pomou programa
domaaja, odnosno iskoraka prema sektoru.
Obezbediti da procedure poznavanja i praenja klijenata budu sastavni deo
takvih programa.
Praznine na planu ukljuivanja
Integrisanje/konsultovanje s neprofitnim sektorom
O
 bezbediti da neprofitni sektor bude ukljuen u sve diskusije, odnosno postupke
odluivanja u svakoj fazi ovog okvira. Iskustvo je pokazalo da se najbolji rezultati
postiu onda kada je neprofitni sektor neprestano ukljuen i konsultovan.
17. Kada se pozabavimo pitanjem procene rizika i ranjivosti neprofitnog sektora u Srbiji, postoji jednoglasan stav u vezi s procesom procene i obimom
oblasti rada neprofitnog sektora koji zahteva temeljito razmatranje.
18. Smatra se da rizike unutar tog sektora treba odrediti u procesu koji zahteva
dva koraka. Prvo, treba sprovesti detaljnu analizu samog sektora. Relevantne informacije odnose se na to koliko ima neprofitnih organizacija;
kojim se aktivnostima bave i koje su oblasti njihovog delovanja. Potrebne
su finansijske informacije, kao to su detaljni finansijski iskazi o prihodima
i trokovima i veliini organizacija.
19. Azijsko-pacifika grupa preporuuje kao relevantne inioce sledee:

tip neprofitnih organizacija;

prihodi;
izvori prihoda;
naini raspodele finansijskih sredstava i materijala;
da li su primarno donatori ili primaoci donacija;
Profil partnera;
geografske oblasti delovanja;
tipovi aktivnosti;
zaposleni i druga povezana lica (kao to su upravnici i volonteri);
korisnici.

20. Drugi korak se sagledava kao poetak procene rizika u sektoru. Na primer,
za efikasno regulisanje potrebno je poznavanje i razumevanje konkretnih
opasnosti, poznavanje ranijih zloupotreba kao i svih obavetajnih podataka koji su iz toga proistekli. Te informacije treba da prikupe i analiziraju
nadleni organi da bi mogli da utvrde koji su to najei i najvaniji scenariji pretnje od PN i FT kada je re o neprofitnom sektoru.
21. Pored razmatranja rizika, Komisija za dobrotvorne organizacije u Engleskoj
i Velsu nudi i ubedljive savete u pogledu poznavanja i praenja klijenata i
toga za koje inioce postoji verovatnoa da e uticati na nivo rizika:

20
K
 oje se aktivnosti sprovode (u datoj organizaciji)?
Na koji nain se te aktivnosti vri i o kojim se rokovima radi?
Ko sprovodi te aktivnosti? Da li neprofitna organizacija, odnosno njeni kadrovi, kontrolie i nadzire date aktivnosti? Ako jedna neprofitna organizacija
sarauje s drugim organizacijama kao partnerima ili agentima, to moe,
ali i ne mora poveati rizike. Kada sarauju s treim licima, upravnici NPO
mogu upravljati rizicima kojima su izloeni njihovi zaposleni i sama neprofitna organizacija, ali samo dotle dok sprovode dobar nadzor i imaju dobre
aranmane u vezi s podnoenjem izvetaja i dotle dok mogu da formalizuju ceo taj odnos radi zatite neprofitne organizacije. Ako nisu aktivirani
odgovarajui zatitni mehanizmi, to moe poveati rizike kojima je data neprofitna organizacija izloena.
G
 de e projekat biti izvoen? Rizici se mogu poveati ako se projekat sprovodi u podruju sukoba ili u lokalnoj zajednici koja je pod uticajem pojedinaca povezanih s terorizmom, odnosno u podruju za koje je poznato da u
njemu deluju kriminalci. Rizici e se razlikovati ako se neprofitna organizacija nalazi u regionu ili zemlji koja je nestabilna ili u kojoj je infrastruktura slaba.
Mogu postojati i dodatni inioci koje bi valjalo razmotriti u pogledu rizika,
zbog lokalnih pitanja. Postoje li neki lokalni sporovi koji bi mogli uticati na
uspenu realizaciju projekta? Na primer, da li postojanje lokalnog spora
znai da e neki ljudi biti iskljueni iz uea u dobrotvornoj aktivnosti ili
e moda nekim ljudima bit dat prioritet odnosno da li e oni biti jedini kojima e biti doputeno da uestvuju, bez obzira na to da li imaju humanitarne
potrebe, ili ne? Ili, na primer, da li partneri ili korisnici koji moda deluju u
razliitom regulatornom sistemu razumeju ta treba da urade za neprofitnu
organizaciju?
Koji se metodi koriste za uvanje, odnosno zatitu finansijskih sredstava neprofitne organizacije? Da bi mogla da funkcionie efikasno i transparentno
prilikom isporuke pomoi ili bavljenja drugim dobrotvornim radom, svaka
neprofitna organizacija treba da ima pristup formalnim poslovnim bankama.
Sama NPO odluuje koju e banku ili finansijsku organizaciju odabrati da
u njoj dri svoj raun, meutim, mora se javiti ozbiljna zabrinutost ako neka
NPO nije u stanju da funkcionie zato to ne postoje formalne bankarske
usluge. Naime, ako se finansijske usluge uskrate ili obustave, moe biti naneta teta njenom dobrotvornom radu, kao i njenoj sposobnosti da posluje transparentno i njenoj panji da obezbedi sigurnost svojih finansijskih sredstava.
Ukoliko neprofitna organizacija ili lokalni partner moraju da koriste gotovinska sredstva ili neke alternativne novane sisteme i mehanizme plaanja,
kao to su nebankarske finansijske institucije ili kuriri koji prenose gotovinu,
bie potrebno da preduzmu dodatne mere opreza i uine jo vie ne bi li
zatitili svoja finansijska sredstva i obezbedili pomno praenje i nadzor nad
upotrebom tih sredstava.
Predstava koju javnost ima o predloenom radu i verovatna panja medija,
odnosno javnosti za takav rad.
Ako su ukljuena trea lica, a ne samo partneri, koji stepen uticaja ili kontrole
nevladina organizacija ima? Na primer, da li je NVO u stanju da obavi adekvatan nadzor i praenje?
Vano je shvatiti da neki rizici mogu postati oigledni tek onda kada odnos
s donatorom, korisnikom ili partnerom zapone. Kada se taj odnos ostvari,
verovatno e biti potrebno da se ponovo izvri procena rizika.

21

Pristup i dostupnost informacija

o neprofitnim organizacijama
i neprofitnom sektoru
22. Na poetku zadatka, prilikom inicijalne posete Srbiji u oktobru 2012. godine,
ustanovljeno da postoji malo informacija o neprofitnim organizacijama, a
uoeni su i ostali mogui nedostaci u pogledu obima i raznovrsnosti podataka koji se mogu nai u raznim resorima. Autor ove studije je 4. novembra
2012. godine obavestio Savet Evrope o svim tim zakljucima.
23. U ovoj studiji smo dalje i detaljnije analizirali obim raspoloivih informacija
u vezi sa celim sektorom i mogunostima za pronalaenje informacija u
drugim resorima, koji nisu bili obuhvaeni inicijalnom misijom.
24. Agencija za privredne registre Republike Srbije ve je identifikovana kao osnovni izvor informacija. Agencija vodi spisak udruenja saglasno relevantnom Zakonu o udruenjima Republike Srbije. To je samofinansirajua organizacija kojoj naplata taksi omoguuje da radi bez sredstava iz dravnog
budeta. Bilo je oigledno da ima sasvim malo, odnosno da uopte nema
prostora za pristup informacijama van onoga to su zvanini zahtevi za
registraciju koju nalau propisi. Osim toga, veoma malo informacija uva
se u informacionim sistemima agencije saglasno zakonskim obavezama.
Definicija neprofitne organizacije je veoma iroka, a evidentiraju se samo
elementarne informacije o tim organizacijama.
25. Raspitivali smo se koje bi se informacije mogle staviti na uvid strunjaku
Saveta Evrope i Agencija je pristala da tom strunjaku, uz posredovanje Uprave za spreavanje novca (USPN), preda spisak registrovanih udruenja.
Jasno je stavljeno do znanja da se na tom spisku nalaze jedini podaci
koji mogu biti predoeni i da ne postoji nikakva druga mogunost za
pretraivanje podataka, pre svega zbog vrlo oskudne prirode informacija i
konfiguracije informaciono-tehnolokih sistema Agencije.
26. Autoru ove studije spisak udruenja dostavljen je 22. januara 2013. godine.
Postoje dva spiska udruenja:
domaa udruenja i savezi;
ogranci* stranih udruenja.
27. Slubenik zaduen za registraciju udruenja u Agenciji objasnio je autoru
ove studije da Zakon o udruenjima nalae saetost podataka koje treba
da predoi udruenje u pogledu svojih ciljeva. To je veoma vano i predstavlja prepreku praktinom razumevanju toga ta su tano ciljevi i zadaci udruenja. Jednostavno reeno, kvalitet izloenog i nain na koji je to
izloeno jedino su to omoguuje da se shvati priroda i obim delovanja jednog udruenja. To to je izneto u podacima ne podlee proveri kvaliteta,
niti se proverava verodostojnost podataka. Na taj nain, ciljevi neprofitne
organizacije svedeni su na jedva neto vie od jedne reenice.
28. U registracionu prijavu buduih udruenja unosi se sledee:
naziv udruenja;
adresa;
ime zastupnika udruenja;
*

Tako u izvorniku (branches, to znai ogranci ili filijale). U Zakonu o udruenjima su predstavnitva - (prim. prev.)

22

podaci osobe za kontakt;

da li je osoba za kontakt lan nekog drugog udruenja;
da li se delatnost odvija u zemlji ili inostranstvu;
ciljevi udruenja

29. Zakon o udruenjima Republike Srbije izmenjen je i dopunjen 2009. godine,

to je omoguilo proirenje privrednog registra. Mnoga nova udruenja
nisu propustila priliku da se registruju i na taj nain sebi prue mogunost
da postanu pravna lica. Registracija donosi odreene prednosti, kao to su
mogunosti korienja bankarskih i finansijskih usluga. Registar je takoe
proiren tako da obuhvati i dravne organizacije, na primer, udruenja
(saveze) slepih, ratnih veterana i slina.
30. Pored toga, objanjeno je da je spisak udruenja raznovrstan i da nije restriktivan. Na spisku se mogu nai i sindikati i strukovna udruenja.
31. Po definiciji, i u skladu s parametrima registracije, oigledno je da postoje
mnoge neregistrovane grupe, od kojih neke funkcioniu u virtuelnom internet okruenju. Autoru su na to posebno ukazali predstavnici aktivnih i
registrovanih neprofitnih organizacija i u Beogradu i u Novom Pazaru.
32. Agencija za privredne registre nema zakonsko pravo niti ovlaenje da dodatno ispituje one koji ele da se registruju, ve od njih moe da trai da
navedu samo one podatke koje propisuje zakon. Retko se deava (mada
nije presedan) da zaposleni u Agenciji u dovoljnoj meri posumnjaju nakon
to dobiju podatke nekoga ko eli da se registruje i ospore njihovu verodostojnost, ili pokrenu ta pitanja pred svojim rukovodiocima bilo za vreme
registracije, bilo nakon nje. Od zaposlenih se ne oekuje da se na bilo koji
nain raspituju (o onima koji podnose zahtev za registraciju) i sasvim je
izvesno da oni nisu obueni da uoe prevaru ili da ispitivanjem provere
verodostojnost podataka. Registracija udruenja se upravo na to svodi: to je
administrativni postupak, a ne utvrivanje istine.
33. Spisak udruenja koji je dostavljen ovom autoru sadri sledee informacije:
1 9.763 unosa podataka poreanih hronoloki, na spisku za domaa udruenja
i saveze i 58 unosa podataka ureenih hronoloki na spisku za predstavnitva
stranih udruenja; tu su sadrani sledei podaci u odgovarajuim poljima:

matini broj;
pun naziv udruenja;
datum osnivanja;
status;
opis delatnosti;
okrug;
optina;
grad;
ulica;
kuni broj;
poreski identifikacioni broj;
napomene.

34. Autor ove studije bio je zateen izuzetnom turou unetih podataka. Opis
poslovanja sadran je u jednoj kratkoj reenici i ni na jednom ni na drugom
spisku uopte nema napomena unetih u polje koje je tome namenjeno.

23
35. Pre no to su mu spiskovi dostavljeni, autor se nadao da e uspeti da sprovede njihovu sadrajnu statistiku analizu koja bi znatno detaljnije ukazala na
obim, razmere, ciljeve, budet i nain poslovanja udruenja. To oigledno
nije bilo mogue.
36. Takoe, oigledno je da spiskovi ne moraju nuno odraavati stvarni spisak aktivnih neprofitnih organizacija, s obzirom na iroku definiciju koja je
utvrena. Tu su uvrtena i druga udruenja, sindikati i profesionalna tela.
37. Zakon ne nalae verskim udruenjima da se registruju kod Agencije za
privredne registre niti kod bilo kog drugog organa dravne uprave. Autor
nije mogao da utvrdi da postoji ijedna vladina sluba u Srbiji koja ili vodi
taan spisak verskih udruenja i njihovih ciljeva, ni da li je mogu pristup
takvom spisku, ako on uopte postoji.
38. 
Na sastanku sa slubenikom zaduenom za registrovanje udruenja u
Agenciji za privredne registre, reeno je da jedna neprofitna organizacija
koja deluje u Beogradu vodi spisak aktivnih neprofitnih organizacija i autor je upuen da se njoj obrati da bi dobio dodatna obavetenja. Daljim
istraivanjima utvreno je da to nije tano.
39. Na osnovu informacija koje su se mogle nazreti tokom zadatka procene uticaja u Srbiji, bilo je jasno da Poreska uprava moe imati relevantne podatke
u vezi sa analizom obima i dejstva neprofitnih organizacija. Te organizacije
u Srbiji imaju obavezu da se registruju u poreske svrhe i da prijave svoje
finansije radi utvrivanja i ubiranja poreza. Registrovane neprofitne organizacije tretiraju se kao pravna lica i zato moraju da podnose poreske prijave.
40. Poreska uprava je potvrdila zakljuke ovog autora o tome da su budeti
neprofitnih organizacija u celini gledano mali, tako da iznose od 40 do 50
hiljada evra. Vee neprofitne organizacije obino imaju budete od 90 do
100 hiljada evra. Broj zaposlenih je takoe relativno mali, tako da obino
postoji troje zaposlenih u organizaciji iji je budet, recimo, 50.000 evra.
Dalje generalizacije bile bi nepouzdane.
41. O
 d poreske uprave nije bilo moguno dobiti neke dodatne podatke o neprofitnim organizacijama.
42. N
 i iz jednog drugog izvora nije bilo moguno pristupiti dodatnim informacijama u vezi sa obimom rada i uticajem neprofitnih organizacija. Zakljuak
ove studije glasi da, ako bilo kakve dodatne informacije zaista postoje, one
nisu dostupne ili se ne mogu pribaviti. Meutim, sva je prilika da ne postoje
nikakve druge korisne informacije u vezi s tim sektorom.
Nadzor, provera i ispitivanja
43. Nije zadatak Agencije za privredne registre da obavlja bilo kakvu nadzornu
ulogu u neprofitnom sektoru. Nadzor ne spada u njena ovlaenja i direktor
Agencije je tu bio nedvosmislen.
44. Istraivanjem je utvreno da ne postoji ni jedan jedini dravni resor ili
organ koji bi imao konkretnu ulogu nadzora u tom sektoru. Iako postoje izvesni propisi kojima je ureen postupak registracije, mada su sasvim turi, preostali regulatorni okvir zavrava se s Poreskom upravom i
poreskim merama kojima ona raspolae, kao i merama za izvrenje kojima raspolau policija i USPN.

24
45. Iz svega toga nuno sledi da ima malo provera i da, u celini gledano, ne
postoji jedinstveno regulatorno telo u ovom sektoru.
46. Izraena je izvesna razoaranost zbog oskudnosti informacija koje se trae
prilikom registracije u Agenciji za privredne registre, to onda zahteva dodatni rad Poreske uprave. Zbog toga to ne postoji mogunost osporavanja i
provere podataka na mestu gde se vri registracija, dogaalo se da kasnije
budu otkriveni lani identifikacioni podaci i druge nepravilnosti.
47. Tesna saradnja sa USPN omoguila je da mnoga od tih pitanja budu ispravljena i da uslede valjana kontrola i nadzor nakon uoavanja dogovorenih
pokazatelja crvenog svetla. U Poreskoj upravi nisu se mogli dobiti dodatni
podaci u vezi s neprofitnim organizacijama.
48. 
Posle sastanaka s predstavnicima neprofitnih organizacija, ukljuujui
Islamsku zajednicu u Novom Pazaru, potvreno je da ne postoji sutinski
postupak registracije za verske zajednice; one su zakonom izuzete od
obaveze registracije u Agenciji za privredne registre i nijedan drugi organ
ili agencija nisu nadleni za njihov nadzor.
49. Autor ove studije smatra da je to propust i da predstavlja ozbiljan rizik po
itav sektor u pogledu mogunosti za pranje novca i finansiranje terorizma.
50. Analizom spiska predstavnitava stranih udruenja ne mogu se eksplicitno
utvrditi meunarodne oblasti delovanja tih udruenja. U nekim unosima podataka, to se moe zakljuiti na osnovu naziva udruenja, ali informacije u
vezi s ciljevima i podrujem delovanja ni iz daleka nisu jasne.
Svest o problemu u neprofitnom sektoru
51. 
Na sastancima s predstavnicima odabranog uzorka neprofitnih organizacija postignuta je opta saglasnost o tome da bi bilo korisno kad bi se
pootrili propisi koji vae za taj sektor. Jednoglasno je ocenjeno da postoje
mogunosti za zloupotrebu u tom sektoru i ukazano je na labave regulatorne
postupke i na nedostatak transparentnosti. Takoe, ukazano je na to da bi
za savesne neprofitne organizacije koje rade u na lokalnom terenu bilo od
koristi ako bi se pootrila regulativa i ako bi se poveala transparentnost.
52. Predstavnici nevladinih organizacija zakljuili su da je veoma teko pristupiti informacijama o radu i aktivnostima drugih nevladinih organizacija, ak
i kada one deluju u istim oblastima ili podrujima angaovanja. esto se ukazivalo na to da se radi u uslovima izolacije i bez pomoi odnosno podrke.
53. Ukazano je na to da postoje neprofitne organizacije koje su registrovane, ali
oigledno spavaju, i nema dokaza rezultata njihovog rada, niti ima podataka o mogunosti ostvarivanja kontakta s njima, odnosno o njihovom seditu.
To su sablasne nevladine organizacije i ini se da je ta pojava esta. Meu
predstavnicima aktivnih nevladinih organizacija izraena je sumnja da nepostojanje propisa dozvoljava potencijalne malverzacije i druge vidove kriminalne aktivnosti. ini se da je to dodatno pojaano u okruenju u kome je
teko dobiti informacije o aktivnostima i ciljevima drugih nevladinih organizacija, a to to ne postoji obaveza da se podnose izvetaji odgovarajuim
strukturama podstie izolacionizam. Bilo je izvesnih nejasnoa u pogledu
toga kojoj agenciji ili slubi treba prijaviti zlostavljanje dece ili trgovinu ljudima. Nema utvrenih postupaka za uzbunjivanje.

25
54. Radom neprofitnog sektora u Srbiji obuhvaen je irok dijapazon ciljeva i zajednica. Autor je imao prilike da mnogo toga uje o siromanim i ugroenim
zajednicama, posebno na jugu zemlje. Jedan od predstavnika neprofitne organizacije koja se bavi lokalnom zajednicom postavio je pitanje posebne
zatite ugroenih grupa u kontekstu rada neprofitnih organizacija s decom.
Izraeno je uverenje da usled nedostatka propisa postoji prostor u kome se
otvaraju mogunosti za zloupotrebu unutar sektora.
55. Ne postoji zakonska obaveza da bilo koja neprofitna organizacija podnese
neku vrstu godinjeg izvetaja o prihodima. U celini gledano, one neprofitne organizacije koje rade s donacijama od meunarodnih partnera dune
su, u sklopu ugovornih obaveza po osnovu donacija, da podnesu donatoru
neke dokaze o potronji i o postignutim rezultatima. Nema obaveze u pogledu nezavisne kontrole ili revizije utroenih sredstava, niti postoji obaveza
podnoenja godinjeg ili periodinog izvetaja o realizaciji projekata.
56. Od neprofitnih organizacija se ne trai da same podnose izvetaje o sumnjivim aktivnostima, niti im je obezbeena bilo kakva vladina pomo kada
je re o reavanju unutranjih ili spoljnih problema ili o optem upravljanju projektom. Postoje neke neprofitne organizacije kojima je osnovni
cilj pruanje te vrste pomoi drugim neprofitnim organizacijama, ali je
nemogunost pristupa informacijama, po svemu sudei, strateko pitanje
koje se negativno odraava na dostupnost pomoi.
57. Jasno je da nedostatak detaljnog postupka registracije i nadzora u celom
tom sektoru, ukljuujui neprofitne organizacije s religijskim ciljevima koje
su sada izuzete od obaveze registrovanja, u kombinaciji s nepostojanjem
transparentnosti kada je re o transakcijama i realizaciji projekata, pruaju
mnogo mogunosti za zloupotrebu unutar sektora.
58. Posebnu zabrinutost mora izazvati potpuno odsustvo nadzora nad delatnou
verskih grupa koje deluju van bilo kakvih regulisanih ili nadziranih okvira.
59. Ova studija zakljuuje da bi irenje vidika i iskorak prema sektoru bili
dragoceni za uzdizanje nivoa svesti o celom sektoru i da bi omoguili smanjenje rizika od finansiranja terorizma, pranja novca ili kakvih drugih kriminalnih radnji.

26

Procena rizika i analiza opasnosti

60. Okvir utvrenih stratekih praznina omoguava da se proceni stanje u sektoru i uoe postojee vrste praznina, kao i ranjivosti. Najznaajnija prepreka
proistie iz stanja u kome manjkaju podaci koji se mogu prikupiti koji bi
doprineli razumevanju obima i raznovrsnosti sektora. Posvetiemo panju
svakom od problema ponaosob:
Praznine na planu informacija
61. Kod Agencije za privredne registre registrovana su 19.763 domaa udruenja
i saveza. Pored toga, postoji i 58 predstavnitava stranih udruenja koja su
tu registrovana. Ono to nije poznato i ne moe se zakljuiti na osnovu tih
spiskova jeste jedan dodatni nivo detalja pomou koga bi se utvrdio izvestan broj inilaca:

status udruenja koji je tip organizacije;

oblasti delovanja;
broj zaposlenih i volontera;
upravnici i njihovi podaci za kontakt;
izvor finansiranja;
budet, bilansi i godinji izvetaj direktora;
podnoenje izvetaja o sumnjivim aktivnostima.

62. Ne postoji prepoznatljiv registar ili postupak evidentiranja verskih organizacija. Nema detalja koji bi blie objasnili rad verskih organizacija u Srbiji
ili inostranstvu. Poto je izuzet od obaveze formalne registracije, verski sektor je nepoznat po razmerama i okviru; jedino to se zna to su regionalni
demografski podaci.
63. Iz toga nuno sledi da se malo toga zna o nainu funkcionisanja i ustrojstvu
takvih organizacija, o njihovim ranjivostima i odgovarajuim rizicima.
64. Meunarodno iskustvo je pokazalo da su verske grupe ranjive kada je re o
ekstremizmu i kriminalnoj manipulaciji, kako u domaim okvirima, tako i u
inostranstvu. Rizici povezani s nepoznavanjem prirode i razmera delovanja
verskih udruenja moraju se smatrati za velike.
65. Na meunarodnom planu bilo je primera kada teroristi i ljudi ekstremistikih
stavova koji ohrabruju terorizam ili teroristiku ideologiju koriste verske
organizacije i manifestacije koje te organizacije odravaju kako bi propagirale svoje stavove i delile svoju literaturu. Neprofitne organizacije treba da
budu svesne takvih rizika i da njima delotvorno upravljaju.
66. Iskustvo je pokazalo da su vei rizici kod organizacija koje odravaju razne
manifestacije na kojima je predvieno uee govornika ili koje koriste literaturu za promovisanje svojih ciljeva.
67. 
Bez potpunijeg razumevanja obima delovanja verskih udruenja nije
mogue sprovesti analizu te vrste rizika.
68. U celini gledano, malo je toga poznato o strukturi, okvirima delatnosti i
delotvornosti funkcionisanja neprofitnih organizacija u Srbiji, i o tome postoji samo nepotpuna slika. U nacionalnim okvirima, ne postoji telo koje bi
bilo ovlaeno da nadzire, ureuje i povezuje taj sektor, kao to ne postoji
nijedna zasebna vladina sluba koja bi se time bavila.

27
69. Ne postoji izvetaj niti regulatorni okvir u kome neprofitne organizacije
mogu da deluju. Nema zakonske obaveze za neprofitne organizacije da
podnose izvetaj o stvarnom nainu potronje svojih budeta, niti se vri
utvrivanje kvaliteta njihovog rada. Od neprofitnih organizacija ne trai
se da dostave revizorski overene bilanse, niti da podnose izvetaje o
obimu i sadraju posla koji obavljaju. Ima veoma malo transparentnosti u
unutranjoj kontroli koja se odvija u neprofitnim organizacijama, a pristup
informacijama je izrazito ogranien.
70. Agencija za privredne registre, kako je ovlaena po zakonu, registruje,
odnosno evidentira osnovne informacije, ali to znatno zaostaje za onim to
je stvarno potrebno kako bi se omoguilo istraivanje i obezbedilo puno
razumevanje svih svojstava i ranjivosti celokupnog sektora. injenica da
verske grupe nisu ukljuene u registar predstavlja znaajan propust i to se
mora protumaiti kao primarna ranjivost.
71. Ostale javne agencije i dravna tela imaju podatke koji se odnose na njihovu konkretnu funkciju, kao to je sluaj s Poreskom upravom, ali ti podaci
oigledno nisu javno dostupni i malo doprinose ukupnom razumevanju i
ocenjivanju sektora.
72. Pomenuti nedostatak informacija i podataka u vezi s celokupnim sektorom predstavlja njegovu znaajnu ranjivost, zato to se ne moe delotvorno
sprovesti celokupna procena rizika bez poznavanja ukupne situacije.
73. S tih razloga, preporuujemo da jedno nadleno telo preuzme odgovornost
za evidentiranje podataka koji bi se odnosili na strukturu, funkcionisanje i
delovanje neprofitnih organizacija i da se ta evidencija proiri kako bi se u nju
ukljuile i verske organizacije. Jasno je da e za izvravanje odredaba koje se
odnose na evidentiranje i podnoenje izvetaja biti potrebno dosta vremena,
i nikako pritom ne treba potceniti obim posla koji se mora obaviti, ali taj je
proces zapravo zapoet odredbama o registraciji u Agenciji za privredne registre. Proirenje obima registracije moe delovati kao privlana mogunost,
posebno ako se ima na umu da se ta agencija samofinansira.
74. Preporuka
J edno nadleno telo treba da se lati pojaanog evidentiranja podataka o neprofitnim organizacijama, to obuhvata i verska udruenja.
Neprofitne organizacije treba da budu u obavezi da podnose godinji izvetaj
o svome radu i o nainu utroka svog budeta. To izvetavanje treba da bude
transparentno i da podlee reviziji.
Sve informacije o neprofitnom sektoru, godinjim prihodima i budetima
treba da budu slobodno dostupne.
Praznine na planu efikasnosti
75. 
Osnovni zakon koji se odnosi na registraciju tog sektora je Zakon o
udruenjima. Saglasno usvojenim izmenama i dopunama, on prua okvir za
registraciju neprofitnih organizacija u Agenciji za privredne registre. Zakon
poinje od niske osnove, i jo nije proiren tako da obezbedi potpun regulatorni okvir za rad neprofitnog sektora.
76. Trenutno, odvija se vrlo malo ili nimalo efikasnog regulisanja neprofitnog sektora. Dokazi ukazuju na to da se taj sektor iri i neprofitne organizacije uspevaju da urade vie u okviru svojih proklamovanih zadataka. Meunarodne

28
napetosti i zbivanja neminovno e uticati na taj sektor u Srbiji i on bi se mogao
pokazati nezatienim ako se ne bi uspostavio efikasan regulatorni okvir.
77. 
Ocenjuje se da su zakoni kojima se ureuje delovanje organa reda i
specijalistikih organa, kao to su poreska policija i USPN adekvatni potrebama. Tekoe koje iskrsavaju u regulatornom izvrenju i operacijama kojima rukovode obavetajni organi vode poreklo iz nepostojanja osnovnih
informacija koje se odnose na itav sektor (ukljuujui verska udruenja).
Uopte nije mogue preterati u naglaavanju vanosti zakonodavnog okvira
koji bi povezao itav taj sektor i obezbedio jedinstven postupak registracije
i odgovarajuu regulativu.
78. S obzirom na nisku osnovu zakona, treba pomno razmisliti o tipu i stilu regulatornog okvira za koji se smatra da je primeren datoj situaciji. Sada postoji
samo elementarni sistem evidentiranja koji je nepotpun u vanim oblastima.
Kada on bude razvijen, sledei korak treba da bude izrada jednostavne sistema izvetavanja koji bi omoguavao neprofitnim organizacijama da na
odgovarajui nain podnose izvetaje o svome radu i metodima delovanja. Tek
kada taj osnovni okvir bude uspostavljen, bie mogue razmotriti pristup koji
e se zasnivati na obavetajnim podacima i merama intervencije, da i ne govorimo o zahtevu da postojei organi reda brzo reaguju na navode o kriminalu.
79. Konani cilj treba da bude tenja ka postizanju samoregulacije unutar tog sektora. Iako je to strateki napredna koncepcija, meunarodno iskustvo pokazuje
da se to moe ostvariti onda kada se uspostave efikasne regulatorne mere.
80. Preporuka
T
 reba ustanoviti postupak prijavljivanja sumnjive aktivnosti, stavljajui
u zadatak neprofitnim organizacijama da uoe i prijave, saglasno jasno
utvrenim protokolima, svaku sumnjivu aktivnost koja se dogodi ili koja im
privue panju. To bi trebalo da se odvija na centralnom nivou, podnoenjem
prijava dravnom telu koje e ih evidentirati i koristiti za razvoj budue sektorske politike i planova za iskorak prema javnosti.
Zakonske praznine
81. Zakone treba formulisati na nain koji e omoguiti da jedno telo dobije
ovlaenje za adekvatno evidentiranje podataka o svim neprofitnim organizacijama, to mora obuhvatiti i sva verska udruenja. Sada ne postoji zakonski propis koji ovlauje jedno nadleno telo da upravlja celokupnim
evidentiranjem i svim procedurama podnoenja izvetaja.
82. Pored toga, ne postoji ni zakon koji obezbeuje bilo kakav regulatorni okvir
ili praksu sa odgovarajuim kaznama za neizvrenje, odnosno nepovinovanje propisima. Ne postoje ni nadzorna ni istrana ovlaenja.
83. U celini gledano, primetno je nepostojanje transparentnosti u sektoru. Zakon o slobodi informisanja treba preispitati kako bi se utvrdilo da li se tu
nalazi prepreka koja onemoguava da se informacije slobodno nau u domenu javnosti.
84. Preporuka
T
 reba izraditi zakon koji e omoguiti da jedno nadleno telo obavlja kompletnu registraciju svih neprofitnih organizacija, to mora obuhvatiti i verske
organizacije.

29
T
 reba izraditi zakon koji e na jednom mestu saeti celokupna regulatorna
ovlaenja, ukljuujui pravo pristupa neprofitnim organizacijama i obavljanje inspekcije finansijskih poslova i transakcija. Zakonom takoe treba propisati obavezu neprofitnih organizacija da podnose godinji izvetaj jedinstvenom dravnom telu o stanju na svim raunima, kao i godinji ili periodini
izvetaja o svome radu.
Z
 akonske propise o razmeni informacija treba preispitati u svetlosti potrebe
za pojaanom transparentnou i razmenom informacija meu resorima.
Strukturne praznine
85. Nije odreeno nadleno telo za potrebe ureenja stanja u sektoru; odreena
je samo ona agencija koja je nadlena za registraciju. Autor ove studije je
uveren da agencija koja je ovlaena za registraciju nije ona kojoj bi trebalo poveriti u zadatak ureenje sektora.
86. Poreska uprava je definisana kao nadleno telo za poreska pitanja u Republici Srbiji, a neprofitne organizacije u Srbiji podleu poreskim obavezama.
Trebalo bi razmotriti koja je to agencija u Srbiji koja e najpogodnije delovati kao regulatorni organ sektora u jednom razvojnom okruenju.
87. Iako postoje mnogi mogui akteri u sektorskom scenariju, na aktivnost NPO
se primenjuju samo pojedinana ovlaenja. Potrebno je da uee raznih
aktera i konsultacije s njima budu ire i osnaene, zahvaljujui uvoenju
meuagencijskih memoranduma o razumevanju u kojima e se jasno utvrditi zajednike i individualne odgovornosti za ovaj sektor u razvoju.
88. 
Za planiranje operativnih aspekata novog regulatornog okvira bie
potrebne iroke i aktivne konsultacije. Dravni organi moraju saraivati i
zajedniki planirati kako bi zadovoljili potrebe novog regulatornog okvira.
U tome moraju biti zastupljeni i predstavnici ireg sektora.
89. Treba da postoji naelna saglasnost o regulisanju uz konsenzus koji e biti
postignut kroz aktivne konsultacije i uee celog sektora.
90. Preporuka
T
 reba odrediti jedno nadleno telo kojem e se poveriti nadzor i ureenje
rada celokupnog neprofitnog sektora.
Praznine na planu saradnje
91. Na tragu prethodne diskusije, valjalo bi izraditi planove koji e pored
utvrenih rokova sadrati ciklus planiranja za regulatorni okvir. Mora biti
ustanovljen paket mera koje e omoguiti novom dravnom telu da odrava
adekvatan dijalog sa irim sektorom, a sam taj dijalog se mora postepeno
razvijati i unapreivati. Postoji opasnost da bez takvih konkretnih i delotvornih mera itav sektor bude obeshrabren i disfunkcionalan.
92. Zajednice na koje su aktivnosti neprofitnih organizacija usmerene morae
da budu ukljuene u proces konsultacija i sagledane kao vani akteri u
celom procesu.
93. Neefikasna komunikacija izmeu dranih tela predstavlja, kako se ini, normu sadanjeg stanja. Ta tema se snano nametnula u autorovom istraivanju
i oigledno je da postoji samo mali broj formalnih protokola o razmeni informacija.

30
94. Veoma je malo stvarne meunarodne meuagencijske saradnje, a posledica toga moe biti da srpske vlasti moraju da nadziru sektor koji je izolovan
i koji funkcionie na marginama utvrene najbolje prakse.
Praznine na planu iskoraka prema sektoru
95. Nema dokaza da postoji bilo kakav delotvoran iskorak, odnosno program
domaaja, kada je re o ovom sektoru. Neke neprofitne organizacije pruaju
pomo i jaaju svest o samopomoi, ali se ini da je to nekoordinisano i da
se ne nadzire sa centralnog mesta.
96. Dravne agencije nisu na odgovarajui nain konfigurisane, obuene niti
opremljene resursima da bi mogle da adekvatno organizuju i nadziru delotvoran iskorak prema neprofitnim organizacijama. Kao to je ve reeno,
toliko je malo informacija koje su na raspolaganju na centralnom nivou, a
koje se odnose na sam postupak, da to to nema iskoraka prema sektoru i
ne treba da predstavlja nikakvo iznenaenje.
97. Strunjak Saveta Evrope otkrio je da meu predstavnicima neprofitnih
organizacija koje je posetio nema dovoljno znanja, to ukazuje na to da
neprofitne organizacije definitivno ne mogu adekvatno da se zatite od
pranja novca ili finansiranja terorizma. U izvesnom smislu, ti pojmovi su
predstavnicima sektora delovali nerazumljivo i autor uopte ne sumnja u to
da bi efikasan program nadogradnje znanja kroz iskorak mogao da predstavlja delotvoran metod za uzdizanje i razvoj svesti u celom sektoru.
98. Ima sasvim malo ili gotovo da nema dokaza da sa centralnog nivoa stiu
podaci o zloupotrebama u sektoru. Kako se vanost nadzoru nad ovim sektorom ne pridaje, to nije predstavljalo iznenaenje.
99. Iskustva koja su drugde steena pokazuju da je iskorak prema sektoru i
unapreenje domaaja veoma vano i mono sredstvo za odravanje poverenja donatora. To posebno vai na planu humanitarnih donacija iz inostranstva kao i u pogledu donatorstva u matinoj zajednici. Iako je taj drugi vid
donatorstva jo neuobiajen u Srbiji, ima dokaza da meunarodni partneri
postaju sve relevantniji, uz odgovarajui vii stepen poverenja donatora.
Autoru su to uverenje jo vie osnaili predstavnici neprofitnih organizacija koji sarauju s meunarodnim donatorima od kojih su ti meunarodni
donatori traili da opravdaju trokove rada na projektima. To je bilo novo
iskustvo za veinu neprofitnih organizacija.
100. To to nema delotvornog iskoraka ka sektoru radi podizanja svesti ljudi
koji u njemu rade predstavlja znaajan rizik koji se moe negativno odraziti na poverenje donatora, kao i na rast celog sektora.
101. Partnere treba iznova uveriti da neprofitne organizacije s kojima su
oni stupili u partnerske odnose nee postati ranjive na pranje novca
ili finansiranje terorizma. Ta pitanja su od sutinskog znaaja za poverenje kao takvo. Delotvoran iskorak prema sektoru predstavlja prirodan
nusproizvod regulatornog reima i to je nain na koji se mnogo moe
postii kada je re o podizanju nivoa svesti o kriminalnim aktivnostima
i manipulacijama.
102. Pokazalo se da je malo upuenih u osnovna naela poznavanja i praenja
klijenata. Ta naela su od centralnog znaaja za svaki program iskoraka i
zatitu neprofitnog sektora od tete koja bi mu mogla biti naneta.

31
103. To to takvi programi ne postoje samo po sebi predstavlja znaajan rizik.
104. Preporuka
I skorak ka sektoru i snaenje kapaciteta sektora treba da predstavlja integralni deo regulisanja rada neprofitnih organizacija. Nadleno telo koje bude za to
odreeno treba da kreira strategiju za iskorak i treba da izradi odgovarajui plan
na temelju te strategije; taj plan treba da bude proizvod konsultacija s neprofitnim
organizacijama i treba ga sprovesti saglasno utvrenim rizicima i prioritetima.
Praznine na planu ukljuenosti neprofitnih organizacija
105. Ovo podruje se odnosi na razmere u kojima su neprofitne organizacije
ukljuene u proces konsultacija i u kojima se od njihovih predstavnika
oekuje da iznesu svoje stavove. Podruje o kome je re odnosi se i na
razmere u kojima su predstavnici neprofitnih organizacija motivisani da
shvate vie i da uestvuju u svemu to moe doprineti jaanju i poboljanju
regulatornog procesa.
106. Obezbeivanje uea i ukljuenosti neprofitnih organizacija predstavlja oprobani i oekivani deo konsultativnih okvira u zapadnoevropskim i
drugim zemljama u kojima postoji razvijen regulatorni reim.
107. Zanimljivo je napomenuti da su predsednici neprofitnih organizacija zauzeli veoma malo mesta na seminaru koji je u Beogradu odran 14. juna
2012. godine u organizaciji projektnog tima MOLI, kome je prisustvovao autor ove studije zajedno s jo jednim strunjakom s kratkoronim
angamanom. Seminar je bio namenjen upravo delegatima iz neprofitnih
organizacija, ali je prisustvo predstavnika tog sektora bilo razoaravajue.
108. Kako bi se obezbedilo delotvorno i reprezentativno uee neprofitnih
organizacija u svim fazama razvoja regulatornog reima, neophodno je
obezbediti izvestan stepen promene kulture. Za to je potreban visok stepen energije i posveenosti.
109. Preporuka
Celokupna strategija o radu neprofitnog sektora treba da poiva na naelima
uea i konsultacija s neprofitnim organizacijama. Treba razmotriti
mogunost odravanja redovnih skupova neprofitnih organizacija u formi
konferencija.
Verovatna tipologija pretnji i opasnosti za neprofitni sektor
110. Iako jedan takav spisak nikada ne moe biti dovren, naveemo najverovatnije tipologije posebno izraenih pretnji tom sektoru:
Kriminalni i regulatorni rizici
Neprofitne organizacije osnovane u nezakonite svrhe:
Mada je definicija nezakonite svrhe nuno veoma iroka, meunarodno iskustvo,
istina retko, ukazuje na to da se moe dogoditi da neprofitna organizacija bude osnovana radi stvaranja i korienja mogunosti za postupanje protivno zakonu, na
primer za to da se ohrabruje ili glorifikuje terorizam, da se podstie rasna ili verska
mrnja, odnosno da se podstiu druga krivina dela ili krenje javnog reda. Slino
tome, u zemljama u kojima takvi zakoni postoje, bavljenje politikim aktivnostima
koje nisu navedene kao ciljevi date organizacije moe biti nezakonito.

32
Z
 akonite neprofitne organizacije koje se koriste kao paravan za kriminalnu
delatnost:
U neprofitne organizacije koje su osnovane u zakonite svrhe mogu se infiltrirati pojedinci s kriminalnim namerama koji, poto preuzmu izvestan stepen
ovlaenja i steknu odreeni uticaj u organizaciji, koriste dobra te organizacije
za obavljanje kriminalnih aktivnosti u sopstvenu korist ili u korist drugih lica.
Najee zloupotrebe takve prirode su krae, prevare, pranje novca ili promovisanje ekstremizma.
Neprofitne organizacije kao rtve kriminala:
Zakonite neprofitne organizacije mogu i same postati rtve kriminala. Gubitak finansijskih sredstava ili druge imovine moe biti posledica kriminalne aktivnosti
uz potonji delimini ili potpuni gubitak sposobnosti realizacije proklamovanih
ciljeva. Krajnji gubitnici u takvom scenariju postaju korisnici programa takve
neprofitne organizacije.
Finansijski kriminal na svim nivoima:
Zbog poverenja koje neprofitne organizacije uivaju, a s obzirom na to da ne
postoji delotvorna regulativa, mogue su kriminalne manipulacije finansijama
neprofitnih organizacija, poev od zloupotreba prikupljenih fondova, kada se,
na primer, zakonito prikupljena sredstva preusmeravaju s proklamovanih ciljeva u neke druge svrhe ili, to je potencijalno opasnije, kada bivaju predmet
kratkorone i dugorone prevare.
Dugorona poslovna prevara na delu je onda kada kriminalci postepeno
grade poverenje i dobru kreditnu istoriju, pa potom polako prelaze na sve vee
porudbine od snabdevaa da bi, kada dobiju izrazito veliku porudbinu, nestali, a tu robu prodali ostvarujui veliki profit.
Kratkorona poslovna prevara je slina, ali joj ne prethodi uspostavljanje dobre kreditne istorije. Imovinska korist od krivinog dela koja se na taj nain
ostvari nia je nego kod dugorone prevare.
Zloupotrebe prilikom prikupljanja sredstava:
One se dogaaju onda kada se prikupljaju sredstva, naizgled u zakonite svrhe,
pa se ta sredstva, ili ukradu na izvoru, ili se koriste za nezakonite svrhe van
proklamovanih ciljeva neprofitne organizacije.
Zloupotreba neprofitne organizacije za kriminalni ekstremizam:
Ekstremizam se uobiajeno uoava u verskom kontekstu, a nezakonit je onda
kada se povee s nekim okvirom koji promovie teroristiku aktivnost. S obzirom na poverenje uz koje neprofitne organizacije deluju, i nedostatak delotvorne
regulative, neprofitne organizacije mogu biti vie ili manje lukavo iskoriene
kao platforma za regrutovanje, obuku, opremanje i organizovanje krivinih dela
koje mogu obuhvatiti i terorizam.
Kriminalna zloupotreba ranjivih korisnika:
Ovo se obino uoava u onim scenarijima u kojima se u neprofitne organizacije infiltriraju kriminalci. Oni eksploatiu korisnike koji su posebno ranjivi iz
razliitih razloga, kao to su poodmaklo ivotno doba, umna zaostalost ili je pak
samo re o deci. Takvi korisnici mogu biti rtve finansijskog kriminala odnosno
seksualnog zlostavljanja.
Z
 loupotreba u teroristike svrhe, finansiranje i pretnje po nacionalnu bezbednost:
Iako se nalaze na ekstremnom kraju dijapazona kriminalnih radnji, ti scenariji podrazumevaju vrstu reenost pojedinaca-ekstremista da iskoriste svaku

33
mogunost koju im neprofitne organizacije pruaju da planiraju ili izvre
teroristika dela, to moe ukljuivati i primenu oruja za masovno unitenje.
Promovisanje ekstremizma:
Obino se uoava u onim aktivnostima koje podravaju ili za koje se ini da
podravaju, odobravaju ili podstiu teroristiku aktivnost ili ideologiju. Dostupnost ekstremistikih knjiga i literature koja promovie teroristiku ideologiju i finansiranje ili osnivanje logora za obuku, odnosno kola u kojima se izlau teroristike
ideje i ciljevi jesu oni primeri koji su uoeni na meunarodnom planu.
Tipologije finansijskog kriminala
N
 eprofitne organizacije mogu biti koriene za prikupljanje, prenos,
skladitenje i upotrebu novanih sredstava:
Neprofitne organizacije su zahvaljujui svojoj strukturi i nainu rada u prilici
da obavljaju takve aktivnosti, a da pritom ne izazovu sumnju. Bez delotvorne
regulative, ta novana sredstva mogu biti ukradena, mogu biti predmet prevara,
odnosno na drugi nain preusmerena u nezakonite svrhe.
N
 ezakonito prikupljanje sredstava ili skidanje kajmaka prilikom zakonitog
sakupljanja sredstava:
Prikupljanje sredstava se moe odvijati i ako za njega ne postoji odgovarajue
ovlaenje ili odobrenje upravnika neprofitne organizacije i na taj nain se
prikupljena sredstva odvajaju od zakonitih finansijskih sredstava. Ako je re o
skidanju kajmaka, tada se zakonito prikupljena sredstva prebacuju ili preusmeravaju za neovlaene i potencijalno kriminalne svrhe.
Zloupotreba sredstava ili objekata kojima raspolae neprofitna organizacija:
Resursi koje neprofitna organizacija poseduje u vidu gotovine, nepokretne imovine, drugih dobara, opreme ili ljudskih resursa moe da se koristi u svrhe koje
nisu obuhvaene proklamovanim ciljevima te organizacije. To moe da obuhvati
kriminalne svrhe, tako to, na primer, imovina organizacije moe biti koriena
za skladitenje oruja ili druge vojne opreme pod platom zakonitog delovanja.
Slino tome, kole ili centri za obuku mogu biti korieni za promovisanje ekstremizma ili za obuku terorista.
M
 eunarodni prenos sredstava posle koga vre gotovinske isplate (krajnja
upotreba finansijskih sredstava):
Neprofitne organizacije koje imaju meunarodne interese ili partnerstva i koje dobijaju ili dodeljuju finansijska sredstva primenom utvrenih
meunarodnih procedura za prenos gotovinskih sredstava mogu doi u
situaciju da novac izgube u tom prenosu, odnosno podizanjem gotovine na
nameravanoj destinaciji. To je uoeno tamo gde neprofitne organizacije rade
sa inostranstvom ostvarujui konkretne transfere, jer se deavalo da budu
rtve gubitka usled toga to kriminalci koji operiu u inostranstvu, odnosno u okruenjima u kojima postoji slab ili nikakav regulatorni nadzor, ukradu
ta gotovinska sredstva.
Kriminal pod platom humanitarne pomoi:
Uoeno je da se u situacijama krize ili elementarnih nepogoda u kojima je
potrebno hitno dostaviti novana sredstva i robu velikom brzinom i u velikim
razmerama sniava uobiajeni nivo regulisanja i nadzora. To omoguuje kriminalnim elementima da se umeaju i preuzmu gotovinska sredstva ili robu namenjenu za humanitarne svrhe.

34
Lani primaoci ili korisnici:
To se dogaa onda kada se u prevarne ili druge kriminalne svrhe izmisle lani
primaoci ili korisnici koji deluju kao da su u potpunosti u skladu s proklamovanim ciljevima neprofitne organizacije.
Zbog ega su neprofitne organizacije ranjive na zloupotrebe?
111. Neprofitne organizacije zauzimaju jedinstveno mesto na kome su este
ranjivosti usled kojih kriminalna eksploatacija postaje verovatnija. Takve
mogunosti se znatno pojaavaju onda kada drava nema dovoljan uvid u
veliinu, razmere i obim sektora i kada postoje manjkavosti ili praznine u
nainu na koji se taj sektor ureuje.
112. Razlozi takvih ranjivosti su, po optem uverenju meunarodne zajednice,
sledei:

 eprofitne organizacije uivaju visok stepen poverenja;

n
raznovrsne su po svojoj prirodi;
lako ih je osnovati;
mogu zavisiti od jednog ili dvoje pojedinaca koji u njima imaju kljunu ulogu
bez ikakvog nadzora;
predstavljaju mono sredstvo za okupljanje ljudi pojedinaca i grupa;
nemaju komercijalnog iskustva;
ne postoji podela dunosti;
veliki obim gotovinskih transakcija;
unutranja kontrola moe predstavljati veliko breme za volontere;
mogu biti prisutne na globalnom planu; esto u podrujima u kojima vladaju
sukobi;
aktivne su u inostranstvu, pa je teko proveriti krajnju upotrebu novanih
sredstava;
mogu sredstva preneti nekoj drugoj organizaciji, umesto da same direktno
prue uslugu;
u inim delovima sveta postoje veoma razliiti propisi, a ukupni nivo regulisanja je esto znatno nii;
predmet su razliitog nivoa evaluacije i nadzora.

Pretnje za neprofitni sektor u Srbiji

113. U ovoj studiji izvode se neki preliminarni i znaajni zakljuci o postojeim
pretnjama, ranjivosti, riziku i njihovim posledicama po neprofitni sektor u
Srbiji. Primarna strateka pitanja koja prethode svakoj proceni ogledaju
se u tome to se o tom sektoru zna veoma malo i to on gotovo uopte nije
regulisan. Ta dalekosena pitanja mogu se podeliti na razliite ue oblasti
zabrinutosti, ali je primarna preporuka cele ove studije da se tim dvema
temama treba prvenstveno pozabaviti, jer njihova kombinacija sama po
sebi predstavlja najvee rizike.
114. Bez boljeg poznavanja i razumevanja tog sektora i formiranja i davanja
nadlenosti ovlaenom dravnom telu koje ga ureuje, sledee pretnje
ne mogu biti ublaene:
Kriminal na svim nivoima to obuhvata:
Finansijski kriminal, ukljuujui pranje novca, izbegavanje plaanja poreza,
krae i prevare;
Terorizam, to obuhvata:
Finansiranje terorizma, obuku, kupovinu i distribuciju oruja, regrutovanje i
ekstremizam.

35
Ranjivosti u Srbiji
115. Osnovna ranjivost u Srbiji ogleda se u tome to se veoma malo zna o
celom sektoru i to su propisi koji se odnose na registraciju neprofitnih
organizacija i evidentiranje svih potonjih podataka slabi. Kako je ovom
studijom utvreno, postoje samo veoma ogranieni podaci a organizacije iz grupe sa najveim rizikom verske organizacije ni nemaju
obavezu registracije.
116. Ne postoji nadleno telo koje bi imalo ovlaenja da uredi taj sektor. Sem
etabliranih dravnih organa, kao to su policija, poreska uprava, finansijska policija i slino, na delu je gotovo potpuni nedostatak regulatorne aktivnosti u neprofitnom sektoru.
117. Samim tim se ne uvaju, niti se razmenjuju podaci, statistiki pregledi i
obavetajna saznanja. Postoji sutinska praznina na planu komunikacije i
interoperabilnosti dravnih resora i agencija i, jednostavno reeno, retko
se deava, ako se uopte i deava, da se vredne informacije o aktivnostima
unutar neprofitnog sektora razmenjuju.
118. Mada Agencija za privredne registre prednjai u registrovanju udruenja,
to, po definiciji, obuhvata i neprofitne organizacije, prag registracije je
veoma nizak i veoma malo podataka se evidentira. Kljuno vani podaci,
kao to su verifikovani podaci o licima koja su odgovorna za upravljanje
neprofitnim organizacijama, o ciljevima i obimu aktivnosti, kao i rezultatima njihovog rada jednostavno nedostaju.
119. Veoma je lako registrovati neprofitnu organizaciju i nikakve dodatne provere se ne obavljaju, niti se aktiviraju ikakvi zatitni mehanizmi. Kada je
registrovana, neprofitna organizacija dalje ne uiva nikakvu delotvornu
podrku drave, niti bilo koje druge organizacije koja bi joj mogla pomoi
da efikasnije upravlja svojim aktivnostima, a ne postoji ni bilo kakva strategija ili program koji bi omoguili i iskorak prema sektoru.
120. Ceo sektor je usled svega toga veoma ranjiv na iru kriminalnu eksploataciju, kako u pogledu finansiranja terorizma i teroristikih aktivnosti,
tako i u pogledu pranja novca. U studiji je utvreno da postoji 58 upisa u
Agenciji za privredne registre na spisku za predstavnitva stranih organizacija, ali se gotovo nita ne zna o obimu u kojem neprofitne organizacije
u Srbiji poseduju stvari i resurse u inostranstvu, niti o razmerama u kojima
one mogu biti posebno podlone teroristikoj eksploataciji.
121. U Nacionalnoj proceni rizika Republike Srbije ve je identifikovano da
izbegavanje plaanja poreza predstavlja vano pitanje u Srbiji i da tu moe
postojati posebna ranjivost, zato to je Srbija zemlja koja se oslanja na gotovinske transakcije i oko 30 posto svih transakcija odvija se upravo na taj
nain. Posledica oslanjanja na gotovinske transakcije i ranjivosti neregulisanih neprofitnih organizacija u okruenju korienja gotovine predstavlja posebno veliki rizik.
122. Razmere i prisutnost verskih organizacija u Srbiji nisu optepoznati, zato
to su te grupe izuzete od obaveze registracije kod javnih tela. Zato nije
sasvim jasno koliki je stepen ranjivosti tog tipa neprofitnih organizacija,
ali se sa stanovita meunarodno prihvaene kategorizacije ranjivosti na
teroristiku manipulaciju one moraju smatrati visoko ranjivim. Nije, na
primer, poznato u kojim zemljama van Srbije neprofitne organizacije deluju ili s kojima odravaju odnose.

36
123. Ne postoje univerzalno priznati kriterijumi za procenu i utvrivanje rizika
u odreenim zemljama ili regionima, ali one koje mogu predstavljati vei
rizik mogu da obuhvate sledee:
Z
 emlje koje su podvrgnute sankcijama ili embargu;
Zemlje koje su pouzdani izvori identifikovali kao one zemlje u kojima ne postoji odgovarajui propisi o SPN i FT;
Regioni za koje je poznato da u njima deluju teroristike organizacije;
Regioni koji su identifikovani kao oni u kojima postoje znatni nivoi kriminalne
aktivnosti ili slaba infrastruktura.
Ukupna procena rizika
124. G
 eneralni zakljuak ove studije jeste da u Srbiji postoji vrlo veliki rizik
u smislu aktivnosti neprofitnih organizacija. Razlog je u tome to je tako
malo poznato o celom tom sektoru i to on gotovo uopte nije regulisan.
Iako je ovo analiza rizika na optem nivou, detaljna i konkretna analiza
pojedinanih pitanja u vezi s pranjem novca i finansiranjem terorizma
moe biti sprovedena tek onda kada budu utvrene i uvedene osnovne
mere za otklanjanje postojeih nedostataka.
125. S
 tudija sugerie da ova analiza pretnji moe biti dodatno osnaena ako
se dostavi relevantnim organima, na primer USPN ili organima reda, kako
bi je oni potkrepili sopstvenim podacima i analizom opasnosti i pretnji.
Posledice
126. Posledice kriminalne zloupotrebe neprofitnih organizacija, kako god da
je ta zloupotreba prikrivena, uvek su veoma ozbiljne. Mogu se kretati u
dijapazonu od lokalizovane tete, kao to je nemogunost neke neprofitne
organizacije da ostvari svoje ciljeve i postigne odgovarajue rezultate, do
tete koja moe biti naneta optem nivou poverenja u dravu. Nepostojanje
delotvornog regulatornog reima uvek e privlaiti kriminalce koji ele da
iskoriste slabosti i ostvare zaradu, kao i teroriste koji ele da proire svoje
lanstvo i da iskoriste svaku raspoloivu kriminalnu mogunost.
127. Mora se, s opte take gledita, se ponoviti da e nedostatak delotvornog
regulisanja u kombinaciji s nepoznavanjem sektora verovatno dovesti do
toga da kriminalna zloupotreba neprofitnih organizacija proe neopaeno.
128. U meunarodnoj zajednici postoji opta saglasnost kada je re o potrebi
da neprofitne organizacije deluju u okruenju poverenja. Podrivanje poverenja u taj sektor nanosi izuzetnu tetu i ima brojne posledice, poev od
nesposobnosti da se uspostave delotvorna partnerstva i da se ostvare
proklamovani ciljevi, pa sve do potpunog kolapsa u sektoru neprofitnih
organizacija i kraha meunarodnog poverenja u sposobnost drave da ostvari samoregulaciju.

37

Izrada plana za iskorak prema sektoru

radi zatite sektora od zloupotreba
u pogledu finansiranja terorizma
i pranja novca
Prva naela
129. Iskorak prema sektoru mora sadrati sveobuhvatan program koji sadri
sledee elemente:
I dentifikacija baze neprofitnih organizacija kojima plan treba da slui. To
obuhvata tipologiju, geografsku lokaciju i ciljeve organizacija
Analiza postojeeg stanja, aktuelne prakse i nivoa svesti neprofitnih organizacije o pitanjima pranja novca i finansiranja terorizma
Razvoj stratekih ciljeva programa iskoraka ka javnosti i identifikacija sredstava koja e biti koriena kako bi se taj program sproveo u delo. Ta sredstva e morati da budu na odgovarajui nain rangirana kako bi se utvrdili
prioriteti
Razvoj detaljnog programa usluga koje treba pruiti, identifikacija potreba za
obukom kadrova kako bi se program mogao sprovesti u delo
Obuka kadrova koje pruaju uslugu
Izrada programa koji e se redovno podvrgavati revidiranju i auriranju i
bie neposredno povezan sa ispunjenjem rokova
Marketing i sprovoenje programa iskoraka prema sektoru
Preispitivanje i ocena programa
Identifikacija najbolje prakse i uvrtavanje te prakse u sainjeni plan
130. Prvu fazu plana predstavlja sticanje razumevanja dijapazona rada neprofitnih organizacija, poznavanje njihovih tipologija, i s njima povezanih
ciljeva. Plan e morati da se stratifikuje, kako bi se postigao maksimalni
uticaj i kako bi se obezbedilo da se rezultati ne razvodne usled preteranog
zahvatanja u irinu. Bez sveobuhvatnog razumevanja osnove neprofitnog
sektora, planovi za iskorak prema sektoru po svoj prilici ne mogu imati
ozbiljan i trajan uticaj.
131. Naredna faza podrazumeva analizu postojee situacije u pogledu dubine u kojoj irok spektar neprofitnih organizacija razume problematiku pranja novca
i finansiranja terorizma. Verovatno moe da se konstatuje postojanje izvesnog
raspona u nivou svesti, u zavisnosti od tipa neprofitne organizacije i njenih
ciljeva. Plan treba da bude u dovoljnoj meri fleksibilan da se moe prilagoditi
razliitim nivoima poznavanja tih pitanja pa e zato biti potrebno da se analiza
sprovede unapred, kako bi postupak mogao da se planira delotvorno.
132. Treba jasno da saoptimo ta elimo da ostvarimo. Da li e program biti
usmeren ka podizanju nivoa svesti o problemima, ili e ii u dubinu, ka
dubljem poimanju onoga to treba uraditi kako bi se neprofitne organizacije na optimalan nain zatitile? Ovo e verovatno zavisiti od sredstava
kojima se bude raspolagalo pa zato valja utvrditi i prioritete i razmotriti
praktine rokove.
133. S obzirom na imperativ koji predstavljaju sredstva kojima se raspolae i
prodor u sam sektor, za program iskoraka ka javnosti potrebno je briljivo
razmatranje i planiranje. Treba uoiti ta se eli ostvariti planom i postaviti

38
sve to u odgovarajui format. Treba razmisliti i o nainu ostvarenja ciljeva.
Da li e program na terenu realizovati neki tim pojedinaca, ili e se to
raditi pomou paketa za uenje na daljinu uz odgovarajuu podrku koja
e potom uslediti?
134. Potrebno je izvriti odabir i obuku kadrova kako bi se program realizovao.
Odabrani kadrovi morae da se podvrgnu analizi potreba obuke pre no
to se stvarno pristupi obuci za potrebe programa iskoraka prema sektoru. Bie potrebno da se donesu odluke o rokovima i da se analizira ta
treba da se postigne i kome je sve to namenjeno. Program treba da se
publikuje i revidira, u zavisnosti od potreba.
135. Kada se jednom postigne dogovor o tom planu, treba ga na odgovarajui
nain oglasiti u celom sektoru. U utvrenom trenutku bie potrebno da se
plan preispita i da se na odgovarajui nain evaluira. Treba razmisliti o
tome ko e biti odgovoran za taj proces preispitivanja.
136. Treba traiti povratne informacije od neprofitnih organizacija kako bi se
uoili primeri najbolje prakse koje potom treba publikovati i ukljuiti u
program koji bi trebalo da se redovno preispituje i aurira.

ta treba postii?
Pranje novca
137. Plan iskoraka prema sektoru mora da sadri radnu definiciju i razumevanje toga ta tano predstavlja pranje novca i na koji nain ono praktino
moe da se odrazi na neprofitne organizacije. Upravnici organizacija treba
da budu obaveteni o tome kako mogu preduzeti razumne korake da bi
spreili da njihova organizacija bude iskoriena u svrhe pranja novca
i ta je to to treba da urade ako imaju izvesne sumnje. Pranje novca se
obino ispoljava kroz prijem novanih sredstava koja se potom isplauju
razliitim ljudima u razliitim oblicima i mogue u razliitim valutama.
138. Treba pozvati neprofitne organizacije da ocene sopstveni nivo rizika i da
usvoje odgovarajue procedure protiv pranja novca, koje e, na primer,
obuhvatiti sledee:
P
 rovera donatora kroz mere i radnje poznavanja i praenja, uzimajui u obzir
takve inioce kao to je veliina donacije, izvor novanih sredstava i lokacija
donatora
Dalje provere radi verifikacije onda kada se smatra da donator predstavlja
veliki rizik
Obezbeivanje da ljudstvo zna kako da prepozna signale upozorenja na
mogue pranje novca
Sveobuhvatni metodi za evidentiranje i dokumentovanje donacija i bespovratnih zajmova; kao i
Protokoli za nadzor i praenje delotvornosti procedura za spreavanje pranja
novca.
139. Kadrovi neprofitnih organizacija treba da razumeju kako da uoe signale
pranja novca i zato mu valja skrenuti panju na primere poput ovih:
Velike neoekivane donacije nepoznatih pojedinaca, organizacija i drugih
izvora koji su za upravnike novina.

39
D
 onacije uslovljene time da odreeni pojedinci ili organizacije, koji nisu
poznati datoj neprofitnoj organizaciji, budu angaovani da obave neke
poslove
Novac se nudi u vidu zajma za odreeni vremenski period posle koga ga
treba vratiti ili poslati negde drugde. U ovakvim situacijama je tipino da
neprofitnoj organizaciji bude dozvoljeno da zadri kamatu ili neki drugi iznos
u zamenu za pristanak da uestvuje u celom aranmanu.
Slini kreditni aranmani u kojima neprofitna organizacija novac dobija u
stranoj valuti ali treba da ga vrati u nekoj drugoj valuti.
Neoekivani ili neobrazloeni zahtevi da se vrati puni iznos ili jedan deo
donacije.
Zahtevi za pomo u naplati velikih novanih iznosa, gde se neprofitnoj organizaciji nudi izvestan procenat tog iznosa koji je naplaen. Od neprofitne
organizacije moe biti zatraeno da dostavi osnovne podatke o svom raunu
ili da dopusti donatoru da iskoristi njeno ime u prepisci pod izgovorom da je
sve to deo procesa naplate.
Netraene ponude kratkoronih zajmova u vidu velikih gotovinskih iznosa
koji treba da budu vraeni ekom ili bankovnim transferom, po mogustvu
u drugoj valuti
Molba da se dopusti da se neka transakcija izvri preko bankovnog rauna
neprofitne organizacije; i
Ponuda robe ili usluga koji deluju veoma skupo, neobino ili podrazumevaju
visoke administrativne ili druge trokove.
Poznavanje i praenje klijenata i naela upoznaj svog ...
140. Naela poznavanja i praenja klijenata treba da budu obuhvaena planom
iskoraka. Jednostavnije reeno, to zahteva da upravnici neprofitnih organizacija shvate odakle potiu novana sredstva koja dobijaju, kako e se ta
sredstva primeniti za ostvarenja ciljeva neprofitnih organizacija i ko e biti
ukljuen u pruanju usluga tih organizacija.
141. Naela upoznaj svog iroko su prihvaena u finansijskom sektoru i podjednako se primenjuju i na menadment neprofitnih organizacija. Postoje
tri takva naela:
upoznaj svog donatora
upoznaj svoje korisnike
upoznaj svog partnera
142. Bie potrebno da se preduzmu razumni koraci kako bi se obezbedilo da
upravnici neprofitnih organizacija:
identifikuju znaju s kim posluju
verifikuju gde god je to razumno opravdano i gde god postoji veliki rizik,
izvre proveru identiteta
upoznaju poslovanje organizacije ili pojedinca s kojim sarauju tako da mogu
biti sigurni da je primereno da data neprofitna organizacija posluje s tom
organizacijom ili pojedincem
znaju konkretan nain na koji ovakve organizacije ili pojedinci sarauju sa
neprofitnom organizacijom i uvere se u to da e oni zapravo i izvriti traene
zadatke; kao i
nastoje da uoe sve neuobiajene ili sumnjive aktivnosti, ponaanja ili
zahteve.

40
Finansiranje terorizma
148. Slino kao i kada je re o pranju novca, neprofitnim organizacijama mora
se obezbediti prihvatljiva definicija finansiranja terorizma i naela koja
ga okruuju. Jednostavnije reeno, tu se radi o prikupljanju, prenoenju,
uvanju i korienju finansijskih sredstava u teroristike svrhe. Ve je
dokazano da postoje veze izmeu pranja novca i finansiranja terorizma.
149. Plan za iskorak prema sektoru treba da sadri detalje i primere o tome
kakve sve oblike moe poprimiti zloupotreba neprofitnih organizacija u
teroristike svrhe:
P
 rikupljanje sredstava u ime organizacije. Potom se ta novana sredstva
preusmeravaju i koriste u kriminalne i teroristike svrhe. To se moe dogoditi
i bez znanja date organizacije.
Osnivanje i registrovanje neprofitne organizacije radi obezbeivanja paravana za preusmeravanje sredstava radi ostvarenja teroristikih ciljeva, bilo
neposredno, bilo posredno.
Kada se novana sredstva prebacuju s jednog mesta na drugo, odnosno
iz jedne forme u drugu, na primer iz jedne meunarodne valute u drugu,
odnosno putem gotovinskih transfera, posebno kada se to ini u inostranstvu,
gde je mogue da se ta sredstva preusmere pre nego to stignu do onih primalaca kojima su prvobitno bila namenjena.
Neprofitna organizacija se moe iskoristiti za pranje novca.
Gotovinska sredstva se mogu prenositi na nain koji deluje zakonito pod
imenom neprofitne organizacije i u ime njene aktivnosti, pa je onda manja
verovatnoa da e neko dovesti u pitanje ili osporiti takav prenos gotovinskih
sredstava; odnosno
Primaoci novanih sredstava neprofitnih organizacija, bilo da su to partneri
ili pojedinci, mogu zloupotrebiti sredstva koja su im data i iskoristiti ih u
teroristike svrhe.
150. Svi ovi rizici e se poveati ukoliko je finansijska kontrola slaba, ukoliko
su slabe mere poznavanja i praenja klijenata i ukoliko je slab nadzor i
praenje.
151. Program iskoraka prema sektoru treba da se osnai kroz interaktivnu diskusiju svih uesnika uz primenu studija sluaja i vebi. Zakljuci do kojih
se doe kroz takvu diskusiju treba da budu sabrani na jednom mestu i
potom publikovani irom sektora.

41

Zakljuak
152. 
Podatke o celovitoj slici neprofitnog sektora u Srbiji veoma je teko
pronai. Obim i razmere sektora opiru se analizi zbog turosti i svedenosti raspoloivih informacija. Verske grupacije koje su, na meunarodnom
planu, poznate kao one koje spadaju u kategoriju grupa sa najviim
rizikom, izuzete su od obaveze registrovanja u Agenciji za privredne registre i o njima postoje samo fragmentarne informacije na drugim mestima.
153. Podaci koji se uvaju o domaim i stranim neprofitnim organizacijama
veoma su turi i potencijalno nepouzdani, s obzirom na injenicu da nema
stvarne provere niti intervencije od strane Agencije za privredne registre.
Ovo ni u kom sluaju ne treba shvatiti kao neku vrstu prebacivanja krivice
na Agenciju. Zakon o udruenjima se do tanina potuje. Meutim, kako
bi se sprovela bilo kakva tana i sadrajna analiza sektora, mora se poznavati znatno vie informacija i podataka o razmerama i bliem odreenju
delatnosti neprofitnih organizacija.
154. Kako bi se ova regulativna praznina otklonila, bie potrebno da se donese
zakon kojim e se odrediti nadleno dravno telo, odnosno kojim e se
znatno proiriti zahtevi koji se u pogledu registrovanja i podnoenja
izvetaja postavljaju svim neprofitnim organizacijama (ukljuujui i verske organizacije).
155. Slika iji se obrisi naziru na osnovu onoga to je dosad poznato o ovom
sektoru ukazuje na to da postoji mnogo (do 19.000) domaih neprofitnih
organizacija i nekoliko (58) predstavnitava stranih udruenja, koje su,
kako se ini, male po razmerama i obimu delatnosti (vee organizacije
imaju budet od oko 100.000 evra), ali postoji malo regulatorne infrastrukture i umreavanja. Treba uraditi mnogo toga kako bi se stvorila jedna
kohezivna osnova neprofitnog sektora s nadlenim dravnim telom koje e
delovati kao regulator i savetnik, snosei pritom odgovornost za kreativan
i plodonosan program iskoraka prema sektoru.
156. S obzirom na tekoe koje iskrsavaju prilikom procene istinskih razmera i
obima delatnosti sektora, rizici u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma moraju se oceniti kao veliki, posebno ako se ima na umu injenica
da verska udruenja funkcioniu bez registracije i potpuno su neureena.
Nema neposrednih dokaza koji bi bacili sumnju na bilo koji deo sektora,
ali se vea sigurnost u tom pogledu moe postii samo uz veu transparentnost informacija.
157. Odsustvo nadlenog tela koje bi snosilo odgovornost za ceo sektor predstavlja glavnu prepreku za ostvarivanje promene u regulisanju. Odgovornosti su fragmentarne i brojni dravni resori nose po deo odgovornosti, a
nema sklonosti da se informacije razmenjuju i da ih jedni drugima prenose.
158. ini se da je potrebna promena kulture koja bi za posledicu imala veu
koheziju sektora i opte pootravanje sektorske politike i propisa koji vae
za osnivanje neprofitnih organizacija i potonjih operativnih protokola.
injenica da postoje prividno registrovane neprofitne organizacije koje deluju na margini i koje nemaju oigledno sedite delatnosti niti mogunost
stupanja u ugovorne odnose sa drugima, dokaz je upravo ove teze. Sem

42
ukoliko ne postoje prima facie dokazi krivinog prestupa ili izbegavanja
plaanja poreza u kojima postojei dravni organi imaju ovlaenje da
interveniu, ne postoji nijedna zasebna struktura koja bi mogla da obezbedi konzistentnost i pouzdanost sektora.
159. U okruenju u kome se neprestano uveavaju dimenzije meunarodnog
partnerstva, treba raditi na tome da se osigura da poverenje potencijalnih partnera u neprofitni sektor u Srbiji ostane na visokom nivou. Veliki
deo toga moe se ostvariti uvoenjem jedinstvenog regulatornog okvira
sa uverljivim programom iskoraka prema sektoru koji e povezati iskustva
neprofitnog sektora i ponuditi svojevrsnu zatitnu mreu kada stvari krenu
po zlu, to se neminovno mora dogoditi u nekom trenutku.
161. U neprofitnom sektoru poverenje se teko stie, ali se lako gubi.

43

Spisak preporuka
1. P
 ojaanim evidentiranjem neprofitnih organizacija treba da se bavi jedno
nadleno telo, a evidentiranje treba da obuhvati i verska udruenja.
2. N
 eprofitne organizacije treba da budu u obavezi da podnose godinji
izvetaj o svome radu i da budu odgovorne za nain troenja budeta. To
izvetavanje treba da bude transparentno i da podlee reviziji.
3. S
 ve informacije o neprofitnim organizacijama, godinjem prihodu i budetu
treba da budu javno dostupne na internetu.
4. T
 reba utvrditi postupak izvetavanja o sumnjivim aktivnostima, a neprofitnim organizacijama poveriti da budu te koje su dune da identifikuju i prijave, u skladu sa jasno definisanim protokolima, svaku sumnjivu aktivnost
koja se dogodi ili koja im privue panju. Ti podaci treba da se uvaju na
centralnom nivou, za ta e biti zadueno nadleno telo i treba da se koriste
kod izrade budue politike strategije i planova za iskorak prema sektoru.
5. Treba izraditi i doneti propise koji e omoguiti kompletnu registraciju kod
jednog nadlenog tela svih neprofitnih organizacija, to treba da obuhvati i
verske organizacije.
6. Treba izraditi i doneti propise koji e na jednom mestu saeti sva regulatorna
ovlaenja, ukljuujui tu i ovlaenje za pristup i inspekciju finansijskih transakcija i poslova. Ovakvi zakonodavni akti takoe treba da utvrde obavezu
podnoenja godinjih izvetaja nadlenom telu o bilansima poslovanja, kao i
godinjeg izvetaja o radu neprofitnih organizacija.
7. Treba preispitati zakonske propise o razmeni informacija u smislu potrebe za
pojaanom transparentnou i razmenom informacija izmeu vladinih resora.
8. Treba da postoji jedno nadleno telo koje e biti odreeno za nadzor i regulisanje rada celokupnog neprofitnog sektora.
9. Iskorak ka sektoru treba da bude sastavni deo regulisanja neprofitnih organizacija. Odreeno nadleno telo treba da izradi strategiju iskoraka a zatim i
plan koji treba da bude plod konsultacija sa neprofitnim organizacijama i
usvojen u skladu sa prepoznatim rizikom i prioritetima.
10. Celokupna strategija o neprofitnom sektoru treba da poiva na naelima
uea i konsultovanja sa neprofitnim organizacijama. Takoe treba razmotriti mogunost odravanja redovnih skupova neprofitnih organizacija u
formi konferencija.