ANIKA Kulturni Pejzaz

Kulturni pejza
savremeni pristup
zatiti kulturnog i
prirodnog naslea
na Balkanu
Zbornik radova Prve regionalne
konferencije o integrativnoj zatiti
Priredili: Anika Skovran / Nataa Ostoji-Ili
EUROPEAN CENTER FOR PEACE AND DEVELOPMENT

University for Peace established by the United Nations
Kulturni pejza
savremeni pristup
zatiti kulturnog i
prirodnog naslea
na Balkanu
Zbornik radova Prve regionalne
konferencije o integrativnoj zatiti
Priredili: Anika Skovran / Nataa Ostoji-Ili
EUROPEAN CENTER FOR PEACE AND DEVELOPMENT

University for Peace established by the United Nations
Izdava:

Evropski centar za mir i razvoj (ECPD)

Univerziteta za mir Ujedinjenih Nacija
Terazije 41, 11000 Beograd
tel: (+381 11) 3246-041, 3246-042, 3246-043, 3246-044,
2652-190, 2652-170; fax: 3240-673, 3234-082, 2651-344;
e-mail: ecpd@EUnet.yu, ecpd@org.yu
Za izdavaa:
dr Negoslav P. Ostoji, Izvrni direktor ECPD
Priredili:
Anika Skovran / Nataa Ostoji-Ili
Dizajn:
Nataa Ostoji-Ili, M.A.
Lektor:
Tamara Gruden
Tira:
1000 primeraka
ISBN 978-86-7236-055-4
tampa: GRAFICOM-UNO
Belgrade, 2008.
All rights reserved. No part of this book may be reproduced in any form without permission
in writing from the publisher
Sadraj
H.E. Prof. dr Takehiro TOGO
Pozdravni govor
Prof. dr Anika SKOVRAN
Predgovor
10
Prof. dr Yves-Rastimir NEDELJKOVI
Tragovi kulture u predelu poruke sprega oveka i prirode

(misli o logosu urastanja oveka u celinu prirode) 12
Prof. dr Alfonso OJEDA
Kulturna saradnja u Evropskoj uniji
22
dr Melita ROGELJ
Izvetavanje o stanju ivotne sredine koje odraava kulturnu razliitost
25
Lenka MOLEK
Metodologija zatite kulturnog naslea tokom izgradnje

nacionalne infrastrukture 31
Prof. dr Jelena VILUS
Pravna zatita kulturnih dobara
45
Marina SCHNEIDER
UNIDROIT Konvencija o ukradenim ili nezakonito izvezenim

kulturnim dobrima iz 1995. godine 71
Prof. arh. Tina WIK
Restauracija crkve manastira Zavala
84
Dipl. in. arh. Milijana OKILJ
Integrativni pristup zatiti manastira Zavala sa kulturnim predjelom
91
Mr Milica KOTUR
Manastir Zavala Konzervatorsko-restauratorski radovi

na zidnom slikarstvu 96
Prof. dr Vern Neufeld REDEKOP
Verski i kulturni objekti i spomenici mesta nasilja i pomirenja
104
Kulturni pejza savremeni pristup zatiti

kulturnog prirodnog naslea na Balkanu
Mladenka MATOVI
Stanje svesti o ulozi kulturnog i prirodnog naslea
109
Prof. dr Lidija AMIDI, Slaana KRASULJA, Zoran OREVI
Kulturni predeo u sklopu zatite prirode u Srbiji
125
Prof. dr Josip KOROEC
Kulturno naslee u kulturnom pejzau
130
Prof. dr Marija MAKSIN-MII
Predeo u praksi prostornog planiranja u Srbiji
140
Prof. dr Milenko STANKOVI
Koncept i vizija naselje u harmoniji sa prirodom

savremen pristup zatiti nasljea na Balkanu 157
Doc. dr Slaana PETRONI
Povezanost prirodnih i kulturno-istorijskih vrijednosti

sa turizmom na Jahorini 168
Branko D. MARAVI
Rekonstrukcija urbanih objekata u starim gradskim jezgrima

i njen uticaj na spomenike kulture u Vojvodini 169
Jelena KADI, Ljubica SRDI, Goran KALINI, Sneana GLIGORI, Jelena SAVI
183
Valorizacija kulturno-istorijskog i prirodnog nasljea optine ipovo

Zatita, uvanje i prezentacija kulturno-istorijskog i prirodnog naslea

principi i iskustva
193
dr Naa KURTOVI-FOLI, dr Gordana MILOEVI,

dr Mirjana ROTER-BLAGOJEVI, mr Ana NIKEZI
Arheoloki park kao integrisani deo kulturnog predela

savremeni pristup zatiti i prezentaciji arheolokog
nalazita medijana kod Nia 203
Nevena DEBLJOVI-RISTI
Srpski srednjovekovni manastiri mesta stapanja kulture i predela
227
Dipl. in. arh. Marica IVANOVI
Muzej na otvorenom Kaleni primer odrivog modela zatite i revitalizacije

kulturnog i prirodnog naslea (rezultati, problemi i iskustva) 238
Prva regionalna konferencija

o integrativnoj zatiti
Branka EKARI
Koncept kulturnog pejzaa u kontekstu ouvanja

kulturnog i prirodnog naslea 246
Prof. mr Zvonimir ZEKOVI
Viminacijum arheoloki lokalitet kod Kostolca peine grob

sa freskama br. g. 2624 266
Silvana HADI-OKI
Nekoliko primera Jerusalima u kontekstu prikazivanja predela
279
Dipl. in. arh. Slavica VUJOVI
Razvojni projekat integrativne zatitenaslea

vekovi Baa, 20062010.
kao primer primene savremenog pristupa
zatitikulturnog i prirodnog naslea 287
Gordana MITROVI
Pilot PROJEKAT zatite i ureenja predela i kulturnog i

prirodnog naslea banje Koviljae 297
Dipl. in. arh. Saa CVETKOVI
311
Poluostrvo Lutica put ka zdravoj budunosti

Prof. dr Paul PHILIPPOT
Razmiljanja o znaenju kulturnog pejzaa
323


H.E. Prof. dr Takehiro TOGO

Predsednik Akademskog saveta ECPD
Pozdravni govor
Potovani gospodine ministre za kulturu i obrazovanje Republike Srpske,

Bosna i Hercegovina, dame i gospodo,
Veliko mi je zadovoljstvo da prisustvujem na Konferenciji o integrativnoj

zatiti kulturnog i prirodnog naslea na Balkanu, u organizaciji ECPD-a, Vlade
Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) i grada Banjaluke.
Pre svega, eleo bih da izrazim duboku zahvalnost predstavnicima Republike Srpske i grada Banjaluke na organizaciji ove vredne konferencije u
lepom gradu Banjaluci.
Veoma smo zahvalni Vladi Republike Srpske na svesrdnoj podrci akti
vnostima ECPD-a, osnovanom od Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija u
Kostariki, sporazumom izmeu vlada Jugoslavije i Kostarike putem rezolucije
generalne skuptine Ujedinjenih nacija 1985. godine. Od tada, ECPD deluje
kao obrazovna ustanova koja ulae napore ka ostvarivanju mira i stabilnosti u
balkanskom regionu. Ti napori dobili su poseban znaaj tokom procesa dezintegracije bive Jugoslavije, koji je poeo u poslednjoj deceniji bratoubilakim
ratovima i konfliktima. ECPD je nastojao da odri i ojaa smisao za zajedniku
prolost i naslee, organizujui kurseve za nivo mastera i doktorata namenjene studentima svih drava i entiteta bive Jugoslavije.
Vlada Republike Srpske je nedavno pruila vrednu podrku ovim naporima, obezbedivi mesto za osnivanje ECPD Univerziteta za meunarodne odnose u Banjaluci. ECPD e uiniti sve da ovaj obrazovni centar iskoristi
prednosti ECPD-a kao to su dugogodinje iskustvo i prisutnost izvanrednih
predavaa iz inostranstva. Uvereni smo da e Banjaluka biti vaan centar za
balkanski region i u budunosti nuditi vodee linosti iz oblasti meunarodnih odnosa integrisanom evropskom prostoru.
Od 27. do 28. oktobra, ECPD je u Beogradu organizovao konferenciju
Pomirenje i ljudska sigurnost na Zapadnom Balkanu. Posebno je razmatrano
stanovite da je Jugoslavija odigrala znaajnu ulogu u svetu tokom perioda
Hladnog rata, kao neprikosnoveni lider treeg sveta, te stoga zemlje balkanskog regiona imaju puno pravo da zauzmu vano mesto u ubrzanom procesu
evropskih integracija. Ekonomski razvoj neophodan je za pomirenje i zatitu
kulturnog naslea svih naroda i veroispovesti.
Ovo je takoe saglasno sa nacrtom Ustava Evropske unije, gde je napisano da se polazi od kulturnog, verskog i ljudskog naslea Evrope, iz kojeg
su nastala postojana i potpuna ljudska prava, sloboda, demokratija, jednakost
i vladavina zakona. Verujui da Evropa, ujedinivi se nakon gorkih iskustava,
nastoji da nastavi da se kree putem civilizacije, napretka i uspeha, za dobrobit svih njenih graana, ukljuujui i one najslabije i najugroenije; nastoji da ostane kontinent otvoren u pogledu kulture, obrazovanja i drutvenog
napretka; nastoji da pobolja demokratsku i transparentu prirodu uenja u
javnom ivotu i da se bori za mir, pravdu i solidarnost svuda u svetu.
Ja sam tokom svoje diplomatske karijere proveo na evroazijskom prostoru dugo, u etiri navrata, najpre 10 godina u naoj ambasadi u Moskvi, a
od 1996. do 1999. u svojstvu ambasadora, dva puta, pet i po godina u naoj
ambasadi u Londonu i dve godine i tri meseca kao ambasador u Ankari u
periodu od 1993. do 1996. Tokom tog perioda, video sam mnoga kulturna
naslea neprocenljive vrednosti u Evropi i Aziji.
U Britaniji, gledajui rimske puteve i stare crkve, sanjario sam o davnim
predelima Engleske i kotske. Palata Alhambra u Kordovi sa izraenim tragovima islamske umetnosti podsetila me je na islamsku kulturu koja je cvetala na
Iberijskom poluostrvu. A peine Altamira u paniji i na severu panije vratile
su me ak u kameno doba.
Gradovi centralne Azije kao to su Samarkand i Buhara dele kulturno naslee sa persijskim gradovima Istahanom i Persepolisom, kao i sa Istambulom
i Bursom i njihovim damijama od prozranog plavog kamena. Grka i Turska
na mnogo naina dele zajedniko grko-rimsko i vizantijsko kulturno naslee,
a Turska je ostavila traga u arhitekturi i kulinarskoj tradiciji Srednje Azije, Rusije,
Bliskog istoka i Balkana.
Video sam svedoanstva o dodiru razliitih civilizacija tokom vekova. Ti
dodiri obogatili su ivote generacija naroda irom sveta.
Naalost, kroz istoriju nailazimo na tragove etnikog i verskog fanatizma,
koji su unitili slike, verske predstave i statue u peinama i muzejima irom
sveta, uniteni su i hramovi i svetilita. U skorijoj istoriji, unitavanje budistike
statue u Barmijanu u Afganistanu, bio je flagrantan primer takvog razaranja i
izazvao ogorenje u celom svetu.
Oblast Balkana ima izuzetno bogato istorijsko, versko i kulturno naslee
razliitih etnikih grupa, koje daju raznolik i bogat ton ivotu naroda koji ive
u ovom regionu. Nadam se da e narodi Balkana uspeti da najzad prevaziu
neveselu istoriju skorijeg perioda, prepunog ratova i sukoba, i da e pojaati
svoje napore usmerene ka uvanju neprocenljivog kulturnog i prirodnog naslea ovog regiona.

Oni e sigurno dobiti vredno mesto u procesu evropskih integracija i to

pre budu postignuti mir i stabilnost u regionu, pre e se ostvariti san o ivotu
u jednom evropskom prostoru.
Na kraju bih eleo da navedem dva sluaja u kojima je tokom razaranja u
Drugom svetskom ratu sauvano naslee u Japanu i Singapuru.
U poslednjoj fazi rata na Pacifiku, mnogi japanski gradovi uniteni su do
pepela razarajuim bombama, ali zahvaljujui udruenom delovanju nekih japanologa, amerikom predsedniku je savetovano da se potede stari gradovi
Kjoto i Nara, kolevke japanske kulture sa neprocenljivim kulturnim nasleem
starim preko hiljadu godina. Sreom, ova preporuka je posluana i dva grada
poteena su bombardovanja i sve do danas velianstveno kulturno naslee,
hramovi i svetilita, kao i budistike statue i slike privlae posetioce iz celog
sveta.
U Singapuru, japanske snage osvojile su ostrvo u februaru 1942. i drale
ga pod vojnom opsadom pod imenom onan. U toj operaciji, na hiljade graana kineskog porekla podvrgnuto je etnikom ienju od strane japanske
armije, sa ciljem da se prekine dotok pomoi od kineskih kopnenih snaga, sa
kojima su se japanske snage estoko borile. Ali upravo u trenutku kada su japanske snage vrile represiju, jedan japanski naunik spasio je vredne kolekcije iz botanike bate u Singapuru i iz nacionalnog muzeja, dobivi odobrenje
od okupacionih vlasti i uz pomo biveg zamenika direktora botanike bate
koji je bio Britanac, ali je saraivao sa japanskom upravom sa ciljem da sauva
godinama stare, neprocenljive kolekcije u botanikoj bati i muzeju. Ovo je
svetla taka u tunoj istoriji japanske okupacije.
Iskreno se nadam da e narodi na Balkanu uspeti da prevaziu nesrenu
istoriju i da e raditi u cilju ouvanja prirodnog i kulturnog naslea njihove
slavne prolosti.
H.E. Prof. dr Takehiro Togo
Predsednik ECPD


Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija
Predgovor
Zbornik radova Prve regionalne konferencije o savremenom pristupu zatite

kulturnog i prirodnog naslea na Balkanu, u organizaciji Evropskog centra za
mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, odrane u Banja
Luci, 2006. sadri studije i lanke koji razmatraju savremenu problematiku zatite, ouvanja i prezentacije kulturno-istorijskog i prirodnog naslea.
Danas se u nauci sve vie uoavaju iroke mee evropske civilizacije, kao
i razliiti izvori njene duhovnosti u kojoj je Balkan sa Mediteranom bio njena
drevna kulturna kolevka, to stanovnike ovih prostora obeleava i osobinama svojevrsnog nadnacionalnog jedinstva. Iz tih razloga izuzetnu panju zasluuje kulturno naslee Balkana, posebno zemalja bive Jugoslavije, gde su
se u kreativnoj simbiozi susretali uticaji Istoka i Zapada, hrianstva i islama.
Ovakvi duhovni spojevi, iji odraz vidimo u spomenicima kulture graditeljstva, slikarstva, skulpture, delima primenjene umetnosti, narodnog stvaralatva, istorijskih zbivanja i literature, ukazuje na razumljiv nain meuzavisnost
balkanske i evropske kulturne batine, koju pored nedovoljne prouenosti
ugroavaju mnogi sudari Zapada i Istoka jo od vremena osvajanja i pohare
Carigrada od strane Krstaa 1204. godine, to je bio jedan od najteih kulturolokih zloina u evropskoj istoriji. Naalost, stradanje spomenikog naslea
nastavlja se i u nae doba u sukobima irom sveta, tokom XX i XXI veka (Avganistan, Kipar, Kosovo).
Pejsa, kao sukcesija istorijskih stratuma koji ga karakteriu na tlu Balkana, u mnotvu njegovih stratifikacija, od praistorije i jedinstvene kulture Lepenskog Vira iz VII milenijuma pre N.E., antikih vremena i kasnije, onih koji
su se konstituisali u svetu pravoslavlja i islama, vekovima svedoi o uzajamnoj
koegzistenciji i toleranciji. Ipak, ne moe se zanemariti opasnost instrumentalizovanja prolosti u ime politikih interesa sadanjosti, kada se ne preza od
civilizacijski ruilakog ina unitenja spomenika kulture iji smo svedoci na
poetku III Milenijuma! Pri tom ne zaboravimo da samo kultura spaja ljude,
drave i narode, sve ostalo ih razdvaja. Treba se poznavati da bi se razumeli...
Studije i lanci domaih i inostranih strunjaka, uesnika Konferencije,
objavljeni u Zborniku, na visoko profesionalan nain obrauju razliite probleme zatite spomenika kulture, iznosei iskustva primenjena u njihovom
10

reavanju shodno savremenim metodama konzervacije u interdisciplinarnom

pristupu dosledno principu zatite kulturnog i prirodnog naslea.
Praksa zatite kulturnog naslea ukazuje na potrebu za neprestanim njegovim nadgledanjem, kao i nadgradnjom novih saznanja u veoma osetljivoj
oblasti viestrane ugroenosti kulturne batine, to namee iroku aktivnost
u njenom ouvanju i koordiniranje u kulturnoj saradnji kroz Evropsku uniju i
UNESCO. Implementacija nekih evropskih projekata iz oblasti zatite kulturne
batine, mogla bi na prostorima bivih jugoslovenskih zemalja ii upravo preko Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija (meunarodne obrazovne i istraivake organizacije iz akademskog sistema UN,
sa seditem u Beogradu). Na taj nain, u uslovima upravno-administrativne
izdeljenosti nekadanjih jugoslovenskih zemalja, prostor jedinstvenog kulturnog naslea mogao bi biti posredstvom jednog profesionalnog medijatora
u strunom smislu povezan meu sobom, ali i sa balkanskim i evropskim, kao
i mediteranskim regionima u cilju praenja i razmene savremenih i konzervatorskih iskustava u domenu zatite kulturnog i prirodnog naslea.

11
Prof. dr Yves-Rastimir NEDELJKOVI

ECPD Univerzitet za mir Ujedinjenih nacija
Tragovi kulture u predelu poruke sprega

oveka i prirode (misli o logosu urastanja
oveka u celinu prirode)
Ljudski misaoni, estetski, duhovni, prirodnim uslovima i tekuom kulturom omeen pejza ivo je i nerazdvojno tkivo celine (mikro)kosmosa ije bezdane luom osvetljavajui ovek
uporno i uvek iznova obeleava svoju sizifovsku sudbinu.
O shvatanju kulture predela

Prema definiciji koju je formulisao UNESCO Kulture predela predstavljaju kombinaciju dejstava prirode i oveka i ilustruju tokom vremena ostvaren razvoj
ljudskog drutva i njegovih naselja pod uticajem fizikih sila i/ili mogunosti
koje su predstavljali njihovo kako spoljno tako i unutranje okruenje drutvenim, ekonomskim i kulturnim silama.
Ljudskim miljenjem, duhom, pa i snovima, svaki ovek utvruje i produbljuje sebi utisnute slike sveta na nain koji odgovara srazmerama saznanja
i kulture kojima raspolae. Tako e on iz nekog svog ugla u predelu pred
sobom ili njegovoj viziji (svestan toga ili ne) traiti i nalaziti svakovrsne izvore spokoja i lepote, ili zbunjen i uplaen otkrivati najave poznatih opasnosti,
u nepoznatom izazov radoznalosti ili skrivene pretnje, slutei nepriliku i zlo.
Zato se milenijumima sve do dana dananjeg ratar svakodnevno osvre letini
koliko i nebu, dovijajui se
odgovorima na vena pitanja: hoe li je sunce saei,
kia blagosloviti ili zbrisati
gradonosna oluja?
Polazei od ovih shvatanja, prilika je da ukaem
na saznanja o bezbroju od
iskona ljudske istorije u prirodi prisutnih i vremenom
prepoznatih tragova ovekovih kultura. Nije manje
Slika 1. Zlatibor pred smirajem
znaajna i uznemiravajua
12

slutnja o neshvaenim, a pogotovu skrivenim korenima bezbroja tih tragova.

U sumi njihovih razlika nalazi se izvorno i neizmerno bogatstvo. Rizici izazova meusobne otuenosti tih razlika u sebi nose zametke, pa i tragove uzajamnog nitavila. Meutim, uprkos vrtlozima ljudskih i prirodnih rastakanja,
predeoni tragovi kultura traju kao artefakti spektra mikrokosmosa prirode
ljudskog duha, tih meaa sudbine ljudskog hoda u sprezi sa vaskolikom prirodom od predela gde mu je oslonac, do prostora kojim leti. Kuda?
Profesor dr Pol Filipo (Paul Philippot) u saetku svog priloga na temu razmiljanja o znaenju kulturnog pejzaa, podvlai da u meri u kojoj pejza konstituiemo kao njegovo vienje sa distance u odnosu na neposredan doivljaj sredine,
on uvek predstavlja kulturnu realnost.
Seoski predeo, likovnim izrazom slike umetnikog dometa u svome vremenu, prema prof. Pol Filipou je osnovna, kulturno-umetnika forma pejzaa,
te se kao takav moe smatrati otkriem graanina, a ne seljaka koji u tom
predelu ivi. Pratei razvoj kulture likovne predstave predela u postrenesansnom periodu, prof. Filipo e podvui da je bilo potrebno dostii XVI vek kako
bi uestvovali u pronalasku onih slikara koji su predstavljali pejza prvo u
kontekstu nekog dogaaja, a zatim kao predmet po sebi. Bogatstvo ovoga
se sutinski odraava i na tlu mnotva stratifikacija Balkana, a posebno onima
koje su se konstituisale u svetu pravoslavlja i islama i koje su u njima duboko
uzidane. Otuda ove balkanske stratifikacije pored ostalog vekovima svedoe
o uzajamnoj koegzistenciji i toleranciji razliitih kultura.
Likovni, a rekao bih isto toliko plastini ili knjievni umetniki proizvod
kulture pejzaa prolosti, prema prof. Pol Filipou uvek polazi od sadanjosti,
a to znai sa stanovita savremene perspektive, nije manje oito da treba
razlikovati tenju iji je cilj da obuhvati strukturu i smisao prolosti, od one
koja se suprotno, sastoji u tome da projektuje problematiku koja odgovara
sadanjici, koja jedino moe instrumentalizovati prolost na korist i u ime interesa sadanjosti. To je u stvari izbor o kome e suditi
politika, prema kome e
ona stvarati civilizatorsko
delo, preuzimajui zadatak
potovanja i konzervacije
kulturnog naslea, ili suprotno, potai varvarski in
negirajui ga kako bi afirmisala unilateralno i agresivno
shvatanje sadanjice.
Slika 2. Pariz: bukinisti kraj Sene

13
Balkansko vrelo prelivajuih i proimajuih kultura na raskru kontinenata, religija i carstava, u svojim predelima je prepuno materijalnih i duhovnih
poruka kulture. U svojoj balkanskoj osnovi te poruke su autentine i arhetipski jedinstvene. Meutim, elementarno znaenje svekolikih predeonih kultura
ovog tla, vrtoglavo nadmauje dublja vrednost njihovog smisla sadrana u
samom jezgru univerzalnosti poruka o protivrejima puteva udesne sinteze
ljudskog roda u celini univerzuma. Kako ih prepoznati?
Predeo u svojoj likovnosti moe da bude i ajem slikan, a ako sadri
slojevite metafore, vredi i vie od hiljadu rei. Uzmimo samo tri elementa
predela: Dolina koju preseca reka preko koje je podignut most.
A) To je predeo koji govori o potrebama i mogunostima zajednice da u
ocenjeno doba na tom tlu gradi most takav kakav je. To je most koji ne
pria samo o svome nastanku, ve i istoriji doline pre, i posle, itd. Meutim,
B) Slojevita metafora kulture ovog predela govori o reci iji tok ujedno spaja i razdvaja ljude, narode, drave. Izgraen most je metaforina poruka
o sutini ovekove kulture ukrtanja sa prirodom, koje njom samom savlauje prepreke na svakolikim putevima meuljudskih povezivanja ...
Re o predstavama oveka u prirodi, kao slikama

njegovih saznanja i ideja o sebi
U samom jezgru polazita gnoseoloke teorije kulture predela nalazi se suma
predstava koje bilo koji ovek ili njegova zajednica imaju o tragovima sopstvenog, sinergijskog uticaja u sprezi sa prirodom, sprezi koja je conditio
sine qua non njegovog opstanka. To je put kojim ovek ujedno otkriva sebe
koliko u odnosima sa prirodom, toliko i u odnosima sa drugim ljudima. Od
ulnog do misaonog doivljaja okruujueg sveta, te onda sebe samog u njemu analogno svim ivim biima. ovek prolazi sebi svojstven put od oseta,
preko opaaja do predstava. Ovaj put se utiscima realnosti svakodnevnog ivota ljudskim miljenjem te razumom gradi univerzalnim, a u konkretnosti
uslova svakog oveka jedinstvenim, uvek svekolikim mnotvom konkretnih ili
apstraktnih slika. Njima ovek ustanovljava, proverava i eventualno uvruje
vrtoglavo rastua saznanja o sebi, drugim ljudima i zajednicama, okruujuoj
prirodnoj celini iji je on (svestan toga ili ne) neposredno i posredno oduvek
sastavni deo.
Preeni logiko-gnoseoloki ovekov put od elementarne ulne percepcije, do doivljaja (s)likovnih predstava o sebi u dinaminoj sprezi sa svetom
oko sebe predmet je mnogih analiza i teorija tokom istorije filozofije i psihologije. Ogranien prostorom i vremenom, ovde u se zadrati na stavovima
Emanuela Kanta, zaetnika nemake klasine filozofije.
14

Treba istai da je Kant termin, odnosno pojam predstave koristio u njihovom najirem moguem znaenju. To je poimanje koje je nau sintagmu
predeone kulture teorijski izrazito pribliilo njenom gnoseolokom zasnivanju likovnim sintezama kompleksa elemenata kojima se formiraju ovekova
saznanja o celinama kakve svakako od sastavnog dela kulture svakodnevnog
ivota pa do visokih ljudskih dometa tokom istorije obeleavaju bitne stupnjeve u njenom razvoju. Po Emanuelu Kantu, sve ono to ovek doivljava
polazi od ula, ime se ovi doivljaji pribliavaju samim pojavama. Ljudsko
(rei emo: uvek ulima, pa i tehnologijama ogranieno) utvrivanje prirode
pojava (svakako ukljuiv i nau kulturu predela) koje se u svom doivljaju kao
predstave, konanog rezultata ovekovih ulnih delatnosti, oblikovanja, grae
kojom e se na kraju sluiti njegovo rasuivanje. Tako se Kantom jasno podvuklo svojevrsno protivreje ulima utvrene pojave i njene rasuivanjem i
razumom (G.W.F Hegel e kasnije rei umom) dosegnute sutine.
Teze o kulturi predela, njenim univerzalnostima i

jedinstvenim svojstvima na balkanu
1) Od iskona ljudskog bezbroj je ovekovih tragova u prirodi i sopstvenom okruenju koje je gradio pomou nje same, prema njoj, pa i njoj
nasuprot. To su tragovi rastueg i trajno varirajueg spektra ljudskih
kultura. Oni su poruke sinteze oveka i njegovih zajednica u duhovnoj i materijalnoj sprezi sa prirodom. Tu se nalaze kljuevi razumevanja enigme nae prolosti, odgovora o budunosti i njenom smislu.
2) Bavili smo se tek odabranim stavovima o shvatanju kulture predela. Ostali su samo naslueni odgovori na pitanja o tome kako, kojim
kriterijumima prepoznati njene tragove u predelu, u oveku. Moda
nije manje znaajno tragati za odgovorima na pitanja o tome kako
podrati zanemarene i otkrivati nepoznate poruke prethodnih vekova, milenija. Rekao bih da u projektima dananjih strategija i taktika
planiranja integralnog i odrivog socioekonomskog razvoja ne bi
smeli zaboraviti obavezu i odgovornost koliko da se staramo o otkrivanju i ouvanju prethodnih dometa predeonih kultura, toliko i da
potonjim vremenima ostavimo autentine i trajno vredne poruke iste
vrste. No kako ih otkrivati, ocenjivati njihove vrednosti? Neka mi bude
dozvoljeno da ovde pomene blistav primer inae retkog leksikog
objanjenja rei zadubina u Reniku Vuka Karadia. Tu je Vuk onima
koji su se latili ovog renika, jasno i kratko objasnio da zadubine nisu
samo manastiri, crkve, mostovi i kaldrme na putu, ve i podignute
esme kraj puta, to su i turski begovi inili, pa je tako zadubina i
ednom vode podariti. Koliko je ovo blisko i ivo u narodnoj svesti,
15
ilustruje primer iz sela Ramae, u Gornjoj Grui kod Stragara. Sledom

ove izvorno humanistike kulture danas pokojni Brka vremeni
Radomir Milovanovi, poznati i potovani Ramaanac, u svom selu
i okolini podno planine Rudnik godinama je uporno o svom trudu i
troku, ponekad uz spontanu pomo drugih pa i dece, podigao preko osamdeset esama ostavljajui na njima i sa njima samima poruke
ovekoljublja.
3) Podvlaim da se kultura predela ili kulturni predeo shvata kao izraz:
a. Sprega ujedno kulturnih i prirodnih izvora vremena (istorije) u kojoj ona nastaje;
b. ovekovo duhovno, intelektualno, ideoloko, estetsko, radno, ekonom-sko i drugo prisustvo u prirodi.
To je odnos u kome je ovek delujui, a priroda reflektujui, prihvatajui, ili upregnuti medijum povratnog dejstva. Radi se o kompleksu
uzajamnog dejstva prepunog nepoznatih, pa stoga i neoekivanih
sila. Tako se ona ostvaruje kao likovni izraz uzajamnog dejstva oveka
i prirode u transformaciji. Ona je tokom ljudske istorije vodila oveka
od bitisanja po sebi, da bi razvojem svesti stigao do jo uvek dominirajueg stupnja bia za sebe, koje se aktuelno nalazi pred prelomnim razdobljem nastupajuih iskuenja stvorenja koje je raspolaui kosmikim silama i tajnama ivota, sposoban da svoju egzistenciju
zasniva sa drugima.
4) Tragovi predeonih kultura sadre vie slojeva kojima su izraene materijalne i duhovne poruke ujedno, i to:
a. O kompleksu svekolike razvijenosti, uslova ivota, potrebama i tenjama svojih tvoraca,
b. O njihovom vremenu i prostoru,
c. O aktuelnom i nastupajuem vremenu.
Njihovo neizmerno mnotvo i razlike na ovim prostorima, jesu nae,
balkansko i svetsko bogatstvo, ali u sukobima beaa sredstvo
zloupotrebe i nitavila. U tom smislu se poruke stvaranja mogu pretvoriti u tragove nemara ali i nezamislivih razaranja. To su spaljene i
opljakane kue usred naselja, mrtva naselja iz ijih oslepelih prozora
na kuama kao da vrite grane sa zemljanog poda ili ognjita ve
izraslog drvea. To su tragovi antikulture pejzaa okovanog mrnjom
i strahovima, kao oiljcima tekih rana koje ne mogu zarasti u beau poratnog licemerja.
5) Tragovi predeonih kultura Balkana su plod uslova raskra kontinenata, raznolikosti nebrojenih prelivanja i proimanja kultura izazvanih
koliko svekolikom i tipinom limitropijom, toliko i svom mestu u ce-
16

Slika 3. Oiljak krnje sa jugo-ratita
lini regionalnih i univerzalnih inilaca, ivog i bunog vrela rodova,

etnosa, naroda, razdvojenih naroda i nacija u nastajanju optereenih
latentnim i otvorenim meusobnim sukobima u ime nesporazuma o
identitetu, te opstanku pod kontinentalnim silama nadmoi vekovima vladajuih, ali prolaznih carstava...
Otuda autentinost jedinstvenih arhetipskih varijanti u vrelu etnosa i
naroda ovih prostora. Njihovo uee specifino obeleava ouvanu
meavinu znakova predeone kulture na raskrima puteva udesne
sinteze ljudskog roda kakva se tvorila ovde kao bilo gde sve do onih
koja prilaui sebi svojstvene vrednosti, trajno ouvana urastaju u celinu oveanstva.
Meu izrazitim specifinostima Balkana svakako se nalazi koncentracija naroda Roma. Proganjani irom Evrope, kao da su obeleavajui
predele svog boravka ba na Balkanu nali neki svoj mir u karakteristinim simbiozama saivljavanja pored i sa autohtonim stanovnitvom.
Stoga u ovome u najkraim crtama posvetiti posebnu panju.
Pristup tradicionalnoj kulturi predela

unutar romskog naselja
Predeonu kulturu unutar romskog naselja odlikuju mnoge i u ovim prostorima jedinstvene specifinosti. U pogledu shvatanja i konkretnih aktivnosti koje
se odnose na humanizaciju uslova ivota koji bi odgovarali stvaralakoj transformaciji romskih naselja svakako da znaajnu ulogu imaju etniki, socijalno
i profesionalno meovita Udruenja koja se kao beogradsko, posebno bave
17
prostornim, urbanim, infrastrukturnim, socioekonomskim i kulturnim uslovima ureenja i ivota u romskim naseljima.
Takva shvatanja bismo ovde najkrae reeno u startu akciono zasnivali na:
1) Prethodnoj i tekuoj literaturi o romskim naseljima uopte, a onda
posebno u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Srbiji i Rumuniji,
2) Konsultaciji prethodnih definicija razlikujui genetike od karakteristinih,
3) Rezultatima sopstvenih snimanja predeonih uslova ovih naselja,
4) Ukazivanju na nepotpunosti u postojeim i potrebama razvijanja
osnovnog pojma o ovim naseljima i perspektivama njihovog razvoja.
Tradicionalna predeona kultura, specifian ambijent (atmosfera) romskog
naselja nastaje na osnovama izvornih romskih obiaja, uslovima i nainom i
vota, utvrenih vrednosti unutranjih porodinih, srodnikih, meususedskih,
taborskih, rodno-etnikih odnosa u nase
lju. Radi se o posebnom pros
torno urbanom izrazu generacijama utvrivanih materijalnih, drutvenih i
duhovnih vrednosti koje uspostavljaju vrelo ivota ujedno celine kao i svih
delova romske zajednice u njenom naselju sa kompleksom odnosa prema
prirodnom i drutvenom okruenju. Ovo ukljuuje njihove tradicionalne i
specifino kompleksne odnose sa prirodnim okruenjem, te prostorom na
kome grade i naseljavanjem ire svoja naselja. Vekovna, gotovo arhetipska
trajnost tipologije tradicionalne gradnje, ureenja naselja i slino, ukazuje i na
tradicionalna shvatanja estetskih i duhovnih vrednosti kakvi se tragovi mogu
prepoznati u ureenju i korienju prostora u naselju i njegovoj neposrednoj okolini, ekolokim kriterijumima njenog odravanja, i sl. Materijalni inioci
udruivanja u naselju radi zajednikih potreba mogu da se ponekada ispolje,
ali su najee minimalni pa ak i odsutni.
Slika 4. Naprednije romsko naselje
18

Potrebe i mogunosti istraivanja

i uticaja na kulturu pejzaa
Ostajem pri vrstim i brojnim, ovde tek nagovetenim argumentima o fundamentalnoj vieznanosti i nemerljivoj raznolikosti ljudskog kulturnog izraavanja kako u prirodnom, tako i njime stvorenom okruenju. Njegovi drevni i
postupno narastajui a u istorijskim slojevima doslovno prekriveni materijalni tragovi predstavljaju tek naskuenom veinom neotkrivene i neproitane
svetom rasute artefakte ljudske istorije. Oni nisu samo materijalni, ve nikako
manje znaajan duhovni izraz...
Ouvani i esto naknado otkriveni i visoko vrednovani ljudski tragovi u
kulturi pejzaa predstavljaju nezamenjivog posrednika izmeu vekovima dalekih i novom vremenu svojstvenih generacija. Traganje za artefaktima dugo
skrivenih tragova kultura prolosti u sebi sadri rastuu potrebu da bolje razumemo prolost, i ujedno odgonetnemo njene poruke naem i buduem
vremenu. Ovo nam omoguava da preispitamo tumaenja temeljnih uporita
sopstvene i ljudske istorije.
Nastupajue doba iziskuje sistematski istraivaki pristup naunom zasnivanju teorije i prakse u otkrivanju, restauraciji, ouvanju kao i zametanju
novih savremenih temeljaca predeone kulture dananjice. Ovo je utoliko znaajnije to kao to je ve isticano, tragovi predeonih kultura sadre ujedno
poruke kako materijalne tako i duhovne kulture, i to pre svega:
1) O njihovom vremenu i prostoru,
2) O aktuelnom i nastupajuem razdoblju,
3) Njihovo neizmerno mnotvo i razlike jesu nae, balkansko i svetsko
bogatstvo, ali u sukobima beaa sredstvo zloupotrebe i nitavila.
4) O tome da se poruke stvaranja mogu pretvoriti u tragove izopaenog nemara i beskrajnih razaranja.
Zanemarivanje i destrukcija predeonih svetionika kulture je zloin kojim
se vladajue politike mogu i da ne bave, ali ih istorija nikad ne zaboravlja.
Ovde bih izdvojio primera radi, samo nekoliko relativno znaajnijih istraivakih tema koje bi se odnosile na kulturu predela kao specifinu spregu
oveka i prirode. Oni bi se ticali izuavanja:
Protivreja tragova kulturnih predela i tekoe njihovog integralnog
odravanja.
Sprege odnosa univerzalnog, regionalnog, posebnog, lokalnog i pojedinanog u kulturnom predelu.
Kultura predela kao sastavni deo i bitan kvalitativni izraz ivotne sredine.
Kulturni predeo kao izraz prisustva oveka u prirodi.
19
Ekonomski znaaj ureivanja znaajnih istorijskih, prirodnih, antropolokih i drugih elemenata predeone kulture.
Kulturni predeo delo svekolikog proimanja ljudske i okruujue prirode.
Kultura predela ovekov odnos prema odranju naslea i razvoju
sprege njegovog delovanja u prirodi.
Duhovne vrednosti predela kao tragovi unutar ovekovog mikrokosmosa.
ovekovo prisustvo u predelu kao njegove poruke u vremenu i prostoru.
Suzbijanje ideolokih, politikih i drugih zloupotreba predeonih tragova.
Upravljanje razvojem kulture predela

Isticanje nesumnjivog znaaja efektivnog bavljenja razvojem itavog kompleksa kulture predela bilo bi krajnje licemerno bez pokretanja odgovarajueg
sistema upravljanja i mreno povezanih i planiranih aktivnosti u ovoj kompleksnoj oblasti. Stoga sam ovde samo nabrajajui izdvojio projekciju deset
priblino najznaajnijih elemenata koje smatram posebno znaajnim u ovakvom poduhvatu. Odgovor na uobiajeno i racionalno pitanje o finansijskim
sredstvima dala bi prethodna studija o realnim mogunostima, zasnovana u
startu na krajnje skromnim sredstvima. Tek srazmerno oekivanim i proverenim uspesima (koje u principu prate finansijski efekti), itav poduhvat bi prerastao poetnike okvire.
Slika 5. Beograd na Kalemegdanu
20

Odabrani elementi uspostavljanja sistema upravljanja i usmeravanja

razvoja kulture predela bi podrazumevali:
Udruivanje i saradnja odgovornih i interesnih inilaca;
Definisanje profesionalno, logistiki, normativno i autonomno utemeljene, dravom kontrolisane institucije za brigu o kulturi predela;
Obezbeenje finansijskih sredstava, prostora, opreme i kadrova za
njen rad;
Utvrivanje zadataka staranja kako o nasleima, tako i nastajuim novim tekovinama kulture;
Obaveza otklanjanja ugroavajuih inilaca;
Animacija javnosti, uloga sistema obrazovanja i mas-medija;
Osnivanje pokreta, interesnih grupa, klubova i sl.;
Prouavanje iskustava, saradnja u regionu, Evropi i svetu;
Sistematsko informisanje javnosti masovnim sredstvima;
Ustanovljavanje nagrada za aktivnosti institucija, organizacija i pojedinaca u ovoj oblasti.

21
Prof. dr Alfonso OJEDA

Complutense Univerzitet u Madridu, panija
Kulturna saradnja u Evropskoj uniji
Evropska konstrukcija je istorijski proces u kojem ekonomska integracija, trgovina i uzajamna saradnja imaju veoma bitnu ulogu za zemlje lanice.
Pored ekonomskih stvari, tu su i drugi ciljevi, kao to su kultura i prirodna
okolina, koji nisu zanemarljivi. Budui da je evropsko kulturno naslee jedno
od najbogatijih, najraznolikijih i najuticajnijih u svetu, Evropska unija se trudi
da obrazuje evropsko kulturno tlo, zasnovano na principima razliitosti, supsidijarnosti, i uzajamne saradnje.
U cilju razvijanja kulturne politike, evropske institucije, zemlje lanice EU
i njeni graani imaju snano uporite u Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice i Mastrihtskom ugovoru. Pravo Evropske unije obavezuje je da unapreuje kulturu u svakoj od zemalja lanica. To delovanje podeljeno je na sledee
etiri grane:
1) Unapreenje znanja i diseminacija kulture i istorije meu evropskim
narodima;
2) Odravanje i ouvanje vanog evropskog kulturnog naslea;
3) Nekomercijalna kulturna razmena;
4) Umetniko i knjievno stvaralatvo, ukljuujui i audio-vizuelnu umetnost.
Unija e pomagati saradnju unutar nje, ali i saradnju sa treim zemljama
i meunarodnim organizacijama, naroito sa Savetom Evrope i Uneskom.
Delovanja u oblasti kulture ukljuuju niz projekata i programa. Meu
njima posebno bih izdvojio takozvane kulturne programe Evropska prestonica kulture, Evropski mesec kulturnih deavanja, program Media plus,
i najzad neke eksperimentalne akcije i dodelu raznih donacija. Razmotrimo
sada detaljnije ove akcije.
U vezi sa kulturnim programima, elimo da naglasimo da je do sada
Evropska unija zapoela dva programa. Prvi se zove Kultura 2000 i predstavlja kombinaciju novih ideja sa starim Rafaelo, Kaleidoskop i Arijadna. Cilj
ovog programa je uspostavljanje zajednikog kulturnog tla putem uspostavljanja kulturnog dijaloga, znanja o istoriji, nastanku i irenju kulture, kretanju
umetnika i njihovih radova, evropskom kulturnom nasleu i novim vidovima
kulturnog izraavanja.
22

Program e trajati do kraja decembra 2006. Ima za cilj da uspostavi saradnju izmeu kreativnih umetnika, zaposlenih u kulturi i kulturnih institucija
zemalja lanica. Program Kultura 2000 istie ulogu kulture kao ekonomskog
faktora i faktora drutvene integracije i graanskog identiteta.
Osnovne aktivnosti projekta su:
Posebne inovativne i eksperimentalne aktivnosti koje ukljuuju zaposlene u kulturi iz barem tri razliite drave. Osnovni cilj ovih aktivnosti
je stvaranje i irenje novih vidova kulturnog izraavanja, poboljanje
slobodnog pristupa kulturi naroito mladim ljudima, promovisanje ivih prenosa kulturnih dogaaja uz upotrebu novih tehnologija;
Integrisane aktivnosti usmerene na strukturisane, viegodinje sporazume o kulturnoj saradnji;
Posebni kulturni dogaaji koji imaju evropsku i meunarodnu dimenziju, kao to je inicijativa Evropska prestonica kulture.
Pored injenice da trenutno 30 zemalja uestvuje u ovom programu koji
je doprineo poboljanju celokupnih prilika u kulturi Evrope, smatramo da treba sa kriticizmom da posmatramo injenicu da projekat Kultura 2000 pokriva
mnoge ambiciozne poduhvate iz svojih finansijskih rezervi, koje iznose 236,5
miliona evra i nisu dovoljne za kulturne potrebe. Evropske institucije trebalo
bi da budu i da se odnose na realniji nain prema kulturnim problemima.
Ovo objanjava zato je predvien novi kulturni program, a Evropska komisija
predvidela je novi nain kulturne saradnje. To je program Kultura 2007, za
period od 1. januara 2007. do 31. decembra 2013. godine. Prvobitni predlog
Komisije predvia budet od 408 miliona evra. Novi program nastoji da podri meunarodna putovanja zaposlenih u kulturnom sektoru, povea promet
umetnikih i kulturnih dobara i pobolja meukulturalni dijalog.
Program za 2007. je razumljiviji i otvoreniji od prethodnog, jer poziva
nove uesnike iz zemalja evropske ekonomske oblasti, ukljuujui i zemlje
kandidate za EU i zemlje Zapadnog Balkana.
Drugi veoma popularan dogaaj je Evropska prestonica kulture. Ova inicijativa poela je 1985. kada je Savet ministara usvojio inicijativu grkog ministra
kulture, Meline Merkuri. Zahvaljujui ovoj inicijativi, gradovima je pruena prilika
da predstave svoj kulturni razvoj. Istovremeno, svaki od ovih gradova transformisao je svoj kulturni ivot i skrenuo na sebe panju meunarodne javnosti.
Godine 1990, ministri kulture zapoeli su projekat Evropski mesec kulture. Ovaj dogaaj slian je inicijativi Evropski grad kulture, ali trajao je krae i
bio je usmeren prevashodno na zemlje Srednje i Istone Evrope.
Evropski grad kulture je 1999. promenio ime u Evropska prestonica
kulture i sada se finansira iz programa Kultura 2000. Ova inicijativa poela je 2005. godine i sada svake godine dva grada dele ovaj naziv. Mogu biti
izabrani samo gradovi Evropske unije. Meutim, Savet EU moe za odreenu
23
godinu da odredi grad iz neke od zemalja koje nisu u EU, ukoliko Savet to
jednoglasno odobri. Tako je na primer, za 2010. godinu odabran Istambul, a
malo je verovatno da e do tada Turska biti punopravna lanica.
Projekat Media Plus ima za cilj unapreenje audio-vizuelne umetnosti
u EU. Sa budetom od 513 miliona evra za period 20012006. program je
usmeren na sektore kao to su filmska i televizijska industrija, produkcija dokumentarnih i crtanih filmova, kao i multimedijalnih sadraja.
eleo bih da zavrim uz nekoliko primedbi.
Prvo: kulturna saradnja u EU je u porastu. Ouvanje i promovisanje kulturne raznolikosti spadaju u osnovna naela EU. Stoga sve evropske institucije
moraju ovo imati u vidu.
Drugo: Evropska unija potpisala je ugovore o saradnji sa najvanijim meunarodnim organizacijama. Na primer, Evropski parlament usvojio je rezoluciju o primeni Konvencije o zatiti svetske i prirodne batine u zemljama
lanicama Evropske unije.
Tree: Evropska unija trebalo bi da ispravi odreene nejednakosti i nedostatke kulturne politike. Evropske vlasti imaju poseban, elitistiki pristup kulturi.
Kultura bi trebalo da ukljui i popularnu kulturu, masovnu kulturu i svakodnevnu kulturu. Obini ljudi trebalo bi da budu odluniji u razvijanju kulture, bez
obzira na intervenciju nacionalnih vlada. Pored toga, ako se proui Lista svetske
batine, doi emo do zakljuka da je evropski kontinent previe zastupljen u
mnogim oblastima: previe je predstavljen u odnosu na ostatak sveta; previe su zastupljeni istorijski gradovi i crkve u poreenju sa drugim kategorijama;
odreeni istorijski periodi prezastupljeni su u odnosu na praistoriju i 20. vek.
etvrto: Bez obzira na razlike izmeu razliitih svetskih kultura, Evropska
unija nastoji da sa njima ostvari plodonosan dijalog. Implementacija nekih
evropskih projekata teka je i sloena. Ipak, to su sloeniji, to su i isplativiji. I
pored jaza izmeu zapadne i dalekoistone civilizacije, zemlje EU i najvanije
azijske zemlje osnovale su ASEF (Asia Europe Foundation), pravu i uspenu
evro-azijsku vezu za kulturnu saradnju.
Peto: Kulturna politika se mora u narednim godinama okrenuti ka novim
izazovima koji, izmeu ostalog, ukljuuju globalizaciju, demokratizaciju, informacijsko drutvo i drutvene potrebe.
LITERATURA
Barrero Rodrguez, Mara Concepcin. El nuevo precepto europeo en defensa del patrimonio cultural: el artculo 128 del Tratado de la Comunidad Europea. Giuffre. Milano, 1994.
Chechi Alessandro. Cultural Matters in the Case of Law of the European Court of Justice. Art Antiquity and Law. Volume 9 (2004-3).
Loman, J. M.: (ed.). Culture and Community Law: before and after Maastricht. Kluwer Law and
Taxation, 1992.
Mattera, Alfonso. La circulation des ouvres dart dans lEurope du marche unique, Les objets
dart dans lUnion Europeenne: aspects juridiques et pratiques. Schulthess, Zrich, 1994.
24

Dr Melita ROGELJ
Izvetavanje o stanju ivotne sredine koje

odraava kulturnu razliitost
Rezime:
Vanost kulture u izvetavanjima o ivotnoj sredini bie predstavljena u okviru Globalne ekoloke perspektive (Global Environment Outlook GEO) i procesa ivotna
sredina za Evropu (Environment for Europe). GEO predstavlja seriju izvetaja koja se
objavljuje svake druge godine, kao i proces procene koji se odvija u okviru globalne
saradnje. To je takoe glavni proces UNEP-a (Programa UN za ivotnu sredinu), odnosno, proces integralne procene ivotne sredine (IEA).
Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) prua administrativne
usluge procesu ivotna sredina za Evropu. Evropske lanice UNECE, organizacije iz
sistema Ujedinjenih nacija koje su zastupljene u regiji, druge meunarodne organizacije, regionalni centri za ivotnu sredinu, nevladine organizacije, kao i ostale vodee
grupe, sastaju se svake druge godine. Sada su u toku pripreme za konferenciju koja e
se odrati u Beogradu 2007. godine, a na kojoj e biti predstavljen centralni Beogradski izvetaj o stanju ivotne sredine u Evropi. To e biti jedinstvena prilika za razvoj
svesti o vanosti odrivog razvoja u regionu Zapadnog Balkana.
Znaaj kulture u izvetavanju o stanju ivotne sredine bie predstavljen

kroz GEO. Centralnoevropski univerzitet je Centar za saradnju GEO zaduen za
izvetavanje o stanju ivotne sredine u Centralnoj i Istonoj Evropi.
ta je GEO?
Globalna ekoloka perspektiva je serija izvetaja koji se publikuju svake druge
godine, kao i proces procene koji se odvija u okviru globalne saradnje. On ima
dva cilja:
1) Obezbeenje pregleda najvanijih globalnih ekolokih problema, njihovih uzroka i posledica; i identifikovanje, iz regionalne perspektive,
prioritetnih pitanja kojima bi prilikom utvrivanja politike zatite ivotne sredine i izrade akcionih planova meunarodna zajednica trebalo da se pozabavi, i
2) Pokretanje procesa procene koja se obavlja kroz globalnu saradnju,
a obezbeuje regionalno raspodeljen, nauni i savetodavni mehanizam za praenje stanja globalne ivotne sredine, identifikovanje problema koji nastaju, utvrivanje prioritetnih aktivnosti i usmeravanje
konstruktivne rasprave i formulisanje politike u meunarodnim ekolokim forumima.
25
Globalna ekoloka perspektiva nadovezuje se na ideju da procena i izvetavanje nisu ciljevi sami po sebi, ve sredstva za postizanje cilja. Dugoroni
cilj procene ivotne sredine jeste da se na globalnom nivou usaglasi efikasna
aktivnost potrebna za ostvarivanje odrivog razvoja. Ovaj cilj zahteva globalnu raspodelu i stalni proces procene, koji treba da pomogne informisanom
odluivanju i utvrivanju globalnih planova aktivnosti. Da bi se ovo ostvarilo,
potrebno je da svuda u svetu postoje kapaciteti za integralnu procenu i predvianje kako bi svi svetski regioni, kao ravnopravni partneri, mogli da doprinesu pregovorima u vezi sa ivotnom sredinom i utvrivanju plana aktivnosti.
Jedan od najvanijih ciljeva projekta GEO jeste izgradnja i operacionalizacija
ovog globalnog procesa procene.
Da bi se navedeni ciljevi ostvarili, GEO osniva globalnu mreu za procenu, koja se sastoji od centara za saradnju kao mehanizama za regionalne
konsultacije i etiri naune radne grupe, a obezbeuje i uee Ujedinjenih
nacija preko programa Patrola Zemlje (Earthwatch), koji se sprovodi u okviru sistema ove organizacije.
GEO 1 obezbeuje okvir za novu vrstu izvetavanja o stanju sredine. On
je politiki relevantan, smiljen tako da omogui postizanje konsenzusa o kritinim problemima ivotne sredine, kao i utvrivanje prioriteta meu mnotvom ozbiljnih problema i identifikaciju pitanja koja meunarodna zajednica
mora da reava. Ovaj izvetaj ima tri meusobno povezane glave koje su po
regijama podeljene na odeljke:
1. Stanje ivotne sredine
Ovaj odeljak ukljuuje analizu ekolokih resursa kao to su zemljite, ume,
biodiverzitet, voda, vazduh, morske i priobalne sredine, kao i industrijske zone
grada. Informacije o fizikom stanju ivotne sredine dobijaju se iz regionalnih
tabela s podacima.
2. Reakcije politike, koje se sastoje iz tri dela
Stanje i tendencije sadanjih reakcija politike, uticaj glavnih regionalnih i globalnih konvencija i ugovora o ivotnoj sredini i ocena alternativnih politika.
3. Problemi koji se javljaju
Prioritetni problemi koji se javljaju i koji e u ovom veku zahtevati meunarodnu panju.
GEO funkcionie kroz proces promene, koji se odvija u okviru globalne
saradnje, a ne kao mehanizam izvetavanja s vrha nanie. Prvi GEO izvetaj
prua trenutnu sliku procesa u nastajanju, podstie ga time to dokumentuje
postignuti napredak. On ukljuuje multidimenzionalne analize: svako ekoloko pitanje razmatra se u svom drutvenom, ekonomskom i institucionalnom
26

kontekstu, a navode se i predvianja do 2015. godine; analiza buduih stanja

kljuni je element svake glave.
Kao logian nastavak GEO 1, GEO 2 e proiriti kvantitativnu analizu prioritetnih problema identifikovanih prilikom regionalnih konsultacija u okviru
GEO 1. Ova analiza je obavljena 199798. od strane Centara za saradnju u regionima i na osnovu dostupnih regionalnih podataka, znanja i kapaciteta. Proces GEO je pokuaj da se obezbedi okvir koji e usaglasiti razliite regionalne
kvantitativne analize. Izvetaj GEO 2 stoga e se nadovezati na nove podatke,
informacije i uvide (znanje), koji se mogu nai na regionalnom nivou.
Proces GEO moe da se posmatra kao spoj nauke i politike. GEO tei
da usmerava i podrava utvrivanje meunarodne politike u oblasti ivotne
sredine, kao i planiranje aktivnosti u tom smislu. Da bi se ovo ostvarilo, proces
GEO preko globalne mree centara za saradnju spaja najbolje dostupno nauno znanje i podatke. GEO kroz saradnju sa regionalnim kancelarijama UNEP-a
(Programa UN za ivotnu sredinu) i ENRIN-a (Informacione mree za ivotnu
sredinu i prirodne resurse), obezbeuje regionalnu i globalnu platformu za
politike konsultacije. Kao takav, GEO moe da bude instrument stalnog dijaloga izmeu nauke i politike na regionalnom i globalnom nivou. Meunarodne radne grupe obezbedie da procene koje obavlja mrea centara za saradnju budu usaglaene i kompatibilne, kako bi se mogle ukljuiti u globalne
izvetaje.
Komponente GEO
GEO mrea centara za saradnju: regionalni multidisciplinarni instituti
koji predstavljaju spoj nauke i politike.
etiri radne grupe osnovane radi harmonizacije metodologija koje
centri za saradnju koriste za integralne, politiki relevantne analize,
kako bi regionalni rezultati mogli da se prikupljaju na globalnom nivou.
Dva regionalna mehanizma za politike konsultacije: jedan povezan
s programom UNEP-ENRIN i jedan organizovan od strane regionalnih
kancelarija.
Konsultacije s Ujedinjenim nacijama u kontekstu njihovog sistema Patrola Zemlje.
Konsultativni procesi
Da bi se vrsto povezale procena stanja ivotne sredine i utvrivanje politike,
Odeljenje UNEP-a za informacije i procenu stanja ivotne sredine i Regionalne
kancelarije UNEP-a, razvile su na regionalnom i globalnom nivou jedan mehanizam za stalne konsultacije u vezi s politikom. Konsultacije s kreatorima
politike u regionima odvijae se u etiri pravca. To su:
27
Stalne konsultacije o politici sa vanim kreatorima politike preko regionalnih kancelarija UNEP-a i novih ili ranije uspostavljenih kanala.
Ukljuivanje kreatora politike preko centara za saradnju. Njihovi kontakti i veze s regionalnim kreatorima politike jedan su od najznaajnijih kriterijuma za izbor pojedinanih centara. Veina izabranih Centara
za saradnju nalazi se na granici izmeu multidisciplinarnih naunih
istraivanja i razliitih postojeih politikih foruma, ili mehanizama za
kreiranje politike.
Regionalne politike konsultacije deo su procesa sastavljanja izvetaja
za GEO. Koliko kod je to mogue, regionalni konsultativni proces se
povezuje s postojeim regionalnim forumima posveenim odrivom
razvoju, kao to su SACEP, SPREP, ASEAN, Mekong i CAMRE. Program
Mree UNEP-a za informacije o ivotnoj sredini (ukljuujui ENERIN)
uspostavlja veze i radne odnose s velikim brojem postojeih politikih
foruma.
Konsultacije preko UNEP-ovog Komiteta stalnih predstavnika.
Predvia se da e regionalni i globalni rezultati GEO ostvareni preko
centara za saradnju podstai konstruktivne rasprave u svim ovim politikim
forumima i pomoi u identifikaciji prioritetnih aktivnosti. Zahvaljujui ovom
stalnom dijalogu na razliitim nivoima, regionalni kreatori politike odigrae
vodeu ulogu u formulisanju GEO izvetaja i budueg pravca GEO procesa,
to e omoguiti povezivanje s praktinim pitanjima kreiranja politike. GEO
e takoe podsticati i analizu i rasprave u vezi s globalnim pitanjima na regionalnom nivou, ime e obezbediti da regionalni problemi budu adekvatno
ukljueni u globalne pregovore.
GEO radne grupe
etiri GEO radne grupe, u iji sastav ulaze strunjaci iz celog sveta, sarauju
s veim brojem drugih meunarodnih organizacija. One po potrebi razvijaju
nove metodologije i obezbeuju strune savete i podrku mrei centara za
saradnju. Njihov cilj je mogunost poreenja i kompilacije istraivanja koja
sprovode pojedinani centri za saradnju, kao i globalna koordinacija razvoja
metodologije za integralnu procenu. Vodei instituti pruaju administrativnu i
koordinacionu podrku radnim grupama.
Radna grupa zaduena za podatke treba da usaglasi i koordinira aktivnosti koje ukljuuju prikupljanje podataka i aktivnosti mree GEO
centara za saradnju i odgovarajuih agencija UN i drugih meunarodnih organizacija, ukljuujui Odeljenje UN za koordinaciju politike i
odriv razvoj (DPCSD), Institut za svetske resurse (WRI) i mreu UNEP/
GRID (Globalna informaciona baza podataka o prirodnim resursima),
28

u vezi s dokumentacijom, odnosno njenim uvanjem i distribucijom.

Jo uvek u potpunosti nije utvren pravac, a po svoj prilici e ga obezbediti sistem UNEP/GRID i WRI.
Radna grupa zaduena za modeliranje po potrebi razvija nove modele, usklauje postojee aktivnosti u vezi s modeliranjem i uva i
distribuira integralne modele procene mrei regionalnih centara za
saradnju, koji ih koriste u regionalnim studijama integralne procene.
Pravac delovanja ove radne grupe obezbeuju UNEP, DPCSD, Univerzitet Ujedinjenih nacija i holandski Nacionalni institut za javno zdravlje
i ivotnu sredinu (RIVM).
Radna grupa zaduena za scenarije izrauje niz razvojnih scenarija i
proverava njihovu izvodljivost, poeljnost i odrivost. Okvir za scenarije koje je razvila ova grupa, mrea centara za saradnju kasnije prilagoava regionalnim potrebama. Ovoj radnoj grupi smernice obezbeuje Stokholmski institut za ivotnu sredinu iz Bostona, SAD.
Radna grupa zaduena za politiku razrauje alternativne mogunosti
politike i reagovanja, koje e se uzeti u obzir u izvetajima GEO i od
strane mree centara za saradnju. Ko odreuje pravac ovoj radnoj grupi jo nije utvreno.
Kako moemo da naglasimo znaaj kulture i
kulturne razliitosti u izvetavanju GEO?
To to se GEO manje usredsreuje na izvetavanje o stanju ivotne sredine, a
vie na politike usmerene na akciju i alternativu, moe da bude veoma korisno za raspravu o odrivosti. U pitanju je otvoren proces koji moe da bude
povezan s kulturom i kulturnom raznovrsnou ukoliko postoji dobro obrazloenje.
Realno govorei, politika i odluivanje ne mogu da se razmatraju ako
se u obzir ne uzme oigledan uticaj kulture. Isti zakoni o zatiti ivotne sredine uvedeni su u veoma razliitim zemljama Centralne i Istone Evrope. To su
najee prepisani zakoni o zatiti ivotne sredine iz Evropske unije, koji zvue veoma efikasno. Meutim, kako nemaju istorijske, drutveno-ekonomske i
kulturne temelje u pojedinanim zemljama, oni jednostavno nisu realni i stoga veoma teko mogu da se primene u praksi. Pored toga, vane su i kulturne
razlike izmeu regiona unutar zemalja.
Vano je da se u drutvu stvori ambijent koji e reagovati na politiku.
Intenzivne kampanje ponekad postiu suprotan efekat zato to su suvie zahtevne. Na primer, mnoge kampanje protiv puenja izazivaju veliki otpor u ljudima koji bi lake prihvatili postepeno smanjenje, imajui u vidu jednostavnu
injenicu da je u pitanju navika, ili ak zavisnost. Umesto da cene mogunost
29
da uine neto za svoje zdravlje, oni oseaju odbojnost jer smatraju da ih primoravaju na neto to ne ele.
Suvie esto se zanemaruje uloga tradicije, kao i uloga medija u stvaranju pretpostavki za zatitu ivotne sredine ili njeno odsustvo.
Uloga i stvarna pozicija razliitih drutvenih grupa esto je drugaija od
one to se prihvata na zvaninom nivou. U realnom ivotu postoji jedna
sutinska dinamika koja, u stvari, najvie utie na to koliko e naa ivotna sredina biti ista, kao i na kvalitet ivota. Pogledajmo poloaj birokratije i regulatornih tela u drutvu. Da li je ona dobro plaena i da li uiva ugled, ili se moe
podmititi? Odgovor na ovo mogao bi da nam prui obavetenje o tome da li
se zakoni zaista primenjuju, u kojoj meri i u kojim situacijama.
Sprovoenje politike je direktno povezano s kulturom. Na svakodnevni
nain ivota i nai stvarni odnosi sa svim to nas okruuje, isprepleteni su s
nainom na koji sprovodimo zvanino prihvaenu politiku.
Veoma je vano uzeti u obzir osnovne tokove koji utiu na nae odluivanje. Razumevanje i prihvatanje uticaja koji prihvatamo ili ih irimo kako
u vezi s beznaajnim svakodnevnim odlukama, recimo, u vezi s hranom koju
emo jesti, do dugoronijih, na primer, o budunosti nae planete moe
nam pomoi da iziemo na put koji je bitno vaan za kvalitet ivota, moda
ak i za opstanak sadanjih i buduih generacija.
GEO je jedan od stalnih meunarodnih procesa koji pokuava da doprinese stvaranju odrivog drutva, odrivog sveta. Kao i mnoge sline inicijative,
on ima i dobre strane i nedostatke. Jedan od nedostataka moglo bi da bude
to to kulturna razliitost nije jasno prihvaena. Centralno-evropski univerzitet, kao centar za saradnju GEO za Centralnu i Istonu Evropu, eleo bi da
UNEP-u predloi ukljuivanje ovog aspekta. Ako se ovo postigne, imaemo
jo jedan instrument koji e moi da nam pomogne da lake ostvarujemo
svoje ciljeve.
Bez obzira na GEO, UNEP, UNESCO i sve ostale organizacije koje pomau
u identifikovanju i prihvatanju optih ciljeva kao to su sloboda, mir, odrivost
i bilo ta drugo to je vano za kvalitet ivota, mi moramo pojedinano da
zastanemo i da se upitamo ta lino najvie elimo, ta su nai lini ciljevi,
line vizije.
Stoga pogledajmo svoje ivote i upitajmo se zato ivimo onako kao to
ivimo. Koji deo svoje kulture elimo da ouvamo, a ta elimo da promenimo, ili da oivimo?
Prihvatanje iskrenog odgovora, bar u sebi, u stvari e nam olakati da
iskoristimo druga sredstva koja su dostupna za ostvarivanje ovih ciljeva.
30

Lenka MOLEK
Ministarstvo za kulturu, Odeljenje za kulturno naslee, Republika Slovenija
Metodologija zatite kulturnog naslea

tokom izgradnje nacionalne infrastrukture
Od 1994. godine, dakle 12 godina, Slovenija prilikom izvoenja javnih radova
metodino i sistematski titi svoje kulturno naslee. elela bih da iznesem
metodologiju koja se koristi za zatitu kulturnog naslea prilikom izgradnje
nacionalne infrastrukture, kao i postignute rezultate i naa iskustva. Ova metodologija ukljuuje i poseban, arheoloki deo, koji nije detaljno prikazan.
Iako je ova metodologija koriena prilikom izvoenja vie desetina razliitih infrastrukturnih projekata, a primenljiva je za zatitu celokupnog kulturnog naslea, panja strunjaka i javnosti uopteno se najvie usredsreuje
na prisustvo i uspenost slovenakih arheologa na slovenakim putevima.
Uprkos dvanaestogodinjem sistematskom radu na pitanjima zatite naslea
tokom izgradnje puteva i realizacije drugih nacionalnih infrastrukturnih projekata i uprkos adekvatnim postupcima koji se primenjuju na razliitim nivoima
dravne uprave i javnih usluga, jasno je da javnost, ukljuujui i strunu, ne
zna i ne razume iri kontekst zatite naslea prilikom izgradnje infrastrukture u
Sloveniji. Sastavni deo zatite je i arheologija, a ona ne bi mogla da se u tolikoj
meri afirmie kada ne bi bila ukljuena u ovaj iri okvir i sistem planiranja, koji
uticaj naslea ravnopravno razmatra kao jedan od elemenata uticaja na ivotnu sredinu. Meutim, tano je da su najvaniji rezultati i da se oni najvie
cene, dok injenice kao to je podatak da je neki put zaobiao neki kulturnoistorijski lokalitet ne privlae mnogo panju.
U daljem tekstu izloiu istorijat i metodologiju zatite i postupak planiranja, kao to u predstaviti i strane uesnice i neke od osnovnih rezultata.
Istorijat
Do 1991. godine, sluba zaduena za kulturno naslee uestvovala je u planiranju i usvajanju lokacija i planova izgradnje autoputeva, koje je pripremao
sektor za saobraaj, tako to je prethodno uraenom predlogu plana za odreeni autoput i tehnika reenja dostavljala sopstvene primedbe i izdavala
odobrenja za oblast zatite kulturnog naslea. Jasno je da na reenja nismo
mogli znaajno da utiemo, ali uglavnom smo uspevali da tokom trajanja
radova osiguramo arheoloki nadzor. U to vreme, Slovenija je ve imala priKulturni pejza savremeni pristup zatiti
31
premljenu dokumentaciju za izgradnju autoputeva, uglavnom kao deo putne mree bive Jugoslavije u pravcu sever-jug. Od 1991. do 1994. izgradnja
autoputeva je zaostajala. Glavni razlog bilo je to to se 1991. godine, kada je
Slovenija stekla nezavisnost, javila nova potreba za gradnjom saobraajnica
unutar same Slovenije, u pravcu istok-zapad, kao i za prikljuenjem Slovenije
delu nove evropske saobraajne osovine Barselona-Kijev. Shodno tome, Ministarstvo saobraaja i komunikacija pripremilo je avgusta 1993. godine nacrt
novog Nacionalnog saobraajnog programa, kojim je predviena ubrzana izgradnja autoputeva u Sloveniji. Na osnovu tada vaeeg zakona o prostornom
planiranju iz 1984. godine, Kancelariji za prostorno planiranje pri Ministarstvu
za ivotnu sredinu i prostorno planiranje, predloeno je da proceni harmonizaciju s ostalim obaveznim pitanjima koja se odnose na razvoj i zatitu. Ovo
drugo je ukljuivalo zatitu kulturnog i prirodnog naslea od nacionalnog
znaaja, to jest, obavezna nacionalna polazita za planiranje. U pravno nesigurnim vremenima prvih godina tranzicije, nekada pravino tretirana oblast
zatite naslea bila je diskriminisana. Prema tome, u skladu s regularnim postupcima o ovim inicijativama se nikada nije raspravljalo (posebno stoga to
struno usklaivanje u fazi planiranja nije bilo uobiajeno ni ranije). Bila je
srena okolnost to sam krajem avgusta 1993. godine kao ef strune slube
za zatitu kulturnog naslea i osoba zaduena za planiranje u Zavodu za zatitu prirodnog i kulturnog naslea Republike Slovenije upoznala jednu osobu
iz pomenute kancelarije, koja mi je predloila da proverim nove ideje u vezi
sa saobraajem i da ih procenim iz naeg ugla. Takoe sam zahvalna to sam
prepoznala opasnost i shvatila mogunost da pripremim ovu metodologiju.
U jesen 1993. zakopala sam se u materijale koje sam dobila i izradila sam strateku procenu uticaja izgradnje autoputeva na kulturno-istorijsko i prirodno
naslee. Utvrdila sam da je re o vanom pitanju i dola do zakljuka da bi
izgradnja mogla ozbiljno da utie na odreene segmente i oblasti vane za tu
vrstu naslea. U saradnji sa slubom za zatitu prirodnog naslea i uz pomo
svojih saradnika iz slube koju sam vodila, januara 1994. godine uradila sam
dokument pod nazivom Metodologija za saradnju slube za zatitu prirodnog i kulturnog naslea tokom izgradnje autoputeva u Republici Sloveniji.
Postojala su jo dva vana faktora koja su morala da se uzmu u obzir
prilikom pripreme strateke procene uticaja na naslee i prilikom utvrivanja
metodologije. Kada je 1993. godine postala lan Saveta Evrope, Slovenija se
opredelila za usvajanje novih standarda strunog rada. Takoe je bilo neophodno da se definie jedinstvena metodologija rada sedam regionalnih zavoda za zatitu kulturno-istorijskog naslea, poto su dobili novi zadatak koji nije
dozvoljavao nikakva vea odstupanja u pristupu konzervatorskim radovima.
Novi standardi za struni rad uglavnom su utvreni u Granadskoj konvenciji o zatiti arhitektonskog naslea (usvojenoj 1985, ratifikovanoj u Ju-
32

goslaviji 1991, a u Sloveniji 1992) i u Maltkoj konvenciji o zatiti evropskog

arheolokog naslea (usvojenoj u La Valeti 1992. godine, koju je Slovenija potpisala 1995, a ratifikovala tek 1999, po svoj prilici zbog opiranja nekih politiara). Granadska konvencija znaajna je uglavnom zbog odredbi iz lana 4, koji
predvia pravnu zatitu prostornog integriteta i objekta i njegovog okruenja,
isto kao i zatiene oblasti, to znai da e naslee biti zatieno u celini. Malteka konvencija dopunjuje Londonsku konvenciju i zahteva integrisano ouvanje arheolokog naslea na osnovu novih ideja o znaaju tog naslea kao
naunog resursa, ali i o znaaju saradnje arheologa u celokupnom procesu
planiranja posebnih intervencija u prostoru, novih tehnologija i etikih standarda u vezi s preventivnim i neagresivnim arheolokim metodama. Znaajna je i preporuka u vezi s integrisanom zatitom kulturnog pejzaa kao dela
posebne politike (formulisane 1993. i usvojene 1995. godine), koja podruja s
kulturno-istorijskim nasleem smeta u kontekst kulturnog pejzaa, na osnovu kojeg uspostavlja odnos prema nasleu.
Sa stanovita organizacije, javna sluba za zatitu naslea zasnovana je
na principima relativne nezavisnosti regionalnih zavoda, to je zadovoljilo izazove pojedinanih strunih zadataka. Za zadatke obavljene za iste naruioce
pristup i struna polazita morali su da budu jedinstveni.
Slika 1. Nova saobraajna mrea u nacionalnom prostornom planu, 1995

33
Slika 2. Kulturno naslee i zatieni iri predeli u nacionalnom prostornom planu 1999.
Strateka procena uticaja predviene izgradnje

autoputeva na kulturno naslee, kao osnov za izradu
metodologije
Januara 2004. godine, Zavod za zatitu prirodnog i kulturnog naslea Republike Slovenije izradio je Preliminarno miljenje iz oblasti zatite prirodnog i
kulturnog naslea za izradu plana nove putne mree. Taj dokument je potom
dostavljen Zavodu za prostorno planiranje Republike Slovenije, u cilju utvrivanja nekih promena u konceptu putne mree. Nae miljenje, koje je takoe
bilo uzeto u obzir ukljuivalo je razmatranja kao to su:
opta procena (da predvieni autoputevi treba da se grade u istorijskim koridorima u kojima postoji kulturno-istorijsko naslee, te da bi
ono lako moglo da se ugrozi; zalaganje za koridore izvan zatienih
zona, s manje kulturnih i prirodnih resursa; osim toga, naa sluba e
uestvovati u pripremi lokacije i graevinske dokumentacije);
orijentacija (izgradnja novih puteva ne bi trebalo da bude razlog za
unitenje naslea koje se nalazi u otvorenom prostoru te ga stoga
treba zatititi vodei rauna o predelu);
34

pokazatelji (ugroenost naslea i prihvatljivost alternativa kada se procena obavlja na lokaciji i u fazi izgradnje);
miljenje o pojedinanim pravcima/koridorima i posebnim oekivanim problemima (na primer, pitanje prolaska kroz veliku arheoloku
oblast zapadno od Ptuja-Hajdine, koja prolazi kroz kraku oblast, to
se kasnije pokazalo kao ispravna odluka budui da je razmatrano
ak 70 razliitih moguih varijanti pravaca).
Ovo preliminarno miljenje utvrdilo je potrebu da se zatita naslea uzima u obzir ve u fazi stratekog planiranja, gde se, to je bitno, prethodno korien pristup koji se primenjivao u poslednjoj fazi sada u principu primenjuje
u fazi planiranja. Zahvaljujui ovome, kulturno-istorijsko naslee uzima se u
obzir u poetnim stratekim fazama planiranja koncepta mrea i pojedinanih
deonica uz nae uee u tom procesu. Preliminarno miljenje pripremano
je na osnovu strateke procene uticaja pojedinanih pravaca/koridora na naslee.
Mi smo u kartografsku dokumentaciju u razmeri 1:25.000 za 10 km dugake
koridore predvienih putnih pravaca iz planirane nove nacionalne putne mree
uneli celokupno registrovano kulturno naslee zasnovano na razliitim izvorima
(uglavnom struno miljenje raeno za potrebe optinskih prostornih planova).
Zato 10 kilometara? Zbog geografskih karakteristika terena i tehnikih karakteristika puteva trebalo je da se razmotri ira oblast. Kasnije se ispostavilo da je
10 kilometara dovoljno za planiranje alternativnih reenja.
Poto se informacioni sistem u vezi s nasleem jo nalazi u fazi pripreme,
eksperimentalno smo uli u registar naslea i definisali uticajne oblasti u skladu s karakteristikom pejzaa koji je trebalo da se zatiti. Kada smo predviene
putne pravce sa specifinostima slovenake teritorije uporedili sa sadanjim (postojeim) nasleem, otkrili smo da bi ono moglo da bude ozbiljno
ugroeno usled nameravanih intervencija. Putni pravci na planovima, ukoliko nisu naruavali sam izgled pejzaa, ukljuivali su iznenaujue veliki broj
mogunosti da u pitanje bude doveden fiziki opstanak kulturno-istorijskog
i prirodnog naslea, isto kao i praktina vrednost i funkcionalnost. Mi smo
definisali nekoliko posebno osetljivih vrsta kulturno-istorijskog naslea (kao
to su primeri seoske arhitekture, crkve i dvorci rasuti u pejzau, itd.) i otkrili
da bi velike neistraene registrovane oblasti arheolokog naslea i zatienih
predela ubudue predstavljale neuralgine take sukoba interesa izmeu kulturno-istorijskog naslea i saobraaja. Konzervatori i projektanti puteva i prateih objekata na ovo bi morali da obrate posebnu panju.
Ja sam dola do zakljuka da je stvar vana i da bi mogla da ima ozbiljan uticaj na specifine segmente i oblasti od znaaja za kulturno-istorijsko
i prirodno naslee. U saradnji sa slubom za zatitu prirodnog naslea i uz
35
pomo zaposlenih u slubi koju sam vodila, januara 1994. godine podnela
sam izvesne primedbe i predloila neka poboljanja predloga nacionalnog
plana za razvoj saobraaja. Posle prvih iskustava s pojedinanim deonicama,
izradila sam i Metodologiju za saradnju slube za zatitu prirodnog i kulturnog naslea tokom pripreme dokumentacije za pojedine deonice autoputa.
Taj dokument poslat je javnoj slubi kao ministarska instrukcija (9. aprila 1994).
On je ukljuivao i poseban deo posveen arheologiji.
Metodologija saradnje slube za zatitu prirodnog i

kulturnog naslea prilikom izrade dokumentacije za
pojedinane deonice autoputa
Uspeli smo da izvrimo uticaj na konceptualizaciju putne mree u prostornom planu, ali se ispostavilo da nai regionalni zavodi za zatitu naslea u
praksi rade na istom poslu dodue uz razliit struni pristup, to ne bi smelo
da bude dozvoljeno (a dogodilo se, na primer, prilikom pripreme dokumentacije za izgradnju deonice autputa u Dolenjskoj, koja je prolazila kroz oblasti za
koje su bile zaduena tri regionalna zavoda svaki s razliitim pristupom). Ja
sam predloila da Ministarstvo kulture u cilju uspostavljanja meuodeljenske
saradnje preuzme aktivniju ulogu na administrativnom nivou, kao i da izda
posebna uputstva na osnovu kojih bi se ujednaio rad strunih i regionalnih slubi. Predvieno je i da se primena te instrukcije prati. Zavod za zatitu
prirodnog i kulturnog naslea Republike Slovenije pri Ministarstvu kulture,
izradio je Metodologiju za saradnju slubi za zatitu prirodnog i kulturnog
naslea tokom izrade dokumentacije za pojedine deonice autoputeva. Taj
dokument je, kao instrukciju, tadanji ministar potpisao 9. aprila 1994. Ova
metodologija se sastoji od tri odeljka:
A. Postupak
Zavod za prostorno planiranje Republike Slovenije priprema projektni zadatak
u okviru kojeg se razmatra naslee. Osoba zaduena za dokumentaciju poziva
nadlene regionalne slube za zatitu naslea da daju svoje miljenje i usvoje
predloene alternative, o emu potom informie Zavod za zatitu prirodnog i
kulturnog naslea Republike Slovenije. Ova prezentacija ukljuuje i sadraje i
dalje faze razrade dokumentacije. Regionalni zavod ili nekoliko takvih zavoda
pripremaju svoje miljenje i uslove, to dostavljaju u roku od 30 dana osobi
zaduenoj za pripremu dokumentacije. Za metodologiju, jedinstven pristup i
harmonizaciju materijala zaduen je Zavod za zatitu naslea Republike Slovenije, koji u meuvremenu proverava i predlae neophodne ispravke. Defi-
36

nie se i ko e i gde tumaiti dato miljenje i uslove (regionalni zavod u tom

smislu zaduuje osobu koja priprema dokumentaciju, a Ministarstvo kulture
organe vlasti koji sklapaju ugovore), isto kao i princip rada koji ukljuuje analizu odreene, prihvaene alternative, gde se predvia isti princip saradnje. Isti
dokument ukljuuje i pitanje zatite tokom radova, ime se definie obaveza da se nadleni zavod Republike Slovenije odmah obavesti u sluaju da se
naie na arheoloke ostatke, naslage rude ili fosile. Zavod RS zatim priprema
smernice za njihovo ouvanje i prezentaciju.
B. Struna osnova za procenu alternativnih pravaca

autoputa i izbor odgovarajueg pravca
Ova metodologija predvia prezentaciju (karta 1:5000, karta 1:25.000) i spisak
evidentiranog naslea za sve alternativne pravce u irini od 300 metara, ali i u
veoj oblasti ako je to potrebno. Spisak e sadravati broj pod kojim je kulturno-istorijski spomenik registrovan, njegov naziv, pravni status, planirani status,
oblast kojoj pripada. to se tie prirodnog naslea, zatieni ili predloeni za
zatitu prirodni lokaliteti, stanita ugroenih vrsta i drugo, moraju da budu
registrovani. U oblasti kulturnog naslea bie prisutni zatieni ili predloeni
za zatitu spomenici kulture, kulturno naslee, potencijalne oblasti kulturnog
naslea, zone uticaja u skladu s terminologijom planiranja (okruenje kulturno-istorijskih spomenika gde moe da se postigne najbolji mogui prostorni
aranman sa aspekta zatite). Posebno moraju da se usaglase pravac autoputa, oblast objekta koji se uzima u razmatranje, najznaajniji kulturno-istorijski
spomenici ili prirodna bogatstva, nacionalne polazne take, kao i drugi uslovi
i pravci. Izbor alternativa zasnovan je na poznatoj evidenciji i drugim strunim
nalazima regionalnih zavoda, kao i na specifinim kriterijumima.
Kriterijumi za procenu alternativnog pravca

autoputa s aspekta zatite prirodnog naslea
Najprihvatljiviji je alternativni pravac:
koji ne unitava prirodu i na nju ne utie negativno;
koji je to je mogue vie udaljen;
koji ne preseca pravce migracija ivotinja;
koji ne prolazi kroz netaknutu prirodu;
koji ne prelazi velika zaokruena podruja u kojima ranije nisu postojali infrastrukturni objekti.
37
Kriterijumi za procenu alternativnih pravaca autoputa s

aspekta zatite kulturnog naslea
Prihvatljivija je alternativa:
koja ne unitava kulturno naslee i ne utie negativno na njegove
delove, a vodi rauna o njegovim karakteristikama i znaaju;
koja ne preseca podruja u kojima postoje ouvana istorijska naselja,
ali i intenzivan saobraaj;
koja se uklapa u predeo uz najmanju moguu tetu, posebno u blizini
kulturno-istorijskih spomenika i naselja;
koja ukljuuje podruje na kojem prema svim poznatim podacima
moemo da oekujemo manji broj kulturno-istorijskih spomenika,
pogotovu arheolokih nalazita.
Kada se svi putni pravci smatraju potencijalnim arheolokim nalazitima
neophodno je da se:
a. pripremi i posebna dokumentacija uz korienje savremenih tehnika
i postupaka prostorne arheologije. Ovo e se obaviti tokom faze izrade
prostornog plana, kako bi se blagovremeno definisali uslovi za njegovu
izradu i obavila neophodna istraivanja na terenu. To je metodoloki,
strateki okvir metodologije SAAS (Slovenakih arheologa na putevima
Slovenije). Za arheoloka istraivanja u okviru projekta izgradnje autoputa, Ministarstvo kulture pripremilo je posebno tumaenje pravnih odredbi;
b. tokom obavljanja zemljanih radova du cele trase organizuje arheoloki nadzor, pri emu se oekuje da e koliina otkrivenih arheolokih
ostataka biti obrnuto proporcionalna koliini i kvalitetu rada na zadacima iz prethodnog pasusa. Ovde smo pogreili otkrili smo vie nego to
smo oekivali.
Za sve vrste poznatog naslea (ukljuujui arheoloko) obezbedie se:
optimalna zatita najznaajnijeg kulturno-istorijskog i prirodnog naslea u oblasti, to znai: fiziko ouvanje, ouvanje jedinstvenog izgleda
pejzaa u najirem okruenju ili zoni uticaja, ouvanje postojeih funkcionalnih veza i ekonomske osnove za zatitu od bilo kakvih moguih
negativnih uticaja autputa u najirim zonama uticaja. Ovo znai
fiziko ouvanje zatienih kulturno-istorijskih spomenika u irem
okruenju, odnosno, u zoni uticaja, emu treba da se prilagode tehnika reenja prilikom izgradnje autoputa (isto se odnosi i na spomenike koji jo ekaju na stavljanje pod zatitu);
fiziko ouvanje ostalog registrovanog kulturnog naslea, zatita bilo
kojeg objekta od oteenja prilikom izgradnje, ponovne kupovine ili
promene namene...
38

Slika 3. 4. Rezultati obimnih arheolokih istraivanja deonica autoputa SlivnicaDraenci u blizini Ptuja, 2006.
Miljenje o alternativnim putnim pravcima i

predlog za izbor odgovarajueg pravca
Bitan deo strune dokumentacije predstavlja miljenje o prihvatljivosti alternativnog putnog pravca. Na osnovu postojeih kriterijuma, predloene alternative e se oceniti kao prihvatljive, uslovno prihvatljive i neprihvatljive, uz
priloene argumente, a sve zajedno formirae dokumentaciju za izbor alternative. Uslovi koje putni pravac treba da ispuni da bi postao prihvatljiv bie
adekvatno rangirani. Moe se dogoditi da nijedna alternativa ne bude prihvatljiva.
39
C. Struna osnova za izradu prostornog plana s aspekta zatite

prirodnog i kulturnog naslea
Prethodna struna osnova za ocenu i izbor putnog pravca razmotrie se u
skladu s detaljnim uslovima.
Za podruje u kojem se nalazi prirodno naslee potrebno je da se predvidi:
definisanje uslova za pojedinane
vrste i znaaj prirodnog naslea
(gde e prirodna bogatstva biti sauvana i gde e prirodno naslee i
stanita biti ouvani, ili relocirani),
utvrivanje putanja kojima se kreu ivotinje (ukoliko nisu poznate,
potrebno je da se definiu do kraja
izrade projekta);
izrada smernica za ureenje predela du autoputa (otvaranje vidika,
novi zasadi, projektovanje nasipa,
useka i rampi na petlji);
fotografska dokumentacija u vezi s
trasom;
Posmatranje migracije ptica
ukoliko se tokom zemljanih radova naie na naslage ruda ili fosile,
nadlena institucija Republike Slovenije bie obavetena kako bi se
pripremili uslovi za ouvanje i prezentaciju;
investitor e postaviti table na kojima e se nalaziti obavetenja o najznaajnijim prirodnim spomenicima;
definisanje posebnih uslova za izgradnju autoputeva u krakoj oblasti;
speleoloka inspekcija krakog podruja i priprema izvetaja s odgovarajuim podacima, spreavanje unitenja ako je oblast klasifikovana
kao podruje od najveeg znaaja, speleoloki nadzor tokom izgradnje;
definisanje zatitnih mera za sluaj izlivanja naftnih derivata.
Za podruje u kojem se nalazi kulturno naslee potrebno je da se obezbedi:
utvrivanje uslova za pojedinane objekte i podruja kulturnog naslea u skladu s njihovim karakteristikama, kao i obim zatite;
izrada smernica za ureenje kulturnog pejzaa u zoni uticaja na spomenike kulture (otvaranje ili zatvaranje vidika, novi zasadi, uzimanje u
obzir starih reenja, projektovanje nasipa, spreavanje buke itd.);
40

fotografska dokumentacija u vezi s trasom;

investitor e obezbediti adekvatne informacije o najveem delu znaajnih kulturno-istorijskih spomenika i nainu da se do njih stigne u
okviru sistema za pruanje turistikih informacija;
u fazi izrade prostornog plana za izabrani putni pravac, predvidee
se posebne aktivnosti potrebne za izradu to kompletnije dokumentacije o arheolokim nalazitima (jo nepoznatim, poto su poznata
ve obraena zajedno s drugim kulturno-istorijskim spomenicima, te
ih putni pravci zaobilaze); za pribavljanje i analizu podataka, kao i za
utvrivanje principa i uslova za njihovu zatitu, koristie se savremeni
metodi i postupci prostorne arheologije.
Poto je na snazi bila metodologija na koju se i dalje poziva sluba za
zatitu kulturnog naslea, slube za zatitu prirodnog i kulturnog naslea su
se odvojile, a propisi u svim relevantnim oblastima su se promenili (zatita kulturnog naslea 1999, prostorno planiranje 2003, izgradnja 2003). Zbog
ovoga elimo da predstavimo sadanje propise, ili primenu opisane metodologije koja se odnosi samo na zatitu kulturnog naslea.
Kako je metodologija na koju se jo oslanja zatita kulturnih dobara bila
na snazi, zakoni o zatiti su se promenili (Zakon o zatiti kulturnog naslea,
1999). Zato elimo da predstavimo sadanje propise ili primenu opisane metodologije. Javni servis za zatitu kulturnog naslea priprema strune planove
koji u skladu sa zakonom predstavljaju strunu osnovu za ocenu uticaja na
kulturna dobra. Na osnovu ovoga, pripremaju se smernice za zatitu kulturnog naslea, koje ukljuuju spisak takvih dobara uz kartografsku prezentaciju lokacije i oblast uticaja u razmeri 1:5000. To su opte smernice za ocenu
uticaja na kulturno naslee, potrebne da bi se ocenila ugroenost lokacije i
prihvatljivost predloenih alternativa.
Postupci planiranja
Nai dosadanji napori rezultirali su znaajnom injenicom da je od 1994. godine u izradu planova od poetne faze ukljuena zatita kulturnog naslea.
Ovo je znaajno stoga to tako rano ukljuivanje omoguava najbolje rezultate u poreenju s prethodnom praksom kada je do ukljuivanja dolazilo samo
u zavrnim fazama.
U okviru nacionalnih prostornih planova, predvia se infrastruktura autoputevi i drugi vani putevi, eleznica, dalekovodi, gasovodi, hidroelektrane,
deponije radioaktivnog otpada, zatiene oblasti prirodnog ili kulturnog naslea itd. Oni definiu gradiline uslove za izradu projekta potrebne za pribavljanje graevinske dozvole i prostorna merenja. Program pripreme definie
41
Ministarstvo kulture, koje je zadueno za prostorno planiranje. To Ministarstvo

uestvuje u odluivanju o adekvatnosti materijala i reenja i nudi smernice za
planiranje, kao i svoje miljenje o predlogu nacionalnog situacionog plana. U
okviru tog postupka Ministarstvo stalno sarauje sa Zavodom za zatitu spomenika kulture Republike Slovenije, to jest, s nadlenom lokalnom slubom.
Postupak zapoinje zvaninom inicijativom ministra zaduenog za predvieni prostorni plan. Zatim sledi prvi sastanak na kojem mogu da se daju
primedbe i da se s aspekta zatite predlau smernice za izradu programa. U
roku od osam dana posle sastanka, Vlada Republike Slovenije usvaja program
priprema, saraujui na tome izmeu ostalih i s Ministarstvom kulture. Nacionalni prostorni plan priprema Ministarstvo za ivotnu sredinu i prostorno planiranje, koje poziva zaduene za prostorno planiranje da u roku od 30 dana
izrade relevantne smernice. Ovo je istovremeno i faza kada najvie moe da
se uradi. U sledeoj fazi, Ministarstvo za ivotnu sredinu i prostorno planiranje
podnosi pomenutim nosiocima jednu uporednu studiju o alternativama, iji
su autori planeri koje je Ministarstvo ili direktno angaovalo ili izabralo putem
tendera. Mi svoje stavove moramo da pripremimo i usaglasimo za 20 dana. U
okviru tog posla, javni servis ocenjuje metodoloku adekvatnost komparativne
studije ugroenost kulturnog naslea, prihvatljivost alternativa i izabrane
varijante, a po potrebi preporuuje i unapreenja predloenih alternativa. Na
osnovu stavova pojedinanih autora, uporedna studija i izabrana alternativa
finalizuju se i dostavljaju na usvajanje Vladi Republike Slovenije. Ministarstvo
kulture u ovoj fazi sarauje tako to proverava da li su svi stavovi javnih slubi
uzeti u obzir. Svrha drugog sastanka posveenog prostornom planiranju, koji
sledi, uglavnom je upoznavanje predstavnika lokalne zajednice i zainteresovane javnosti s izabranim reenjem. Predlog nacionalnog prostornog plana javno se izlae i o njemu se vodi rasprava u lokalnoj zajednici, dok Ministarstvo za
ivotnu sredinu i prostorno planiranje priprema svoje stavove u saradnji sa
Ministarstvom kulture, ukoliko se taj predlog odnosi na kulturno naslee. Zatim sledi priprema usaglaenog predloga nacionalnog prostornog plana, a to
je faza kada dolazi do harmonizacije i kada slube za zatitu naslea uestvuju
i obezbeuju zatitu interesa gde god je to potrebno. U roku od 30 dana od
objavljivanja lokacije kao i tehnikih reenja, mogu da se izloe miljenja u vezi
s celokupnim predlogom. Na taj nain se utvruje da li su smernice (ili uslovi
kulturne zatite) bili uzeti u obzir i da li su adekvatno predstavljeni. Istovremeno, ovo miljenje je i sporazum u vezi s predloenim projektima (tehnikom i
projektnom dokumentacijom) u skladu s objavljenim uslovima. Ovo miljenje,
inae, moe i da se ospori. Zavreni predlog nacionalnog prostornog plana
Ministarstvo za ivotnu sredinu i prostorno planiranje alje Vladi Republike
Slovenije na usvajanje u kojem uestvuje i Ministarstvo kulture. Ova odluka je
objavljena u Slubenom listu. Na osnovu nje izdaje se graevinska dozvola. U
42

sluaju neslaganja, moe se pokrenuti upravni postupak. Graevinski radovi

se uglavnom nadziru od strane arheoloke inspekcije. Kada se graevinski radovi zavre, izvoa podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, a predstavnik Ministarstva kulture uestvuje u Komisiji za tehniki prijem i ima pravo
da u sluaju potrebe intervenie.
Rezultati
Nai dosadanji napori rezultirali su vanom injenicom da je od 1994. godine
zatita prirodnog i kulturnog naslea od poetka ukljuena u postupak planiranja. Ova metodologija je jo na snazi.
Nacionalna infrastruktura planira se u kontekstu nacionalnog prostornog
plana. U okviru tog postupka Zavod za zatitu kulturnog naslea Republike
Slovenije (zajedno s nadlenom lokalnom slubom) sve vreme sarauje s Ministarstvom za kulturu.
Metodologija usvojena 1994. godine, predstavlja osnovu dokumenta
Metod ocene uticaja na kulturno naslee, uraenog u skladu sa zahtevom
Direktive EZ br. 42/2001 o oceni uticaja planova i programa na ivotnu sredinu, kao i sa Zakonom o zatiti ivotne sredine.
Od kada se koristi, vie od 2500 vanih novih prirodnih i kulturnih vrednosti zatieno je ili otkriveno, a razvijene su i nove tehnike.
Evidencija o saradnji s Ministarstvom kulture u izradi (nacionalnog)
prostornog plana za nacionalnu infrastrukturu
Vrsta
Autoputevi
Drugi putevi
Dalekovodi
Gasovodi
Hidroelektrane
Meunarodni granini prelazi
Klizita
Vodoprivredni objekti
Deonice eleznike pruge
Deonice otpada
Zatiene oblasti
Druge oblasti
Morske luke
Aerodromi
Ukupno
19942004
20042006
48
14
13
7
6
5
7
8
1
7
10
2
5
2
1
5
1
2
Ukupno
19942006
55
24
15
12
8
6
7
13
2
2
1
110
35
145

43
44

Prof. dr Jelena VILUS

Direktor pravnih studija ECPD Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija,
lan ILA Komisije za pravo kulturne batine
Pravna zatita kulturnih dobara

Rezime:
Pravna zatita kulturnih dobara je predmet velikog broja meunarodnih konvencija
i regionalnih propisa. U lanku je obraeno pitanje privatnopravne zatite kulturnih
dobara, s tim to je najvea panja posveena UNIDROIT konvenciji o ukradenim i
protivpravno izvezenim kulturnim dobrima, 1995.
Ukazano je da u svetu postoje zemlje izvoznice i zemlje uvoznice kulturnih
dobara. Njihovi interesi su suprotni to znai da nije bilo lako nai reenja koja bi
zadovoljila izraene suprotstavljene interese. Nesporno je, meutim, da postoji javni
interes za kulturnu batinu, jer ona otkriva identitet naroda koji je iveo i postojao na
odreenom lokalitetu.
Prema UNIDROIT Konvenciji ako je kulturno dobro ukradeno ili protivpravno
izvezeno, postoji pravo drave iz koje je takvo dobro izneto da zahteva da joj se, pod
odreenim uslovima, takvo dobro vrati. U poslednje vreme vie se ne insistira na vraanju, ve na pokuajima da se kulturno dobro ostavi na mestu na kome se nalazi,
ali da mu se obezbedi puna zatita. Insistira se, takoe, na detaljnom i auriranom
voenju inventara i registara kulturnog materijala.
Kljune rei: pravna zatita, meunarodna pravila, kraa, protivpravni izvoz, obaveza
vraanja, naknada, inventari, registri reavanje sporova (sud, mirenje).
Abstract:
Legal protection of cultural property is the subject of many international conventions
and regional rules. This article deals with private law protection of cultural property,
primarily taking into account the UNIDROIT Convention on Stolen or Illegally Exported Cultural Objects, 1995.
It is pointed out that in the world there are exporting and importing countries of cultural property. Their interests are adversary and often it was difficult to find
solutions which would be satisfactory for two different categories of states. There is
obviously public interest for cultural property, since it often reveals the identity of
people who lived and existed in certain locality.
According to the UNIDROIT Convention, in case of stolen or illegally exported
cultural objects there is justified right of the exporting country to request, under certain conditions, return of such objects. Recently, the attention is focused not at the
request to return the object, but to take the measures to fully protect it, in which the
mutual cooperation is necessary. It is also noticed that there is insistence on keeping
up-to-date inventories and registers of cultural property, which must be available to
all those interested in it.
45
Key words: legal protection, international conventions, theft, illicit export, obligation
of return, damages, inventories, registries, resolution of conflicts (courts, conciliation).
Uvodne napomene
Kada se govori o kulturnim dobrima treba rei da u tom pogledu postoje dve
vrste zemalja: tzv. izvorne (tamo gde se kulturno dobro nalazi) i trine, koje
kulturna dobra kupuju i unose u svoju zemlju. U prvu grupu, izmeu ostalih,
dolaze Kina, Indonezija, Italija, Meksiko, dok se u drugu svrstavaju Japan, vajcarska, Sjedinjene Amerike Drave.
Pod pojmom kulturne svojine podrazumevaju se predmeti koji predstavljaju ili u sebi sadre umetniko delo prevashodno arheoloke, etnografske i istorijske prirode iako kategorija kulturnih dobara moe da se proiri
gotovo na sve to je ovek stvorio. Naunici, koji se bave ovom problematikom, najee se pozivaju na definiciju i primere koji se nalaze u Konvenciji
o merama za zabranu i spreavanje nedozvoljenog uvoza, izvoza i prenosa
svojine kulturnih dobara, iz 1970. godine.
Poznata je paradigma da je u poetku stvaranja civilizacije bila re. Ovo
tvrenje se moe dovesti u pitanje kada se zna da su arheoloki zapisi npr. iz
starog kamenog doba ili paleolita nemi, ali nam oni govore slikama koje su
tadanji stanovnici iza sebe ostavili. Ono to danas moemo da vidimo u slikama tzv. primitivnih naroda ili propalih civilizacija i kultura su u sutini slike
i poruke koje su iza njih ostale. Arheoloka istraivanja i nalaenje ogromnog
broja slika u kamenom dobu Evrope sugerie postojanje razvijenih kultura u
kojima se mogu prepoznati procesi lovakog sveta. Nema sumnje da je svet
zainteresovan za kulturnu batinu raznih naroda. Postavlja se pitanje zato?
Na to pitanje se odgovara da postoji javni interes za kulturnu svojinu koja ima
svoju ekonomsku i politiku vrednost, da je ona sama po sebi istina (truth),
a pored toga postoji i moralna vrednost koja se naroito vezuje za crkvene
objekte. Pa ipak, moda je najznaajnije istai da se upoznavanjem kulturne
batine otkriva identitet naroda koji je iveo i postojao na odreenom lokalitetu.1 Kratak osvrt na neka od pitanja javnog interesa e osvetliti znaaj kulturne batine za oveanstvo.
46
J . H. Merryman, The public interest in cultural property, California Law Review, Vol. 77, 1989, pp.
344346.
I Neka opta pitanja od znaaja za kulturna dobra

1. Javni interes za kulturnu svojinu
Kulturni objekt ima vrednost. S tim u vezi vrlo je razvijeno trite kulturnim
dobrima. Potranja kolekcionara i muzeja je ogromna i s tim u vezi postoji
velika mrea dilera i galerija koje se bave aukcionim prodajama.
Kulturni objekt treba da je autentian da bi kod gledaoca izazvao oseanje zadovoljstva. esto se javnosti izlau kopije, ali su one za gledaoce od drugorazrednog znaaja. S tim u vezi autentina, izvorna kulturna dobra su istina
koja nam uliva pouzdanje, oseaj divljenja, to nije sluaj sa reprodukcijom za
koju moemo da pomislimo da je prevara. Prolost se ceni zato to je iza nas,
neto to se dogodilo i to ne moe da se nae u sadanjosti. Kulturni objekti
iz prolosti nam govore istinu o svom vremenu. Istina o kulturi jednog naroda
je na svoj nain veoma znaajna za oveanstvo, kao uostalom to je sluaj sa
istinom u drugim oblastima. Prepreke za istinu o kulturnim objektima su, po
pravilu, posledica nedostatka informacija, jer nam esto nedostaju potrebna
znanja da neto to je otkriveno adekvatno i tano objasnimo. Drugi razlog za
uskraivanje istine o kulturnim objektima je krijumarenje, u kom sluaju se
namerno ne dozvoljava da se doe do istine ime se falsifikuje istorija. Ovo
poslednje je svakako kulturni vandalizam koji je odavno osuen u svetu, ali on
i dalje postoji, uprkos naporima da se sprei i onemogui. Istie se da propisi
koji postoje u dravi lake utvrde falsifikovanu novanicu nego falsifikovane
kulturne objekte, iako falsifikati kulturnih objekata imaju mnogo tee drutvene posledice, jer predstavljaju ekonomske zloine.
Moralna vrednost kulturnih objekata se esto vezuje za crkvu, ali ti objekti
su znaajni ak i kad nemaju religijski znaaj. Oni izazivaju neku vrstu nostalgije za ljudima, dogaajima i kulturama koji su nekad postojali. Mnogi istoriari
umetnosti istiu da nam kulturni objekti doprinose upoznavanju sopstvenog
identiteta. Oni nam govore ko smo i odakle dolazimo. Kada ratovi, prirodne
katastrofe ili vandalizam unite kulturne predmete, mi svi oseamo da smo time
neto izgubili. U stvari, ono to smo izgubili je mogunost nalaenja veze sa
drugima i nalaenje naeg mesta u grandioznom miljeu oveanstva.
Predmeti kulturne svojine uvaju informacije. Oni su izvor znanja i mudrosti. Oni sa nama komuniciraju neposredno bez intervencije reima. Prouavanje tih kulturnih predmeta govori nam o tome kako je narod iveo i koje
su im bile vrednosti.
2. Pristup kulturnim dobrima
Bitan elemenat kulturnog objekata je da bude fiziki sauvan. Ovo je vie
nego jasno, jer ako je izgubljen ili uniten nema mogunosti da se prouava
i da se bilo ta sazna o narodima koji su ih napravili. Svima je poznato da sarKulturni pejza savremeni pristup zatiti
47
kofazi Etruraca, tekstilne tkanine Perua ili Kine ne bi mogli da se prouavaju

da nisu sauvani. Mnogo od onoga to nam je ostalo naeno je na grobljima
jer je namerno ostavljano uz one koji su sahranjivani. Svaki kulturni objekt se
najbolje posmatra u kontekstu u kome je nastao ili gde je naen. Izdvajanjem
iz konteksta kulturni objekti gube u znaaju oni su dekontekstualizirani (deconstextua-lized). Mnoga pisma i poruke civilizacije Maja jo uvek nisu deifrovani, izuzev ako se posmatraju sa slikom koja ilustruje njihovo znaenje.
Pristup kulturnim dobrima je svakako vaan elemenat za njihovo prouavanje. Nema sumnje da su stubovi Akropolja dobro zatieni u Britanskom
muzeju, ali je opravdan interes grke umetnike javnosti da se ti stubovi vrate
u Atinu. Oajniki pokuaji Meline Merkuri (jedno vreme naelnice Atine) su
ostali neuslieni, jer bi Britanski muzej ostao svakako bez znaajnih eksponata
vezanih za grku istoriju. Pokuaji, u pravcu vraanja istih u Grku, ne prestaju
i nema sumnje da bi onaj ko bi uspeo da te (Eldin mermere) vrati u Grku bio
proglaen za nacionalnog heroja. Istie se da su ti stubovi najbolje zatieni u
Britanskom muzeju, to ne bi bio sluaj da se vrate na Akropolj. Grki umetnici, meutim, istiu da bi stubovi na isti nain kao i u Londonskom muzeju
mogli da budu smeteni u muzej u Atini, ime bi svakako bili na isti nain
zatieni.
3. Kulturni Nacionalizam
Dodatna komponenta za razmatranje kulturnih objekata je kulturni nacionalizam. Nacionalna kulturna batina (national cultural heritage), najire uzev, je
osnovni legitimni koncept to je Grundnorm na osnovu koga se razvila teorija o potrebi da se izvezena kulturna dobra moraju vratiti nacionalnoj teritoriji
tj. u mesto odakle su odneta (pravno ili protivpravno). Neki izvetaji govore
da se mnoga kulturna dobra zadrana u zemlji porekla unite ili nestanu zbog
nedovoljne brige ili nedovoljnih sredstava da se obezbedi njihova zatita. Iako
nedostaju vrsti dokazi, istie se da gubici kulturnih dobara zbog odsustva
brige o njima (iz bilo kojih razloga) daleko prevazilaze tetu koja dolazi kombinovanim naporima hakera i drugih njima slinim krijumara kulturnih objekata. Pa ipak, primedbe da nedovoljna briga (ili odsustvo brige) za kulturnim
predmetima slabi insistiranje drave za nacionalnim suverenitetom nad tim
predmetima, najee nisu prihvatane u diskusijama koje su voene prilikom
usvajanja meunarodnih konvencija kojima se regulie pravna zatita kulturnih objekata. Meutim, od nedavno se mogu primetiti i drugi pristupi ovoj
problematici, po kojima nije bitno gde se kulturni objekt nalazi, vano je da je
dostupan najiroj javnosti.
Na kraju, zanimljivo je istai da se u pogledu obaveze vraanja kulturnih
dobara esto koristi re repatrijacija (patria otadbina, domovina), to uka-
48

zuje na interes drave kada zahteva da se odreena kulturna dobra koja su od

posebnog znaaja za nju, vrate na mesto odakle su odneta.
II Privatnopravna zatita kulturnih dobara

1. Uvodne napomene
Pitanje zatite i posebnog tretiranja prometa kulturnih dobara poinje
poetkom 20. veka, ali se prevashodno odnosi na zatitu tih dobara za vreme
oruanih sukoba. Hakom konvencijom od 1907. (koja je zamenila Haku konvenciju iz 1899) kodifikuje se meunarodno obiajno pravo koje se odnosi na
zatitu kulturnih dobara od ratnog razaranja. O Hakoj Konvenciji iz 1954. bilo
je napred rei, tako da se ovim samo podsea da je panja svetske javnosti u
to vreme bila usmerena ka zatiti kulturnih objekata u vreme rata. Opravdano
se, meutim, istie da izmeu zatite kulturnog dobra u miru i u ratu postoji
odreena veza, jer zatita treba da bude trajan i jedinstven poduhvat, sa civilizacijskim obelejem i istovetnim ciljem: zatita, uvanje i potovanje kulturnih
dobara.2
Proireni pojam kulturnog dobra i potreba njegove posebne zatite u
mirnodopskim uslovima prvi put se javlja sredinom prolog veka. Tako se u
Rimskom sporazumu o osnivanju Evropskih ekonomskih zajednica 1957. istie (l. 36) da je mogue uvesti zabrane uvoza, izvoza i tranzita robe ako su
one opravdane razlozima javnog morala, javnog poretka, ili javne bezbednosti, zatite zdravlja i ivota ljudi, ivotinja ili biljaka, zatite nacionalnog kulturnog dobra umetnike, istorijske i arheoloke vrednosti ili zatite industrijske
i trgovake svojine. Zanimljivo je da je Rimski sporazum kojim se potencira
slobodna cirkulacija robe bio prinuen da se ta sloboda ogranii kada je re
o kulturnim dobrima. Na ovaj nain opti (javni) interes u vezi sa ouvanjem
i uivanjem javnosti u delima umetnike vrednosti dobio je prednost pred
slinim interesima privatnih vlasnika. Time je i u sistemima u kojima privatna
svojina ima veliki znaaj i u kojima je izuzetno zatiena, kulturnim dobrima
data drutvena funkcija i na taj nain joj je obezbeen poseban status. Ovaj
stav u meunarodnim dokumentima kojima se taj stav potvruje i razrauje
svedoi o tome da se promet kulturnih dobara drastino razlikuje od prometa
ostale robe, pa sledstveno za njegov promet vae i posebna pravila.
Konvencija UNESCO-a o merama za zabranu i spreavanje nedozvoljenog uvoza, izvoza i prenosa svojine kulturnih dobara, usvaja se 1970. godine
i njome se potvruje pravilo da nedozvoljeni uvoz, izvoz i prenos kulturnih
dobara predstavlja jedan od glavnih uzroka osiromaenja kulturne batine
2
V. ok, Meunarodno-pravna zatita kulturnih dobara, Pravni ivot, 2004, br. 12, str. 373382.
49
zemalja porekla. S tim u vezi se istie da meunarodna saradnja predstavlja

jedan od najefikasnijih sredstava za zatitu kulturnih dobara od opasnosti koje
iz toga proistiu. Preporuka Saveta Evrope o meunarodnoj zatiti kulturne
imovine i prometu umetnikih dela iz 1988. godine takoe podvlai da se
koncepcija kulturne i umetnike imovine razlikuje od koncepcije koja se odnosi na druga dobra koja se prodaju, pa otuda proizilaze razliite koncepcije
imovinskog prava koje se primenjuje na takvu imovinu. Pomeranje od estetike ka kulturnoj kategoriji u ovim dokumentima pokazuje da se u pojam
kulturnog dobra ukljuuje i obeleje kulturnog dobra kao dokaza epoha i
civilizacija.3
Savet Evropskih ekonomskih zajednica (EEZ) 1993. usvaja posebnu direktivu o povraaju kulturnih dobara protivpravno premetenih sa teritorije
jedne drave lanice. Svakako da ovu materiju najpotpunije regulie Konvencija UNIDROIT o ukradenim i protivpravno izvezenim kulturnim dobrima koja
je usvojena 1995. Godine 2006. Svetsko udruenje za meunarodno pravo
(ILA) usvaja Naela o saradnji i zajednikoj zatiti kulturnog materijala. Ovim
su uzeta u obzir najznaajnija pravila o privatno-pravnom regulisanju zatite,
prometa i povraaja kulturnih dobara, iako treba rei da je njihov broj mnogo
vei.
2. Meunarodni propisi o ukradenim i protivpravno
izvezenim kulturnim dobrima
Analiza meunarodnih propisa e se najveim delom koncentrisati na analizu
Konvencije UNIDROIT o ukradenim i protivpravno izvezenim kulturnim dobrima, mada se pritom ne mogu zaobii ni drugi meunarodni propisi koji su
posluili kao osnova za donoenje pomenute Konvencije.4
Konvencija UNIDROIT koja se odnosi na ukradena i protivpravno izvezena kulturna dobra je usvojena na diplomatskoj konferenciji 1995. godine. Do
2006. godine ovu Konvenciju je ratifikovalo 27 drava, meu kojima su Kina,
Italija, Maarska, Rumunija, panija. Od bivih jugoslovenskih republika Konvenciju je ratifikovala Hrvatska 2000. i Slovenija 2003.5 Konvencija je stupila na
3
lan 1. Evropske konvencije o zatiti arheoloke batine, Valeta 1992. Konvenciju je doneo Savet
Evrope. Tekst Konvencije moe da se nae na Internetu: http://fletcher.tufts.edu/multi/www/

bh997.html.
O ovoj Konvenciji vidi lanak J. Vilus, Unifikacija pravila o vraanju ukradenih i protivpravno
izvezenih kulturnih dobara, Jugoslovenska revija za meunarodno pravo, 1997, br. 23, str. 443
462.
4
50
rema izvetaju UNIDROIT Konvenciju su ratifikovale sledee drave: Avganistan, Argentina,

P
Azerbejdan, Bolivija, Brazil, Dordija, Hrvatska, Kamboda, Kina, Kipar, El Salvador, Ekvador,
Finska, Gabon, Gvatemala, Maarska, Iran, Italija, Litvanija, Norveka, Paragvaj, Peru, Portugal,
Rumunija, Slovaka, Slovenija i panija.
snagu 1998, kada je ispunjen uslov za njeno stupanje na snagu (po l. 12. za
stupanje na snagu bilo je potrebno pet ratifikacija).
Razlog to je kao centralna kodifikacija uzeta Konvencija UNIDROIT-a
lei u injenici to se ona velikim delom oslanja na Konvenciju UNESCO-a od
1970. kao i na Direktivu EEZ iz 1993. godine. Ova dva dokumenta, pak, su
velikim delom inkorporisala odredbe Saveta Evrope iz 1988. godine. Ovo, pak,
ne znai da se na sve pomenute propise nee ukazati i prilikom razmatranja
Konvencije UNIDROIT-a. Posebno e, meutim, da se ukae na Naela ILA o
saradnji u zajednikoj zatiti i prenosu kulturnih dobara (materijala) iz 2006.
koji ima neto drugaiji stav prema ovom pitanju i svoju panju usmerava
na probleme koji su, takoe, od izuzetne vanosti za zatitu kulturnih dobara.
Interesi zemalja koje izvoze i drugih koje uvoze kulturna dobra tj. izmeu proizvoaa i potroaa su konfliktni, antagonistiki, esto dijametralno
suprotni i zato su mnogi sa sumnjom posmatrali procese unifikacije pravila o
kojima je napred bilo rei. Neki i dalje smatraju da e ti tekstovi teko da se primene u praksi. Nije, otuda, neobino to pregovori oko donoenja UNIDROIT
Konvencije nisu bili ni malo laki. Na ove probleme se ukazuje jer su to injenice koje se moraju imati u vidu prilikom razmatranja ovog pitanja. Treba istai
da pored protivpravnog, postoji i legalni, dozvoljeni izvoz i prodaja, to se u
privatnom pravu tretira kao svaka druga prodaja na koju se odnose propisi
obligacionog odnosno graanskog prava. Ima pisaca, meutim, koji smatraju
da bi za prodaju kulturnih dobara (naroito onih koja su od posebnog znaaja za kulturnu batinu jednog naroda), trebalo primeniti posebna pravila.
Koliko je prodaja kulturnih dobara unosan posao, najbolje govori injenica da
po obimu ostvarenih prihoda ova vrsta prodaje u svetu dolazi odmah posle
prodaje droge, nafte i oruja.
Problemi koji se javljaju u vezi sa prodajom kulturnih dobara nisu nimalo jednostavni. Drave uvoznice najee istiu da su one, kupujui kulturna
dobra i izlaui ih u svojim muzejima i galerijama, uinile vie za unapreenje
i informisanje o tim kulturnim dobrima, nego to bi bio sluaj da su ta ista dobra ostala u teko pristupanim mestima gde su esto, zbog nedostatka sredstava za njihovu zatitu, podlona propadanju. Sluaj prodaje jonskih stubova
sa Akropolja (Eldin mermeri), o kojima je bilo ranije rei nije bio jedinstven
ali je eklatantan i uzbudljiv jer se evropska civilizacija velikim delom oslanja na
Grku, pa bi ljubiteljima grke umetnosti, koji se dive Partenonu, svakako bilo
drae da se svi delovi tog velianstvenog hrama nalaze u Atini.
51
3. O
svrt na meunarodna pravila od znaaja za vraanje
kulturnih dobara
Meunarodni dokumenti, koji su napred spomenuti, osnovni su izvori za regulisanje materije koja je predmet ovog lanka. Pored ovih, postoje i brojne
druge konvencije koje se bave pojedinim aspektima zatite odreene vrste
kulturnih dobara, ali su one vie u domenu meunarodnog javnog prava. Istina, i Konvencija UNESCO-a od 1970. godine pripada meunarodnom javnom
pravu, to znai da njome nije obuhvaena celokupna zatita protivpravnog
prometa kulturnih dobara. Ima pisaca koji smatraju da ova Konvencija predstavlja neuspeo pokuaj unifikacije pravila o zabrani nedozvoljene trgovine
kulturnim dobrima.6 Verovatno je i redaktorima Konvencije UNESCO-a, bilo jasno da ona ne prua sveobuhvatnu zatitu, pa nije neobino to je upravo od
UNESCO-a potekla inicijativa i predlog Meunarodnom institutu za unifikaciju
privatnog prava (UNIDROIT) u Rimu da se prie izradi meunarodnih pravila
kojima bi se dopunila Konvencija UNESCO-a od 1970. godine. Ovo je jedan
od kljunih razloga to se prilikom razmatranja problematike zabrane izvoza
i prodaje ukradenih kulturnih dobara ove dve Konvencije moraju posmatrati
kao celina. To, naravno, ne znai da meu njima nema razlike, ali su one po
mnogo emu komplementarne. Kad je re o Direktivi EEZ, koja se i po svojoj
pravnoj prirodi razlikuje od konvencije,7 treba istai da su njene odredbe upuene regionu Evrope u kojoj se pravna pravila u pogledu tretiranja sticanja
svojine od nevlasnika bitnije ne razlikuju. Na irem, meunarodnom planu,
meutim, iskrsli su mnogi problemi kako politike tako i pravne prirode koji
nisu mogli ni lako ni uspeno da se ree. Otuda ti problemi nisu do kraja reeni ni u Konvenciji UNESCO-a niti u Konvenciji UNIDROIT-a. Znaajno je da su
svi ti problemi uoeni, da su neki kompromisi postignuti i da e ova pravila
svakako podstai odgovarajue meunarodne organizacije da se ova pitanja i
dalje reavaju na nain koji bi zadovoljio vei broj drava.
Pravni problemi sa kojima su bili suoeni redaktori sva tri pomenuta meunarodna dokumenta odnosili su se pre svega na razlike koje u pogledu
pribavljanja (kupovine) postoje u zemljama common law i civil law sistema.
Dok u common law sistemu pribavilac, ak i kad postupa bone fide (in good faith) nije zatien, jer ovaj sistem vrsto stoji na principu da se svojina niukom
52
d jugoslovenskih autora ovu Konvenciju je naroito kritikovao M. Pindi, Meunarodne

O
konvencije o zatiti kulturnih dobara njihovo ostvarivanje i problemi; izdava Institut za
meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 1987, str. 13, istiui da ona sadri irok broj neefikasnih odredbi koje mogu da se tumae na razliite naine.
rema lanu 189. Ugovora o Evropskoj uniji direktiva obavezuje svaku dravu lanicu kojoj je
P
upuena u pogledu ciljeva koji treba da se postignu, preputajui nacionalnim organima da
izaberu formu i sredstva izvrenja.
sluaju ne moe stei od nevlasnika (nemo plus iuris ad alium tranferre potest
quam ipse habet, to znai da niko na drugoga ne moe preneti vie prava
nego to ih sam ima). Primenom ovog principa onaj koji je kupio stvar, objekt
ili neko dobro od nevlasnika nije postao vlasnik (jer se svojina ne moe stei
od ne vlasnika tj. od lica koje nije vlasnik non domino). Za razliku od ovih, zemlje tzv. civil law sistema (one ije se pravo zasniva na rimskom pravu) imaju
drugaiji stav. Nemako pravo, na primer, smatra da je savesni dralac zatien
pod uslovom da se dokae odraj (usucapio),8 iz ega se moe zakljuiti da se
pribavilac ponaao kao vlasnik (iako to nije), ime se faktino stanje izjednaava sa pravnim. I po francuskom Graanskom zakonu (l. 2279) odrajem se
stie svojina (en fait de meubles, la possession vaut titre). Najee se zahteva
da savesni dralac dri stvar odreeni vremenski period koji je razliite duine
u raznim pravnim sistemima. Tako se u nekim zahteva rok od najmanje tri
godine (ovu odredbu sadre vajcarski Zakonik o obligacijama kao i francuski
Graanski zakonik, dok nemaki Graanski zakonik zahteva da taj rok bude
deset godina). Sva ova prava (ukljuujui i bive jugoslovensko) smatraju da
je istekom roka zastarelosti savesni dralac, uz ispunjenje uslova koje zahtevaju propisi o odraju, stekao svojinu na kupljenoj stvari. Italijansko pravo je
u ovom pogledu najpovoljnije za onoga koji kupi stvar od nevlasnika, jer ne
zahteva dodatne uslove u pogledu roka, ve smatra da je savesni dralac potpuno zatien (odnosno u pogledu prava izjednaen je sa vlasnikom). Ovom
prilikom treba ukazati na zemlje po ijem pravu se svojina na prodatoj stvari
stie samim zakljuenjem ugovora i onih koji zahtevaju da se svojina prenosi
kako ugovorom, tako i predajom (isporukom) predmeta ugovora (iustus titulus
i modus aquirendi).
Kad je re o meunarodnoj prodaji kulturnih dobara, potrebno je odrediti nadleno, merodavno pravo (applicable law, loi applicable). Postavlja se,
naime, pitanje da li se na prodaju kulturnih dobara treba da primeni pravo
mesta u kome se dobro nalazi (lex rei sitae), ili mesto u kome je obavljena
pravna transakcija (lex contractus) ili neko tree pravo koje stranke, koristei
se autonomijom volje, odaberu kao merodavno. Ovo pitanje je vrlo znaajno
jer se mnoga kulturna dobra lako prebacuju sa jednog mesta na drugo, dok
ima kulturnih dobara (kao to su arheoloka i slina nalazita) koja ne mogu
Odraj (usucapio) je originerni nain sticanja svojine, korienja i slubenosti na osnovu zakonite
dravine i proteka odreenog vremena. Odraj je nuna pravna ustanova, jer se preko ovog instituta reava neizbean uticaj protoka vremena ime se faktiko stanje izjednaava sa pravnim.
Originerni nain sticanja svojine znai da izmeu svojine ranijeg i sadanjeg vlasnika ne postoji
pravni kontinuitet. Ima retroaktivno dejstvo, to znai da pribavljena svojina datira od dana kada
je otpoela dravina koja ispunjava zakonom predviene uslove.
8

53
da se prebace (za njih najee vae pravila zemlje u kojoj su takva dobra
pronaena).
4. U
slovi za vraanje ukradenih i protivpravno izvezenih
kulturnih dobara
4.1. Definicija kulturnog dobra
Definicija kulturnog dobra (objekta)9 je od izuzetnog znaaja za odreivanje

primene unifikovanih tekstova kojima se regulie materija zabrane izvoza i
prodaje ukradenih kulturnih dobara. Da bi se mogao traiti povraaj, potrebno je da se zna na koje dobro se zahtev odnosi. Uesnici angaovani na izradi tekstova kojima se na meunarodnom planu reguliu ova pitanja, smatrali
su da nema potrebe za odreivanje pojma krae, jer se u svakom pravnom
sistemu taj pojam poznaje.
Prema Konvenciji UNIDROIT-a kulturna dobra su ona koja su, na religioznoj ili svetovnoj osnovi, od znaaja za arheologiju, preistoriju, istoriju, literature, umetnost ili nauku i pripadaju jednoj od kategorija nabrojanih u aneksu
uz ovu Konvenciju.
U vezi sa odreivanjem definicije pojma kulturnog dobra u nacrtu Konvencije UNIDROIT-a (kao i UNESCO-a), redaktori su se nali pred dilemom da li
da se potrude i da predloe generalno pravilo koje bi, onda, sudovi i lica koja
postavljaju zahtev za restitucijom ili povraajem, mogli da tumae zavisno od
okolnosti svakog sluaja ili da se nabroje, da se d spisak kulturnih dobara na
koje se Konvencija odnosi. Iako se u okviru UNIDROIT-a stalo na stanovite da
treba prihvatiti definiciju koju sadri Konvencija UNESCO-a, svima je bilo jasno
da nijedan od naina nije dobar, a da odgovor na mnoga pitanja nee dati
ni kombinovani nain koji je primenjen kako u Konvenciji UNESCO-a, tako i u
Konvenciji UNIDROIT-a. Pa ipak, kombinovani nain, koji sadre obe Konvencije (opta definicija plus nabrajanje u samom tekstu ili u dodatku) prihvaen je
kao najbolji, jer u sadanjim uslovima najvie doprinosi pravnoj sigurnosti.
Kao to je reeno, definicije u Konvencijama UNIDROIT i UNESCO su
identine. Ovo je uinjeno namerno kako bi Konvencija UNIDROIT-a u izvesnom smislu bila komplementarna sa Konvencijom koju je usvojio UNESCO,
odnosno svrha je bila da se obe konvencije primenjuju zajedno, naroito u
sluajevima kada su ih drave ratifikovale. Pa ipak, neke razlike postoje i na njih
9
54
Izraz kulturno dobro je prevod na srpski francuskog izraza les biens culturels. Engleski tekst
upuuje na cultural objects, to se smatra da je isto. U vezi sa nazivom, treba istai da su, od samog
poetka rada na projektu Konvencije UNIDROIT-a, miljenja bila podeljena oko odreivanja
adekvatnog naziva za predmet Konvencije. Engleski termin property, koji se u poetku koristio
u engleskoj verziji nacrta, odbaen je, kao to nije prihvaen ni termin heritage (batina), koji su
predlagale zemlje izvoznice kulturnih dobara.
treba ukazati. Konvencija UNESCO je u osnovi bazirana na filozofiji tube koju

pokree drava. Prema tome, zahteva se da drava pokrene tubu za povraaj
kulturnih dobara koje ona oznai kao takve. Ovim je privatni vlasnik potpuno
izostavljen, naroito ako njegovo kulturno dobro nije na listi kulturnih dobara
ije vraanje potrauje drava. Odavno postoje drave u kojima se smatra da
u oblasti zatite kulturnih dobara treba da se favorizuje minimalna dravna
aktivnost, odnosno da se maksimalna sloboda ostavi graaninu (fizikom licu)
da zatitu organizuje na svoj nain. S druge strane, Konvencija UNIDROIT-a je
koncipirana u oblasti privatnog prava i zasniva se na tubama koje pokreu
pojedinci, pa se s tim u vezi ne zahteva da drava odredi kulturna dobra iji bi
se povraaj zahtevao. Prema tome, sva kulturna dobra ukradena iz privatnih
kua, iz bilo koje vrste religijskog objekta, iz privatnih kolekcija ili su se nalazila
na drugim mestima, mogu se zahtevati da se vrate, iako ih drava nikad nije
odredila kao takve.
Direktiva EEZ od 1993. godine ima slian prilaz, a i definicija kulturnog
dobra se bitnije ne razlikuje od one koju sadre napred pomenute dve meunarodne konvencije. Prema ovoj Direktivi kulturnim dobrom se smatra ono
koje je kao nacionalno blago koje poseduje umetniku, istorijsku ili arheoloku vrednost odreeno kao takvo na osnovu nacionalnog zakonodavstva ili
administrativnih postupaka. Kao to se moe zakljuiti, ova definicija je blia
onoj koju sadri Konvencija UNESCO-a. Meutim, za razliku od pomenutih
Konvencija u dodatku Direktive se uz nabrajanje odreenih kulturnih dobara, koje se tite Direktivom, uzimaju u obzir i finansijski parametri (navode se
vrednosti kulturnih dobara od 0, 15.000, 50.000 i 150.000 ecu-a).10
Zanimljivo je s ovim u vezi navesti da je u prvom nacrtu Konvencije
UNIDROIT-a, takoe, kao kriterijum za procenu da li se na jedno umetniko
delo i zahtev za njegovo vraanje mogu primeniti odredbe Konvencije, postojala novana vrednost kulturnog dobra. Autor tog nacrta, naime, smatrao
je da meunarodna zatita ne bi trebalo da se ukazuje bilo kom kulturnom
dobru, ve samo onom koje ima odreenu novanu vrednost (de minimis non
curat preator), ime bi se izbegli sporovi za vraanje umetnikih dela male
novane vrednosti. Sem toga, predlaga ovog nacrta je smatrao da se ovim
daju objektivni kriterijumi koji bi tee mogli da se zloupotrebe, pa bi se time
vie doprinelo pravnoj sigurnosti. Ovaj predlog, meutim, gotovo odmah su
odbacile zemlje izvoznice kulturnih dobara, smatrajui da se prilikom procene
U Direktivi se navodi da procena o tome da li su ispunjeni uslovi koji se odnose na finansijsku
vrednost mora se izvriti kada je zatraen povraaj. Finansijska vrednost, navodi se dalje, je ona
koju dobro ima u dravi od koje se potrauje. Kao datum konverzije vrednosti izraene u ecu
valuti u nacionalne valute odreuje se 1. januar 1993. godine.
10

55
vrednosti kulturnog dobra mora uzeti u obzir ne samo njegova objektivna,

ve i afekciona vrednost (pretium affectionis).
U Konvenciji UNESCO-a u lanu 1. se navodi da se kulturnim dobrima
smatraju sva dobra, religioznog ili svetovnog karaktera koje svaka drava
oznai kao znaajna za arheologiju, preistoriju, istoriju, knjievnost, umetnost
ili nauku. U nastavku se zatim nabrajaju kategorije kulturnih dobara koje su
predmet zatite prema odredbama Konvencije, koje su napred citirane. Konvencija UNIDROIT-a u lanu 2. sadri definiciju kulturnog dobra koja je identina onoj koju sadri Konvencija UNESCO-a, s tim to se nabrajanja kulturnih
dobara navode u Dodatku uz Konvenciju.11 U Konvenciji (lan 2) se kae da
su kulturna dobra ona koje su na religioznoj ili svetovnoj osnovi, od znaaja
za arheologiju, predistoriju, istoriju, knjievnost, umetnost ili nauku. Kada se
uporede napred navedene dve definicije koje sadre pomenute Konvencije
moe se primetiti da se u Konvenciji UNESCO-a nalazi reenica prema kojoj
se kulturnim dobrima smatraju ona koje svaka drava oznai kao znaajna za
arheologiju .... Ova reenica je isputena (namerno) iz Konvencije UNIDROIT-a,
ime je ona dobila u pogledu obima primene, ali time nisu reeni i problemi
koji e se javljati u vezi sa odreivanjem da li je neko dobro kulturno u smislu
Konvencije koju bi trebalo primeniti. Ima pisaca koji smatraju da je izostavljanje pomenute reenice iz Konvencije UNIDROIT-a vrlo znaajno jer se time
smisao i duh (lesprit) ove dve konvencije bitno razlikuju.12
Ima miljenja da je definicija kulturnog dobra koju sadri Konvencija
UNIDROIT suvie iroka, to e oteati i staviti pred dilemu mnoge koji budu
smatrali da bi trebalo da trae povraaj ukradenog kulturnog dobra. Kako e,
pitaju se neki autori,13 jedan holandski ljubitelj umetnosti znati da li je ogrlica
iz Zambije kulturno dobro. Njemu bi bilo potrebno da zna da li je ogrlica, na
primer, deo nekog arheolokog nalazita, da li je stara vie od 100 godina, da
li je od znaaja za preistoriju, istoriju ili umetnost Zambije. Drugim reima, ovo
znai da bi potencijalni kupac, pre nego to se odlui da kupi ogrlicu, morao
da angauje strunjaka koji bi mu dao odgovor na sva ova pitanja, to sve zahteva i vreme i novac, a kupcu ne garantuje da e kupljenu stvar ipak jednog
Kao to je napred navedeno, u dodatku se citira (kao i u Konvenciji UNESCO) 11 vrsta kulturnih
dobara koji se tite odredbama Konvencije.
11
56
12
. Droz, La convention dUNIDROIT sur le retour international des biens culturels vols ou ilG
licitement exports (Rome, 24 juin 1995) Revue critique de droit international priv, 1997, 86, 2,
p. 250.
13
.S. van Gaalen and A. J. Verheij, The Consequences for the Netherlands of the UNIDROIT ConM
vention on the International Return of Stolen or illegally Exported Cultural Objects; Juristenblad, 1997, 5, pp. 1-24.

dana morati da vrati. Sve to moe da dovede do nesigurnosti koju bi meunarodne konvencije morale da otklone a one to, izgleda, nisu bile u stanju.
4.2. Obim primene
Prema lanu 3. Konvencije UNESCO-a smatraju se nedozvoljenim uvoz, izvoz

i prenos svojine kulturnih dobara izvreni protivno odredbama koje su donele
drave lanice na osnovu ove Konvencije. Mnogima je ova formulacija izgledala previe iroka, pa je isticano da im ona moe da donese mnoge neprijatnosti. Da bi se nekako obezbedila i izbegla otre kritike vlasnika kulturnih
dobara koji su naroito bili pogoeni formulacijom l. 3. Konvencije, Amerika
je insistirala na usvajanju l. 7. i 9. Konvencije. Neke drave u kojima postoji
veliko trite kulturnim dobrima nisu postale lanice Konvencije UNESCO-a.
Ovaj stav je bio posledica njihovog shvatanja da je formulacija l. 3. Konvencije previe iroka i da ugroava mir vlasnika takvih dobara, pa se kako UNESCO,
tako i ICOM (Meunarodni savet muzeja) zalagao da se ovome stane na put.
Stav koji je sve vie postojao vladajui zahtevao je da se sva kulturna dobra
kupljena od nevlasnika moraju da vrate. Ovaj stav naao je svoj odraz u formulaciji l. 3. (1) Konvencije UNIDROIT-a, po kome dralac kulturnog dobra
koje je ukradeno duan je da ga vrati.
4.3. Obaveza vraanja ukradenog kulturnog dobra
Za razliku od stava izraenog u Konvenciji UNESCO-a, stvari su se polako

okretale u korist stava koji je prihvatila Konvencija UNIDROIT-a, jer su draoci kupljenih ukradenih ili protivpravno izvezenih kulturnih dobara poeli da
se oseaju nesigurno. Sve vie je bilo onih koji su se zalagali za stav prema
kome bi se kupljena kulturna dobra od nevlasnika morala da vrate njihovim
legitimnim vlasnicima. Novo vienje ovog problema koje je vie nego ranije
u centar stavio zatitu originalnog vlasnika kulturnog dobra, doprinelo je da
se u Konvenciji UNIDROIT-a, kao osnovni princip i kao uvodni stav u odredbe
lana 3. Konvencije bez veih tekoa formulie i prihvati napred navedeno
pravilo o obavezi draoca ukradenog kulturnog dobra da ga vrati. Iako je naelo prihvaeno od strane najveeg broja drava (naroito izvoznica kulturnih
dobara), drave uvoznice kulturnih dobara su, takoe, taj stav (istina nevoljno)
prihvatile istovremeno se zalaui da se formuliu dodatni uslovi koji bi unekoliko suzili domaaj st. 1. lana 3. Konvencije. Kad je re o obavezi vraanja
protivpravno izvezenog kulturnog dobra posle dosta pregovora i ubeivanja
formulisane su odredbe po kojima obaveza postoji ukoliko drava koja postavlja zahtev podnese dodatne dokaze.
O svim ovim pitanjima voena je duga diskusija u okviru UNIDROIT-a
i najzad je usvojena odredba l. 5. (3) Konvencije po kojoj obaveza vraanja
protivpravno izvezenog kulturnog dobra postoji ukoliko drava koja postavlja
57
zahtev dokae da je njegovo odnoenje znaajno ugrozilo jedan ili vie interesa koji se odnose na:
a. materijalnu zatitu dobra ili njegove sadrine;
b. integritet jednog kompleksnog dobra;
c. ouvanje informacija, naroito onih koje su od naunog ili istorijskog znaaja;
d. tradicionalno ili ritualno korienje dobra od strane autohtone ili
plemenske zajednice.
4.4. Iskopavanje kulturnih dobara
Jedan od problema koji se javio kako za vreme usvajanja Konvencije

UNESCO-a, tako i Konvencije UNIDROIT-a, odnosio se na tajna iskopavanja kulturnih objekata. U lanu 9. Konvencije UNESCO-a navodi se da svaka drava
lanica ove konvencije ija je kulturna batina ugroena usled arheolokih ili etnolokih pljaki, moe da se obrati dravama na koje se to odnosi. S ovim u vezi
postavilo se pitanje da li tajno iskopavanje i iznoenje arheolokih ili etnolokih
predmeta predstavlja krau i da li za takvo iznoenje vae ista pravila kao i za
druga kulturna dobra. Ako je u pogledu tumaenja odgovarajuih odredbi Konvencije UNESCO-a u tom pogledu bilo dilema, Konvencija UNIDROIT-a u stavu
2. lana 3. jasno istie da e se u smislu ove Konvencije kulturno dobro koje je
protivpravno iskopano ili legalno iskopano ali protivpravno zadrano, smatrati
kao ukradeno, ako je to u skladu sa pravom drave u kojoj je iskopavanje izvreno. Dokazivanje da li je neki arheoloki predmet tajno iskopan moe da bude
teko, ali je sigurno lako dokazati da li je protivpravno izvezen (na primer na
osnovu proste injenice da nije zatraena dozvola za izvoz).
4.5. Savesni dralac
Napred je bilo rei o tome da se u pogledu zatite savesnog draoca kupljenog kulturnog dobra common law i civil law veoma razlikuju. Pre usvajanja
Konvencije UNIDROIT-a jedini nain da originalni vlasnik doe do svog ukradenog dobra bio je da ga ponovo otkupi. U takvoj situaciji opljakani vlasnik
ne samo to nije bio siguran da e ubediti novog vlasnika da mu njegovo
kulturno dobro proda, nego je imao i izuzetno lou pregovaraku poziciju.
Bilo je sve jasnije da takva situacija nikome ne odgovara i da je sazrelo vreme
da se ona i pravno izmeni u korist originalnog vlasnika.
Prilikom rada na izradi Konvencije UNIDROIT-a od samog poetka pokazale su se sve tekoe premoavanja razlika koje postoje u raznim pravnim
sistemima. Posle dosta napornog rada i pokuaja strunjaka od izuzetnog
profesionalnog integriteta i autoriteta u ovoj oblasti (L. Prott, P. Lalive) da se
prihvati kompromis, postalo je oigledno da se pravino reenje moe nai
samo slabljenjem iskljuivog oslanjanja na pravilo prema kome niko ne moe
58

na drugoga preneti vie prava nego to sam ima. Strogo sprovoenje ovog
principa trailo bi da kupac u svakom sluaju mora ispitivati da li prodavacotuivalac ima pravo koje prenosi. Time bi se, meutim znatno oteao promet. Zato su u svim pravnim porecima tano odreeni sluajevi kada sticalac,
na osnovu poverenja u poslovno potenje, moe stei pravo neposredno od
lica koje stvarno to pravo nema. Kada je re o sticanju kulturnih dobara isticano je da originalni vlasnik nije nita uinio zbog ega bi bio kanjen da
mu bude oduzeto neto to je njegovo. Na slian nain branjen je i stav da
savesni drilac (pribavilac) ne bi trebalo da bude kanjen, jer je kupio stvar
(kulturni objekt) za koji nije znao da je ukraden. S druge strane, bilo je onih
koji su smatrali da bi samo potpuna abolicija (total abolition) zatite kupca i
restitucije (povraaj) bez bilo kakve naknade u svim sluajevima bila jedina
i efikasna (genuine and effective) zatita.14 U debati u vezi sa izradom nacrta
Konvencije UNIDROIT-a isticano je da ovo miljenje nije novo, jer su o tome
jo poetkom ovog veka pisali nemaki pravnici koji su se, inae, generalno
zalagali za princip savesnosti.15
Posle dugih diskusija i iznoenja argumenta za i protiv, prevagnulo je
shvatanje u prilog potrebe da se usvoji princip o obavezi vraanja ukradenog
kulturnog dobra. S tim u vezi ulo se i miljenje da vlasnik kulturnog dobra
koje je od njega ukradeno esto nema elju da bude obeteen on jedino
eli da mu njegovo dobro bude vraeno. Jedinstvene osobine kulturnih objekata i njihova originalnost najee su razlozi to su oni tako atraktivni kako za
kolekcionare, tako i za lopove, iz ega sledi zakljuak da odredbe o finansijskoj
kompenzaciji teko mogu da predstavljaju prepreku za protivpravne aktivnosti na ovom planu. Pa ipak, mnogi su smatrali da bi stav po kome bi dralac
kulturnog dobra, koje je prethodno ukradeno pa zatim prodato, morao da ga
vrati njegovom vlasniku, bez obzira to je prilikom pribavljanja bio savestan.
S tim u vezi je istaknuto da ukoliko bi takav stav, bez bilo kakvih ogranienja
bio unet u Konvenciju UNIDROIT-a, to predstavljalo direktan napad na princip
savesnosti, koji mnoge zemlje civil law sistema smatraju jednim od osnovnih
naela svog prava koji omoguava slobodu trgovine.
Nema sumnje da se napred navedeni krajnje protivreni i opreni stavovi mogu valjano braniti (u lanku su izneti samo neki od argumenata koji su
u debati iznoeni). Sve, naravno, pod uslovom da se ne vodi rauna o motivu
14
eans of Combating the Thefth of and illegal Traffic in Works of Art in the Nine Countries of
M
EEC; Commission of the European Communities, Doc. XII/757/76-E, 1976, p. 114. Isto miljenje
zastupa i italijanski pravnik S. Rodota u studiji koju je izradio za Savet Evrope (Explanatory Memorandum), The Art Trade, 1988.
15
J . Kohler, Das Recht an Denkmalern und Altertum sfundern, Deutsche Juristenzeitung, 1904, 9,
s. 771775 (citirano prema L. Prott, op. cit, p. 63).
59
zbog koga je bilo neophodno odstupiti od inae opteprihvaenog naela

savesnosti. On je, svima je bilo jasno, ukazivao da se kraa kulturnog dobra
moe (efikasno) spreiti jedino ako se odstupi od principa savesnosti. Konano, u Konvenciju UNIDROIT-a se unosi i prihvata princip da se ukradeno kulturno dobro mora vratiti njegovom vlasniku. S druge strane, svesna tekoa
koje bi nastupile kada bi se ovaj princip prihvatio bez izuzetaka, Konvencija
je unela niz odredbi kojim se ovaj princip ublaava. S ovim u vezi u Konvenciji se predvia (l. 4) da e dralac16 biti duan da vrati kulturno dobro pod
uslovom da nije znao niti je razumno mogao znati da je dobro bilo ukradeno i da moe da dokae da je primenio dunu panju prilikom pribavljanja
dobra. Prilikom utvrivanja da li je dralac primenio odgovarajuu panju, u
st. 4. l. 4. se navodi da e se uzeti u obzir sve okolnosti pribavljanja (all the
circumstances of the acquisition),17 ukljuujui i karakter strana, isplaena cena,
da li je dralac konsultovao razumno pristupane registre ukradenih kulturnih
dobara i sve druge relevantne informacije i dokumentaciju koja je razumno
mogla da se pribavi kao i da li je dralac konsultovao dostupne ustanove ili
preduzeo druge korake koje bi razumno lice preduzelo u istim okolnostima.
U principu, vrsta ispitivanja koju treba da obavi potencijalni kupac kulturnog
objekta, treba da zavisi i od vrste objekta koji se kupuje. Kada je re o registrima na koje Konvencija upuuje, treba dodati da je vrlo mali broj ukradenih
kulturnih objekata iz Afrike (na primer) unet u Registre ukradenih kulturnih
objekata, a o tim kraama esto nije obaveten ni INTERPOL.
Kao to se moe zakljuiti, Konvencija UNIDROIT-a (u l. 4) sadri niz primera kako e se ceniti odgovarajua panja draoca. Ti primeri su najveim
delom subjektivne prirode, ali ima i objektivnih, kao to su, na primer, cena i
konsultovanje razumno pristupanih registara18 ukradenih kulturnih dobara.
16
T ermin dralac (possessor) je, takoe, bio predmet dugih diskusija jer ga ne poznaje common
law sistem. Umesto njega predlagan je termin nosilac (holder), fiziki dralac (physical possessor), a najvei broj je smatrao da bi trebalo da se prihvati termin vlasnik (owner), to je, opet, bilo
neprihvatljivo, ne samo zato to pojam draoca poznaju zemlje civil law sistema, ve zbog
toga to bi usvajanje termina vlasnika (novog pribavioca) unelo konfuziju. Na kraju je postignut
consensus da se termin dralac zadri kao opti i nedefinisan pojam, pod pretpostavkom da je
njegov smisao svima jasan.
Iako naizgled nejasan, ovaj termin bi trebalo tumaiti (navodi se u dokumentaciji UNIDROIT-a)
tako to bi se uzele u obzir injenice kao to su neobina mesta prodaje (aerodrom, luka i sl.)
ili vreme prodaje. Brzina kojom se insistira na obavljanju transakcije, takoe, moe da izazove
sumnju u integritet prodavca. Itd.
17
18
60
K ad je re o registrima ukradenih kulturnih dobara, treba istai da je to znaajan pokazatelj

koji bi trebalo lako da se koristi, pogotovu u sadanjim uslovima razvijenih elektronskih komunikacija. Meutim, postavlja se pitanje da li sve zemlje vode takve registre, da li su spremne da
ih stave na uvid i kako e novi vlasnik kulturnog objekta znati pravo stanje ako je dobro koje je
kupio promenilo u meuvremenu nekoliko vlasnika.

Pored panje koju treba da dokae dralac (znai teret dokazivanje je na njemu, a ne na strani koja postavlja zahtev za povraajem), navoenje konkretnih
primera za procenu panje e svakako olakati sudovima da se uvere da li je
dralac prilikom kupovine jednog kulturnog dobra zaista pokazao potrebnu
panju (due diligence).
4.6. Pravina naknada savesnog draoca u sluaju prodaje ukradenog kulturnog dobra
Savesni dralac, od koga se zahteva da vrati kupljeno ukradeno kulturno dobro, ima pravo (shodno lanu 4. Konvencije UNIDROIT) na pravinu naknadu.19 Ova odredba (kao i mnoge druge, uostalom) izazvala je duge diskusije.
Prvobitni nacrt ukazivao je na cenu koja je plaena ... ili iznos koji odgovara
stvarnoj vrednosti dobra u mestu u kome se nalazi, ali je ovaj predlog, kao
to je ve reeno, odbijen. Pa ipak, na isplaenu cenu, kao parametar za odreivanje pravine naknade redaktori nacrta su se stalno vraali. Predlagane su
razne varijante da bi se dolo do zakljuka da je pojam pravine naknade
najbolji, pa je taj termin prihvaen i u konanoj verziji Konvencije.20 Konvencija UNESCO-a predvia (l. 7) da e drava molilja da isplati pravinu naknadu
dobronamernom kupcu ili legalnom vlasniku kulturnog dobra.
Zemlje u razvoju (izvoznice kulturnih dobara) su isticale da pravina naknada koju e one morati da plate za kulturna dobra iji povraaj zahtevaju,
moe da bude teak finansijski teret koji one nee biti u stanju da podnesu.
S tim u vezi izneti su predlozi da je potrebno stvaranje posebnog Fonda21 iz
koga bi se finansirala naknada za sluaj da zemlja koja postavlja zahtev nije u
stanju da to uini.
19
F rancuski i engleski tekst se na ovom mestu razlikuju. Dok se u francuskom tekstu istie da
savesni dralac ima pravo na une idemnit equitable, engleski tekst koristi termin po kome ta
naknada treba da bude pravina i razumna (fair and reasonable compensation).
20
Iako je veina smatrala da je taj termin univerzalno prihvaen i poznat najveem broju pravnih
sistema u svetu, i da su miljenja i tumaenja slina kako u teoriji tako i u praksi, jedan deo
uesnika u debati u vezi sa ovim principom isticao je da se on moe lako da zloupotrebi, da
moe da predstavlja nacionalizaciju kulturnog dobra i da isplaeni iznos moe da bude neuporedivo manji od njegove stvarne vrednosti.
21
vezi sa osnivanjem ovakvog Fonda, miljenja su bila vrlo oprena, a pre svega nije bilo jasno
U
koji trokovi bi se iz Fonda finansirali. Neki elementi trokova, isticano je, mogu lako da se utvrde (osiguranje, prevoz, reinstaliranje, na primer), ali advokatski i slini trokovi mogu da budu
astronomski, a mogu lako i da se zloupotrebe. Pa ipak, smatralo se da bi osnivanjem takvog
Fonda zemlje u razvoju bile podstaknute da izvre obeteenje, to bi omoguilo svestraniju
primenu Konvencije. Na kraju je predloeno da se u okviru UNESCO-a osnuje jedna posebna
meudravna komisija koja bi se ovim pitanjem detaljnije pozabavila.
61
4.7. Prava savesnog draoca u sluaju protivpravnog izvoza kulturnog dobra
Kad je re o zahtevu za vraanje protivpravno izvezenog kulturnog dobra,

situacija draoca je neto povoljnija, to je logino jer izmeu krae i protivpravnog izvoza naroito na planu morala postoje znaajne razlike, na
koje je ukazivano od samog poetka rada na izradi Konvencije UNIDROIT-a.
U l. 6. Konvencije UNIDROIT-a, s ovim u vezi se navodi da dralac kulturnog
dobra koga je pribavio posle njegovog protivpravnog izvoza ima pravo: a)
na pravinu naknadu; b) pravo da zadri svojinu na kulturnom dobru; ili c) da
svojinu na kulturnom dobru prenese (uz naknadu ili bez naknade) na lice po
njegovom izboru koje boravi u dravi koja postavlja zahtev, pod uslovom da
se obezbede potrebne garancije. Kriterijum komercijalne vrednosti kulturnog
dobra u sluaju protivpravnog izvoza nije bio iste teine kao u sluaju ukradenog kulturnog dobra. Zbog toga se smatralo da bi panju trebalo usmeriti na znaaj takvog kulturnog dobra za kulturnu batinu drave iz koje je
protivpravno izvezeno. Ovo miljenje je prihvaeno i sadrano u odredbama
Konvencije kojim se insistira da je drava koja postavlja zahtev potrebno da
podnese dokaze da je uklanjanje dobra sa njene teritorije znaajno ugrozilo
jedan ili vie sledeih interesa: a) materijalnu zatitu dobra ili njegove sadrine; b) integritet jednog kompleksnog dobra; c) ouvanje informacija naroito
onih koje su od naunog ili istorijskog znaaja; i d) tradicionalno ili ritualno
korienje dobra od strane autohtone ili plemenske zajednice.22 Posebno je
istaknuto opte pravilo prema kome drava koja postavlja zahtev treba da
dokae da je za nju dobro od naroite kulturne vanosti. U vezi sa poslednje
pomenutim dokazom, isticano je da drava izvoznica moe bilo koje kulturno
dobro da proglasi da je za nju od naroite vanosti. Bilo je, zbog toga, predloga da se umesto naroite (significant, significative), kao kriterijum prihvati
izuzetna (outstanding) vanost, ali se na samoj konferenciji od toga odustalo
i konano je prihvaen termin da kulturno dobro, ije se vraanje zahteva, treba da bude od naroite vanosti za dravu iz koje je protivpravno izvezeno.
Da bi dralac kulturnog dobra koje je pribavio posle njegovog protivpravnog izvoza imao pravo na pravinu naknadu, od njega se trai da podnese dokaze da u vreme pribavljanja nije znao niti je razumno mogao znati
22
62
Iako se u nacrtu Komentara uz Konvenciju UNIDROIT-a detaljno objanjava svaki od ovih dodatnih uslova, moda bi bilo znaajno ukazati na tumaenje koje se daje uslovu prema kome
drava koja postavlja zahtev treba, izmeu ostalog, da dokae da je uklanjanje dobra sa njene
teritorije ugrozilo tradicionalno ili ritualno korienje dobra od strane autohtone ili plemenske
zajednice. S ovim u vezi u Komentaru se navodi da su neke zemlje (naroito zemlje u razvoju)
isticale da u nekim zajednicama pare tekstila, drveta, kamena ili maske mogu da predstavljaju svetinju jer se smatra da ti predmeti uvaju due predaka. Takvi predmeti ne moraju da
imaju bilo kakvu novanu (finansijsku) vrednost, ali su oni od neprocenjive vrednosti za takve
zajednice.

da je dobro protivpravno izvezeno. Kao to se moe uoiti, ovim odredbama

se ne ukazuje na dunu panju draoca, ali je sasvim izvesno da e se prilikom tumaenja odredbi Konvencije o tome da li je dralac znao ili je razumno mogao znati uzeti u obzir i pravila koja vae za princip panje.
U pogledu odreivanja pravine naknade mutatis mutandis vae pravila
o kojima je bilo rei prilikom analize obaveze vraanja ukradenog kulturnog
dobra. Kad je re o utvrivanju da li je dralac znao ili je razumno mogao da
zna da je kulturno dobro protivpravno izvezeno, u Konvenciji UNIDROIT-a se
navodi (l. 6) da e se voditi rauna o okolnostima pribavljanja, ukljuujui
nepostojanje izvoznog certifikata koji se zahteva na osnovu propisa drave
koja postavlja zahtev. Da bi umesto pravine naknade, dralac morao da se
koristi drugim pravima koja su napred pomenuta, potrebno je da o tome postigne saglasnost sa dravom koja postavlja zahtev.
5. Uslovi procesno-pravne prirode za vraanje kulturnih dobara
5.1. Rokovi u kojima se moe podneti zahtev
Rokovi zastarelosti i odreivanje njihove duine bili su jedno od teih pitanja

i kompromis u tom pogledu jedva da je mogao da se postigne. Svaka drava, naime, insistirala je na rokovima koje poznaje njeno pravo pa se zahtev
u pogledu duine kretao u rasponu od 3 do 30 godina. S ovim u vezi treba
rei da su se zemlje izvoznice zalagale da taj rok bude to dui, dok su njima
nasuprot zemlje uvoznice kulturnih dobara bile za predlog da se taj rok skrati.
Njihov argument je bio da se kraim rokovima u tom pogledu doprinosi i
pravnoj sigurnosti, jer u suprotnom zahtevi bi mogli da se postavljaju u bilo
koje vreme. Te zemlje su, takoe, tvrdile da je protekom dugog roka teko
dokazivati pravo svojine, jer je mogue da se dokumenti izgube, da nema
svedoka, itd. Konvencija UNESCO-a ne sadri rokove zastarelosti, a prilikom
izrade nacrta Konvencije UNIDROIT-a miljenja su bila jako podeljena. Posle
dugih diskusija, preovladalo je miljenje da treba predloiti jedan opti rok od
tri godine, to je Konvencija UNIDROIT-a i prihvatila (l. 3), s tim to se istie
da se rok rauna od trenutka kada je podnosilac zahteva znao za lokaciju
kulturnog dobra i identitet draoca,23 a u svakom drugom sluaju u roku od
50 godina od trenutka krae. Rok od 50 godina, meutim, nee se primeniti
za restituciju kulturnog dobra koje ini integralni deo jednog identifikovanog
spomenika ili arheolokog nalazita. Za ovakva kulturna dobra vai samo rok
od 3 godine, to je i posebno formulisano u l. 3. Konvencije UNIDROIT-a.
23
vezi s ovim postavilo se pitanje da li ova dva uslova treba uzeti kumulativno ili alternativno.
U
Zauzet je stav da treba da se ispune oba uslova, jer kako istie jedan autor (D. Droz, op. cit., p.
262) podnosilac zahteva moe da sazna ko je dralac, ali ovaj moe lako i brzo da zametne trag
kulturnom dobru (da ga sakrije), to bi onemoguilo postupak za vraanje kulturnog dobra.
63
Napred pomenuti rokovi zastarelosti dopunjeni su odredbama (sadranim u st. 5. l. 3) Konvencije, prema kojima svaka drava ugovornica moe
izjaviti da se na zahtev odnosi zastarni rok od 75 godina ili neki drugi dui rok
koji je predvien njenim pravom.24
Kao to se vidi, u pogledu zastarelosti Konvencija ima tri vrste rokova: 3,
50 i 75 godina, koji se primenjuju zavisno od uslova koji su predvieni lanom
3. Konvencije. Sve to pokazuje sloenost ovog pitanja i njegovu osetljivost jer
te odredbe nisu formalno-pravne prirode, ve iza njih stoje vrlo znaajni politiki i drugi interesi zemlje u pitanju.
U vezi sa uslovima procesno-pravne prirode za vraanje kulturnih dobara, na kraju treba istai da meunarodni propisi ne predviaju retroaktivnost,
to znai da se odredbe pomenutih meunarodnih propisa ne primenjuju na
sluajeve koji su se desili pre nego to je odreeni propis stupio na snagu.
Kako je ovo uobiajeno pravilo meunarodnog prava, niko nije smatrao da se
ovo pravilo treba da unosi u bilo koji tekst kojim se regulie pitanje vraanja
kulturnih dobara.
5.2. Organi nadleni za reavanje spornih sluajeva
Prema Konvenciji UNIDROIT-a zahtev za povraaj kulturnog dobra moe se

podneti sudovima ili drugim nadlenim organima drave ugovornice u kojoj
se kulturno dobro nalazi, kao i sudovima ili drugim nadlenim organima koji
su inae nadleni na osnovu propisa na snazi drave ugovornice.25 Ovo znai
da se privatni vlasnik moe da koristi uobiajenim kanalima u kojoj se dobro nalazi da bi pribavilo naredbu suda da mu se kulturni objekt vrati. Prema
Konvenciji UNESCO-a (l. 7) postupak za vraanje kulturnog dobra pokree
drava porekla (the State party of origin) i taj zahtev se drugoj dravi dostavlja
diplomatskim putem. Dalje se navodi da je drava molilja duna da o svom
troku podnese i sve potrebne dokaze koji opravdavaju zahtev za zaplenu i
povraaj. Direktiva EEZ koja se, kao to je reeno, primenjuje samo na drave lanice, predvia (l. 6) da je centralna vlast drave lanice koja potrauje
duna da bez odlaganja obavesti centralnu vlast drave lanice od koje se
potrauje da su pokrenuti postupci sa ciljem povraaja dobra u pitanju. Ova
druga je duna da o pomenutom zahtevu obavesti centralne vlasti drugih
drava lanica.
64
24
vom rezervom su se koristile Holandija (prilikom potpisivanja) i Kina prilikom pristupanja

O
Konvenciji UNIDROIT-a 7. maja 1997. godine.
25
rilikom pristupanja Konvenciji UNIDROIT-a, Kina se koristila i ovom rezervom, odnosno u toj
P
zemlji, u kojoj postoji izuzetan interes za kulturna dobra, postoje posebni organi koji reavaju
sporove vezane za kulturna dobra.

5.3. Privremene mere
Konvencija predvia (l. 8) da se mere privremene ili konzervatorske prirode predviene na osnovu propisa drave ugovornice u kojoj se dobro nalazi
mogu preduzeti ak i kad je zahtev za restituciju ili povraaj dobra podnet
sudovima ili drugim nadlenim organima druge drave ugovornice. Ovim
odredbama se obezbeuje bezbednost kulturnog objekta, njegov eventualni
dalji izvoz, nestanak ili ak oteenje ili unitenje ako se s njim ne postupa
na struan nain. U Konvenciji se ne pominje ko e snositi trokove u vezi sa
privremenim ili konzervatorskim merama, to je verovatno preputeno propisima zemlje u kojoj se takvo kulturno dobro nalazi.
III Naela o saradnji u vezi sa zatitom i

prenosom kulturnih dobara
Uvodne napomene
U okviru Udruenja (svetskog) za meunarodno pravo (International Law Association ILA), ije je sedite u Londonu, postoje brojne komisije koje se bave
razliitim pitanjima meunarodnog prava, predlaui naine da se neke postojee konvencije ili drugi jednoobrazni propisi dopune ili da se predloi izrada novih meunarodnih pravila. Jedna od takvih komisija je Komisija za pravo
kulturne batine (Cultural Heritage Law), iji lan je i autor ovog lanka.26 U toj
Komisiji ve dugi niz godina se raspravlja o najboljem nainu da se obezbedi
briga i staranje o kulturnim dobrima, umesto da se i dalje podravaju dva otro suprotstavljana miljenja prema kojima jedne drave imaju rigidne propise
o vraanju kulturnih dobara koja su izvezena u druge drave, dok se druge
zalau za umereniji stav po kome nije bitno gde se jedno kulturno dobro nalazi (nezavisno od njegovog porekla), ve je znaajno da je kulturno dobro
zatieno i na taj nain omogueno irokoj javnosti da ima pristup takvom
objektu. Ovaj drugi nain, smatraju njegovi zastupnici, ima i ire kulturno-vaspitno dejstvo, nego u sluaju da kulturno dobro ostane usamljeno u nekom
opskurnom mestu porekla u kome se esto o njemu ne vodi briga (iz neznanja ili nedostatka sredstava).
26
ored J.Vilus (Srbija), ostali lanovi Komisije za pravo kulturne batine su iz sledeih drava: AusP
tralije, Brazila, Danske, Francuske, Finske, Grke, Kanade, Holandije, Indije, Italije, Izraela, Japana,
Meksika, Nemake, Novog Zelanda, Sjedinjenih Amerikih Drava i Velike Britanije.
65
1. Sadraj naela ILA

Naela ILA o saradnji u zajednikoj zatiti i prenosu kulturnog materijala usvojena su u Torontu 2006. godine. Ova Naela sadre 10 principa koji se odnose
na: definicije, zahteve i odgovore za prenos kulturnog materijala, alternative za
prenos kulturnog materijala, kulturni materijal autohtonih naroda i kulturnih
manjina, ljudske ostatke, registar kulturnog materijala, obavetavanje o novo-naenom kulturnom materijalu, razmatranje pregovora koji se odnose na
zahteve, reavanje sporova, kao i druga prava i obaveze. Kao to se moe zakljuiti, Naela koriste izraz materijal (material), a ne dobra, objekte ili neke
druge izraze, smatrajui da je izraz materijal od ireg znaaja za razmatranje
ove problematike. Osnovni prilaz pitanjima zatite i prenosa kulturnog materijala je dosta ublaen, ali u svakom sluaju treba pozdraviti neka reenja koja
su jako znaajna za ouvanje i dobijanje informacija o kulturnim dobrima.
Nema sumnje da je u tom pogledu naelo o registru kulturnog materijala od
prvorazrednog znaaja za sve drave koje su za ova pitanja zainteresovane.
2. Zahtevi i odgovori na zahteve za prenos kulturnog materijala
Prema Naelu 2. primaoci su duni da se pobrinu i tano identifikuju stranu
koja zahteva transfer i njegov zakonski organ koji deluje u ime vlasnika, ako
takav postoji. To moe biti problematino u sluajevima kada autohtone grupe ili kulturne manjine smatraju da je takav materijal svojina lokalne zajednice.
Primaoci, navodi se u obrazloenju Naela, treba da razumeju brigu i percepcije strane koja potrauje, u ije ime se zahtev postavlja. Kada postoji takvo
razumevanje nema sumnje da e to olakati uspeno reavanje bilo kog zahteva. U suprotnom duhovni, ceremonijalni i drugi aspekti traenog kulturnog
materijala nee moi da se razumeju ili uvae na odgovarajui nain, naroito
na meunarodnom planu. Pored potrebe razumevanja osnovnog zahteva za
prenos kulturnog materijala, potrebno je anticipirati budue probleme, naroito u sluaju kada predloeno pitanje koje se javlja u vezi sa zahtevom trai
vreme da bi se reilo.
Teret trokova povezan sa transferom kulturnog materijala moe izazvati kontroverzne reakcije. Po pravilu, takve trokove bi trebalo da snosi strana
koja je uspela da ostvari prenos, ali ostaje mogunost i za druga tumaenja
po kojima, na primer, strana koja potrauje nema dovoljna sredstva kao to je
sluaj sa autohtonom (domorodakom) populacijom u zemljama u razvoju.
2.1. Alternativna reenja za prenos kulturnog materijala
Jedno od alternativnih reenja za prenos kulturnog materijala, koje bi prema Naelima moglo da se uzme u obzir, je mogunost da primalac postigne
sporazum sa stranom koja potrauje o zadravanju kulturnog materijala pod
66

uslovom da takvo zadravanje ispuni zahteve strane koja potrauje. Takav

sporazum bi, izmeu ostalog, trebalo da sadri sledee uslove: da osigura odgovarajui pristup, izlaganje, konzervaciju i uvanje materijala; kompromisno
reenje pre neposrednog prenosa mogle bi da budu i kratkorone pozajmice
kao i podela materijala odn. davanje jednog dela materijala muzeju ili drugim
institucijama, a drugi deo da se prenese strani koja potrauje. Bilateralni sporazum izmeu SAD i Italije je ilustracija kako su se ove dve zemlje sporazumele
da se jedan deo znaajnih italijanskih antikviteta i drugog klasinog kulturnog
materijala izveze u SAD pod uslovom strogih izvoznih restrikcija.27 Pored napred pomenuta dva uslova koja se nude kao alternativna za reavanje prenosa kulturnog materijala, pominje se i potreba saradnje primaoca sa licem koje
potrauje u stvaranju institucionalnih ili izlagakih mogunosti i obrazovnih
programa ili pomoi prilikom pronalaenja mesta za koje se pretpostavlja da
krije kulturni materijal slian onome za koji se zahteva prenos. Takva saradnja
bi bila naroito znaajna u pogledu zakljuivanja standardnih sporazuma koji
bi posluili kao odgovor za zahteve u pogledu prenosa kulturnog materijala.
2.2. Kulturni materijal autohtonih naroda i kulturnih manjina
Zahtev za prenos kulturnog materijala moe da potie od autohtonih naroda.

Takvi zahtevi se obino odnose na kulturni materijal koji je izvezen za vreme
kada su narodi koji ih postavljaju bili kolonije nekih imperatorskih sila (Velike
Britanije, Nemake, panije, Portugalije, na primer), odnosno pre nego to su
priznati kao samostalne drave u nacionalnom i meunarodnom pravu. Ovu
obavezu primalac mora da razmotri u dobroj veri (in good faith), ak i kada
takav zahtev nije podrala vlada drave na ijoj teritoriji se nalaze takve grupe
naroda.
3. Registri kulturnog materijala
Kao to je napred reeno, svakako da se najvaniji deo Naela ILA odnosi na
Naelo 6. kojim se regulie pitanje registara kulturnog materijala. Stvaranje
inventara kulturnog materijala je urgentna potreba karakteristina i povezana
sa zahtevima koji opravdavaju prenos kulturnog materijala. Nema sumnje da
postojanje pouzdanih inventara moe da se smatra kao minimalni preduslov
za uspeno razreenje zahteva u pogledu vraanja kulturnog materijala. Nekad takvi inventari mogu da se zasnivaju na nacionalnim standardima ili na
kodeksima dobrih usluga. Prema savremenom shvatanju i praksi, inventari i
27
obrazloenju uz ILA Naela navodi se Sporazum izmeu SAD i Italije koji se odnosi na
U
nametanje strogih uvoznih restrikcija za kategorije arheolokog materijala koji predstavlja
predklasini, klasini i imperatorski rimski period Italije. Sporazum je potpisan 2001, s tim to
je 2006. godine produen za sledeih pet godina.
67
rezimei izvetaja o inventarima treba da budu dostupni, kad god je to mogue, u elektronskom obliku. U Naelu 6. detaljno se navodi obaveza dravnih
muzeja i drugih institucija da preduzmu sve korake za osnivanje inventara
i registara kulturnog materijala. Istie se obaveza nacionalnih slubi, koje su
odgovorne za odravanje dravnog registra, da svake tree godine aurirane
podatke dostavljaju Organizaciji ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu (UNESCO) u cilju omoguavanja pristupa.
Kad je re o novootkrivenom kulturnom materijalu esto se postavlja
pitanje njegove odgovarajue konzervacije, zatite i uvanja. Lica, grupe lica,
muzeji i druge institucije su dune da bez odlaganja obaveste odgovarajue dravne i lokalne vlasti kao i meunarodne institucije o svojim fondovima
zajedno sa najpreciznijim podacima i opisom materijala, ukljuujui njegovo
poreklo.
4. Pregovori i nain reavanja sporova
Naela podvlae da je apsolutni uslov za uspeno pregovaranje savesnost u
pogledu zahteva za prenosom kulturnog materijala (pregovori u dobroj veri).
Ovo se odnosi kako na kulturni materijal, tako i na ujedinjavanje rasutog kulturnog materijala, pristup kulturnom materijalu u dravi koja ga potrauje, kao
i zatitu kulturnog materijala. S ovim u vezi navodi se da su mnogi kulturni
materijali izvezeni iz bivih kolonija vraeni u zemlje porekla.
Kada je re o reavanju sporova u vezi sa zahtevom za vraanje kulturnog materijala ILA navode (Naelo 9) da su u sluaju postavljanja zahteva za
vraanje kulturnog materijala, strane u pitanju najpre dune da uine sve da
se spor rei na prijateljski nain ili alternativnom odlukom o sporu (alternative
dispute resolution ADR) i da se kad god je to mogue izbegne reavanje pred
sudom. Ukoliko ni posle odreenog vremena strane ne postignu sporazum,
one ga mogu dostaviti tzv. dobrim uslugama (good offices). Mnogi muzeji i
druge institucije imaju posebne ekspertske timove strunjaka koji mogu pomoi da se ovi problemi uspeno ree. Mogue je zatraiti i pomo UNESCO-a
i to ne samo u pogledu konsultantskih usluga, ve i u pogledu finansijske pomoi kada je ona neophodna da se spor uspeno rei. Strane mogu da ostave
rok od etiri godine u kom periodu bi trebalo nai reenje, ukoliko se isto ne
postigne u kraem roku.
U objanjenju uz Naela se navodi da pravila sadrana u Naelima odraavaju postojeu praksu. Istaknuto je da stranama u sporu vie odgovaraju
pregovori umesto suenja i iskustvo pokazuje da su se ti pregovori pokazali
kao uspeni. Ova praksa je potvrdila da meu onima koji su ukljueni u reavanje problema vezanih za zahteve o povraaju kulturnih dobara postoji veliki
stepen saoseanja za delikatna moralna i kulturna pitanja. Svrha Naela je,
istie se, da pospei praksu pregovaranja kojom se uzimaju u obzir interesi za-
68

interesovanih strana i iskljuuju znaajni problemi koji se mogu pojaviti kada

zahtev pokrene jedno lice ili grupa lica u jednoj dravi protiv muzeja ili druge
institucije u drugoj dravi. Na ovaj nain u velikoj meri se eliminiu pravne
prednosti koje je do sada uivala strana koja je zahtevala povraaj. Zajedniki
pristup u odnosu na zahteve na osnovu Naela ILA bi trebalo da vodi ka boljim, produktivnijim i uspenijim odnosima izmeu tuioca i vlasnika kulturnih
dobara, zakljuuje se u objanjenjima uz Naela.
Zakljune napomene
Interes za kulturna dobra postoji odavno, a posebni propisi o njihovoj zatiti
donose se tek poetkom XX veka. Panja javnosti je u to vreme bila usmerena
na zatitu kulturnih dobara od agresivnog unitavanja za vreme ratnih sukoba, ali se taj interes kasnije proirio i na privatno-pravnu zatitu te vrste dobara. Uoeno je, naime, da zbog javnog interesa koji je prisutan kod prometa
takvih dobara, odredbe ugovornog prava kojim se regulie prodaja robe ne bi
mogle da se adekvatno primene. Javni interes za kulturna doba postoji zbog
toga to upoznavanje kulturne batine otkriva identitet naroda koji je iveo i
postojao na odreenom lokalitetu. Kulturni objekt treba da je autentian da
bi kod gledaoca izazvao oseanje zadovoljstva. esto se javnosti izlau kopije,
ali su one za gledaoce od drugorazrednog znaaja. Kulturni objekti iz prolosti
nam govore istinu o svom vremenu.
Kad je re o privatno-pravnoj zatiti kulturnih objekata treba istai da u
svetu postoje dva otro suprotstavljena stava. Jedan stav zastupaju zemlje iz
koje se izvoze kulturna dobra i te zemlje odluno stoje na stanovitu da se takva dobra, naroito u sluaju krae ili protivpravnog izvoza moraju da vrate u
zemlju porekla. Ovo vraanje se zahteva ak i u sluaju kada je kulturno dobro
legalno prodato ukoliko ono predstavlja izuzetan nacionalni znaaj za kulturu
i civilizaciju naroda u kome je nastalo. Nasuprot ovom shvatanju, zemlje uvoznice kulturnih dobara stoje na stanovitu da rigidne odredbe nacionalnih i
meunarodnih propisa o obaveznom vraanju kulturnih dobara nisu u interesu najire svetske kulturne javnosti, jer po njima nije bitno gde je kulturno
dobro nastalo, ve da li je dobro zatieno i stavljeno na uvid irokoj javnosti.
Prvi pokuaj regulisanja zatite kulturnih dobara izvren je u okviru
UNESCO-a 1970. kada je usvojena Konvencija o merama za zabranu i spreavanje uvoza, izvoza i prenosa svojine kulturnih dobara. Slina pravila sadrana
su i u Preporuci Saveta Evrope o meunarodnoj zatiti kulturnih dobara i prometu umetnikih dela 1988, kao i u Direktivi Evropskih ekonomskih zajednica 1993. Pa ipak, najpotpuniju zatitu u ovoj materiji pruio je Meunarodni
institut za unifikaciju privatnog prava (UNIDROIT) Konvencijom o ukradenim
i protivpravno izvezenim kulturnim dobrima 1995. U pravnikim krugovima
se smatra da Konvencija UNIDROIT-a predstavlja znaajan doprinos unifikaciji
69
pravila koja e pomoi sudovima i drugim nadlenim organima da se efikasnije suprotstave krai i protivpravnom izvozu kulturnih dobara. Po miljenju
mnogih Konvencija UNIDROIT-a je popunila prazninu koja je postojala posle
usvajanja Konvencije UNESCO-a iz 1970. (iako se obe odnose na istu materiju).
Znaajno je istai da se UNESCO zalagao ne samo za donoenje ove Konvencije od strane UNIDROIT-a, ve je tu akciju finansijski pomogao i svojim aktivnim ueem doprineo da se nau kompromisna reenja. Smatra se da e
UNESCO i UNIDROIT-a da nastave napore u vezi sa primenom ovih konvencija
u borbi protiv nezakonitog izvoza i prodaje kulturnih dobara.
Treba ipak ukazati da se u materijalima posveenim analizi i efektima
koje e Konvencija UNIDROIT-a da izazove, s pravom istie da je to komplikovan pravni dokument, sastavljen od esto neloginih kompromisa, ali se
istovremeno podvlai da je to bilo najvie to je moglo da se ostvari u jo
uvek otro podeljenom svetu. Nema sumnje da e Konvencija doprineti pravnoj sigurnosti u ovoj osetljivoj pravnoj oblasti koja je od znaaja za sve zemlje sveta. Njen znaaj je svakako veliki i za zemlje Balkana koje su tokom
poslednje decenije predstavljale raskrsnicu na kojoj je vrena prodaja kako
ukradenih, tako i protivpravno izvezenih kulturnih dobara. Ohrabruju zvanine izjave predstavnika UNIDROIT-a i UNESCO-a da e se maksimalno zaloiti
da se promovie dalja ratifikacija Konvencije UNIDROIT-a, kao i da se obezbedi
njena efikasna primena.
Za razliku od napred navedenih meunarodnih pravila, Naela ILA o saradnji u zajednikoj zatiti kulturnog materijala, koja su usvojena u Torontu
2006. godine, ne istiu u prvi plan zahtev za vraanje kulturnog dobra, ve
ukazuju na potrebu da strane uine maksimalne napore da se dogovore o
najboljem nainu kako da se zatite kulturna dobra, pre nego to se donese
odluka da se ona vrate iz jedne zemlje u drugu. Sasvim je sigurno da je jedan od najznaajnijih delova Naela onaj koji se odnosi na registre i inventare
kulturnih dobara, jer postojanje pouzdanih inventara moe da se smatra kao
minimalni preduslov za uspeno razreenje zahteva u pogledu vraanja kulturnog materijala.
70

Marina SCHNEIDER
(UNIDROIT) International Institute for the Unification of Private Law, Rome
UNIDROIT Konvencija o ukradenim

ili nezakonito izvezenim kulturnim
dobrima iz 1995. godine
Pre svega bih elela da u ime generalnog sekretara UNIDROIT zahvalim Evropskom centru za mir i razvoj kao i Zavodu za zatitu kulturno-istorijskog i prirodnog naslea Republike Srpske na organizaciji ovog meunarodnog skupa
i na pozivu koji nam je uputio.
Dozvolite mi da zbog prisustva onih to nisu upoznati s organizacijom
koju predstavljam, objasnim da je UNIDROIT skraenica za Meunarodni institut za unifikaciju privatnog prava. Re je o meuvladinoj organizaciji sa seditem u Rimu, a osnovanoj jo 1926. godine. Njoj pripada 60 drava lanica iz
svih krajeva sveta, a najvaniji cilj joj je, kako je zapisano u Statutu, ispitivanje
naina za harmonizaciju i koordinaciju privatnog prava drava... i da se postepeno pripremi za usvajanje jednobraznih pravila privatnog prava od strane
drava.
Nezakonita trgovina umetnikim delima nipoto nije nov fenomen, niti
je ograniena na bilo koji odreeni deo sveta. Iako je potreba da se ovaj problem hitno reava opte prihvaena, reakcija u smislu pomoi u ljudima i finansijskim sredstvima, kao i pravna zatita, mnogo su manje nego to je to
potrebno. Nacionalni zakoni se u ovom pogledu znaajno razlikuju, a tu razliku krijumari i te kako koriste, kao to koriste i ogranien (strogo nacionalni)
teritorijalni obim zabrane izvoza od strane pojedinanih drava. Koraci koje
preduzima jedna drava da bi zatitila svoja umetnika dela ne primenjuju
se u drugim dravama, i to nita vie od fiskalnih, kaznenih i administrativnih
propisa, ukoliko u tom smislu nisu zakljueni meudravni sporazumi.
Sada emo ukratko razmotriti pre svega pitanje meunarodnih zahteva
za povraaj kulturnih dobara izvan okvira meunarodnih konvencija.
Kako nezakonita trgovina umetnikim delima po dometu postaje sve
vie meunarodna, velikom brzinom raste i broj pravnih instrumenata za borbu protiv ove poasti. Do prekretnice je dolo krajem ezdesetih godina kada
se meunarodna zajednica, u cilju zatite kulturnih dobara irom sveta, sloila
u vezi s potrebom o uvoenju etikih i pravnih principa. Tokom poslednjih 35
godina usvojen je niz bilateralnih, regionalnih (Evropska unija, Savet Evrope)
ili univerzalnih meunarodnih pravnih instrumenata i to veinom od strane
UNESCO. Ovo se posebno odnosi na Konvencije iz 1954. i 1970. godine, koje
71
su dopunjene novim propisima veinom neobavezujueg karaktera namenjenim onima koji se bave trgovinom umetnikim predmetima.
Posle toga emo detaljnije razmotriti pitanje meunarodnih zahteva za
povraaj kulturnih dobara u okviru postojeih meunarodnih instrumenata, a
posebno na osnovu Konvencije UNIDROIT o ukradenim ili nezakonito izvezenim kulturnim dobrima iz 1995. godine.
Meunarodne konvencije u vezi s ovom materijom nisu tek tako nastale,
one su bile neophodne zbog nedoreenosti opteg prava. Pod ovim podrazumevam zakone koji su na snazi u svim dravama potpisnicama, a primenjuju se u odsustvu meunarodnih instrumenata koji ureuju ovo pitanje.
Opte pravo nije dovoljno uglavnom stoga to zbog razlika u materijalnom pravu zemalja ne obezbeuje pravnu sigurnost.
Poeemo sa zahtevom vlasnika, rtve krae. Unazad gledano, bilo je
to prvo pitanje koje je pokrenuto, a odluka je u sutini ista bez obzira na to
da li razmatramo jedan obian predmet ili neko kulturno dobro. Zatim emo
ispitati zahtev jedne drave za povraaj predmeta kulturnog dobra nezakonito izvezenog s njene teritorije.
I Meunarodni zahtev za povraaj kulturnih dobara

koja nisu obuhvaena meunarodnim konvencijama
A. Zahtev vlasnika, rtve krae
Mi govorimo o tubi protiv kupca koji je u dobroj nameri kupio odreeni
predmet od nekoga ko nije vlasnik (da je tuba protiv kupca koji je kupio
u looj nameri ne bi bilo nikakvog problema budui da sve drave osuuju
kupce u looj nameri).
Stoga se spor vodi izmeu vlasnika koji je ostao bez svoje imovine i kupca u dobroj nameri. Ovo je klasian spor u nacionalnom pravu, ali se drugaije
regulie u skladu s graanskim pravom razliitih zemalja.
Postoje drave u kojima su interesi trgovine iznad interesa vlasnika. Te
drave tite kupce u dobroj nameri, a za ovo se kao primer moe uzeti
Italija (gde je kupac zatien im se predmet pojavi na tritu).
S druge strane postoje sistemi, kakav je engleski, koji tite vlasnika tako
to mu dozvoljavaju da trai povraaj predmeta koji je od njega ukraden i kupljen od strane treeg lica. Ovo se, na primer, ispoljava kroz
injenicu da je vremenski rok u kojem vlasnik ima pravo da trai povraaj
predmeta tri godine u Sjedinjenim Dravama ne poinje da tee
od dana krae, ve od dana kada je vlasnik u stanju da identifikuje kupca. Kada prikupi sve elemente, vlasnik moe da podnese zahtev za
povraaj.
72

Izmeu ovih sistema imamo primer Francuske gde se u sluaju krae

vlasniku odobrava jedan ogranien vremenski period da zatrai povraaj predmeta, koji za razliku od amerikog sistema otpoinje od dana
krae. Vlasnik mora da obeteti draoca za cenu koju je platio ako je
predmet bio kupljen.
Ne ulazei u detalje graansko-pravnih propisa, moemo da vidimo da
to to postoji veoma mnogo razlika pokazuje interes za pitanje iz domena
meunarodnog privatnog prava koji je zakon primenljiv u vezi sa zahtevom
vlasnika. Kao to ste videli, rezultat moe u potpunosti da se razlikuje u zavisnosti od toga da li e zakon tititi onoga ko je predmet nabavio ili vlasnika.
Osnovni problem, u smislu pravne formulacije, jeste problem vlasnitva:
ko e se smatrati vlasnikom predmeta, onaj kome je oduzet ili onaj ko ga je
kupio? S pravne take gledita, pitanje vlasnitva zavisi od zakona u mestu
gde se predmet nalazi. Ovo reenje obino prihvataju svi zakoni, ali kada govorimo o ukradenim kulturnim dobrima pretpostavlja se da je re o pokretnoj
imovini.
Stoga se postavlja pitanje u kojem trenutku e se zakon smatrati primenljivim? Hoemo li ispitati lokaciju predmeta u vreme podnoenja zahteva
i pozvati se na zakon te zemlje? Ili emo u obzir uzeti vreme kada je predmet
kupljen, ili vreme kada smatramo da je ukraden? Predmet se seli iz jedne zemlje u drugu i zato treba razmotriti razliite trenutke. Tekoa se javlja zbog
injenice da nacionalni zakoni, kada reguliu meunarodno privatno pravo,
nisu jedinstveni u pogledu vremena koje se uzima u obzir radi lociranja predmeta, a time ni u utvrivanju merodavnog prava.
Prvo, postoje zemlje koje uglavnom predviaju primenu prava lokacije na kojoj se predmet nalazio na dan podnoenja zahteva. To je prvi
sistem (primer: sluaj Stroganov-erbatov iz 1966. i sluaj Kerfer protiv
Goldmita iz 1968. godine).
Veza predmeta s lokacijom na dan kada je podnesen zahtev snano
je kritikovana zato to sam transfer predmeta iz jedne zemlje u drugu
ne bi trebalo da dovede i do promene vlasnika. To bi u stvari bilo suvie jednostavno. Reeno je da dokle god je neki predmet regularno
nabavljen u jednoj zemlji, reeno pravo mora da se prihvati kada se
predmet prenese u drugu zemlju.
Ovo nas dovodi do drugog sistema koji predvia primenu prava na
lokaciji predmeta na dan kupovine. Ovaj sistem je primenjen od strane amerikih i britanskih sudova u dva poznata sluaja Elikofon i Vinkvort.
Drugi sistem je rezultirao neizvesnostima uprkos tome to je, govorei
u strogo pravnom smislu, bio apsolutno logian. Da bi se utvrdilo da li
je neki predmet bio legalno nabavljen, obino se uzima u razmatranje
73
vreme nabavke. Meutim, ovaj sistem je veoma opasan kada je re

o kulturnim dobrima, stoga to bi lopovu bilo veoma lako da opere
ukradeni predmet tako to e ga doneti u zemlju u kojoj se vie titi
trgovina nego vlasnik.
Tako se dolo do treeg sistema, odnosno, do primene prava koje vai
na lokaciji na kojoj se predmet nalazio na dan krae. Ovaj sistem u
stvari nije primenljiv od strane sudova, ali su ga podrali mnogi strunjaci.
Ovaj sistem je predloen da bi se dala meunarodna dimenzija pravilu neotuivosti odreenih kulturnih dobara. Ako se neki predmet u
odreenoj zemlji smatra neotuivim, a ilegalno se izveze ili ukrade i
prenese u drugu zemlju, i ako primenjujemo pravo koje je merodavno
na lokaciji na kojoj se predmet nalazio na dan krae, moraemo da
prihvatimo ovo pravilo neotuivosti (sluaj ciborijuma iz katedrale u
Burgosu i sluaj krae Mona Lize).
B. Zahtev za povraaj od strane drave u sluaju ilegalnog izvoza
Ako je drava koja ulae zahtev vlasnik izvezenog predmeta, vraamo se na
situaciju koju smo upravo razmotrili. Pitanje je zanimljivo kada drava nije vlasnik predmeta, ali podnosi zahtev za povraaj na osnovu zabrane izvoza.
U skladu s optim pravom postoji prepreka u vezi s podnoenjem zahteva za povraaj. Glavna prepreka je princip uglavnom prihvaen u uporednom
pravu, a u skladu s kojim drava ne moe da primeni svoje javno pravo kao
osnov za postupak koji pokree u inostranstvu, ako se njen zahtev svodi na
korienje dravnih ovlaenja na stranoj teritoriji. Ovo ne spada u meunarodno privatno pravo, ve u meunarodno javno pravo.
Postoji nekoliko konkretnih primera u vezi s kulturnim dobrima, na
primer, uveni sluaj Dravni tuilac Novog Zelanda protiv Ortisa iz Sotbija, a
posebno sluaj Danuso. U ovom drugom sluaju, sud u Torinu u Italiji (1982)
prihvatio je jedan zahtev za povraaj Republike Ekvadora. On se odnosio na
arheoloke iskopine iz Ekvadora, koje su ilegalno izvezene u Italiju gde ih je
gospodin Danuso kupio. Italijanski sud je utvrdio da Republika Ekvador, iako
nije bila vlasnik predmeta, ima na osnovu sopstvenih zakona pravo vlasnitva
nad predmetima koji su se mogli prepoznati u Italiji. Meutim, da bi se donela
ovakva odluka, suprotna ranijim precedentima, u obrazloenju je citirana Konvencija UNESCO-a iz 1970. godine.
Pomenuta presuda je istovremeno i zakljuak prvog dela ovog izlaganja,
odnosno, poto pokazuje da opte pravo ne omoguava zadovoljavajua i
unificirana reenja za problem povraaja kulturnih dobara iz drugih zemalja,
bez obzira na to da li reeni povraaj trai vlasnik iji je predmet otuen, ili
drava na osnovu zatite svog kulturnog naslea. Stoga se umesto na opte
74

pravo treba pozivati na meunarodne konvencije, posebno kada su u pitanju

aspekti privatnog prava.
II Zahtevi za povraaj kulturnih dobara u okviru

konvencije UNIDROIT
Zatita kulturnog naslea jedan je od osnovnih interesa kulturne politike svake zemlje. Ovo ukljuuje zatitu sopstvenog kulturnog naslea uz potovanje
istog takvog naslea drugih zemalja. Meutim, u smislu meunarodne zatite
nacionalnog kulturnog naslea od protivzakonite trgovine, meunarodna saradnja ve dugo je ograniena, budui da su na saradnju bile spremne samo
drave izvoznice. Zemlje ije je naslee ugroeno ili je bilo ugroeno usled
kraa i/ili nezakonitog izvoza usvojile su radikalna zakonska reenja kao to su
apsolutna zabrana izvoza, zabrana prenosa prava vlasnitva, plenidba u sluaju nezakonitog izvoza itd. Meutim, na meunarodnom nivou, da bi se ove
nacionalne mere primenjivale, pristanak bi morale da daju drave u koje su
sporni predmeti uneti. Te zemlje ve dugo tite svoje trite umetnikih predmeta, retko sarauju (pozivajui se na princip slobodne trgovine i kretanja
roba, isti status predmeta u privatnom i javnom vlasnitvu, zatitu lica koje
je neto kupilo u dobroj nameri). Oni nisu bili spremni da rtvuju ove principe ukoliko u pitanju nisu bili neki izuzetni sluajevi. Ovo objanjava zato su
vaee meunarodne konvencije ve dugo u principu usvajale samo zemlje
izvoznice.
Stvari su se vremenom promenile, bez obzira na to to ugroenost kulturnog naslea uopte nije smanjena. Sve vie se poveava broj kraa iz privatnih kua, muzeja ili crkava, a drave, ak i one koje su tradicionalno bile
trite kulturnih dobara, sada su spremne na usvajanje radikalnijih reenja
delimino i zbog problema nastalih usled toga to je postala nejasna granica
izmeu legalne i ilegalne trgovine. to se tie ilegalne trgovine, razvoj prava
omoguio je priznavanje i primenu nekih stranih zakona; drave koje predstavljaju trite za kulturna dobra spremne su da primene zabrane koje se
odnose na kategoriju veoma znaajnih kulturnih dobara (ali ne i sve zabrane).
Konano, usvajanje pravnih instrumenata posebno na evropskom nivou, pomoglo je da se razmotri neophodnost menjanja stava.
ta je svrha nove konvencije?
Na ovo pitanje smo ve odgovorili, odnosno, odgovorili smo nezadovoljavajuim odgovorima nekonvencionalnog prava, ali i time to postojei meunarodni
instrumenti u oblasti privatnog prava ne reavaju zatitu kulturnih dobara na zadovoljavajui nain. Zatita kupca u dobroj nameri od strane pojedinih drava
75
glavna je prepreka meunarodnom priznavanju pravila u ovoj oblasti. Videli

smo da su nacionalni zakoni razliiti i znamo da ilegalni trgovci zloupotrebljavaju te razlike, kao i da su one izvor pravne neizvesnosti.
UNIDROIT je kao polazite za svoj rad uzeo Konvenciju UNESCO-a iz 1970.
koja je danas na snazi u preko sto drava (njene lanice su sve zemlje iz ovog
regiona). Konvencija predstavlja znaajan korak napred u postavljanju temelja
stvarnog meunarodnog prava koje se odnosi na vlasnitvo nad kulturnim
dobrima, kao i za objavljivanje odreenih vrednosti i principa. Meutim, ona
pokree mada ne reava niz znaajnih pitanja iz oblasti privatnog prava
na primer, uticaj postojeih propisa na nacionalno pravo u vezi sa zatitom
kupca u dobroj nameri (budui da koristi tradicionalne mehanizme sukoba
prava ili sukoba nadlenosti). Konvencija iz 1970. godine sadri i primer opte
obaveze da se potuje pravo drugih drava u vezi s kontrolom izvoza (lan 3),
iako posebne odredbe utvruju obaveze samo u vezi s kulturnim dobrima
ukradenim iz muzeja i slinih institucija i pod uslovom da su ti predmeti bili
registrovani (lan 7) ili od arheolokog znaaja (lan 9). Konano, neke drave
veruju da podruje primene nije bilo dovoljno jasno i da bi iroko tumaenje
moglo ozbiljno da ometa legalnu trgovinu kulturnim dobrima.
Svesni ovih problema kao i evolucije u nainu razmiljanja do koje je
dolo posle 1970. godine, posebno u smislu redefinisanja nekih tradicionalnih
zakonskih odredbi, poevi od onih to definiu dobru nameru do onih to
definiu zastarelost, UNESCO je zatraio da UNIDROIT saini novi instrument. U
stvari, usvajanje novog pristupa od strane drava nije se moglo ostaviti samo
njihovoj pojedinanoj dobroj volji, niti je bilo dovoljno da se samo nametnu
postojei meunarodni pravni instrumenti. Meutim, ovaj razvoj dogaaja,
naravno, nikada nije shvatan kao razlog da se manje insistira na ratifikaciji ili
pristupu drava postojeim konvencijama, usvojenim, na primer, pod pokroviteljstvom UNSECO-a.
Konvencija UNIDROIT zasluuje vau panju najmanje iz tri razloga:
1) Ona je veoma dobar primer saradnje meunarodnih organizacija: mi
smo, naravno, veoma blisko saraivali s UNESCO-om, ali i sa Savetom Evrope koji je pripremio nekoliko konvencija iz ove oblasti, ali
nikada nije zalazio u oblast privatnog prava Haka konferencija o
meunarodnom privatnom pravu, ali i s organizacijama kao to su
INTERPOL ili ICOM (Meunarodni savet muzeja);
2) Ona predstavlja veoma ambiciozan poduhvat, kao to je borba protiv
nezakonitih radnji; ili
3) Ona se nadovezuje na postojee zakone uz jedan vaan element: prethodno je ve bilo utvreno da kulturna dobra sama po sebi zasluuju
posebne propise, a drave su ve bile spremne da usvoje derogatorna pravila za ovu kategoriju predmeta. To je bio osnov koji treba do-
76

puniti koristima steenim tokom 25 godina razmiljanja o problemu,

kao to je nelegalna trgovina, odnosno, iz iskustva s razliitim mentalitetima, a to su smanjena iskljuivost sukobljenih strana i snana
spremnost za saradnju. Na osnovu ovoga, Konvencija jasno istie da
joj je svrha olakavanje restitucije i povraaja kulturnih dobara. Naravno, da bi se ovo postiglo, neophodan je duh kompromisa.
Konvencija UNIDROIT: Ciljevi i pravila
Konvencija UNIDROIT ima dva cilja: ona pre svega treba da reava tehnike
probleme nastale usled razlike izmeu nacionalnih propisa i da se nadovee
na napredak postignut zahvaljujui razvoju ideja; drugo, ona treba da doprinese borbi protiv poveanja protivzakonitog prometa kulturnih dobara i da
pokae kako nacionalni karakter zatite kulturnog naslea moe da se prilagodi jaanju solidarnosti meu dravama, ili e ga takva solidarnost pratiti.
Za razliku od Konvencije UNESCO-a iz 1970. godine, Konvencija UNIDROIT
bavi se ne samo povraajam u zemlju porekla nezakonito izvezenih kulturnih
dobara ve i povraajem ukradenih kulturnih dobara, iji izvoz moe da bude
legalan ili ilegalan. Iako se ukradena kulturna dobra kasnije obino ilegalno
izvoze, neki predmet lako moe da ostane i u zemlji u kojoj je ukraden ili da
posle krae bude izvezen tako da se ne prekri nijedan nacionalni zakon koji
se odnosi na njegovo prebacivanje u drugu zemlju. Isto tako, postoje situacije
u kojima legitimni vlasnik kulturnog dobra, svesno ili nesvesno, izvozi to dobro u drugu zemlju krei time zakon zemlje u kojoj je dobro prvobitno bilo
locirano.
Definicija kulturnog dobra
Konvencija definie kulturno dobro (lan 2). Vano je istai da su kategorije

obuhvaene Konvencijom iz 1970. i Konvencijom iz 1995. potpuno iste, to
je uinjeno namerno kako bi oba teksta mogla da se koriste i kako bi drave
mogle da prihvate i jednu i drugu. Definicija iz Hakog protokola navedena je
uz korienje optijih termina, ali je u sutini slina.
Meutim, postoji jedna vana razlika izmeu pomenuta dva instrumenta.
Konvencija UNESCO-a je zasnovana na ideji da je potrebno da deluje drava.
Ona stoga zahteva da kulturna dobra budu oznaena od strane drave koja
zahteva povraaj, to privatnog vlasnika ostavlja bez mogunosti da deluje
ako drava nije oznaila predmet o kojem je re, ili ako ne eli da preduzme akciju. Konvencija UNIDROIT, budui da je uraena u skladu s privatnim
pravom, u velikoj meri zavisi od privatne akcije i ne zahteva pomenuto oznaavanje. Shodno tome, za kulturna dobra ukradena iz privatnih kua, iz svih
vrsta verskih objekata i iz privatnih zbirki koje nisu registrovane na dravnom
77
nivou, kao i od tradicionalnih zajednica, mogu da budu predmet zahteva za

povraaj, bez obzira na to to ih drava nije ni registrovala ni oznaila.
Evropska direktiva obuhvata dobra koja su klasifikovana kao nacionalno
blago i pripadaju evidentiranim javnim zbirkama, ili su njihov deo, ili pak pripadaju verskim institucijama.
Restitucija ukradenih kulturnih dobara
Princip je da vlasnik kulturnog dobra koje je prethodno bilo ukradeno mora
da ga vrati (lan 3.1). Ovo nedvosmisleno pravilo ni na koji nain ne moe
pogreno da se tumai.
Od samog poetka bilo je jasno da osnovnu tekou predstavlja usaglaavanje dva podjednako legitimna interesa: osobe (obino vlasnika) koja
je usled krae liena nekog kulturnog dobra i koja eli da ga vrati, i kupca u
dobroj nameri koji taj predmet eli da zadri. Autori su pokuali da pronau
nekakav pravedan kompromis izmeu ta dva sukobljena interesa.
Ovo nije pitanje moralnog izbora izmeu dva pravila; ni originalni vlasnik
ni kupac u dobroj nameri ne bi trebalo da budu kanjeni, ali isto tako nije
mogue ni da se obojica u potpunosti zatite. Izabrano reenje stoga je pragmatino: koje pravilo bi bilo najefikasnije za suzbijanje nelegitimne trgovine?
Izlaganje kupca riziku od povraaja predmeta ukoliko ne moe da utvrdi da li
se legalno pojavio na tritu. Konvencija UNIDROIT je time popunila jo jednu
prazninu u zatiti evropskog naslea, naime, izostavila je odredbe iz Evropske
konvencije o prekrajima u odnosu na kulturna dobra iz 1985. godine, koje se
odnose na kupca u dobroj nameri. (Ovo je bila najkontroverznija taka predloene konvencije, a kasnije se ne pojavljuje u konanom tekstu).
Teret je na kupcu koji ima mogunost izbora, a time i mogunost uticaja
na trite. rtva krae nije imala nikakav izbor, ali kupac je mogao da se opredeli da ne kupi predmet, a ima i vie mogunosti da utie na trite kako bi se
izbegla trgovina ukradenim kulturnim dobrima.
Dva dopunska pravila
Postupak u cilju povraaja potrailac mora da pokrene u odreenom

roku, to e rei tri godine poto je saznao lokaciju predmeta i identitet njenog draoca, odnosno, 50 godina od vremena kada je kraa
izvrena.
Autori su takoe priznali poseban tretman koji mnoge drave obezbeuju odreenim kategorijama dobara (kao to su javne zbirke), to
jest, posebno dugaak period zastarevanja (75 godina) ili ak nemogunost zastarevanja. To su kulturna dobra koja se smatraju sastavnim
delom identifikovanog (termin inventarisan namerno je izbegnut
mada je znaaj inventara i dalje ostao nepromenjen) spomenika ili
78

arheolokog nalazita, ili pripada javnoj zbirci (definisanoj u tekstu), ili

nekoj kulturnoj ili verskoj ustanovi. Isti poseban reim primenjuje se
na kulturna dobra koja predstavljaju svetinju ili su izuzetno znaajna,
a pripadaju plemenskim ili autohtonim zajednicama koje ih koriste.
Ovde moemo da dodamo da Konvencija UNESCO-a iz 1970. predvia samo diplomatsku akciju, dok Konvencija UNIDROIT predvia da
sudski postupak mogu da pokrenu privatno lice ili drava.
Teret dokazivanja da je prilikom kupovine spornog predmeta ispoljena duna panja lei da draocu. Ukoliko u tome uspe, imae pravo na
plaanje pravine i razumne nadoknade (lan 4). Samo kada se razmatra da li treba predvideti nadoknadu za osobu koja je kupila predmet,
pitanje dobre namere postaje odluujue. Ovaj lan predstavlja znaajan korak napred stoga to predvia meunarodni standard dune
panje u vezi s nabavkom kulturnih dobara, zasnovan na objektivnom
kriterijumu koji nije ogranien samo na sudijsko uverenje. Ideja dune
panje razjanjena je u Konvenciji (lan 4, stav 4). Od kupca se trai
aktivno ponaanje prilikom kupovine nekog predmeta.
Zadrimo se za trenutak na jednom elementu navedenom u Konvenciji kako bismo definisali dunu panju. U pitanju je pregled bilo kojeg razumno dostupnog registra ukradenih kulturnih dobara. Kada je
UNIDROIT poeo s pripremom Konvencije, takvi registri nisu postojali,
ali sada ih ima mnogo i javnih i privatnih. Moemo samo da alimo
to su nastajali posebno, ali vaan element za primenu Konvencije jeste to to dralac moe da dokae da je proverio neki dobro poznat
registar. Veoma je vano da sve zemlje izvetavaju o kraama kako bi
predmeti mogli da se uvrste u takve registre, ili baze podataka.
Dozvolite mi da naglasim znaaj opisa predmeta i uopteno, a posebno kada se prijavljuje kraa (ili nezakonit izvoz). Dokaz igra osnovnu
ulogu u pokuaju da se ukradeni predmet vrati.
Povraaj ilegalno izvezenih kulturnih dobara
Dok najvei problem u vezi s kraom kulturnih dobara predstavlja pitanje da
li je re o kupcu u dobroj nameri, glavno pitanje s kojim se suoavamo u vezi
s izvozom takvih predmeta jeste mera u kojoj drava moe da bude spremna
da potuje propise stranog javnog prava, tanije, propise neke strane drave
koji se odnose na obaveznu primenu. Videli smo da je stav drava ve poeo
da se menja i da je konano usvojen princip da drava ugovornica na ijoj se
teritoriji locira nezakonito izvezeno kulturno dobro, isto mora da vrati zemlji iz
koje je izneto, a u skladu s ogranienjima utvrenim u samoj Konvenciji (budui da nije predvien automatski povraaj):
79
predmet je iznet s teritorije drave koja ulae zahtev za povraaj, suprotno njenom zakonu koji regulie izvoz kulturnih dobara, a u cilju zatite
kulturnog naslea. Vano je napomenuti da je potrebno da postoji
nacionalni zakon o zatiti u sluaju ijeg krenja se treba pozvati na
Konvenciju. U ovom smislu, veoma je znaajna UNESCO-va baza podataka o zakonima. Opti princip o povraaju proiren je na kulturna
dobra nezakonito zadrana posle privremenog izvoza radi izlaganja,
ispitivanja ili restauracije. Krenje zakona jeste neophodan, ali ne i dovoljan uslov.
Poto je bilo teko znati koja zabrana e se prihvatiti, pisci Konvencije
pobrojali su sluajeve u vezi s kojima su se sve drave sloile da prue zatitu, te bi izvoz morao da znai krenje jednog ili vie takvih interesa. Ovaj
kriterijum (lan 5, stav 3) izriito spreava primenu i potovanje preteranih izvoznih zabrana nekih zemalja. Sud ili drugi nadlean organ drave naloie povraaj nezakonito izvezenog kulturnog dobra ukoliko
je drava koja ulae zahtev utvrdila da odnoenje reenog dobra s
njene teritorije znaajno teti najmanje jednom navedenom interesu
fizikom ouvanju predmeta, ili njegovog okruenja; celini jednog
sloenog predmeta; ouvanju informacija; tradicionalnom ili ritualnom
korienju predmeta od strane neke plemenske ili druge autohtone
zajednice ili da predmet ima veliki kulturni znaaj za tu zemlju.
Ako se predmet smatra zatienim kulturnim dobrom u skladu s Konvencijom, ako je njegov izvoz suprotan zakonu zemlje porekla i ako njegovo
odnoenje znaajno naruava jedan ili vie naunih ili istorijskih interesa, sudija mora da naloi njegov povraaj. Meutim, za ovo je ipak potrebno zadovoljiti dva uslova:
podnosilac zahteva u sluaju nezakonitog izvoza to je samo drava
iji je zakon prekren mora da pokrene postupak za povraaj u odreenom ogranienom periodu (tri godine i 50 godina, isto kao i za krau,
izuzev kada je re o posebnoj kategoriji);
drava koja ulae zahtev mora da odobri pravinu i razumnu nadoknadu draocu koji nije znao da je predmet nezakonito izvezen.
Meutim, kako je cilj Konvencije UNIDROIT olakavanje povraaja, podnosilac zahteva u dogovoru s dravom koja ulae zahtev moe i da odlui da
zadri vlasnitvo nad predmetom, ili da ga prenese na osobu koja ivi u dravi
koja ulae zahtev i koja prua neophodne garancije. Drava koja ulae zahtev
ovim moe da izbegne plaanje nadoknade.
Predmeti naeni prilikom ilegalnih arheolokih iskopavanja
elela bih da kaem nekoliko rei o jednoj vrsti kulturnih dobara koja su veoma znaajna za mnoge zemlje, ukljuujui i zemlje iz ovog regiona arhe-
80

olokim iskopinama. Kao to se navodi u Meunarodnom centru za albansku

arheologiju, kraa antikviteta s arheolokih nalazita stvara dvostruki problem:
ona zemlji oduzima naslee i identitet i istovremeno onemoguava da se takvi predmeti shvate u svom pravom istorijskom kontekstu.
Konvencija UNESCO-a iz 1970. obuhvata ovu vrstu predmeta samo u tumaenju datom u lanu 9 od strane nekih drava (koji predvia da drava ije
je kulturno naslee ugroeno pljakom arheolokog i etnolokog materijala
moe da se obrati drugim dravama lanicama).
U Konvenciji UNIDROIT navodi se da zahtev za povraajem takvih predmeta moe da se podnese ili na osnovu odredbi koje se odnose na krau, ili
odredbi koje se odnose na nezakonit izvoz. U skladu s Konvencijom, kulturno
dobro iskopano bez dozvole smatra se kraom, ukoliko je to u skladu s zakonom zemlje u kojoj je iskopavanje obavljeno (lan 3, taka 2). Gore navedeni
interesi, jasno je, odnose se na predmete s arheolokih lokaliteta. Izbor postupka zavisie od dokaza koji mogu da se podnesu.
Muzeji
to se tie muzeja, Konvencija UNIDROIT ne ini nita vie nego to zahteva

Kodeks profesionalne etike Meunarodnog saveta muzeja, koji nedvosmisleno navodi pravila koja muzeji moraju da potuju u pogledu kupovina i povraaja. Konvencija je ozvaniila ono to su ozbiljni kolekcionari, muzeji i trgovci
umetnikim predmetima smatrali da se samo po sebi podrazumeva: proveru
porekla.
S druge strane, ovo svakako stvara probleme meunarodnim trgovcima
umetnikim predmetima poto komplikuje prodaju kulturnih dobara sumnjivog porekla. UNESCO je objavio Meunarodni etiki kodeks za trgovce kulturnim
dobrima, koji se nadovezuje na principe navedene u Konvenciji iz 1970. kao i
iz Konvencije UNIDROIT iz 1995, a veoma je slian i Kodeksu Meunarodnog
saveta muzeja. Zato privatni kolekcionari ne bi proveravali poreklo predmeta
koji ele da kupe, kao to to ine muzeji i trgovci?
Retroaktivnost
Ni Evropska direktiva ni Haki protokol iz 1954. ni Konvencija UNESCO-a iz

1970, a ni Konvencija UNIDROIT, ne podrazumevaju retroaktivnost, to jest, ne
primenjuju se u sluajevima koji su se dogodili pre stupanja na snagu odgovarajueg pravnog instrumenta. Nikada, ni u jednom trenutku tokom pripreme za izradu Konvencije UNIDROIT, nije bilo nikakve anse da se zaponu
pregovori, a jo manje da se postigne sporazum u vezi s Konvencijom koja bi
imala retroaktivno dejstvo.
Uobiajeno pravilo u meunarodnom pravu jeste da ugovori nisu retroaktivni i da izriita odredba u tom smislu nije neophodna (kao to ne postoji
81
u Konvenciji UNESCO-a iz 1970, koja je nesumnjivo prihvaena kao neretroaktivna). Meutim, da bi se izbeglo bilo kakvo pogreno tumaenje Konvencije,
ovaj princip je izriito naveden u lanu 10, stavovima 1 i 2, koji navode nepostojanje retroaktivnog dejstva, kao i u stavu 3 koji jasno ukazuje na to da se
transakcije iz prethodnog perioda ne menjaju usvajanjem ove nove konvencije. Konvencija ni na koji nain ne daje legitimitet ilegalnim transakcijama koje
su se obavile pre nego to je ona stupila na snagu, niti ograniava bilo kakvo
pravo ili potraivanje izvan okvira Konvencije, a koje se odnosi na restituciju ili
povraaj recimo, bilateralne ugovore, ugovore izmeu institucija, Meuvladin komitet UNESCO-a za podsticanje povraaja kulturnih dobara zemljama
porekla ili povraaj u sluaju nezakonite nabavke...).
Bez rezervi
Ova Konvencija predvia dva razliita mehanizma za povraaj ukradenih ili

nezakonito izvezenih kulturnih dobara. Vano je naglasiti da su ova dva mehanizma obavezna u tom smislu to nikakve rezerve nisu predviene, mada
su neke delegacije to traile.
Zakljuak
Prilikom izrade pravila obuhvaenih Konvencijom UNIDROIT, odlueno je
da e ona ukljuiti minimalna zatitna pravila koja su se mogla postii 1995.
godine, dok e drave koje su ve imale povoljnija pravila ista moi da zadre. Ovo pitanje nije bilo obraeno ni 1954. ni 1970; meutim, Konvencija
UNIDROIT jasno predvia da zemlja ugovornica u vezi s restitucijom i povraajem ukradenih ili ilegalno izvezenih kulturnih dobara moe da primeni povoljnija pravila nego to predvia Konvencija.
Samo meunarodna saradnja moe da zaustavi ilegalan promet kulturnih dobara. U ovom pogledu nema nikakve sumnje, a to, izmeu ostalog,
znai da bi drave trebalo da pristupe postojeim meunarodnim instrumentima kao to su Konvencija i Protokol UNESCO-a iz 1954. godine, Konvencija
UNESCO-a iz 1970. godine i Konvencija UNIDROIT na optem nivou, isto kao
i regionalnim instrumentima ukoliko postoje. Zemlje iz ovog regiona dobro
su razumele ovu potrebu kada je re o Konvencijama UNESCO-a i Saveta
Evrope.
Parlamentarna skuptina Saveta Evrope u Preporuci usvojenoj 1998. godine, apeluje na sve lanice, kao i drave posmatrae i drave koje su specijalni
gosti da pristupe Konvenciji UNIDROIT i da je ukljue u svoje nacionalno pravo. Generalna skuptina Ujedinjenih nacija usvojila je decembra 1999. godine
Rezoluciju kojom je reafirmisala znaaj najvanijih Konvencija iz ove oblasti,
82

ukljuujui i Konvenciju UNIDROIT, i pozvala je lanice koje to jo nisu uinile

da razmotre ukljuivanje.
Konano, snano se osetila potreba za pravnom obukom u ovoj oblasti.
UNIDROIT je ustanovio program pravne saradnje, koji ukljuuje stipendije za
ugledne pravnike kako bi im pomogao da se upoznaju s postojeim pravnim
instrumentima za zatitu kulturnog naslea. Mi u Institutu ve imamo nekoliko pravnika koji rade na ovom specijalnom predmetu.
Dozvolite mi da zavrim kratkim pregledom statusa same Konvencije,
poto usvajanje Konvencije nije isto to i garancija da e biti efikasno primenjena. to vie zemalja bude pristupilo Konvenciji, to e i ona biti efikasnija.
Do danas je 27 zemalja (poslednja je bila Nigerija) ratifikovalo Konvenciju ili joj
je pristupilo. Dve treba da deponuju svoje instrumente o pristupanju (Grka i
Novi Zeland). Dve drave iz ove regije, Hrvatska i Rumunija, ve su pristupile
Konvenciji UNIDROIT.
Da bi bila efikasnija, borba protiv nezakonitog prometa kulturnim dobrima ne moe se ograniiti na povraaj pronaenih ukradenih ili nezakonito
izvezenih predmeta. Moraju da se usvoje i adekvatne mere za spreavanje
takvog prometa: na primer, ilegalna iskopavanja veoma su esta i drave bi
morale da usvoje zakon koji bi to spreavao, isto kao i ilegalni uvoz i izvoz kulturnih dobara. Potrebno je da se uspostave detaljni registri i efikasni sistemi
obezbeenja, da se olaka rad carinskih slubenika i policije. Te druge mere
emo razmotriti kasnije tokom ovog sastanka. Drago mi je to u sada imati
prilike da ujem ta svi vi imate da kaete.

83
Prof. arh. Tina WIK

Cultural Heritage Without Borders, Stockholm, Sweden
Restauracija crkve manastira Zavala
Crkva manastira Zavala nalazi se u Hercegovini u optini Ravno, na staroj eleznikoj pruzi Mostar-Dubrovnik, 32 kilometra od Dubrovnika. Manastir je bio
verski i turistiki centar koji je s morem povezivao niz znamenitosti kao to su
peina Vjetrenica, manastir Zavala, seoske crkve, kao i sama sela u Popovom
polju.
Crkva je poznata po lepim i dobro ouvanim freskama i jedan je od najvanijih pravoslavnih spomenika u Bosni i Hercegovini.
Crkva nije pretrpela ozbiljnije tete u ratu iako je sve u njenoj okolini
potpuno uniteno. Meutim, ipak su postojale ozbiljne naprsline koje su joj
ugroavale stabilnost. Svod iznad oltarskog prostora bio je poduprt drvenim
stubovima da se ne bi sruio. Na spoljnom istonom uglu pojavile su se naprsline usled kojih je crkva mogla da se srui. Do njih je dolo usled pomeranja
zemljita. Jedan od razloga moglo je da bude i to to zemljite koje je prirodno imalo veoma visok sadraj sitnih estica gline nije bilo dovoljno nabijeno
posle ojaavanja temelja ezdesetih godina prolog veka.
Na prvi restauraterski cilj bio je da zaustavimo pomeranje tla i da
obezbedimo spoljni ugao. S obzirom na to da je crkva bila sklona padu, morali smo da radimo brzo i da izbegavamo bilo kakve potrese tokom restauraterskih radova.
Temelji crkve bili su, kao to najee jesu, veoma plitki; a zapadni deo
bio je oslonjen na stenu dok je istoni leao na glini, 13 metara iznad stene.
Odluili smo da se postaramo da cela crkva bude oslonjena na isti temelj.
Poto smo zatitili freske, to je obavio Zavod za zatitu kulturno-istorijskog i
prirodnog naslea Republike Srpske, zapoeli smo s pobijanjem mikroipova
du junog zida i apside sa spoljanje i s unutranje strane. Ovo je obavila
jedna vedska kompanija kojoj su pomagali lokalni volonteri. Mikroipovi su
bili povezani ipkama od nerajueg elika provuenog kroz betonske grede
postavljene preko ipova, koje su se sastojale od elinih cevi ispunjenih betonom i bile postavljene sa svih strana temeljnih zidova. Zahvaljujui tome,
crkva se oslanja na eline ipke privrene ankerima za betonske grede koje
preko mikroipova prenose teret na stenu. Ovaj metod je iskorien kako bi
se to manje intervenisalo na samoj crkvi. Svi originalni delovi su zadrani,
84

ukljuujui i podzemne. Jedina intervencija na samom objektu bilo je buenje

otvora u kamenim temeljima. Betonske grede sa svih strana odvojene su od
originalne konstrukcije asfaltnim papirom, a mikroipovi pobijeni su u zemlju,
tako da nisu izazvali nikakve promene u njenom sastavu.
Poto je zavrena prva faza, to jest obezbeeni temelji, mogli smo da
zaponemo sa saniranjem naprslina i svoda sklonog padu. S delova na kojima
je moralo da se radi uklonjene su freske nalazile su se na stubovima koji
podupiru svod a kameni blokovi su numerisani i izmeteni. Krovni pokriva
od tankih kamenih ploa takoe je uklonjen, a postavljen je privremeni krov
koji je zatitio crkvu. Analizirane su razliite vrste krenog maltera koriene u
razliitim delovima crkve i utvreno je da se sadraj hidraulinih komponenti
razlikovao prema potrebi, odnosno, da je najvei bio tamo gde je i trebalo da
bude, kako bi se freske zatitile od vlage. Mogue je da je ovo bio jedan od
razloga zato su freske bile ouvane. Sve u svemu, na posao je bio izazovan.
Glavni deo radova obavili smo u leto 2002. godine, kada je svod iznova sagraen od originalnog kamena, dok su freske vraene na mesto u prolee 2003.
godine. Iste godine u leto, restaurirali smo zvonik sa satom i ulazni svod.
Radovi su u potpunosti obavljeni uz korienje lokalnog materijala i na
nain kao kada je crkva zidana, polako i malo-pomalo. Posao je bio dodatno
komplikovan stoga to nismo imali elektrinu struju. Zbog izvoenja nekih
radova morali smo da donosimo generator na lokaciju, ali i to je bio komplikovano zbog oteenih mostova i veoma loih puteva. Radovi su se obavljali
sporo zato da bi se utvrdila najbolja reenja za saniranje oteenja i da bi se
pronaao graevinski materijal koji se ne bi razlikovao od originalnog. Ove
radove su u saradnji obavili Zavod za zatitu spomenika Federacije BiH, Zavod
za zatitu spomenika iz Banjaluke, inenjer Krister Berggren i Kulturno naslee
bez granica.

85
Manastirska crkva Zavala projekat restauracije

u saradnji sa CHwB/ Prof. arch. Tina Wik Dipl. Eng Krister Berggren Institut u
RS Dipl Eng Arch Milijana Okilj Federal Institute Dipl Eng Arch Mirzah Foco
Manastirska crkva Zavala prvi put spomenuta u zapisu iz 1514. godine
Manastirska crkva Zavala plan mesta
86

Manastirska crkva Zavala stanje 1960. i 2000. godine
Manastirska crkva Zavala pukotine na spoljanjosti 2000. godine

87
Manastirska crkva Zavala

restauratorski prilaz
autentinost
uraditi to je mogue manje
ispitati postojee materijale i pokuati nai to je mogue slinije tokom restauracijskog rada
ojaavati samo gde je tehniki neophodno
Manastirska crkva Zavala pukotine na unutranjosti 2000. godine
Manastirska crkva Zavala projekat mikro-pilinga radi ojaavanja temelja 2001. godine
88

Manastirska crkva Zavala projekat mikro-pilinga radi ojaavanja temelja 2001. godine
Manastirska crkva Zavala restauracija krova i riznice, popravka pukotina

89
Manastirska crkva Zavala restauracija krova i svoda, popravka pukotina
Manastirska crkva Zavala restauracija okolnih zgrada zvonika i ulaznog svoda
Manastirska crkva Zavala kompletna restauracija
90

Dipl. in. arh. Milijana OKILJ

Republiki zavod za zatitu kulturno-istorijskog i
prirodnog nasljea, Banja Luka
Integrativni pristup zatiti manastira

Zavala sa kulturnim predjelom
Rezime:
Kulturna dobra su neodvojiva cjelina sa specifinim prirodnim okruenjem u kome se
nalaze te promjena jedne komponente bitno utie na kompletnu strukturu.
Odnosi izmeu kulturnog dobra i njegove blie okoline vremenom postaju sve sloeniji tako da oni postaju jedna uzajamno povezana cjelina. Prirodnu okolinu kulturnog
dobra ini njegov vizuelni i funkcionalni okvir.
Manastir Zavala nalazi se na rubu Popovog polja, podno planine Ostrog, na staroj
trasi uskotrane eljeznike pruge, koja je od Sarajeva, preko Mostara, vodila do Dubrovnika. Popovo predstavlja najmarkantniji kraki povrinski oblik reljefa u trebinjskoj optini,
i odlikuje se brojnim hidrolokim i morfolokim specifinostima karakteristinim za kraka
polja. Na relativno malom prostoru ima tri stara manastira i 36, uglavnom srednjovjekovnih, crkava i vei broj crkvita. Manastir Zavala je dio religijskog, kulturnog i prirodnog
konteksta povezanog atrakcijama kakve su peina Vjetrenica, ostaci srednjovjekovne crkve, stare eljeznike stanice, kule i niz stambenih objekata u selu Zavala i Popovom polju
sa rijekom Trebinjicom, najveom ponornicom u Evropi. Iz manastirske porte prua se
velianstven pogled na Popovo polje a prirodna stijena, koja je ujedno i sjeverni zid crkve,
ini da je manastir dio prirode, dio planine, te da sa okolinom ini kulturni pejza sa sakralnim vrijednostima. Poloaj crkve obiljeen je stijenom koja se nadvila nad crkvu i u kojoj
se nalazi par peina koje su monake kelije, to predstavlja jedinstven primjer u BiH. Spona
izmeu fizikih i duhovnih aspekata je veoma jaka.
Summary:
Cultural monuments are inseparable from the particular natural environment they
are situated in, so that change of this single component significantly impacts the entire
structure.
Relations between the cultural monument and its environment become more and
more complex as the time passes by, so that these two become a genuine ensemble. The
natural surroundings of the cultural monument represents its visual and functional frame.
Monastery Zavala is situated at the edge of Popovo polje, at the foot of the Ostrog
mountain, by the old track of the narrow gauge railway which led from Sarajevo, through
Mostar, towards Dubrovnik. Popovo polje represents the most remarkable superficial karst
relief form in the municipality of Trebinje. It has various hydrological and morphological
particularities, specific for karst fields. In this relatively small area, three monasteries are
situated, as well as 36 churches (mostly medieval), and a number of sacred places. Monastery Zavala is a part of religious, cultural and natural context which also contains maKulturni pejza savremeni pristup zatiti
91
gnets such as: Vjetrenica cave, remains of the medieval church, old railway station, tower
and a number of residential buildings in Zavala village, as well as Popovo polje and river
Trebisnjica, the biggest European underground river.
A magnificent view spreads out from the monastery porte towards Popovo polje.
The natural rock which, at the same time, has a function of the northern church wall, makes this monastery part of the nature, part of the mountain, so that the monument and
its environment build up a cultural landscape of sacral values. The position of the church
is marked with the rock that leans out above it. There are several caves within it where
the monks cells are situated (it is the unique example in entire Bosnia and Herzegovina).
This is a place where the connection between physical and spiritual elements is clear and
strong.
Materijalni i nematerijalni, prirodni, duhovni i kulturni faktori kompleksno su isprepleteni u

nasljeu. Kulturna dobra
su graevine u kojima je
zapisana ljudska istorija,
slika su ljudske ideje i djelovanja. Jedna su neodvojiva cjelina sa specifinim
prirodnim okruenjem u
kome se nalaze, te promjena jedne komponente
Slika 1. Predio sa manastirom Zavala
bitno utie na kompletnu
strukturu. Vjekovima meudejstvo ljudskih bia i njihovog okruenja oblikuje
lice zemlje.
Kulturno-istorijsko naslijee nastajalo je na lokacijama bogatim prirodnim resursima od kojih je, nerijetko, zavisio sam ivot. Sam izgled i lokacija
prostora doprinjeli su da se pojedini objekti upravo tu sagrade. U pradavnoj
prolosti ljudi su podruja sa posebnim prirodnim karakteristikama birali za
svoja kultna mjesta koja dalje imaju kontinuitet kroz itavu istoriju. Nije rijedak
sluaj da u srednjovjekovnim crkvama i manastirima arheolozi nalaze praistorijske tragove, kao i tragove ranog hrianstva.
Odnosi izmeu kulturnog dobra i njegove blie okoline vremenom
postaju sve sloeniji tako da oni postaju jedna uzajamno povezana cjelina.
Prirodnu okolinu kulturnog dobra ini njegov vizuelni i funkcionalni okvir.
Manastir Zavala nalazi se na rubu Popovog polja, podno planine Ostrog, na staroj trasi uskotrane eljeznike pruge, koja je od Sarajeva, preko
Mostara, vodila do Dubrovnika. Popovo predstavlja najmarkantniji kraki
povrinski oblik reljefa u trebinjskoj optini, i odlikuje se brojnim hidrolokim
92

i morfolokim specifinostima karakteristinim za kraka polja. Prije regulacije

rijeke Trebinjice, periodino je plavljeno. Na njegovom severnom obodu se
nalaze dve skraene, naputene rene doline: Kotezi i Strujii, a na junoj Vala,
koja se protee od Zavale do Slanog. Trebinjica je rijeka ponornica duga 96,5
km, dio je kompleksa podzemnih i nadzemnih rijeka ije je krajnje ishodite
Jadransko more.
Ukupna duina Popovog polja iznosi 43 km, a povrina 185 km2.
Samo Popovo polje na relativno malom prostoru ima tri stara manastira
i 36, uglavnom srednjovjekovnih, crkava i vei broj crkvita. Manastir Zavala je
dio religijskog, kulturnog i prirodnog konteksta povezanog atrakcijama kakve su
peina Vjetrenica, ostaci srednjovjekovne crkve, stare eljeznike
stanice, kule i niz stambenih objekata u selu Zavala i Popovom
polju sa rijekom Trebinjicom,
najveom ponornicom u Evropi.
Iz manastirske porte prua se
velianstven pogled na Popovo
polje a prirodna stijena, koja je
ujedno i sjeverni zid crkve, ini
da je manastir dio prirode, dio
planine, te da sa okolinom ini
Slika 2. Pogled na Popovo polje
kulturni pejza sa sakralnim vrijednostima. Poloaj crkve obiljeen je stijenom koja se nadvila nad crkvu i u kojoj se nalazi par peina koje su monake kelije, to predstavlja jedinstven primjer
u Bosni i Hercegovini. Spona izmeu fizikih i
duhovnih aspekata je veoma jaka.
Pouzdanih podataka o vremenu nastanka manastira za sada nema. Prema
narod
noj tradiciji postanak crkve Vavedenja Presvete Bogorodice vezuje se za
prvog hrianskog cara Konstantina koji je
nakon izgradnje velike crkve u Slanom sti
gao u Zavalu i vidjevi da je stanovnitvo
pobono odluio da i tu sagradi hram. Car
je ostavio Bogorodiinu ikonu na breuljku
Petkovica sa namjerom da mu zadubina bude tu podignuta. Drugoga dana
pronaoe ikonu ispred ulaza u peinu, na
Slika 3. Pogled na Manastir sa
mjestu dananje crkve. udesno premjetajugoistoka
nje ikone ponovi se i naredna dva dana,
93
te car uvidje da mu sama ikona pokaza mjesto podizanja zadubine.28 Najstariji pisani dokument iz 1514. godine je potvrda o prodaji vinograda Sera
fijonu, igumanu manastirskom.29 Manastiru je dat ferman da se obnovi trona
crkva njegova 1587. godine, uz uslov da crkva ne smije biti vea nego ranije.30 Specifinost arhitektonskog rjeenja crkve Vavedenja Presvete Bogorodice uslovljena je njenim poloajem koji ostavlja utisak isposnikog monakog
prebivalita. Svojom sjevernom stranom crkva je podvuena pod stijenu koja
velikim dijelom ini njen sjeverni zid. Spolja hram ima jednobrodnu osnovu zavrenu polukrunom apsidom na istoku, dok je unutranjost sloenije
rijeena. Unutranjost crkve je 1619. godine freskama ukrasio veliki srpski
slikar XVII vijeka, hilandarski monah Georgije Mitrofanovi.
U svojoj dugoj istoriji hram Vavedenja Presvete Bogorodice vie puta je
skrnavljen i razaran, to se dogodilo i u poslednjem ratu.
Peina Vjetrenica nalazi se 300 m istono od Zavale na zapadnom rubu
Popovog polja. Prvi pomen peine nalazimo kod Plinija Starijeg u djelu Historia Naturalis 77. godine nae ere. Ime je dobila po pojavi snanog vjetra na
ulazu i jakim strujanjima vazduha na nekoliko mjesta u unutranjosti. Ukupna
duina otkrivenih kanala iznosi 6230 m.
Sastoji se od prostranih hodnika i dvorana, brojnih jezera, nekoliko vodopada, vie stalnih i periodinih tokova, te brojnih nakupina sige. Meu prvima
u svijetu je po biorazlikosti vie od 100 razliitih vrsta zabiljeeno je u Vjetrenici. Na ulaznoj stijeni ugravirana su dva crtea karakteristina za srednjovjekovne nadgrobne spomenike.
Problemi koji su evidentni su sljedei:
razrueni objekti manastirskog kompleksa,
devastirana okolina,
zaostale mine,
nepristupani putevi,
nemogunost turistikog obilaska Vjetrenice,
najblii granini prelaz otvoren samo za lokalno stanovnitvo,
nedovoljan povratak stanovnitva.
Strateki ciljevi:
interventni zahvati u cilju preventivne zatite,
ukljuivanje lokalnog stanovnitva u procese i donoenje odluka od identifikacije pa nadalje, to je od presudnog znaaja za njihovu odrivost,
prepoznati neprekidnost izmeu prolosti i ljudi koji danas ive i rade
na tom podruju,
94
28
okorilo P. Pamuina J. Skenderova S. Ljetopisi, Sarajevo, 1976, 8485.
29
orovi V. Srpski manastiri u Hercegovini, Beograd, 1999, 160.
30
orovi V. Srpski manastiri u Hercegovini, Beograd, 1999, 160.

razvoj sistema prezentacije i popularizacije,

izrada menadment planova i planova odravanja,
ukljuivanje u turistiku ponudu,
stvoriti uslove za razvoj novog pristupa upravljanju,
stvaranje efikasne drutvene i nauno-institucionalne organizovanosti
u oblasti zatite kulturnih i prirodnih dobara,
uspostavljanje meunarodne saradnje.
Potrebno je shvatiti, takoe, da je pored kulturnih dobara potrebno sauvati i njihovu prirodnu okolinu, biodiverzitet i raznovrsnost duhovne sadanjosti nasljea i budunosti. uvanje takvih cjelina namee se kao imanentan
zadatak. Ukoliko su pogrenim ljudskim radom, nemarom ili neodgovornou
devastirane ili degradirane, moramo uloiti veliki napor za njihovu obnovu,
ime osmiljavamo i svoje bitisanje.
To znai da se ne radi iskljuivo o prostom blagostanju ivota pojedinca i
zajednice u cjelini nego o svim okvirima ljudskog ivota. Graditeljsko naslijee,
kada je rije o istraivanju, prostornom planiranju, nalazi se u istom kontekstu
sa prirodnom batinom sa kojom ini dio ovjekove okoline.
Kao mjera humanosti podrazumijeva se odrivi razvoj kroz zadovoljenje
potreba i unapreenje svijesti sadanje generacije radi kvalitetnijeg ivota buduih narataja. Naa obaveza i jeste da svojim potomcima u naslijee ostavimo kulturna dobra, svjedoke burne istorije na ovim prostorima, ali i ivotnu
sredinu, barem onakvu kakvom smo je mi naslijedili od predaka.
Svemu to treba sauvati od nestajanja ili promjene koja bi ga uinila
manje vrijednim, treba nai onu sutinsku vrijednost, onaj najznaajniji, trajni i
konani smisao, polazei od stavova koje su uvaavali nai preci.
LITERATURA:
orovi V. Hercegovaki manastiri: Zavala, Starinar I 1922.
Zdravkovi I. Skovran A. Manastir Zavala, Nae starine VI, Sarajevo, 1959.
orda M. Konzervacija manastirske crkve u Zavali, Nae starine IX, Sarajevo, 1964.
okorilo P. Pamuina J. Skenderova S. Ljetopisi, Sarajevo, 1976.
Krsti B. ovjek i prostor, Svjetlost, Sarajevo, 1982.
Brguljan V. Meunarodni sistem zatite kulturnih i prirodnih dobara, Mladost, Zagreb,
1985.
Zatita prirode br. 50, Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd, 1998.
orovi V. Srpski manastiri u Hercegovini, Beograd, 1999.
www.vjetrenica.com, novembar, 2006.
PORIJEKLO PRILOGA:
Sl. 1. Sava (Miri).
Sl. 2. i sl. 3. Milijana Okilj.
Sl. 4. www.vjetrenica.com, novembar, 2006.
95
Mr Milica KOTUR
Republiki zavod za zatitu kulturno-istorijskog i
prirodnog nasljea, Banja Luka
Manastir Zavala
Konzervatorsko-restauratorski
radovi na zidnom slikarstvu
Rezime:
U Hercegovini, na rubu Popovog polja, podno strmog i kamenitog Ostroga, podvuen i usjeen pod stjenu, veoma vjeto je smjeten Manastir Zavala.
Tano vrijeme nastanka Manastira Zavale, sa crkvom posveenom Vavedenju
Presvete Bogorodice se ne zna. Ono se okvirno datuje u 15. vijek. Najstariji poznati
istorijski zapis o manastiru je iz 1514. godine . Tokom 17-og vijeka manastir je ivopisan, tanije 1619-te. godine.
Loe stanje manastira Zavale prouzrokovano je nizom veoma kompleksnih faktora, koji ne samo da su poremetili arhitektonsku strukturu objekta, ve su se veoma
snano odrazili i na unutranju zidnu dekoraciju. Projekat arhitektonsko sanacionih
radova kompleksa manastira Zavale, pojedinih faza, kao i nadzor vrili su strunjaci
naeg zavoda, uz strunu i finansijsku potporu vedske organizacije CHWB.
Radovi na fresko slikarstvu manastira Zavale vreni su od 2001. do 2005. godine,
na osnovu projekta Republikog zavoda za zatitu kulturno-istorijskog i prirodnog naslea Republike Srpske, koji je bio i izvoa.31
Preventivni radovi na zidnom slikarstvu raeni su 2001. godine, i oni su prethodili arhitektonskoj sanaciji.
Potreba za skidanjem zidnog slikarstva u Manastiru Zavali proistekla je iz arhitektonskog pristupa u rijeavanju uzdunih, konstruktivnih pukotina velikog promjera, koje su ugroavale stabilnu strukturu objekta.
Skidanje fresko slikarstva zajedno sa malternim slojem, iz svoda oltarskog prostora, srpastog polja i iz dijela apside, izvodilo se metodom di stacco.
Radovi na skidanju i vraanju zidnog slikarstva oltarskog prostora vreni su 2002.
i 2003. godine.
Trea faza konzervatorsko-restauratorsko-slikarskih radova podrazumjevala je
niz postupaka od konzervatorskih preko restauratorskih do prezentacionih, i odnosila
se na oslikane zidne povrine u preostalom dijelu hrama, koje ranije izvedenim radovima nisu obuhvaene. Ovi radovi vreni su radne sezone 2004. i 2005.32
96
31
E kipa koja je izvodila ove radove: projektant i rukovodilac radova mr Milica Kotur, dipl. konz.
Restaurator, Vesna Milanovi, dipl. konz. restaurator, Veselin Markovi, dipl. konz. restaurator,
Vanja Dursun, dipl. konz. restaurator, Maja Petrovi, dipl. konz. restaurator, Sonja Marievi, apsolvent. konz. restaurator, Milorad Babi, slikar, Savo Dragani, tehniar.
32
adovi na fresko slikarstvu manastira Zavale vreni su od 2001. do 2005. godine, na osnovu
R
projekta Republikog zavoda za zatitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljea Republike

U Hercegovini, na rubu Popovog polja, podno strmog i kamenitog Ostroga,

podvuen i usjeen pod stjenu, veoma vjeto je smjeten Manastir Zavala.
Manastir Zavala dobilo je ime po istoimenom selu koje je na kraju dugog klanca, kuda je ila stara komunikacija od Slanoga na moru do Popovog polja. Odmah
ispod manastira, nalazi se groblje sa ostacima jo starije crkve, koje mjetani zovu
Petkovica, iako se zna da je bila posveena Sv. Petru.33 (sl. 1. i 2.)
Slika 1. Pogled na manastir
Slika 2. Pogled na Popovo polje
U neposrednoj blizini je peina Vjetrenica, prirodni fenomen tako tipian

za hercegovaki kr, prepuna dugakih hodnika, te dvorana bogatih peinskim ukrasima koja je ujedno i stanite ovjeje ribice.
Sklad manastirskog kompleksa i prirodnog okruenja, ine ovaj sklop jedinstvenim u naoj istorijskoj, kulturnoj i prirodnoj batini.
Tano vrijeme nastanka Manastira Zavale, sa crkvom posveenom Vavedenju Presvete Bogorodice se ne zna. Ono se okvirno datuje u 15. vijek.
Najstariji poznati istorijski zapis o manastiru je iz 1514. godine. Tokom 17-og
vijeka manastir je ivopisan, tanije 1619-te godine.
U tom periodu u manastiru radi veoma plodna prepisivaka radionica.
Velika obnova manastira bila je u 19. vijeku i trajala je od 1816. do 1839.
godine.
Opis i uzroci oteenja objekta

Crkva Svetog Vavedenja manastira Zavale arhitektonski je stopljena sa pejsaom, rijeena tako da odaje utisak starih isposnica, duhovnih, duboko mistikih mjesta. Smjetena je na jednom omanjem kamenom platou ispod stijene,
Srpske, koji je bio i izvoa. Prvu fazu radova koja je trajala do 2003. godine, finansirala je, i
struno ispratila, vedska organizacija Cultural Heritage without Borders. Drugu fazu radova
koja traje od 2003. do 2005. godine finansira Vlada Republike Srpske.
33
Manastir Zavala, Srpski manastiri u Hercegovini, Beograd, 1999. dr. V. orovi Manastir Zavala,
Starinar, Beograd, 1922, III.
97
poduno prislonjena uz nju, te stoga sjevernu i zapadnu stranu crkve veim

dijelom formira kameni masiv. Ozidane su juna i istona strana objekta.
Manastir Zavala je sa spoljanje strane jednobrodne osnove sa polukrunom apsidom na istonoj strani. Zidan je od pravilnih kamenih kvadera. Male
je visine, pokriven kamenim ploama sa padom krova na jednu stranu, od stijene ka spoljnim gabaritima objekta, orijentacije sjever jug. U unutranjosti
je poluobliasto zasveden. Ulazna vrata u hram su sa june strane.34
Duina crkve bez apside iznosi 11,10 metara, a irina je 6,60 metara.
Hram je neto sloenije osnove u unutranjosti. Ulaz u crkvu je na junoj
strani, u prostor koji formira pripratu, a zbog konfiguracije stijene iznad njega
kao i skrivnice, svod je neto nii od svoda naosa crkve.
Jedan od najznaajnijih slikara kraja 16. i poetka 17. vijeka, hilandarski
monah Georgije Mitrofanovi, oslikao je zidna platna Manastira Zavale, freskama izuzetnih vrijednosti.35
Za godinu oslikavanja hrama uzima se 1619-ta, na osnovu nekoliko fresko natpisa u samom hramu, od kojih se jedan nalazi nad ulazom u junu
pjevnicu.
Ikonografski opus ilustrovan u ovom hramu veoma je bogat; ciklus praznika, ciklus muka Hristovih, vei broj svetih muenika, proroka, ratnika i isposnika, vjeto je ukomponovan i prilagoen raspoloivim zidnim povrinama
hrama, to nam jasno ukazuje na izuzetne vrijednosti ovog slikara, a samim
tim i njegovog dijela.
Zidno slikarstvo raeno je u fresco tehnici, a pojedine zavrne partije
naroito na inkarnatima raene su al secco tehnikom.36
U manastiru Zavali do dananjih dana, sauvano je oko 205 m zidnog
slikarstava izuzetnih vrijednosti. U oltarskoj apsidi sauvano je oko 34 m, u
sjevernom dijelu naosa 50 m, u junom dijelu naosa oko 45 m, svod koji
prespaja ove dvije povrine ima oko 63 m, zapadna bona strana luka u svodu ima oko 9 m, i priprata odnosno zapadni travej oko 13 m.
Zidno slikarstvo manastira Zavale, kao jedno od najznaajnijih fresko ansambala u BiH, pretrpjelo je velika oteenja prilikom ratnih dejstava (od 1991.
do 1995. godine). Maja mjeseca 2001. godine stanje fresaka bilo je izuzetno
loe i neophodno je bilo preduzeti niz hitnih i veoma sloenih konzervatorsko
restauratorsko slikarskih intervencija.
98
34
Arh. I. Zdravkovi, A. Skovran, Manastir Zavala, Nae Starine, Sarajevo, 1959, V.
35
. Kajmakovi, Georgije Mitrofanovi u Dobrievu i Zavali, Zidno slikarstvo u Bosni i Hercegovini,

Z
Sarajevo, 1971.
36
ilorad Medi, Tipik Nektarija Srbina, 1599, Stari slikarski prirunici II, Beograd, 2002; Milorad
M
Medi, enino nini XIV vijek, Stari slikarski prirunici I, Beograd, 1999.

Slika 3. Stanje 2001. godine
Slika 4. Pogled na apsidu
Loe stanje manastira Zavale prouzrokovano je nizom veoma kompleksnih faktora, koji ne samo da su poremetili arhitektonsku strukturu objekta,
ve su se veoma snano odrazili i na unutranju zidnu dekoraciju (sl. 3. i 4).
Stepen ugroenosti zidnog slikarstva manastira Zavale bio je veliki i
potrebna je bila to hitnija kako arhitektonsko konstruktivna sanacija, tako i
konzervatorsko restauratorsko slikarska.37
Nakon izuavanja pojedinanih elemenata,
kao i na osnovu rezultata dobijenih analizama razliitih postupaka, na predlog je bio da se konzervatorsko restauratorski radovi na zidnom slikarstvu
izvode u tri faze i to sledeim redom: (sl. 5)
1) Konzervatorsko restauratorsko slikarski radovi, koji bi prethodili arhitektonsko konstruktivnoj sanaciji;
2) Radovi koji bi se odvijali paralelno sa arhitektonsko-sanacionim radovima, a odnose se na skidanje, obradu i vraanje
fresaka;
3) Radovi koji bi uslijedili nakon zavretka ar- Slika 5. Unutranjost hrama
hitektonsko-sanacionih radova, a odnosili
bi se veim djelom na radove konzervatorsko-restauratorskog i radove prezentacionog karaktera.
1) Konzervatorsko restauratorska faza, koja je prethodila arhitektonsko
konstruktivno sanacionim radovima, odnosila se na obezbijeivanje
izuzetno ugroenog zidnog slikarstva, odnosno na preduzimanje svih
37
ilica Kotur, Restauratorsko konzervatorski zahvati na ivopisu crkve pravoslavnog manastira

M
u Zavali, Batina, Godinjak Komisije za ouvanje nacionalnih spomenika I, Sarajevo, 2005.
99
onih mjera koje bi omoguile nesmetano izvoenje radova, koji su

neophodni za uspostavljanje kasnije normalne funkcije objekta.
2) Radovi na skidanju i vraanju zidnog slikarstva i potreba za njima proistekla je iz arhitektonsko konstruktivnog pristupa u rijeavanju uzdunih pukotina velikog promjera, koje su ugroavale stabilnu strukturu objekta, kao i zbog obruenih dijelova svoda u oltarskom dijelu
hrama i u junoj pijevnici (sl. 6, 7, 8).
Slika 6. Skidanje fresko slikarstva
Slika 7. Skidanje fresko slikarstva
Slika 8. Vraanje fresaka
Metoda koja je primjenjena u sanaciji odnosi se na raziivanje nestabilnih, napuknutih dijelova i ponovno preziivanje. Da bi se moglo pristupiti
ovakvom nainu sanacije, prethodno se iz unutranjosti objekta sa zida nosaa moralo skinuti zidno slikarstvo koje je izvedeno fresko tehnikom.
Radovi koji se odnose na skidanje zidnog slikarstva veoma su sloenog
karaktera, preduzimaju se veoma rijetko, i spadaju u najrizinije i najkompleksnije faze u konzervaciji.
Skidanje fresko slikarstva zajedno sa malternim slojem, iz svoda oltarskog prostora, i iz dijela apside, izvodilo se metodom di stacco.
100

Obraivanje poleine skinutih fragmenata vreno je mehanikim putem,

runo ili uz pomo maina.
Nakon zavretka ovih radova svim fragmentima vraena je numeracija sa
lene strane, na kalupima su dodatno fiksirani i ostavljeni do sledee radne
sezone, uz povremenu kontrolu.
Nakon preziivanja zasvedenog dijela oltarskog prostora i zavrenih arhitektonsko konstruktivnih radova u tom dijelu hrama, uslijedilo je vraanje fragmenata na odgovarajua mjesta uz pomo koordinantne mree. Sve take
na koordinantnoj mrei moraju se poklapati. Fragmenti su uvrivani za zid
nosa polimernim vezivom izuzetnog kvaliteta. Kada su se fragmenti zidnog
slikarstva uklopili na svoja prvobitna mjesta, uz dodatno ojaavanje, sa lica
ivopisa uklonili su se armaturni slojevi, a nakon toga obraivana je freska, sa
posebnim osvrtom na linije spajanja. Obodni dijelovi ivopisa obraivani su
mehanikim putem. Na linijama sjeenja nanosio se retu malter. Na manjim
partijama postavljan je retu.
Na retu smo se odluili radi estetskog usaglaavanja sa okolnim partijama. Retuirane povrine bile su male, a ton je prilagoavan dodirnim originalnim oslikanim povrinama ( sl. 9. i 10).
Slika 9. Vraanje fresaka na prvobitnu poziciju
Slika 10. Freske nakon vraanja
Prilikom ovih radova skinuto, obraeno i vraeno je oko 45 m fresaka.

3) Trea faza konzervatorsko-restauratorsko-slikarskih radova podrazumjeva niz postupaka od konzervatorskih preko restauratorskih do
prezentacionih, i odnosi se na oslikane zidne povrine u preostalom
dijelu hrama, koje ranije izvedenim radovima nisu obuhvaene. Ovi
radovi vreni su radne sezone 2004. i 2005. godine (sl. 11, 12, 13).
101
Slika 11. Radovi u hramu
Slika 13. Retuiranje
Slika 12. Injektiranje
Radovi su se odnosili na oteenja fresko

malter sa bojenim slojem, na podklobuene
partije, odnosno partije gdje je dolo do odvajanja fresko malter od zida nosaa i te povrine su
bile velike. Usled nesmetanog prodora vlage ivopis je na mnogim mjestima bio prekriven solima, koje su destruktivno djelovale na bojeni sloj,
te su dovele do pulverzacije i razaranja bojenog
sloja. Vidljiva je bila i kalcifikacija soli na povrini
ivopisa. Bojeni sloj prekriven je bio slojem ai
i neistoe, koji su stvarali tamniju skramu, te je
bila smanjena itljivost estetske cijeline, a samim
tim naruen je prvobitno snaan vizuelni utisak.
Injektiranjem i presovanjem potrebno je

bilo vratiti stabilnu vezu izmeu zida i fresaka. Ovaj veoma obiman i zahtjevan zadatak reen je sa dvije vrste injekcionih masa. Injektori su posebno konstruisani za guu injekcionu masu, kao i jedna vrsta presa koja je inovirana
namjenski za ove radove (o ovome emo posebno pisati). Prilikom injektiranja
koritene su i samonosive prese, gdje su nam uslovi to omoguavali.
Nakon injektiranja i presovanja potrebno je bilo ukloniti slojeve ai i
neistoe hemijskim i mehanikim putem, opiti obodne partije ivopisa,
nanijeti retu malter na manje povrine i nakon toga retuirati tako da se tonski usaglasi sa originalom. Retuirane su bile samo manje partije na pozadini
i na draperijama.
Obijanje starog i postavljanje novog ukrasnog sloja maltera u priprati,
naosu i oltarskom prostoru hrama vrie se istovremeno nakon zavretka svih
konzervatorsko restauratorskih radova na zidnom slikarstvu. Odabir i postav-
102

Slika 14. Freska prije restauracije
Slika 15. Freska nakon restauracije
ljanje sloja novog dekorativnog maltera odgovarajueg toplog oker tona mora se izvesti
veoma paljivo, jer ono ima ulogu povezivanja originalnih slikanih povrina u estetski
kvalitetnu cijelinu.38
Slika 16. Freske nakon restauracije
38
ilica Kotur, Restauratorsko slikarski zahvati na ivopisu manastira Zavale, Glasnik drutva konM
zervatora Srbije, 30, Beograd, 2006.
103
Prof. dr Vern Neufeld REDEKOP

Sant Paul University, Otawa, Canada
Verski i kulturni objekti i spomenici

mesta nasilja i pomirenja
Teolog Valter Brigeman (Walter Brueggeman) razlikuje zemlju kao prostor i
zemlju kao mesto (Breuggemann, 2002). Razlika se sastoji u tome to je zemlja kao mesto proeta simbolima isprepletenim s istorijom i znaenjskim
sistemima naroda. Graevine i spomenici u mnogome doprinose tome da
zemlja postane mesto koje omoguava zadovoljavanje potreba za identitetom u smislu znaenja, povezanosti, bezbednosti, priznanja i sposobnosti za
delovanje.
Prvo u navesti kategorije potreba za identitetom; drugo, pokazau kako
veza sa zemljom moe znaajno da se razlikuje; tree, pokazau kako zemlja
na kojoj se nalaze vani sakralni ili kulturni objekti moe da ima razliito znaenje za razliite grupe i da na razliite naine doprinosi duboko ukorenjenim
sukobima; i na kraju u pokazati da nasilje povezano sa sukobom sm proces
pomirenja moe da pretvori u pomirenje.
Potrebe identiteta predstavljaju drutvene konstrukte koji pomau da se
razumeju emocije, motivacije i dinamika sukoba koji je bio etniki i verski. Ove
ideje potiu od Maslova koji je itavu jednu generaciju teoretiara potrebe
podstakao na davanje novih tumaenja. Don V. Berton je koncept
potrebe za identitetom iskoristio za
razvoj koncepta duboko ukorenjenog sukoba za koji je smatrao da
proistie iz pretnje tim potrebama
(Burton, 1990).
Moja formulacija pomenutih
potreba moe grafiki da se prikae
na sledei nain (Redekop, 2002):
Potrebe za identitetom ukljuene u
duboko ukorenjeni sukob
Jednoj etnikoj grupi, odreena istorijska struktura moe da
odgovori na sve navedene potrebe
za identitetom. Kao izvor znaenja,
104

neka struktura moe da simbolizuje priu o grupi. Ona moda podsea na

najvanije dogaaje koji su se dogodili na tom prostoru to ga pretvara u
posebno, sveto mesto. Simboli utkani u strukturu mogu da se odnose na druge aspekte istorije grupe. Lokacija moe ili da obeleava granicu teritorije koja
se povezuje s grupom, ili centar gde se ona okuplja i sastaje. Takva lokacija zadovoljava potrebu za povezivanjem. Ona je katalizator koji obezbeuje osnovu
za vezu meu lanovima grupe, utkan u svakodnevni jezik koji povezuje: Naimo se u ..., Sea li se kada smo zajedno ili u ... Ova povezanost zajednice
postaje osnova za zajedniku akciju to je mesto gde se ljudi sastaju da bi
planirali ta e da rade; oni deluju u ime onoga to ta struktura predstavlja;
ona postaje neto to se uva. Kako su susreti, kretanje i delovanje povezani
s tom strukturom, ona se uplie u njihov oseaj sigurnosti. Dok je ona vrsta,
njihovi ivoti su, ini se, sigurni; ako je ona ugroena ili unitena, ljudi oseaju
strah i nesigurnost. Konano, ona je, kao simbol zajednice, vana za njihov
oseaj samospoznaje. Samospoznaja naroda povezuje se s tom simbolinom
strukturom. Ona se, poto su drugi shvatili njen znaaj, pretvara u neto po
emu se jedan narod prepoznaje, a isto tako i njegova istorija, njegova prava
i njegov doprinos.
Svi razlozi zbog kojih simbolika struktura utie na narod ukazuju na
same razloge zbog kojih moe da deluje i u suprotnom pravcu ako je u pitanju neka druga etnika ili kulturna grupa koja se u nekim takama moda
oduvek sukobljava s prvom grupom. Simbolika struktura ove grupe B moe
da simbolizuje vreme kada je bila ugnjetavana od prve, kada je izgubila neku
bitku, ili izgubila zemlju, te stoga stalno podsea na doivljenu nepravdu. U
meri u kojoj njene neprijatelje podstie na akciju i povezivanje, ona postaje
strateki cilj ukoliko postoji elja za sticanjem moi na raun onih koje smatra mrskim neprijateljima. Kada posmatramo emocije koje se povezuju s ovim
potrebama, lako shvatamo da odnos prema nekom znaajnom simbolikom
mestu igra vanu ulogu u duboko ukorenjenom sukobu (Redekop, 2002).
Pretnja onome to zadovoljava potrebu za smislom izaziva bes. Ljudi koji neki
simbolian spomenik smatraju svetinjom, ovo oseaju kao napad na sebe i na
ono to povezuje njihovu zajednicu. Za njih je to nepravda; ako je u pitanju
neki sakralni objekat, oseaj nepravde je pojaan, isto kao i ljutnja. Za one
koje ta ista struktura podsea na nepravde iz prolosti, samo njeno postojanje
predstavlja pretnju njihovom znaenjskom sistemu, a uporedo s tim kljua i
bes. Kada je ono to povezuje ljude ugroeno, javljaju se tuga i otuenost.
Pretnja delovanju izaziva depresiju i frustraciju. Pretnja bezbednosti podstie
strah; napad na spoznaju izaziva stid. Kada sve ovo poveemo, otkrivamo da
ozbiljniji napad na neki sakralni simbolian spomenik ili objekat izaziva snanu eksploziju emocija koje se manifestuju kao ljutnja, kajanje, mrnja, frustracija i jaka elja za osvetom. Oni to preduzimaju napad, mogu da smatraju da
105
se svete za nekadanje ugnjetavanje i da

se uzbuuju zbog nasilja koje su sproveli
nad svojim susedima.
Analiza nasilja izvrenog nad nekim
simbolinim mestom moe da se ukljui
u iru analizu naina na koji ljudi tumae
znaaj zemlje.
Obratite panju na to da na ovom
dijagramu postoje tri ose koje se mogu
koristiti za definisanje naina na koji se
razliite grupe odnose prema odreenoj vrsti imovine. Neke prostor mogu da
smatraju za duhovno mesto; druge da u
njemu jednostavno vide materijalni prostor. Jedna grupa ak moe da misli da pripada odreenom mestu i to vie
nego da ga poseduje. Druge zemlju vide kao posed koji e se kupiti ili prodati, odnosno, imovinu koja se moe posedovati. Jedna grupa na ovo moe
da gleda kroz istorijsku prizmu, a druga kroz prizmu eventualne ekonomske
koristi.
Levo od ose prikazana je situacija kada neko mesto i objekti koji se na
njemu nalaze pre svega zadovoljavaju potrebe naroda za identitetom. U ljudima iji odnos prema zemlji karakteriu svojstva navedena s desne strane,
ono to se deava u toj zemlji moe da podstie jake strasti, a njih moe da
pokree oseanje vlasnikih prava isto kao i ono to zadovoljava potrebu za
identitetom, a proistie iz bogatstva. Kada ovo imamo na umu, moemo da
zamislimo ljude koji u elji za sticanjem line koristi mogu da priine znaajno
psiholoko nasilje time to e unititi ili prisvojiti imovinu koja poseduje simboliku vrednost.
Sada, poto smo pokazali da zemlja na kojoj postoje spomenici ili simboliki znaajni objekti moe da zadovolji sopstvene potrebe za identitetom
ili da ugrozi potrebe za identitetom neprijatelja, kao i da niz znaenjenskih
sistema moe da se koristi za definisanje itavog spektra potencijalnih odnosa
prema zemlji, u mogunosti smo da ovo dovedemo u vezu i s duboko ukorenjenim sukobom.
U okviru duboko ukorenjenog konflikta dveju grupa, Mi i Drugi gurnuti
smo u mimetike strukture nasilja. Mimetike stoga to nasiljem koje sprovode jedna drugu imitiraju. Strukture su stoga zato to postoje abloni u pogledu stavova orijentacije i delovanja, kao i nasilja, budui da rade ono to mogu
kako bi izazvali patnju drugih, ili stekli korist na njihov raun. Ove mimetike
strukture nasilja mogu da izazovu dehumanizaciju u okviru koje strane, ne
potujui dostojanstvo svojih neprijatelja, objektiviziraju drugog.
106

U ovakvim sukobima injenica da zemlja kao prostor ima posebno znaenje za jednu grupu ne znai da e je potovati i druga. Nasuprot tome, to
za jednu grupu vie znai, druga e, ukoliko je obuzeta mrnjom, ispoljiti veu
sklonost da uniti ili prisvoji spomenik, ili imovinu o kojoj se radi.
Druga strana duboko ukorenjenog konflikta jeste hegemonistika struktura u kojoj jedna grupa dominira drugom. Spomenici i graevine u ovom
sluaju mogu da budu ukljueni u strukturu dominacije. Oni to ele da dominiraju drugima ruie simbolike strukture potinjenih zato da bi ih stavili
u podreeni poloaj. Ljudi koji se bore za osloboenje od onoga to smatraju dominantnim strukturama, skloni su unitavanju simbola moi onih to ih
ugnjetavaju.
U svim ovim instancama upravo simboliki znaaj mesta ini da se na lokacijama dogaa nasilje a to je vano onima to su za njih vezani, kao i onima to ele da nanesu maksimalnu psiholoku i strateku tetu svojim protivnicima. Zato ta mesta ako igraju tako vanu ulogu u duboko ukorenjenom
sukobu ne bi mogla da igraju i podjednako vanu ulogu u pomirenju.
Pomirenje je i proces i cilj. Imajui u vidu veliki broj rtava duboko ukorenjenog sukoba, kao i materijalnu tetu i postojee sklonosti ka nasilju, pomirenje nije lako. Izazov na prvom mestu predstavlja smanjenje pritiska mimetikih struktura nasilja; drugo, izgradnja mimetikih struktura pomirenja u
okviru kojih strane doprinose obostranom blagostanju. Opravdanost pomirenja moe se shvatiti kao nain spoznaje koja doprinosi formiranju i ouvanju
njegove mimetike strukture. Ono ima etiri osnovne oblasti uspostavljanje
novih veza, isceljenje trauma nastalih usled nasilja, promenu institucionalnih
struktura kako bi bila manja verovatnoa da e se nasilje ponovo javiti i stvaranje uslova za prevazilaenje te mogunosti.
Tamo gde je unitenje veoma znaajnih simbolikih spomenika ili zgrada stvorilo snaan oseaj postradanja, obnova tih objekata mogla bi da bude
deo procesa pomirenja. Da bi se to dogodilo, moramo da zamislimo scenario
u kojem je grupa A posedovala jedan sakralni objekat sakralni objekat A
koji je unitila grupa B, kao i ta bi u idealnoj situaciji moglo da se dogodi.
Pre svega, mogao bi da se pokrene dijalog o znaaju sakralnog objekta
A. Ljudi iz grupe A i grupe B mogli bi da se okupe i pozovu da kau ta imaju
o sakralnom objektu A, ta se tamo dogodilo i ta to za njih znai.
Drugo, napravili bi se planovi za obnovu sakralnog objekta A. Obratila
bi se panja da se obnova prezentira kao neto to e biti od koristi obema
stranama. Za grupu B ovo bi moglo da se predstavi kao nain restitucije i
otvaranje mogunosti za harmoninije uslove ivota. Za grupu A to bi znailo
da e joj se vratiti neto to je vano za njenu samospoznaju. Ovo bi znailo i
da bi delimino mogla da prevazie odbojnost koju osea prema grupi B zato
to je unitila taj objekat.
107
Tree, bilo bi vano da se znaaj sakralnog objekta A prezentira na drugi

nain, moda ak i da se preimenuje u sakralni objekat AB. Njegovom ve
bogatom istorijskom znaaju dodao bi se i novi smisao, a njegovo postojanje
sada bi bilo simbol pomirenja izmeu A i B.
etvrto, bilo bi znaajno da se izgradnja verskog objekta AB obavi tako
to e pripadnici grupa A i B zajedniki raditi. Oni bi se meusobno upoznali,
dok bi ekonomska korist od projekta izgradnje bila obostrana.
Peto, ovde bi povremeno mogli da se proslavljaju najvaniji uspesi postignuti tokom obnove. Ove proslave bi okupile ljude iz grupe A i grupe B.
esto, kada bi se objekat zavrio, odrala bi se finalna proslava u okviru
koje bi lideri obeju grupa odigrali znaajnu ulogu.
Sedmo, datum finalne proslave mogao bi da postane dan godinje proslave pomirenja, ljudi bi tu priliku koristili da razmisle o onome to im se dogodilo tokom prethodne godine u smislu isceljenja, uspostavljanja veza, promene institucionalnih struktura i prevazilaenja podela i rana iz prolosti.
Osmo, lanovi grupa A i B podstakli bi sve svoje prijatelje i roake da
posete sakralni objekat AB; ovo bi sa svoje strane podstaklo turizam koji bi
svima doneo korist.
Deveto, ovo bi podstaklo sline aktivnosti u vezi sa sakralnim objektom
B, zgradom znaajnom za grupu B koju je otetila grupa A.
Deseto, ljudi iz obeju grupa vremenom bi na pravilan nain poeli da se
ponose lokacijama, objektima i spomenicima znaajnim za svaku stranu.
Scenario u vezi s obnovom sakralnog objekta A bio bi jedan od mnogih
procesa koji bi vodili ka pomirenju grupa A i B.
Objekti i spomenici mogu da igraju znaajnu ulogu u ivotima ljudi iz
svih grupa. to su vie ugroeni, to postaju znaajniji. Unitenje ovih objekata
u kontekstu duboko ukorenjenog sukoba moe da izazove znaajne emocionalne, duhovne i psiholoke traume. Obnova ovih struktura moe da prui
priliku za pomirenje.
LITERATURA:
Brueggemann, W. (2002). The Land: Place as Gift, Promise, and Challenge in Biblical Faith
(II izdanje), Mineapolis, Fortress Press.
Burton, J.W. (1990), Conflict: Resolution and Prevention, Njujork, St Martins Press.
Redekop, V.N. (2000), From Violence to Blessing: How anUnderstanding of Deep-Rooted
Conflict Can Open Paths to Reconciliation, Otava, Novalis.
108

Mladenka MATOVI
Umetniki direktor, Umetniki atelje Art M
Stanje svesti o ulozi kulturnog

i prirodnog naslea
1. Uvod
Izgubljena prolost nema sadanjost,
jo manje budunost...
Kulturno i prirodno naslee zasigurno su viedimenzionalan i mnogo znaajan prostor od sutinskog znaaja za razumevanje, mir, demokratiju, razvoj i
saradnju. Slike kulturnog pejzaa balkanskih zemalja govore o esto surovoj
realnosti. Hteli mi to ili ne, one govore o nama samima, kao pojedincima ili
drutvima, svejedno. Namera ovog rada jeste, da u najkraem, iz ugla pojedinca i itavog drutva ukae na veliki problem shvatanja i poimanja tog ogromnog prostora kulture, tj. da ukae na aktuelno stanje svesti u odnosu na
kulturnu i prirodnu datost. Svakako, namera rada je da pronae i predloi
jedan koncepcijsko-metodoloki okvir za bolje razumevanja problema i napokon, njegovo normativno i drutveno ureivanje.
Osnovno pitanje, koje se posmatrau na terenu namee na kom nivou
je nae stanje svesti u odnosu na kulturna i prirodna dobra sopstvene zemlje?
Kulturni pejza je ogledalo ljudskog ivota i stvaranja, a prirodno okruenje
milje velika scena na kojoj se neprekidno igra komad to se zove ivot.
Kakva nam je ta scena i njen sadraj, gde nam je prolost, kakva je sadanjost,
hoemo li imati budunost... Neka su od goruih pitanja na koja vlade i drutva, kao i odgovorni pojedinci treba hitno da pronau odgovor.
Predmet ovog rada jeste pokuaj da se odgovori na pitanje hitne potrebe ustanovljavanja adekvatne drutvene politike i strategije u pravcu sagledavanja ovog problema, tj. da li kao drutvo i pojedinci uvek inimo sve to je
mogue da bismo doprineli ouvanju, razvoju i zatiti prirodnog i kulturnog
pejzaa? Kakva je naa svest o kulturi i njenom uticaju na nae ivote i mesto
drutva u kome ivimo? Kakav je na odnos prema sebi i sopstvenom kulturnom pejzau? Da li se uporeujemo? Kako gledamo na druge zemlje iz balkanskog i ireg okruenja, da li smo spremni da sledimo neku pozitivnu praksu, da li smo dovoljno otvoreni za nove ideje i modernije pristupe samo
109
su neka od mnogobrojnih pitanja koja trae hitne odgovore svih relevantnih

inilaca i drutvene zajednice u celini.
2. Balkanski kulturni pejza?!

Ne samo to je najbrdovitije od svih evropskih poluostrva, Balkan je, u isto
vreme i najturbulentnije tranziciono evropsko podruje. Njegova kulturna i
politika istorija kvalitativno i kvantitativno je bogata. Najoptije gledano definicija Balkana odreena je nizom geografskih, politikih, istorijskih, kulturnih,
etnikih, verskih i ekonomskih kriterijuma. Balkan je, za mnoge, prihvatljiviji u
formi odreenja kao Jugoistona Evropa. Zato je tako?
Pre svega to su, uglavnom sve balkanske nacije, svesne svoje slike u
spoljnjem svetu. Ona je, po pravilu negativna, odvojena od evropske (zapadne) civilizacije i najee prekrivena tabuima. Brojne knjige, putopisi, izvetaji,
slike i predstave koje uznemiravaju i danas krue o Balkanu, njegovim narodima, ratnikim sekirama, primitivizmu, divljatvu i drugim sinonimima koji su
pogrdni a vezuju se za balkanskog oveka i prostore. O tome poznati bugarski
naunik, izmeu ostalog, kae:
Ljudi i bogovi susreu se i prolaze jedni pored drugih na mostu ili na
raskrsnici. Oni na Balkanu ulaze u sloeni proces kontakata i konflikata, to ih
ini drugaijim u odnosu na idealne tipove iz verskih ili ideolokih doktrina.
U evoluciji ljudske civilizacije Balkan nije prelazna zona, ve prostor u kome
ljudska bia prevazilaze protivreja Boga i bogova. Tu visoku cenu ivotom su
plaale brojne generacije i ona zahteva da se revidiraju ideologeme na koje
ukazuju metaforine oznake mosta i raskrsnice, kao i strategije koje iz njih
proizlaze.39
Svakako da je prostor kulture samo po sebi takav da namee potrebu
sopstvenog preispitivanja i samoosveenja. Okvir teme odreuje prostor Balkana za razmatranje, a on je u mnogo emu sloen, protivrean, ali i zanimljiv,
interaktivan, dinamian, neretko i dramatian. Balkan, iako preteno ekonomski nerazvijen, obiluje isprepletenou kultura, svedoi o uzdignuu i propadanju imperija. Njegove prirode i kulturne riznice su od neprocenjive vrednosti. Odgovor na pitanje zato se balkanske kulture marginalizuju do krajnjih
granica, zasigurno lei u veoma niskom stanju svesti balkanskih drutava, nedostatku politike i strategije, neadekvatne organizacije i to-ta drugog.
Svedoci smo da decenije iza nas stoje u nemom posmatranju odnosa
prema ovakvim i slinim temama, posebno kada su u pitanju zemlje bive
Jugoslavije. Svesnost podrazumeva i prosveenost u odnosu na mesto, ulogu
39
110
Marija T. /1999/ Imaginarni Balkan, Biblioteka XX vek, Beograd.

i znaaj kulturnog i prirodnog naslea svih balkanskih drutava pojedinano i

u celini. Kulturna istorija Balkana prebogata je razliitim dobrim i loim periodima, stoga joj treba organizovano pristupiti i sa puno odgovornosti pomoi
da bude relevantno organizovana, prepoznata i zatiena.
Svejedno da li je u pitanju Balkan, Evropa ili ceo svet, od fundamentalne vanosti je razumevanje viedimenzionalne znanosti kulture kao potke i
osnove ivota i razvoja, kao imperativa sloge i razumevanja, kao jednog od
najvanijih drutvenih resursa... Minule krizne i ratne godine dale su jasnu sliku poraavajueg stanja svesti pojedinaca, grupa ili itavih drutava na balkanskim prostorima. Posledice su vidljive i bolne, mnogi objekti, lokaliteti, pa
ak i gradovi postali su kulturna groblja a prelepa priroda stecite otpada i
necivilizacijskog ovekovog ponaanja. Na sceni su nekompetentnost i primitivnost, uruavanje umesto zatite, dezorganizacija umesto organizacije...
Nakon ovih redaka, korisno je setiti se Niea i izreke iz dela Tako je govorio Zaratustra da je u oveku veliko to to je most a ne cilj. Prisutnost dve
Evrope Zapadne i Balkanske tzv. Nove Evrope manje vie suprotstavljenih po
mnogo emu, ali u isto vreme slinih i istih, takoe ini da su nagomilane sutinske razlike, poimanja i shvatanja dovodile do estih konfrontacija, ratova,
duhovnog i materijalnog stradanja i siromaenja.
Vremenom, metafora mosta ili raskrsnice poprimila je gotovo mantrike osobine, jer nju veliki broj ljudi koji se bave ovim regionom voli da priziva
kao njegove glavne atribute: Balkan je uvek bio sinonim za rasparavanje i zlu
kob. Kao raskrsnica zapadne i orijentalne kulture, kao razmee razliitih naroda najveim delom (Grka, Latina, Slovena, Bugara, Turaka i dr.) i dominantnih
vera (pravoslavlja, katolianstva i islama).
Meutim, znano je narodima Balkana da se ne moe iveti na mostu,
niti na raskrsnici, da je on vetrovit i opasan, ali tek, ta metafora polazi od dihotomije Istok-Zapad, pa tako Balkanskom poluostrvu pripade uloga prelaznog
regiona izmeu Evrope i Azije izmeu Istoka i Zapada i njihovih, esto nespojivih politikih, verskih i socijalnih ideala, to bitno odreuje specifinost
balkanske kulture. injenica da se stvari pomeraju napred znai, ali je sve to
jako spor proces. (Jedan broj zemalja su lanice EU, druge su na dugom tapu ekanja, a tree, poput Srbije, Bosne i Albanije su na ledu). Mnogobrojni
nepregledi politikih diskursa o Balkanu provociraju taj, po sve poseban geografski kulturni prostor, na potrebu preispitivanja odnosa: oveka prema
oveku, oveka prema kulturi, odnos drutvo kultura i obrnuto.
Iako su nune promene u mentalnom i vidnom polju shvatanja kulturne geografije regiona, raduje injenica da Balkan nije vie, krvoedni prostor
tamo negde na granici Evrope, kako se esto o njemu pisalo tokom XX i
naroito krajem pomenutog veka. Balkan zaokuplja panju svetske javnosti na
111
ovaj ili onaj nain. Ostaje da se on sam sretne sa sobom i svojim kulturnim
i prirodnim prioritetima.
Kakva e biti svest pojedinca i itavih naroda ubudue, zavisie umnogome od uloenih napora svih balkanskih drutava u cilju prevazilaenja nekih nametnutih paradigmi jednih o drugima, a to se najjednostavnije da uiniti ustanovljavanjem odgovarajue dravne politike i strategije u ovoj vanoj
oblasti. S druge strane, treba initi sve da se menja slika o Balkanu i njegovom
kulturnom miljeu u svetu, posebno u evropskim dimenzijama. Nije svejedno
da li nas neko vidi kao zaostale, primitivne narode ili pak narode spremne
za promenu, otvorene za nove pristupe organizaciji, komunikaciji i suivotu
razliitih kultura na balkanskim prostorima.
Na kraju, nije li i itav moderni svet, proao raznolike faze divljatva (esto samo na tuim teritorijama kolonijama), samo su u pitanju drugaije
geografski poreani prostori. I danas, svedoci smo kulturnog genocida nevienih razmera nad prirodnim i kulturnim blagom irom sveta. Ratovi, beda
i siromatvo, neznanje, kriminal ... Mnogo je kako lokalnog, tako i globalnog
nasilja i nemara. Svei primeri vandalizma i kulturnog divljatva na Kosovu i
Metohiji, u Mostaru, na prostoru oko Visokih Deana, kao i drugde, zasigurno
ne idu u korak sa civilizacijskim i vrednosnim normama ivota i ponaanja.
Predstoji mukotrpan rad na emancipaciji ljudskih oseanja i emocija. Moraju se nuno uspostaviti standardi u samom oveku i oveanstvu u odnosu
na okruenje. U tome treba nuno da uestvuje ceo drutveni sistem, od politike i strategije, preko informisanja, obrazovanja, menadmenta celokupne
organizacije, do pojedinca.
3. Slika stanja svesti

Vrednosti ine sutinsku komponentu kulture..., a njene funkcije su brojne:
funkcija komunikacije, prenoenja naslea i tradicije, ouvanja identiteta, saznajna i informativna funkcija, stvaralaka, funkcija vaspitanja i obrazovanja i
mnoge druge... (D. Kokovi)
Neobrazovan uitelj ne moe uiti decu u koli, a nevaspitan roditelj ne
moe vaspitati svoju decu. Treba pogledati stvarima u oi i onda e se videti
to to podrazumevamo ili nazivamo stanjem svesti. itava balkanska drutva nisu adekvatno organizovana, niti posveuju potrebnu panju negovanju, razvijanju i zatiti prirodnog i kulturnog blaga. Drave nedovoljno ine
da, putem svojih instrumenata, politike i nivoa odnosa prema kulturnom i
prirodnom okruenju, utiu i na nivo svesti svojih graana. Sredstva informisanja, obrazovni sistem, nadlena ministarstva, institucije kulture i umetnosti,
svi kojima je to dunost nisu u potrebnoj meri ispunili svoj zadatak da pro-
112

moviu kulturna i prirodna dobra kao imperativ sopstvenog identiteta, kao

neprocenjivu, trajnu vrednost koja, umnogome, odreuje odrivost i vitalnost
svake zajednice.
Ne retko svedoci smo nedostatne svesti o nunosti potovanja sebe i
sopstvene kulture, ali isto tako i nedostatka svesti o potrebi potovanja i razumevanja drugih i drugaijih kultura. To je fundamentalno pitanje na koje se
hitno mora nai odgovor, to je, uostalom i pitanje budunosti. Zbog bahatog,
nepromiljenog i neorganizovanog pristupa, balkanske zemlje, svrstavaju se,
najee, u niz drugorazrednih naroda, prostora i kultura. Razloga za pravdanje ovakvog ponaanja vie nema, jednostavno previe se zaostaje.
Na geografskom prostoru Srbije, posebno Kosovu i Metohiji, zatim Bosni, Republici Srpskoj, brojna su svedoenja i surovo realne istine temeljnog
i viedecenijskog unitavanja. Mnogi prirodni i kulturni prostori odiu zaputenou, mnogi su trajno propali ili otueni, neke dalje zatrpavamo raznim
vrstama mentalnog i fizikog otpada svih vrsta i oblika, veliki broj umetnikih
vrednosti je rasprodat, ukraden, otuen, uniten... Velikoj nebrizi preputeno
je nacionalno blago Srbije. Samo na prostoru Kosova i Metohije, gde je u poznatim, minulim dogaajima porueno ili teko oteeno preko 120 pravoslavnih crkava i manastira sa jo ni priblino utvrenom tetom uinjenom
nad urbanistikim i vernakularnim nasleem.40
U minulom vremenu, razno-raznim nezakonitim aktivnostima srpski kulturni prostor je osiromaen za neslueno bogatstvo. Nestalo je, prodato ili iz
zemlje izneto na stotine umetnikih predmeta i slika, zaputeno na desetine lokaliteta, zanemareni ikonopisi i ivopisi jedinstveni na planeti, ugroeni
arheoloki lokaliteti... Drava nije uinila dovoljno da te vandalizme sprei i
spase svoje kulturno i prirodno naslee od daljeg uruavanja. Na tom nivou,
kao i na nivou pojedinca, graanina oituje se, ta drugo nego neznanje, loa
organizacija, tj. nefunkcionalan, najee nekompetentan menadment onih
pojedinaca i struktura koji bi trebalo o tome da brinu. Na sceni je dalje veoma
nizak stepen svesti i nedostatak odgovornosti pred sobom i budunou. Odgovornost jeste podjednako i lina i kolektivna.
U novije vreme ine se veliki zajedniki napori sa zemljama regiona i EU,
UNESCO-m, Ministarstvom za kulturu, NVO i dr. da se stvari pomeraju napred,
kako u pogledu menadmenta kulturnih institucija i organizacija, tako u pogledu ukljuivanja kulturnog i prirodnog naslea. Mapiraju se problemi, odreuju ciljevi, formira strategija, kanaliu resursi, vri edukacija i mnogo toga, to
predstavlja integralni pristup ukljuivanje svih pozvanih pojedinaca, organi40
S pomenika batina Kosova i Metohije (2002), Ministarstvo kulture Republike Srbije,

Beograd.
113
zacija i institucija da se u Srbiji kulturno i prirodno blago integrie u celovitost

drutvenih kretanja.
Meutim, dalje zabrinjava injenica prisustva velikog nemara u izmenjenim drutvenim okolnostima. Tranzicija u Srbiji ipak odmie, zemlja je
otvorena, dodue sa mnogo problema, ali bitno je drugaija situacija, stvari
se pomeraju napred. Zauujue, ali i neobjanjivo da ve realizovani, veliki
projekti poput Interaktivnog Beograda, Interaktivnog Gamzigrada, Kikindskog
dinosaurusa i dr. nisu u funkciji! Nedostaje osveenost, shvatanje o potrebi
drugaijeg vrednovanja i odnosa prema onom to jeste deo kulturne i prirodne batine naih prostora. Loa organizacija, nedostatak politike i dugorone
strategije u kulturi, kao i velike strune i ostale nekompetentnosti rezultat
su nerazumevanja vremena u kome ivimo, a sve to, kasnije, na kraju imamo
u formi ekscesa. Meuregionalna, interkulturna i intersektorska komunikacija
svakim danom se poveava, a sa njom i podizanje stanja svesti svih od kojih
zavisi sadanjost i budunost kulturnog i prirodnog naslea Srbije, Balkana i
ire.
Nedostajua svest o uvanju, razvoju i zatiti kulturnog i prirodnog blaga na lokalnom i irem planu, rezultira drskim krenjem elementarnih normi
kulture ivljenja i ponaanja. Odgovornost ne treba pominjati, ona kao institucija jo uvek ne postoji u naem i mnogim drutvima u okruenju. Naprotiv,
svedoci smo bezumnosti i iroke lepeze NEodgovornosti prema prirodnim i
kulturnim resursima. Zabrinjava injenica da je bahatost toliko velika i u urbanim i razvijenim drutvenim sredinama i od strane velikih organizacija ak
i od onih koji su, po prirodi poslovanja i odgovornosti, duni da brinu i tite
okruenje o kome je ovde re.
Moe se samo pretpostaviti kakvi se sve vandalizmi ine tamo gde je
vei stepen opte i funkcionalne nepismenosti, gde je velika nezaposlenost
i nizak standard, gde drava sa svojim ministrima zaviruje samo kozmetiki
i kada gori vatra, pred izbore i samo njima vane i znane potrebe. Mnoga
pitanja jo uvek ostaju bez odgovora, a posebno na ono: Dokle emo stii,
ako ovako nastavimo!?
Svi balkanski prostori zasigurno manje-vie imaju sline situacije, s tim
to je kod zemalja lanica EU taj proces ureeniji ili je u procesu ureivanja. I
meu razvijenim zemljama, kad-kad se deavaju razni kulturni i ekoloki ispadi i nepotovanja Konvencije UN i Saveta Evrope o zatiti svetskog kulturnog
i prirodnog naslea. Deavaju se, takoe, politika ili ratna nasilja nad malim
i neureenim drutvima. To je razlog i potreba vie da se srpsko i sva balkanska drutva dobro samoorganizuju i sarauju po svim pitanjima, posebno po
ovim koja blie i dalje odreuju kulturni identitet jednog naroda i prostora.
Sve i kada bismo hteli da zaobiemo, ili iz nekog malo drugaijeg ugla
ublaimo katastrofalne posledice ovekovog nemara, neznanja i nesavesnog
114

delovanja, to ne moemo. Zakonitosti akcije i reakcije su toliko oigledne, naroito poslednje decenije XX veka da nam ne preostaje nita drugo nego duboko zagledanje u kulturnu sadanjost da bismo osvestili budunost.
irom Balkanskog prostora, posebno u delovima zahvaenim poznatim
dogaajima u minulim godinama, oituje se ogroman stepen nedostatka razvijene svesti o pojmu batine, kao i teki i gotovo nepremostivi problemi
onih koji o batini brinu ili bi trebalo da brinu.
Meutim, mnogo je drugih inilaca koji su celokupnu drutvenu sliku
doveli do uniavajueg besmisla. Nita ne moe pravdati generacije neodgovornih pojedinaca to ih je stvorilo prolo i stvara sadanje vreme, generacije koje nita ili gotovo nita ne znaju o svojoj kulturnoj istoriji, o bogatstvu
njenog velianstva prirode u kojoj obitavaju. Prosto je neverovatan stepen
letarginosti i nebrige. Kulturna zaputenost vidljiva je na svakom koraku.
Promena ponaanja je nunost, bez obzira to su tik iza nas godine kulturne pustoi i kulturne skleroze, naroito kada su u pitanju drave bive SFRJ
i drugi manje razvijeni delovi Balkana nuno je hitno osveivanje kulturnog
i prirodnog realiteta.
Drevne civilizacije od Indije, Kine, Egipta, Grke, upuivale su oveka na
zagledavanje u sebe i tok neprekidne samopromene. Ako elite menjati svet,
prvo promenite sebe jedna je od najvie citiranih misli starih filozofa. Te civilizacije znale su i negovale, uvale i ouvale mnogoznanost stvaralatva i
umetnosti, sve do dananjih dana. itav svet se divi drevnoj egipatskoj civilizaciji, na grkim mudracima i filozofiji temelji se nauka i kultura Evrope. U
svesti aktera tog vremena oito je bivala budunost u sadanjosti.
Svet XXI veka munjevito se menja. Utakmice su esto neregularne i sudije nepravedne, ali svet nije savren, dobrim delom i od svakog od nas zavisi
kakav e on biti. Danas je najpotrebnije od svih znanja ono koje se tie
upravljanja procesima promena. Stoga, nema mesta stajanju po strani i ekanju da neko drugi rei nae probleme. Taj neko moe da nam pomogne, ali
naa svest i znanja moraju da se otvore za nove, savremene procese organizacije drutva u koje je integrisana kulturna i prirodna batina u svim njegovim
segmentima.
Svet se mora uiniti boljim mestom za ivot. Deo tog doprinosa treba
da daju i narodi Balkana. Predstoji ozbiljno pojedinano i kolektivno preispitivanje od porodice, vaspitno-obrazovnih sistema, naunoistraivakih, univerzitetskih zakonodavnih, strunih i profesionalnih organizacija, privatnog i
javnog, vladinog i nevladinog sektora, sve u cilju oplemenjivanja ljudske svesnosti o redu i hijerarhiji vrednosti.
Preispitivanje bi trebalo da prekine iscrpljujue efekte ravnodunosti i nemara, a to je za poetak dovoljno. Bez obzira to su se na prostorima Balkana
deavale nemogue istorije: ratovi, lomovi, razdvajanja pa spajanja... umetnost
115
i kultura balkanskih prostora uvek je govorila svojim jezikom permanentnih

drutvenih transfiguracija koji vraa smisao i znaaj samom ivotu.
To po emu e nas pamtiti sledee generacije, ta emo im ostaviti kao
kulturno i prirodno blago najvanija je stvar u naim profesionalnim, linim
i drutvenim ivotima. Duhovne vrednosti su trajne i neponovljive. Svet se
oplemenjuje njima i samo zahvaljujui njima jedan narod ima svoje mesto
pod kapom nebeskom. Konzervativno-mitomanski obrazac o neprekidnom
krugu obnavljanja nasilja, ratova, netrpeljivost i siromaenje na Balkanu, definitivno pripada prolosti.
Moderne tehnologije vremena sa poetka novog milenijuma daju nesluene mogunosti umreavanja i komunikacije irom planete. Duhovna
inovativnost, resursne mogunosti, evropski standardi, visok stepen kulturne
demokratije i vredna naslea, neprekidno uenje, i meuregionalna i interregionalna saradnja, zasigurno izvode Srbiju i ceo Balkan na iroko polje kulturnog pejzaa proetog dinamikom raznovrsnih kulturnih modela. Ta raznovrsnost kultura i visoka svest o znaaju iste pretvorie Balkan u rasadnik lepote
rei i dela, Balkan kulturno osveenih pojedinaca i itavog drutva, Balkan
zdravog, istog, ureenog, miroljubivog, neomeenog prostora za sve ljude
sveta.
4. Interaktivnost kultura, imperativ razvoja

Sve promene u drutveno-politikom ivotu balkanskih zemalja imale su bitan uticaj na procese u kulturi i umetnosti. Bitno je istai, da savremena umetnost na prostoru Balkana ne zapoinje u devedesetim godinama prethodnog
veka, ve da poseduje dugu istoriju i da melodija jedne srpske pesme biva
doivljena kao bugarska, turska ili albanska... ili obrnuto. Svejedno, ali preplitaji zvukova, formi, ara i boja govore da su vee slinosti od razlika. Ovaj
primer odslikava svu povezanost i interaktivnost ivota. Svaka ljudska misao,
izgovorena ili neizgovorena re, sve u Kosmosu to se odigrava ima, negde
i u odnosu na neto, neku vrstu interakcije. ovek i oveanstvo moralo bi
neprestano biti pred upitanou sopstvenog odnosa, odnosa prema prirodi,
stvaralatvu, svemu.
Stvaralatvo se zainje i raa u direktnoj interakciji sa prirodnim okruenjem, taj uticaj je veit a zakonitosti neumoljive.
U digitalnoj eri u koju smo uli, stvaralatvo, kultura, informacija i obrazovanje postali su apsolutno globalizovani. Globalizacija trai nove definicije
masovne kulture, kulturnog identiteta, umetnikog dela, umetnikih anrova
itd. sve u znaku susretanja razlika, kao interkulturalizma. Ulazimo tako u dru-
116

tvo koje ne poznaje zatvorenost, izolovanost, ali i drutvo u kome se podstiu

produktivne razliitosti.41
Svakako ostaje otvoreno pitanje kako sauvati svoju posebnost u okviru tendencija globalizacije, kako u sveoptem kretanju prema jedinstvenom
svetu, utemeljenom na ekonomskoj, tehnolokoj i politikoj integraciji makar
smanjiti opasnost od jednoobraznosti, serijalizacije, hegemonizma jednog
kulturnog i politikog obrasca?
U biti, uzlet tehnologija izmenio je svakodnevni ivot oveka, a najsnanije je uticao na kulturu u emu je posebna zasluga medija. Meutim, zaslugom istih, dolazi do znatnog pomeranja svesti o kulturnom i prirodnom
pejzau lokalnog prostora. Tako se ne istie u dovoljnoj meri i na podsticajan
nain interakcija meu lokalnim kulturama, nedostaje pozitivna praksa odnos
ovekovih stvaralakih potencijala u odnosu na okruenje.
Nauka i tehnologije danas se opravdano i snano ukljuuju u kulturu,
jer to upravo i zahteva savremeni svet, tako su svi segmenti ljudske delatnosti i civilizacije uopte u neprekidnoj interakciji i nekoj vrsti stvaranja nove
vrednosti. Oblast o kojoj je ovde re sama je po sebi vrednost koja je, opet,
u interakciji izmeu prolosti, sadanjosti i budunosti. ovek je oduvek bio
u interakciji sa svojim delom ali i prostorom. Upravo mu je to pomoglo da se
menja i kroz evoluciju uspinje na lestvici kulturnih i opte drutvenih vrednosti. Svet sa poetka XXI veka menja se bre nego ikada u svojoj istoriji, pa
je nunost za veim stepenom proimanja i razumevanja kultura vie nego
imperativ opstanka.
Kultura jeste sav ivot pored koga prolazimo najee zatvorenih oiju.
Kada bi o kulturnom i prirodnom nasleu govorili sa istorijskog aspekta,
onda bi trebalo prikazati sve nijanse znaenja kulture, makar, od doba seobe
Slovena. Veliki je opseg tog polja razmatranja kroz vreme koje tka kultura i
umetnost na prostorima balkanskim. Koliko se kulture proimaju, prepliu i
jedna iz druge izviru, svedoe brojne postavke umetnikih predmeta, novia,
mozaika, fresko slikarstva, ikonopisa, reljefa, i drugih kulturnih dragocenosti
ovih prostora. Iskopine naseobina slovenskih predaka, pa samih slovenskih i
drugih naroda lie jedna na drugu.
Duh zajednike proetosti borbom za opstanak, teaki, preteno siromaan ivot budio je stvaralake porive i kroz are na tkaninama, raznim simbolima iscrtanim, oblikovanim ili ispisanim, ovek Balkana stvorio je jedinstvenu kulturnu tradiciju, onu bogatiju i onu ruralnu.
Mnogobrojne vidove prirodne i kulturne interakcije, njihove forme i jezike ovek jo ne razume u dovoljnoj meri. Kada se osvedoimo da se srpska
41
Luj D (2006) Individualna i masovna kultura, Clio, Beograd.

117
ara sa pirotskog ilima, nalazi gotovo u istovetnoj formi u Bugarskoj, Albaniji,

Grkoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Rumuniji, Egiptu, Indiji, Turskoj... tek
tada shvatimo svu mo duhovnog blaga i naslea koje se iri i mimo nae
volje.
Jedno naslee bogati drugo, a duhovna kreacija stvaralatva ima istog
imenitelja svoju kosmoloku, skoro boansku velikost. Stoga je ista multikulturalna, u isto vreme interkulturalna i transkulturalna. Meu kosmikim galaksijama, nalaze se slike savremenih umetnika, i zvuk nekog od ovih podneblja,
svakako ini elemente kulturnog i prirodnog naslea venim.
Osvrnemo li se uokolo, posvuda su slini zvuci, mentalitet i graevine.
Slini su jezici i navike, karakter naroito. Ti balkanski pealbari, mahom zapueni na sve strane sveta u potrazi za veim zaradama, nosili su sa sobom
svoje simbole, navike, obiaje, kuhinju, svoje prostote i lepote. Nisu dovoljno
bogati, ili bar ne jo, da svoje puteestvije usmere u svemirske prostore i tamo
odnesu neku svoju autentinu aru.
Od Australije do Severne Evrope prisutni su elementi balkanskog naslea, ono titra i svojim prisustvom intrigira. Ekspresivna je ba kao to je i
karakter i priroda balkanskog oveka. Ona je velika i duboka emocija jednog
velikog prostora slinih i veoma razliitih entiteta ljudskih zajednica. Drevne
naseobine Balkana, ostaci gradova, priroda i kultura u najirem smislu rei,
opominju i podseaju na duboku i trajnu ljudsku obavezu da budu otrgnuti
od zaborava.
Savremenicima i buduim generacijama, uz pomo savremenih tehnologija, vladinih i nevladinih institucija i organizacija svih balkanskih drava,
strunjaka iz oblasti kulture i umetnosti, stvaralaca, konzervatora nadlenih
ministarstava, ostaje da se neprekidno preispituju...
ta smo to i jesmo li dovoljno uinili da kulturno i prirodno naslee Balkana spasemo od propadanja, ouvamo od zaborava, da ga upiemo u istoriju
zajednike kulturne batine i batine sveta. XXI vek je vek kulturnih integracija,
kulturnih paradigmi, otkrivanja slinosti, uvaavanja razlika, otkrivanja ljudske
iskonske biti. To je veliki zadatak pred svim ljudima, pred oveanstvom. To je
prilika da se dragoceno naslee ovih prostora pokazuje svetu u formi umivenog, dostojno i na nivou svoje veliine prezentovanog.
Proetost balkanskih prostora arenilom mone prirode i umetnikog
blaga itekako e pleniti bogate putnike sveta. Treba sve to upakovati, osavremeniti, pokazati. Treba sve to marketirati na nivou umetnosti sa visokim
stepenom etike, jer kulturno i prirodno naslee to zahteva. Tu su vrednosti
vee od svih koje su materijalno pokazive. Zamisliti se treba nad nemerljivim
bogatstvom srpske sakralne umetnosti i arhitekture, od Nemanjia na ovamo.
Prebogate riznice Hilandara, Sopoana, Manasije, Peke Patrijarije, Velikih Deana, a tek skrivenih krinja sa predmetima i dragocenostima brojnih mana-
118

stira u Vojvodini, centralnoj, zapadnoj i istonoj Srbiji, Crnoj Gori ... Moglo bi
se nabrajati u nedogled.
Da je srpskim i drugim drutvima i etnikim celinama vladala svesnost
o vrednosti sopstvenog bia iskazanog kroz tako bogato naslee, da je bilo
mudrosti i znanja, slika o srpskim i balkanskim prostorima bila bi bitno drugaija, na Srbiju ne bi padale bombe, niti bi bila tako uniena i osramoena. I ne
samo Srbija, ve svi prostori koji su proli poast graanskog rata.
Najvanijem meu resursnim vrednostima kulturnom i prirodnom nasleu svakako treba vie svesnog i organizovanog pristupa. Osobenost jedne
kulture i njenog prirodnog pejzaa bogati nas, ali i opominje na neprolaznost
tih vrednosti koje treba sauvati.
Koliko je balkanska kultura meusobno proeta i gotovo na as istovetno svuda prepoznatljiva kao naa, najupeatljivije govori film bugarske autorke ija je ovo pesma. Svi narodi Balkana u tom filmu mislili su, upravo da
je to samo njihova pesma... Ostaje nam da razmiljamo, rastemo i dozvolimo
da nas kultura povezuje, gradi i razvija. Ona to moe jer u njoj je sam Izvor
ivota.
5. Mogua reenja
Informatiko-tehnoloki razvoj
Uz pomo savremenih informatikih tehnologija mogue je bre i potpunije
prii ureivanju kulturnog i prirodnog naslea. IT su imperativ vremena XXI
veka i njegovih trendova. Jednim klikom ili pritiskom dugmeta svaki pojedinac moe posedovati svet na dlanu. I ne samo to, moe interaktivno u njemu
uestvovati, tako to upoznaje druge i drugaije kulture i prostore, virtualno
moe da ih poseuje, komunicira... Digitalizacija se usavrila do te mere da
tendiraju ka minimalistikim oblicima i veliinama. oveanstvo e uskoro u
malom depu nositi sve sadraje i sve kulture sveta. Kakve li ironije! U isto
vreme odvija se igra nesluenih mogunosti i opasnosti. Svedoci smo ivota
gotovo nepremostivih razlika u shvatanjima i mogunostima...!
Sve je to jedan veliki organizaciono-tehnoloko-kulturoloki izazov za sve
zemlje Balkana. ira drutvena zajednica, koristei sve mogunosti u najveoj
moguoj meri treba da podstie lokalna i regionalna otvaranja, bez obzira
koliko su problemi teki. To zahteva integrativni, brz, umreen, komunikativno,
interaktivan pristup.
Meuregionalna saradnja
Balkanske zemlje i njihove kulture nemaju dovoljno dobar niti blagovremen
pristup drugim kulturama Evrope i sveta. Same su, kao to je napred reeno,
119
esto veoma krivo predstavljene, ali neke od zemlja poput Srbije dugo stoje
izolovane pa je dostupnost mala ili nikakva. Da bi se slika o njima menjala,
da bi sve balkanske kulture bile vrednovane shodno svojoj bitnosti i istorijskoj vrednosti, potrebno je izuzetno puno panje posvetiti meuregionalnoj
saradnji. Suivot razliitih naroda i njihovih kultura trebalo bi samo da bogati
sveukupnu kulturu sveta i na razliitim primerima od sopstvenog moe se
mnogo nauiti.
Kada je u pitanju kulturno-istorijsko naslee jedan od najboljih primera
je Velika Britanija, koja je najvie odmakla u razvoju upravljanja nasleem. Britanija je osnovala Fond za kulturno i prirodno naslee za Istonu Evropu. Ne
zaostaje ni Francuska, posebno Francuski kulturni centar u Beogradu, koji vie
od 50 godina radi na zbliavanju i razvoju kultura dvaju naroda. Tu su i neke
druge zemlje ija iskustva nemaju za cilj potiranje lokalnih kultura. Te i sline
situacije treba iskoristiti kako bi se unapredilo postojee stanje kulturnog i
prirodnog naslea u sopstvenoj zemlji.
Razmena znanja, iskustava i informacija pribliava kulture i omoguava
iru drutvenu meuregionalnu saradnju, vie razumevanja i, svakako, bolju
organizaciju koja je u interesu svih. Imperativ razvoja svesnosti o vanosti
ovog pitanja lei u meusobnoj dobroj praksi izmeu ljudi koji dele slina
interesovanja i posveenosti ovom uzvienom zadatku.
Prolost treba ostaviti istoriarima, arheolozima, istraivaima i kulturoloki
je posmatrati zarad bolje i bogatije budunosti. Razlike u globalnom svetu moraju biti prednost a ne mana, bez obzira na sve neoliberalne-globalne trendove
i amerikanizaciju sveta. Paralelno sa jednim, teku i drugi procesi koji upravo
potenciraju razlike i globalnost vide samo u mnotvu i obilju razliitosti.
Balkanskim narodima, posebno iz okruenja bive Jugoslavije nuno
predstoji ponovno upuivanje jednih na druge. Taj proces je u toku, ali je nedovoljan. Kultura nije uvek neutralan teren sa kojim se moe raunati, esto
su upravo te razlike uzrok balkanskih ratnih sekira. Sekire treba zakopati, a
otvoriti prostore za razumevanje kultura i njihovu meusobnu povezanost
kroz niz nebrojenih mogunosti. Bogat balkanski folklor, prepleten geografijom, narodnom i savremenom umetnou, knjievnou, mitovima realnim i
nadrealnim duhovnim bogatstvima svih vrsta i oblika mora biti iroki most
kretanja ljudi, roba, ideja koje slue za dobrobit svih naroda.
Naslee predstavlja nae prave vrednosti. Ne postoji mesto na zemlji
koje ga nema, ali ono nije na svim mestima priznato i uzeto u obzir. Upravo
tu dolazi do izraaja uloga drave i drutva: da na odgovoran nain preduzme
mere da se naslee proceni, ouva, konzervira, prezentira i razvija. Jedinstven
identitet koji svi nosimo, bilo da on potie iz zemlje naeg porekla ili iz zemlje
u kojoj boravimo, u najveoj meri je obeleen uticajem neeg to se u najirem smislu prepoznaje kao naslee. (Dejvid Gaun, ambasador UK u Srbiji)
120

Komunikacija Informacija...
Mada su u najtenjoj vezi, treba praviti razliku izmeu komunikacije i informacije. Komunikacija je proces u kome se informacije emituju i primaju. Za
razliku od komunikacije, informacija moe obuhvatiti najraznovrsnije pojave:
injenice, ideje, stavove, gestove, namere...42
Komunikacija je prvo mono sredstvo za saradnju bilo o kojoj oblasti ili
zemlji da se radi. Otvorenost je drugi uslov da bismo uopte neto spoznali, primili, razumeli, pokazali, izneli ... na kraju da bismo reili svoje ne male
probleme. Susedi su prva linija koju treba vaspostaviti u Kulturnom pejzau,
zatim itava Evropa i svet. Balkanske zemlje jesu Evropa i jesu svet, samo su
se njima predstavljali u neto mranijem i zatvorenijem svetlu do sada. Sliku
koju smo poslali u svet, donekle smo sami formirali, a odnekle je iskrivljena
od strane tog istog sveta. Od organizovanog i profesionalnog pristupa ovoj
vanoj oblasti zavisi kakva e krajnja slika biti predstavljana, tj. kakav e biti
krajnji ishod i posledica.
Do sada, kada je barem Srbija u pitanju nismo poloili ispit zrelosti u
oblasti meuregionalnog i interregionalnog komuniciranja i informisanja.
U dobu vrhunskih tehnologija i digitalizacija svih oblasti ivota i rada,
potrebno je da stvari razumemo, ne samo da ih znamo, u svemu je nuna funkcionalna strunost. Sokrat je esto svojim uenicima ponavljao veliku,
sutastvenu istinu: ..Ja znam koliko ne znam, a vi ne znate ni toliko. U tome
je itava filozofija naeg razumevanja sopstvenog neznanja. Komunikacija se
ui, usavrava, njome se ovladava. Informacije se ire ovakve ili onakve i potrebno je veliko umee da bi se plasirale prave, vredonosne i svrsishodne
informacije svetu o naoj ili, pak, nekoj drugoj kulturi. Zato su potrebni struni
menaderi, ljudi koji stalno ue, menaderi koji imaju ljubavi za svoje prirodno i kulturno naslee oni koji razumeju ta je to prava vrednost jednog
naroda i njegovog prostora.
Meutim, potrebna je i drava koja ui, drava koja ima ustanovljenu
politiku i dugoronu strategiju u ovoj vaskolikoj oblasti. Iz svega, da se zakljuiti da veina balkanskih drutava nije dovoljno ozbiljno shvatila ovaj prostor
drutvene zbilje o kome treba tek zauzimati stavove.
Politika i dugorona strategija
Savremeni pristup kulturnoj batini, danas upravo govori o kulturnim pejzaima kao osnovnom, gradivnom elementu evropske kulture i identiteta i ne
samo evropske. Sporo ali, reklo bi se ipak, sazreva svest i kod politiara i dravnika o potrebi promene odnosa prema kulturnom i prirodnom pejzau.
42
Kokovi D. Pukotine Kulture, Prometej, Novi Sad.

121
U toku 2005. u Varni je odran Regionalni forum efova drava jugoistone

Evrope na temu razvoja kulturnih koridora. Pitanje kulturnog i prirodnog naslea, konano je postalo neodvojivo od pitanja opteg drutvenog i odrivog razvoja!
Svakako da ostaje jo mnogo naina da se uspostavi moderna integrativna aktivnost u pogledu ostvarenja ovog cilja. Manje vie ti naini polaze od
uea i odgovornosti svih relevantnih javnih i drutvenih inilaca. Poev od
institucija kulture, ministarstava, vladinog i civilnog sektora, sredstava informisanja, strunih i odgovornih pojedinaca, istoriara umetnosti, umetnika, naunika, naih diplomatskih i drugih predstavnitava, pa do svih koji mogu i treba
da su profesionalno aktivni i angaovani u ovoj dalekoseno vanoj oblasti.
Samo organizovano drutvo i drava mogu uiniti taj napor da definiu take oslonca, odrede prioritete i strategije, usmere vaspitno-obrazovni sistem,
sistem informisanja i komunikacija u pravcu formiranja svesti o vrednovanju i
prevrednovanju svih kulturnih i prirodnih aspekata sopstvene zemlje.
U stratekom smislu nuno je ire uvoenje ove oblasti u sve nivoe vaspitno-obrazovnog sistema, u zemljama poput Srbije, Bosne i Hercegovine,
Crne Gore i Albanije. Srbija ima otvoren i teak problem Kosova i Metohije,
previsoka cena je do sada plaena, najvie zbog propusta upravo na najirem
drutvenom planu. Oblast kulturnog i prirodnog naslea dobrim delom je
razorena i zaputena na prostoru Kosova. Tu je potrebno osvestiti realnost,
savladati primitivnost i neukost, odvojiti la od istine i krenuti u kulturno
oplemenjavanje svim moguim sredstvima i metodama uz angaovanje svih
mogunosti koje nee dalje ugroavati ivote i unitavati vekovima stvaranu
kulturnu batinu.
Kulturno i prirodno naslee srpskog naroda na Kosovu i Metohiji najvee je i po bogatstvu i razliitosti, po trajanju i istorinosti u ovom delu Evrope. I pored zatite nekih spomenikih celina i objekata od strane UNESC-a,
prisutno je propadanje i zaputenost. Nedostatak slobode i stalna opasnost
od daljeg unitavanja ivota i kulture srpskog naroda neumoljivo trae hitno
reenje i zatitu.
Globalizam i njegova uniformnost oliena u kulturi sveta esto nije
dobronamerna u odnosu na ovaj prostor, kad se tome doda jo i nedostatak
adekvatne dravne politike i strategije, nedostatak odgovarajuih zakonskih
reenja, onda je situacija veoma teka.
Jedan od najvanijih moguih pravaca reavanja jeste pravna i zakonodavna regulativa sa striktnim definisanjem oblasti zatite kulturnog i prirodnog naslea. Zatim definisanje politike visokog formata u dimenzijama koja
e ukljuiti sve aktere ire drutvene zajednice da relevantno sprovode odluke
i omogue ivot kulture jednog drutva, poput srpskog.
122

Mnogo skupova, konferencija, sastanaka, tribina, studija, akcionih i ostalih planova, nee puno koristiti, ukoliko kao po obiaju, izostane implementacija i realizacija, zajedno sa neizbenom edukacijom i treningom. Nuno je,
svim raspoloivim sredstvima podii nivo najire drutvene zajednice, profesionalaca i kulturnih poslednika, kao i svest posmatraa konzumenta kulture
i umetnosti. Predstoji veliki i ozbiljan rad na intenzivnom ukljuivanju srpskog
drutva i svih balkanskih drutava u akciju visoke svesnosti o znaajnom uticaju svoje i drugih kultura zajedno u odnosu na sopstvenu i tuu valorizaciju.
Na kraju, moda bismo mogli itavu stvar osvestiti u sebi bre i jednostavnije, ako shvatimo da na kulturni i prirodni pejza ma koje dimenzije i
formata bio, izmeu ostalog, predstavlja najbolji marketing za svakog pojedinca i drutvenu zajednicu (dravu i region) iz koga potie.
6. Zakljuak
Kulturni pejza je zasigurno jedna od najinspirativnijih tema za sve koji su
bliski oblasti kulturnog i prirodnog naslea, drugim reima kulturnoj i prirodnoj batini. Tema dolazi u pravo vreme i sa mnogo razloga ima ogroman znaaj. Nedavno minula krizna vremena siromatva, ratova, razaranja, skrajnula
su oblast kulturne i prirodne batine na periferiju drutava. Logino je, stoga,
da se ova oblast ubrzano vraa na pijedestal svoje stvarne veliine, gde joj je
odavno i bilo mesto.
Kulture i naslea u celini ne mere se veliinom teritorija, brojnou naroda, materijalnom i tehnolokom razvijenou,ve brojnou kulturnog i prirodnog bogatstva. Upravo je XXI vek oznaen vekom kulturnog spajanja i razumevanja svih ljudi. Imperativ za saradnju, razumevanje, mir i razvoj naroda
irom sveta jeste njegova kulturna osveenost u pravcu shvatanja sutinskih
vrednosti razliitih kultura u prolosti i sadanjosti kao monog sredstva za
komunikaciju, razvoj demokratskih i humanistikih principa ivota.
Sve zemlje Balkana treba da iskoriste svoje veliko kulturno i prirodno naslee kao osnovu pomirenja, saradnje i veeg razumevanja, da iskoriste pomo i znanja razvijenih evropskih zemalja u pribliavanju njihovim standardima u ovoj tako bitnoj oblasti ljudskog stvaralatva.
Kulturni pejza gradi svaki pojedinac i itava drutva drave, organizacije, svi... To je sinonim za sadrajnost naeg duhovnog bia, istina o prolosti
i poligon budunosti. Koliko se u tim vrednosnim relacijama uspemo napred
pomeriti toliko emo za sebe i budue generacije ostaviti lepote naslea iz
koga izviru tokovi razumevanja i preko potrebne ljubavi meu svim balkanskim narodima. Umetnost, kultura, zdravo prirodno okruenje, lepote unutranjeg i spoljanjeg u nama i oko nas, izvee balkanske prostore iz nemara,
123
teskobe i oseanja manje vrednosti na stvarne i realno dostine visine. Bie

to, po mnogo emu, jedinstven i, moda, u Evropi najlepi balkanski kulturni
pejza. Sve zavisi od nas samih!
LITERATURA:
Boovi, G. (2006): Prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera, S. Jovanovi
Kulturni obrazac, Stubovi kulture, Beograd
Dragievi-ei, M. (2005): Menadment umetnosti u turbulentnim okolnostima, Clio,
Beograd
Dragievi-ei, M. i Stojkovi, B. (2003): Kultura, menadment, animacija, marketing,
Clio, Beograd
Dobrosavljev, D. (2004): Bioetika u Junoj i Jugoistonoj Evropi, Izvetaj sa meunarodne konferencije, Web izdanje urnala za Sociologiju
Dolo, L. (2000): Individualna i masovna kultura, Clio, Beograd
uri, N. Milo (1997): Kulturna istorija i rani filosofski spisi, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd
Fere, B (2006): Pitanje savesti, ULUS, Web asopis Mecena, broj 3. Govor, www.ulus.
org.yu
Lener, F. D. & Boli, D. (2006): Kultura sveta, Clio, Beograd
Plazini, B. (2007): Library - Open book of trhe Balkans, Umjetnika galerija Collegium
Artisticum, Sarajevo
Graskamp, V. (2003): Umetnost i novac, Clio, Beograd
Hipolit, T. (1921): Filozofija umetnosti, Izdava: I. . urevi, Beograd
Jovanovi-Boinov, M. i Langovi-Milievi, A. (2006): Interkulturni izazovi globalizacije,
Megatrend, Beograd
Janson, H. W. (1997): Istorija umetnosti, Izdavaki zavod Jugoslavije, Beograd
YUSTAT, (2006): Kulturno i prirodno naslee u Srbiji Jedinstveni pristupi: nunost ili izbor?, Web izdanje
Smirs, J. (2003): Umetnost pod pritiskom, Svetovi, Novi Sad
Kokovi, D. (2005): Pukotine kulture, Prometej, Novi Sad
Nojman, E. (1994): Istorijsko poreklo svesti, Prosveta, Beograd
Umetnost na tlu Jugoslavije od praistorije do danas, (1971): Izdavaki zavod Jugoslavije,
Beograd
Rastimir-Nedeljkovi, Y. (2006): Mondologija, ECPD, Beograd
Spomenika batina Kosova i Metohije, (2002): Republiki zavod za zatitu spomenika
kulture, Beograd
Spomeniko naslee Srbije, (1998): Republiki zavod za zatitu spomenika kulture, Beo
grad
Todorova, M. (1999): Imaginarni Balkan, Biblioteka XX vek, Beograd
124

Prof. dr Lidija AMIDI, Slaana KRASULJA, Zoran OREVI

Zavod za zatitu prirode Srbije
Kulturni predeo u sklopu zatite

prirode u Srbiji
Rezime:
Delatnost zatite prirode u Srbiji ve decenijama je u potpunosti bazirana na integrisanoj zatiti prirode i predela. Ovaj vid integralne zatite obuhvata mere i aktivnosti
koje su u funkciji dugoronog ouvanja prirodnih vrednosti i potencijala, usaglaenog
razvoja lokalnih zajednica, kao i ouvanja identiteta i vrednosti kulturno-istorijskog
naslea. Kulturni predeo, kao deo prostora oblikovan kroz istorijski razvoj stanovnitva, esto je bitan element u konceptu integrisane zatite prirode i predela.
Uvod
Srbija je centralno-balkanska i podunavska zemlja koja se odlikuje velikom
raznovrsnou abiogenih, odnosno, fiziko-geografskih uslova sredine zahvaljujui geografskom poloaju, burnoj geotektonskoj dinamici i krupnim paleogeografskim promenama koje su pratile formiranje Balkanskog poluostrva.
Raznolikost abiogenih uslova na ovom poligonu proimanja mediteranskih i
kontinentalnih uticaja, refugijalni karakter klisura i kanjona tokom Velikog ledenog doba i preplitanje brojnih migracijskih puteva flore i faune upravo na
ovoj balkanskoj raskrsnici, uslovili su da i bioloka raznovrsnost Srbije bude
izuzetno velika i u mnogim elementima jedinstvena. Predstavljajui zajedno
sa susednom Crnom Gorom jedan od 6 centara floristike, i jedan od 9 centara faunistike raznovrsnosti Evrope, planinska i visokoplaninska oblast Srbije istovremeno predstavlja i jedan od samih centara balkanskog i evropskog
endemizma i lokalnog endemizma. Znaaj i sloenost prirodnih ekosistema
ovog dela Balkana, namee potrebu njegove integralne zatite u skladu sa
principima usklaenog razvoja.
Srbija se takoe istie i po brojnosti i bogatstvu kulturno-istorijskog naslea ije se okruenje definie i kao kulturni predeo sa svim prirodnim odrednicama od kojih su neke vie ili manje uticale da se objekti nau ba na tim
lokacijama.

125
Zakonski i institucionalni okvir

zatite prirode u Srbiji
Prvi zakon koji se odnosio na zatitu prirode u novijoj istoriji Srbije, donet je
1945. godine. To je bio Zakon o zatiti spomenika kulture i prirodnjakih retkosti DFJ koji je jo tada bio pretea integralne zatite prostora.
Institucionalna zatita prirode u Srbiji zapoinje osnivanjem Zavoda za
zatitu prirode i nauno prouavanje prirodnih retkosti Narodne Republike
Srbije 1948. godine koji je kasnije promenio naziv u Zavod za zatitu prirode
Srbije. Od tog perioda, Zavod je kljuna institucija u Srbiji koja se bavi sloenim i brojnim poslovima zatite i unapreenja prirode.
Godine 1991. formirano je Ministarstvo zdravlja i zatite ivotne sredine
koje je u meuvremenu vie puta transformisano. Danas je oblast zatite ivotne sredine u Srbiji pod ingerencijom Ministarstva nauke i zatite ivotne
sredine.
Sadanji okvir za delatnost zatite prirode i prirodnih dobara u Srbiji je
definisan Zakonom o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 66/91,
83/92, 53/93, 67/93, 48/943 i 53/95), Zakonom o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/04), Zakonom o nacionalnim parkovima (Slubeni
glasnik RS, br. 39/93) i drugim podzakonskim aktima. Treba napomenuti da je
u pripremi i poseban Zakon o zatiti prirode ijim bi donoenjem prestale da
vae odreene odredbe Zakona o zatiti ivotne sredine iz 1995. godine.
Meutim, poto su sve prirodne vrednosti istovremeno i resursi, delatnost zatite prirode je u direktnoj ili indirektnoj vezi i sa drugim zakonima:
Zakonom o vodama, Zakonom o umama, Zakonom o ribarstvu, Zakonom o
lovstvu, Zakonom o geolokim istraivanjima, Zakonom o planiranju i izgradnji, Zakonom o turizmu, Zakonom o zatiti kulturnih dobara itd.
Prema Zakonu o zatiti ivotne sredine, postoji 6 vrsta prirodnih dobara:
nacionalni park, park prirode, predeo izuzetnih odlika, rezervati prirode (opti
i specijalni), spomenici prirode i prirodne retkosti.
Na osnovu Pravilnika o kategorizaciji zatienih prirodnih dobara, prirodna dobra se mogu razvrstavati u 3 kategorije:
I kategorija prirodna dobra od izuzetnog znaaja;
II kategorija prirodna dobra od velikog znaaja;
III kategorija znaajna prirodna dobra.
Trenutno je zatieno 6,14% teritorije Srbije, odnosno 464 prirodnih dobara:
5 nacionalnih parkova, 14 parkova prirode, 17 predela izuzetnih odlika, 52
stroga rezervata prirode, 21 specijalan rezervat prirode, 312 spomenika prirode i 43 okolina oko nepokretnih kulturnih dobara. S obzirom da ova poslednja
kategorija ne postoji u Zakonu o zatiti ivotne sredine, okoline kulturno-istorijskih dobara se tite na osnovu Zakona o zatiti kulturnih dobara, a studiju
126

zatite, kao strunu osnovu za pokretanje procedure zakonske zatite, priprema kao i za sva ostala prirodna dobra, Zavod za zatitu prirode Srbije.
Odnos zatite prirode i predela u praksi

Bazirajui svoj rad na viedecenijskom iskustvu u postupku valorizacije odreenog prostora, kao i u procesu izrade studije kao strune osnove za pokretanje procedure njegove zakonske zatite, Zavod za zatitu prirode Srbije polazi
ne samo od prirodnih, nego i od stvorenih odlika tog prostora.
Treba posebno naglasiti da je zatitu okruenja spomenikog naslea
kao kulturnog predela, odnosno, integralnu zatitu, Zavod zapoeo jo 80-ih
godina. Uz punu podrku delatnika u kulturi, integralna zatita je nala svoje
mesto ne samo u Zakonu o zatiti prirode, nego i u Zakonu o kulturi.
Osnovni pokazatelji prirodnih vrednosti odreene predeone celine tokom terenskih istraivanja koja prethode izradi studije zatite, su geoloke,
geomorfoloke, hidrogeoloke, paleontoloke, hidroloke, klimatske, pedoloke, floristike, faunistike, vegetacijske i ekosistemske odlike. Pri tome se
posebna panja obraa na stepen prisustva jedinstvenih ili retkih pojava, oblika ili procesa u nacionalnim i/ili meunarodnim okvirima. Takoe, postupak
valorizacije prostora sadri i posebne analize o stanju, faktorima ugroavanja
i neophodnim merama zatite i unapreenja svakog od prirodnih elemenata
ponaosob.
U postupku analize stvorenih odlika, vrednosti i potencijala prostora
predvienog za zatitu, u obzir se takoe uzima vie elemenata: istorijat prostora, kulturno-istorijsko naslee, demografske karakteristike, folklor, naselja
i infrastruktura, resursi, delatnosti, postojea prostorno-planinska i projektna
dokumentacija. Nijedna studija za zatitu nekog prostora nije uraena bez valorizacije kulturno-istorijskog naslea i njegovog mesta u prostoru.
Ono to objedinjava prirodne i stvorene vrednosti prostora kao potencijalnog prirodnog dobra, jeste njihova sintetska valorizacija i vrednovanje kroz
istorijat predela i predeone odlike. U postupku vrednovanja predela, uslovi
koji se moraju ispuniti da bi se pokrenula zakonska zatita jesu odreeni nivo
autentinosti, reprezentativnosti, raznolikosti, integralnosti i stepen ouvanosti.
Tokom prouavanja odreenog prostora se nailazi na prirodne, poluprirodne i stvorene predele. Prirodnih predela, lienih bilo kog vidljivog traga
ovekovog postojanja u prostoru, u Srbiji je veoma malo. Oni su uglavnom
svedeni na retke nepristupane, negostoljubive planinske klisure i kanjone
koji se najee tite kao specijalni rezervati ili spomenici prirode.
127
Veina zatienih prostornih celina,

posebno veih (nacionalni parkovi, parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika), odlikuje se kako prirodnim, tako i poluprirodnim
i/ili u odreenim elementima, stvorenim
predelima, odnosno, kulturnim predelima
koji su nastajali i menjali se kroz uzajamno
delovanje prirodnih, kulturnih i socio-ekonomskih faktora. Posmatrano u kontekstu
zatite prirode, najee se pribegava zatiti prirodnih i poluprirodnih predela u
kojima su vidljivi tragovi oveka u prirodi,
ali u kojima je priroda ipak, sauvala svoja
osnovna, autohtona obeleja i vrednosti.
Ovakav koncept zatite nalazi potpoPredeo ar-planine
ru i u Zakonu koji omoguava trostruki stepen zatite prirodnog dobra. Na delovima prirodnog dobra gde preovlauje
prirodni predeo, uspostavlja se reim zatite I stepena koji podrazumeva
spreavanje bilo kog vida delatnosti osim edukacije i naunog istraivanja.
Na delovima prirodnog dobra gde se smenjuju prirodni i poluprirodni predeli, uspostavlja se reim zatite II stepena koji predvia ogranieno i strogo
kontrolisano korienje prirodnih bogatstava. Na delovima prirodnog dobra
gde se smenjuju elementi prirodnog, poluprirodnog, sa eventualnim primesama stvorenog predela, uspostavlja se reim zatite III stepena. Reim zatite
III stepena podrazumeva selektivno i ogranieno korienje prirodnih bogatstava i kontrolisane intervencije i aktivnosti u prostoru ukoliko su usklaene sa
funkcijama zatienog prirodnog dobra ili su vezane za nasleene tradicionalne oblike obavljanja privrednih delatnosti i stanovanja ukljuujui i turistiku
izgradnju.
Najei tipovi poluprirodnih i stvorenih predela koji se pojavljuju u
prirodnim dobrima Srbije su predeli u kojima se nalaze kulturno-istorijski
spomenici i celine, predeli u kojima se smenjuju prirodni ekosistemi i agrobiocenoze (njive, vonjaci, vinogradi...) i pastoralni predeli u kojima se pojavljuju objekti narodnog graditeljstva i kojima je ovek oblikovao prirodu prema
svojim skromnim prohtevima (sela, vodenice, katuni, ivice, zabrani...).
Zakljuak
Sve vei uticaj oveka na prirodu i njene procese, neophodnost dugoronog
korienja prirodnih resursa, ali i sve vea potreba zatite prirodnih eko-
128

sistema kao jedine alternative opstanka, nameu potrebu kompromisne, integralne zatite prirode i predela. Za razliku od konzervacije prirode koju u
odreenim sluajevima treba i primeniti, integralna zatita prirode i kulturnog
predela obuhvata sve mere koje su u funkciji dugorone zatite prirodnih
ekosistema, obezbeivanje usklaenog razvoja lokalnih zajednica, egzistencijalno upuenih na njihovo prirodno okruenje i ouvanje kulturno-istorijskog
identiteta.
LITERATURA:
Agenda 21 Rio deklaracije (Agenda 21, Rio Declaration, UN, 1992, A/CONF/51/5/Rev.1
of 13. June 1992)
oli, D. (1974): Zatita prirode u savremenom drutvenom razvoju, posebno u izgradnji
naselja i ureenja prostora, Zatita prirode i prostorno ureenje, Republiki zavod za
zatitu prirode, knj. 4, Beograd
Deklaracija UN o ivotnoj sredini i razvoju (UNCED), Rio de eneiro, 1992.
Deklaracija o ouvanju flore, faune i njihovih stanita, UN (ECE), 1988.
orevi, Z. & Krasulja, S. (1998): Zatita okoline nepokretnih kulturnih dobara istorijat,
znaaj i mesto, Zatita prirode, Zavod za zatitu prirode Srbije
Konvencija o zatiti svetske kulturne i prirodne batine (Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage World Heritage Conservation), UNESCO
Paris, 1975
Pravilnik o kategorizaciji zatienih prirodnih dobara (Slubeni glasnik RS, br. 30/92)
Rezolucija o politici zatite i unapreenja ivotne sredine u SR Jugoslaviji (Sl. list SRJ,
br. 31/93)
Rezolucija o politici ouvanja biodiverziteta u SR Jugoslaviji (Sl. list SRJ, 22/94)
Stevanovi, V. & Vasi, V. (eds.) (1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od
meunarodnog znaaja, Bioloki fakultet Univerziteta u Beogradu, Ekolibri. Beograd
UNESCO program ovek i biosfera (UNESCOS Man and Biosphere Programme
MAB), Pariz 1997.
Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93,
48/943 i 53/95)
Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/04), Zakon o nacionalnim
parkovima (Slubeni glasnik RS, br. 39/93)

129
Prof. dr Josip KOROEC

Zavod za zatitu spomenika kulture, Ljubljana, Slovenija
Kulturno naslee u kulturnom pejzau
Rezime:
Definisanje batine koja se kao fenomen prepoznaje u raznim vidovima i nadgrauje
novim saznanjima o njenoj biti, optoj vanosti, stanju i vrstama ugroenosti, tema je
projekta Instituta za konservatorstvo in restauratorstvo Zavoda za varstvo kulturne dediine Slovenije i Notranjskega muzeja iz Postojne. U ovakvoj saradnji se neposredno
istrauje Planinsko polje poznato po svojoj izuzetnoj prirodi, istorijskom znaenju te
arhitekturnom, ruralnom i urbanistiki organiziranom prisutnou, kao prostoru kompleksnog ouvanja kulturne i prirodne batine.
Kao deo cerknikog podruja odnosno pivko-cerknike ravni koja spada u sastav krake krajine unutranje Slovenije, znai najzapadnijeg predela dinarskog sistema, Planinsko polje ujedinjuje kulturnu krajinu i krajinsku gradnju prirode u celinu
koja se vremenom pretvorila u kvalitet dravne vanosti. Zanimljivo je, da je tretirani
habitat karakteristian po aktivnom dijalogu izmeu krakih polja (svetlih elemenata) kao ravnih povrina i drveem zaraenih brdovitih segmenata prostora (tamnih
elemenata) kao volumena koji zajedno stvaraju slikovitost pejsaa, dok reka Unica
sa svojim meandrima, potocima i suhim rukavima deli polje u manje jedinice i time
stvara krajolike manjih dimenzija.
Klimatskim ritmom nastaje posledino izrazita metamorfoza prostora koja u veoj ili manjoj meri pretvara njegov opti u kompleksniji karakter. Pored permanentnih
promena i krakih prirodnih fenomena mnotvo jama, polja, fauna, vegetacija itd.
neki spadaju meu retke a neki meu jedinstvene primere nastali su uslovi u kojima je kultura kao akter njegove biosfere nala sebi prostor i vlastitom aktivnou tokom vekova stvarala svoj modus vivendi. Ulazei u njegove okvire geometrijom svojih
ideja njene su jedinice materijalno locirane na rub polja i graenim komunikacijama
(putevi, mostovi) te su jednom imaginarnom mreom meusobno povezane ne
ruei pri tome nego dopunjujui uspostavljen prirodni red.
Moglo bi se rei da se na Planinskom polju do sada sa razliitim uspehom reavala problematika ugroenosti iji je uzrok pre svega bio ovek i koja je dolazila izvana. Njegov vrlo vaan geografski poloaj, jo uvek predstavlja povezanost Mediterana
sa kontinentom u najirem smislu, pretvarao se iz prostora kroz kojeg je prolazio put
praistorijske trgovine ilibarom, ili nastala jedna mitoloka enigma stvorena povratkom Argonauta u Grku, u strateko vanu taku, koju su od antike dalje stvarali i
branili odbrambenim sistemima, granicama ak i ratovima, politiki, ekonomski i nacionalni interesi.
Predstavljeni projekat je pre svega pokuaj da se sa primenom i povezivanjem
postojeih i novih metoda u multidisciplinarni sistem razumevanje i opredelenje ba-
130

tine nadgradi onim saznanjima koja e prikazivati njeno realno stanje i objektivnije
sagledavati njenu funkciju u budue ali i spremnije se odazivati na njenu ugroenost.
Praksa zatite kulturnog naslea kao i opte shvatanje ovog pojma aktivno i pasivno dokazuju potrebu za permanentnim dopunjavanjem postojee
opredeljenosti njegove pojave u drutvenom i strunom znaenju. Spoznaja
da se radi o kvalitetu koji se prepoznaje u raznim vidovima i uporno nadgrauje novim saznanjima, ali i shvatanje njegove osetljivosti, krhkosti i prolaznosti te drugih vanjskih oblika ugroenosti, pretvara aktivnosti ouvanja kulturne
batine u kompleksne procese koji moraju biti odraz jedne opte brige.
Zato je oito da dinamika u relaciji do naslea i njegovo sve svesnije
prisustvo u objektivnom ali i duhovnom kulturnom prostoru, trae stalno
odreivanje biti i granica ovog
fenomena. Ideja i primena njegove zatite nije vie preteno
inicijativa raznih strunih i optih interesa nego i pre svega
diktat stanja i ugroenosti onih
kvaliteta zbog kojih mu je dodeljen poseban status. Geneza i
funkcija karakteristika naslea u
objektivnom svetu posledica su
raznih i razliitih inioca; bez njih
bi i u postojeim (savremenim)
situacijama prestali da budu to
to jesu i pretvarali se u jednu
Balkan
novu vrednost.
Istraivanja
Za istraivanje namenjeno prepoznavanju i determinaciji ovih procesa zanimljiv je kulturni pejza (u Sloveniji je to kulturna krajina), pravi univerzum
namernih i spontanih, organiziranih i sluajnih odnosa i njihovih posledica. S
tim ciljem su Institut za konservatorstvo in restavratorstvo Zavoda za varstvo
kulturne dediine Slovenije i Notranjski muzej iz Postojne odabrali Planinsko polje kao odgovarajui prostor istraivanja43; jer po strunoj i optoj oceni
ono spada u svojoj vrsti meu najkarakteristinija i najouvanija kraka polja
43
Istraivanje Planinskog polja sastavni je deo projekta Opredelitev pojava dediine iji je nosilac Institut za konservatorstvo in restavratorstvo ZVKDS.
131
uopte. Zato planirani zadatak proizlazi iz konzervatorskih i drugih strunih interesa, meunarodnih sugestija i pravnih odredbi ali i iz karaktera zatienog
predela; usmeren je pre svega u razmatranje odnosa izmeu materijalnog i
nematerijalnog, te prirodnog i kulturnog, kao temeljnog kvaliteta i kljunog
moderatora postojeih procesa.44
Po svom regionalnom ureenju Planinsko polje pripada Krakoj krajini
notranje (unutranje) Slovenije ili ue Pivko Cerknikom predelu. Taj je u celini najzapadniji deo dinarskog sistema, znai prostora koji obiluje prirodnim i
kulturnim nasleem u svim njegovim vidovima. Neposredni Kras, tu je ukljuena i Notranjska, imenom, prirodnim fenomenima i sve vie odreenom harmonijom izmeu kulturnog pejsaa i pokrajinske gradnje prirode, predstavlja
matinu zemlju ovog pojma, a time i odgovornost drave da se ono ouva u
svom autentinom obliku.
Reljef Planinskog polja, ija povrina iznosi 11 km a duina 6 km, ine
dve dosta kontrastne celine: iz dolomita i krenjaka, umom prekriven, blago
brdovit okvir i unutar njega svetla preteno pa travnjacima karakteristina dolina, koju palisade stabala i meandri reke Unice zbog njih je tri puta dua od
Take snimanja
44
132
IGON Tanja, PLANINSKO POLJE, Zaloba Tuma d.o.o., Ljubljana 1997; SMERDU Rado, PLANINSKO
POLJE KOT DEL NAJPOMEMBNEJE DEDIINE SLOVENIJE, Varstvo narave t. 12, Ljubljana 1979;
POLAK Slavko, OPAZOVANJE PTIC, Prironik za opazovanje ptic na izbranih obmojih Notranjske,
Krasa in obale, Postojnska jama, Turizem d.o.o., Postojna 2006.

Planinsko polje
prostora po kome tee oblikuju u manje ali

zato pitoresknije delove. Klimatskim uslovima
i velikoj koliini meteornih voda u odreenom
godinjem dobu, ona privremeno nastaje jezero
ali time se njeno dno pretvara i u ravnu povrinu. Movarski travnjaci svojim
su uslovima habitat bogate i ak endemine vegetacije (kao to su, morska
ebulica, modra sibirska perunika, ronati ilirski meek, rdee zdravilne stranice...), brojnih ptica i leptira te preko 110 vrsta pueva i koljki. Izuzetna fauna,
od proterusa dalje, naseljava krako podzemlje odnosno oko 150 jama, ponora i pilja meu kojima je gotovo najvea Planinska jama; u njoj slivanjem
dveju reka redak ako ne jedinstven primer u svetu nastaje voda Unice.45
Ambijentalne celine
45
MARUI Ivan, 4 KRAKE KRAJINE NOTRANJE SLOVENIJE, Regionalna razdelitev krajinskih tipov
Slovenije, Ministarstvo za okolje in prostor RS, Urad RS za prostorsko planiranje, Ljubljana 1998;
VODNO BOGASTVO SLOVENIJE, Ministrstvo za okolje, prostor in energijo, Agencija RS za okolje,
Ljubljana 2003.
133
Iako je predstavljalo geografsko-strateku zanimljivu i korisnu taku, srazmerno malo sa dosta izrazitim prirodnim karakterom, Planinsko polje nije bilo
interesantno za trajnije i opsenije intervencije koje bi degradirale njegov prostor u veoj meri i pretvorile ga u graen ekosistem. Verovatno je to i razlog
da se moe jo danas stanovnitvo lako opredeliti za onaj nain ivota koji
pokazuje razumevanje i pripadnost njegovim vremenom steenim odlikama.
ovek, a time i kulturni deo ovog ambijenta preteno je aktivan u jugozapadnom predelu doline. Tako je u dijalogu trga Planina, urbanistiki organiziranog u dvema parcelama uz magistralni put, sa zamkom Haasberg, istorijski i ekonomski uslovljenim kompleksom, nastao funkcionalni i imaginarni
trougao; u njegovom okviru nalaze se svi kljuni elementi obeju aglomeracija.
Prisutnost reke Unice, kao odreenog prirodnog pojasa, predstavlja granicu i
ujedno ravnopravan element pejzaa. Morfoloki je Planinu, u srednjem veku
zvanu Alben stvorio saobraaj, temeljna funkcija prastare povezanosti putem
ljubljanskog i postojnskog te ireg jugozapadnog predela. Preko zahtevnog
prelaza Postojnska vrata odvaja se jo stara jamborska ili hipotetiki rimska
cesta u pravcu Predjame, Nanosa i Primorja i ona koja od grada Haasberg vodi
u pravcu Unca, Rakeka i Cerknice.
Taku trougla predstavlja ouvan, u tlorisu okrugao, Ravbarjev stolp
toranj ostatak srednjevekovnog Malog grada. Lociran iznad ulaza u Planinsku jamu posle raznih vlasnika pripao je na kraju haasberkom kompleksu.
U kulturnom smislu on je bio najizrazitija komponenta Planinskog polja. Danas vie trag nekadanjeg subjekta, svoj razvojni put poeo je u duhu srednjevekovnih opasnosti, koristei pri tome starija iskustva, na vrhu brda kao
utvren zamak. Zbog promena u nainu ivota ali i zbog nedaa, stalne po-
Razgibanost terena risba
134

Haabsberg 2
jave koja je oblikovala ambijent,

svoj je konaan oblik dobio u reprezentativnoj zgradi na poetku
18. veka u doba kada su imanje
vodili predstavnici aristokratske
porodice Cobencel (1716). Zidan
na uzvienom terenu u osovini
tano usmerenoj preko terasasto
projektiranih partera, koji nestaju u
dolini, prema Ravbarjevem tornju
Organizacija
i ulazu u Planinsku jamu kao oslonac kompoziciji koja je arhitekturu zgrade i parka povezivala sa udaljenim takama prostora u organiziran
sistem. U njemu su se bez obzira na ekstravaganciju ideje humanizirale obe
komponente, prirodna i umetnika u harmoninu celinu. Tako su zidovi dvorca
uvali svu posebnost aristokratskog ivota, koji je prema vanjskom svetu, ba
zbog promiljenog i neprestano sadrinski dopunjavanog odnosa do okoline,
bio i opte prihvatljiv; npr. voda, sudbinski elemenat razvijenih ambijenata je
pored svog prirodnog lica bogatijeg krakim pojavama, znai slikovitim izgledom, vlagom, zvukom i energijom omoguavala rad mlinova, pilana i sl. Ono
to je inae kreacija parkova pravilom projektirala kao proizvod mate, kao to
su ritam i raznolik nivo partera, pojedine kamene forme itd., ovaj prostor je
sam omoguavao. Ne treba zaboraviti i okolinu koja nije svojom vegetacijom

135
i faunom samo stvarala njegov rub, nego je ulazila u prostor zamka i svojom
prisutnou dokazivala prisutnost i nematerijalnih sadrina.46
Zbog fizike povezanosti meu objektima ovog barokno kreiranog sistema i trga Planina vodila je pravougaono na projektiranu osovinu cesta prema
naselju i u pravcu nekadanjih privrednih objekata imanja (Malna).
Ne ba tako geometrijski strogo i ujedno podjednako otvoreno na uzvienjima i viem terasastom rubu locirane su i ruralne aglomeracije Laze, Jarkovica i Grarevec, te zaseoci i pojedina imanja. To su subjekti koji su uspeno
odravali postojee stanje, pre svega odnos prirode i oveka, odnos koji se,
zbog izrazitih krakih i klimatskih uslova ali i zbog odreene pasivnosti kraja,
nije bitno promenio.
Crte bilja
Meandri i avio snimak rastinje
Movara
Pored komunikacijskih kulturno-ekonomskih karakteristika ovaj prostor

imao je kroz svu istoriju i znaajnu geopolitiku ulogu. Fiziki je od kasno antikog doba nadalje predstavljao strateku taku u granici imperija ili drava47.
Time je bio u veoj meri negiran kvalitet prostora znaajan jo samo za zajednicu koja je u njenu ivela i za pojedine strunjake; on de facto i nije postojao
kao vrednost ni kao pojam.
TUPAR-UMI Nataa, DVOREC PLANINA (HAASBERG) PRI RAKEKU, Varstvo spomenikov 28, Ljubljana 1986, p.p. 89100.
46
47
136
NAGLI Miha, DEDIINA RAPALSKE MEJE; Rupnikova linija in Alpski zid, ivljenje ob rapalski
meji v letih 191843 (47), Pegaz International, iri 2005; JANKOVI-POTONIK Aleksander, RUPNIKOVA LINIJA IN ALPSKI ZID: Utrjevanje rapalske meje med letoma 1932 in 1941, Galerija 2,
Vrhnika 2004.

Skladno sa postavljenim ciljevima izvedeno je snimanje i prva analiza

zvune kulise tretiranog ambijenta. Zvuk kao nematerijalna komponenta prirodnog i kulturnog prostora dobar je indikator relacija meu opredeljenim
kategorijama i njegovim nosiocima; dok one proizvode oekivane efekte njegova intenzivnost, odjek i boja zavise od sezone i klimatskih uslova. Prema
dobijenim rezultatima mogue je ocenjivati bioakustiku i zvukove proizvedene ljudskim radom i ivotom, one koji tvore organski sastav Planinskog polja
odnosno aktivnog predela, i one koji su registrirani kao proizvod van njega,
u pasivnom predelu. Vei uticaj ovog drugog u prostor prvoga mogao bi da
znai agresiju koja ukazuje i na opasnost i optu ugroenost autentinosti i
temeljnog karaktera Planinskog polja.
Zanimljivi su i zvuci ive i neive prirode; oni svojim prisustvom omoguavaju merenje njihovog odnosa do kulturnog dela prostora i time se moe
pratiti stanje postojanja i ravnotee izmeu oba dva pojavna subjekta. Istraivanje zvuka znai donekle pristup jednom nematerijalnom podruju naslea,
ali i ulazak u dimenziju intuicije.
Posledice nenaklonjenosti opteg razvoja, drutvenih promena, destruktivnih prirodnih pojava ali i nedovoljne strune efikasnosti, osetno su ugrozile
posebno kulturni deo ovog prostora, dok vreme kao inilac uporno radi na
daljoj razgradnji prisutnih artefakata. Dosadanje analize pokazale su da su
akteri ovih posledica preteno dolazili iz drugih prostora. Ove opasnosti i dalje
permanentno ugroavaju ouvanost naslea. ovek i priroda faktori su koji su
bitno promenili znaaj ne tako udaljenih predela; oni svojom aktivnou ine
poseban okvir, nekakav omot oko Planinskog polja. Odbrana pred potresima,
veim poplavama, odronima ili poarima bila je do sada zbog razvijene svesti
i naina ivota pojedinih zajednica uspena. No globalnija ugroenost, kao
to su ve zaete klimatske promene nastale zbog tople grede, trai aktivniju
ali i konstruktivniju preventivu i kurativu da bi se umanjile njene posledice i
moda izbegla drastinija razgradnja.48
Saznanja
Oekuje se da e se na osnovu ovih istraivanja struka pribliiti biti same problematike ouvanja kulturnog pejzaa (kulturne krajine) kao to je primer Planinskog polja. Ali treba ga razumeti i kao predeo koji je valorizacijom i katego48
LAH Avgutin, OKOLJE IN LOVEK, Leksikon, ZD Kmeki glas, Ljubljana 1995; BUBNOV Sergej,
POTRESI, Zaloba Mladinske knjige, Ljubljana 1996; RIBARI Vlado, POTRESI, Cankarjeva zaloba,
Ljubljana 1984; POTRESNI ZBORNIK, Obinska konferenca SZDL, Tolmin, Temeljna kulturna skupnost Tolmin, Tolmin 1980; POTRESI V LETU 1998, ur. J. Lapajne, Uprava RS za geofiziko, Ljubljana 1999.
137
Voda
Raubareva kula
rizacijom dobio kao celina svoj status i opredeljenu vanost u oblasti naslea,
i to zbog odreenih dominantnih karakteristika pojedinih dobrina i njihovog
zajednikog prisustva u prostorno-vremenskoj dimenziji. Ali u tom kontekstu postoji i niz nekih drugih kvaliteta koji ne uivaju takav status; svojom
pojavom i delovanjem oni ine nekakvo ivo tkivo koje ispunjuje postojee
lakune i time u veoj meri nudi potporu neposrednom nasleu, te aktivnou stvara bezbojnu kulisu koja daje vrednovanju dobrina konaan smisao i
oseaj objektivnije i temeljnije ocene.
Kao to slike nisu samo slojevi boja i onoga to se jo moe videti kroz
njihovu transparentnost, tako kulturni pejza u svojoj biti predstavlja slojevitu kompleksnu pojavu koja, bez obzira na uinjenu kategorizaciju, moe da
opstane kao vrednost samo u vidu sistema delovanja svih faktora u njemu. U
suprotnome, on bi materijalno i nematerijalno znaio mnogo veu i nestvarniju iluziju od one koju u sutini predstavlja.
Trougao u dolini
138

Ne samo zbog namere da se ouvaju dobra i predeli koji ih pretvaraju u

celovitu pojavu, nego i zbog odravanja njihove ivotne funkcije oni trae u
okviru aktivne zatite kulturnog naslea poseban status. Naime u kulturnom
pejzau, kao to je Planinsko polje, sjedinjeni su:
prostor koji oveka integrira u njegovu prirodnu sredinu,
prostor koji oveku nudi identitet,
prostor koji oveka pretvara u socijalnu linost,
prostor koji oveka ui da prepoznaje stvarne i apstraktne karakteristike prostora,
prostor koji oveka osposobljava da stvara svoju predstavu o drugim
prostorima.49
Ova gradacija od senzibilnog do loginog prostora osnova je za kreativan proces kojim se nastalo strukturom gradi vlastita slika pravog sveta.
S obzirom na svoju izuzetnost, na fragmentarnost i na drugaiju skladnost sa postojeom realnou, kulturni pejza kao naslee nije neka ouvana
prolost, nego su to artefakti odnosno vrednosti preko kojih se u sadanjem
dobu javljaju pojedini procesi, u celini ili samo sa rezultatima iz nekog prolog
vremena. Shvatiti ga kao elemenat kulturnog univerzuma, ouvane dobrine
pojava i procesa, znai priznavati razliite uzroke zbog kojih su nastali i postali sukreator duhovne i materijalne egzistencije odreene zajednice odnosno drutva. Zato znai kulturi pejza i sagledavanje onoga sveta koji priznaje
objektivnu raznovrsnost kao tvorca celovitosti i jedinstva prirodnih i civilizacijsko-kulturnih pojmova.
Jama
aba
49
Natopir
Felis silvestris
NORBERG-SCHULTZ Christian, EXISTENCE, SPACE AND ARCHITECTURE, Praeger Publishers, New

York 1971.
139
Prof. dr Marija MAKSIN-MII

Univerzitet Singidunum u Beogradu
Predeo u praksi prostornog

planiranja u Srbiji
Rezime:
Dat je kratak prikaz stanja i problema sistema i prakse planiranja u Srbiji, posebno prostornog i envajeronmentalnog planiranja i relevantnih zakonskih osnova. Analiziran je
tretman predela u zakonskim osnovama i praksi prostornog i sektorskog planiranja.
Polo se od pretpostavke o nedostatku integralnog pristupa zatiti i ureenju predela,
koja je proverena na primeru pojedinih zakona i prakse prostornog i urbanistikog
planiranja (naroito za zatiene prostore prirodnog i kulturnog naslea i rubne zone
gradova), zatim planova, politika i instrumenata (SPU) zatite ivotne sredine i sektorskih planova i politika (zatite prirodnog i kulturnog naslea, uma i poljoprivrednog
zemljita). Ukazuje se na probleme planske implementacije, korienja i zatite planiranih i podignutih zelenih povrina u urbanom i suburbanom predelu. Polazei od EU
preporuka, regulative i instrumenata, analizirane su mogunosti integrisanja koncepta predela i planiranja predela u planski proces, u prvom redu u proces prostornog
planiranja. Preduslov za implementaciju koncepta predela i unapreenje prakse planiranja je sprovoenje baznih istraivanja i ustanovljavanje regionalne diferencijacije
predela (predeonih jedinica) i razliitih regionalnih pristupa planiranju predela. Drugi
preduslov je obezbeenje koordinacije i integrisanja prostornog, envajeronmentalnog i sektorskog planskog osnova i razliitih podrki za njihovu efikasniju implementaciju, to jest za unapreenje upravljanja zatitom i ureenjem prostora i predela.
Kljune rei: predeo, prostorno planiranje, envajeronmentalno planiranje i instrumenti, prirodno i kulturno naslee, urbani i suburbani predeo, implementacija.
Summary:
The short review of planning system and practice in Serbia has been given, of spatial
planning and environmental policies and of relevant legislation in particular. Attention has been paid to the landscape treatment in legislative grounds, and in spatial
planning and practice. A few assumptions have been made, upon the lack of methodological and integrated approach to the landscape protection and management in
the legislative grounds and planning practice. Strategic spatial plans and town master plans), environmental policies and instruments (SEA in particular) and particular
sectoral plans and policies (for agriculture land, forestry etc) have been reviewed in
attempt to check the stated assumptions. The problems of landscape and of green
open space protection and maintenance have been brought up. In respect of the EU
recommendations, legislation and instruments the establishment of the landscape
concept and of the landscape planning and its integration into the spatial planning,
environmental policies and related sectoral planning have been investigated. The pre-
140

requisite to the landscape concept implementation is the survey and establishment

of regional landscape diversification, and of the different regional approaches to landscape planning. Coordination and integration of spatial, environmental and sectoral
planning grounds and development of different implementation measures and supports are second, but not the less important prerequisite to the landscape concept
implementation, namely for the space and landscape protection and management
improvement.
Key words: landscape, spatial planning, environmental planning and instruments,
natural and cultural heritage, urban and suburban landscape, implementation.
Uvod
Sistem planiranja u celini, a u tim okvirima i sistem prostornog planiranja, nalazi se na poetku procesa re-definisanja i re-modelovanja u uslovima tranzicije,
promena politikog sistema i uloge razliitih upravljakih mehanizama u Srbiji. U situaciji kada nema nagovetaja o moguim strategijama ekonomskog,
socijalnog i politikog razvoja Srbije teko je proceniti kako i koliko dugo e
se taj proces odvijati i kada e biti izgledno uspostavljanje integralnog planiranja.
Osnovna ideja ovog rada je da razmotri stanje i osnovne/kljune probleme sistema i prakse planiranja u Srbiji, u prvom redu prostornog i planiranja
predela i relevantnih zakonskih osnova. Drugo, da ukae na mogunosti unapreenja i integracije planiranja predela u sistem prostornog, envajeronmentalnog i sektorskog/granskog planiranja. Tome u prilog moe ii neophodno usklaivanje i implementacija stratekih okvira, regulative i instrumenata
Evropske unije u proces re-definisanja i re-konceptualizacije sistema planiranja u Srbiji.
1. Sistem i praksa planiranja u srbiji

1.1. Sistem planiranja
Planiranje u Srbiji izgubilo je preanji legitimitet, a da nije steklo novi legalitet i ulogu u upravljanju i usmeravanju razvoja.
Posle perioda centralizacije (pre 1974. godine) i decentralizacije (1974
1990. godine), u poslednjoj deceniji 20. i na poetku 21. veka sistem planiranja u celini, u prvom redu socio-ekonomsko planiranje, doivelo je kolaps.
Prostorno planiranje je opstalo, suoeno sa brojnim problemima usled nedefinisane uloge u odnosu na druge upravljake mehanizme, u uslovima nepostojanja osnovnih inputa iz socio-ekonomskog planiranja i sa envajeronmentalnim planiranjem u fazi formiranja.
141
iroko rasprostranjena odbojnost prema planiranju tokom druge polovine 90-ih, dovela je do zapostavljanja njegove nove uloge u periodu tranzicije.
S druge strane, ve due vremena prisutna potreba radikalne rekonstrukcije
sistema i prakse planiranja, dodatno je potencirana promenama u drutvu,
ekonomiji i politici.
Izradi i implementaciji razliitih planova, strategija i politika kao meusobno povezanim aktivnostima u procesu planiranja i u definisanju odgovarajue
regulative, nije pridavan znaaj u sferi politikog odluivanja i upravljanja razvojem. Zbog toga je zakonskim osnovom u proteklom periodu potpuno zapostavljeno ustanovljavanje neophodnih principa, instrumenata i mehanizama za
koordinaciju planskih aktivnosti i relativizaciju konfliktnih interesa u usmeravanju i upravljanju razvojem. To nije otklonjeno ni u poslednjoj generaciji zakona
(20002006. godine).
1.2. Sistem i praksa prostornog planiranja
Zakonske osnove korienja, zatite i izgradnje prostora u naoj zemlji mogu
se, u poreenju s evropskim zemljama, svrstati u kategoriju ekstenzivne legislative, zajedno s Grkom, Italijom i panijom,50 zbog nedostatka realnosti,
doslednosti, ujednaenosti i situiranosti zakonskih reenja. Tako na primer,
oko 40 zakona ima direktan ili indirektan uticaj na korienje, zatitu i izgradnju prostora. U situaciji hiperprodukcije zakona i sekundarnog zakonodavstva
poseban problem predstavlja potpuna relativizacija znaaja meuresornog i
meusektorskog usaglaavanja njegovim svrstavanjem u usmeravajue i neobavezujue aktivnosti.51 To je imalo negativnog odraza i u novom zakonskom
osnovu o korienju, ureenju i izgradnji prostora (2003).
U pogledu sadraja, stepena obaveznosti i zastupljenosti raznih vrsta
stratekih i regulacionih planova po nivoima planiranja, sistem prostornog
planiranja u Srbiji je relativno razvijen u poreenju sa planskim sistemima zemalja EU. Kao obavezujui i usmeravajui planski okvir i osnov strateko planiranje u Srbiji obuhvata: nacionalni/republiki, regionalni, optinski i prostorni
plan za podruje posebne namene (podruje prirodnog i kulturnog naslea,
infrastrukturnog koridora, lignitskog basena, turistiko podruje, sliv vodoakumulacije i sl.), kao i generalni plan naselja. U pogledu planskog korienja i
zatite prostora najznaajniju ulogu su imali i imaju prostorni planovi optina i
podruja posebne namene, kao i generalni (urbanistiki) planovi.
142
50
Prema: The EU compendium of spatial planning systems and policies, 1997.
51
rimera radi, Zakonom o dravnoj upravi (2005) utvreno je da su miljenja resornih organa
P
neobavezujua, ak i kada je re o meuresornom i meusektorskom usklaivanju sistemskih
zakona.

Izneverena su oekivanja profesionalnih planera i strune javnosti da e,

donoenjem stratekog planskog okvira na nacionalnom/republikom nivou
(Prostorni plan Republike Srbije, 1996), doi do znaajnih pomaka i razvoja
nove uloge prostornog planiranja, kao i do poetka re-definisanja sistema
planiranja u Srbiji (Maksin-Mii, 2002).
Prisutne socijalne i probleme planerske profesije, u uslovima estih promena regulative, analizirali su Perii i Bojovi (1997), koji kau da: mi moemo da pomognemo drutvu samo do onog stepena do koga to drutvo,
odnosno politiki faktori u njegovo ime, razume probleme i eli da ih rei. Oni
dalje tvrde da smo vrlo daleko od politikog konsenzusa o ciljevima i strategijama razvoja nacionalne teritorije, gradova i naselja, zato to svako veruje da
su njegovi interesi najvaniji i najlegitimniji. Konsekventno, vladajua elita ne
smatra prostorno planiranje i urbane manifestacije javnog interesa za drutvene prioritete. Ova konstatacija vai i danas, kao i u vreme kada je napisana.
Primera radi, u praksi izrade i primene najnovije generacije generalnih
planova za urbane centre (20032006. godine) uoava se nekoliko osnovnih
problema i pitanja:
koja je sutina najnovije generacije generalnih planova da li su to
strateki planovi ili njihovi surogati, ili su neuspela i neprimenljiva
kombinacija stratekog i regulacionog plana, odnosno nisu ni jedno
ni drugo, ve forma bez pravog sadraja;
ako se generalnim planom ne reavaju strateka pitanja razvoja grada,
od opredeljenja za irenje ili poguavanje izgraenosti prostora, do
ekonomskih, socijalnih i envajeronmentalnih aspekata razvoja grada i
njegove rubne zone, tada se postavlja pitanje zasnovanosti, procene
realnih mogunosti za realizaciju planskih koncepcija i sprovodivosti
generalnog plana;
ako nema odgovora na kljuna strateka pitanja razvoja grada, emu
onda slui preuzimanje uloge regulacionog plana, to jest utvrivanje
vrlo detaljnih i generalnom planu neprimerenih urbanistikih parametara (indeksa izgraenosti i zauzetosti) na nivou celina, blokova, namena i dr., to za rezultat ima njihovu promenu regulacionim planovima
(planom detaljne regulacije), radi usklaivanja sa stvarnim stanjem i
potrebama ureenja i izgradnje prostora.
Najeklatantniji primer je skoro donet generalni plan za grad Beograd
(2003), koji nije reio vie stratekih pitanja razvoja grada, ak ni kada je re
o saobraajnim reenjima, zbog kojih je morala da se pokrene inicijativa za
njegove izmene i dopune ve godinu dana po donoenju. S druge strane tim
planom su vrlo detaljno propisani indeksi izgraenosti i zauzetosti na nivou
prostornih celina, namena, prema tipu stanovanja i dr. U praksi se generalni
plan sprovodi tako to se svim planovima detaljne regulacije menjaju nerealKulturni pejza savremeni pristup zatiti
143
no utvreni urbanistiki parametri. Drugim reima, regulacionim planovima

menja se generalni plan, to je omogueno/podrano i podzakonskim aktom
(pravilnikom o sadrini i nainu izrade urbanistikog plana iz 2004. godine),
suprotno zakonskim odredbama (Zakon o planiranju i izgradnji, 2003).
Jednom omogueno i prihvaeno probijanje pravila stratekog generalnog plana, vodi dalje u promene koncepcije ureenja i izgradnje najvrednijih i najekskluzivnijih zona i celina u gradu. Trenutno u Beogradu nije u toj
meri aktuelna centralna gradska zona, koliko zona Vraara, koja predstavlja
deo urbanog identiteta, slike urbanog predela (urbanog pejzaa) i memorije
grada. Intenzivno i ubrzano razgraivanje nasleene urbane matrice i ambijentalnih vrednosti Vraara, besprizornim probijanjem predviene visinske regulacije i izgraenosti prostora i reenjima suprotnim koncepciji generalnog
plana zarad partikularnih interesa, vodi gubitku urbanog identiteta, pejzaa
i kvaliteta te gradske celine i njene ekskluzivnosti. Koja je onda namena generalnog i bilo kog urbanistikog plana? Da li je to samo planska forma i formalno pokrie gradskih i optinskih vlasti, urbanista i arhitekata za faktiku
razgradnju urbanog prostora prema partikularnim interesima zasnovanim na
ekonomskoj i politikoj moi? Vredna pomena jeste injenica da je od strane
politike elite i gradskih vlasti tek s izradom Strategije razvoja turizma Srbije (2005) prepoznata jedna od najveih vrednosti urbanog pejzaa Beograda
sauvana generalnim planom tzv. zeleno srce Grada (zona Kalemegdan
ume u forlandu Dunava Veliko Ratno ostrvo park Mira pored ua Save),
nasuprot idejama pojedinih gradskih graditelja da se na Velikom Ratnom
ostrvu izgradi veliki, staklom pokriveni, zabavni park.
Novoustanovljena praksa urbanistikog planiranja u Srbiji nije poznata,
niti prihvatljiva sa stanovita planskih sistema evropskih i ostalih razvijenih zemalja.
1.3. Envajeronmentalno planiranje i praksa
Od sredine 90-ih, posle UN Conference on Environment and Development u
Rio de aneiru 1992. godine, postupno se javljaju novi momenti u politici zatite ivotne sredine u Srbiji. U najnovijem kiobran zakonu o zatiti ivotne
sredine s kraja 2004. godine prisutna je tendencija obezbeenja koordinacije
envajeronmentalnog, prostornog i sektorskog planiranja. Po prvi put se u proces i procedure prostorno-planske i envajeronmentalne evaluacije uvodi obaveza izrade SEA (SPU strateka procena uticaja) i ex post EIA, pored ex ante
EIA (PU procene uticaja razliitih projekata). U skladu s direktivama Evropske
Unije o SEA, SPU je dovedena u vezu sa stratekim, prostornim i urbanistikim
planiranjem, kao i sa sektorskim planiranjem, a ex post EIA sa realizacijom investicionih projekata. Problem predstavlja metodologija izrade i integrisanja
SPU u planski proces, koja je jo u fazi pripreme i u EU. Postoji realna opasnost
144

da, bar u poetku, ovaj instrument bude u formalnoj primeni, bez pravog i
pravovremenog povratnog uticaja na izradu i donoenje planskih odluka i njihovu implementaciju.
Uinjen je, po prvi put, napor da se zakonskim osnovom ustanovi pristup u skladu s principima odrivog razvoja. I pored toga, u praksi je prisutan
veliki raskorak izmeu normativne i stvarne zatite ivotne sredine. Rezultat
tog raskoraka je veliki nesklad/kontrast izmeu nezadovoljavajueg stanja ivotne sredine, s jedne strane, i ostvarenog nivoa socio-ekonomskog razvoja
u Srbiji, s druge.
2. Tretman predela u sistemu i praksi prostornog i
sektorskog planiranja
Cveji, Vider i Proki (2001) opravdano ukazuju da je planiranje predela jo
uvek nejasno definisana planska disciplina, koja do sada nije nala odgovarajue i eksplicitno mesto u zakonskim osnovama, kao ni u praksi.
Zapravo, planiranje predela kakvo egzistira u planskim sistemima evropskih zemalja, i pored zalaganja brojnih strunjaka (Bogdanovi, 1973; Milinkovi, 1978; Jankovi, 1987; Gostovi, 1989. i dr.),52 nije prihvaeno i nema tradiciju u praksi planiranja u Srbiji, za razliku od pojedinih republika bive SFRJ
(Slovenije i Hrvatske).
U naem planskom sistemu, odnosno u prostornom i sektorskom planiranju, pa ak i u envajeronmentalnom planiranju, zatita i ureenje predela su zanemareni, bilo kao specifian planski aspekt, bilo kao poseban oblik
planiranja. Pojam predela i planiranje predela nisu adekvatno situirani u seriji
zakona o planiranju i ureenju prostora, zatiti ivotne sredine, kao i o prirodnim resursima (poljoprivrednom zemljitu, umama, vodama i dr.) i kulturnim
dobrima.
U vaeem zakonu o planiranju i izgradnji prostora pojam predela nije
prisutan, kao ni planiranje, zatita i upravljanje predelima. tavie, nije ustanovljen ni plan sistema zelenila i otvorenih prostora, kao sastavna komponenta urbanistikih planova. Poseban problem predstavlja previd predela i slike
predela/pejzaa rubne gradske zone (suburbani predeo) i peri-urbane zone
(kultivisani predeo), ruralnih naselja i podruja, zatienih prirodnih i kulturnih
dobara (kulturni predeo sa razliitim podtipovima), upravo za ona podruja
za koja je planiranje predela i njegove slike najznaajnije. Ovaj propust nije
otklonjen ni u sekundarnom zakonodavstvu (pravilnicima o sadrini i izradi
prostornih i urbanistikih planova).
52
Prema: Cveji (1996: 23).

145
Novi kiobran zakon o zatiti ivotne sredini ambiciozniji je i progresivniji od prethodnog, izuzev u jednom, u pristupu i tretmanu predela. I dalje
se pojam predela iskljuivo vezuje za prirodno naslee, kao jedan od kriterijuma za izdvajanje i proglaavanje prirodnog dobra (nacionalnog parka, parka prirode, predela izuzetnih vrednosti). U isto vreme, nigde se u zakonskim
odredbama ne pominje zatita i ureenje predela, ni kada je re o strategijama, planovima i programima za zatitu ivotne sredine, niti za upravljanje
prirodnim resursima i dobrima. Isti propusti javljaju se i u odredbama Zakona
o nacionalnim parkovima (1993).
Jedino obrazloenje ovog propusta, koje se moglo uti u neformalnim
razgovorima sa pojedinim obraivaima teksta zakona, jeste da e problematika predela biti obraena u sistemskom zakonu o zatiti prirode. U tom sluaju, ini se da je re o nerazumevanju pojma i kategorizacije predela, jer je na
prostoru Srbije najzastupljenija kategorija kulturnog predela. To bi znailo da
se cela problematika redukuje na samo jednu kategoriju prirodnih predela,
a i ona na ogranien broj predela na zatiene prirodne (ili prirodi bliske)
predele.
Upravo je envajeronmentalna regulativa, u prvom redu kiobran zakon,
najvaniji zakonski osnov za definisanje pojma predela, planiranja, projektovanja, ureenja i upravljanja predelom i ustanovljavanja obaveza za druge vrste
planiranja, na nain na koji je tim zakonom ureena oblast zatite i upravljanja
ivotnom sredinom. Bez toga, ne moe se oekivati da tretman predela bude
adekvatno ureen regulativom u ostalim sektorima/granama, u prvom redu u
domenu zatite i korienja prirodnih resursa i kulturnih dobara.
U vaeem zakonu o kulturnim dobrima i pokuajima izrade novog zakona figurira zatiena okolina nepokretnih kulturnih dobara, bez dovoenja
u vezu s pojmom predela i slike predela, ni kada je re o dobrima van urbanih
naselja, to jest dobrima u kulturnim i prirodnim predelima.
U praksi stratekog, prostornog i urbanistikog planiranja tretman predela je fragmentaran i redukovan samo na pojedine komponente predela. Na
svim nivoima prostornog planiranja tretman predela ne samo da nije integrisan u planski proces, ve je predeo potpuno zapostavljen i u pogledu ekolokog, kulturolokog, socijalnog, ekonomskog, estetskog i drugih aspekata.
To je sluaj i sa Prostornim planom Republike Srbije, za razliku od Strategije
prostornog ureenja Republike Hrvatske (1997), kojom je izdvojeno 16 osnovnih regionalnih predeonih jedinica i utvrene mere i propozicije za zatitu i
ureenja predela na niim nivoima prostornog planiranja.
Slina je situacija, kao na nacionalnom nivou planiranja, i kod prostornih planova podruja posebne namene, od koji se veina radi za podruja
sa intenzivnim prostornim i socio-ekonomskim transformacijama, kao to je
izgradnja magistralnih saobraajnih koridora, vodoakumulacija za regionalne
146

sisteme vodosnabdevanja, povrinska eksploatacija lignita i sl. Tako se, na primer, u prostornim planovima za lignitske basene obrauje problem revitalizacije i rekultivacije podruja po zavretku eksploatacije kopova, ali je vrlo malo
zastupljen problem degradacije, obnove i ureenja predela.
Prvi pokuaj ove vrste uinjen je u izradi prostornog plana za podruje Pan-evropskog multimodalnog saobraajnog koridora X deonica Beograd-Ni. Ideja je bila da se analiziraju uticaji autoputa na predeo i definiu
mere i akcije za zatitu, ureenje i upravljanje predelom. Prvi problem, koji se
pojavio u toku izrade plana, jeste davno zavrena izgradnja deonice autoputa
i izvrene promene i degradacija predela. Drugi problem je bio nedostatak
osnovnih istraivanja tipologije predela na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. U tim uslovima, u prostornom planu se moglo operisati samo sa
globalnim tipovima predela (koji vie odgovaraju nacionalnom nivou planiranja) i pretpostavkama o njihovim promenama, kao i sa optim merama za njihovu rekonstrukciju i obnovu (Miliji, Spasi, Maksin-Mii, 2002). Kada je re
o prostornom planu koridora X za deonicu Ni-Republika Makedonija, tek u
njegovoj razradi na nivou regulacionog plana uinjen je napor da se ureenje
pejzaa integrie u proces izrade planskih reenja i smernica za trasu, objekte i pratee sadraje autoputa. Slinih pokuaja nije bilo u izradi prostornih
planova za ostale deonice koridora X granica Hrvatske-Beograd, granica
Maarske-Beograd i Ni-granica Bugarske.
Sledei pokuaj uinjen je u Regionalnom prostornom planu administrativnog podruja grada Beograda (2004). Plan sadri kvalitetno obraen segment o ciljevima, zadacima i pristupu planiranju i ureenju predeonih celina
i elemenata urbanog, suburbanog i kultivisanog predela. U planskim reenjima i propozicijama ostalih segmenata plana ne prepoznaje se uticaj planskih
postavki i reenja o ureenju predeonih celina i/ili elemenata, to ne znai da
u procesu izrade planskih reenja nije bilo potrebne meusektorske koordinacije i interakcije. Pretpostavka je da su se obraivai sreli sa slinim problemima kao i kod izrade pomenutog plana za deonicu koridora X od Beograd
do Nia, to je uticalo na relativno uopten planski iskaz i odsustvo smernica
za ureenje predela i slike predela na niim nivoima prostornog (za prostorne
i urbanistike planove za prigradske optine) i sektorskog planiranja, to se
moe smatrati osnovnim nedostatkom ovog regionalnog prostornog plana.
Vider (1996) diskutuje o praksi prostornog planiranja za podruja prirodnog naslea, od kojih su neka upisana ili predloena za upis na Ramsarsku,
MAB i druge liste. Ona ukazuje da se kod prostornih planova za podruja prirodnog naslea (npr. nacionalnih parkova, rezervata Obedska bara i Sievaka klisura) uoava nedostatak tretmana svih funkcija i kompleksnosti predela,
naroito s predeonog i ekoloko-biolokog aspekta.
147
Polazei od stava Vider, vredan panje je tretman predela u izradi prostornog plana podruja posebne namene za Park prirode Golija (2005), kojim
je obuhvaen i Rezervat biosfere Golija-Studenca upisan u MAB listu. U predlogu ovog plana uinjen je iskorak u odnosu na prethodnu praksu prostornog
planiranja podruja zatienih prirodnih dobara. Planom se zagovaraju ciljevi
zatite kulturnog predela i ouvanja ambijentalnih, estetskih i rekreativnih pogodnosti podruja, ouvanje tradicionalnog naina poljoprivredne proizvodnje i sl.; izvrena je generalna diferencijacija tipova biotopa i utvrene opte
mere njihove zatite, kao i opte mere ouvanja tradicionalnog naina izgradnje i ureenja ruralnih naselja i sl. Meutim, izostalo je diferenciranje podruja na predeone celine i utvrivanje smernica i propozicija za ouvanje slike/
pejzaa po tim celinama. I u ovom sluaju teko je uoiti stvarni uticaj, izuzev
formalnih poziva, planskih postavki i reenja o ureenju kulturnog predela i
zatiti biotopa na planska reenja u drugim segmentima plana (ume, umsko
i poljoprivredno zemljite i dr.) i na plansku sintezu (plan namene prostora).
Istovremeno je prisutno zalaganje za razvoj iskljuivo tradicionalnog, ekstenzivnog stoarstva i ostalih poljoprivrednih aktivnosti. Takva opcija teko
da je odriva, jer su zatita travnih povrina od degradacije i ouvanje demografske vitalnosti stanovnitva i njihovih ekonomskih aktivnosti od podjednakog znaaja za ouvanje i prezentaciju zatienog kulturnog (bliskom prirodi)
predela Parka prirode Golija. Planiranje i ureenje predela trebalo bi, izmeu
ostalog, da omogui diferencijaciju travnih povrina u pogledu njihovog graninog kapaciteta za panjako stoarstvo, radi relativizacije oprenih interesa
zatite prirode i razvoja ekonomskih aktivnosti stanovnitva. Time bi se izbegla
loa praksa ustanovljena na podruju Nacionalnog parka Kopaonik, na kome
je zabranjena ispaa stoke, to za posledicu ima degradaciju travnih povrina
i predela, s jedne strane, i ekonomske gubitke lokalnog stanovnitva koje je
prinueno da ispau stoke organizuje na Peterskoj povri, s druge (MaksinMii, Nikoli, Kruni, 2003).
Pozitivan pomak uinjen je i u valorizaciji zona II stepen zatite prirodnog dobra sa predeonog stanovita, na osnovu koje su planom predloene
korekcije i proirenja obuhvata tih zona.
Bio bi jo vei pomak da je isti pristup primenjen i za diferencijaciju reima zatite i valorizaciju obuhvata neposredne okoline i zatite prirodnog
prostora Manastira Studenica, s obzirom da za utvrivanje zona sa razliitim reimima zatite kulturnih dobara i njihovog kulturnog predela nisu do
sada definisani polazni kriterijumi ni od strane slube zatite kulturnih dobara, niti zatite prirode. Primer nejasnih i neusklaenih kriterijuma za utvrivanje vrste i granica obuhvata zona sa razliitim reimima zatite kulturnih
dobara i njihovog kulturnog predela jesu Manastir Sopoani i srednjevekovni grad Ras. Za potrebe izrade Prostornog plana optine Novi Pazar (2006)
148

nadlena sluba zatite kulturnih dobara utvrdila je zonu sa reimom I stepena zatite na prostoru povrine 25,6 km2 oko srednjevekovnog grada Rasa
i Manastira Sopoani, s velikim ogranienjima za razvoj obuhvaenih lokalnih zajednica. U elaboratu zatite nisu navedeni i obrazloeni kriterijumi za
utvrivanje samo jedne zone najvieg stepena zatite i njenog obuhvata.
Praktino je obuhvat zone s najstroim reimom zatite odreen samo na
osnovu najveeg dometa vizuelne percepcije okruenja iz Manastira Sopoani i Starog Rasa. Na taj nain je obuhvaen trostruko vei prostor od
predloenog za zatitu Predela izuzetnih odlika Ras-Sopoani (1995), kojim
je sluba zatite prirode obuhvatila izvorinu elenku reke Rake (poev od
Vrela Rake) sa nepokretnim kulturnim dobrima i njihovom zatienom okolinom, ukupne povrine 8,2 km2 na kojoj je predvieno uspostavljanje reima
III stepena zatite.
Zalaganja za primenu integralnog pristupa u metodologiji prostornog
planiranja nee biti u potpunosti ostvarena, sve dok nedostaje kompleksan
tretman predela i integrisanje planiranja, zatite i upravljanja predelom u
planski proces. To se posebno odnosi na pripremu i evaluaciju planskih opcija, gde je ovaj nedostatak najizraeniji. Uvoenjem SPU u planski proces, plan
predela bi trebalo da poprimi ulogu jednog od instrumenata za evaluaciju
alternativnih strategija i varijanti planskih reenja o korienju, zatiti i izgradnji prostora.
Sutina je da je prostor Srbije predeono vrlo raznovrstan, od izrazito
ravniarskih i dolinskih, do izrazito planinskih predeonih celina. Do sada nisu
vrena bazna i celovita istraivanja tipologije predela, niti je ustanovljena regionalna diverzifikacija predeonih celina za teritoriju Srbije. Usled toga, javljaju
se znaajna ogranienja za utvrivanje pristupa i politika zatite i upravljanja
razliitim predeonim celinama i tipovima predela, kao i za definisanje adekvatnih okvira, obaveza i smernica za prostorno, envajeronmentalno i sektorsko/gransko planiranje.
Neto bolja je situacija s praksom urbanistikog planiranja. I pored propusta u zakonskim osnovama o generalnim planovima naselja, zahvaljujui
tradiciji i metodologiji izrade ovih planova, ustanovljenoj u zlatnim godinama urbanistikog planiranja u bivoj SFRJ i Srbiji (sredina 70-ih i 80-te), u primeni se zadrala posebna forma planiranja predela plan sistema zelenih i
rekreativnih povrina. Osnovna slabost ovog, stratekog nivoa urbanistikog
planiranja je zapostavljanje akvatinih i, naroito, predela u rubnoj zoni. Upravo su ovi predeli protekle decenije bili izloeni brojnim i razliitim vrstama
pritisaka na korienje i izgradnju prostora i ivotnu sredinu (spekulacije zemljitem, nekontrolisano isputanje zagaujuih materija, neplanska i nekontrolisana izgradnja i sl.).
149
Ti problemi se ne mogu reavati parcijalnim prostorno-planskim reenjima i merama sektorskih/granskih politika, ve integralnim planskim pristupom, koji ukljuuje i planiranje i upravljanje predelom.
Ako se za planiranje sistema zelenih i rekreativnih povrina moe oceniti
da je razvijeno na nivou stratekog urbanistikog plana, ista ocena ne vai i
za regulacione planove i instrumente (urbanistiki projekt), posebno na podruju sredinje Srbije. Na podruju Vojvodine i sredinje Srbije, u izradi regulacionih planova za urbana podruja sve je rairenija loa praksa planiranja
otvorenih zelenih povrina na neiskorienim (ostacima) delovima planskog
podruja, koji preostanu po utvrivanju svih ostalih namena, objekata i sadraja u prostoru. Praksa izrade i primene urbanistikog projekta upuuje da je
taj tehniki akt postao de facto osnovni planski instrument za usmeravanje
ureenja i izgradnje urbanog predela, to jest za artikulaciju i kontrolu ispunjenosti partikularnih interesa u izgradnji najvrednijih gradskih celina i zona, uz
minimalnu zatitu javnog interesa ili uz odstupanje od zatite javnog interesa,
pogotovo kada se radi o javnim zelenim povrinama.
Drastian primer, koji nije vezan za nivo stratekog planiranja, ve za
nivo regulacionih planova (za urbane i peri-urbane zone i ruralna naselja) jeste funkcionalno i predeono potpuno neprihvatljiv nain izgradnje prostora,
u prvom redu stambenih, ali i razliitih objekata uslunih delatnosti, male privrede i dr. Jedan od primera je Negotin, izrazito tradicionalno-kulturoloka regija Srbije, sa dugotrajnom i bogatom tradicijom narodnog graditeljstva, koja
je prilagoena ravniarskom predelu. To je istovremeno i regija sa visokim
stepenom migracija. Prve migracije su bile ka Sloveniji, odatle u Austriju (Koruka-Celovec) i Nemaku, da bi se najvei deo migranata zadrao i nastanio
u vedskoj. Sa promenom mesta boravka migranti su donosili nove tipove
izgradnje objekata, karakteristine za predele u kojima su iveli. itava naselja,
od kua do dvorita, izgraena su i ureena pod uticajem planinskih i alpskih
tipova objekata, koji nemaju nikakve veze sa predelom Negotina i njegovim
graditeljskim nasleem.
Usled neefikasne implementacije planskih odluka, izraen je problem
implementacije planskih reenja o zelenim i rekreativnim povrinama. Za razliku od zlatnih godina urbanizma, sa dobrom praksom podizanja i ureenja
otvorenih urbanih prostora (posebno novih stambenih naselja), 90-ih zapoinje naputanje ranije prakse. Oskudica finansijskih i ostalih investicionih resursa dovela je do redukcije budetskih sredstava lokalnih zajednica za ureenje
graevinskog zemljita, tako da su trokovi podizanja planiranih javnih i zajednikih zelenih povrina svedeni na minimum, da bi potom bili eliminisani. Slina situacija je i sa odravanjem postojeih javnih zelenih povrina, podignutih
u periodu pre 90-ih godina. Istovremeno, planirane i podignute javne zelene
povrine postale su predmet razliitih vrsta spekulacija. Tako se danas moe
150

govoriti o deliminom unitenju i gubitku podignutih zelenih povrina.53 Kada

je takva situacija sa postojeim zelenilom, moe se lako pretpostaviti kakva je
kada su u pitanju planirane zelene povrine. Ove povrine ne samo da se ne
privode nameni, ve nisu zatiene od neplanskog korienja i re-planiranja
za druge namene. Tome pogoduje i nepostojanje katastra zelenila za naselja, to olakava donoenje odluka o re-planiranju zelenih povrina za druge
namene. Ovaj nedostatak predstavlja i znaajno ogranienje kako za izradu
stratekih i regulacionih urbanistikih planova, tako i za monitoring planske
implementacije otvorenih zelenih povrina.
Spekulacije zemljitem i enormna bespravna izgradnja, dovele su do pojave ekstremno loe prakse potpunog zapostavljanja javnog i privatnog zelenila u neplanski podignutim naseljima u rubnoj i peri-urbanoj zoni, naroito
na ulazno-izlaznim putnim pravcima u naselja. Formiranje zelenih koridora i
drugih javnih zelenih povrina u tim naseljima teko da e biti mogue u budunosti, jer nema rezervnih raspoloivih prostora za ovu namenu.
Cveji, Vider, Proki (Ibid., s. 37) ukazuju na jo neke od problema dosadanje prakse planiranja u Srbiji. Na prvom mestu izdvajaju nerazvijenu praksu korienja predeonih metodologija i tehnika u procesu planiranja, za koju
smatraju da je delom posledica nepostojanja potrebnih baza podataka i tehnologija njihove obrade i primene (npr. GIS, katastarski podaci, vegetacione i
karte potencijala vegetacije, itd.). Drugo, ukazuju da postoji veliki obrazovni i
informacioni deficit u odnosu na problematiku planiranja, zatite i upravljanja
predelima.
Ta konstatacija se mora uzeti s rezervom kada je re o planskim osnovama gazdovanja umama i umskim zemljitem, koje u pogledu metodologije i tehnika izrade sadre neophodne elemente za plan predela. Meutim,
plan predela nije i formalno prisutan kao segment u izradi osnova i programa
gazdovanja umama i umskim zemljitem. U pojedinim evropskim zemljama
(npr. Nemakoj) plan predela sastavni je deo planskog osnova gazdovanja umama.
U ostalim sektorskim planovima i politikama predeo, planiranje i zatita
predela nisu prisutni, to predstavlja veliki propust, posebno kada je re o
poljoprivrednom zemljitu, vodoprivredi, rudarstvu, saobraajnoj infrastrukturi
i drugim velikim potroaima prostora i uzronicima transformacije i degradacije predela.
53
ajee je re o njihovom neplanskom korienju za graevinsko zemljite, odnosno za

N
izgradnju privremenih i stalnih objekata uslunih delatnosti, podzemnih garaa i sl. Svedoci
smo eklatantnih primera te vrste u najstroem centru Beogradu (podzemna javna garaa
pored Starog dvora gradske skuptine), iju realizaciju nije moglo da sprei ni ugroeno lokalno stanovnitvo, niti struna javnost.
151
U envajeronmentalnom planiranju i politikama, posebno onima za

oblast zatite prirode i prirodnog naslea, prema Cveji, Vider, Proki (Ibid.,
s.37) nisu razjanjene razlike izmeu pojmova i koncepta zatite predela i zatite prirodnih dobara, kao ni izmeu uloge i obuhvata zatienog prostora i
zatitne zone prirodnog dobra u odnosu na predeo. Kada je re o podrujima
prirodnog naslea Vider (Ibid., s. 66) smatra da ovi nedostaci dolaze do izraaja ve u toku istraivanja i ustanovljavanja zatite prirodnog dobra. Ona istie
da postoji samo formalno pozivanje na ouvanje izuzetnih odlika predela, a
da se zapravo definisanje obuhvata i evaluacija tih podruja ne zasniva i na
istraivanju tipova predela, njihove osetljivosti i ugroenosti, pogodnostima
i ogranienjima predela za razliite namene i aktivnosti, kao ni na merama
zatite i ureenja dobra i njegove zatitne zone prilagoenih utvrenom tipu
predela. Na sline probleme u praksi zatite kulturnog naslea i njihovog kulturnog predela ukazuje opisani primer Manastira Sopoani i Starog Rasa.
Zakljuna razmatranja mogunosti unapreenja

tretmana predela u sistemu i praksi prostornog
planiranja u Srbiji
Nalazimo se pred periodom utvrivanja i potvrivanja sistema planiranja,
sticanja njegovog novog legitimiteta i uspostavljanja vee efikasnosti prakse planiranja. Potvrivanje sistema planiranja i relevantnih zakonskih osnova obavljae se u odnosu na EU strateke okvire, regulativu i instrumente, u
prvom redu u domenu planiranja. Ta okolnost moe predstavljati prednost i
pogodnost za uspostavljanje i definisanje uloge i pozicije planiranja predela u
sklopu razvoja sistema planiranja u celini i, u tim okvirima, razvoja pojedinih
oblika planiranja.
Prethodni stav zasnovan je na najmanje dva od brojnih EU stratekih
okvira i instrumenata, u prvom redu na ESDP (European Space Development
Perspective, 1999) i ELC (European Landscape Convention, 2000). Evropska
perspektiva prostornog razvoja svrstava konzervaciju i mudro upravljanje prirodnim resursima i kulturnim predelima u jedan od tri fundamentalna cilja
evropske politike prostornog razvoja. Ovim dokumentom su utvrene i opcije
politika kreativnog upravljanja kulturnim predelima: (i) ukljuivanje vrednosti
kulturnog predela u okvire integrisanih strategija prostornog razvoja; (ii) poboljanje koordinacije mera razvoja, posebno onih koje imaju uticaja na predele (Ibid., s. 34). U Evropskoj konvenciji o predelima generalne mere se odnose posebno na: (i) utvrivanje predela zakonskim osnovama za dominantnu
komponentu diverziteta pojedinih podruja i osnovu njihovog identiteta; (ii)
integraciju predela u regionalno i urbanistiko planiranje, kao i u sektorske
152

i druge politike, koje imaju direktan ili indirektan uticaj na predele (Ibid., s.
3). Polazei od propozicija i mera utvrenih EU okvirima i regulacijama, kao i
potrebu i pravce re-definisanja sistema planiranja u Srbiji, mogu se sagledati
neke od mogunosti za unapreenje tretmana predela, posebno kada je re
o prostornom planiranju.
Prvi, neophodan korak je situiranje i definisanje pojma predela i tretmana predela u zakonskim osnovama o zatiti ivotne sredine. Sledee je definisanje planiranja i zatite predela u zakonskim osnovama o prostornom i
sektorskom planiranju.
to se tie pozicioniranja tretmana predela u metodologiji stratekog
planiranja, do sada su se javila dva suprotna pristupa. Prvi, koji zastupaju
strunjaci iz oblasti pejzane arhitekture (Cveji, 1996; Vider, 1996; Cveji, Vider, Proki, 2001), zalae se za plan predela kao sektorski plan, koji bi imao
ulogu obavezujueg osnova za izradu svih stratekih planova, slino praksi
planiranja predela u oblasti Nordheim-Westfalen u Nemakoj. Drugi, koji su
izneli strunjaci iz bio-tehnolokih disciplina (Jovi, Medarevi, 1996), suprotan je prvom pristupu i zalae se za plan predela kao specifian aspekt, ravnopravan ostalim i/ili kao komponentu integrisanu u izradu stratekih sektorskih
planova, odnosno u osnove gazdovanja umama.
Sa stanovita prostornog planiranja, najmanje bi etiri problema trebalo
uzeti u obzir prilikom diskusije o ponuenim pristupima tretmanu predela.
Prvo, sektorski lobiji su u naoj sredini vrlo moni, posebno lobi u umarstvu,
saobraajnoj infrastrukturi, graevinarstvu i dr. Drugo, planerski lobi ima slabu
poziciju u sklopu hijerarhije politikog i socio-ekonomskog odluivanja, a pejzane arhitekte nisu uli u koaliciju sa nekim od postojeih lobija. Tree, strateko planiranje je u dubokoj krizi, koja se u mnogo manjoj meri osea u sektorskom planiranju, posebno u odnosu na planiranje predela. etvrto, ali ne i
najmanje znaajno, re-definisanjem sistema planiranja, u prvom redu sistema
prostornog planiranja, ustanovie se legalna potreba i legitimitet integralnog
i interdisciplinarnog pristupa planiranju, korienju i zatiti prostora.
Na tim osnovama bi trebalo proveravati ponuene pristupe tretmanu
predela u sistemu planiranja i planskom procesu. U tom smislu, ini se realniji
i svrsishodniji pristup tretmanu predela kao obaveznoj komponenti stratekih
planova i specifinom aspektu prostornog, envajeronmentalnog i sektorskog
planiranja (zatite i korienja prirodnih resursa, prirodnih i kulturnih dobara
i dr.).
Istovremeno bi bilo opravdano zagovarati poseban plan ureenja predela za podruja zatienih prirodnih dobara i kulturnih dobara u kulturnom,
prirodi bliskom predelu. Slino je i sa delovima rubne zone koji nisu u obuhvatu generalnog plana urbanog naselja, gde bi plan predela bio jedan od
153
instrumenata ouvanja i ureenja otvorenih prostora i unapreenja slike predela.

Sutinsko za ukljuivanje koncepta predela u sistem i praksu prostornog
planiranja jeste ustanovljavanje regionalne diverzifikacije predela/predeonih
celina i razliitih regionalnih pristupa planiranju predela. Da bi se ostvarilo
eljeno unapreenje stratekog planiranja, neophodno je preduzeti sveobuhvatna i kontinuelna bazna istraivanja tipologije predela i regionalne diverzifikacije predela/predeonih celina u prostoru Srbije.
Rezultati takvih istraivanja predstavljali bi osnov za utvrivanje okvira,
mera i propozicija za strateke planove na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Sledstveno tome, jedan od glavnih zadataka stratekih planova i
njihove implementacije korienja, organizacije i izgradnje prostora, bila bi
zatita vrednosti razliitih tipova predela, kao jedne od osnovnih karakteristika
prostora, ali i zbog drugih razloga: ekolokih, kulturnih, estetskih i sl.
Time bi se omoguilo i ustanovljavanje zatite i ureenja predela kao
jednog od ciljeva i kriterijuma prostorno-planske i envajeronmentalne evaluacije, u sklopu strateke i ex post evaluacije planskih politika. to se tie
posebnih metoda i tehnika, u svetlu rastue relevantnosti aspekta interesa u
planiranju, kao i zalaganja za integraciju envajeronmentalnih zahteva u strateko planiranje, izglednim se ine razliite kombinacije pristupa u tradiciji
kost-benefit analiza, s jedne strane, i onih koji nastaju s pojavom SPU, s druge.
Pretpostavka je da e takve kombinacije, posebno razvoj SPU, olakati definisanje tretmana, metoda i tehnika zatite i upravljanja predelom.
Drugi, neophodan korak jeste poveanje efikasnosti upravljanja zatitom
i ureenjem prostora i predela, koje se moe obezbediti:
koordinacijom prostornih i urbanistikih planova, enavejronmentalnih
i sektorskih planova, strategija, politika, programa i instrumenata, uz
razvoj zemljine, stambene i drugih zapostavljenih politika i obezbeenje podrke opteekonomske politike sprovoenju zatite i ureenja prostora i predela;
multisektorskim pristupom, to jest primenom pogodnih kombinacija
mera i instrumenata raznih politika prema planskim odlukama, tematskim oblastima i problemima koji se reavaju u zatiti predela (prirodnog i kulturnog naslea, voda i dr.);
istraivakom, programskom i institucionalno-organizacionom podrkom i informacionim, monitoring i kontrolnim sistemima o prostoru i
ivotnoj sredini; i
informisanjem i uspostavljanjem partnerstva/kooperacije na relacijama: javni privatni sektor; dravne nezavisne institucije i organizacije; nivoi upravljanja stanovnitvo, interesne i ciljne grupe.
154

LITERATURA:
Cveji J., Planiranje predela. U: Planiranje i ureenje predela, Udruenje urbanista Srbije, Beograd, 1996, 1629.
Cveji J., Vider V., Proki S., Planiranje predela i zatita prirode primeri iz prakse. U: Planska
i normativna zatita prostora i ivotne sredine, Udruenje urbanista Srbije&Udruenje
prostornih planera Srbije, Beograd, 2001, 3340.
The EU compendium of spatial planning systems and policies, Regional development
studies, Regional policy and cohesion, European Commission, Luxemburg, 1997.
European spatial development perspective, European Commission, Potsdam, 1999.
European Landscape Convention, Committee of Ministers of the Council of Europe,
2000. http://www.nature.coe.int/english/main/landscape/conv.htm
Jovi D., Medarevi M., Osnovi i koncepcija planiranja ureenja prostora u okviru umskih
podruja. U: Planiranje i ureenje predela, Udruenje urbanista Srbije, Beograd, 1996,
7383.
Generalni plan Beograda 2021., JUP Urbanistiki zavod grada Beograda, Posebno izdanje, Beograd, 2003.
Maksin-Mii M., Ostvarivanje Prostornog plana Republike Srbije. U: Prilog unapreenju
teorije i prakse planiranja i implementacije, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije,
Beograd, 2002, 117124.
Maksin-Mii M., Nikoli M., Kruni N., Odranje sela na Kopaoniku, Izgradnja, br. 12,
Beograd, 2003, 393404.
Miliji S., Spasi N., Maksin-Mii M., Pristup izradi i primeni prostornog plana podruja
infrastrukturnog koridora na primeru autoputa E-75 deonica Beograd-Ni. U: Noviji pristupi i iskustva u planiranju, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, 2002,
2734.
Perii D., Bojovi B., Planiranje, ureenje i izgradnja prostora. U: Saoptenja sa 20-godinjice Smera za prostorno planiranje, Katedra za prostorno planiranje, Geografski
fakultet, Beograd, 1997, 19.
Prostorni plan Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, knj. 1. i 2., Beograd, 1996.
Predlog prostornog plana podruja Parka prirode Golija, CEP Centar za planiranje
urbanog razvoja, Beograd, 2005.
Predlog prostornog plana optine Novi Pazar, Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd, 2006.
Regionalni prostorni plan administrativnog podruja garda Beograda, JUP Urbanistiki zavod grada Beograda, Posebno izdanje, Beograd, 2004.
Strategija prostornog ureenja Republike Hrvatske, Ministarstvo prostornog ureenja,
graditeljstva i stanovanja, Zagreb, 1997.
Strategija razvoja turizma Srbije, Horwath Consulting Zagreb&Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2005.
Uredba o utvrivanju Prostornog plana podruja infrastrukturnog koriodra Ni-granica Republike Makedonije, Slubeni glasnik RS, br. 77, Beograd, 2002.
155
Uredba o utvrivanju Prostornog plana podruja infrastrukturnog koridora autoputa

E-75, deonica Beograd-Ni, Slubeni glasnik RS, br. 69, Beograd, 2003.
Vider V., Plan predela i sprovoenje zatite i unapreenje zatienih prirodnih dobara. U:
Planiranje i ureenje predela, Udruenje urbanista Srbije, Beograd, 1996, 6572.
Zakon o planiranju i izgradnji, Slubeni glasnik RS, br. 47, Beograd, 2003.
Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS, br. 135, Beograd, 2004.
Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Slubeni glasnik RS, br. 135,
Beograd, 2004.
156

Prof. dr Milenko STANKOVI

Arhitektonsko-graevinski fakultet, Banja Luka
Koncept i vizija naselje u harmoniji sa

prirodom savremen pristup zatiti
nasljea na Balkanu
Nikada priroda ne kae jedno a mudrost drugo
D. Julije Juvenal
Rezime:
Arhitektura jeste taj ivi kreativan duh, koji iz jedne generacije u drugu, iz jedne epohe prema sledeoj, kree svojim putem, postoji i raa se u savrenoj harmoniji sa
ljudskom prirodom i primamljivim okolnostima ljudske egzistencije. (1) ovjek, da bi
opstao, mora hitno korigovati postojei nain miljenja, formirati novu filozofiju ivljenja. Neophodno je da raspolae sa zavidnim nivoom znanja, tolerancije i spremnosti
za kompromis. Uvaavanjem strunosti svih aktera u prostoru, potovanjem regionalnih specifinosti, naela integralnosti i odrivosti u prostoru nastojimo ponuditi nov i
savremen pristup zatiti prirodnog i kulturnog nasljea na Balkanu. Istraivaki projekt
istovremeno nudi vizionarska rjeenja (model) upravljanja i uspjenog rasta naselja,
ciljano mijenjajui odnos i ponaanje u prostoru, stvarajui uslove zdravog ivota ljudi u novom milenijumu, na istraivanoj teritoriji. Studentski radovi na zadanu temu:
Izgradnje naselja u harmoniji sa prirodom, preispituju se i testiraju u nastavnom procesu. Prezentacija rada strunoj javnosti za cilj ima upoznavanje iste sa teoretskim
dostignuima i mogunosti praktine primjene.
Kljune rijei: naselje, harmonija, zatita, zdrav ivot, plan, odriv razvoj
Summary:
Architecture is the living spirit of creativity, which, from generation to generation,
from one epoch to another, moves along its way, exists and rises in perfect harmony
with human nature and attractive circumstances of human existence. (1) In order to
survive, man has to change the current way of thinking and create a new philosophy
of living. Knowledge is essential, but so is tolerance and readiness to compromise.
As we attempt to offer a new, modern approach to preserve the natural and cultural
heritage of the Balkans, we should take into consideration all individual factors acting
in and affecting space, respect regional particularities and the principles of integrity
and spatial sustainability. This research project offers visionary scenarios / a model
for habitation management and growth, while purposefully changing the relation
to and behaviour in space, creating healthy conditions for human existence in the
studied area in the new millennium. Students works on the set topic: Construction of
habitations in harmony with nature have been analysed and tested during teaching,
and the aim is to present and inform relevant professionals and stakeholders on their
achievements and the possibilities of their implementation.
Key words: habitation, harmony, healthy life, plan, sustainability
157
Uvod
Ne postoji primitivan ovjek, postoje samo primitivna sredstva. Ideja je stalna, jednako silna ve od poetka.
Le Korbizje
Planiranje i projektovanje stambenog prostora preplie se sa projekcijom ivota, provocira polemike rasprave o reorganizaciji prostora za porodicu u minulom vijeku. Neophodne su strune i naune rasprave o definisanju pravila
graenja za zdravo ivljenje. Kvalitativne promjene ka unapreenju ivota u
naselju i mikrolokaciji zgrade nameu se kao imperativ. Provedena istraivanja
pomijeraju razmiljanja ka sutinskim aspektima arhitekture kao okvira ivota
u naselju. Definisanje mjesta ivljenja stvaranjem fizikog okvira u kom se pobuuje i diktira impresija, odreuje vizuelni komfor i ugoaj, nastoji se univerzalni jezik arhitekture pribliiti studentima i praksi.
Razvoj i opstanak civilizacije usko je vezan za pitanje obrazovanja inenjera kao vitalne poluge visokokolskog obrazovanja uopte. To je posebno
bitno kod obnove devastiranog prostora, kao to je to sluaj na ovoj teritoriji.
Obrazovanje inenjera po bolonjskom modelu je vjerovatno istorijska ansa da zajedno sa zemljama Evrope stvorimo jedinstven sistem obrazovanja i
istraivanja. Postavlja se pitanje ta svaki pojedinac i drutvo u cjelini treba da
uine da bi pruili pomo i podrku ovom procesu. Arhitektonsko-graevinski
fakultet u Banjaluci je u procesu remodelovanje nastave od nastavnika kao
moderatora promjena zahtijevao preduzimanje odreenih koraka u primjeni
principa Bolonjske deklaracije. Na predmetima Arhitektonsko projektovanje
postavljen je cilj: Mlade kolege moramo spremno doekati i aktivno se ukljuiti u proces interaktivne nastave! Nastavni proces je osmiljen tako da stimulie timski rad, partnerski odnos, odnosno zahtijeva aktivno uee (ime
se pobuuje interes za ciljana istraivanja u oblasti arhitektonskog projektovanja). Ambicije i bezrezervna podrka studenata sa starijih godina u zapoetom
procesu: mladost, entuzijazam, nastojanja da se procesi u drutvu mijenjaju i
unapreuju, elja za uspjehom i dokazivanjem, ohrabrili su nas da istrajemo
na zacrtanom putu, bez obzira na brojne potekoe. Istraujui mogui model zdravog ivota kroz semestralne i diplomske zadatke ciljano su analizirane
brojne lokacije uz Vrbas (da bi se svim graanima omoguila dostupnost rijeci
i unaprijedilo postojee stanje, ponudile alternative). Interveniui i u drugim
dijelovima grada Banjaluke, te optinskim centrima Derventi, Srpcu, Gradici,
Novom Gradu..., eljeli smo napraviti iskorak, ali ispotovali princip vizije naselja u harmoniji sa prirodom. Ukazivanjem na nova dostignua i tendencije u
oblasti projektovanja ponuena su odreena projektna rjeenja kao mogui
model na zadatim lokacijama, ime bi se unapredilo postojee stanje. Potuju-
158

i uslove i ogranienja lokacije nastojali smo zadovoljiti: potrebe, prohtjeve i navike

buduih korisnika kroz jedinstvo funkcije konstrukcije i forme, potujui regionalne osobenosti i tradicionalne vrijednosti, kako bi se zajedniki stvorio prihvatljiv i
zdrav ambijent ivljenja stanovnitva kao osnovni principi savremene arhitekture.
Slika 1. Janjske otoke,

ipovo
Slika 2. Bardaa, Srbac
Slika 3. Vrbanja, Kotor

Varo Incpiracija autoru se
rodila u netaknutoj prirodi
Prostorno ureenje
...Umjetnikovo orue za mjerenje nije ruka nego oko,
jer ruka djeluje, a oko sudi.
Mikelanelo
Ureenje prostora ne moe se svesti na korienje, jer je ono prije svega
upravljanje pretpostavkama reprodukcije ivota u prostoru, sa sloenim odnosima koje ostvaruju uesnici u toj reprodukciji.
Prostorno ureenje je multidisciplinarna oblast koja izuava cjelinu, meuzavisnost pojava i procesa u odnosima ovjeka, razvoja i prostora u istraivanom obuhvatu. Zahtijeva ono kompleksne i sinhronizovane intervencije
svih uesnika u prostoru. Kad ureujemo prostor, koji ima svoju prirodnu i
istorijsku prolost, ali i drutveno prepoznatljivu budunost, ne smije se dozvoliti da on bude mjesto dogaanja, ve okvir i uslov integrisanja svih sadraja i djelatnosti bitnih za razvoj ljudske zajednice, naselja, prirodnog podruja, privrednog kompleksa ili graditeljske batine.
Globalizacija uvodi nove prostorne zahtjeve i ponaanje u prostoru. Prostorno planiranje treba upotrebom strunih metoda i sadraja rada da odgovori na ove kompleksne prostorno-razvojne potrebe, odnosno uskladi zahtjeve sa mogunostima kapacitetom prirode, da bi se planski eliminisali
prethodno uoeni konflikti u prostoru. Uspostava efikasnih i lako provodivih
propisa iz oblasti zahtijeva provjeru mogunosti i izradu alternativnih rjeenja
159
sa moguim posljedicama njihovog izbora i ocjenom stratekog uticaja na

ovjekovu sredinu. Integralnim sagledavanjem i tretiranjem cijele teritorije, uz
dosljedno potovanje naela prostorno odrivog razvoja, osvjetljavamo sve
aspekte teritorijalnog razvoja sa modalitetima upravljanja prostorom. Ukljuivanje javnosti u svim segmentima korak je blie demokratizaciji prostora kao
zajednikog dobra svih graana. Dosadanji prostorni razvoj u Srpskoj je u velikoj mjeri optereen stihijskom i haotinom izgradnjom (izostaje njegovanje
regionalnih i kulturnih specifinosti i osobenosti). Razvoj naselja deavao se,
uglavnom, uz putne i infrastrukturne koridore, vrlo esto, naalost, i na izuzetno kvalitetnom poljoprivrednom zemljitu. Gradilo se i gradi mimo tradicionalnih vrijednosti i stvarnih potreba. Prioritetna aktivnost je izrada zakonom
propisanih planova za cijelu teritoriju, kadrovsko osposobljavanje, informatika uvezanost strunih institucija i organa svih nivoa. Ne smije se zaboraviti ...
planiranje kao aktivnost modernih lokalnih vlasti je proces koji se nikada ne
zavrava. (2) U procesu planiranja i implementacije planskih rjeenja uimo
cio ivot. Planirajui za nova pokoljenja ispravljamo sopstvene greke, steena saznanja iz teorije ugraujemo u praksu, stvaramo nove vizije razvoja. U
timskom radu i partnerskom odnosu svih aktera u prostoru nastoje se zajedniki pronai prihvatljive vizije razvoja istraivane teritorije. Novi tip pojava i
procesa nudi unapreenje kvaliteta u svojstvu zakonomjernosti u planiranju i
ureenju prostora. Potpisivanjem Ljubljanske deklaracije o prostornoj (teritorijalnoj) dimenziji odrivog razvoja (3) BiH je postala svjesna izazova pred kojim
se nalazi prostorno ureenje. Prepoznajui znaaj evropskih integracija koje
su u toku, prihvatila je prostorni razvoj kao metodu dostizanja harmoninog
razvoja na teritorije Srpske u budunosti.
Integralno planiranje i ureenje prostora

Bog nekim ljudima daje velike darove, jer kada dobiju
nastup genijalnosti tj. kreativnosti, mogu u jednom trenutku
nadii ono za to su drugima potrebne godine.
Albreht Direr
Sveobuhvatno sagledavanje sadanjice uz analizu prolosti neophodan je korak ka trasiranju i iznalaenju pravilnog puta za budunost. Moramo znati da
je ...prije grada postojao zaselak, svetite, selo, jo prije sela postojalo je logorite, sklonite, pilja, kameni humak; a prije toga postojala je sklonost prema
drutvenom ivotu, koja je oigledno zajednika ovjeku i mnogim drugim ivotinjskim vrstama. (4) Drutveni ivot ovjeka je koheziona nit jedinstva koja
se provlai kontinuirano kroz proces planiranja i ureenja prostora. Integralnost i predvidivost ivotnih procesa u prostoru bitni su i nezaobilazni para-
160

metri za planere. Plan ne smije biti jednostavna trodimenzionalna predstavka,

vizija njegovog stvaraoca u koju uvodimo ljude ili im dekretom propisujemo
da tu ive. ovjek, kao budui korisnik, mora biti tu aktivan uesnik, kreator.
Planski kreiran ambijent ivljenja treba omoguiti svim korisnicima prostora
adekvatno zadovoljenje potreba, prohtjeva i navika, kao i mogunost iskazivanja sopstvene osobenosti. Svaki akter u prostoru treba dati lini doprinos u
kreiranju zajednikog ambijenta ivljenja, ime se istovremeno obavezuje da
potuje kompromisno usaglaene i propisane opte urbane normative. U protivnom, iskazae nezadovoljstvo nametnutim okvirom ivljenja, u kome je sve
propisano po neijoj elji i volji, a on se tu nita i ne pita kao budui korisnik, a
oekuje se da bude ivotno vezan za to mjesto. ivot ovjeka je veoma kompleksan, dinamian, oscilira u kretanju i mirovanju. Kretanje nije samo jedno
jednostavno merljivo pomeranje, korisno u planiranju, ve da su, uistinu, to
dve stvari. Postojei i otkriveni pogled. Otkrili smo da je ljudsko bie stalno
svesno svog poloaja u okruenju, da ima potrebu za oseajem mesta i da je
taj osjeaj identiteta praen sveu o onom drugom. (5)
Sagledamo li to cjelovito ...u arhitekturi jedva da moe neto novo da se
pronae. Problemi u naem veku samo su izmenili dimenziju... Dokle god ljudi
koriste dve noge, dve ruke za dodir, mera njihovog tela je obavezan red veliina za in graenja. (6) Propisivana naela ponaanja u prostoru bila su manje
ili vie uspjeno provedena u praksi. Velika je opasnost kad su planska rjeenja
izraivana i primjenjivana parcijalno, bez sagledavanja cjeline. U praksi ovih
prostora to je, naalost, bio dosta est sluaj. Buduim stanovnicima neophodno je dati dovoljno slobode u formiranju svog fizikog okvira u prostoru,
potujui odreena pravila ponaanja, koja su zajedniki utvrena u planu.
Prilagoavanjem planskih rjeenja ljudskoj mjeri, zdravim uslovima ivljenja,
postie se siguran uspjeh, omoguuje efikasna primjena plana u praksi.
Naela Atinske povelje (7) postala su ograniavajui i limitirajui faktor
urbanog razvoja u pojedinim segmentima. Evropski savjet urbanista preuzeo
je obavezu da uoene propuste otkloni izradom Nove atinske povelje (8).
Uporedimo li povelje, shvatiemo da je ispravno prastaro naelo iz prolosti
da graditi i stvarati treba po mjeri ovjeka. Ostaje velika dilema kako teoretski
steeno znanje i iskustvo praktino primijeniti, realizovati u ovjekovom ivotnom
vijeku.
Naslijeena nerijeena pitanja centralnih funkcija u urbanim naseljima,
steene loe navike ljudi (ne brinu se o zajednikim prostorima, infrastrukturi),
nepovoljno se odraavaju na funkcionisanje samih naselja, inei problem jo
kompleksnijim. Postavlja se pitanje: kako izai iz teke situacije? Rijeiti se moramo uoenih greaka iz prolosti, ali i ponuditi novu viziju i perspektivu za stanovnike ove teritorije (potujui evropske principe). ...Mislim da putokazi oko nas
postoje, ali su teko uoljivi, a njihovo je itanje velika avantura i veliki rizik.
161
To neki zovu naunim radom. (9) Na svim nivoima vlasti opredijelili smo za
pribliavanje i pridruenje Evropskoj uniji. Zacrtan je odreeni rok koji se eli
ispuniti. Mnoge probleme i konflikte u prostoru treba da otklonimo. Realnost
dananjice izazov je i obaveza za rjeavanje u budunosti.
Analiza planiranja, ureenja i upravljanja drutvenim razvojem na istraivanoj teritoriji ukazuje na potrebu preventivnog rjeavanja (do sada su uglavnom rjeavane posljedice). Teritorija je suvie esto posmatrana parcijalno, a
problemi u prostoru rjeavani izdvojeno, sami za sebe. Greke su na taj nain
multiplicirane, jer nisu sagledavani svi uticaji i meusobne uslovljenosti u prostoru. Planiranje, ureenje i upravljanje prostorom su kompleksne i vrlo zahtjevne
aktivnosti, koje zahtijevaju irok dijapazon znanja, entuzijazam, kompromisno
usaglaen i osmiljen plan aktivnosti za iju se realizaciju treba zalagati cijela
drutvena zajednica.
Slika 4. Primjer integralnog sagledavanja prostora u ekoloki osetljivom movarno-barskom

kompleksu Bardaa
Pravila u graenju naselja

Izgraditi kuu moralo bi biti kao posaditi drvo ... ono mora da
die i ivi u ritmu sunca i vjetrova, sjedinjeno sa tlom i mjestom
Poznata je injenica da su na prostoru bive Jugoslavije postojali pravilnici o graenju zgrada, ali ne i naseljskih cjelina. Urbanistiki zakoni nisu
162

sadravali pravila, pravilnik o izgradnji naselja, sa izuzetkom Zakona o prostornom ureenju i graenju BiH. Vremenski dajui primat planu, u zakonu se izgubila bitna, izvorna, gradograditeljska sadrina u korist planerske
(prestali smo se baviti izgradnjom sela i gradova, a osnovna svrha postala
je izrada planova marginalizovan je problem praktine primjene plana).
Zato je potrebno uvesti pravila u graenju naselja (10), kako bismo uspostavili pravni red u kui zajednikog ivljenja. Naselje kao ljudska zajednica
ima pravo i dunost da svakom svom lanu-graditelju propie optimalne
uslove koji ne ograniavaju uslove drugih lanova, ali i zajednice u cjelini,
odnosno priblie viziju urbanog kontinuiteta i razvoja. Graditeljska pravila
ne utvruju samo prava i obaveze graditelja, vlasnika, investitora, nego svih
korisnika koji u naselju ive i rade, obezbijeuju opte potrebe i tite javni
interes u prostoru. Pravila obezbijeuju budunost ljudske zajednice i utvruju plansku perspektivu naselja, stvaraju povoljne uslove u mjestu zajednikog ivljenja (omoguuju zdrav ivot stanovnitvu, nude jasnu razvojnu
perspektivu). Ona ne mogu biti sluajan skup pravila koji bi predstavljao
lokacijski pristup izgradnji naselja i ogranienja koja gue razvoj, ve,
naprotiv, struni rad koji uvaava sve vrijednosti naselja, uva ih i obogauje.
Pravila su postojala i kad zakona nije bilo (npr., iskustva obiajnih pravila za
izgradnju gradova sa prostora bive Jugoslavije, Dubrovnika 1272, Kotora
1332. i drugih). Iskoristiti treba steena iskustva evropskih zemalja (Francuske, vajcarske, Njemake i drugih koje imaju urbani kontinuitet) da bi
stvorili uslove za vraanje pravila o izgradnji naselja u nae zakonodavstvo.
Ouvati treba vrijednosti mjesta koje naseljavamo, njegovu prirodnu i izgraenu sredinu koju batinimo, obezbijediti jasnu budunost, plansku viziju
razvoja. ivot ljudi zahtijeva potrebu postojanja pravila u izgradnji naselja.
Zakonodavcu ne pripada imperativ da o njima odluuje, nego obaveza da
ih izvrava. Pravila se utvruju za urbanistiku cjelinu (zonu, kvart, etvrt...,
pretenu namjenu u dijelu naselja) ime se obezbijeuje ivotna i funkcionalna cjelina za stanovnike i naselje. Praksa je pokazala da se cio grad ne
moe ugurati u jedan pravilnik, odnosno to bogatstvo raznolikosti se ne
smije guiti pravilima, ve, naprotiv, to treba uvati i obogaivati. Istovremeno i graditelja treba uiniti sigurnim, jer se do sada ostavljalo previe
prostora za tumaenje optinskoj/gradskoj upravi.
Novi zakon o ureenju prostora treba uraditi u skladu sa argumentovanim smjernicama iz Prostornog plana Republike Srpske. Definisati treba strukturu i nivoe prostorno-planske dokumentacije, vodei rauna o evropskim
iskustvima, ali u skladu sa stvarnim potrebama, koje se usklauju sa mogunostima optina i gradova.
163
Slika 5. Prostorno odriv i teritorijalno prihvatqiv razvoj za sva vremena kao svjetski fenomen. Vrbas
se ulijeva u Savu uzvodno - asocijacija
Savremeni principi
Dobro naroda je vrhovni zakon
Ciceron
Partnerski odnos preporuuje se pri usaglaavanju miljenja strunjaka, vlasti
i korisnika kod svih aktivnosti u prostoru, ali i kod sanacije prostora poslije
zavrene eksploatacije.
Prostorno planiranje i zatita sredine su po svojoj prirodi multidisciplinarne djelatnosti koje su pored ovih zakona u pojedinim dijelovima ureeni propisima iz oblasti korienja poljoprivrednog i graevinskog zemljita,
uma, voda, ruda, saobraaja, energetike, zatite kulturno-istorijskog nasljea i
prirode, zatite od elementarnih nepogoda i ratnih dejstava, zakona o komunalnim djelatnostima.., pa je neophodno meusobno usaglaavanje tih zakonskih propisa i podzakonskih akata. Treba mijenjati sopstvenu svijest, stvarati odgovornog planera, politiara, pozitivno uticati na sve aktere u prostoru,
uskladiti razvoj prirode i ovjeka. Izmijeniti treba odnos prema investitorima
strankama u postupku. Ponuditi im moramo vie potencijalnih mogunosti, ureenih lokacija, na trinim principima, uz uvaavanje vlasnitva i zatitu
javnog interesa. Efikasnim i praktinim savjetima mijenjati treba dosadanji
odnos na relaciji slubenik-stranka, njegovati struni i profesionalni odnos
164

(slubenika u funkciji graana). Razvojem i izgraivanjem sistema uprave koji

omoguuje struno, profesionalno, efikasno i korektno, svim graanima zavri
posao u rekordno kratkom vremenu.
Nezaobilazni zadatak svake generacije je da doprinose sreivanju odnosa u ljudskoj svijesti i naselju. Naa generacija treba dati svoj doprinos u
izgradnji naselja za 21. vijek. Zadatak i cilj politike gradova i optina treba biti
stvaranje ugodne, partnerski uspostavljene sredine, koja omoguuje zdrav ivot svom stanovnitvu. Gradovi i optine koji postignu optimalne uslove ivljenja uspjenom prevencijom, rjeavanjem konflikata u prostoru privui e
ulagae, stvoriti povoljne uslove za ivot, ponuditi jasnu razvojnu budunost
i perspektivu.
Sugestije
...ideje propadaju im se prihvati kompromis... treba se vratiti zanatima... graditi sa fantazijom bez obzira na tehnike potekoe...
Valter Gropijus
Vrijeme je da se zapitamo: ta moramo uiniti za budua pokoljenja? U domenu arhitekture dolo se do saznanja o upotrebi tetnih i opasnih materijala
po zdravlje korisnika.
Integralno planiranje omoguuje ouvanje neobnovljivih resursa, uz
minimalno korienje prirodnih izvora, stimuliui iznalaenje alternativnih.
Izbalansiran razvoj naselja i prirode preventivna su mjera za dobrobit stanovnitva. Monofunkcionalne zone, kao princip razvoja u urbanoj teoriji i praksi,
trae preispitivanje i naputanje (osim tamo gdje se to ne kosi sa zdravljem i
javnom bezbjednosti ljudi). Multifunkcionalne zone sa usklaenim ivotnim i
Slika 6. Crkva brvnara u Palkovicima. Prnjavor

Savrena harmonija prirodne i izgraene sredine
mogu proces (pouka istorije)
Slika 7. Bardaa, Srbac

165
radnim funkcijama tede kretanje i energiju, smanjuju zagaenje.., ime dobijaju na znaaju. Raznovrsnost i raznolikost arhitekture kreativnim rasporedom fizike strukture u prostoru zamjena su za monotoniju, tipizaciju i sivilo
iz prolosti. Ljudska mjera naselja i zdrava ivotna sredina u njima nezaobilazne
su i neprolazne vrijednosti.
Uvaavanjem koncepta integralnog planiranja i ureenja naselja afirmacija filozofije odrivog razvoja zahtijeva sveobuhvatno i kompromisno upravljanje prostorom, uz kompleksno sagledavanje i rjeavanje prirodne ivotne
sredine, kao i sistema infrastrukture u naseljima. Otklanjanje uoenih negativnih uticaja u prostoru trajna su aktivnost i obaveza. Pozitivna promjena svijesti
o izgradnji perspektivnijeg prostora jasan je putokaz u budunost. Postojanje
radioaktivnog otpada (od municije sa osiromaenim uranijumom) sa aspekta
prostornog planiranja i zatite zahtijeva preduzimanje adekvatnih mjera kako
bi se svi akteri u prostoru adekvatno zatitili.
Prostorno-funkcionalna organizacija naselja mora nuditi promjenjivost,
fleksibilnost i adaptibilnost. Afirmacija zdravih naselja sa kvalitativno poboljanim uslovima ivota i rada, uz poseban akcent na stanitu, lokaciji, mjestu zbivanja u prostoru, u kome je prirodan ovjek nosilac aktivnosti, centralna figura
stvaranja fizike strukture i dimenzionisanja ivotnog okvira trajan je zadatak
i obaveza. Neprekidnost promjena u drutvenim procesima formirae novu
urbanu sliku, urbani pejsa koji e zadovoljiti sve aktere u prostoru, u kome e
sve aktivnosti biti usklaene sa prirodnim i regionalnim osobenostima.
Kod planiranja svih aktivnosti u prostoru i naseljima moraju se ukljuiti
multidisciplinarni timovi strunjaka svih profila. Planerova ideja vodilja je vjera
u ivot, sa kompromisno usaglaenim planskim opredjeljenjima. Nemogue je
izraditi kvalitetan plan ako sami planeri nemaju pozitivan osjeaj, ne vjeruju u
budunost... odrivost sopstvenog, planski osmiljenog prostora.
Zakljuak
Ako je u dui svetlost, u oveku je lepota. Ako je u oveku lepota, u kui je harmonija. Ako je u kui harmonija, u
dravi vlada red. Ako u dravi vlada red, u svetu je mir.
kineska poslovica
Upravljanje realizacijama kod ekoloki prihvatljivog graenja od nas trai utvrivanje trostrukih parametara:
... gdje se realizacije ostvaruju kroz preciziranje mjesta (kua, naselje...),
teritorije i njihovog sklopa (fiziki, reprodukcioni...);
... kada se odvijaju kroz sagledavanje trenutaka, sekvenci trajanja i ritma
ponavljanja;
166

... ta predstavljaju kao sadraj kojim se uspostavljaju i ostvaruju realizacije putem upravljakih aktivnosti, funkcija i djelatnosti.
Ponueni koncept i vizija naselja u harmoniji sa prirodom, integralna zatita prirodne i izgraene sredine, sa preporukom hitne harmonizacije zakona
o zatiti graditeljskog naslea i prirode uz adekvatan nadzor i kontrolu institucija, nudi se kao mogui model zajednike zatite naslea Balkana. Prouavati
prirodu, voljeti prirodu, biti blizu prirode. Nikada neete pogrijeiti. (Ovo su rijei
arhitekte Frenk Lojd Rajta i jasna poruka provedenih istraivanja.)
FUSNOTE I LITERATURA:
Wright, Frank Lloyd, An American Architecture, Edgar Kaufmann (ed.), Horiyon Press,
New York, 1955.
Hornell, Mark, Planing as Process and Product, URBO BiH, broj 2.
Ministri drava lanica Savjeta Evrope (svih 45 zemalja lanica) na 13. konferenciji
evropskih ministara odgovornih za prostorno planiranje potpisali su u Ljubljani 1617.
septembra 2003. Deklaraciju o prostornoj (teritorijalnoj) dimenziji odrivog razvoja
Mumford, Lewis, Grad u historiji, njegov postanak, njegovo mijenjanje, njegovi izgledi, Naprijed, Zagreb, 1968, str. 7.
Cullen, Gordon, Gradski pejsai, Graevinska knjiga, Beograd, 1990, str. 11.
Krier, Rob, Gradski prostor u teoriji i praksi na primjerima gradskog jezgra tutgarta, Graevinska knjiga, Beograd, 1991, str. 48.
Atinska povelja, 1933.
Nova atinska povelja, Strazbur, 1998, strana 115.
Radovi, Ranko, Forma grada, osnove, teorija, praksa, predgovor, Stilos, Novi sad, Beograd, 2003, str. 166.
Krsti, Branislav, Graditeljska pravila, istraivaki projekat na postdiplomskim studijama
Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, 1997.

167
Doc. dr Slaana PETRONI

Republiki zavod za zatitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljea
Republike Srpske, Odeljenje Pale
Povezanost prirodnih i kulturno-istorijskih

vrijednosti sa turizmom na Jahorini
Rezime:
Na Jahorini su obavljena nauno-struna istraivanja sa ciljem utvrivanja prirodnih,
kulturno-istorijskih i steenih vrijednosti.
U obuhvatu granice (oko 10.000 h) istraivana je i obraena fauna, flora i vegetacija, ume i umska zemljita, turizam, stanovnitvo i kulturno-istorijsko nasljee.
Primjenjen je interdisciplinarni princip u valorizaciji ovoga podruja koji je rezultirao
utvrivanjem koncepta zatite zasnovanog na osnovnom cilju usklaenog razvoja
zatite prirode, kulturno-istorijskog nasljea i postojeeg inkorporiranog turizma na
ovome podruju koji je bitan korisnik ovoga prostora. Unitavanje uma, osnovnog
i najveeg prirodnog resursa, direktno utie na kvalitet podruja i opstanak turizma
odnosno turistike infrastrukture. Nedomainskim korienjem uma unitava se zemljite, pojavljuju se klizita i jaruenja, iz toga razloga se moraju traiti putevi za trajno meusobno dopunjavanje i otklanjanje svega to ometa njihovu vezu. Svako dalje
unitavanje prirode u najirem smislu, pogotovo uma na ovome podruju nanosi
direktnu tetu turizmu i prirodi, jer ih ostavlja bez svoje prirodne baze i osnovnih
uslova za razvoj. Opasan neprijatelj prirodi i turizmu na ovome podruju je neplanska,
stihijska, nekontrolisana i neracionalna gradnja.
Predloene mjere zatite u buduem zatienom podruju Jahorina podupiru
turizam kada je rije o pasivnoj i aktivnoj zatiti. Zbog toga, budui nauno-istraivaki rad na ovome podruju mora biti prioritetan i kontinuiran, radi provjere zacrtanih
mjera i donoenja pravovremenih odluka o eventualnim promjenama u prirodnoj
sredini.
Prethodna istraivanja su omoguila da se izdvoje podruja-zone, a to su:
Zone temeljnih vrijednosti sa izuzetnim prirodnim i kulturno-istorijskim vrijednostima: Gola Jahorina, Zlatna dolina, Vrelo Prae i Stansko vrelo, Mali javor,
Mala dvorita, Vrelo Miljacke sa Gradinom i Ravna planina.
Mjeovite zone (zona zatitnih uma, zona sa kulturno-istorijskim nasljeem,
zona naselja, zona turizma, zona izvorita vodosnabdjevanja, zona lovni rezervat i zona oko vodoprivrednih objekata).
Kulturne zone (poljoprivrednih pejzaa, arheoloke i kulturno-spomenike
zone, etnoloke zone sela s tradicionalnom arhitekturom).
Kljune rijei: Jahorina, interdisciplinaran, valorizacija, priroda turizam, kulturno-istorijsko nasljee, zone.
168

Branko D. MARAVI
ECPD regionalna kancelarija Sombor
Rekonstrukcija urbanih objekata u starim

gradskim jezgrima i njen uticaj na
spomenike kulture u Vojvodini
1. Uvod
Virtuelno, svaki pejsa izaziva asocijaciju na kulturu, jer je, ukoliko i nije fiziki
uoblien od strane oveka, zavisan od ovekove percepcije, bilo jednostavno
posmatran ili idejno analiziran u smislu ouvanja, intervencije ili promene, a
esto i samo literarno opisan.
Iz tog razloga, koristei frazu kulturni pejsa, nemam nameru ueg preciziranja i odreenja neke posebne vrste pejsaa, nego podvlaim, pre svega,
neophodnost naina sagledavanja pejsaa kroz uoavanje interakcije koja se
deavala kroz istoriju, interakcije iji smo svedoci i koja e i u budunosti biti
konstantna, a radi se o interakciji izmeu prirode i oveka.
2. Lina i kolektivna dimenzija u

doivljavanju pejsaa
Sama kultura podrazumeva u sebi linu, tj. posebnu i estetsku dimenziju, u
vrlo bliskim odnosima i sa umetnou, kroz svesno dizajnirane objekte, kroz
ideje koje imaju u sebi nameru kreiranja neke nove vrednosti, te kolektivnu,
odnosno reprezentativnu i primenjenu dimenziju, iji se uticaj ogleda u verovanjima, naelima, obiajima i nainu komunikacije u okviru jedne grupe
ljudi.
Ako ove dve dimenzije, linu i kolektivnu, primenimo i pokuamo da
pronaemo u pojmu pejsaa, sagledavamo da se line, estetske i posebne
dimenzije pejsaa ogledaju, u recimo, radu pejsanih arhitekata, inenjera
hortikulture, ali i kroz slikarstvo ili fotografiju pejsaa, ime se odreen predeo
svrstava u kategoriju vredan slikanja ili vredan fotografisanja. Kolektivna dimenzija u percepciji pejsaa oslikava se kroz oseaj jednog predela gledanog
sa jedne take gledita, a koja je najee vea od mesta a manja od regiona, karakteristino za grupu ljudi koji posmatran pejsa doivljavaju, recimo,
svojim zaviajem, pa do odreenja bliskog svemu to vidimo kada izaemo
(Pierce Lewis 1979).
169
Dakle, kulturni pejsa moe biti definisan kao geografsko podruje, u kojem su ukljueni prirodni rezervati divljih ivotinja i biljaka, kultivisane zone
poljoprivrednog zemljita ili tereni namenjeni domaim ivotinjama, sa prisutnim obelejima istorije, aktuelnih dogaaja, osoba i simbola koji obeleavaju
odreene kulturne ili estetske vrednosti.
Istorijski pejsa, za razliku od umetnikih dela, ima osobinu da je i aktuelno okruenje. Mi, u doslovnom smislu rei, moramo ui u njega i sa njime
saiveti (Catherine Howett, 1987).
Veina javnih nastupa, rasprava, okruglih stolova, debata, teza ili konferencija poput ove ima za glavnu temu, kada je kulturni pejsa u pitanju, traenje adekvatnih odgovora i smernica akcija koji se odnose na ouvanje znaajnih istorijskih i prirodnih mesta i ouvanje postojeih istorijskih i kulturnih
spomenika. Svedoci smo, meutim, da se pridev znaajnog mesta ne moe
uvek sa sigurnou definisati, jer se pojam istorijskog ili kulturnog razlikuje od
kulture do kulture, ali i od same lokacije. Pejsa koji se svidi odreenoj grupi
ljudi koja ga posmatra, u tom kontekstu ostaje nevidljiv za formalnu kategorizaciju, a esta je pojava da, u kontekstu ljudskih socijalnih grupa, znaajno
mesto za jednu grupu, moe nekoj drugoj grupi da bude ak i uvredljivo. Takoe, postoje sluajevi da se, uz mesto kategorizovano kao posebno istorijski
ili kulturno znaajno, u samom komiluku nalazi naizgled obian objekat
ili mesto, a koje za lokalno stanovnitvo te zone ima nemerljiv emotivni ili
kulturni znaaj.
Kampovi sa prikolicama na obalama mora u vreme sezone od kljune
su vanosti za ekonomiju jednog podruja, iako mogu da ugroze senzibilitet
posmatraa pridolog da na tom podruju pronae pejsa koji asocira na slike
Monea ili Renoara. Meutim, bilo kako bilo, kamp prikolice uz vievekovna
drva masline ili savremen urbani kvart lociran uz neki spomenik kulture, deo
su kulturnog pejsaa. Sam sm, za vreme studija u Rimu, pored zgrade u kvartu Tuscolano, svoj automobil parkirao uz Arco di Travertino, slavoluk iz doba
Rimske imperije, stvarajui na taj nain, zajedno sa mnogobrojnim komijama,
novi izgled rimskog urbanog pejsaa.
Iako odreeni program ouvanja kulturnog pejsaa moe biti kreiran da
obuhvati vrlo iroku lepezu tipova tretiranih pejsaa, najei je sluaj da se
smernice ouvanja odreenih pejsaa ne donose kao posebne imperativne
ili zakonski regulisane mere. Sami arhitekti ili zajednice mogu pristupiti menjanju odreenog pejsaa ili kreiranju novog. U tom sluaju, menadment
ouvanja kulturnog pejsaa, koji kroz svoje aktivnosti sprovode nadleni Instituti ili Zavodi, bavi se donoenjem smernica za pozitivnom promenom, kao i
smernicama prevencije negativne promene.
170

3. Kulturni pejsa kao mesto reprodukcije

ljudskog drutva
Urbana geografija, kao pojam koji u sebi podrazumeva socijalno-prostornu
dijalektiku smetenu u gradove, objekte, zajednice i kulture, okruenje je u
kom ovek sve vie obitava.
Urbani predeo, meutim, nije jednostavan odraz ekonomije ili politike
jednog podruja, ve, najee, rezultat svakodnevnih socijalnih aktivnosti
koje u urbanoj zoni kreiraju i restruktuiraju prostor i daju identitet. Gradovi
konstantno kreiraju nove prostore i odnose, reprodukujui kroz celu istoriju
viene pojave socijalne nepravde, klasne razlike, fizikog odnosa javne i privatne povrine, izvedenih na mnogobrojne naine koji nam svojim pojavama
otvaraju iroko polje istraivanja.
Socijalna geografija, usredsreena na socijalno-prostorne teorije o kulturi i drutvu, doivljava obrt u poimanju 80-ih godina XX veka, kada se, ilustrativno reeno, poinje shvatati pre kao glagol nego kao imenica, tj. sutinski
vie nego pojam koji se moe koristiti i iznositi olako. Kultura je mnoina,
kontradikcija, pluralizam, formalno ili neformalno kategorizovana, bazirana
na socijalnoj aktivnosti i njome kreiranih kategorija kao uzrokom razlika i kreacije identiteta. Ima svoj koren u polu, seksualnim opredeljenjima, etnikoj
pripadnosti, rasi, regionalnoj privrednoj i politikoj situaciji, meunarodnim
odnosima, lokalnim odnosima moi ukljuenih socijalnih grupa, ima snagu
pregovarake pozicije i potrebu za pregovaranjem. Ovim se dolazi do sagledavanja ovih interakcija kao kljunih osobina i karakteristika polja na kom se
razmenjuju i menjaju miljenja, a u kom su socijalni odnosi dominacije i subordinacije definisani i u prilinoj meri prihvaeni.
Rasprava o pejsau kao ovekovom okruenju, a ponavljam da je pejsa,
im ga percepiramo na ovaj ili onaj nain kulturni, sagledavanje je, dakle,
pejsaa kroz multidisciplinarno ukrtanje arhitekture, antropologije, ekologije,
likovne umetnosti, urbanog dizajna, hortikulture, itd. Denis Cosgrove je, kao
jedan od autora, esto citiran kao autor novog fokusa u studijama pejsaa, u
kom je vaan aspekt dat ikonografiji, odnosima moi i nainima posmatranja,
u traenju tanije odrednice od same definicije kulturnog pejsaa kao prirode
oblikovane ovekovom aktivnou.
ovek, sa dimenzijama koje nosi u sebi, a koje su u pejsau vidljive fiziki ili imaju samo emotivnu, duhovnu, ikonografsku ili simboliku dimenziju,
kulturni pejsa svrstavaju u kategoriju za koju je, zbog te povezanosti, jako
teko tvrditi da se radi samo o konkretnom ovekovom okruenju. Kako je to
naglasio Don Michell, kulturni pejsa radi na naturalizaciji i regulaciji socijalnih odnosa sa ukljuenim posledicama privrednih slabosti i socijalne nepravde. Ukratko, kulturni pejsa vie je fiziko mesto na kome se ljudsko drutvo
171
reprodukuje, kroz bioloki, ali i socijalni kontekst svog postojanja, ukljuujui

i reprodukciju svojih postojeih odnosa moi i odravanja ili kreiranja ideologija.
4. Oseaj pripadnosti drutvu pejsa

kao arena kulturne evolucije
Kultura je rezultat i nezamenljiva dimenzija socijalnog okruenja. Moe li se,
stoga, govoriti o njoj kao neemu jednostavno prisutnom u individualnom
umu? Iako konstantno implementirana od strane drutva u akcije i percepcije
njegovih lanova, sama kultura nikako ne moe biti shvaena kao jednostavan okvir za akcije i nain poimanja lanova socijalnih grupa jednog drutva.
Ljudsko drutvo vie je od jednostavne slagalice raznolikih ljudskih delova.
Ljudsko drutvo, u stvari, nudi mogunost sinhronizacije individualnih
oseaja i meusobne interakcije, kroz kreirane akcije zajednice koje vode nekom opte ili bar veinski prihvaenom cilju, stvarajui, od primarne zajednice i njenih ritualnih plesova, do dananjeg, recimo, vojnog drila, mehanizam
lakeg opstanka, ali i utvrivanje jasnih socijalnih odnosa, kroz uspenije ili
manje uspeno uspostavljanje oseaja emocionalne solidarnosti kao humanog aspekta te sinhronizacije.
Sam pejsa, kao fiziko mesto ovih deavanja, moemo dakle, pronai i
u samoj prirodi ovekovog uma, u njegovoj genezi i biolokoj potrebi bekstva od slobode. Njegova promena uvek je rezultat kulturnog konteksta kao
kime ovekove aktivnosti, a vrlo esto i mesto na kom se, opisano u analizi
urbane geografije, razmenjuju miljenja, odmeravaju snage i postavljaju socijalni odnosi, vidljivi u pejsau u ostavljenim ili postojeim simbolima estetske
ili duhovne vrednosti.
5. Kopiranje kao nain adaptacije kulture

Da bih opisao odreene mentalne predstave i procese, koji su i polje na kome
se seju kulturne norme i implementira kultura jednog drutva njenim lanovima, nazvau ih, priznajem, malo neveto, shemama ili razlozima. Radi se, u
stvari o bioloki, istorijski ili regulativno oformljenim shemama linog prihvatanja i korienja odreenih kulturnih simbola, njihovog dizajna i procedure
korienja u kulturi jedne grupe.
Jasno je da, kopirajui estetske, duhovne ili socijalne vrednosti jedne
kulture i pokuaj da se isti prenesu u svoju, moramo raunati da se kompletan postupak najee zavrava u jednostavno fizikom aspektu, bilo da je to
tetovaa nekog pisma na ramenu, plesni korak ili dizajniran komad metala
172

koji simbolizuje neku i neiju vrednost. U ovom sluaju, mentalna percepcija i

proces kao razlog ove upotrebe, malopre nazvan shemom, a koji je doveo do
upotrebe konkretnog predmeta nije ista kod dve osobe, iako je fiziki rezultat
vrlo slian. U tom sluaju ne govorimo o prenoenju kulturne vrednosti sa
uma na um, ve je jednostavno u pitanju vizuelno kopiranje objekta, simbola ili procesa. Primeri koje mogu navesti da ilustrujem ovu pojavu su, recimo,
venanja pripadnika japanske srednje klase u Evropi po hrianskim obiajima
(sve sa smokingom i belom venanicom), zatim, svojevremeno biranje Kristalne prizme kao filmske nagrade u kinematografiji Srbije (ameriki dizajn
sale, oskarovski kriterijum biranja odee, amerikanizacija naina prezentacije i sadraja govora zahvalnosti posle uruene statue), ali uz deset s lukom
i uikim kajmakom iji miris dopire od vrata pored ulaza u Sava Centar.
Verovatno je veina prisutnih u sali poelela skori kraj ceremonije i odlazak u
komiluk. Da ne troim vreme analizom Hare Krina folklornih grupa u Virovitici ili Lajpcigu, na primer... Navedene ilustracije samo treba da nam pokau
koliko lako fiziki aspekt jedne kulture moe biti prenet na drugu sa lakoom,
ali esto bez pomenutih shema, odnosno originalnih mentalnih razloga i procesa koje ih prate.
6. Urbana geografija Vojvodine, fiziki aspekt

Kao rezultat multikulturalnih, multinacionalnih istorijskih i savremenih kretanja u vojvoanskom drutvu i njegovom okruenju, urbana geografija starih
gradskih jezgara vojvoanskih gradova, slino kao i u oblasti cele podunavske regije tzv. Zapadnog Balkana Maarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i
dela Rumunije, vrlo je kulturoloki vredna i bogata. Posebno ukoliko uzmem u
obzir gore navedene analize same kulture, pejsaa, njihove sinergije u pojmu
kulturni pejsa, tako i u simbolici estetskih i socijalnih vrednosti koje su kroz
istoriju bile prisutne u tim urbanim zonama, moemo, kombinujui analizu
kulturnog pejsaa sa, recimo, analizom muzike, doi do pribline predstave
kulturnih prioriteta, tj. shema ili razloga mentalnih percepcija ili procesa koji
su izrodili takav urbani pejsa.
Sama urbana koncepcija naseobina na teritoriji Vojvodine datira iz perioda Austrougarske imperije, koja je, kao administrativno vrsto uspostavljena,
ali i kadrovski dobro potkovana drava urbanizovala veliki deo teritorije dananje severne Srbije. Ne pominjem ovom prilikom jedan od najveih master
planova Evrope, koji je i jedan od najveih primera kulturnog pejsaa regiona
Jugoistone Evrope, realizovan na teritoriji dananje Srbije, a to je isuivanje
movara i regulacija reka mreom kanala, koje je u tadanjem planu odrivog
173
razvoja bio zamajac prosperiteta i ekonomske moi regiona u vreme merkantilizma.

Sam urbanistiki koncept zasnivao se na formi kruga ili krsta. Krug, ili
nemaki Ring, bio je koncept namenjen gradovima i varoima, po principu urbanizacije Bea, a ogledao se u krunom prstenu saobraajnice koja okruuje
centar i odvaja ga od periferije. iveti unutar Venca, na primer, ak i danas se
u Somboru smatra prestinim, tj. ima i emotivnu, ali i jaku socijalnu dimenziju.
Sela su, urbanistiki, postavljena na bazi krsta, tj. na raskrsnici glavnog i
poprenog puta. U iroj organizaciji prostora, svako selo ima atar, tj. poljoprivredne povrine namenjene glavnoj privrednoj grani. Rezultat je toga da sela
u Vojvodini lee na desetak kilometara jedno od drugog, uz i danas aktuelne
magistralne pravce. Grad je bio berza proizvoda i zanatski centar, a pijac postavljen unutar Venca.
Ovakva dva geometrijski razliita koncepta intervencije u vojvoanskom
pejsau, imaju i danas vrlo jasno ukorenjen kulturni i socijalni oseaj, jer je
nesporno, dakle, da li neko ivi u gradu ili na selu...
Anegdota, svojevrsna potvrda uticaja urbanog
dizajna na kulturne navike
Vai pria o svojevremenom dogaaju u jednoj kafani u selu Sivac, gde su
seljani, ne mogavi da se saglase da li je Kula grad ili selo, pozvali izvesnog
ureka, koji je vaio za estitog i pametnog oveka, da presudi u sporu i da
odgovor. urek je spor reio odmah, rekavi: Ljudi, ja kad idem u Kulu na pijacu idem u papuama, a kad idem u Sombor moram obuti cipele... Sombor
ima ring, Kula raskrsnicu. U dananjim sporovima izmeu Kuljana i Somboraca, dakle, odmah ispliva urekova pria, koju Somborci, naravno, vrlo rado
citiraju.
7. Rekonstrukcija objekata u gradskim jezgrima

vojvoanskih gradova
U istorijskom aspektu urbanizacije gradova Vojvodine i limitrofnim zonama,
potpun je uticaj srednjeevropske, tj, podunavske austrijsko-nemake barokne
arhitekture. Radi se o vrlo vanom istorijskom kulturnom pejsau koji danas
trpi odreene rekonstrukcije i intervencije. O samoj problematici graevinske
zatite tih jezgra od, recimo, kapilarne vlage, budui da je zona urbanizovana
na prostoru isuenih movara, sa visokim podzemnim vodama, ne bih irio
temu iz razloga mog diletantizma na tom polju, ali bih kao rezultat same fizike pojave podzemnu vodu naveo kao razlog adaptacije ovekovog sklonita,
174

odnosno kue, kroz plan koji je esto umesto podruma predviao ostavu ili,
reeno tradicionalnim lokalnim argonom, pajz.
8. Sakralni objekti kao deo kulturnog

pejsaa i filozofija njihovog dizajna
Interesantno je napomenuti da je sama arhitektonska forma pravoslavnih bogomolja uraena u baroknom stilu, sasvim razliito od moravske arhitekture
na bazi trikonhosa. Sasvim je slina, u formi i veliini, katolikim i protestantskim crkvama u selima i gradovima Vojvodine. Ako se ceo urbani dizajn posmatra sa hipotetikog stava pragmatine austrijske carice Marije Terezije, u
ije je vreme urbanizovan region, vrlo je mogue da razlog lei u smanjenju
razlika u ovom uvek mnogonacionalnom podruju, te stvaranje percepcije u
svakom od stanovnika da nije mnogo drukiji od onih drugih. Pretpostavka proistie i iz inteligentnog i u praksi dokazanog prostornog plana koji je
predviao taan raspored srpskih, maarskih ili slovakih sela, a koji je meuetniku, meuversku i multikulturalnu koegzistenciju izrodio u jedno od
karakteristinih vojvoanskih kulturnih naslea.
Dananjim rekonstrukcijama, ne menja se bit i sutina sakralnih objekata.
Oni i dalje ostaju bogomolje, konzervirane i sauvane ili oronule, ali esto sa
naruenom autentinou. U smislu da je u vreme gradnje i eksploatacije, regulisana boja fasade baroknih objekata na celoj teritoriji Austrougarske imperije i naloena je uta boja u svojim nijansama. U toku dananjih dana, gradski
arhitekti ne vode rauna o toj autentinosti, pa smo svedoci te promene u
mnogo sluajeva. Ljubitelji citroena, recimo, znaju da se ID 19 iz 1959. godine
nije mogao dobiti u metalik nijansi. U smislu uvanja takvog automobila kao
kulturno-tehnolokog primerka, oldtajmera, ni danas ga u auto-muzejima ne
moemo videti van palete koja je deo njegove autentinosti. Primer je, iako
moda malo kabast, ilustracija moje line likovne i kulturne percepcije tih
objekata.
Primer koji je aktuelan je sve ea arhitektura bazirana na obliku trikonhosa (deteline sa tri lista, izvorno grkog plana, prihvaenog u srednjevekovnoj Srbiji, u Moravskom stilu, n.pr.), na novoizgraenim crkvama u nekim
vojvoanskim selima (Novi Banovci, Bajmok, itd.), preuzetog iz tradicionalnog
kulturnog pejsaa i urbanog dizajna. Ukoliko je forma, a ne sutina jednog sakralnog objekta vana, onda smo, u dananjoj Evropi svedoci da pravoslavna
crkva Svetog ora u Somboru lii na protestantsku, a neka crkva u okolini
Kraljeva na damiju Aja Sofija u Istanbulu. Slinost u dizajnu sakralnih objekata, dakle, inteligentno je koriena u vreme Austrijske imperije, da u kulturolokom i socijalnom poimanju svih svojih stanovnika stvori utisak zajedniKulturni pejza savremeni pristup zatiti
175
ke prolosti, mogueg suivota i perspektive. Ve pomenuti prenos fizikog

oblika jedne kulture u drugu nije drugoj opasnost, bez usvajanja shema o
kojima sam govorio navodei, izmeu ostalog, primer venanja Japanaca po
hrianskim obiajima. Ali je jedan od vanih detalja koji moe biti znaajna
armatura u dananjem aktuelnom pribliavanju Evropi i evropskim integracijama na podruju Jugoistone Evrope i oseaju kulturne pripadnosti istom.
9. Urbana arhitektura sombora kao kulturni pejsa

podvrgnut intervenciji, modifikaciji i rekonstrukciji
poslednjih nekoliko decenija
Kao to sam maloas pomenuo u osvrtu na rekonstrukciju objekata sakralne
arhitekture, takoe smo svedoci da se u oblasti urbane arhitekture deava danas u Vojvodini veliki broj rekonstrukcija i modifikacija.
Da li kua moe biti spomenik kulture? Bez dileme, odgovor je da. Naravno, kua na osami moe da bude spomenik kulture sama za sebe, ali jedan
kvart ili staro, istorijsko gradsko jezgro, spomenik je u svoj svojoj dimenziji,
autentinosti i kontekstu.
Nejasno da li namerno ili nehotino, na kraju krajeva potpuno je nebitno, ali politika koju su gradski oci na prostorima vojvoanskih gradova sprovodili u domenu komunalne politike, uvek je bila ogranienog efekta u smislu
ouvanja istorijskih centara u gradovima.
Ako danas uporedimo rezultate koje je, u smislu ouvanja i organizacije
starih gradskih jezgara, uinila lokalna uprava i gradski arhitekti u nekom nemakom ili austrijskom gradu, a to nam kao paralela moe koristiti, budui da
se u arhitektonskom i istorijskom korenu radi o skoro identinom kulturnom
pejsau, prvo to uoavamo je vrlo striktna politika dozvola kada su odreene
delatnosti u pitanju.
Komercijalne delatnosti predviene u starim gradskim jezgrima uglavnom
su vezane za trgovinu i ugostiteljstvo. Naravno, neophodnost da se odri autentinost samog istorijskog centra grada dovodi nas i do etike potrebe ouvanja starih zanata, kao svojevrsne ulaznice u grad njegovim stanovnicima
u prolosti, danas najee turistike atrakcije. Poveanjem standarda drava,
regija i lokalnih uprava, dolo je, a taj trend se nezadrivo nastavlja, do sve
vee ekskluzivnosti ovih lokacija. Poveanjem broja stanovnika u gradovima,
njihovim sve veim i brim irenjem po nekom ustaljenom i slinom arhitektonskom standardu (uniformisani rezidencijalni kvartovi), stara su jezgra ostala
oaze istorije i samog identiteta grada i ire zone, koje se, skoro po automatizmu, nameu kao turistike i istorijski znaajne lokacije. Samo trite uticalo je
na visinu cene odreene nekretnine ili njenog zakupa, a to je umnogome
176

doprinelo smanjenju pogodnih delatnosti. Posledice su vrlo diskutabilne, ukoliko se lokalnom politikom dozvola ne reguliu.
U sluaju gradova Vojvodine i njihovih starih gradskih sredita, a ponovo
u uzeti Sombor za primer, jer najbolji uvid u situaciju imam u svom mestu
boravka, svedok sam rekonstrukcija gradskog centra, kako u pojedinim sluajevima rekonstrukcije zgrada, tako i do rekonstrukcije zajednikih povrina.
Prvo to se seam da je parter, koji je bio uraen u granitnoj kocki osmici ili neto veoj, presvuen asfaltom. I danas se, rekonstruiui podzemnu
infrastrukturnu mreu, nailazi na taj sloj. U aktuelnom trenutku gradska vlast
razmilja o ureenju Glavne ulice u Somboru, ne razmiljajui o mogunosti
jednostavnog skidanja asfalta i pretresanja postojee granitne kocke, ve o
kopiranju arhitektonskog reenja sa Ulice Kneza Mihajla u Beogradu, ija procena trokova i izrade odlae realizaciju projekta i ostavlja ovu akciju na status
quo na neodreeno vreme. Danak nedavno provedene modernizacije je i
asfalt na Apatinskom putu, jedan od sedam pravaca zrakasto postavljenih od
Venca, tj. pomenutog Ringa presvuen umesto klinkera, ciglarskog proizvoda autentinog za podruje, narodski nazvanog svilena uta cigla, vidljivog
jo samo na delu jedne ulice u Subotici. Naravno, ne ispunjava takav parter
dananje standarde po pitanju saobraaja, ali ako je dobar u, recimo, starom
jezgru Bratislave ili Praga, imam li razloga da budem skeptian oko njegove
upotrebe i u Somboru, Subotici ili Zrenjaninu? Da spomenem ili... bolje ne,
ali ta je tu je da su izvaeni klinker i kocka otkupljena od strane nemakih
i austrijskih trgovinskih preduzea i izvezena od strane naih giganata kao
otpad pre dvadesetak i neto vie godina, kao idealan materijal za ureenje
starih gradskih jezgra... To ne znai da smo bili toliko jaki da je Evropi bio dobar i na otpad. To nam se samo inilo i u ovom, kao i mnogim sluajevima
koje smo jedva preiveli po vrlo originalnim shvatanjima...
Ono to se u jednom gradu vidi, kada ovek ne gleda u zemlju, su njegove graevine. to se tie pomenute nedavno provedene modernizacije, a
tu sam duan napomenuti da pod pojmom nedavne imam u vidu relativnu
veliinu u korelaciji sa starou objekata i samog gradskog sredita, svedok
sam da je, poslednjih nekoliko decenija barokna arhitektura dobila:
okvire izloga radnji i prodavnica najee uraenih od metala;
sasvim druge delatnosti u svojim komercijalnim lokalima podeljeni
meu bivim gigantima i drutvenim preduzeima nudili su najrazliitiju robu, ukljuujui i, na primer tepihe i sanitarne ureaje (koje, ako
ih kupite na toj lokaciji, a kao lojalan graanin potujete saobraajne
propise o zabrani saobraaja, kasnije peke nosite do najblieg parkinga...);
nekoliko samoposluga prehrambene robe i prodavnica robe iroke
potronje;
177
arhitektonsku nakazu u vidu Robne kue Beograd, projektovane, oigledno napamet bez i najobinije posete terenu;
bivu zgradu gradskog Municipia, nazvanu meu stanovnitvom Starom gradskom kuom, koja je do poetka XIX veka bila sedite lokalne
uprave, kao Gradsku kafanu. Njene su dveri koje vode u atrijum dugo
bile zatvorene, zatvarajui i prolaz izmeu dva trga. Prostor koji se sam
svojim postojanjem i elementarnom logikom i etikom nudi kao idealan za neka kulturna i socijalna dogaanja. Ruku na srce, nekada su
dogaanja u tom smislu i organizovana, ree kao kamerni i a capela
koncerti u letnjoj sezoni, a ee kao svadbe i sl.;
nekoliko manifestacija godinje na Trgu Svetog trojstva trgu na kom
spomenik Svetom trojstvu vie ne postoji, kao ni park koji je tu ranije bio ureen iz razloga, po urbanoj legendi, prejake asocijacije
na takav spomenik u Baji (Maarski grad pobratim po svemu slian
Somboru, udaljen 60-ak kilometara).
10. Aktuelni trendovi u rekonstrukciji starog gradskog

jezgra kao kulturnog pejsaa, modernizacija dizajna
ambijenta socijalne reprodukcije i
turistike destinacije
Ako sam, iz bilo kog pasusa koji sam do sad napisao, nekom moda delovao
prestrog u pogledu na arhitektonske i graevinske poduhvate u istorijskom
sreditu svog grada, ovaj osvrt bie pravi primer da od goreg ima gore, jer
ukljuuje i kritiku upuenu ne samo naoj regionalnoj zajednici, nego i iroj,
a pod time podrazumevam i meunarodnu zajednicu. Nego, da krenemo redom...
Novo vreme koje, aplicirajui neke standarde starih dobrih vremena,
time jo vie lii na novo nama koji se tako starih ni ne seamo, vratio nam je
Gradskog arhitektu, instituciju i osobu od poverenja u toj oblasti, plaenog od
strane graana i time, naravno, autorizovanog da im ulepa ivot u tom, za veinu, najdraem mestu na svetu. Ne dvoumim se uopte da je odreena emocija koja oveka vee za jedno mesto najea u vezi sa mestom stanovanja.
Neu uopte napominjati da se, u sluaju Gradskog arhitekte radi o politizovanoj instituciji, nego u, kao stanovnik grada izneti moje lino miljenje o tome
ta se proputa ili poputa u ovoj oblasti. Kao likovnom umetniku dajem sebi
za pravo podrazumevanje neke dodatne teine oko diskusija arhitektonskog
i dizajnerskog objekta.
Komercijalna delatnost o kojoj sam govorio uzimajui u obzir Nemaku i
Austriju, te njihove istorijske gradske centre, nije, na alost prekopirana. Nije
178

sramota prekopirati neto to je dobro! Kamo sree za nas da je kopiran peo

205 kada je projektovan yugo. Ako uzmemo u obzir relativnu injenicu da su,
u najeim sluajevima, sve pametne stvari u nekom svom korenu ili obliku
ve negde viene, a da, najee, samo glupost moe da bude stopostotno
originalna, iz jednostavnog prirodnog razloga retkosti generinih promena,
onda ne postoji nekakav razlog da uklanjate spomenik koji je slian nekom
postojeem ili se stidite primene nekih dostignua koja su drugi realizovali.
Ali stvari na terenu stoje prilino loe.
Ne samo da nismo uspeli primeniti ono to je neko ve realizovao, nego
nismo uspeli ouvati ni ono to smo imali. Meu tim pojavama i sadrajima,
ak i neto to je bilo i svojevrsan i ve serviran brend, a u vezi je sa kulturnim pejsaom, njegovom autentinou i tradicijom.
Fijaker stari ulicama luta... jo samo u uvenoj pesmi o Somboru. Nije da
nemamo konja svih rasa i veliina, te fijakera na raspolaganju i starih zanatlija
vinih da im udahnu novi ivot, ve se fijaker, gledano kroz zakonsku regulativu, pojavljuje kao prevozno sredstvo koje je nemogue registrovati! Fijaker
nije zapreno vozilo kao druga, njime se voze ljudi. Zbog toga, naravno, potreba registracije, a s njom u vezi i mogunost obaveznog osiguranja putnika,
koja nije sluaj sa drugim zaprenim vozilima. Do 1976. taj je lan Zakona o
bezbednosti saobraaja postojao, kasnije ne. Elem da takve nedostatke u
sadraju dananjeg kulturnog pejsaa grada opiem kroz jednu hipotetiku
priu, pustiu mati na volju:
...Snimajui film o somborskom siru, a na poziv Pedra Almodovara, stigao
Bred Pit u radnu posetu Somboru. Zamiljen kao veliki hit, Sir 2 je nastavak filma
Sir 1 koji je snimljen u Italiji i govorio o parmezanu. Ugostili Breda, dali mu sobu u
hotelu Internacion u kojoj ima tehnolokih inovacija kao to su TV sa daljinskim
i topla voda, organizovali sveani ruak, hvalili svoju tradiciju i grad, slubeni tumai iz vesele Optine prevodili mu pesme o Somboru, te on poele da se vozi fijakerom... Pod laganim uticajem, na oblinjem salau nelegalno i van CE normativa
destilisanog, alkohola, uini mu se da u ambijentu kitnjaste barokne arhitekture
nedostaje ba topot kopita i fijaker. Pita on prolaznike za fijaker i niko ne zna da ga
uputi... Samo jedan od mase prolaznika, koji je, kao dete u vreme Kubanske krize,
poslednji put bio u Gradskom muzeju, ree da je tamo jedini fijaker. Gledaj i ne
pipaj. Oajan, on ode peke na pijac da kupi somborskog sira, jednog od glavnih
trgovinskih artikala u tradiciji robne razmene u gradu. Da ne duim priu, pojeo je,
kasno popodne, posle mnogo peaenja, pizzu. Zakljuio je da tamburai lau i to
je, kao glavni utisak, ispriao prijateljima za vreme svinjokolja, oko Dana Republike, par nedelja kasnije u Holivudu.
Nije vano kolika je ansa da Almodovar snimi film o siru ili da Brad Pitt
doe u Sombor, ve injenica da svakodnevno, veliki broj ljudi ije se miljenje ne uje, zapita sebe o nekom autentinom proizvodu, zanatu ili usluzi. To
179
nas uvodi u analizu situacije koja je iako neformalizovana, postala pravilo u

dananje vreme. Izuzetaka ima, ali u poznatom kontekstu o pravilima...
Dizajn kulturnog pejsaa, sa svojim sadrajima, mora da odgovori na zahteve i potrebu i socijalne i kulturne reprodukcije stanovnitva. Naravno, bez
privredne aktivnosti ta je reprodukcija nemogua. Ali da li je danak privredi i
privrednicima previsok, u odnosu na dve pomenute nita manje vane oblasti
ivota? Da li je Gradski arhitekta institucija koja treba da usmeri tokove i aktivnosti privrednika, koji sa njegovom strukom inae ne moraju da imaju dodira?
Pa, naravno. Ali sam Gradski arhitekta mora biti na odreenom profesionalnom nivou, postdiplomski obuen i u jo nekoj oblasti, te podran od strane
zakonodavca i administracije. U tom sluaju ne bi se deavalo da, recimo:
pasai u palatama u etalinoj zoni nisu komercijalizovani, a time ponuda poslovnog prostora eventualno udvostruena, to bi umanjilo
pritisak i omoguilo ire fondove od ostvarene dobiti, eventualno
usmerene na konzervaciju starog gradskog jezgra, koje mora podrazumevati neke tradicionalne, u trinoj utakmici ak neophodno subvencionisane delatnosti koje ine deo jezgra u etikom i tradicionalnom smislu;
ne postoji klasifikacija delatnosti koje su pogodne za stari centar grada. Banke i finansijske institucije izgurale su zanatske radnje, privatne
pekare figuriraju kao jedina delatnost koja donosi profit iako najee
podrazumevaju i proizvodnju u istom objektu, pod uslovima koji su
sve sem etikih, a kamoli tehnikih osvrta na zatitu uposlenih, namee se ponuda sportske opreme bednog kvaliteta, itd.;
arhitektonske prepravke ili dodaci objektima u vidu nepismeno napisanih i jo gore tehniki izvedenih reklama, rasvete i natpisa, primer
pizzerija, Shanell i sl.;
pojavu da je, recimo, Reiffeisen banka, sreujui poslovni prostor za
svoju filijalu u Somboru, uredila fasadu samo u prizemlju, bez sreivanja kompletne fasade na inae jednospratnoj zgradi u centru. Propust u pravilima koje Optina postavlja pred zakupca ili tednja po
svaku cenu kao deo savremenih trinih odnosa, tek jedna se svetska kompanija obrukala za par hiljada evra, neki prisutni zanati jo su
vie ugueni, a u gradu ruglo. Ako sam samo ja to primetio i to
je previe! Bunker koji je prvobitno bila izgradila Societe General je
bio jo gori potez, ak do te mere neverovatan, da su ak i Optinari
traili da se promeni ureenje te filijale. Ovde nije u pitanju problem
privrednika koji ne razumeju arhitekturu, dizajn, likovnu umetnost ili
tradiciju, koliko injenica da ni Reiffeisen ni Societe tako neto u
Beu ili Parizu ne bi ni pokuali!;
180

nemogunost pravne registracije nekih tradicionalnih zanata (fijaker

sluba, ve pomenut primer), a kamoli eventualna politika njihovog
odravanja kroz subvencije;
isto materijalna dimenzija davanja u zakup optinskih lokala na gradskom etalitu, bez osvrta na obostrane obaveze i njihovo sprovoenje i kontrolu;
olako uzeta, a kao vrhunsko opravdanje iznoena, a time i izblajhana
injenica o trgovakom drutvu, koje, eto, dolo i kod nas... Samo se gleda taj prokleti dinar... i sline, u svojoj biti nepotene potapalice koje
nas svrstavaju na liniju manjeg otpora u odnosu na vrednosti koje su,
nedvosmisleno, vane veini ljudi koji u ivotu komuniciraju sa svojim
okruenjem.
11.
ta preduzeti? Predlog nekih smernica lokalne
politike, koje mogu ublaiti devastaciju ambijenta
u starim sreditima vojvoanskih gradova
Pitanje je, prevashodno, neophodnosti jedne ire akcije, koja podrazumeva
nediskutabilnu potrebu postojanja nekih delatnosti i lokacija, a koja su, izgubivi trinu utakmicu, zadrala mnogo od svoje vrednosti dovoljno snane i
armantne za ouvanje kulturnog pejsaa urbanog centra jednog starog grada. Kroz ouvanje ovih vrednosti, njihovom inteligentnom upotrebom kroz
brendiranje, dolo bi se, neosporno, do jedne sasvim nove-stare grane privrede, pogodne i fleksibilne, koja bi uz mala ulaganja dala u budunosti znaajne rezultate, bez krenja ambijentalnih, etikih i likovnih pravila kulturnog
pejsaa kom, po izvoritu, pripada. Zanatstvo.
Naravno, spreman sam odmah odgovoriti i na eventualnu primedbu o
nedostatku sredstava da se to ostvari, jer uvek je zanatstvo opstajalo uz baznu industriju i uvek je zavisilo od trita, pijace. Danas je ta centralna pijaca,
verovatno, u londonskom Sitiju, ali ne svaka transakcija suvenira biva realizovana tamo. Zato pogreno tumaenje globalizacije stvara smernicu koja
smeta da se od starinske pijace napravi folklor, festival, turistika atrakcija ili
znamenitost. Pa jedna je od injenica i rezultata globalizacije u mondolokom
smislu upravo tenja ljudi da poseujui mesta trae lokalno i autentino! Ljudi vole trnice. Setite se reportaa sa buvljaka u Londonu ili Beu. Osnov pijace je proizvod ne potcenjujte zanat! Primer: Da li biste, da vas put nanese u
Parmu, dali svoj ford focus za tonu pruta San Daniele? Dajte ga i to odmah,
ali sumnjam da e Vam neko ponuditi razmenu! Tona vaeg automobila, a
u njemu i nema vie, moda i vredi 15.000 eura, a to je puno manje od iste
koliine pruta ili parmezana. U Italiji. Da, radi se o zemlji koja je ouvajui
181
zanatstvo, ouvala i privredu, opismenila industrijalce i stara gradska jezgra sa

svim svojim sadrajima ostavila autentinim. I ula u G8... Davno.
Postoje, naravno i neke vrlo praktine i svakodnevne akcije koje bi trebale biti predmet zahteva zakupcima, u vidu klasifikacije aktivnosti i slino.
Naravno, ne moete i ne treba da probate spreiti Hypo da u vaem gradu
otvori filijalu, ali ga moete ugovorno vezati da je duan odravati fasadu i
periodino je obnoviti, uz smekom saoptenu varijantu popusta u tu svrhu
ili regulativno regulisanim ugovorom. Od zakupa koji plaaju veliki morao bi
se osnovati fond koji bi bio usmeren, ne na reavanja dnevnopolitikih problema, a to je najei sluaj, ve na ouvanje samog ambijenta gradskog
jezgra, omoguavajui mu neophodnu evoluciju po privrednim, kulturnim i
duhovnim merilima i navikama njegovih stanovnika.
12. Zakljuak
Samo ouvanje istorijskih vrednosti jednog gradskog sredita podrazumeva
potenciranje tradicionalnih delatnosti koja mu daju duu i utiu na njegov
puls. Zanat je u svetu u zamahu. Iz jednostavnog standardom uslovljenog
trenda potranje custom proizvoda. Ono to je nekad bio obian obuarski
proizvod, uz dobru kampanju, danas je ekskluzivna roba na tritu.
Naravno, ne bih da se na kraju posebno osvrem na priu o tome koliko
je edukacija, meunarodni sistem transfera znanja u formalnom, te konferencije, tematski seminari i razmena iskustava kao neformalni oblik edukativne
razmene, danas vanija nego ikad. Pretpostavljam da e to biti predmet rasprave veine prisutnih eksperata iz raznih oblasti. U tom smislu samo bih
podvukao neophodnost koja se sama iznedrila, neophodnost osnivanja posebne meunarodne kancelarije za voenje brige o nasleu starih gradskih
jezgara Jugoistone Evrope i tzv. Zapadnog Balkana, a koja bi bila tehniki i
intelektualni partner i koordinator nacionalnim, pokrajinskim i gradskim zavodima koji brinu o zatiti starih urbanih sredita.
Pred sebe je, u svojoj misiji meunarodne edukacije i naunog istraivanja problema razvoja uopte, takav cilj postavio Evropski centar za mir i razvoj
Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. Ostaje, kao deo zakljuka, jedan apel
i poziv za zajednikom akcijom i neophodnom sinergijom na lokalnom, ali
i regionalnom i nadnacionalnom nivou, koja bi trebala, na kraju krajeva ili u
biti da nas podseti i na ono to smo bili, ono to jesmo, ali i da nas naui da
postanemo ono to elimo. Akcija i edukacija o razvoju koja e nas protresti
bez rukavica, a iji je jedan od prvih rezultata i ova Konferencija.
182

Jelena KADI, Ljubica SRDI, Goran KALINI,

Sneana GLIGORI, Jelena SAVI
Republiki zavod za zatitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljea,
Banja Luka
Valorizacija kulturno-istorijskog i
prirodnog nasljea optine ipovo
Savremeni koncepti zatite, u veini sluajeva, vie ne podrazumijevaju samo
zatitu pojedinanih objekata kulturnog i prirodnog nasljea, ve i zatitu njihovog ireg okruenja, koje na neki nain podrava opstanak i egzistenciju samog zatienog dobra. Praksa je takoe pokazala da se rijetko koje zatieno
dobro moe posmatrati kao izolovano, slobodno stojee. Kao to e pokazati
primjer optine ipovo, tragovi ljudskog postojanja i djelovanja upravo su najintezivniji tamo gdje postoji i obilje prirodnih resursa, tako da je praktino nemogue izdvojiti pojedinana dobra i na pravi nain ih pojedinano zatititi.
Interdisciplinarni tim Republikog zavoda za zatitu kulturno-istorijskog
i prirodnog nasljea Republike Srpske pristupio je rekognosciranju prostora
optine ipovo prvobitno u cilju valorizacije kulturnog i prirodnog nasljea za
potrebe izrade planske dokumentacije. Meutim, na samom terenu je konstatovano da navedeni prostor sadri itav niz prirodnih i kulturnih vrijednosti,
poev od bogatih vodotokova, jezera, izvora, praume, peina do arheolokih
nalazita iz svih epoha: praistorije, antike, srednjovjekovnih gradova i utvrenja, nekropola i slino, te, na naim prostorima rijetko sauvanih, vrijednih primjera narodnog graditeljstva.
Geografski poloaj
O kakvom je prostoru zapravo rije? Podruje optine ipovo se nalazi na
prostoru Dinarida, na jugu od glavnog grebena planine Vitorog, da bi idui
prema sjeveru zahvatala vitoroku kraku visoravan, koja se na istonom dijelu sputa u dolinu rijeke Janj, a na zapadu u dolinu rijeke Plive. Sjeverno od
doline Plive granica zahvata obronke planine Lisine. Zapadno od doline rijeke
Janj je masiv Stolovac sa praumom Janj.

183
Slika 1. Poloaj optine ipovo
Etnoloko nasljee i narodno graditeljstvo

Etnoloko nasljee i narodno graditeljstvo su bitni elementi kulturnog identiteta odreenog podruja, koji se naroito ogleda u ouvanju njegovih regionalnih posebnosti. Prouavanjem sela, odnosno seoskih domainstava,
koje ukljuuje vrijeme nastanka, porijeklo imena, strukturu i organizaciju kao
posljedicu organizacije porodice i naina privreivanja itd., dolazimo do saznanja koja su presudna za odreivanje principa ouvanja narodne batine.54
Osnovni principi ouvanja batine podrazumijevaju tzv. integrativnu zatitu,
gdje se zatita graditeljskog naslijea ne moe odvojiti od zatite prirodnog
okruenja odreenog spomenika i, ire gledano, zatite ivotne sredine. Ovaj
sklad graditeljstva i prirodnog okruenja ne znai konzerviranje zateenog
stanja i zaustavljanje svake promjene, ve poboljanje i oplemenjavanje ivljenja postizanjem viih standarda i kvaliteta.55
Kad je rije o seoskim naseljima na podruju optine ipovo, prije svega se misli na oblast Janj.56 Seoska naselja, odnosno sela u administrativnom
smislu, na ovom podruju su uglavnom razbijenog tipa, prije svega usljed
184
54
Nada ivkovi, Ruralne celine, pojedinani objekti, groblja i pojedinani spomenici, Zbornik o
zatiti narodnog graditeljstva, Loznica, 2002.
55
B. Petrovi, Naslee i savremena arhitektura, Zatita spomenika narodnog graditeljstva, Beograd,
1984.
56
Rade Rakita, Janj 1. i 2, Banja Luka, 2003.

brdsko-planinskog reljefa. Pored navedenih objekata, zanimljivi su i mlinovi za

mljevenje ita. Na ipovskom podruju nekada ih je bilo mnogo, jer mnogo je
i vodenih tokova. Prije svega, izvori Pljeve i Janjske Otoke, ali i pogodne lokacije drugih rijeka i rjeica bili su nekada, prema prii mjetana, puni mlinova.
Veina ih danas ne postoji.
Tokom rekognosciranja terena, u periodu od 9. do 20. maja 2005. godine, na podruju optine ipovo evidentirano je 18 lokaliteta objekata narodnog graditeljstva. Ne znai da je ovo konani broj ovakvih objekata, ali morali
smo, na osnovu odreenih kriterijuma (stepen ouvanosti, okruenje objekta,
potencijali), da napravimo izbor. U najveoj mjeri, rije je o ruralnim cjelinama,
ali ima i nekoliko pojedinanih objekata, kao i etiri lokaliteta starih mlinova.
Pored ovih objekata, evidentirano je i nekoliko seoskih grobalja, na kojima su
primijeeni stariji nadgrobnici. Pored svoje primarne funkcije, mjesta za sahranjivanje, groblja su istorijska svjedoanstva o nastajanju i postojanju ljudskih
naselja, svjedoanstva o ivotu odreenih porodica i pojedinaca. Takoe, groblja su i kulturno-istorijske cjeline i, kao dio odreene kultne tradicije, znaajan pokazatelj emotivnih, umjetnikih, religijskih i drugih aspekata narodnog
duhovnog ivota.
Graditeljsko nasljee
Na osnovu analize postojeeg stanja i korienja elemenata informaciono-dokumentacione osnove, izvrena je valorizacija prostora i objekata ipova. U
spisku evidentiranih lokaliteta vezanih za nasljee u okviru obuhvata zadatka,
graditeljsko nasljee obuhvata manji dio. Lokaliteti se nalaze uglavnom van
samog ipova i prvenstveno su to objekti narodnog graditeljstva.
Slika 2. Narodno graditeljstvo
Slika 3. Narodna nonja

185
Prema kriterijumima metodolokog pristupa, u ipovu nisu zastupljeni

objekti spomenikih vrijednosti (pod kojima se podrazumijevaju oni objekti
za koje je izvrena valorizacija, odnosno proglaenje spomenikom ili dato rjeenje o prethodnoj zatiti na osnovu njegovih istorijskih, arhitektonskih, stilskih ili drugih karakteristika). Takoe nisu evidentirani objekti arhitektonskih
vrijednosti (pod kojima se podrazumijevaju objekti koji predstavljaju uspjena
arhitektonska ostvarenja zrelijih stilskih i proporcijskih odnosa kao predstavnici odreenog perioda).
Od objekata ambijentalne vrijednosti, koji prema kriterijumima metodolokog pristupa predstavljaju ostvarenja karakteristina za odreeno podruje,
odnosno ulice za koje su dio identiteta sa usklaenim osnovnim karakteristikama (gabariti, otvori, proporcije, materijali), evidentirana je pravoslavna crkva
u centru ipova.
Prilikom rekognosciranja terena, evidentirano je vie crkava van samog
ipova izgraenih na mjestima starijih objekata, o emu ne postoji dovoljno
pouzdanih podataka (crkve u Pljevi, Babiima, Strojicama). Manastir Glogovac,
koji je vie puta ruen, danas je novi objekat, izuzev zvonika iz 1892.
Slika 4. Crkva u ipovu
Slika 5. Manastir Glogovac
Arheoloko nasljee
Svojim smjetajem u dolini Plive, okrueno rijekama Janj i Lubovom, sadanje
optinsko sjedite je svojim poloajem bilo interesantno za naseljavanje od
davnina. Veliki broj rijeka bogatih ribom, plodno tlo za ratarstvo, prostrani panjaci za stoarstvo, sve je to znailo izvor hrane od koje je uvijek zavisio ivot.
Veliki problem na cijelom prostoru je stepen istraenosti, vrlo rijetka sistematska arheoloka iskopavanja i istraivanja. Zbog takvog stanja, naa saznanja o prolosti su oskudna i fragmentarna, pa i slika koju imamo samo
djelomino odgovara zbivanjima u prolosti.
186

Slika 6. Steci
Slika 7. Hrid djevojaki kamen
Istorijske okolnosti su za iri region unutar kojeg je ipovo, vrlo sline, ali
svaki kraj ima neke specifinosti po kojima je prepoznatljiv.57 Prolost ljudskog
postojanja u grubo dijelim na: praistorijsko, antiko i srednjovjekovno razdoblje.
Dosada se antiki period, kako po znaaju, tako i po broju dosad otkrivenih
lokaliteta, smatra za najznaajniji period na teritoriji optine ipovo.58
Iz praistorijskog perioda najvie ima gradina koje datiramo u bronzano
doba. Mezeji, pleme koje se u literaturi zajedno sa drugim plemenima zajedniki nazivaju Iliri, naseljavalo je i ovaj prostor dananje optine ipovo. Gradine su bile mjesta njihovog boravka i zato su vrlo znaajne kao mjesta prouavanja ivota tog perioda.
ipovo je najbogatije nalazima iz antikog i kasnoantikog perioda. U
ipovu je ubicirano municipalno sredite iz antikog perioda, to je potvreno epigrafskim nalazom. Bojanovski je ovo naselje identifikovao kao Baloie.
Takoe pronaene su i bazilike, mauzolej, sarkofazi, grobnice, natpisi, dijelovi
arhitektonskih elemenata, reljefi rimskih boanstava.59 Nalazi potvruju i postojanje metalurke djelatnosti u ovom kraju.
Znaajan elemenat razvoja antikog ipova je i njegovo mjesto na itinerarskoj cesti Salona Servitium (Solin kod dananjeg Splita i Gradika). Uz ovu
glavnu saobraajnicu, jednim putem je bilo vezano za drugu itinerarsku cestu
Salviae Sarnade Leusaba Servitium.60
U srednjem vijeku ovo podruje je predstavljalo privredni centar. Razvijano je rudarstvo, metalurgija, grnarstvo, trgovina, stoarstvo. Na osnovu
57
Jelena Mrgi-Radoji, Donji Kraji, Krajina srednjovjekovne Bosne, Beograd, Banja Luka, 2002.
58
Arheoloki leksikon BiH, Sarajevo, 1988.
59
E nver Imamovi, Antiki votivni i nadgobni spomenici u BiH, Sarajevo, 1986, Ivo Bojanovski,
Bosna i Hercegovina u antiko doba, Sarajevo, 1988.
60
Ivo Bojanovski, Bosna i Hercegovina u antiko doba, Sarajevo, 1988.

187
Slika 8. Vaganski natpis
Slika 9. Tlocrt grad
arheolokih nalaza moe se rei da je proizvodnja keramike bila naroito razvijena.

Iz ovog perioda prisutni su lokaliteti sa mramorovima (stecima), zatim
veliki broj lokaliteta sa ostacima crkava, kao i jedan broj utvrenja. Jedan od
najznaajnijih lokaliteta je srednjovjekovni grad Soko.61 Meutim, u ranijim
istraivanjima, akcenat je bio na lokalitetima iz antikog perioda, tako da je
srednji vijek jo uvijek nepoznanica.
Arheoloki, prostor optine ipovo, predstavlja pravo arheoloko blago.
Prilikom obilaska terena utvreno je postojanje oko 100 lokaliteta. Ovde se
mora napomenuti i da je jedan dio lokaliteta uniten tako da je konaan broj
arheolokih nalazita mnogo vei. To nas obavezuje na tijesnu saradnju sa lokalnim vlastima, kao i na saradnju sa drugim institucijama koje mogu imati
uticaj na arheoloku sliku optine.
Prirodno nasljee
Prostor je optine ipovo je geomorfoloki raznolik, ali ukomponovan u tipinu brdsko-planinsku cjelinu. Prema klimatskoj rejonizaciji na podruju optine
ipovo vlada umjereno-kontinentalna, planinska i subalpska klima, sa odreenim uticajima i drugih, u zavisnosti od modifikacije elemenata reljefa.62 U
obilju prirodnih vrijednosti: hidrolokih, geolokih, te rezervata prirode, posebno se izdvajaju rijeke Pliva, Janj (sa posebnim naglaskom na Janjske otoke)
i Sokonica, Vaganska peina,63 te tresetita i prauma Janj.
Rijeka Pliva (Pljeva) Izvor Plive nalazi se ispod sela Majevac, jugozapadno od ipova. Izvorite je razbijenog tipa i ine ga dvije zasebne grupe vrela:
188
61
Ivo Bojanovski, Sokol na Plivi, Nae starine XIII, Sarajevo, 1972.
62
Rade Rakita, Geografskoistorijska i antropogeografska studija 1, Banja Luka, 2003.
63
Goran Dujakovi, Peine i jame Republike Srpske, Banja Luka, 2004.

Slika 10. Janjske otoke
Slika 11. Glogovac-sedra-crni bor
istona i zapadna grupa. Oko 1,5 km iz izvora teku dvije zasebne rijeke koje se
potom spajaju inei rijeku Pljevu. Njena slivna povrina je procijenjena na oko
615 km2.
Rijeka Janj je desna pritoka rijeke Plive u koju se uliva kod ipova. Izvire
ispod Plazarice (kod Koprivnice). Od izvora pa do ulaska u klisuru zvanu Tuk rijeka se naziva Vaganac. U toj klisuri iz jedne bankovite krenjake stijene izbija
jako vrelo zvano Janjsko vrelo, odakle rijeka nosi ime Janj. Janj je dug 31 km.
Povrina sliva je 222,4 km2. Jugozapadno od Donjeg uklia na dodiru verfena
i neogena, rijeka Janj taloi debele naslage sedre preko kojih pravi ivopisni
kompleks otoia i slapova koji se pod Sokolinom suavaju, a zatim prave dva
posebno ivopisna slapa.
Sokonica je lijeva pritoka Plive. Povrina sliva iznosi 62,3 km2, a duina
glavnog toka oko 19 km.
Osim tih veih vodotoka javlja se niz manjih rijeka i potoka: Volarica potok, Lubovaka rijeka, rijeka Trnavica itd.
Praumski rezervat Janj je od 1954. godine zatien kao strogi prirodni
rezervat, jer je posljednji ostatak praumskih kompleksa toga kraja.64 Nalazi
se na zapadnim padinama masiva Stolova. Ukupna povrina rezervata Janj
iznosi295,0 hektara.
Na podruju optine konstatovana je i raznovrsnost biljnog i ivotinjskog
svijeta.
64
r Zoran Maunaga, Plan gazdovanja za ume sa posebnom namjenom u strogim rezervatima

D
prirode Janj i Lom, umarski fakultet, Banja Luka, 2001.
189
Savremeni koncept zatite prirode ne podrazumijeva samo zatitu prirodnih rijetkosti, ve se temelji na aktivnoj zatiti, korienju i unapreenju
prirodne sredine. Sklad izmeu prirodnih vrijednosti, kulturno-istorijskog nasljea i privrednih aktivnosti u cilju meusobnog usklaivanja znai poseban
pristup planiranju prostora, odnosno pejsaa.
Karta lokaliteta prirodnog i kulturno-istorijskog nasljea Optine ipovo
190

Zakljuak
Prilikom terenskih istraivanja za potrebe izrade Valorizacione osnove kulturno-istorijskog i prirodnog nasljea Optine ipovo, struni timovi Republikog
zavoda za zatitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljea Republike Srpske
evidentirali su preko 120 lokaliteta koji su od znaaja posmatrano sa aspekta
zatite nasljea. Iako se manji broj lokaliteta odnosi na graditeljsko nasljee
(pravoslavna crkva u samom ipovu, kao i objekti narodnog graditeljstva, koji
su posebno obraeni), neophodno je, u skladu sa strategijom integrativnog
planiranja, i, ue posmatrano, integrativnog upravljanja kulturnim nasljeem,
valorizaciju izvriti koristei multidisciplinarni pristup, iji je krajnji cilj ukupno
ouvanje i poveanje kvaliteta teritorije.65
Sveobuhvatno istraivanje, koje bi ukljuivalo istraivanje kulture, privrede, stanita i ivotne sredine, predstavlja bazu rjeenja koja bi bila od koristi i
selu i drutvu u cjelini. Cilj je da se zaustavi dalja depopulacija sela, omogui
povratak na selo zainteresovanim graanima, da se ostvari ujednaeno naseljavanje dravnih teritorija, naroito pograninih zona, a prije svega da se zatiti ivotna sredina, kao i podigne nivo opteg standarda i kulture u ruralnoj
sredini.
Vrijednost, raznovrsnost, specifinost, ouvanost, brojnost, kako prirodnih, tako i stvorenih vrijednosti karakteriu podruje optine ipovo, to nas
opredjeljuje da to podruje u budunosti istraujemo i posmatramo kao zatieni kompleks u kategoriji zatieni pejza (park prirode po ranijoj kategorizaciji). Cilj nam je zatititi ovaj prostor na nain koji e da omogui ouvanje svih
prirodnih i kulturnih vrijednosti u svom odgovarajuem okruenju, te da tako
zatiene vrijednosti postanu osnova za opstanak i razvoj cijelog podruja.
Posebno se to odnosi na stvaranje uslova za bolji ivot lokalnog stanovnitva
kroz djelatnost u oblasti turizma, rekreacije, sporta, proizvodnje zdrave hrane,
ljekovitog bilja, itd., korienjem prirodnih resursa na uravnoteen nain.
LITERATURA:
Nada ivkovi, Ruralne celine, pojedinani objekti, groblja i pojedinani spomenici, Zbornik o zatiti narodnog graditeljstva, Loznica, 2002.
B. Petrovi, Naslee i savremena arhitektura, Zatita spomenika narodnog graditeljstva,
Beograd, 1984.
Rade Rakita, Janj 1. i 2, Banja Luka, 2003.
65
a osnovu Euro-mediteranske povelje o integrativnoj valorizaciji kulturnog nasljea, prelimiN

narna verzija, Rim, 2002. (objavljeno u publikaciji Evropske konvencije i preporuke u oblasti kulturnog nasljea, prevod Vesna Lekovi, EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor,
2005).
191
Jelena Mrgi-Radoji, Donji Kraji, Krajina srednjovjekovne Bosne, Beograd, Banja Luka,
2002.
Arheoloki leksikon BiH, Sarajevo, 1988.
Enver Imamovi, Antiki votivni i nadgrobni spomenici u BiH, Sarajevo, 1986; Ivo Bojanovski, Bosna i Hercegovina u antiko doba, Sarajevo, 1988.
Ivo Bojanovski, Bosna i Hercegovina u antiko doba, Sarajevo, 1988.
Ivo Bojanovski, Sokol na Plivi, Nae starine XIII, Sarajevo, 1972.
Rade Rakita, Geografskoistorijska i antropogeografska studija 1 Banja Luka, 2003.
Goran Dujakovi, Peine i jame Republike Srpske, Banja Luka, 2004.
Dr Zoran Maunaga, Plan gazdovanja za ume sa posebnom namjenom u strogim rezervatima prirode Janj i Lom, umarski fakultet, Banja Luka, 2001.
Evropske konvencije i preporuke u oblasti kulturnog nasljea, prevod Vesna Lekovi,
EXPEDITIO Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor, 2005)
192


Zatita, uvanje i prezentacija

kulturno-istorijskog i prirodnog naslea
principi i iskustva
Rezime:
Sva duhovna kretanja na Balkanu u vreme velikih integracionih procesa dananje
Evrope, ukazuju na potrebu da se svi njeni narodi potrude oko stvaranja slike osobenog identiteta kojim svedoe svoju pripadnost evropskom jedinstvu. U savremenoj
nauci sve vie se uoavaju iroke mee evropske civilizacije, kao i razliiti izvori njene duhovnosti u kojoj je Balkan sa Mediteranom bio njena drevna kulturna kolevka,
to stanovnike ovih prostora obeleava i izvesnim nadnacionalnim jedinstvom! Iz tih
razloga izuzetnu panju zasluuje kulturno naslee balkanskih prostora, posebno zemalja bive Jugoslavije, na kome su se u kreativnoj simbiozi susretali uticaji Istoka i
Zapada, hrianstva i islama. Ovakvi duhovni spojevi, iji odraz vidimo u spomenicima
kulture graditeljstva, slikarstva, skulpture, predmetima primenjene umetnosti, narodnog stvaralatva, istorijskih zbivanja i literature, ukazuje na razumljiv nain meuzavisnost balkanske i evropske kulturne batine, koju pored nedovoljne prouenosti
ugroavaju mnogi sudari Zapada i Istoka jo od vremena osvajanja i pohare Carigrada
od strane Krstaa 1204. godine, to je bio jedan od najteih kulturolokih zloina u
evropskoj istoriji.
Kroz kratak prikaz stanja i problema zatite spomenika kulture i iskustava u spomeniko-zatitnoj praksi Evrope i Jugoslovenskih zemalja posle Drugog svetskog rata,
iznose se neki od najbitnijih primera na kojima su primenjeni, shodno pravnom zakonodavstvu, savremeni interdisciplinarni postupci i metodi konzervacije dosledni
principu striktnog sprovoenja zatite kulturnog i prirodnog naslea.
Praksa zatite kulturnog naslea kao i opte shvatanje ovog pojma, ukazuju na
potrebu za neprestanim njegovim nadgledanjem kao i nadgradnjom novih saznanja
u veoma osetljivoj oblasti viestrane ugroenosti kulturne batine, to namee iroku
aktivnost u njenom ouvanju i koordiniranje u kulturnoj saradnji kroz Evropsku uniju
i UNESCO. Implementacija nekih evropskih projekata o kojima izlae prof. dr Alfonso
Ojeda, sa Univerziteta u Madridu, profesor po pozivu ECPD, mogla bi na prostorima
bivih jugoslovenskih zemalja ii upravo preko Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. Na taj nain, u uslovima upravno-administrativne izdeljenosti nekadanjih jugoslovenskih zemalja, prostor jedinstvenog kulturnog
naslea mogao bi biti posredstvom jednog profesionalnog medijatora u strunom
smislu povezan meu sobom, ali i sa balkanskim i evropskim, kao i mediteranskim
regionima u cilju praenja i razmene savremenih naunih i konzervatorskih iskustava
u domenu zatite kulturnog i prirodnog naslea.

193
Ouvanje i promovisanje kulturno-istorijskog i prirodnog naslea kao

zajednikog evropskog kulturnog, socijalnog i ekonomskog identiteta, uz potovanje osobenosti svake nacije, namee se kao civilizacijski imperativ.
Zatitna sluba, danas je u celom kulturnom svetu dravna briga. Ona
se oslanja na svestrano izgraen sistem prouavanja i dokumentovanja stanja spomenika, problematike i metoda ispitivanja, istorijskog opredeljivanja
i dijagnoziranja bolesti oteenih spomenika, kao i nadzora nad njima. Polazna taka je svuda temeljno poznavanje spomenika datog podruja, iji je
temelj spomenika topografija. Pritom, pravi temelj zatitnog rada predstavlja
svestrana dokumentacija o stanju spomenika i vrsti nastalih oteenja. Istorija
ivota pojedinih spomenika i poznavanje tehnike njihove izrade podjednako
prua uslove za pravilne zatitne zahvate, uz korienje najegzaktnije naune
metode, tako da zatita spomenika danas vie nije gola praksa koju obavljaju
pojedinani strunjaci ili entuzijasti, ve je to svestrano, multidisciplinarno izgraen sistem prouavanja i tehnikih poduhvata. Nosilac odgovornosti jeste
istoriar umetnosti, specijalizovan kao konzervator, a izvrilac radova tehniar,
specijalizovan kao restaurator. Prvi treba da bude temeljan nauni poznavalac
spomenikog materijala, no ni drugi ne sme biti samo tehniar, ve ovek sa
umetnikim oseanjem, upuen u estetski potencijal spomenika koji se obrauje.
Na temelju spomenikog zakonodavstva, kulturna dobra tj. spomenici
se svrstavaju u: nepokretne i pokretne i to kao predmeti koji su zbog svoje arheoloke, istorijske, socioloke, etnografske, umetnike, urbanistike, prirodnjake i drugaije naune ili kulturne vrednosti znaajni za drutvenu zajednicu.
Definicija pojma spomenik kulture je veoma kompleksna, to je pokazalo i
iskustvo sa spomenikim zakonodavstvom a i nastojanje Komiteta za spomenike pri UNESCO-u da se nae to preciznija formulacija njegove sadrine, naroito kada je bilo potrebno, u Konvenciji o zatiti spomenika kulture u sluaju
oruanog sukoba, odrediti sadrinu tog pojma.
Slino spomenikom zakonodavstvu stoji stvar sa primenom osnovnih
principa zatite u praksi. I tu se iz dana u dan sukobljavamo sa realnim ivotom, koji donosi dramatina zbivanja naroito kroz ratna razaranja i pustoenja
spomenika i itavih urbanih celina kulturnog naslea, ne hajui za Konvencije
niti idealne vrednosti koje su predmet zatite spomenika. Brutalna sukobljavanja i ruenja civilizacijskih tekovina, odraavaju se i na primeni konzervatorskih
principa u obnovi spomenika. Tako, ve vie od sto godina proklamovanog
naela konzervirati, a ne restaurirati i to od strane kompetentnih ljudi onoga
vremena kao to su u Francuskoj bili Charles de Montalambert i Victor Hugo,
a to je bila posledica poluvekovne nesigurnosti u traenju pravog puta i suprotstavljanje tetnoj praksi u ophoenju sa onim to je posle razaranja za
vreme velike revolucije trebalo spasavati i zatititi u bitnim istorijskim karakte-
194

ristikama. No, uprkos aksiomi toga saznanja, moralo je protei jo mnogo vremena dok to naelo nije zaista pobedilo tek poetkom naeg XX stolea. Vreme egzaktnog istoricizma primenilo je najpre to naelo u smislu restauracije u
neko tobonje prvobitno stanje, uobraavajui da je sposobno istorijski verno
rekonstruisati spomenike iz daleke prolosti i to ne samo u njihovom fizikom
sastavu, ve i u njihovoj estetskoj sutini. Novo geslo bilo je: restaurirati u prvobitno stanje! Zaboravljalo se pritom, da su veoma retki spomenici, osobito
u oblasti arhitekture, kod kojih je bilo mogue izvriti restauraciju po prvobitnom stanju, jer su oni bili podvrgnuti tokom ivota neprestanom menjanju.
Uprkos dobroj nameri i prividnoj pouzdanosti, tako primenjeno naelo tetilo
je spomenicima, njihovoj dokumentarnoj i estetskoj sutini. Puritanstvo, kome
se pribeglo u cilju jednolikosti stilskog izraza ili istorijske dokumentarnosti, u
sutini je nje liava kao i patine, posledice prirodnog ivota spomenika koja
mu daje dra starine. esto se greilo upravo u smislu poremeaja estetskog
utiska kod gotskih katedrala, a i drugih time to su ih oslobaali skromnih
zgrada koje su ih okruivale, a koje je ivot povezivao sa tim sakralnim spomenikom! On je, skoro uvek iva hronika dotinoga grada, odreene drutvene
zajednice, kao i svoje funkcije u ivotu naroda.
Danas je nezamislivo da bi se neko usudio da spomeniki koriguje odnosno stilski puritanistiki intervenie na uvenoj gotikoj katedrali Zagreba,
kako je to svojevremeno uinio, svakako u najboljoj nameri Boll.
Meutim, jo je tee shvatiti, da je u dananjem vremenu, pored svih
konvencija o negovanju kulturnog naslea nakon devastacija u Drugom
svetskom ratu, 1992. godine u graanskim sukobima na prostoru Jugoslavije,
sruena mostarska Saborna crkva, impozantna graevina ija je vertikala dominirala gradom na Neretvi, kojom prilikom je sruen i drevni mostarski Stari
most, simbol grada!
Posle vie od sto godina razvitka savremene zatite spomenika, danas su
naela jasna, kako u pogledu teoretskih osnova, tako i u pogledu zakonodavstva, metoda rada i organizacionih oblika upravljanja spomenikom batinom.
Mada je postignut veliki napredak, ivot neprestano stvara nove nepredvidive
situacije, a u vezi s tim izaziva potrebu za revizijom ve utvrenih stavova, te
ni zatita spomenika ne ini izuzetak.
Istorija zatite spomenika, koja je znaajna za nae doba, otkriva nam niz
situacija koje se stalno menjaju, traei stalno novu primenu, ako ne i reviziju
utvrenih principa. Sledstveno tome i zatita spomenika zavisi od svih moguih uslova, koji joj smetaju da valjano obavlja svoj posao. To dokazuje da ona
zavisi od raspoloenja datog vremena, koje proistie iz drutvenih i ideolokih
promena, iz nacionalistikih i estetskih iluzija, pa ak i iz mode. Prilino statian odnos prema zatiti spomenika s poetka XX stolea, smenila je dinamina faza izmeu dva svetska rata, a jo dinaminija posle Drugog svetskog rata.
195
inilo se povremeno, da su uzdrmani svi temelji postavljeni u preanjem

razvitku, ali se ipak na kraju pokazalo da je jedina garancija za uspean rad na
zatiti spomenika vernost osnovnim naelima i obazriva primena tih naela
pod novim uslovima.
Delatnost na polju zatite spomenika u pojedinim zemljama danas je
olakana time to je posao strunjaka svestrano zasnovan na nauci i praksi i
to oni raspolau svim potrebnim spekulativnim i tehnikim pomonim naunim granama, pored toga to su potpomognuti od strane meunarodnih
strunih institucija i to raspolau iskustvima steenim u drugim zemljama.
U tom pogledu poloaj zatite spomenika je znatno povoljniji, ali je i znatno
komplikovaniji, jer su faktori koji ometaju harmonino primenjivanje principa
zatite mnogobrojniji i, pre svega, bezobzirniji. Meu tim faktorima jo uvek je
najopasniji i najjai sam stvaralac kulture i njenih spomenika ovek: ruitelj
spomenika. Boriti se sa ovekom ruiteljem spomenika danas je tee nego
to je bilo pre pedeset godina kada je Dvorak u svom Katehizisu zatite
spomenika mogao opasnosti za kulturne spomenike svoditi na neke line
mane oveka i drutva i iznositi miljenje da je sa njima mogue boriti se
putem prosveivanja i poboljanja oveka kao moralno odgovornog bia. Sve
te opasnosti postoje i danas, ali u mnogo opasnijim oblicima, posebno kada
ih prividno potpomogne elja za kulturnim napretkom u vidu neprimerenih
turistikih intervencija ili temeljnih naruavanja prirodnih lepota i retkosti.
Razaranje spomenika uvek prati ratove, ali i revolucije, bile one politike,
verske, nacionalne ili socijalne spomenici protivnike strane su uvek rtve.
Nemone su i bez ikakvog dejstva i meunarodne Konvencije o zatiti spomenika kulture u sluaju ratnih sukoba, kao to se pokazalo irom Evrope u
zbivanjima tokom Drugog svetskog rata, ali i nedavnim ratnim dogaanjima
tokom komadanja Jugoslavije.
Prirodne katastrofe, prvenstveno zemljotresi, esti na Balkanu, otetili su
ili sasvim poruili mnoge spomenike ali i gradove, neke nastale jo od antikih
vremena. Tek kada nevolje popuste, i tlo se smiri, uvari spomenika dolaze do
rei, da spasavaju ono to je potres ili Oluja potedela.
Novija istorija gradova, posle svih revolucija i velikih ratova koji su se na
evropskim prostorima izreali od kraja XVIII veka do danas, prua nam mnogobrojna svedoanstva o borbama oko naela u pogledu rekonstrukcije razorenih urbanistikih celina i o nastojanjima konzervatora da se spase istorijsko
naslee.
Jedan od prvih arhitekata konzervatora urbanista, nakon Drugog svetskog rata, koji je shvatio da se u uslovima totalnog razaranja drevnog urbanog
jezgra Varave Starog Mjesta, ne moe slediti nekadanja aksioma konzervirati a ne restaurirati, Poljak, Ciborovski, na temelju iscrpne dokumentacije
obnovio je u potpunosti staro varavsko urbano jezgro. Rodoljubivi Poljaci su
196

sauvali ne samo dokumentaciju, ve i komadie do temelja razruenog Kraljevskog dvorca, ulomke skulpture, ak zidnih tapeta i pokustva i u potpunosti obnovili varavski dvorac zahvaljujui dobro organizovanoj konzervatorskoj slubi na elu sa arhitektom Tadeuom Polakom. Restauriran je i uveni
teutonski viteki dvorac Malbork kod Gdanjska. Da dokau svoja istorijska prava na granice, poljski arheolozi su vrili arheoloka istraivanja u movarnom
priobalju Odre i Nise.
Jedan od najlepih parkova sveta sa vodoskocima, matom umetnika
ugraenih u rastinje carskog vrta uz Petrov dvorec kod Petrograda, za vreme
trogodinje nemake opsade Lenjingrada divljaki razoren, danas je obnovljen. Nakon velikih ratnih razaranja Zadra, konzervatori su uspeno obnovili
urbano jezgro starog grada.
U modernom konzervatorstvu najozbiljniji pokuaj za utvrivanje glavnih
principa restauriranja svakako predstavlja italijanska Carta di restauro iz 1932.
godine, koja analizira najtipinije mogue konkretne primere i utvruje za njih
naelan postupak saglasno aksiomu konzervirati a ne restaurirati, imajui jedino za cilj da obezbedi dalji ivot spomenika time to e ga fiziki osigurati i
zatititi od daljeg propadanja. Formulaciju tih principa, Carta di restauro svodi
na poznatih 11 taaka.
Carta di restauro, bila je baza za svu kasniju razradu i nadogradnju konzervatorskih preporuka i zakonodavstva u oblasti zatite spomenika kulture i
prirodnih retkosti, poput opteusvojene Venecijanske povelje, koja postaje za
sve, nezaobilazni konzervatorski kodeks u slubi zatite, ouvanja i prezentacije kulturno-istorijskog i prirodnog naslea.
U duhu principa Carte di restauro izgradio je svoj metod slavni italijanski
konzervator, ininjer Fernando Forlati, proto di San Marco, koji je svojim tehnikim inovacijama, izvedenim na ugroenim spomenicima u Bolonji, Veneciji,
Veroni, Trevizu, ali i na naoj crkvi Svete Sofije u Ohridu, stvarajui uda, dokazao
da je mogua i najstroija primena tih naela prilikom spasavanja spomenika
takvog kakav je, time to bi mu se poveala otpornost putem najsavremenijih
tehnikih intervencija, a da se ne promeni najbitniji spoljni izgled spomenika.
Suoivi se sa oajnim stanjem italijanskih spomenika na zavretku Drugog
svetskog rata, mnogi su se odrekli osnovnog principa konzervirati, a ne restaurirati, budui spremni na restauraciju u prvobitnom obliku, slino onome to je traio istoricizam iz druge polovine XIX veka. Ogoren pustoenjem
spomenike Firence, kod Ponte Vecchio, uveni istoriar umetnosti Bernardo
Berenson, predlagao je obnovu u prvobitnom obliku, rifare. Forlati se, meutim, odluno zalagao za vernost osnovnom principu, istiui da vie nije re
o obnovi, ve o restauraciji Non si tratta pi di rifare, ma di restaurare! Ove,
197
naizgled finese u terminologiji, ine bitnu razliku u praksi, to naalost mnogi

poslenici zatite ne uoavaju, te sledstveno tome ni u radu ne primenjuju.
U toj situaciji, kada je ogroman broj najvanijih i nenadoknadivih spomenika
u Italiji predstavljao bezobline ruevine, ovaj Forlatijev princip, kao dosledniji konzervatorskom kredu, mada je mogao izgledati kao teoretski i nerealan, pokazao se kao srenije reenje i da je spomenike mogue restaurirati iz
ruevina upotrebljavajui uglavnom sauvani materijal, a da se pri tom nije
moralo odrei principa i obnavljati izgled staroga iz novog materijala u duhu
shvatanja druge polovine XIX veka.
U celokupnoj spomeniko-zatitnoj praksi posle Drugog svetskog rata,
Forlatijev metod je najvei doprinos svrsi ouvanja spomenikog naslea. Tu
se ne radi o dogmatskoj primeni aksioma, kome je, kako se inilo, Drugi svetski
rat oduzeo svako pravo da se ponovo javi, ve da sve zavisi od linosti oveka
i njegovog nedogmatskog, ivog odnosa prema spomeniku. Da se ne radi o
formalnim naelima, ve o primeni tih naela od strane oveka stvaraoca, pa
makar stvarao i iz bezoblinih ruevina, Forlati zakljuuje: Restauracija spomenika bazira na oseaju koji rezultira iz umetniko-istorijskog znanja. Nijedna
od tih komponenata ne sme nedostajati, a stei ih moemo jedino putem
duge, skromnou i ljubavlju steene prakse. Prilikom radova na konzervaciji
crkve Svete Sofije ohridske, gde je on maestralno primenio svoj sistem konsolidacije graevine, posvedoen prethodno u Trevizu, imala sam sreu da u
svojstvu asistenta Saveznog instituta za zatitu spomenika kulture (koji je uz
podrku UNESCO-a vodio radove), budem dodeljena Forlatiju za saradnika.
Tom prilikom, uz mnoge stvari od njega sam nauila da kada konzervator
izae iz spomenika, ne treba da se vidi da je u njemu bio! To mi je uvek bilo
na pameti po zavretku naih konzervatorskih radova u manastirima Morai,
Zavali, Pivi, Krupi ... kao i uspostavljanju manastirskih riznica.
Bitan momenat u poslu oko restauriranja spomenika je da se restauracijom ne povredi estetsko oseanje gledaoca. Uspeh moe osigurati jedino
restaurator sa finim estetskim oseanjem koji ne vlada samo tehnikom posla,
ve je istovremeno stvaralaki duh, arhitekta, slikar ili vajar, koji se zajedno sa
istoriarem umetnosti-konzervatorom, podreuju znaaju datog spomenika
bez elje da lini estetski pogledi dou do izraaja. Dokumentarni i estetski
potencijal spomenika odreuju meru konzervatorske odnosno restauratorske
intervencije. Pri tom treba istai da konzervator zna da je spomenik puno vredan jedino u ambijentu za koji je bio stvoren i u kojem je proveo svoj ivot.
Zato ga ne treba izdvajati iz ambijenta, nego ga in situ uvati koliko god je
mogue. Dunost je konzervatora da svoja zatitarska nastojanja proiruje na
itav ambijent, koji na svoj nain svedoi o vremenu, prostoru i istorijskim
prilikama u kojima je spomenik nastao.
198

Ne tako davno, u proteklom stoleu, dogodilo se izmetanje znaajnih

spomenikih celina, svetskog istorijskog i umetnikog znaaja, radi izgradnje
hidroelektrana u Asuanu na Nilu, Mratinja na Pivi i Trebinjice. U Egiptu se pod
pokroviteljstvom UNESCO-a, pored premetanja drevnih kolosalnih skulptura,
u Farasu dogodila i potpuna razgradnja hramova iz VII veka ukraenih koptskim freskama. Danas su te dragocene freske meu malobrojnim ouvanim,
jednim delom smetene u Muzej u Kartumu, a njihov vei i lepi deo je u
Narodnom Muzeju u Varavi, gde ih je odnela konzervatorska ekipa Poljaka
predvoena Mihajlovskim, koji je izvodio spasilake radove. Prema vaeem
protokolu konzervatori su na to imali pravo!
U sluaju manastira Pive, trobrodne crkve sa oko 1300 m2 fresaka, visokim duboreznim, pozlaenim ikonostasom, ikonama i kompletnim crkvenim mobilijarom, nismo eleli da se ponovi sluaj iz Farasa. Prema elaboratu koji sam nainila sa saradnicima i uz podrku Komisije, sastavljene od
crkvenih, dravnih i strunih meunarodnih i domaih autoriteta, na novom
lokalitetu oko 300 m vie, u priblino istoj pejsanoj orijentaciji, danas preneti manastir izgleda kao da je preleteo! Mada se prilikom katastrofalnog
zemljotresa koji je uskoro, 1979. pogodio Crnu Goru zakljuilo, da bi on plitko fundirane temelje Uspenskog manastira u Pivi ozbiljno otetio, miljenja
smo da bez velike potrebe ne treba spomenike izmetati sa mesta nastanka.
Korisna strana ovog poduhvata, pored mnogih tehnikih saznanja o gradnji
spomenika, bila je veoma studiozna priprema dokumentacije o stanju spomenika, njegovom spomenikom znaaju, ali i injenica da je konzervatorski projekat Pive, kao nekada Svete Sofije u Ohridu okupio itav niz mladih
konzervatora iz svih krajeva zemlje, pa i inostranstva, postavi ekskluzivno
konzervatorsko uilite.66 Oni koji su u Svetoj Sofiji ohridskoj pre etvrt veka
uz eminentne domae i svetske strunjake kao to su bili arhitekti F. Forlati, I. Froidevaux, pomonik generalnog inspektora zatite spomenika u Francuskoj i istoriar umetnosti, Cezare Brandi, direktor Centralnog instituta za
restauraciju u Rimu, inae veliki teoretiar problematike restauracije spomenika, a i saveta naih profesora i konzervatora A. Deroka, . Bokovia i Z.
Blaia, savladali metodologiju rada u tretiranju spomenika ukraenih freskama, sada su u Pivi prenosili znanja mlaima, u emu su bili pomognuti i
od nove, mlae grupe svetskih eksperata, direktora ICCROM-a H. Plederleita,
66
K ao rukovodilac Projekta Premetanja manastira Pive, povremeno sam u svojstvu profesora

na postdiplomskim studijama organizovanim za usavravanje strunjaka u domenu zatite
spomenika kulture pri ICCROM-u u Rimu, dovodila svoje inostrane studente na praksu u
Pivu, da in situ upoznaju proces rada na ovom jedinstvenom projektu tada izvoenom u
svetu.
199
B. Fildena i P. Philippot-a, kao i finskog arhitekte-konzervatora Juke Jokileta, eksperta pri ICCROM-u.67
Savremeni principi, postupci i metodi konzervacije, primenjeni na crkvi
Svete Sofije, kao i nova proverena iskustva i znanja steena u Pivi, koja su
nadgradila prethodna, uz angaovanje raznih specijalnosti konzervatorskih
poslenika, posvedoili su visok stepen znanja u ovoj oblasti. Stalni kontakti sa
istaknutim institucijama konzervatorske struke irom sveta, omoguavali su
razmenom iskustava i strunjaka, reavanje veoma sloenih problema zatite
u svim oblastima tretiranja kulturnog naslea, pokretnih i nepokretnih spomenika, kao i prirodnih retkosti na jugoslovenskim prostorima.
Dosledni principu striktnog sprovoenja zatite kulturnog i prirodnog
naslea, zakoni Jugoslavije, a potom i zemalja naslednica upuuju dravne
organe i ustanove zatite da se u svome radu na zatiti spomenika kulture
oslanjaju na saradnju imalaca spomenika, graana i zainteresovanih drutvenih organizacija, obavezujui ih istovremeno kao nosioce zatite da u ovoj
saradnji stimulativno deluju na jaanje interesa kod ovih faktora za uvanje i
zatitu spomenika i na njihovu saradnju na utvrivanju predmeta i prostora
koji imaju spomeniko svojstvo.
U brzini ivotnih tokova modernog vremena i u skladu sa potrebama
nove tehnologije za novim resursima, esto su ugroene prirodne lepote i
retkosti reke, peine, ume, zeleni svedoci vremena, ali i drvo kao deo prirodnog i kulturnog naslea, neraskidivo vezano za ovekovu kulturnu evoluciju. Od praumskog podruja Peruice, sauvanog drevnog drveta duda iz XII
veka, jo iz vremena Svetog Save u porti Peke patrijarije, stotine vrsta drvea
koje prekrivaju nae planine, do gradskih parkova, uinili su da prologodinja
manifestacija Dani evropske batine u Beogradu, bude u znaku prirodnog i
kulturnog naslea na temu DRVO. Sveano otvaranje bilo je pod stogodinjim platanom ispred Konaka kneza Miloa u Topideru. Jedinstveni spomenik
iz Drugog svetskog rata ini 441 drvo breza zasaenih u blizini Poarevca na
prostoru pogibije 441 ruskog vojnika pri oslobaanju Istone Srbije. Sadnice
breza za ovaj jedinstveni park seanja donete su iz Rusije.
Interdisciplinarna istraivanja novijeg vremena, pored ostalog posveuju dunu panju i izuavanju starih tehnologija metalurgije Evrope, posebno
Balkana i Srbije. Arheometalurka nalazita, javljaju se kao nova kategorija kulturnih dobara.
Grupa arhitekata predvoena V. Kneeviem i S. Sloviniem izvrila je temeljna snimanja manastirskog kompleksa, dok je najdelikatniji deo posla, premetanje fresaka izveden od eminentnog
jugoslovenskog restauratora D. Nonina sa saradnicima meu kojima je bilo jo veterana sa radova u Sv. Sofiji ohridskoj.
67
200

Zatita istorijskog razvoja i progresa, zahteva podrobnu analizu postojeeg graditeljskog naslea i njegovo smisaono uklapanje u proces unapreenja moderne gradske strukture.
Savremeni principi zatite i planifikacije, rasporeuju i dele odreene
osnovne vrednosti svetskog znaaja koje ine celinu kulturnog naslea. Veina evropskih zemalja ujedinjene su u okviru razliitih dravnih i nevladinih
organizacija, koje razvijaju saznanje evropskih naroda o njihovoj zajednikoj
prolosti u oblasti umetnosti, graditeljstva i prirodnih bogatstava, te brigu o
bitnosti ouvanja ruralnog i urbanog kulturnog naslea.
Konzervatorstvo je u Jugoslaviji, a i susednim balkanskim zemljama, posebno Rumuniji i Bugarskoj, posle Drugog svetskog rata znaajno napredovalo, ali konzervatorski zavodi i muzeji nisu mogli odjednom da isprave propuste stolea, tim vie, to je posao konzerviranja dug, delikatan a zahteva
i naunu obradu svakog spomenikog objekta i umetnikog predmeta na
kome se intervenie.
Stradanja spomenikog naslea na prelazu XX u XXI vek u sukobima irom
sveta, koji su devastirali itava podruja drevnih civilizacija (poput unitavanja
Armenskih sakralnih spomenika u srednjevekovnoj prestonici Ani, na tursko-armenskoj granici, u Avganistanu, na Kipru, kao i srpskih manastira i crkava na Kosovu i Metohiji), nameu potrebu hitnih i velikih pregnua konzervatora, a time i
odgoj dobro i svestrano obrazovanih mladih konzervatorskih narataja.
Srpske svetinje na Kosovu i Metohiji u plamenu 17. marta 2004. godine

Serbian relics in Kosovo and Metohija in burning flame 17.III.2004.
201
LITERATURA:
Periodika: ZBORNIK Saveznog instituta za zatitu spomenika kulture, Beograd; SAOPTENJA Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture Beograd, VARSTVO SPOMENIKOV, Ljubljana; NAE STARINE, Sarajevo; MUZEJI muzeoloko-konzervatorski
asopis, Zagreb; BOLLETINO dellInstituto Centrale del Restauro, Roma; OSTERREICHE
ZEITSCHRIFT fur Kunst und Denkmalpflege, Wien; BULLETIN de lInstitut Royal du Patrimoine Artistique, Bruxelles; OCHRONA ZABYTKOW, Warszawa; RAD Vojvoanskih
muzeja, Novi Sad.
F. Forlati: La basilica di San Marco attraverso i suoi restauri, Trieste 1975.
C. Brandi: Teoria del Restauro, Rome, 1963.
Idem: Il restauro dellopera darte secondo listanza della storicit, Boll.ICR.1952, Il ristabilimento dellunita potenciale dellopera darte, Boll. ICR. Rome, 1950.
Z. Blai: Konzervatorski radovi na freskama i crkvi Svete Sofije u Ohridu, Beograd,
1955.
M. Muraro: Tecniche della pittura murale veneta (Pitture murali nel Veneto e tecnica
dellaffresco), Venezia, 1960.
P.e L. Mora: Metodo per rimozione di incrostazioni su pietre calcaree e dipinti murali
(Atti della commissione per lo aviluppo tecnologico della conservazione dei beni culturali), Roma, 1972.
P. Philippot and P. Mora: The conservation of wal paintings (The Conservation of Cultural Property), Museum and Monuments, UNESCO, 1967.
H. Plenderleith: Conservation of a Thracien Tomb with Mural Paintings at Kazanlak
Bulgaria, UNESCO Commission, 1966 (polycopie)
H. Jedrzejewska: The conservation of wall-paintings from Faras, Bul.Mus.Nat. Warszawa, 1966.
A. Skovran: Le transport de lglise du monastre de Piva. Problms de mthode et
dorganisation, Comit de lICOM pour la conservation, Madrid, 1972 (polycopi)
N. Kurtovi-Foli: Stanje i pravci razvoja zatite urbanistiko-arhitektonskih celina u
svetu, Saoptenja, Beograd, 2006.
B. Jovanovi: Arheometalurka nalazita Nova kategorija kulturnih dobara, Saoptenja, Beograd, 2006.
Z. Ivkovi: Zatita i prezentacija spomenika narodnog neimarstva u muzeju Staro
selo u Sirogojnu, Saoptenja, Beograd, 20052006.
Branislav Krsti: Zakonodavstvo arhitektonske zatite, Beograd, 2006, Izdava Republiki zavod za zatitu spomenika kulture Beograd.
Jelena Vilus: Pravna zatita kulturnih dobara, Evropski centar za mir i razvoj (ECPD)
Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd, 2007.
Landmarks Foundation vol. 4 Protecting Sacred Sites Globally New York, New York
10021.
202

dr Naa KURTOVI-FOLI, dr Gordana MILOEVI,

dr Mirjana ROTER-BLAGOJEVI, mr Ana NIKEZI
Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu i Arheoloki institut SANU
Arheoloki park kao integrisani deo

kulturnog predela savremeni pristup
zatiti i prezentaciji arheolokog nalazita
medijana kod Nia
Rezime:
U elji da se ispitaju mogunosti savremenog pristupa ureenju i prezentaciji arheolokog nalazita Medijana kod Nia, koji bi podrazumevao integrativni pristup njegovoj zatiti i aktivnije korienje lokaliteta kroz nove nestandardne oblike njegove
prezentacije i korienja, na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu je, u okviru nastave
na Posebnom programu 2 Razvoj i teorija arhitekture i umetnosti, sa studentima
pete godine, realizovan projekat ureenja prostora i prezentacije arheolokih ostataka. Projekat je osmiljen u saradnji sa strunjacima sa Arheolokog instituta SANU, koji
neposredno rade na zatiti ovog lokaliteta, i iz Direkcije za izgradnju grada Nia, koji
su inicirali izradu projekta ureenja prostora Medijane.
Cilj je bio da se kroz studentske predloge ureenja budueg arheolokog parka pomogne lokalnoj samoupravi u iznalaenju najpovoljnijeg pristupa korienju i
ureenju arheolokog nalazita Medijana, kao dela specifinog prirodnog predela na
kome su u antiko doba podizane vile rustike na velikim poljoprivrednim imanjima
sa rezidencijalnom i privrednom funkcijom. Jedna od vila, za koju se pretpostavlja da
je bila carsko imanje, danas predstavlja kulturno dobro velikog znaaja za Srbiju, ne
samo zbog svojih kulturno-istorijskih i arhitektonskih vrednosti, ve i u funkciji razvoja
kulturnog turizma na ovom podruju.
Projektom je, takoe, pokrenuta ideja da ovaj lokalitet, zbog svog izuzetnog naunog znaaja, preraste u nauno-istraivaki centar na kome bi se kroz seminare i
radionice usavravale arhitekte, arheolozi i drugi strunjaci iz oblasti zatite, kako iz
zemlje, tako i iz inostranstva. Aktiviranjem prostora (uvoenjem savremenih namena i njegovim korienje kroz razliite naune, edukativne, kulturne, privredne i druge aktivnosti, koje odgovaraju njegovom karakteru i vrednostima) omoguilo bi se
adekvatno upravljanje lokalitetom, a od sredstava dobijenih njegovom turistikom
prezentacijom i korienjem obezbedilo bi se kvalitetno odravanje i organizovanje
daljih istraivanja.
1. Vrednovanje i integrativna zatita

kulturnih predela
Usmeravanje panje ljudi ka vrednostima okruenja, koje esto predstavlja
specifian spoj prirodnih i graenih elemenata, nije novijeg datuma. Herb
203
Stovel ukazuje da je poklanjanje panje pejzau (landscapes, landsshaft, paysage) zapoelo u 18. veku kroz putopise evropske obrazovane elite, a da je
ameriki geograf Karl auera (Carl Sauer) 1929. godine definisao znaenje
pojma kulturni pejza reima: Kulturni pejza oblikovala je kulturna grupa iz
prirodnog pejzaa.68 Time su u naem prirodnom okruenju izdvojeni prostori
koji su svoje kulturne vrednosti dobili delovanjem ljudi. Ipak, konstatovano je
da je, i pored relativno ranog shvatanja kulturnih vrednosti koje su tokom vremena, delovanjem ljudi, stekli pojedini prirodno vredni prostori, sporo tekao
proces ukljuivanja ovih prostora u sistem zatite svetske kulturne batine. U
Venecijanskoj povelji 1964. godine se ukazuje na potrebu ireg shvatanja pojma istorijskog spomenika, koji ne podrazumeva samo pojedinana graditeljska
dela ve i urbane i ruralne sredine u kojima se nalaze dokazi o odreenoj civilizaciji, znaajnom razvitku ili istorijskom dogaaju.69 Kasnije se, uvoenjem
pojma spomeniko mesto, koje se u Konvenciji Komiteta svetske kulturne batine
iz 1972. godine definie kao kombinovanog dela oveka i prirode, dalje proiruje i obogauje pojam kulturnog naslea.70 Vie od jedne decenije kasnije
Konvencija o zatiti arhitektonskog naslea Evrope (Granada, 1985), kod obrazlaganja na ta se sve odnosi izraz arhitektonsko naslee, navodi lokalitete i
definie ih, na slian nain kao to su prethodno definisana spomenika mesta, kao ...zajednika djela oveka i prirode, odnosno podruja koja su djelimino izgraena i dovoljno osobena i homogena da se mogu topografski definisati,
koja su od izuzetnog istorijskog, arheolokog, umetnikog, naunog, socijalnog ili
strunog znaaja.71 Na samom poetku novog milenijuma Evropska konvencija o predelu (Firenca, 2000) povezuje kulturni predeo sa idejom o potrebi da
se postigne odrivi razvoj baziran na uravnoteenim i harmoninim odnosima
izmeu socijalnih potreba, privrednih delatnosti i ivotne sredine.72 Istie se
da predeo ima znaajnu ulogu ne samo u oblasti ekologije i ivotne sredine, ve i na kulturnom i socijalnom planu. On predstavlja znaajan potencijal
za privredne delatnosti, jer zatita, upravljanje i planiranje predela mogu da
omogue i ekonomski napredak. Predeo se shvata ...kao osnovna komponenta
ivotnog okruenja stanovnitva, kao izraz ravnopravnosti njihovog zajednikog
kulturnog i prirodnog naslea i temelja njihovog identiteta.73
204
68
. Stovel, Kulturni pejza: novi pristup ouvanju kulturnog naslea, u: Glasnik DK 27 (2003),
H
14.
69
J. Jokileto, Konzervacija izmeu prakse i teorije, u: Glasnik DK 27 (2003), st. 12.
70
H. Stovel, Kulturni pejza: novi pristup ouvanju kulturnog naslea, u: Glasnik DK 27 (2003), 14.
71
Evropske konvencije i preporuke u oblasti kulturnog naslea, EXPEDITIO, Kotor 2005, 78.
72
Isto, 17.
73
Isto, 19.

Spoznaja vrednosti i znaaja koji pojedini kulturni pejzai imaju za razvoj

lokalne zajednice, ali i za ukupno oveanstvo, dovelo je i do njihovog kandidovanja za upis na Listu svetske kulturne batine, to je u velikoj meri proirilo
i obogatilo ukupno svetsko naslee. Ipak, Komitet svetske kulturne batine do
1992. godine nije razvio metode i procedure koje bi pomogle u identifikaciji
ili opisivanju kulturnih pejzaa radi njihovog upisa na Listu. Uoeno je da je
najvei problem predstavljalo definisanje njegove sutinske vrednosti interakcije oveka i prirode kroz vekove, koja kod predela definie njegov sutinski karakter i smisao mesta.74 Iz tog razloga je Komitet svetske kulturne batine
usmerio svoje delovanje na potrebu da kroz odreene preporuke blie definie pojam kulturni pejza. U donetim preporukama izdvajaju se tri osnovne
kategorije kulturnih pejzaa: 1. jasno definisani pejzai koje je osmislio i stvorio
ovek (vrtovi i parkovi); 2. organski nastali pejzai, koji nastaju iz drutvenih,
ekonomskih, administrativnih ili verskih imperativa i postoje u dananjem
obliku usled spajanja sa svojim prirodnim okruenjem ili kao odgovor na svoje prirodno okruenje; i 3. asocijativni kulturni pejzai, kod kojih su materijalni
kulturni dokazi nevani ili ak nepostojei.75 Blie definisanje pojma i sagledavanje njegovih osnovnih karakteristika omoguilo je da se na Listu upie preko
trideset kulturnih pejzaa, od kojih veina pripada kategoriji organski nastalih
pejzaa. ICCROM je u okviru programa Integrativne prostorne i urbane konzervacije organizovao u Rimu 2002. godine radionicu iji je cilj bilo unapreenje
upravljanja pejzaima koji imaju vrednost kulturnog naslea, a u pripremi su
Smernice za upravljanje kulturnim pejzaima Svetske kulturne batine.76
I kod kulturnih pejzaa, odnosno kulturnih predela, kao i kod drugih vrsta kulturnog naslea, pojavljuju se brojni problemi inicirani delovanjem na
njihovoj zatiti i ukljuivanju u savremeni ivot. Jedan od najvanijih je problem ouvanja autentinosti prostora prilikom intervencija na njihovoj zatiti
i obnovi. Dokument autentinosti iz Nare je 1994. godine ukazuje da istorijsko
mesto treba da bude istinsko svedoanstvo kulture i tradicije koju predstavlja,
a da je njegova autentinost izraena u materijalnim i nematerijalnim aspektima graevine. Autentinost se naglaava kao kvalitet koji se smatra za osnov
vrhunske univerzalne vrednosti jednog prostora.77
Drugi znaajan problem je ouvanje integriteta mesta, odnosno stanja
koje je neko mesto steklo do dananjeg vremena. Tei se ouvanju vizuelnog,
strukturalnog i funkcionalnog integriteta mesta. Smatra se da posebno zna74
. Stovel, Kulturni pejza: novi pristup ouvanju kulturnog naslea, u: Glasnik DK 27 (2003),
H
14.
75
Isto, 15.
76
Isto, 1415.
77
J. Jokileto, Konzervacija izmeu prakse i teorije, u: Glasnik DK 27 (2003), 1112.

205
ajna identifikacija moguih savremenih funkcija, koja se zasniva na analizi

urbane strukture i evolucije tipologija graenja. Zakljueno je da poznavanje znaaja i karaktera istorijskog mesta i graevina u njemu znaajno utiu
na rehabilitaciju prostora. Davanje novih namena istorijskim prostorima, takoe, veoma zavisi od njihovog prostornog kapaciteta. I najmanje intervencije u prostoru u smislu njegove prezentacija u funkciji spomenika kulture,
predstavljaju novu namenu i nameu znatne izmene u duhu savremenog
doba. Preporuka o ouvanju i savremenoj ulozi istorijskih prostora (Safeguarding
and Contemporarz Role of Historic Areas, UNESCO, 1976) nas savetuje da: Svaki
istorijski prostor i njegovo okruenje bi trebalo sagledati u svojoj celokupnosti kao
koherentnu celinu ija ravnotea i specifina priroda zavise od stanja delova od
kojih su sastavljeni i koji ukljuuju ljudske aktivnosti koliko i graevine, organizaciju prostora i okruenje.78 Iz tog razloga Juka Jukileto smatra da je konzervacija
istorijskih prostora kompleksan i dinamian proces koji mora obuhvatiti sve
aktere u procesu planiranja i menadmenta i da treba da ga prati edukacija
kako bi se on uinio odrivim.
Pored toga, Preporuka koja se odnosi na zatitu kulturnog i prirodnog naslea (UNESCO, 1972) istie da je cilj zatite i prezentacije naslea razvoj oveka,
te da naslee treba da postane faktor razvoja. Danas se naslee sve vie posmatra kao jedan od sutinskih aspekata regionalnih razvojnih planova i planiranja uopte. Smatra se da priprema i postavljanje odgovarajuih strategija
korienja i prezentacije naslea moraju da ponu od poznavanja i razumevanja istorije i resursnih potencijala prostora, te da je krajnji cilj da se ostvari
uravnoteena integracija svih relevantnih pitanja unutar procesa planiranja. Iz
tog razloga prilikom planiranja razvoja nekog prostora potrebno je uspostaviti
neku vrstu ravnotee, u okviru koje e biti ouvani znaenje i vrednosti spomenikih mesta sa kompleksnom istorijom.79
2. Stvaranje kulturnog predela u rimskoj imperiji

Prouavanjem razvoja rimskog urbanizma moe se uoiti svojevrsno uobliavanje kulturnog predela, koje je nastalo iz specifinog poimanja odnosa
prirodnog okruenja i graene sredine od strane rimskog drutva. Za razliku
od prethodnih civilizacija, naroito Egipatske i Grke, prirodno okruenje je
drugaije tretirano i to je znaajno uticalo na njihovu filozofiju svakodnevnog
ivota. Grci su prirodno okruenje poimali kao mnotvo individualnih mesta,
definisanih prostora koja izgledaju kao predodreena za ljudsko naseljavanje.
206
78
Isto, 13.
79
Isto.

Grki pejsa izgleda ovaploen razliitim prirodnim silama koje ne prihvataju

tako lako ljudsku dominaciju. Na pojedinim mestima nalaze se prirodni elementi specifinih oblika ili funkcija, kao to su otre, strme stene, izvori, pukotine u zemlji i sve te posebnosti su manifestacija prirodnog poretka i zbog
toga se stvara poseban odnos izmeu oveka i njegove okoline. Interpretacija
ovih karakteristika na razliite naine uslovila je okupljanje ljudi koji su stvarali
polis.
Nasuprot ovakvom stavu prema prirodi, Rimljani su teili centralizaciji,
koja je bila ovaploena u prestonici, gradu Rimu. Grad Rim je bio caput mundi,
i svi putevi u imperiji su polazili od stuba miliarium aureum, koji je bio postavljen u podnoju Kapitola. Usled takvog shvatanja, rimski pejsa ne moe se
porediti sa egipatskim ili grkim. Rimljani su, za razliku od svojih prethodnika,
teili da gospodare prirodom, a to se manifestovalo kroz susticanje puteva
iz cele drave u jedan centar, grad Rim. Nivo i mrea puteva predstavljaju
osnovno obeleje rimskog graditeljstva. vorna mesta u takvoj mrei imaju posebno mesto, a njihov znaaj je iskazivan kroz osovine gradskih kapija
i triumfalnih lukova.80 To ne znai da Rimljani nisu oseali snagu prirodnog
okruenja. Odreena mesta su bila birana i posveivana zbog svoje osobenosti. Genius loci je latinski koncept, koji se do danas esto pominje, vrlo esto
pogreno tumai, a povremeno i zloupotrebljava. Prema antikom verovanju
svako nezavisno bie je imalo svog genija, odnosno uvara duha. Taj duh
daje ivot ljudima, ali i mestima, prati ih tokom celog ivota ili trajanja, odreuje njihov karakter i sutinu. ak i bogovi imaju svoje genije, to objanjava
sutinsku prirodu ove specifine koncepcije. Stari Rimljani su smatrali da je
njihovo okruenje stvoreno od definisanih osobina. injenica da se usaglaavaju sa genijima mesta na kojem e stvarati naselje i iveti, za Rimljane je
bila od ivotnog znaaja, i njihov opstanak je zavisio od dobrog odnosa sa
tim mestom, kako u fizikom tako i u duhovnom smislu. Tokom istorije genius
loci je ostao iva realnost, iako ne uvek pod istim nazivom, esto pogreno
tumaen, pa i zloupotrebljavan. U mnogim tekstovima i delima druge prirode
uoljivo je da se fenomen svakodnevnog ivota objanjavao pozivanjem na
pejsa i urbani kontekst.
Ipak, umesto da se ogranie na interpretaciju karaktera prirode pri stvaranju naselja, Rimljani su uveli drugaiji sistem reda kao opti nain. Izbor okruenja i usaivanje naselja izgleda da se obavljalo prema zajednikoj, optoj
organizaciji koja je konkretizovala jednu istu kosmoloku sliku. Ortogonalnosti
i osnoj simetrinosti, koji su bili prisutni jo u egipatskom urbanizmu, Rimljani
su dodali centar kao sredite tog reda. Na taj nain od statike slike sveta
80
Videti odeljak Realizacija projekta Ulazne kapije u kompleks.

207
stvoren je dinamian univerzum, u kojem su mogunost odlazaka i povrataka,

kao i osvajanje okruenja dobili znaaj primordijalnih ivotnih znaenja. Takav
stav je nastao kao izraz kosmikog reda, ve unapred utvrenog u saglasnosti sa bogovima. Izbor mesta, njegovo zauzimanje, omeivanje i unutranja
prostorna organizacija, nezavisno od karakteristika prirode u koju se naselje
usauje, sledio je jedan opti prostorni koncept, pa zato sva rimska naselja
potvruju kosmiki poredak u svom zametku, stvarajui tako svojevrsan kulturni predeo ili kulturni pejza, koji ima odreene slinosti i sa savremenim
tumaenjem ovog pojma.
U tom smislu, Medijana, prvobitno naselje sa luksuznim vilama rimskih
patricija, po svojim karakteristikama moe se tretirati kao deo kulturnog predela stvorenog i prepoznatog jo u III veku nae ere.
3. Integrativna zatita i prezentacija arheolokog

lokaliteta medijana kod Nia
Navedene preporuke iz meunarodnih dokumenata i istorijski aspekti tumaenja mesta i kulturnog predela bili su ukljueni kao teorijska baza i putokaz
kojim se rukovodilo prilikom rada sa studentima na ispitivanju mogunosti
revitalizacije prostora arheolokog nalazita Medijana kod Nia i njegove prezentacije u vidu arheolokog parka integrisanog u prirodni pejza i aktivno
ukljuenog u savremeni ivot grada. Projektom je pokrenuto pitanje zatite
i prezentacije prostora Medijane ne samo kao arheolokog lokaliteta od velikog znaaja, kako je on danas kategorisan, ve kao ireg kulturnog predela
koji je zasnovan u kasnoantika vremena i na njemu su sauvani sadejstva oveka sa njegovim prirodnim okruenjem. Po svojim karakteristikama prostor
Medijane ima osobine organski nastalih pejzaa, koji su produkt drutvenih i
ekonomskih imperativa i svojim znaenjem i istorijskom ulogom neraskidivo
su povezani sa svojim prirodnim okruenjem.
Prirodne i spomenike vrednosti Medijane
Korienje prirodnih uslova kod organizovanja naselja bilo je posebno negovano u antikoj rimskoj dravi. Grupe geodeta, planera i vojne ininjerije
briljivo su birali mesta za podizanje utvrenja i gradskih naselja i u njima planirali i gradili razliite infrastrukturne delove. Ovakav opti princip planiranja
bio je primenjivan u svim provincijama Rimskog carstva.
Jedan od najznaajniji antikih gradova u centralnim oblastima Balkana
bio je Naisus. Naselje se obrazovalo u sreditu kotline u kojoj se sticalo vie
znaajnijih puteva i koja je bila izuzetno pogodna za razvoj poljoprivrede i
208

stoarstva.81 Poloaj grada na raskrsnici puteva, plodna kotlina i pogodan raspored rudita na obroncima okolnih planina pruali su dobre uslove za ekonomski razvoj grada i njegovo znaajno mesto u trgovini. Navedene prirodne
pogodnosti omoguavale su kontinuirano razvoj antikog grada, ali i drugih
naselja u nikoj kotlini.82 Uspon grada vezuje se i za istorijske okolnosti da je
u njemu roen i vaspitavan car Konstantin Veliki. Tokom estih poseta prvog
cara hrianina i njegovih naslednika grad je izrastao u znaajno rimsko naselje sa carskom rezidencijom.83
Grad je bio i vana stanica na starom vojnikom putu (via militaris), koji
je povezivao Podunavlje, dananji Arar u Bugarskoj (Ratiaria) i Lje u Albaniji
(Lissus). Ka severu put je vodio ka Viminacijumu i Singidunumu.84 Na iroj teritoriji
grada obrazovao se i niz lokalnih saobraajnica (viae vicinales) iji su pravci potvreni prema rasporedu usputnih stanica, ostacima naselja i nekropola, kao to
su dananji Pirot (Tures), Prokuplje (Hameum), Rutevac (Presidium Pompei), Knjaevac (Timacum Minus) i dr.85 Prema P. Petroviu osnovno zanimanje stanovnika
Naisusa bila je poljoprivreda. Nika kotlina sa dvema rekama Niavom i Junom
Moravom bila je veoma plodna i u antiko doba. Arheoloki podaci ukazuju
na poljoprivredna dobra (villae rusticae) u neposrednoj okolini grada. Na iroj
teritoriji grada takoe je bila razvijena putna mrea ka naseljima sa vilama na
Medijani, Gorici, Viniku, Ribniku i dr., u kojima su stalno ili povremeno boravili
stanovnici Naisusa. Zanatstvo i trgovina bile su druge znaajne delatnosti u Naisusu i okolini. Prema kasnoantikom spisu Notitia dignitatum, koji se odnosi na
kraj IV i poetak V veka, ovde su postojale organizovane radionice (fabrica) za
izradu vojne opreme, ali i radionica za izradu predmeta od plemenitih metala.
Fabrike su bile organizovane kao delovi vojnih jedinica.86
Nika kotlina je izduenog oblika, 44 km u pravcu zapad-istok i 22 km u pravcu sever-jug, na
prostoru koji zahvata povrinu od oko 630 km2. . sti, Nika kotlina, Ni 1967, 296.
81
82
. Miloevi, Istorijski razvoj kue u Poniavlju Oblici i nain gradnje, u: Zbornik radova TradiG
cionalna estetska kultura: Estetska dimenzija kue, Centar za nauna istraivanja SANU i Univerzitet u Niu, Ni 2006, 99117.
83
snovne podatke o gradu i njegovoj okolini vidi u: P. Petrovi, Naissus zadubina cara KonO
stantina, Rimski carski gradovi i palate u Srbiji (ed. D. Srejovi), Galerija SANU, knj. 73, Beograd
1993, 5781; isti, Villa and Domus, Tribuni at Mediana, in. The Age of Tetrarch, A symposium held
from 4th to 9th October 1993. (ed. D. Srejovi), Belgrade 1995, 231243; isti, Medijana, rezidencija rimskih careva, Beograd 1994; Isti, Hronika iskopavanja. Medijana. Antiko naselje sa vilama,
Starinar 47 (1996), Beograd 1996, 296297.
84
P. Popovi, Naissus zadubina cara Konstantina, 5561; isti, Ni u antiko doba, 69,
8990.
85
Isto, 8990.
86
P. Popovi Medijana, rezidencija rimskih careva, 126. i dalje; isti, Naissus zadubina cara Konstantina, 6869.
209
Najpoznatije naselje u neposrednoj blizini Naisusa bila je Mediana, predgrae, udaljeno od grada 3 rimske milje.87 Tokom III veka na ovom mestu
obrazovalo se naselje sa reprezentativnim vilama rimskih patricija. Izvesno je
da je poloaj naselja bio veoma pogodan i posebno biran. Medijana se nalazila na trasi glavnog rimskog puta koji je vodio ka Serdici i Konstantinopolju.
U osnovi to je bilo poljoprivredno imanje koje se vremenom razvilo u carsko
imanje, patrimonium, tako da predstavlja specifian spoj utilitarne i reprezentativne funkcije, to je posebno bilo izraeno u dispoziciji i arhitekturi podignutih graevina.
Panja putnika i istraivaa starina odavno je usredsreena na ovaj prostor. Austrijski putnik i ilustrator Feliks Kanic prvi je u drugoj polovini XIX veka
svojim crteima i belekama skrenuo panju evropske javnosti na prirodne i
arheoloke vrednosti Medijane.88 Poetkom tridesetih godina XX veka osnovano je Muzejsko drutvo za Medijanu i iznad malog nimfeuma sa vrednim mozaicima je podignuta zgrada muzeja (1936), koja danas predstavlja znaajan
istorijski primer muzeoloke prezentacije arheolokih ostataka i antikih mozaika u Srbiji u prolom veku (sl. 1).
Slika 1. Prikaz iskopavanja na Medijani 1935. godine, crte ing. V. Holdanovia.
210
87
P. Petrovi, Villa and Domus, Tribuni at Mediana, 231243; isti, Medijana, rezidencija rimskih
careva. 2223.
88
F. Kanic, Srbija, zemlja i stanovnitvo, od rimskog doba do kraja XIX veka, knj. 12, Beograd
1985.

U savremeno doba sistematska arheoloka istraivanja prostora89 pokazala su da na prostoru Medijane postoji oko 80 kasno-antikih graevina, od
kojih je veliki broj uniten usled izgradnje industrijskih postrojenja i stambenih naselja u predgrau Nia, kao i auto-puta za Pirot, a da prethodno nisu
ni istraene, ni dokumentovane. Arheolokim istraivanjima je utvreno da
je naselje Medijana zahvatalo povrinu od oko 80 ha. Od te povrine danas
je mogue istraiti i prezentovati severni deo naselja, povrine 40 ha, koji se
nalazi na prostoru vodoprivrednog sistema JKP Medijana90 (sl. 2).
Slika 2. Panorama pejzaa arheolokog nalazita Medijana, prostor

reprezentativne vile sa peristilom
U Medijani je vrlo uoljiva podela prostora na stambeni i ekonomski deo.

Sredinje mesto u naselju zauzima vila sa peristilom, termama i malim triklinijem. Ovaj kompleks graevina odvojen je ogradnim zidom od ostalih delova
naselja. Na pristupnom junom delu otkriveni su ostaci monumentalne ulazne
kapije, koja upuuju na to da je vila sa peristilom imala posebno mesto u Medijani i da je koriena kao carska rezidencija. Na istonom, severnom i junom
delu naselja bile su izgraene luksuzne vile, terme i drugi manji objekti razliite
namene. U zapadnom delu naselja (u blizini vile) nalazi se skladite (horreum)
89
S istematska istraivanja zapoeta su 1956. godine i trajala su do 1989. godine. Rukovodioci

istraivanja bili su M. Grbi i N. Petrovi-Spremo, a potom Lj. Zotovi. Zbog izgradnje sistema
zatite od otpadnih voda i inflitracionih bazena istraivanja su obnovljena 1994. godine pod
rukovodstvom P. Petrovia. Od 2000. godine arheoloka ispitivanja usmerena su ka ureenju
i prezentaciji u okviru projekta Arheoloki park Medijana i pod rukovodstvom M. Vasia i G.
Miloevi.
M. Vasi, G. Miloevi, Arheoloki park Medijana. Od ideje do stvarnosti, Beograd 2004. (Studija
izvodljivosti, nainjena za Direkciju za izgradnju grada Nia).
90

211
sa kompleksom vojnikih baraka sa radionicama. Skladite sa radionicama ini

ekonomsko i privredno sredite medijanskog naselja. Na zapadnoj periferiji,
prema gradu nedavno su otkriveni objekti raznovrsne organizacije, plana, veliine i konstrukcije, za koje se pretpostavlja da predstavljaju usamljene, izdvojene vile i graevine, koje pripadaju ranijem selu (vicus).91 Posebno znaajan nalaz
predstavljaju i ostaci manje ranohrianske crkve sa Hristovim monogramom
od mozaikih kockica u malterisanom podu, i koji potvruju prisustvo pripadnika hrianske religije na kraju 4. ili poetku 5. veka na ovom delu podruja92
(sl. 3).
Slika 3. Arheoloki ostaci termi i horeuma u prirodnom okruenju
Izvesne prirodne pogodnosti lokaliteta mogu se prepoznati i danas. Pobra na jugu blago se sputaju prema Niavi koja na potezu od Sievake
klisure prema dananjem centru Nia meandrira i plavi pojedine delove kotline. Zbog toga su antiki objekti bili pomereni od toka reke. Prostor ovog dela
kotline bio je posebno pogodan za poljoprivrednu delatnost i po svoj prilici
da je u antiko doba i korien u tu svrhu. Mikroklimatski uslovi na ovom
delu deonice uz trasu rimskog puta uslovljavali su veliki broj sunanih i suvih
dana, to je verovatno bio i glavni preduslov za gradnju velike itnice (horeum). Graevina se nalazi oko 150 m zapadno od centralnog dela, orijentacije
istok zapad i povrine 2430 m2. Centralni prostor zauzima skladite itnica,
u ijem su sreditu dva reda stubaca izmeu kojih su vei pitosi od keramike,
ukopani u pod. Na zapadnom delu graevine nalaze se prostorije oficijelnog
karaktera. Graevina je svakako pripadala carskom domenu i sluila je za skupljanje poreza u naturi (anona). Arheoloka evidencija sa ranijih istraivanja
ukazuje da je izvesno postojanje jo jedne velike graevine sline organizacije
i konstrukcije na istonom delu lokaliteta i koja je po svoj prilici imala funk-
212
91
P. Popovi, Hronika iskopavanja. Medijana. Antiko naselje sa vilama, u: Starinar 47 (1996),
Beograd 1996, 296297.
92
. Vasi, Hronika iskopavanja Medijane 20002002. godine, u: Starinar LIIILIV (20032004),
288294.

ciju skladita. Postojanje ove graevine samo je jo jedna potvrda o prirodno pogodnim uslovima koji su bili poznati rimskim graditeljima. Moglo bi se
zakljuiti da je prostor izmeu Naisusa i Medijane, kao i deo od Medijane ka
Sievakoj klisuri bio korien kao poljoprivredno zemljite u privatnoj i dravnoj svojini i sa kojeg se letina stokirala u skladitima na Medijani.
Nalazi orua od gvoa koja su koriena pri obradi zemlje (ralo, motika,
pijuk i dr.), skupljanju letine (srpovi) i pri drugim radovima u polju potvruju da je na jednom delu naselja bila dominantna poljoprivreda.93 Na teritoriji
Medijane bilo je, po svoj prilici, razvijeno i gajenje konja i ovi su poslovi bili u
domenu vojske. Velika dvorita pojedinih vila tumae se upravo kao prostori
za uvanje i gajenje ovih ivotinja.94
Vee prisustvo vojske, verovatno iz redova detairanih jedinica rasporeenih u Naisusu i okolini bile su izmeu ostalog u funkciji uskladitenja i izrade predmeta neophodnih za vojsku i dvor. Jedan deo vojske bio je svakako
stacioniran u zidanim objektima tipa baraka na Medijani. Poloaj i raspored
graevina na Medijani ukazuje na strateki birano mesto koje je dovoljno
blizu grada na jednoj strani, ali i koje je bilo mogue kontrolisati i braniti sa
oblinjeg brda na jugu. Prisustvo vojske na Medijani izvesno potvruje znaaj
ovog kompleksa u vreme kasne antike. Zbog toga je voda bila drugi vaan
prirodni resurs u antiko doba. U najranijoj graditeljskoj fazi Medijane, iz polovine ili sa kraja 3. veka snabdevanje vodom bilo je organizovano iz brojnih
zidanih bunara. Njihovi ostaci potvreni su tokom arheolokih istraivanja.
Visok nivo podzemnih voda i relativno pogodan pedoloki sastav zemljita
omoguavao je brzo kopanje i gradnju ukopa do ljunkovitih slojeva koji su
bili stabilni, ali su omoguavali i solidno filtriranje vode.
U IV veku, u vreme vladavine Konstantina Velikog i njegovih naslednika izgraen je sistem za kaptiranje vodom, tipa vodotoranj (Castellum aquae).
Objekat je smeten na blagoj padini, vioj za oko 200 m, i oko 500 metara jugozapadno od vile. Podunom osom orijentisan je u smeru sever-jug. Ima karakteristian, izduen plan ukupne povrine 560 m2. Podeljen je na vei bazen
(A), i manji bazen (B). Objekat je sluio za kontinuirano snabdevanje vodom
objekata na Medijani. Moglo bi se pretpostaviti da je kaptaa vode prvenstveno koriena za implivium u vili sa peristilom, za terme i vilu sa oktogonom.
U osnovama ovih graevina naeni su ostaci olovnih i keramikih cevi za razvoenje vode. Za plodne povrine u vikusu koriena je i dalje voda iz bunara. Ostaje otvoreno pitanje izvora za kaptiranje vode. Izvesno je da je voda
sistemom kanala kaptirana iz pravca istoka. Hidrografske karakteristike ovog
93
. Petrovi, Ni u antiko doba, 124126. I. Popovi, Antiko orue od gvoa u Srbiji, Beograd
P
1988. passim.
94
S. Dra, Medijana, objekat B, u: Niki zbornik 9, Ni 2000, 2137.

213
podruja ukazuju da bi ovi kanali mogli biti izgraeni do odreenih izvora u

Nikoj Banji, ali nije iskljuena ni mogunost nekog izvora u blizini dananjeg
sela Jelanica. Zbog toga je neophodno u buduim istraivanjima predvideti
geoloka i aeroistraivanja koja bi mogla da prue odgovore na ova pitanja.
Zbog svojih izuzetnih prirodnih bogatstava prostor Medijane danas nije
samo vredan graeni prostor sa ostacima brojnih i izuzetno vrednih kasnoantikih graevina, ve je i kvalitetan ambijent sa svim prirodnim i vizuelnim
karakteristikama potrebnim za zdrav i kvalitetan boravak ljudi. Zatalasani breuljci, bogatstvo vodenih tokova uticali su da se na njemu podignu rezervoari
za kaptiranje vode za pie kojom se snabdevaju stanovnici ovog regiona. Izgradnja prvog nikog vodovoda na Medijani zapoela je 1936. godine, kada je
uspostavljena i prva muzejska uvarska sluba. Zatita prostora pogodnog za
eksploataciju vode u savremenim uslovima pogodovala je da se itav prostor
stavi pod kontrolu i time sprei divlja gradnja i nekontrolisana prodaja zemlje.
Usled tako nastalih okolnosti Arheoloki park na Medijani treba posmatrati
kao arheoloko nalazite izuzetne vanosti na jednoj strani, i izuzetno vaan
vodeni potencijal i privredno sredite za grad Ni na drugoj strani. Zabrana
korienja hemijskih sredstava zbog spreavanja zagaenja vodenog podzemlja stvorila je oazu parkovski i ekoloki ispravnog zemljita unutar gradske
infrastrukture. U tom smislu treba planirati korienje novostvorenih prirodnih
resursa na delovima arheoloki sterilnog zemljita Medijane.
Juni delovi naselja doiveli su sasvim drugaiju sudbinu. Izgradnjom i
irenjem kompleksa Elektronske industrije najvei delovi antikih slojeva i graevina nepovratno su uniteni. Trenutni uslovi i stanje u ovim pogonima pripadaju danas industrijskoj arheologiji. Zbog toga je potrebno ponuditi nove
programe i projekte koji bi ovo industrijski devastirano podruje usaglasili sa
potrebama antikog naselja i njegove artikulacije uklopili u savremene tokove
ivota.
Plan zatite i ureenja prostora Medijane
Akcije koje su do sada sprovoene na prostoru Medijane obuhvatale su samo
iskopavanja ostataka graevina, temeljnih zidova i ponegde delova zidova
iznad nivoa poda, i njihovu preventivnu zatitu. Otkriveni dekorativni elementi
(delovi stubova i parapeta) i mozaik u nimfeumu prezentirani su na neadekvatan nain u staroj zgradi muzeja, ali su izuzetno lepi i dobro ouvani mozaici
na tremu peristila vile samo preventivno zatieni i nisu dostupni posetiocima
i istraivaima95 (sl. 4).
95
214
prolosti su postojali pokuaji da se uredi prostor Medijane, koji nisu realizovani. Arh. NevenU
ka Petrovi-Spremo je 1965. godine predlagala ureenje severnog dela lokaliteta, prostora oko
sale za audijenciju vile sa peristilom i izgradnju nove muzejske zgrade.

Slika 4. Arheoloki nalazi podnih mozaika u vili sa peristilom
U novije vreme lokalna samouprava grada Nia je, nakon obimnih istraivanja centralne zone lokaliteta i utvrivanja postojanja velikog broja znaajnih
ostataka, zauzela stav da je neophodan znatno kompleksniji i aktivniji pristup
ovom prostoru od velikog kulturnog i istorijskog znaaja za grad Ni, ali i zbog
njegove savremene funkcije kao vodoprivrednog podruja sa rezervoarima
pijae vode. Naselje Medijana se nalazi na veoma frekventnom saobraajnom
pravcu koji povezuje centralnu i jugoistonu Evropu, to ga ini izuzetno dostupnim za strane i domae turiste. On se moe povezati i sa drugim znaajnim kulturno-istorijskim mestima i znamenitostima u okolini kako bi se na
ovom prostoru oiveo kulturni turizam.
U usvojenoj planskoj regulativi ovaj prostor je predvien za ureenje kao
arheoloki park i izraen je idejni projekat ureenja u saradnji Arheolokog
instituta SANU i Zavoda za urbanizam grada Nia. Projektom je predvieno
ureenje sredinjeg dela nalazita, na povrini od oko 15 hektara, u okviru
koga bi se sproveli radovi na tehnikoj zatiti i prezentaciji ostataka vile sa
peristilom, termi, ranohrianske bazilike i vile sa oktogonom. Deo prostora
na kom se nalaze ostaci itnice i vojnikih baraka, u ijem se sreditu danas
nalazi bazen za vodosnabdevanje grada, predvien je da, pored prezentacije
arheolokih nalaza, dobije i rekreativnu namenu, kao savremeno ureen parkovski prostor. Projektom je promovisana ideja da se u skladu sa savremenim
pristupom integrisanoj zatiti istorijskih prostora arheoloko nalazite ukljui
u savremeni ivot, ne samo kroz spomeniku prezentaciju, ve i kroz aktivno
korienje u rekreativne svrhe. Cilj je bio da se izuzetno znaajan kulturnoistorijski prostor sa izuzetno znaajnim materijalnim ostacima prezentuje domaoj i svetskoj javnosti na moderan nain u sadejstvu sa svojim okruenjem
i njegovim velikim prirodnim vrednostima i lepotama. Njegova savremena
prezentacija i korienje omoguili bi i ostvarenje odreene ekonomske dobiti za lokalnu drutvenu zajednicu, ali bi omoguili i odravanje prostora i
finansiranje daljih akcija na istraivanju i zatiti. Ureenje prostora Medijane
215
omoguilo bi i njeno ukljuivanje u evropske kulturne i naune tokove (kroz

organizovanje skupova, radionica, izlobi i sl.), sa posebnim akcentom na edukaciji mladih (sl. 5).
Slika 5. Postojee stanje i pejza centralne zone arheolokog lokaliteta Medijana
Studentski projekat ureenja Arheolokog parka Medijana

Tokom izrade idejnog predloga ureenja Arheolokog parka Medijana inicirana
je ideja da se angaovanjem nastavnika i studenata sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu96 pomogne lokalnim strunjacima u iznalaenju
najoptimalnijeg reenja za unapreenje ovog prostora. Cilj je bio da se kroz
vizuru buduih arhitekata sagleda prostor i ispita to vie moguih scenarija
za njegov budui ivot, ali bez nametanja suvie krutih okvira i ogranienja. Za
studente i njihove mentore97 to je bio pionirski poduhvat jer program vezan
za ureenje arheolokog lokaliteta nije bio obraivan u nastavi. To je bila jedinstvena prilika da studenti provere svoju kreativnost i sposobnost da potujui brojna neminovna ogranienja koje nameu principi zatite i sam karakter
216
96
realizaciji projekta su uestvovali studenti zavrne pete godine studija, polaznici PosebU
nog programa 2 Istorija i teorija arhitekture i umetnosti: irjana Anti, Duka Bokovo, Sanja
Bokovi, Jelena Glii, osana Grkini, Slaana Gruji, Jelena Ili, Lidija Jandri, Goran Kovaevi,
Miladin Markovi, Marijana Masnikosa, Dominik Orli, ovana Paunovi, Dalibor Panti, Marica
Radivojevi, Vinja Sretovi i Branko Cvetianin.
97
rojekat su vodile Naa Kurtovi-Foli, Mirjana Roter-Blagojevi i Ana Nikezi sa ArhitektonP

skog fakulteta u Beogradu, uz pomo Ane Radivojevi sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu
i Gordane Miloevi iz Arheolokog instituta SANU. Kao saradnici su im pomagali Dragana
Mecanov i Marko Nikoli.

prostora ostvare savremena matovita i inovativna reenja. Time je realizovan

znaajan pomak u njihovoj edukaciji jer su kroz projekat i kontakt sa nastavnicima i strunjacima sa domaih i inostranih instituta ovladali odreenim specijalizovanim vetinama i znanjima koja im mogu pomoi u buduoj praksi na
reavanju slinih problema.
Kompleksnost zadatka se ogledala u potrebi reavanja brojnih raznorodnih aspekata budueg ureenja prostora od ureenja celokupnog prostora arheolokog parka i prezentacije arheolokih ostataka, do osmiljavanja i
oblikovanja novih graevina savremene namene. Uviajui velike potencijale
koje prostor Medijane ima za razvoj Nia i njegove okoline jedan od glavnih
ciljeva projekta bio je da se ispitaju mogunosti da se prostor aktivira tokom
cele godine i da se na njemu jednovremeno i usaglaeno odvijaju raznovrsne
aktivnosti kulturne, edukativne, naune, rekreativne, privredne i sl. Trebalo je
da se u ovom zatienom prostoru funkcionalno rei i oblikuje veoma sloena struktura u okviru koje e jasno biti definisani brojni raznorodni elementi granica prostiranja budueg arheolokog parka; vrsta i dispozicija novih
sadraja; pravac i kategorija kolskih pristupa i parkinga i tok peakih komunikacija i mesto slobodnih prostora, pjaceta i odmorita, kojim e se omoguiti
istovremeni boravak korisnika razliitih kategorija (naunoistraivaki timovi,
rekreativci, turisti, kolske ekskurzije i sl.); spomenika prezentacija arheolokih nalaza i ispitivanje mogunosti rekonstrukcije pojedinih starih graevina
u meri u kojoj to omoguavaju podaci dobijeni istraivanjima ili na osnovu
analogije sa slinim graevina iz istog perioda; oblikovanje novih graenih
formi za smetaj multifunkcionalnog naunoistraivakog centra i drugih prateih sadraja neophodnih za savremeno funkcionisanje arheolokog parka
(turistikog informacionog centra, restorana, sanitarnih punktova i sl.); i ispitivanje mogunosti unoenja pojedinih komercijalnih sadraja povremenog
karaktera i sa ogranienim brojem posetilaca, koji ne bi ugrozili vrednost zatienog prostora (kao to je povremeno organizovanje kulturnih i privrednih
manifestacija koncerata, pozorinih predstava, sajmova i sl.).
Kroz svoj rad na projektu studenti su proli savremeni metodoloki postupak predvien za integrativni pristup zatiti i prezentaciji naslea. Rad na
ovako sloenim problemima podrazumeva veoma dobro upoznavanje sa
samim mestom, njegovim istorijskim i kulturnim znaajem. Neophodno je
veoma dobro prouiti postojeu dokumentaciju o istraenim graevinama i
relevantnu literaturu koja razmatra kulturu, obiaje, nain ivota i graditeljstvo u provincijama Starog Rima. Neophodno je dobro poznavanje istorijskih
uslova u kojima je Medijana nastala, pretpostavljeni tok njenog razvoja, arhitektonskim i konstruktivnim karakteristikama graevina, tehnikama grenja,
primenjenim materijalima i slino. Cilj je bio da se uspostavi relacija izmeu
217
arhitekture graevina pronaenih na Medijani i arhitekture graevina iste namene i znaaja sa drugih evropskih lokaliteta.
Pored toga studenti su se upoznali i sa brojnim primerima do sada realizovanih arheolokih parkova u okruenju kod kojih su primenjeni razliiti
pristupi od najminimalnijih intervencija koje podrazumevaju samo prezentaciju konzerviranih ostataka i anastilozu do velikih zahvata na deliminim ili
potpunim rekonstrukcijama pretpostavljene autentine arhitekture.98
Kroz izradu istorijskih, urbanistikih i arhitektonskih analiza prostora i
graevina, prezentaciju i razmenu prikupljenih podataka i uzajamnu diskusiju,
studenti su kritiki tumaili prikupljene podatke. Na osnovu prikupljenih podataka i analiza oni su formirali svoj stav prema buduem tretmanu prostora.
Rad na sagledavanju i prikupljanju to vie podataka o samom prostoru bio je
izuzetno znaajan jer je predstavljao podlogu za dalji rad i uticao je na iznalaenje nejprikladnijeg pristupa i sagledavanje prostora u njegovoj ukupnosti.
Krajnji cilj projekta bilo je urbanistiko reenje celine i razraivanje pojedinih segmenta prostora, kao i detaljni idejni projekti prezentacije arheolokih
ostataka starih graevina ili oblikovanje nove savremene strukture za smetaj
novih sadraja (sl. 6).
Slika 6. Dva pristupa reavanju ureenja arheolokog parka Medijana, studentski projekti
Konani studentski projekti su imali veoma moderan pristup koji je promovisao aktivan odnos prema istorijskom prostoru kao mestu koje je podreeno savremenim ljudima i vremenu, gde se posetioci tokom raznovrsnih aktivnosti susreu sa istorijom. Mada su istorijski karakter i veliki kulturni znaaj
Posebno je za studente bilo vano predavanje arh. dr Ulrike Vulf-Rajd (U. Wulf-Rheidt) iz
Nemakog arheolokog instituta u Berlinu, koja ih je iscrpno i ilustrativno uputila u osnovne
principe i metodologiju prouavanja, zatite i prezentacije arheolokih lokaliteta u svetu.
98
218

prostora istaknuti kao poseban kvalitet prostora, oni nisu dominantni i prenaglaeni, ve su podreeni prirodnim kvalitetima prostora. Prirodni i istorijski ambijent su tretirani kao specifian okvir koji objedinjuje i daje posebno
znaenje i kvalitet odvijanju brojnih savremenih aktivnosti, to prostoru daje
posebnost i neponovljivost.
Kroz studentske projekte su dati odreeni predlozi i skrenuta je panja
na neophodnost reavanja odreenih problema. Ukazano je na potrebu da
se jasno definiu pristupi kompleksu i rei kretanje u pojedinim zonama, kako
bi se omoguili nesmetano funkcionisanje i kontrola korienja prostora. Kroz
ponuena reenja ispitivana je mogunost zasnivanja naunoistraivakog
centra savremenog karaktera u okviru arheolokog parka, ali sa neophodnim
odvajanjem od prostora sa arheolokim ostacima znaajnih graevina, kako
bi se omoguilo nesmetano odvijanje naunih aktivnosti paralelno sa ostalim
rekreativnim i turistikim aktivnostima u parku.
Prilikom reavanja funkcija i oblikovanja pojedinih mikroambijenata i
graevina ispitivani su razliiti pristupi. Oni su se kretali od minimalnih intervencija u prostoru i maksimalnog potovanja postojeeg stanja graevina,
do zalaganja da stare graevine delimino ili u potpunosti rekonstruiu, u
pretpostavljenoj visini i formi, i oive kroz novu savremenu namenu. Rekonstrukcije su se kretale u okvirima idealnih rekonstrukcija u tradicionalnim tehnikama graenja i materijalima ili smelih savremenih interpretacija u modernim konstrukcijama i materijalima. Zajedniki pristup kod svih reenja je bilo
potovanje integriteta i autentinosti mesta, uz isticanje njegovih istorijskih i
kulturnih vrednosti, istovremeno sa njegovim oivljavanjem i korienjem za
brojne savremene sadraje.
Kroz individualne studentske projekte posebna panja je posveena
oblikovanju prostora sa ostacima reprezentativne ulazne kapije ograenog
kompleksa vile sa peristilom. Prezentacija ulazne kapije je razmatrana u tri varijantna reenja njenu rekonstrukciju u izvornom pretpostavljenom obliku,
rekonstrukciju u pretpostavljenom volumenu u vidu savremeno oblikovane
multifunkcionalne graevine u ijem donjem nivou se prezentiraju konzervirani ostaci temeljnih zidova kapije i izgradnju savremene strukture koja na
spoljanjem licu ka pristupu u kompleks ima repliku pretpostavljenog originalnog izgleda kapije, a sa unutranjeg lica ka vili je reena u vidu savremene
strukture sa koje sagledava arheoloki park i okolni predeo (sl. 7).
Vila sa peristilom je, zbog svog znaaja kao pretpostavljena carska rezidencija, kod svih predloga zauzela centralno mesto i primarnu ulogu u prezentaciji arheolokog parka. I u njenom tretmanu su ispitivane razliite mogunosti prezentacije, od konzerviranja ostataka zidova i rekonstrukcije samo
pojedinih delova radi zatite i prezentacije mozaika, do potpune rekonstrukcije u pretpostavljenom originalnom volumenu i nadograivanja originalnih
219
Slika 7. Artikulacija fasadnog platna antike kapije, proporcionalna analiza kapije i detalja friza
antike kapije, studentski projekti
ostataka antikih zidova primenom savremenih materijala uz jasno diferenciranje novih delova od starih. Kod potpune rekonstrukcije pretpostavljenog
izgleda carske vile sleeni su najsavremeniji pristupi prezentacije arheolokih
nalaza koji su u novije vreme prisutni u svetu, iji je cilj da se buduim posetiocima najveoj moguoj meri priblii originalni izgled antikih graevina,
nain ivota u antici i atmosfera koja je vladala u domovima, to ima izuzetan
edukativni znaaj, posebno za mlae uzraste posetilaca.
Studentski projekti su posebnu panju posvetili ureenju sredinjeg dela
lokaliteta, kao specifinog i izuzetno vrednog mikroambijenta sa koga su prezentirani ostaci male ranohrianske crkve, koja ima poseban znaaj i simboliku u okviru celine (sl. 8).
Slika 8. Savremeno reenje prezentacije ostataka ranohrianske crkve i vojnih baraka u ambijentu
arheolokog parka, studentski projekat
220

Nekadanji ekonomski deo kompleksa sa horeumom i vojnikim barakama opredeljen je za prijem razliitih stalnih i povremenih komercijalnih sadraja ugostiteljske, sajamske, zanatske i sl. Sam horeum je kod svih predloga
rekonstruisan u pretpostavljenom originalnom izgledu, ali u vidu nove zatitne strukture od savremenih materijala, koja titi antike ostatke. U isto vreme
ona omoguava korienje prostora za organizovanje savremenih sajamskih i
kulturnih manifestacija. Oivljavanje i aktivno korienje horeuma daje velike
mogunosti aktiviranja celog okolnog prostora i doprinosi ekonomskoj isplativosti projekta ureenja arheolokog parka i njegovog odravanja (sl. 9).
Slika 9. Rekonstrukcija horeuma sa savremenom interpretacijom fasadnog platna, studentski

projekat
Posebno znaajan segment studentskih projekata bio je iznalaenje prostora pogodnog za izgradnju naunoistraivakog centra i njegovog oblikovanja u
skladu sa spomenikim vrednostima i znaajem prostora. Za ovu namenu studenti su predloili ili izgradnju savremene graevine u pristupnoj zoni, van prostora
sa arheolokim nalazima, ili aktiviranje prostora sa ostacima baraka i radionica,
ije bi jedno krilo bilo rekonstruisano uz maksimalno sleenje pretpostavljenog
originalnog izgleda i primenu autentinih materijala, ali u savremenoj obradi
(sl. 10).
Slika 10. Rekonstrukcija vojnih baraka sa namenom naunoistraivakog centra, studentski projekat
221
4. Realizacija projekta ulazne kapije u kompleks

Kao kruna napornog i rezultatima bogatog rada studenata, a posredstvom
izlobi studentskih radova organizovanih u Beogradu i Niu, razvila se vizija
o realnim i raznovrsnim potencijalima budueg Arheolokog parka Medijana
kod Nia.
Prvi u nizu projekata koji se istakao svojim potencijalom i znaajem za celinu parka je Projekat ulazne Antike kapije. Kako arheoloke iskopine temeljnog
zida pruaju dovoljno podataka za prezentaciju i izlaganje, to je bilo mogue
pristupiti izradi idejnog projekta, a na osnovu idejne skice studenta Kosane
Grkini. Objekat se nalazi u osi glavnog ulaza za posetioce, u zoni izmeu Pristupnog trga i Vile sa peristilom, kao objekat zatite i prezentacije arheolokih
iskopina Antike kapije iz doba Konstantina, oko 310. godine nove ere. Arheoloke iskopine antike kapije svojim poloajem u kompleksu i dimenzijom od
31 x 2 m, govore o njenom znaaju i nedvosmisleno ukazuju na znaaj koji je
lokalitet imao u doba Konstantina i njegovih naslednika. Iako sauvana samo
u temeljnim i neznatno u nadzemnom delu, na osnovu odnosa iskopine kapije i neposrednog okruenja, uoena je povezanost monumentalne arhitekture gradskih kapija i arhitekture trijumfalnih kapija. Tako je ova ideja definisala
osnovni koncept prezentacije u ovom delu nalazita usmeren na revitalizaciju
prilazne antike komunikacije pravac sever-jug i podizanje savremene interpretacije antike kapije kao prostora koji istovremeno uva arheoloke iskopine, prezentuje ih i predstavlja vienamenski prostor namenjen korisnicima
arheolokog parka Medijana.
Kako arheoloki ostaci kapije u temeljnim i neznatno sauvanim nadzemnim delovima ne pruaju dovoljno podataka za potpunu rekonstrukciju,
izrada zamiljenog idealnog modela nad ostacima kapije ne bi bila prime-
Slika 11. Idejno reenje Antike ulazne kapije kod koje je na proelju okrenutom ka lokalitetu reiterpretiran, u kamenu, njen pretpostavljeni originalni izgled, dok je proelju okrenutom ka
pristupnom putu i gradu dat savremeni izgled, izraen u staklenim transparentnim fasadama
(projekat arh. Ane Nikezi i stud. arh. Kosane Grkini)
222

rena u smislu potovanja autentinih podataka. Usled tako nastale situacije,

primenjen je alternativni prikaz izgleda kapije koji u arhitekturi sadri zidno
platno sa svedenim stilskim prikazom geometrijske podele prvobitne kapije i
pretpostavljenim konstrukcijskim elementima. Nasuprot njemu postavljena je
staklena pregrada koja prostorno i vizuelno povezuje novoformirani unutranji prostor kapije. Ovaj prostor obuhvata debljinu temeljnog zida kapije i uva
je za budua pokoljenja bez mogunosti devastiranja spomenika (sl. 11).
Ovako zamiljena prezentacija antike kapije uvodi posetioca iz savremenog okruenja u prostor antike Medijane, odnosno vile sa peristilom.
Prolaskom kroz kapiju poinje neposredno angaovanje posetioca u ovom
trenutku usmereno na prostor antikog vrta u peristilu. To je lagana transparentna struktura u kojoj se odvija niz razliitih aktivnosti rasporeenih na dve
galerije i krovnoj terasi. Galerije postavljene na odreenim visinskim rastoja-
Slika 12. Idejno reenje pristupne zone arheolokog parka i prezentacije ostataka ranohrianske
crkve (projekat arh. Ane Nikezi i stud. arh. Kosane Grkini)
njima omoguavaju posetiocu da postepeno doivi prostor parka u svojoj celosti (sl. 12).
Objektu se prilazi kroz sredinju zonu koja istovremeno predstavlja i prolaz ka Vili sa peristilom. Ulazi su organizovani sa leve i desne strane prolaza,
kroz klizna vrata sa automatskim otvaranjem. Obezbeeni su i poarni izlazi
iz objekta na levoj i desnoj bonoj fasadi. Antika kapija ima vienamenski
karakter i predstavlja mesto na kome se posetilac informie, na kome ui o
arheolokom parku i upoznaje se sa pojedinostima arheolokih iskopina. To je
istovremeno i galerija, i prodavnica, i sala za prezentacije i vidikovac i muzej.
Prema projektnom zadatku dimenzionisani su program i sadraji objekta. U
prizemlju se nalaze prodavnica sa leve strane i ulazna zona galerije sa desne
strane. Prizemna zona takoe predstavlja i prostor prezentacije arheolokih
iskopina koje se kroz staklenu povrinu poda mogu sagledati i blie istraiti.
223
Na prvom etau objekat je fiziki podeljen kao i u prizemlju na dva dela: levi
u kome se nalazi sala za prezentacije i desni u kome se razvija galerija. Na
drugoj etai prostor je jedinstven i namenjen izlagakim delatnostima. Krovna
etaa predstavlja koristan prostor velike terase sa koje se protee predivan
pogled na park i koja predstavlja vidikovac i mesto kraeg i dueg zadravanja
u parku.
5. Zakljuak
Iniciranje projekta ureenja Arheolokog parka Medijana od strane Grada Nia
je veoma znaajno za nau sredinu i njeno ukljuivanje u procese evropske
kulturne integracije. Znaaj koji ima ovoj arheoloki lokalitet prevazilazi lokalne
okvire i neophodno je da se kroz savremenu prezentaciju i aktivno korienje
domaa i evropska javnost bolje upoznaju sa njegovim istorijskim, kulturnim
i arhitektonskim vrednostima. Prirodni kvaliteti ovog prostora uticali su da se
on od najranijih vremena razvijao kao poljoprivedno podruje, na kom su jo
u antiko doba zasnovana poljoprivredna dobra sa letnjikovcima za odmor.
Bogatstvo vodotokova uticalo je da se u savremeno doba na ovom prostoru
izgrade rezervoari za snabdevanje vode, to zahteva da mu se posveti posebna panja radi ouvanju njegovog dobrog ekolokog stanja.
Akcije na ureenju Arheolokog parka Medijana sledile su savremene inicijative vezane za potrebu odrivog razvoja prostora i korienja prirodne i kulturne batine kao pokretaa unapreenja ivota drutvene zajednice. Prirodno i arhitektonsko naslee kao neobnovljivi resursi zahtevaju posebnu panju
i tretman koji nee naruiti njihove izvorne vrednosti, ve e kroz savremene
vidove njihovog korienja doprineti njihovom ouvanju i unapreenju. Iz tog
razloga su sve akcije bile usmerene ka integrativnom pristupu graditeljskom
nasleu i njegovom korienju kao pokretaa razvoja okolnog prostora.
Kroz rad na projektu ureenja arheolokog parka promovisana je ideja
o neophodnosti saradnje lokalne zajednice i obrazovno-naunih ustanova na
iznalaenju to boljeg reenja prezentacije i aktivnog ivota kulturnog dobra,
uz uee i trening buduih strunjaka koji e se u praksi susretati sa obnovom i revitalizacijom starih graevina ili sa projektovanjem novih graevina
u zatienom prostoru. Pored toga, projekat je doprineo i razvijanju svesti
javnosti o znaaju ouvanja arhitektonskog naslea kao elementa kulturnog
identiteta i izvora inspiracije i kreativnosti sadanjih i buduih generacija. Takoe je znaajno unapreen program ouvanja i prezentacije arhitektonskog
naslea Medijane, jer je ukazano na potrebu shvatanja prirodnog i kulturnog
naslea kao bitnog inioca koji definie budue politike u oblasti planiranja
razvoja odreenog prostora. Pored toga ispitane su mogunosti savremenog
224

korienja zatienog prostora u skladu sa dananjim potrebama, kao i rekonstrukcije delova starih graevina u svrhu njihovog oivljavanja i prihvatanja
novih namena.
Nasuprot konzervativnom pristupu iz prolosti, kod koga su na prostoru arheolokih lokaliteta uglavnom samo prezentirani konzervirani arheoloki
ostaci uz primenu anastiloze i vraanja pojedinih elemenata na njihovo originalno mesto, na Medijani je iniciran potpuno nov savremeni pristup arheolokim lokalitetima. On zastupa veoma aktivan odnos prema zatienom prostoru kod koga se u arheoloki park, osim spomenike prezentacije arheolokih
ostataka i rekreacije, unose brojni savremeni sadraji koji treba da obezbede
dinaminije i sadrajnije korienje prostora. Cilj je da se izbegne dosadanja
praksa da prostori sa prezentiranim arheolokim ostacima aktivno ne uestvuju u ivotu okruenja, ve da su samo pasivni svedoci antikog doba. Samo
dobijanjem savremene aktivne uloge prirodni prostori sa ouvanom kulturnom batinom mogu postati aktivni sudeonici u savremenom ivotu, ime
im se vraa njihov stari znaaj i funkcija znaajnog pokretaa ekonomskog,
drutvenog i kulturnog razvoja zajednice.
LITERATURA:
Vuenovi, S. (2004) Urbana i arhitektonska konzervacija, tom 1, Svet-Evropa, Drutvo
konzervatora Srbije, Beograd
, (2005) Evropske konvencije i preporuke u oblasti kulturnog naslea, EXPEDITIO, Kotor
Feilden, B. M. (1982) Conservation of Historic Buildings, Butterworth, Oxford
Filden, B. M. Jukileto, J. (2005) Smernice za upravljanje podrujima svjetskog kulturnog
naslea, Centar za kulturno naslee, Kotor
Jukilehto, J. (1999) A History of Architectural Conservation, Butterworth-Heinemann,
Oxford (ponovljeno izdanje 2002)
Jukuleto,
914.
J.
(2003)
Konzervacija izmeu prakse i teorije,
Glasnik
DK
27,
Kanic, F. (1985) Srbija, zemlja i stanovnitvo, od rimskog doba do kraja XIX veka, knj. 12,
Beograd
, (2004) Kulturno naslee, Izbor najznaajnijih dokumenata Saveta Evrope u oblasti
kulturnog naslea, Centar za ouvanje naslea Kosova i Metohije MNEMOSYNE, Beograd
Miloevi, G. (2006) Istorijski razvoj kue u Poniavlju Oblici i nain gradnje, u: Zbornik
radova Tradicionalna estetska kultura: Estetska dimenzija kue, Centar za nauna istraivanja SANU i Univerzitet u Niu, Ni, 99117.
Popovi, P. (1994) Medijana, rezidencija rimskih careva, Beograd
225
, (1993) Rimski carski gradovi i palate u Srbiji (ed. D. Srejovi), Galerija SANU, knj. 73,
Beograd, 5781.
Stovel, H. (2003) Kulturni pejza: novi pristup ouvanju kulturnog naslea, Glasnik DK 27,
1419.
. (2004) Workshop on Education in Conservation in Europe, ENHSA, Leaven
226

Nevena DEBLJOVI-RISTI
Republiki zavod za zatitu spomenika kulture, Beograd
Srpski srednjovekovni manastiri

mesta stapanja kulture i predela
Rezime:
Srpski manastiri u srednjem veku predstavljali su vodeu snagu u domenu vere, duha,
morala, ali i kulturne i politike moi u kojima je nastajala i razvijala se srpska kulturna
tradicija.
Manastiri kao specifine prostorne strukture iji se poloaj vezivao za prirodu i
njenu raznoliku lepotu, ukazuju na ostvarenu ideju o sadejstvu izgraenog prostora
kodiranog kulturnim obrascem i prirodnog okruenja, to je preduslov za prepoznavanje kulturnog predela. Proces evolucije graenja vekovima se nastavljao na nasleenoj prostorno arhitektonskoj matrici, a takav odnos je doprinosio neremeenju ravnotee ostvarene izmeu prirodnog okruenja i izgraene sredine. Ove jedinstvene
urbane celine prepoznate i valorizovane kroz kulturno naslee dugi niz godina predmet su naunog prouavanja koje je unapreivalo njihovo ouvanje i zatitu.
Sve ee se pojavljuje zloupotreba srpske srednjovekovne kulturne batine,
budui da se politike konstrukcije reflektuju na svim nivoima drutva, a za njeno
prouavanje, ouvanje i unapreenje iz godine u godinu opada interesovanje.
Promene prostornog identiteta najznaajnijih srednjovekovnih manastirskih celina govore o sve prisutnijem diskontinuitetu u ouvanju graditeljske tradicije i ugroavanju njenog prirodnog okruenja, te se identifikacijom i preispitivanjem nastalih
okolnosti namee potreba za integrativnim pristupom zatiti manastirskih celina i
nunim stvaranjem takve kulturne politike koja e razvijati svest o izuzetnim univerzalnim vrednostima.
Svako preispitivanje odreenog istorijskog razdoblja u kome je nastajala

i razvijala se kultura jednog naroda, suoava se sa problemom porekla. Traganje za poreklom, nastankom i opstankom posebnih urbanih celina kao to su
manastiri u srednjem veku, ukazuje na neodvojivost prirode i fizike strukture,
duhovnosti i prakse.
Usmeravanje panje na specifinost manastirskih kompleksa i njihovo
prvobitno integrisanje u netaknuti prirodni ambijent, podstie na upoznavanje manastirskog prostora iz odnosa prirode i prirode stvaranja, odnosno graenja. Takav pristup vodi ka otkrivanju onih oznaitelja ijim se deifrovanjem
moe rekonstruisati smisao odnosa arhitekture i predela, ukazujui na poreklo
davno ostvarene ideje o sadejstvu izgraenog prostora kodiranog kulturnim
227
obrascem i prirodnog okruenja, to je preduslov za prepoznavanje kulturnog

pejzaa.99
Odabir mesta za gradnju i planiranje kompozicione organizacije manastirskog utvrenja, moglo je imati raznolike razloge. Veinom su to u prvim
vekovima irenja hrianstva, mesta postradanja muenika, stolpnika ili svetitelja, nad ijim se motima gradila crkva, a zatim se uslonjavao i formirao
manastir. esto je mesto bivalo predodreeno svetilitem ranijih epoha.100
Meutim, najveem broju izgraenih manastira prirodne karakteristike su davale oznaku svetog mesta.
Topografije lokacija, ija se raznolikost moe tumaiti kosmologijskim
arinima, izraavaju i komponuju prirodni pejza u kojima se prepoznaje mesto. Pitanje itanja prostora u koji se smeta manastir kao specifino naselje,
implicira na proces koji sadri i duhovno znaenje, a potie od energija koje
poseduje priroda (sl. 1).
Slika 1. Sinergija prirode i arhitekture
Sa pojavom hrianstva i nastankom manastirskih naseobina koncept

ograenog svetog mesta se prostorno razvijao i uslonjavao ispoljavajui
simboliki smisao teolokih zamisli. U tom pogledu, ako je Hristovo ovaploenje predstavljalo primanje celokupne materijalne tvorevine, a crkva jeste
telo ovaploenog logosa koji je centralni objekat organske arhitektonske celine koju ini manastir, onda se manastirsko naselje sa svojim prirodnim okru-
99
Paysage culturale, Cultural Landscapes vodi poreklo od definicije o zatiti kulturnog i prirodnog naslea sadranoj u The Convention concerning the Protection of the World Cultural and
Natural Heritage, UNESCO 1972.
100
228
fenomenima koji su odreivali karakter svetilita videti u: Fletcher, B.: History of architecO
ture on the comparative method (London: 1961); Kandi, O.: Utemeljenje crkava u srednjem veku,
Zograf (Beograd) 9, (1978), str. 1214.

Slika 2. Prirodno ostvarenje asketskog ideala
enjem moe tumaiti kao mikrokosmiki prostor preobraaja sveta u jedinstvenu oboenu stvarnost. Zato se manastiru od najranijih vremena pripisuju
metaforina odreenja Grad Boiji, Nebeski rajski grad, Boija drava.101
Prve skupine hrianskih monaha organizovanih bilo kinovijski ili anahoretski, ponikle u III i IV veku, a za izbor svog obitavalita birale su pustinje
ili peine Egipta, Sirije i Palestine kao prirodno ostvarenje asketskog ideala102
(sl. 2).
Smisao monakog naina ivota, ija je tenja usmerena na odricanje od
sveta i svega svetovnog, u tajni prirode udaljene od stvarnosti, naao je svoje
otelotvorenje kroz stanite, formiranjem posveenog prostora.
Sveta Gora ije vizuelno i etimoloko znaenje upuuje na svetu planinu
koja se izdie iznad mora, u arhetipskoj simbolikoj predstavi axis mundi najblia je taka, mesto na kome se dodiruju nebo i zemlja. Sam karakter prirodne morfologije, vode kao simbola venosti i sunca kao rajske svetlosti, Atos je
uinilo dravom monatva (sl. 3).
U formiranju pojedinanih manastira trojina hijerarhijska struktura, analogna trojinom teolokom dogmatu, imala je kljuni znaaj. Na makro nivou,
raznolikost prirode, smatrala se delom koje je sazdano Boijom promilju. Sa
svojim energijama ona je na podjednakom udaljenju izmeu svetog i svetovnog. Granica izmeu predela kao stvorenog i crkve kao izgraene mesto je
posveenog prostora, dok je sama crkva oznaena svetim mestom.103
101
Augustin: The City of God, 420, knj. XIV (Harvard University Press, 1998), str. 404406.
102
Mojsilovi, S.: Prostorna struktura manastira srednjevekovne Srbije, Saoptenja (Beograd) XIII
(1981), str. 10, 21; Popovi, S.: Raspored kapela u vizantijskim manastirima, Saoptenja (Beograd)
XVIIXVIII (199596), str. 2325.
103
Elijade, M.: Symbolism the Sacred and the Arts (New York: Continuum, 1985), str. 105109.
229
Slika 3. Sveta Planina, Boija drava, Boiji grad
U hijerarhijsko simbolinom smislu, prostor izvan granice manastirskog

obzida je prirodno okruenje, odnosno predeo i stvoreni svet koji pripada katafatikim odreenjima, granicu svetog i profanog sazdaje manastirski obzid
sa ulazom kao simbolikim prelazom iz opteg u posveeni prostor, a sakralno
zdanje se nalazi u sreditu i jeste sveti prostor koji se zasniva na apofatikim
naelima, odnosno venoj duhovnoj tenji sjedinjenja sa Bogom104 (sl. 4).
Hijerarhijska ema prepoznaje se i u definisanju
osnovnih prostornih oznaitelja manastirskog kompleksa crkve, trpezarije i manastirskog zida, inei prioritetnu
sakralnu zonu u prostornom
sklopu manastira.105
Sa osnivanjem utvrenih monakih centara na teritoriji srednjovekovne Srbije,
Slika 4. Hijerarhijsko simbolino komponovanje
arhitektura manastira se forprostora
230
104
Jedan od najznaajnijih hrianskih mislilaca, Pseudo Dionisije Areopagit (6. vek), ostavlja spise sabrane kao Corpus Areopagiticum u kojima raspravlja o tri teologije i hijerarhijama koje su osnovi njegovog uenja, koje je snano uticalo na celokupnu graditeljsku i
umetniku praksu srednjovekovnog hrianstva. Analogije u hijerarhijsko simbolinom
smislu uspostavljene su na ovim filozofsko teolokim principima. Pseudo-Dionysius, A.: The
Complete Works, (prev. C. Luibheid, P. Rorem), (London: Society for the Promotion of Christian Knowledge, 1987).
105
Popovich, S.: The trapeza in cenobitic monasteries: Architectural and Spiritual Context. Dumbarton Oaks Papers (Wachington) 52, (1995), pp. 288289.; Mojsilovi, S.: Prostorna struktura manastira srednjevekovne Srbije, Saoptenja (Beograd) XIII (1981), str. 22.

mirala prema kinovijskom nainu ivota, ali je i anahoretski gotovo paralelno

prisutan. Po svom prostornom konceptu manastir se sastojao iz manastirskog
utvrenja i mnogobrojnih poseda. Znajui za bliske veze i direktne uticaje koji
su stizali iz Vizantije i sa Sv. Gore, jasno se moe uoiti, a zatim i potvrditi hijerarhijska simbolika crkve kao sredita, trpezarije i obzia kao kljunih konstanti, koje se sreu jo u konceptima prvih manastirskih zajednica smetenih u
karakteristine predele.
Prirodne osobenosti prostora predstavljale su kljune odrednice i za podizanje manastira u srednjovekovnoj Srbiji. Srpski manastiri graeni su veinom ili gotovo uvek u blizini vode, bilo da je to reka ili izvorska voda.106
Slika 5. Manastir urevi stupovi (XII vek)
Slika 6. Manastir Studenica (XII vek)
Neposredni pejzai govore o

raznolikosti predela te se manastiri Nemanjikog perioda odlikuju
otvorenim dominirajuim poloajima, to izvesno simboliki ukazuje na dravnu i kulturnu snagu
tadanje zemlje.107 Dominantnu
poziciju najvieg brda, srednjovekovnog Rasa zauzeo je manastir
Slika 7. Manastir urevi stupovi (XII vek)
urevi stupovi (sl. 5).
Studenica se smestila na prirodnoj zaravni useenoj u goru, severnom stranom okrenuta prema vodi (sl.
6). Na prostranoj odseenoj padini lee Sopoani (sl. 7).
106
avlovi, D. St.: Nai srednjovekovni pisci o izboru mesta i poloaju spomenika kulture, Saoptenja
P
(Beograd) IX (1970), str. 47; Popovi, S.: Krst u krugu (Beograd: Prosveta RZZZSK, 1996), str.
68.
107
Popovi, S.: Krst u krugu (Beograd: Prosveta RZZZSK, 1996), str. 70.
231
Slika 8. Manastir Mileeva (XIII vek)
Slika 9. Manastir Deani (XIV vek)
Uz obalu reke locirani su manastir Mileeva (sl. 8) i Sv. Arhaneli

kod Prizrena, a na uzvienoj ravnici
iznad koje protie reka nalazi se manastir Deani (sl. 9).
Promene koje su se odigravale
na kulturno-politikom polju, kao i
izmene prostornih granica drave,
reflektovale su se i na izbor mesta i
Slika 10. Manastir Manasija (XV vek)
tradiciju gradnje manastira.
U oblasti moravske srednjovekovne Srbije karakter mesta se menja, a iz
bor mesta se prikazuje kao zatvoren i zaklonjen108 (sl. 10).
Logika kojom su se vodili vladari, vlastela ili monasi pri formiranju ma
nastirskih naselja proisticala je iz vi
eznanosti i dihitomije koju priroda
poseduje, njene pristupanosti ili nedostupnosti, pitomosti ili divljine, bo
gatstva ili siromatva.
Izvori za istraivanje strukture srpskih srednjovekovnih manastira, neto
izmenjene slike danas, su i biografije vladara i svetitelja u kojima se pominju i
manastiri, kao i razlozi pri izboru mesta za njihovo podizanje.
U najstarijoj biografiji sa kraja 12. veka, koju pie Sv. Sava opisujui ivot
svoga oca Stefana Simeona Nemanje stoji: Na sveti manastir ovaj (Studenica), kao to znate, bilo je ovo mesto pusto lovite zverova. Kada je doao u
lov, gospodin na i samodrac Stefan Nemanja, koji je carevao svom srpskom
zemljom, i kad je on lovio ovde, izvoli mu se da ovde, u ovom pustom mestu,
sagradi manastir na pokoj i umnoenje ina monakog.109
Jo izrazitiji primer o traganju za mestom za gradnju Deana opisuje Danilov uenik: I tako podigavi se gospodin kralj (Stefan Deanski) sa ovim pre-
232
108
Nav. delo, str. 71.
109
S veti Sava: Sabrani spisi (Beograd: Prosveta 1986), str. 97; Pavlovi, D. St.: Nai srednjovekovni
pisci o izboru mesta i poloaju spomenika kulture, Saoptenja (Beograd) IX (1970), str. 48.

osveenim i sa nekolicinom vlastele, poe traiti takvo mesto, na kome e se

sazidati ovaj hram. I hodei naoe ravno mesto na obali reke zvane Bistrice, i
videvi gospodin moj ree: Evo mesta izabrano za hram Bogu... i narekoe ga
hram gospodnji na ime praznika Vaznesenja Gospodnjeg, zvano mesto slavni
Deani.110 A u Teodosijevom delu o Sv. Savi prikazana je jedna od najizraenijih slika sa Svete Gore u kojoj su priroda i monaki dom u neodvojivoj sprezi:
Ovi (monasi), dakle, u visokim gorama nastanjeni s jelenima, nebo kao crkvu,
a Hrista u dui izobraena gledajui, kolibe tesne travom ukraene imaahu, u
kojima trpljahu, umom drvea i cvrkutom ptiijim pouavani, a uz to od njih i
pozvani da hvale Boga... Jedni stanovahu u raselinama stena i u peinama zemlje, i na morskoj steni kao ptice savivi gnezdo seahu, kiom i vetrima ibani, suncem i vruinom paljeni, zimom i mrazom mrzli, ubogi behu i niti...111
Ovo kratko pribliavanje srednjovekovnom duhu, koji se danas jo integralno jedino moe prepoznati na Sv. Gori, ukazuje da se i duhovnim modelovanjem prostora integrie prirodni predeo i monaki anahoretski nain ivota
odslikavajui oveka i prirodu u neraskidivoj vezi.
Sudbina najznaajnijih zadubina srpskih vladara i vlastele bila je praena estim ruenjima i obnavljanima, preziivanjima i dogradnjama koja se
nedvosmisleno nadgraivala na ostacima starijih epoha. Najee je stradala
arhitektura manastirskih zgrada, dok su crkve uspevale bar u izvesnom smislu
da zadre svoj prvobitni oblik, dok je predeo ostajao uglavnom neizmenjen.
Sistematska istraivanja srednjevekovne manastirske arhitekture u Srbiji
zapoeta su tek u drugoj polovini XX veka, da bi znaajniji arheoloki poduhvati u prostornom definisanju i konzervaciji srednjovekovnih manastirskih
kompleksa bili sprovedeni znatno kasnije, to je bio izuzetan doprinos za srpsku kulturu i nauku.
Valorizacija velikog broja srednjovekovnih manastira i homogenost njihovog poloaja u prirodnom predelu doprinela je prepoznavanju izuzetnih
univerzalnih vrednosti, te su Studenica, urevi Stupovi, Petrova crkva, Ras
sa Sopoanima, odnedavno i Manastir Deani, Graanica i Peka Patrijarija
kao naslee u opasnosti, upisani u Listu Svetske kulturne i prirodne batine
UNESKO-a, predstavljajui jedinstveno svedoenje o srpskom kulturnom i
prirodnom nasleu. Ouvanje autentinosti i vrednosti svih istorijskih faza u
ivotu spomenika i njegove okoline, promene bazirane na principima minimalnih intervencija, postulati su kojima se treba upravljati kada je u pitanju
ouvanje i unapreenje i kulturnog naslea. Nepotovanje i nepreduzimanje
mera u skladu sa smernicama i preporukama za upravljanje podrujima Svet110
Danilovi nastavljai: Danilov uenik, drugi nastavljai Danilovog zbornika, Beograd: Prosveta,
1989, str. 57.
111
Teodosije: itija (Beograd: Prosveta 1988), str. 117.

233
skog kulturnog i prirodnog naslea moe dovesti do skidanja spomenika sa

Liste.112
Stanje u kome se danas nalazi veina srednjovekovnih manastira u Srbiji govori o sve prisutnijem diskontinuitetu u ouvanju graditeljske tradicije,
ugroavanju njenog prirodnog okruenja, te se identifikacijom i preispitivanjem nastalih okolnosti namee pitanje odgovornosti i kulturne politike u domenu zatite, ouvanja i unapreenja kulturnog naslea.
Da je situacija obespokojavajua govore izraziti procesi koji se poslednjih
godina odvijaju u zatienoj okolini manastira urevi Stupovi, Petrove Crkve,
intenzivne su dogradnje i izgradnje u ii, Sopoanima, Mileevi naroito i
drugde.
Dugogodinjim predanim i upornim radom generacije istraivaa su
detaljno prouavale i nauno saoptavale otkrivanje tragova kulture, koji su
i kroz arhitekturu srednjovekovnih ostataka, definisanjem prostornih matrica
manastira, njihovom konzervacijom postajali svedoanstvo o ivotu i razvoju
srpske kulturne tradicije.
Uoava se intenzivno opadanje vrednosti i skrnavljenje ne samo kulturno-istorijskog, ve i specifino urbanog kao i arhitektonskog identiteta srednjovekovnih manastirskih celina i njihove okoline, koji su veinom valorizovani kao spomenici kulture od izuzetnog znaaja.
Najdrastinije intervencije realizovane su i realizuju se u manastiru Mileeva i njegovoj zatienoj okolini. Manastir Mileeva smatra se jednim od
najveih svetilita srpskog naroda. Osnovan je gradnjom crkve 1218. godine,
posveene Vaznesenju Hristovom, u kojoj se nalazi riznica ivopisa svrstana u
najbolja ostvarenja poznovizantijske umetnosti.113 Veliki ugled ovaj manastir je
stekao prenoenjem motiju Sv. Save iz Trnova 1236. godine.114 U Mileevi je
krunisan ban Tvrtko Prvi za kralja Bosne i Srbije 1377. godine.115
Poetkom 16. veka to je najbogatiji i najugledniji srpski manastir u kome
je postojala vana tamparija irilinih knjiga.116 Mnogo puta u istoriji ovaj manastir je ruen i obnavljan, te se nije mogao sauvati u svom prvobitnom obli-
234
112
F ilden B. M, Jokileto J.: Upravljanje podrujima svjetskog nasljea, u: Smjernice za upravljanje

podruja svjetskog nasljea (Kotor: 2005), str. 2334.
113
Petkovi S.: Nastanak Mileeve, Mileeva u istoriji srpskog naroda (Beograd: SANU 1987), str.
18.
114
Marinkovi R.: Domentijanov opis prenosa motiju Sv. Save iz Trnova u Mileevu, Mileeva u istoriji
srpskog naroda, Beograd: SANU 1987, str. 121135.
115
irkovi M. S.: Mileeva i Bosna, Mileeva u istoriji srpskog naroda (Beograd: SANU 1987), str.
137142.
116
Nilevi B.: Uloga Mileeve u Historiji srpskog naroda u BiH, Mileeva u istoriji srpskog naroda
(Beograd: SANU 1987), str. 175185.

ku, ali se kroz njega moe itati istorija srpske drave i duhovnosti. Poslednja
velika obnova ovog manastira bila je u 19. veku. Srednjovekovnih manastirskih graevina u to doba nije bilo nad zemljom.
Sveobuhvatna sistematska istraivanja manastirskog kompleksa poela
su 1980. godine, a od 1984. se paralelno sa iskopavanjima odvijala i konzervacija pod rukovodstvom Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture
iz Beograda.117 Definisana je granica manastirskog kompleksa unutar koga su
otkriveni ostaci manastirskih graevina. Konzervirani arheoloki slojevi prezentovani su u dva nivoa, na nioj koti iz 13. veka i na vioj koti iz 17. veka.118
To je svakako bio veliki istraivaki poduhvat i veliko otkrie.
Devastacija manastirskog kompleksa i njegovog okruenja otpoela je
pre vie godina izgradnjom ekonomije i ribnjaka izvan srednjovekovnog manastirskog jezgra, iji prostor pripada zatienoj okolini.
Intervencije su nastavljene i unutar manastirskog kompleksa, to je ostavilo znatne posledice. Rekonstruisan je konak sa kraja 19. veka, dobivi izgled
neprimeren svim konzervatorskim principima, otkriveni su arheoloki ostaci
srednjovekovne manastirske trpezarije unutar konaka, koji bivaju zatrpani.
Zvonik ija je originalna dispozicija bila naspram zapadnog portala crkve,
premeten je i postavljen nad jugoistonom kapijom u sasvim novom ruhu.
Izgraena je zimska kapela, zidana kapija, betonskim zidovima ograena je
lokacija za monako groblje neposredno uz istoni obimni zid, sazidana je
kapela na samovoljno odreenoj lokaciji za monako groblje (sl. 11).
Slika 11. Promene prostornog identiteta manastira Mileeva (XIII vek)
117
Mojsilovi-Popovi S.: Istraivanje srednjovekovnog manastira manastir Mileeva, Saoptenja

(Beograd) XV (1970), str. 2534.
Mojsilovi-Popovi S.: Manastir Mileeva. Istraivako-konzervatorski radovi u 1984, Glasnik
DKS (Beograd) 9, (1986), str. 6264.
118

235
Slika 12. Promene prostornog identiteta manastira Mileeva (XIII vek)
Sve to nije bilo dovoljno, ve su srednjovekovni ostaci manastirskih zgrada na severoistonoj strani manastira iupani radi nove gradnje, izvan postojee matrice, bez ideje aktera o duhovnom i moralnom sagreenju (sl. 12).
Postavlja se pitanje, kada je i zato izgubljen korak u zatiti i ouvanju
ovog posebno, ali i drugih dragulja srpske kulture i duhovnosti. Da li je mogue ponovo ga sagledati, vratiti mu izvorni izgled i znaenje u svojoj nadistorijskoj i nadnacionalnoj pojavnosti?!
Namee se potreba za apel kulturnoj, politikoj, crkvenoj upravi da se
nau reenja i obustavi sve ea zloupotreba srednjovekovne kulturne batine, koja je dovela do relativizacije i improvizacije, a u cilju podizanja pre
svega svesti o neponovljivim vrednostima kulturnog naslea kao autentinog
svedoanstva istorije i kulture srpskog naroda. Njihova obaveza bi morala
biti da se preciznije definiu odrivi obrasci koji bi obezbedili usklaenost u
odgovornostima i upravljanju, kada je u pitanju, kako nauno prouavanje i
dokumentovanje, tako i zatita, unapreenje i ouvanje kulturne i prirodne
batine.
Sa druge strane, integrativnim pristupom u planiranju, zatiti i valorizaciji
manastirskih celina, predupredile bi se pojave sa kojima se sve ee suoava
struna javnost, a ispravnim metodolokim postupcima i multidisciplinarnim
pristupom prevazili bi se i povezali problemi valorizacije, konzervacije kulturnog naslea sa novim funkcijama koje nuno iziskuje ivot u manastirima.
Uoavanje neraskidive veze prirodnog i kulturnog naslea kao polazita
za prepoznavanje i posmatranje kulturnog pejzaa, ukazuje na mogunost uspostavljanja novih relacija u razumevanju i valorizaciji prostora srednjovekovnih manastira, ime bi svaka nova intervencija u ovakvim jedinstvenim strukturama morala biti viestruko preispitana. Na taj nain bi se zatitila i davno
236

uspostavljena duhovna ravnotea koju poseduju priroda i priroda graenja

ostvarena kroz manastir.
LITERATURA:
Augustin: The City of God, 420, knj. XIV (Harvard University Press, 1998)
Danilovi nastavljai: Danilov uenik, drugi nastavljai Danilovog zbornika (Beograd: Prosveta, 1989)
Elijade, M.: Symbolism the Sacred and the Arts (New York: Continuum, 1985)
Kandi, O.: Utemeljenje crkava u srednjem veku. Zograf (Beograd) 9, (1978)
Marinkovi R.: Domentijanov opis prenosa motiju Sv. Save iz Trnova u Mileevu, Mileeva
u istoriji srpskog naroda (Beograd: SANU, 1987)
Mojsilovi, S.: Prostorna struktura manastira srednjovekovne Srbije. Saoptenja (Beograd)
XIII (1981)
Mojsilovi-Popovi S.: Istraivanje srednjovekovnog manastira manastir Mileeva. Saoptenja (Beograd) XV (1970)
Mojsilovi-Popovi S.: Manastir Mileeva. Istraivako-konzervatorski radovi u 1984. Glasnik DKS (Beograd) 9, (1986)
Nilevi B.: Uloga Mileeve u Historiji srpskog naroda u BiH, Mileeva u istoriji srpskog
naroda (Beograd: SANU, 1987)
Pavlovi, D. St.: Nai srednjovekovni pisci o izboru mesta i poloaju spomenika kulture.
Saoptenja (Beograd) IX (1970)
Petkovi S.: Nastanak Mileeva, Mileeva u istoriji srpskog naroda (Beograd: SANU,
1987)
Popovi, S.: Raspored kapela u vizantijskim manastirima. Saoptenja (Beograd) XVII-XVIII
(199596)
Popovi, S.: Krst u krugu (Beograd: Prosveta RZZZSK, 1996)
Popovich, S.: The trapeza in cenobitic monasteries: Architectural and Spiritual Context.
Dumbarton Oaks Papers (Wachington) 52, (1995)
Pseudo-Dionysius, A.: The Complete Works, (prev. C. Luibheid, P. Rorem), (London: Society for the Promotion of Christian Knowledge, 1987)
Sveti Sava: Sabrani spisi (Beograd: Prosveta, 1986)
Teodosije: itija (Beograd: Prosveta, 1988)
Fletcher, B.: History of architecture on the comparative method (London: 1961)
Filden B. M., Jokileto, J.: Upravljanje podrujima svjetskog nasljea, u: Smjernice za
upravljanje podruja svjetskog nasljea (Kotor: 2005.)
irkovi M. S.: Mileeva i Bosna, Mileeva u istoriji srpskog naroda (Beograd: SANU,
1987)

237
Dipl. in. arh. Marica IVANOVI

Direktor Muzeja na otvorenom Kaleni
Muzej na otvorenom Kaleni primer

odrivog modela zatite i revitalizacije
kulturnog i prirodnog naslea
(rezultati, problemi i iskustva)
Rezime:
U svetu, a pokazalo se i kod nas, seoska arhitektura i tradicija najbolje su ouvane
u okviru etno-muzeja, etno-parkova, i u okviru specifinih turistikih naselja koja su
sutuirana u odabranim prirodnim prostorima. Odlike i prednosti koje prua ouvana,
zdrava prirodna sredina, dobre osobenosti seoskog ivota, tradicionalne vrednosti i
delatnosti i proizvodnja zdrave hrane privlae razliite kategorije turista.
Koncept Muzeja na otvorenom prua mogunost odrivog razvoja same teritorije na kojoj se nalazi. Razvoj kulturnog, seoskog, sportskog i drugih vidova turizma,
kao i razvoj svesti ljudi o sopstvenom identitetu, viestruko mogu da utiu na dobrobit lokalne zajednice. Otvaranje novih radnih mesta, plasiranje sopstvenih proizvoda,
edukacija stanovnitva, povezivanje oblasti sa ostalim turistikim destinacijama, neki
su od aspekata na koje razvoj ustanove moe da utie.
Bavei se ureenjem i prezentacijom zatienog podruja manastira Kaleni
(1407), Muzej na otvorenom Kaleni doprinosi zatiti prirodnog podruja i kulturnog pejzaa u kome je smeten. Odgovarajua planska dokumentacija, briljiv odabir
sadraja, jasno odreeni kapaciteti koji definiu kritian broj turista, definisane nadlenosti, menadment koji podrazumeva fleksibilnost i mogunost prilagoavanja
savremenim potrebama, moderni naini upravljanja, ukljuivanje privatnog sektora,
povezanost sa relevantnim institucijama, neki su od preduslova za funkcionisanje
ovakvog modela. Muzej na otvorenom Kaleni daje primer dobre prakse kako potrebe zatite istorijskog, kulturnog i duhovnog naslea u ruralnim sredinama, uz sadraje
koji omoguuju odrivost ovakvih projekata, mogu biti zadovoljene kroz aktiviranje
raspoloivih resursa samog kulturnog pejzaa.
Abstract:
It has been proved world wide as well as in our country that rural architecture and
tradition are best preserved within ethnical museums, ethnical parks and within specific tourist inhabitants situated in selected natural environments. Characteristics and
advantages of healthy, preserved natural environment, traditional values of rural life
and production of healthy food attract different categories of tourists.
The concept of the Open Museum provides the possibility of sustaining the
development of the very area it occupies. Development of cultural, rural, sport and
other aspects of tourism as well as the development of peoples awareness of their
own identity can encourage the prosperity of the local community in many ways.
Provision of new jobs, local products marketing, education of population, connecting
238

this area with other tourist destinations are

some of the aspects that can be affected by
the development of this institution.
By dealing with landscaping and promotion of a protected area of Kalenic Monastery (1407) Open Museum Kalenic helps
preserving the protection of the natural
environment and cultural milieu of the area.
Appropriate urban planning documentation, careful selection of contents, clearly
established maximum capacity of tourists,
defined authorizations, flexible and open
minded management capable of adjusting
to contemporary needs, incorporation of private sectors and cooperation with relevant
institutions are some of the prerequisites for
sustainability of this model. Open Museum
Slika 1. Poloaj optine Rekovac i Leva
Kalenic is a good example of how the need
for protection of historical, cultural and spiritual inheritance in rural environments with contents that help projects such as this
to survive, can be satisfied trough vitalization of available resources of the cultural
milieu.
U mnogim pejzaima prirodno i kulturno naslee su neraskidivo povezani. Veliki broj mesta zaista ima kompleksne resurse i mnogostruke vrednosti.
Jedan od takvih prostora je i zatieno podruje manastira Kaleni (sl. 1).
Manastir Kaleni se nalazi u centralnoj Srbiji, oblasti poznatoj kao Leva
(sl. 2. i 3) i situiran je na ivopisnim obroncima Gledikih planina (922 m).
Leva je deo umadije i jedan je od najpitomijih delova centralne Srbije (sl. 4).
Prirodni potencijal su breuljkasti predeli izmeu Juhora i Gledikih planina,
isti izvori, reke, klisure, lekovito bilje, divlja. Spomenici kulture iz razliitih perioda bitno su obeleje levakog kraja. Sedite ove privredno nerazvijene regije je Rekovac, varoica formirana du regionalnog puta Kragujevac-Kruevac.
Manastir Kaleni (sl. 5) je spomenik kulture nae srednjevekovne batine
po kome je Leva nadaleko poznat. Podignut je poetkom XV veka (1407
Slika 2. Zatieno podruje

manastira Kaleni
Slika 3. i 4. Leva

239
Slika 5. Manastir Kaleni
1413) za vreme vladavine despota Stefana Lazarevia. Vie puta je paljen, ruen i opustoen od strane Turaka, a isto tako vie puta obnavljan.
Manastir predstavlja vrhunski domet moravske kole i jedan je od najlepih naih srednjevekovnih manastira. Zbog izuzetnih arhitektonskih, umetnikih i kulturno-istorijskih vrednosti je meu prvima stekao svojstvo spomenika
kulture u martu 1948. godine, a kasnije je proglaen za nepokretno kulturno
dobro od izuzetnog znaaja.
Crkva Vavedenja presvete Bogorodice je najraskonija crkvena graevina moravskog stila. I po ivopisnom, koloristiki prefinjenom fresko-slikarstvu
manastir Kaleni spada u red najlepih spomenika moravske arhitekture i
umetnosti poetka XV veka.
Struna restauracija izvrena je 1928/1929. godine, a poslednja obnova
je zapoeta 1992. godine, kada je zamisao Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture da se manastir Kaleni iz stanja zaputenosti i zaboravljenosti
dovede u red velikih i ureenih manastira, uspeno sprovedena do 1997. godine.
Ureenjem objekta, porte i prilaza manastiru, Kaleni je zapoeo novu
fazu svog trajanja i 2007. slavi 6. vekova svog postojanja. Obnovljen graevinski, on ponovo postaje kulturni i duhovni centar, ne samo levakog i umadijskog kraja, ve i itave Srbije i dobija ulogu koju je nekada imao, kada su ga
poseivali pripadnici kraljevske porodice, lanovi Vlade, pesnici i naunici.
Nakon opsenih konzervatorskih radova Kaleni je postao jedan od najbriljivije ureenih manastira u Srbiji, to je jo vie naglaavalo zaputenost
njegovog okruenja, sela i pristupa (neureeni slobodni prostori, neregulisani
vodotokovi, nedostatak kanalizacije, vodovoda i javnog osvetljenja). Na desnoj obali Kalenike reke, uzvodno od manastira, nalazi se prostor tradicionalnog okupljanja velikog broja posetilaca Sabora Prooh Leva, prooh u-
240

madiju (sl. 6), smotre narodnog stvaralatva, koji se odrava preko 30 godina.
Na prostoru saborita je, takoe, nedostajala neophodna infrastruktura, koja
bi zadovoljila potrebe vie hiljada posetilaca u toku manifestacije i potrebe
ogromnog broja izletnika i kampera na ovom prostoru u toku sezone, koji bez
ikakve kontrole devastiraju jedinstveni prirodni ambijent. Takoe, u okruenju
manastira nisu postojali nikakvi servisi za tranzitne i stacionarne turiste, koji su
dolazili u Kaleni zbog njegove lepote, duhovnosti i prelepog okruenja.
Analize potreba i evidentiranih problema, kao i elja Optine Rekovac da
adekvatno iskoristi svoje prirodne i kulturno-istorijske potencijale, oslanjajui
se na ekoloki iste tehnologije, nezagaeno zemljite, vodu i vazduh, rezultirale su da se naselje, srednjevekovni manastir, saborite i jo uvek ouvano
prirodno okruenje tretiraju kao jedinstvena prostorna celina tj. zatieno podruje manastira Kaleni. Sledei korak je bila izrada Plana detaljne regulacije
(sl. 7) od strane Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture koji daje
reenja i uslove za ureenje naselja, zatitu podruja nepokretnog kulturnog
dobra manastira Kaleni, zatitu prirodnog prostora i razvoj novih delatnosti
seoskog turizma, stacionarnog hotelskog turizma i narodne radinosti. Sagledavanje iskustava organizovanja slinih prostora, potreba odrivosti, zadovoljavanje potreba turista i uslovi koje je diktiralo samo prirodno okruenje su
bili kriterijumi na osnovu kojih je izvren odabir predvienih sadraja. Pored
ureenog kampa, otvorene pozornice, saborita i sadraja u centru sela, dolo
se na ideju da se jedan deo prostora iskoristi za prezentaciju narodne arhitekture. U svetu, a pokazalo se i kod nas, seoska arhitektura i tradicija najbolje
su ouvane u okviru etno-muzeja, etno-parkova, i u okviru specifinih turisti
kih naselja (sl. 8), gde su odabrani objekti zadrali sve spoljne karakteristike,
Slika 6. Sabor narodnog stvaralatva Prooh Leva, prooh

umadiju

241
Slika 7. Plan detaljne regulacije zatienog podruja manastira Kaleni
Slika 8. Planirano etno-naselje
a opremljeni kao apartmani visoke turistike kategorije, situirani u odabranim

prirodnim prostorima, veoma su interesantni za odreenu kategoriju turista.
Neuspeli pokuaj prezentacije narodnog graditeljstva na Tari se od nebrige sruio, a u umaricama u Kragujevcu izgoreo, tako da je jedan od uspenih
primera u Starom selu u Sirogojnu uzet kao uzor u nekim segmentima organizacije.
Razmiljajui o modelu institucije koja bi se bavila implementacijom
plana ureenja i zatite podruja manastira Kaleni, SO Rekovac je donela
odluku o osnivanju Muzeja na otvorenom Kaleni (sl. 9), ija je uloga u
daljem razvoju Leva viestruka. Njegova svrha je da zatiti i uva okolinu
manastira Kaleni, prirodne vrednosti, narodno graditeljstvo, tradicionalne
zanate i delatnosti, osnovna obeleja narodne kulture, kao i da ih prikae
posetiocima na najbolji nain. Kulturni razvoj Leva, podmlaivanje i edukacija stanovnitva, razvoj svesti ljudi o sopstvenom identitetu bitni su aspekti
242

na koje Muzej moe da utie,

to nam otkriva itav spektar
moguih so
ciolokih i drutvenih promena.
Nakon osnivanja Muzeja
pristupilo se izradi potrebne
projektne dokumentacije koja
se odnosi na infrastrukturu i
reavanje imovinskih odnosa,
kako bi se stvorili svi preduslovi za poetak izgradnje vodovodne i kanalizacione mree,
Slika 9. Muzej na otvorenom Kaleni
postrojenja za preiavanje
otpadnih voda i regulaciju vodotokova. Takoe je izraena dokumentacija za reavanje pristupne
saobraajnice i parking prostora.
Osnivanje Muzeja je samo prva faza jednog ireg koncepta razvoja
Kalenia i njegove okoline, gde je zamiljeno da Muzej bude, po broju zaposlenih, institucija srednje veliine. Oslanjajui se na kulturno naslee kao razvojni resurs oblasti, Kaleni e moi da ponudi sadraje interesantne razliitoj
publici: seoski turizam, prezentacija i prodaja domaih proizvoda, izdavaka
delatnost, prikazivanje tradicionalnih zanatskih postupaka u muzeju, kulturne
manifestacije, likovne kolonije, izlobe, letnje i zimske kole, boravak dece u
prirodi sa odgovarajuom nastavom i kursevima, jednodnevni izleti, struni skupovi, seminari, predavanja, pripreme sportista, rekreativni sadraji (trim staze,
peake ture do drugih spomenikih lokaliteta, vidikovci, prirodne atrakcije),
lovni i ribolovni turizam itd. (sl. 10). Turizam je jedan od faktora koji definie
samoodrivost ovakvog projekta, ali je isto tako i zagaujui faktor, zato to
transformie teritoriju, da bi zadovoljio potrebe modernog turiste. Zato je bilo
potrebno nai ravnoteu izmeu
tenje za ouvanjem originalnosti teritorije i zatite prirodne
sredine, sa jedne strane, i zadovoljenja potreba i ekonomije, sa
druge. Usvojenim planom je precizno definisan broj turista koji
podruje moe da primi u jednom trenutku, a da pri tome ne
ugrozi koncept zatite i funkcionisanja ostalih sadraja. Na osnovu
ovih pretpostavki projektovana
Slika 10. Radni sastanak u prirodi
243
je i potrebna infrastruktura. Predvieni kapaciteti za stacionarne turiste predviaju

sledee kategorije smetaja: ekskluzivni
apartmani u etno-selu, ureeni kamp,
smetaj u privatnim kuama u okviru seoskog turizma i hotel.
Muzej na otvorenom finansira Optina
Rekovac, kao osniva. Time su pokrivene
plate zaposlenih i osnovni materijalni
trokovi. Muzej ima za sada dvoje zaposlenih gde se potreba za razliitim strunim
saradnicima i drugom radnom snagom
reava ugovorima o povremenim poslovima. Na taj nain je izbegnuto gomilanje
radne snage koja bi zbog specifinosti
Slika 11. Uivanje u prirodnim
rada institucije u jednom delu godine, tj.
atrakcijama
van sezone optereivala budet. Izradom
projekata i konkurisanjem za finansijska sredstva kod nadlenih ministarstava,
donatorskih kua i slinih institucija, Muzej je uspeo da obezbedi veinu sredstava potrebnih za izvoenje predvienih projekata. Dobrim menadmentom,
Muzej moe i svoje osnovne delatnosti, kao to su program zatite, kulturne
manifestacije, izlobe i sl. da finansira iz sopstvenih prihoda. Zaista je irok
spektar delatnosti koje kroz razliite vrste usluga (edukativne radionice, radionice zatite, manastirski turizam, rekreacija u prirodi, aranmani koji podrazu
mevaju upoznavanje sa narodnom arhitekturom, tradicionalnim zanatima,
prirodnim atrakcijama i sl.) (sl. 11) mogu omoguiti da institucija ne bude na
teretu optinskog budeta. Na taj nain se izbegava jo jedan veoma bitan i
nilac, a to je da rad i opstanak Muzeja zavisi od trenutne politike scene. Negativna iskustva nekih od slinih institucija su pokazala da negovanje kulturne
batine i zatita prirodnih resursa esto zavise od politikih faktora, to moe
biti veoma opasno, naroito u zemljama koje ne poseduju izraene strategije
razvoja i zatite.
U praksi se mogu videti problemi koji nastaju kada se krene sa razvojem
kulturnog i drugih vrsta turizma u okviru kulturnih pejzaa. U pokuajima da
se razvoj ovakvih vidova turizma, zasnovanih na tradiciji, autentinosti teritorije, prirodnim resursima i narodnoj arhitekturi prepusti privatnoj inicijativi,
bez preciziranih nadlenosti i uslova zatite, dolazimo do pogrene interpretacije istorijskog, kulturnog i duhovnog naslea. teta je jo vea kada se sagledaju posledice upropaivanja objekata, predmeta i prirodnog okruenja,
koji nam, sa esto prisutnim elementima kia, ne mogu posluiti na ast, a
jo manje kao reprezentativne destinacije kojima emo se predstaviti u svetu
244

ponude kulturnog turizma. Sa druge strane imamo mogunost da ovakvim

prostorima upravljaju institucije osnovane od strane drave, koje su po svojoj
prirodi neprilagodljive uslovima trita i, logino, ne poseduju preduzetniku
inicijativu.
Kompromis izmeu ovih dijametralnih modela moda predstavlja jedno
od reenja. Optina ili druga nadlena institucija mora svakako biti inicijator
prepoznavanja i zatite ovakvih podruja i naruilac planske dokumentacije
koja se uklapa u prostorne planove (ako postoje). Ulaganjem u infrastrukturu, pripremanjem potrebne dokumentacije vezane za zatitu, pripremanjem lokacija za definisanu gradnju ili ureenje, ostvaruju se preduslovi za
modele zajednikog ulaganja gde se privatni sektor ukljuuje u rad sa jasno
definisanim uslovima i pravilima. Model joint venture je pogodan iz razloga
to svi uesnici u procesu razvoja mogu da se bave delatnostima iz svojih
delokruga, a da pri tom svi imaju koristi. Jo jedna od uloga Muzeja je i da
moe da koordinira inicijativama privatnog sektora i pomae im u oblasti kreiranja, menadmenta i marketinga proizvoda i ponuda, tako da se ne odstupa od osnovnog razvojnog plana, a pri tom odri fleksibilnost i mogunost
prilagoavanja potrebama trita. Zadatak Muzeja je da prati deavanja i trendove, odrava kontakte sa turistikim organizacijama i agencijama, promovie
destinaciju, sarauje sa slinim institucijama.
Muzej na otvorenom Kaleni je ustanova u razvoju, sa mnogim nedostacima, naroito kada je u pitanju ozbiljniji pristup zatiti prirodnog naslea, ali
je i primer dobre prakse kako potrebe zatite istorijskog, kulturnog i duhovnog
naslea u ruralnim sredinama, uz sadraje koji omoguuju odrivost ovakvih
projekata, mogu biti zadovoljene kroz aktiviranje raspoloivih resursa samog
kulturnog pejzaa.

245
Branka EKARI
Koncept kulturnog pejzaa u kontekstu

ouvanja kulturnog i prirodnog naslea
Rezime:
U savremenoj konzervaciji opte je prihvaen stav da se teritorija tretira kao globalni
resurs, a ne zbir pojedinanih resursa. U tom smislu koncept kulturnog pejzaa dao je
znaajan doprinos disciplini, kako u proirenju pojma kulturnog dobra tako i u razvoju konzervatorskih politika. Iako je anticipiran Konvencijom o zatiti svetske kulturne i
prirodne batine iz 1972. godine, od 1992. godine, kada je prihvaen od strane Komiteta za Svetsku batinu kao kategorija naslea koje se moe upisati na Listu Svetske
batine, koncept kulturnog pejzaa predstavlja bitnu komponentu kulturnog i prirodnog naslea i shvata se kao resurs koji znaajno moe da utie na kulturne, drutvene
i ekonomske aktivnosti teritorije. Istovremeno, ne prestaje da bude tema svih debata
koje se ozbiljno bave ouvanjem kulturnog i prirodnog naslea, na meunarodnim i
nacionalnim nivoima.
Rad se sastoji iz dva dela: prvog, koji daje iri teorijski okvir konceptu i bavi se
njegovom istorijom, filozofijom, evolucijom i potencijalima u kontekstu ouvanja kulturnog i prirodnog naslea i, drugog, koji ima akcenat upravo na potencijalima kulturnog pejzaa, kao mogueg pristupa u ouvanju naslea na primeru dve studije
sluaja: inkve tere (Cinque Terre), u Ligurijskom zalivu, u Italiji i Sremskih Karlovaca,
istorijskog grada u Srbiji. Insistiranje na kulturnoj, geografskoj i tipolokoj razliitosti
izabranih primera, s jedne strane, ali i nalaenjem slinosti i veza izmeu te dve studije sluaja, meunarodnog i nacionalnog projekta, s druge strane, ima za cilj da ilustruje nesluene mogunosti pristupa u operativnim i odgovornim zadacima ouvanja
naslea.
Abstract:
In modern conservation, the assumption that the territory is not conceived as a sum
of single resources, but as a global resource, is generally accepted. Accordingly, the
concept of cultural landscape has made significant contribution to the discipline, in
the sense of enlargement of the notion of cultural property, as well as in development of the conservation policies. Although it was anticipated by the Convention
concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage (1972), since
1992 by accepting from the UNESCO World Heritage Committee as a category of
heritage which can be inscribed in the World Heritage List, the concept of cultural
landscape presents an important component of cultural and natural heritage and it
has been understood as a resource that could essentially influence the cultural, social
and economic activities of the territory. At the same time, it has become the key
issue of all debates that were seriously dealing with the conservation of cultural and
natural heritage, at the international and national levels.
246

The paper consists of two parts: the first one which offers a broader theoretical
framework and deals with history, philosophy, evolution and potentials of the concept in the context of the cultural and natural heritage preservation; the second part
focuses on the potentials of the cultural landscape as a possible approach in the heritage conservation on the examples of two case studies: Cinque Terre in the Liguria
bay (Italy) and Sremski Karlovci, historic town in Serbia. The objective of insisting on
cultural, geographical and typological diversity of the chosen examples and of finding out resemblances and interfaces between these case studies (an international
and a national project) is to illustrate enormous possibilities of this approach to the
operational and responsible tasks of the heritage conservation.
Teorijski okvir: istorija i definicija koncepta

Danas se konzervacija i ouvanje kulturnog i prirodnog naslea prihvataju
kao znaajan deo moderne kulture i u irem smislu razmatraju se u kontekstu
odrivog razvoja. Opte je prihvaen stav da se teritorija shvata kao globalni
resurs, a ne kao zbir pojedinanih resursa. U tom smislu i pojam kulturnog
pejzaa nije vie nov u terminologiji discipline, u engleskom jeziku, drugim
jezicima, pa i ovom kojim mi govorimo. Ne moe se, meutim, rei da je odmah naiao na nepodeljenu podrku svih konzervatorskih krugova, posebno
u Evropi. Bilo je kritika, pa i cininih komentara, poput onih da su ga izmislile
zemlje koje ne poseduju klasino naslee, kako bi otvorile put svojim dobrima za upis na Listu Svetske batine. Kao i druga proirenja pojma kulturnog
dobra i ovaj koncept je provocirao razliite stavove, za one konzervativnije
bio je to samo jo jedan trend koji ne zavreuje ozbiljnu panju, za druge pak
izazov koji nudi nove mogunosti u definisanju konzervatorskih politika. Svejedno, interesovanje je bivalo sve vee, koncept se razvijao, postepeno osvajao disciplinu. Danas, kada vie nema dileme da moderna konzervacija ide u
pravcu integrisanja kulturnih i prirodnih dobara, kulturni pejza ne prestaje da
bude tema svih debata koje se ozbiljno bave ouvanjem kulturnog i prirodnog naslea, na meunarodnim i nacionalnim nivoima.
Kada govorimo o pojmu kulturnog pejzaa, nuno je naglasiti da ga treba razlikovati od zatienog pejzaa (protected landscape) koji ima akcenat
na prirodnom okruenju, ouvanju biodiverziteta i celine ekosistema. Iako se
i jedan i drugi odnose na pejzae kojima su odnosi oveka i njegovog prirodnog okruenja tokom vremena definisali njihov sutinski karakter, kod kulturnog pejzaa akcenat je na ljudskoj istoriji, kontinuitetu kulturnih tradicija,
drutvenim vrednostima i tenjama.119
119
itchell N, Buggey S, Protected Landscapes and Cultural Landscapes: Taking Advantage of DiM
verse Approaches, Landscape Stewardship: New Directions in Conservation of nature and CulKulturni pejza savremeni pristup zatiti
247
Iako se u istorijskom praenju pojma ide daleko, ponekad do praistorije

ili srednjeg veka, re landscap prvi put su upotrebili Holanani krajem 15.
veka da oznae nacrtani ili naslikani predeo. Ideju o ovakvom korienju termina preuzeli su Englezi landscape, potom Nemci landschaft, i drugi. Ubrzo
je pojam stekao dvostruko znaenje i koristio se da oznai predeo na slici,
ali i predeo koji je portretisan. U tom kontrapunktu izmeu samog mesta i
portreta mesta, izmeu prirode i umetnosti, nalazimo i trag onih shvatanja
o tretiranju mesta kao slike i aktivne potrebe da se ona pobolja, koja su vodila ka razvoju ureenja vrtova i pejzane arhitekture. Konceptualno poreklo
pojma, kako ga mi danas shvatamo, nalazi se u rukopisima nemakih istoriara i francuskih geografa druge polovine 19. veka. Ipak, kulturni pejza kao
termin stvoren je poetkom 20. veka. Sam termin, a posebno ideja koju on
otelotvoruje promovisana je od strane amerikog profesora Karla Soera (Carl
Sauer) definicijom iz 1925. da je kulturni pejza oblikovala kulturna grupa iz
prirodnog pejzaa. Kultura je agens, prirodna sredina medijum, a kulturni pejza rezultat.120
U meunarodnom konzervatorskom kontekstu, pojam kulturnog pejzaa anticipiran je definicijom kulturne i prirodne batine u Konvenciji o zatiti
Svetske kulturne i prirodne batine iz 1972.121 (l. 1, stav 2. i 3)122, koja je ustanovila jedinstveni meunarodni pravni instrument priznavanja i zatite kulturnog i prirodnog naslea izuzetne univerzalne vrednosti. Ali tek je revizijom
Operativnih smernica za primenu Konvencije, od strane Komiteta za Svetsku
batinu, na 16. zasedanju 1992123, ova Konvencija postala prvi meunarodni pravni akt u priznavanju kulturnog pejzaa. Revizija smernica bazirana je
na preporukama sa meunarodnog ekspertskog skupa u mestu La Petit Pjer
ture, The George Wright Forum 17 (1) 2000, 3546.
248
120
Fowler P, World Heritage Cultural Landscapes, 19922002: a Review and Prospect, in: Cultural
Landscapes: the Challenges of Conservation, World Heritage 2002, Shared Legacy, Common
Responsibility, Associated Workshop, 1112 November 2002, Ferrara Italy, World Heritage
Papers 7, UNESCO World Heritage Centre 2003, 17.
121
The Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage,
UNESCO 1972.
122
lan 1, stav 2: Grupna zdanja: grupe izolovanih ili povezanih graevina, koje po svojoj ar
hitekturi, jedinstvu i uklopljenosti u pejza predstavljaju izuzetnu univerzalnu vrednost istorijske, umetnike ili naune take gledita; stav 3: Znamenita mesta: dela ljudskih ruku ili
kombinovana dela ljudskih ruku i prirode kao i zone, ukljuujui tu i arheoloka nalazita koja
su od izuzetnog univerzalnog znaaja s istorijske, estetske i etnoloke ili antropoloke take
gledita.
123
UNESCO: Operational Guidelines for the Implementation of the World Heritage Convention, World
Heritage Committee, Sixteen session, Santa Fe, USA, 7/14 December 1992.

(La Petite Pierre)124 u Francuskoj, koje su unete u lanove 3640 Operativnih

smernica. Komitet je, u stvari, prepoznao da kulturni pejzai imaju vrednosti
po sopstvenom pravu da se razlikuju od naunih i perceptivno zasnovanih
estetskih kvaliteta dobara vrednovanih zbog svojih prirodnih karakteristika.
lanom 36, smernice odreuju odnos izmeu vrednosti kulturnog naslea i prirodnih resursa prihvatajui da kulturni pejzai predstavljaju zajednika
dela prirode i oveka kako je navedeno u lanu 1. Konvencije. Oni su prikaz
evolucije ljudskog drutva i naselja tokom vremena, pod dejstvom fizikih
ogranienja i/ili mogunosti koje prua prirodna sredina i sukcesivnih drutvenih, ekonomskih i kulturnih snaga, kako spoljnih tako i unutranjih. Treba
ih odabirati na osnovu njihove izrazite univerzalne vrednosti i njihove reprezentativnosti u smislu jasno definisanih geografsko-kulturnih regiona, kao i
na osnovu njihove sposobnosti da ilustruju osnovne i jedinstvene kulturne
elemente takvih regiona.125
U lanu 37. definie se termin kulturni pejza kao razliitost manifestacija interakcije izmeu ljudskog roda i njegovog prirodnog okruenja. Po ovoj
definiciji, kulturni pejza nastaje u meusobnom odnosu kulture i prirode,
koji tokom vremena oblikuje okruenje i stvara pejzae dananjice.126
Smernice, takoe, ukljuuju konzervaciju prirodnog naslea u definiciju
kulturnog pejzaa pozivajui se na ulogu kulturnih pejzaa u odrivom korienju zemljita i njihov znaaj za odravanje biodiverziteta. Tako, po lanu
38: Kulturni pejzai esto odraavaju specifine tehnike odrivog korienja
zemljita, obzirom na karakteristike i ogranienja prirodnog okruenja u kome
su uspostavljeni, kao i specifian duhovni odnos prema prirodi. Zatita kulturnih pejzaa moe doprineti modernim tehnikama odrivog korienja zemljita i moe odravati ili poboljati prirodne vrednosti pejzaa. Kontinuirano
postojanje tradicionalnih oblika korienja zemljita podrava bioloku raznovrsnost u mnogim regionima sveta. Zatita tradicionalnih kulturnih pejzaa je
prema tome od pomoi u ouvanju bioloke raznovrsnosti.127
Komitet je usvojio tri kategorije kulturnih pejzaa koje je, takoe, integrisao u Operativne smernice, lan 39:128
124
UNESCO: Revision of the Operational Guidelines for the Implementation of the World Heritage
Convention: Report of the Expert Group on Cultural landscape, La Petite Pierre (France, 2426
October 1992).
125
UNESCO: Operational Guidelines for the Implementation of the World Heritage Convention, World
Heritage Committee, February 1994, lan 36.
126
Ibidem, lan 37.
127
Ibidem, lan 38.
128
Ibidem, lan 39.

249
1) Najprepoznatljiviji je jasno definisan pejza koji je namerno osmislio i

stvorio ovek. Tu spadaju vrtovi i parkovi napravljeni iz estetskih razloga i koji su esto (ali ne i uvek) povezani sa religijskim ili drugim
spomenikim objektima i celinama.
2) Druga kategorija su organski razvijeni pejzai. Oni nastaju iz poetnih
drutvenih, ekonomskih, administrativnih i/ili verskih imperativa i razvili su svoj dananji oblik usled spajanja sa ili kao odgovor na svoje
prirodno okruenje.
Takvi pejzai svojim oblikom i karakteristikama odslikavaju taj evolutivni
proces. Oni se mogu podeliti u dve osnovne podgrupe:
Reliktni (ili fosilni) pejza je onaj iji je evolutivni proces zavren u nekom trenutku u prolosti, bilo naglo ili tokom vremena. Meutim, njegove znaajne karakteristike, koje ga izdvajaju, jo uvek su vidljive u
materijalnom obliku.
Kontinualni pejza je onaj koji i dalje ima aktivnu drutvenu ulogu u
savremenom drutvu, blisko povezanu sa tradicionalnim nainom ivota, i iji evolutivni proces jo uvek traje. Istovremeno on prua znaajan materijalni dokaz svoje evolucije tokom vremena.
3) U poslednju kategoriju spada asocijativni kulturni pejza. Ukljuivanje
ovih pejzaa na Listu Svetske batine opravdano je usled monih
verskih, umetnikih ili kulturnih asocijacija prirodnog elementa pre
nego materijalnih kulturnih dokaza, koji mogu biti beznaajni ili ak
nepostojei.
Veliina kulturnog pejzaa za upis na Listu Svetske kulturne i prirodne
batine zavisi od njegove funkcionalnosti i razumljivosti. U svakom sluaju,
odabrani uzorak mora biti dovoljno znaajan da adekvatno ilustruje celokupni
kulturni pejza koji predstavlja. Ne treba iskljuiti mogunost nominovanja
dugih linearnih oblasti koje predstavljaju kulturoloki znaajne mree transporta i komunikacija (l. 40).129
Ponuene kategorije temeljno su prouavane i diskutovane u periodu posle njihovog definisanja. Nije bilo zahteva da se one izmene, niti jasno
izraene potrebe. Bilo je, meutim, i ozbiljnih primedbi, naroito povodom
10-godinjice prihvatanja kulturnog pejzaa za upis na Listu Svetske batine,
2002. Uglavnom zbog toga to su vie konceptualne nego funkcionalne, to
se vie bave prirodom pejzaa nego plasiranjem onoga to ih je napravilo
kulturnim pejzaom. Diskusije u pravcu definicije pejzaa kao agrikulturnog,
industrijskog ili urbanog, stavljene su u drugi plan i one su vie brinule one
koji su izraivali nominacione dosijee, u smislu kako da definiu ili smeste no129
250
Ibidem, lan 40.

minovani pejza u odreenu kategoriju. Jer u praksi mnogi kulturni pejzai

imaju karakteristike vie od jedne ponuene kategorije, ali se najee bez
tekoa mogu opisati glavnom, prvom, kategorijom.
Ono to je nesporno u svim raspravama je prihvatanje da su kulturne
pejzae stvorili ljudi, svojim iskustvom i angaovanjem na sopstvenom okruenju, da su oni dinamiki i evolutivni sistemi koji obuhvataju prirodni prostor,
fizike strukture i procese, mesta i lokacije, naselja, staze, pamenje i kulturna
znaenja, kao i da dobijaju sve veu ulogu i jaaju uticaj na meusobne odnose resursa.
Ima i stavova da se skoro svi pejzai mogu smatrati kulturnim, u smislu
da su ih modifikovali ljudi, kao i da postoji ogranien broj kulturnih pejzaa
koji imaju vrednost i znaenje naslea zahvaljujui njihovom velikom istorijskom, tradicionalnom i/ili savremenom znaaju. Zagovornici takvih stavova
uvode termin pejza koji je stekao vrednost naslea (heritage landscape) da
bi opisali takve prostore i skrenuli panju na novozelandske pejzae kao vaan
segment njihovog naslea. Ideja o heritage landscape nastala je iz njihovog
stava da su ti pejzai slabo prihvaeni uprkos njihovoj vrednosti i znaaju.
Razloge za neprihvatanje nalaze u nedostatku naina za opaanje pejzaa u
postojeoj skali. Koncept heritage landscape obuhvata materijalni pejza (njegove fizike oblike) i kognitivni pejza (ono to se opaa) i ukljuuje prirodne oblike zemljita koji su oblikovani ljudskim aktivnostima i/ili koji dobijaju
znaenje ljudskim angaovanjem. Predloeni pristup ukljuuje identifikaciju
razliitih dimenzija naslea povezujui ih tako da njihova interkonekcija moe
biti prepoznata. Istovremeno nudi nain za prihvatanje i definisanje naslea u
irokom rasponu, koji moe dugorono pomoi u ouvanju pejzaa kao fundamentalnom za nae oseanje istorije i identiteta.130
Mogunost upisa na Listu Svetske batine dala je kulturnom pejzau novi
znaaj. Obuhvatajui svu razliitost interakcija izmeu ljudi i njihovog prirodnog okruenja koncept poinje da predstavlja bitnu komponentu kulturnog
i prirodnog naslea i shvata se kao resurs koji znaajno moe da utie na
kulturne, drutvene i ekonomske aktivnosti teritorije. Konvencija o zatiti Svetske kulturne i prirodne batine postala je, u stvari, prvi meunarodni pravni
instrument za identifikaciju, zatitu, ouvanje i prenos buduim generacijama
kulturnih pejzaa od izuzetne univerzalne vrednosti.
Do danas na Listu Svetske batine upisana su 53 dobra kao kulturni pejzai. Ako znamo da su 2002. bila upisana 32 kulturna pejzaa, sadanji broj
svakako svedoi o ekspanziji koncepta. Kulturni pejzai na Listi obuhvataju
130
Stephenson J, Heritage Landscapes: A Landscape Approach to the Identification, Conservation

and Interpretation of Historic and Cultural resources, Draft Methodology for a Heritage Landscape Study, ICCROM 2002.
251
sve tipove pejzaa. U praksi meutim, najvei broj upisanih pejzaa ne pripada kategoriji jasno definisanih pejzaa koje je namerno osmislio i stvorio
ovek kao to je Versaj, ve organski nastalim pejzaima i kontinualnim
pejzaima, kao to je dolina Loare ili vinska regija Tokaj u Maarskoj.
Izmeu 1992. i 2001. odrano je 14 ekspertskih skupova posveenih kulturnim pejzaima. Oni su predstavljali vaan korak za implementaciju odluka
Komiteta. Istovremeno su razvijane metodologije za identifikaciju pejzaa,
definisana uputstva za klasifikaciju i evaluaciju, raspravljano je o specifinom
pravnom okviru, menadmentu, drutvenim i ekonomskim pitanjima i naravno, najvie o problemima konzervacije i ouvanja. Skoro svaki skup rezultirao
je posebnim preporukama koje se tiu prepoznavanja, identifikacije, zatite
i menadmenta kulturnih pejzaa u njihovom specifinom tematskom i regionalnom kontekstu. Neki od ovih skupova bavili su se sasvim specifinim
temama kao to su agrikulturni pejzai, posebno vinogradarskim pejzaima
u Evropi ili pirinanim terasama u Aziji. Ekspertski skup o evropskom pejzau
iz 1996.131 naglasio je vanost ivih kulturnih pejzaa u evropskom kontekstu,
ukljuujui ruralne pejzae, koji svedoe o nainu ivota u prolosti i ostvaruju relevantan kontinuitet u sadanjosti. Sastanak u Bjalistoku (Bialystok) u
Poljskoj, 1999,132 preporuio je da se postojei sistem odreivanja i upravljanja
zatienim prostorima proiri na kulturne pejzae, uz usmeravanje i pomo
Uneska. U razvojnim procesima preporueno je da potencijal kulturnog pejzaa treba da bude ojaan identifikovanjem i podravanjem specifinih kvaliteta i karakteristika regiona. Ne treba zaboraviti, meutim, da menadment
kulturnih pejzaa zahteva vitalnu lokalnu i regionalnu ekonomiju. Eksperti su
takoe preporuili da se ustanovi saradnja izmeu odgovornih lokalnih, regionalnih, nacionalnih i internacionalnih tela i razvojnih inilaca. Integracija se
moe videti i u povezivanju aktivnosti planiranja, finansiranja i monitoringa.
Evropska konvencija o pejzau iz 2000. godine133 nastala je kao reakcija
na promene koje su se desile u okviru Liste Svetske batine od 1992. Zaobilazei izuzetne univerzalne vrednosti kao primarni indikator Svetske batine,
ponudila je alternativni okvir traei od zemalja EU da priznaju da svi pejzai
imaju neku od vrednosti naslea, kao i da sve te vrednosti zahtevaju paljivo
razmatranje u dugoronom upravljanju i evoluciji svih pejzaa. Ovakav pristup
ohrabruje drave da definiu prisustvo vrednosti naslea u svim pejzaima i
opredele se za odgovarajuu politiku i instrumente koji ne bi afirmisali samo
252
131
R eport on the Expert Meeting on European Cultural Landscape of Outstanding Universal Value,
(Vienna, Austria, 21 April 1996).
132
Report on the Regional Thematic Expert Meeting on Cultural Landscape in Eastern Europe, (Bialystok, Poland, 29 September 3 October 1999).
133
European Landscape Convention, Council of Europe, Florence 2000.

konzervaciju pejzaa, ve i pejzano planiranje, obnovu degradiranih prostora

i stvaranje novih pejzaa. Kao i Konvencija o zatiti Svetske batine i Evropska
konvencija prihvata da je pejza nastao kao rezultat odnosa izmeu oveka i
prirode, ali nudi i nove kategorije: pejza od izuzetne vanosti, obini pejza i
degradirani pejza. Vano je, meutim, da oba pristupa insistiraju da pejzana
politika mora da uzme u razmatranje strukturu prirodnog okruenja i istorijsko
naslee koji postaju kljuni faktori u konzervaciji i razvoju.
Nova panja koja je ovom Konvencijom ukazana kulturnom pejzau
u evropskom kontekstu, pokrenula je italijanske eksperte na razmiljanje o
prevenciji rizika za ovu vrstu naslea i eventualnom ukljuivanju kulturnog
pejzaa u projekat Karta rizika134 koji je pokrenut 1990. godine sa ciljem da
uspostavi sistem monitoringa nad stanjem dobara, koji bi imao aktivnu administrativnu, strunu i naunu podrku. Drei da je tema valorizacije i ouvanja
pejzaa izuzetno aktuelan motiv, koji zahteva dalje produbljivanje argumentacije, italijanski strunjaci su, pre Konvencije, inicirali prvu Nacionalnu konferenciju o pejzau, koja je odrana u Rimu 1999.135 ime je pokrenut niz istraivanja
u materiji kulturnog pejzaa, na nacionalnom nivou. Evropska konvencija je,
meutim, podstakla ideju o neophodnosti prevencije rizika, prepoznavanjem
opasnosti koje prete pejzaima, ali i unapreenjem odnosa izmeu odravanja i konzervacije i odrivog razvoja teritorije.
Nastavljajui se na debate Komiteta za Svetsku batinu u prethodnim
godinama, posebno u odnosu na probleme prouzrokovane poveanjem broja industrijskih i vinogradarskih pejzaa iz evropskih zemalja, ukazala se potreba za jednom sveobuhvatnom evaluacijom koja je i uraena i prezentovana
na radionici u Ferari 2002.136
Evaluacija je obeleila desetogodinjicu koncepta kulturnog pejzaa, ali
je u isto vreme bila zasnovana na naunim debatama i pristupima koji su pokrenuti etrdeset godina ranije, prvom meunarodnom Preporukom o lepoti
i karakteru pejzaa i lokacija koju je usvojio Unesko 1962.137 Radionica u Ferari
je obezbedila kritiki okvir za budui rad i osnovu za preporuke prezentovane
na Kongresu u Veneciji 2002. koji je obeleavao 30 godina Konvencije o zatiti
Svetske kulturne i prirodne batine. U isto vreme, potvrdila je da kulturni pejzai predstavljaju genetski zalog za etvu sutranjeg sveta. Oni su osnova kulFerroni A. M, Guido M. R, Carta del Rischio e paesaggio culturale, Istituto Centrale per il Restauro,
Roma 20012002.
134
135
I Conferenza Nazionale del Paesaggio, Roma, Ottobre 1999.
136
ultural Landscapes: the Challenges of Conservation, World heritage 2002, Shared Legacy, ComC
mon Responsibility, Associated Workshops, Ferrara Italy, 1113 November 2002.
137
R ecommendation concerning the safeguarding of Beauty and Character of Landscapes and Sites,
11 December 1962.
253
ture, identiteta i verovanja ljudi koji ive u njima. Oni su osnova dugoronog
opstanka i integrativnog odrivog razvoja regiona izvan zatienih prostora.
Njihovo ukljuivanje na Uneskovu Listu znailo je vaan korak ka meunarodnom priznavanju ovog tipa naslea, kao to je ohrabrilo nacionalne i regionalne vlasti da poboljaju mere zatite i konzervacije.138
Prezentacije Radionice u Ferari jasno svedoe o proirenju koncepta
kulturnog pejzaa sa samog spomenika ili onoga to predstavlja pozadinu
ljudskog naselja ili vizuelni kontekst lokacije. U isto vreme, javljaju se dileme
kako postupati sa konzervacijom i menadmentom ako se sve moe nazivati
kulturnim pejzaem.
Ono to je novo u panji koja se poslednjih desetak godina ukazuje
kulturnom pejzau je svest da i pejzai, kao sastavni deo kulturnog naslea,
poseduju karakteristike i procese koji zahtevaju zatitu, konzervaciju i menadment. Drugim reima, koncept je prevaziao granice pojma koji izraava
divljenje mehanizmima transformacije prirodnog okruenja i stigao je do trenutka kada nudi seriju operativnih sredstava za poboljanje definicije i brige
za sve oblike naslea.
U tom kontekstu, novi pristup ouvanju naslea polazi od unapreenja
interakcije izmeu kulturnog i prirodnog naslea. Stvarna prednost prihvatanja kulturnog pejzaa nalazi se u mogunosti da se primeni holistiki nain
posmatranja pri proceni onoga to treba da se uva i ime treba da se upravlja. To je pristup koji podstie shvatanje naslea kao celine integrativnog sistema meusobno povezanih delova. Odnos izmeu samih delova u takvom
okviru dobija veu vanost od samih delova.
Dok se konvencionalni pristupi nasleu fokusiraju na stanje konzervacije
posebnih karakteristika i elemenata naslea, kulturni pejza zahteva potpuno
drugaiji pristup, onaj koji se zasniva na kljunim procesima koji su oblikovali
i koji nastavljaju da definiu karakter pejzaa tokom vremena. Poljoprivredna
politika bi, na primer, mogla biti prepoznata kao najjai faktor u odravanju ili
gubljenju vrednosti naslea u ruralnim pejzaima. Stoga odluivanje i integrisanje brige za kulturne pejzae u politike razvoja i legislativu, postaje realni i
nuni izazov za profesionalce u oblasti konzervacije. I zahteva, naravno, unapreenje komunikacija izmeu disciplina, veu interdisciplinarnu saradnju i
multidisciplinarno povezivanje.
Ciljevi upravljanja odrivim razvojem ukljuuju podravanje naina ivota i ekonomskih aktivnosti koje integriu znanja pojedinca i zajednice u me138
254
Rssler M, Linking Nature and Culture: World Heritage Cultural Landscape, in: Cultural Landscapes: the Challenges of Conservation, World heritage 2002, Shared Legacy, Common Responsibility, Associated Workshops, Ferrara Italy,1113 November 2002, World Heritage
Paper 7, 1015.

nadment, inei oveka odgovornijim u odluivanju o promenama drutvenih uslova i okruenja. Prebacivanje od pristupa koji je fokusiran na prostor
ka potrebi da se razmatraju svi procesi promena i struktura u pejzau zahteva
nove kompetentnosti i nove metodologije. Posebno kada se radi sa kulturnim
vrednostima u obinim pejzaima, u nezatienim prostorima ili drugim utvrenim prostorima, postoji potreba da se prepoznaju akcije koje mogu proizvesti strukturalne promene u okruenju. To mogu biti agrikulturne politike,
investiranja u infrastrukturu, nove ekonomske strategije, politike zapoljavanja
i druge promene, koje se moraju razmatrati u kontekstu razliitih nacionalnih
i lokalnih politika i odluivanja.
Upravljanje vrednostima naslea u kulturnim pejzaima je vana tema i
u programima obuke ICCROM-a.139 Briga za menadment istorijskih gradova
i pejzaa bila je vana komponenta ICCROM-ovih kurseva, jo od 1960. godine. Meutim, program integrativne prostorne i urbane konzervacije (ITUC)140
koji je pokrenut 1995. godine, posebno se fokusirao na integrisanje brige za
kulturno naslee u odrivom planiranju, menadmentu i razvoju urbanih i ruralnih naselja. Prostorna komponenta programa usmerena je na iroki raspon
pitanja, izmeu ostalih: na interakciju izmeu gradova i teritorije, strategije
razvoja ivih pejzaa, kao i upravljanje pejzaima, stvorenim (projektovanim) i
fosilnim (reliktnim). Naglasak obuke bio je na odrivom upravljanju vrednostima naslea u pejzaima u kontekstu razliitih kultura i tradicija prisutnih u dananjem svetu. Kulturni pejza je prisutan i u drugim programima ICCROM-a
(Africa 2009 Programme, Living Heritage Programme) ali su, na neki nain sva
iskustva prethodnih programa rezimirana u meunarodnoj pilot radionici koja
je posveena menadmentu kulturnih pejzaa, koja je odrana novembra/
decembra 2002. u Rimu. Iskustva ove radionice svedoe da je kljuna briga
za odrivo upravljanje kulturnim pejzaima slina irom sveta. Globalne promene i irenje uspenih iskustava ojaavaju napore i ohrabruju profesionalce
da unaprede i poboljaju menadment i nau argumente za odgovarajuu
konzervaciju kulturnih pejzaa. tavie, povezivanje internacionalnih i regionalnih politika utie u velikoj meri na sve nas, kao to mogunost uenja iz
tuih iskustava, uticaja i posledica, uveliko moe doprineti razvoju uspenih
strategija menadmenta i ohrabriti profesionalce u svim sredinama. Kulturni
pejza kao pristup ouvanju naslea definitivno nudi okvir koji moe obu-
139
L isitzin K, Stovel H, Training Challenges in the Management of Heritage Territories and Landscapes,
in: Cultural Landscapes: the Challenges of Conservation, World heritage 2002, Shared Legacy,
Common Responsibility, Associated Workshops, Ferrara Italy, 1113 November 2002, World
Heritage Paper 7, 3336.
Integrated Territorial and Urban Conservation (ITUC), program u okviru ICCROM- od 1995
2005.
140

255
hvatiti sve meusobno povezane inioce u sistemu zatite i ouvanja kulturnog i prirodnog naslea, unaprediti njihove odnose, elemente i procese koji
moraju biti dovedeni u isti prostor odluivanja, sa ciljem da podre pristup
menadmentu koji e odravati znaenje i vrednosti pejzaa u svoj njegovoj
kompleksnosti.
Studija sluaja 1: inkve Tere

inkve Tere (Cinque Terre) je kulturni pejza na Listi Svetske batine od 1997.
godine. Puni naziv dobra je Portovenere, inkve Tere i ostrva (Palmaria, Tino
i Tineto),141 ali je poznatiji pod prvim nazivom inkve Tere. Radi se o priobalnom podruju u blizini La Specije (La Spezia) koje pokriva 15 kilometara Ligurijske obale, izmeu Portovenerea i inkve Tere (sl. 1).
Slika 1. inkve Tere, geografska karta
Kulturni pejza ukljuuje predeo koji ine strmi, terasasti obronci brda na
kojima se vie od deset vekova gaji groe za proizvodnju vina, pet naselja
(otuda i naziv Cinque Terre pet zemalja ili sela) Riomaore, Manarola, Kornilja, Vernaca i Monteroso,142 Nacionalni park i marinu. Upisan je na Listu Svet-
256
141
Portovenere, Cinque Terre ed isole (Palmaria, Tino e Tinetto).
142
Riomaggiore, Manarola, Corniglia, Vernazza, Monterosso.

Slika 2. inkve Tere, terase
Slika 3. inkve Tere, terase
ske batine kao organski razvijen jedinstven primer kontinualnog pejzaa,

zbog vrednosti kulturnog i prirodnog naslea, harmonine interakcije izmeu
ljudi i prirode, koja je stvorila pejza izuzetnih estetskih kvaliteta koji ilustruje
tradicionalni nain ivota, koji je trajao jedan milenijum na ovom prostoru i
koji nastavlja da ima vanu drutveno-ekonomsku ulogu u ivotu zajednice.
Upisom na Listu dato je priznanje i neverovatnim ljudskim naporima da se
odbrani zemlja od mora i sauva u obliku mnotva terasa u suhozidu na kojima se gaji vinova loza143 (sl. 2, 3).
Pet sela, inkve Tere, nastala su u kasnom srednjem veku (sl. 4, 5, 6). Postoje slinosti meu njima, u tipologiji graevina, vezi sa morem, karakteristinom vegetacijom, maslinjacima, gajenju vinove loze na terasastom terenu,
ali svako ima i sopstvene drutveno-ekonomske karakteristike. Gajenje vinove
loze i terasasti teren su ono to ih najupeatljivije pribliava. Terase u suhozidu
graene su od blokova peara, povezane ljunkom.
Do pre dvadeset godina nije bilo nikakvih aktivnosti u oblasti konzervacije i ouvanja naslea. Iz vie razloga. Ovo je bio prostor kome se teko pristu-
Slika 4. inkve Tere, Riomaore
143
Slika 5. inkve Tere, Manarola
Besio M, Il vino del mare, Il piano del paesaggio tra i tempi della tradizione e tempi della conoscienza, Marsilio Ed, Venezia 2002.
257
palo, relativno izolovan, gde su

se tradicionalni obiaji mnogo
due zadrali nego u drugim
delovima Italije. Neverovatan
je podatak da su sva sela imala
pristup moru, ak su poetkom
19. veka eleznicom povezani
sa La Specijom i enovom, ali
je drumski saobraaj izgraen
tek 1976. godine. Prosena
starost stanovnika bila je oko
Slika 6. inkve Tere, Vernaca
70 godina, sela su naputana,
85% terasa koje su izgraene i odravane preko hiljadu godina propalo je
zbog neodravanja. Istovremeno dramatino je opadala zainteresovanost zajednice da se sauva tradicionalni nain ivota. ak je pretila opasnost da se
vetina gradnje i popravki terasa u suhozidu izgubi ili sasvim nestane jer mladi
ljudi nisu bili zainteresovani za ouvanje ove tradicije.
Dalji ekonomski pad zaustavila je vlada odvojivi pomo koja je trebalo
da oivi gajenje vinove loze i povea produktivnost revitalizacijom naputenih
terasa. Meutim, pomo Vlade bila je samo podsticaj za radikalnu promenu
koju je izvela lokalna zajednica. Pre svega, svojom spremnou da pristupi
inovativnom reavanju problema aktivno se ukljuujui u itav niz razliitih
akcija koje imaju za cilj rekvalifikaciju prostora. Novoformirani Nacionalni park,
koji upravlja teritorijom, koordinira dugoroni program intervencija na graditeljskom nasleu, terasama, marini, infrastrukturi, sa namerom da podri
proces odrivog razvoja lokalnih ambijentalnih i kulturnih resursa i postigne
aktivnu zatitu pejzaa. Poinje sistematski da ostvaruje prihod od turista,
naplaujui ulaznice, a prihod usmerava na izradu pilot projekta za popravku
terasa. Uz pomo World Monuments Fund-a i saradnju Univerziteta u enovi,
napravljene su detaljne studije evolucije teritorije i njenih transformacija tokom
vremena. Sopritendenza per i Beni e le Attivit Culturali za Liguriju radila je
Program za ouvanje kulturnog pejzaa i menadment plan.144 Programom su
predviene intervencije na pejzau, kao i izvoenje konzervatorskih radova na
objektima u ruralnim delovima oblasti. Nacionalni park ima sve aktivniju ulogu
u upravljanju i razvoju teritorije. U neprestanom je traenju novih naina aktiviranja stanovnitva u ouvanju naslea, animiranja za uestvovanjem putem
Besio M, Conservation Planning: The European Case of Rural Landscape, in: Cultural Landscapes: the Challenges of Conservation, World Heritage 2002, Shared Legacy, Common Responsibility, Associated Workshops, Ferrara Italy, 1113 November 2002, World Heritage
Paper 7, 6067.
144
258

razliitih oblika zakupa zemlje u razvoju i poboljanju vinogradarstva. ak se

pokualo sa besplatnim dodeljivanjem vinograda na korienje, sa uslovljavanjem popravke terasa i obrade zemljita. Uveden je jednotrani sistem za
transport groa sa stepenastih breuljaka, kao zamena za teko prohodne
peake staze i ranije korienje magaraca za noenje tereta, napravljena je
efikasna mrea navodnjavanja terasa, izvrena restauracija uruenih zidova u
suhozidu (spreavajui tako mogue odrone i klizanje terena) i krenulo se sa
stvaranjem kooperativa.145
Novi odnos prema zateenom nasleu, upravljanje resursima kao potencijalima razvoja, kao i odreivanje limita promena, mobilisalo je stanovnitvo
u razvoju turizma i ekonomski stabilizovalo teritoriju.
Principi, kriterijumi i strategija na kojima poiva dugoroni Plan ouvanja
kulturnog pejzaa inkve Tere potencijalno su primenljivi i izvan ovog
specifinog sluaja. Mogu se odnositi na sve ruralne pejzae koji su doiveli
duboke promene u nastojanju lokalne zajednice da prilagodi svoje prirodno
okruenje zadovoljenju proizvodnih potreba, da obezbedi opstanak zajednici i, u isto vreme, sauva i brigu za teritoriju i autentinost pejzaa. Ovakva vrsta mediteranskih vinogradarskih pejzaa koji svedoe o harmoninim,
simbiotikim i dugotrajnim odnosima izmeu ljudi, zajednice i prirode, nije
retka u evropskom kontekstu. Oni su dokaz vievekovne tradicije odrivog ruralnog ivota koji jo uvek moe da ima vanu drutvenu i ekonomsku ulogu
u ivotu lokalne zajednice.
Studija sluaja 2: Sremski Karlovci

Studija sluaja koja se ovde prezentuje deo je jednog ireg projekta pod nazivom Dugoroni program obnove i revitalizacije graditeljskog i pejzanog
naslea Sremskih Karlovaca. Sa stanovita konzervacije, Karlovci su veoma
sloen i izazovan zadatak. Pre svega zbog toga to se nigde u Srbiji, kao u
Karlovcima, ne vidi toliko jasno tesna povezanost istorijskog grada sa teritorijom i njenim resursima. Ipak, stanje spomenikog fonda i njegovog prirodnog okruenja krajnje je zabrinjavajue. Nekontrolisana gradnja, neadekvatne
intervencije, neodravanje, ubrzana transformacija pejzaa i priobalja, u velikoj
meri su devastirali naslee i degradirali ukupni vizuelni doivljaj prostora.
Uprkos obavljene valorizacije naslea, utvrivanja za prostornu kulturnoistorijsku celinu, kategorisanja za prostornu kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog znaaja za Republiku, pa i postojanja posebnog Zakona o obnovi kulDe Marco L, Stovel H, Cinque Terre: a landscape carved from stone, In: World heritage Review
33, 2003, 5465.
145

259
turno-istorijskog naslea i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, problem

jedne kompleksnije strategije aktivnosti vezanih za ovu celinu dugo je stajao
otvoren. Konvencionalni pristup, koji je primenjivan, nije sagledavao naslee
kao resurs ni teritoriju u celini i bio je vie usmeren u pravcu istorijskih istraivanja i tehnike zatite pojedinanih graevina. Bez dugoronih programa,
koji jedini mogu garantovati kontinuitet procesa obnove, nije bio metodoloki adekvatan za ovu vrstu naslea.
Stavovi koji su formulisani 1994,146 u pravcu globalnog sagledavanja naslea Karlovaca i definisanja granice zatienog prostora mnogo ire od prostora obuhvaenog vaeom Odlukom o utvrivanju prostorne kulturno-istorijske celine Starog jezgra, bili su polazite za razmiljanje o novom projektu/
programu koji bi teritoriju Sremskih Karlovaca tretirao kao kulturni pejza. Oni
su u meuvremenu aurirani i dopunjeni novim saznanjima u oblasti urbane
konzervacije, kulturnog pejzaa i menadmenta i ine sastavni deo jednog ireg projekta na kome je struni tim Republikog zavoda, poeo da radi 2003.
godine i iji je koncept postavljen u elaboratu Dugoroni program obnove i
revitalizacije graditeljskog i pejzanog naslea Sremskih Karlovaca147 (sl. 7).
Slika 7. Sremski Karlovci, ematski prikaz projekta
260
146
Godine 1994. Struni tim za istraivanje, zatitu i revitalizaciju Sremskih Karlovaca, koji su
inili saradnici Republikog, Pokrajinskog i Optinskog zavoda za zatitu spomenika kulture,
zapoeo je sa aktivnostima na urbanoj obnovi Sremskih Karlovaca.
147
ekari B, Dugoroni program obnove i revitalizacije graditeljskog i pejzanog naslea Sremskih Karlovaca, Glasnik Drutva konzervatora Srbije 28 (Beograd 2004), 9498.

Opti cilj projekta je stvaranje dugoronog programa urbane i pejzane

obnove kroz revalorizaciju i poboljano koordiniranje postojeih resursa i definisanje menadment plana, kao specifinog cilja projekta, koji bi doprineo
ouvanju autentinosti graditeljskog i prirodnog naslea i karaktera samog
mesta i omoguio buduu viziju Sremskih Karlovaca, kao istorijskog grada,
poput brojnih primera u svetu.
Projekat polazi od integrativnog pristupa kulturnom nasleu, identifikuje
resurse i definie strateki program akcija, artikulisanih preko tri aspekta (programa), koji se vide kao potencijali lokalnog razvoja u buduoj viziji teritorije.
Prvi aspekt odnosi se na urbanu obnovu i revitalizaciju graditeljskog
naslea.
Drugi aspekt vidi rekvalifikaciju pejzaa kao potencijalnog resursa, polazei od metodolokog pristupa koji podrazumeva tretiranje prirodnog pejzanog okruenja teritorije kao neodvojivog dela graditeljskog
naslea.
Kao znaajan doprinos lokalnom razvoju, trei aspekt projekta predlae revitalizaciju jednog istorijskog industrijskog objekta starog mlina
u polifunkcionalni kulturni centar, koncipiranog kao eksperimentalna jedinica koja integrie razliite funkcije u optici razvoja kulturnog
turizma.
Svaki od ovih aspekata radi se kao posebna studija i predstavlja integrativni deo Dugoronog programa obnove i revitalizacije graditeljskog i pejzanog naslea Sremskih Karlovaca. Istovremeno, oni su izvor podataka za izradu
menadment plana, kao specifinog cilja projekta. Ovaj nivo projekta treba
da predloi model menadmenta za prostornu kulturno-istorijsku celinu, koji
se razvija oko sistema aktivnosti vezanih za urbanu i pejzanu rekvalifikaciju
jednog prostora od izuzetnog kulturnog i istorijskog znaaja, sa namerom da
se postignu i pozitivni drutveno ekonomski rezultati na planu odrivog lokalnog razvoja.
Povoljan geografski poloaj Sremskih Karlovaca, istorijski pejza u okruenju i istorijsko graditeljsko naslee, stvorili su uslove za tretiranje teritorije
kao kulturnog pejzaa. Prepoznajui ovaj pejza kao delo koje je stvorila priroda i ovek kao organski i kontinualni pejza koji sadri autentini kvalitet
i diverzitet i ilustruje evoluciju ljudskog drutva i naselja tokom vremena, pod
dejstvom fizikih ogranienja i/ili mogunosti koje prua prirodna sredina i
sukcesivnih drutvenih, ekonomskih i kulturnih sila, kako spoljnih tako i unutranjih projekat predlae jednu novu i aktivnu ulogu ovog pejzaa kao potencijalnog resursa odrivog razvoja teritorije.
Grad smeten na obroncima Fruke gore, na desnoj obali Dunava, okruen vinogradarskim pejzaom, zajedno sa istorijskim graditeljskim nasleem,
prua izbalansiranu sliku kulturnog naslea i njegovog prirodnog okruenja
261
(sl. 8). Jedinstven kulturni pejza predstavlja znaajno svedoanstvo interakcija izmeu naslea koje je stvorio ovek i ambijentalnog naslea teritorije i
poseduje karakteristike jasno definisanog geografskog kulturnog prostora koji
moe da ilustruje sve glavne kulturne elemente regiona. Prostor Nacionalnog
parka Fruka gora, vinogradi i Dunav predstavljaju najznaajnije pejzane elemente koji su razvili izuzetno aktivnu ulogu u kvalitetu teritorije. Tokom istorije oni su povezani sa urbanom strukturom mesta, uvek na prepoznatljiv i
jasan nain, prepun znaenja (sl. 9).
Slika 8. i 9..
Posebno je Dunav imao veliki uticaj na obrazovanje kulturnog identiteta

prostora stvarajui jak dinamiki odnos izmeu ljudskog i pejzanog elementa, kao vaan put povezivanja i kao prirodni rezervat karakteristine vegetacije
(sl. 10, 11). Od regulisanja njegove obale i rene zone, izgradnjom eleznice
Beograd-Novi Sad, 1883. godine, i izmetanja saobraaja iz gradskog tkiva na
dananju poziciju magistralnog autoputa M 22/1 1939. godine, uvek je bio
prisutan kao kvalitet ambijenta. Meutim, njegov potencijal nikada nije do
kraja razvijen i iskorien na kulturnom, ekolokom, drutvenom, ambijentalnom i ekonomskom planu.
Slika 10. i 11.
262

Polazei od injenice da iako predstavljaju pogodan resurs svi ovi pejzani elementi su degradirani, zanemareni i nerazvijani projekat predlae
njihovu rekvalifikaciju (sl. 12, 13). Ona se razvija kroz jasno definisanu strategiju ciljeva i smernica za revalorizaciju ambijentalnih resursa kroz razliite
aktivnosti, akcije i preporuke vezane za istoriju pejzaa i teritorije:
Aktivnosti zatite, ouvanja i menadmenta, sa ciljem ouvanja morfologije pejzaa i kontinuiteta interakcija izmeu istorijskog pejzaa i
kulturnog naslea;
Valorizacija transformacija kulturnog pejzaa;
Akcije koje se odnose na ekoloki pristup teritoriji;
Revitalizacija naputenih vinograda sa mogunou korienja vinograda u najam;
Rehabilitacija starih laguma i naputenih postojeih podruma;
Unapreenje proizvodnje lokalnih i arhivskih vina, marketinke akcije
vezane za promociju i brendiranje istorijskih vina;
Izvoz arhivskih vina (evokacija na vreme 18. veka, kada su vina sa ovog
prostora bila prisutna na evropskim dvorovima);
Muzej vinogradarstva, muzej pelarstva;
Unapreenje tradicionalnih manifestacija vezanih za vinogradarstvo
(Groen-bal);
Revalorizacija zone oko Dunava (izgradnja etalita, usluga, rene plovidbe, restorani, promocija kulturnih aktivnosti vezanih za reku, internacionalni dogaaji i manifestacije);
Slika 12. i sl. 13.

263
Jaanje i osavremenjivanje aktivnosti Nacionalnog parka Fruka gora,

u edukativnom i rekreativnom smislu;
Insistiranje na tesnoj komunikaciji izmeu svih uesnika u Programu
rekvalifikacije pejzaa kao potencijala lokalnog razvoja (strunjaka i
predstavnika lokalne zajednice);
Edukacija stanovnitva o vrednostima, rizicima i ouvanju kulturnog
pejzaa.
Ovde su navedene samo neke aktivnosti Programa rekvalifikacije pejzaa. One se, naravno, mogu aurirati i dalje razvijati, ali treba imati u vidu da je
ovaj segment jo uvek u fazi koncepta, da je iniciran od strane slube zatite
spomenika kulture, ali i da je potrebno da se postigne saglasnost drugih institucija i resornih ministarstava da bi se zapoelo sa njegovom realizacijom.
Da bi doveo do eljenih rezultata, nuno je da se priprema i razvija u tesnoj
saradnji svih kompetentnih institucija za kulturno i pejzano naslee Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture, Pokrajinskog zavoda za zatitu
spomenika kulture, Zavoda za zatitu prirode Srbije, ali i aktivno ukljuivanje
drugih uesnika u sistemu zatite i ouvanja naslea, pre svega lokalne zajednice, Optine Sremski Karlovci i graana Karlovaca.
LITERATURA:
Assunto R, Il paesaggio e lestetica, Giannini, Napoli 1975.
Boriani M, Scazzosi L (a cura di), Natura e architettura, La conservazione del patrimonio
paesistico, Clup, Milano 1987.
Annuario Europeo dellAmbiente 1990, Istituto di studi e documentazione per il territorio DOCTER, Pirola, Milano 1990.
Von Droste B, Plachter H, Rssler M, Cultural Landscape of Universal Value, Components
of a Global Strategy, Fischer Verlag, Jena 1995.
Scazzosi L, (a cura di) Politiche e culture del paesaggio, Esperienze internazionali a confronto, Gangemi Edittore, Roma 1999.
Beresford M, Philips A, Protected Landscapes: A Conservation Model for the 21st Century,
The George Wright Forum, Volume 17, Number 1, 2000.
Brown J, Mitchell B, The Stewardship Approach and its Relevance for Protected Landscapes, The George Wright Forum, Volume 17, Number 1, 2000.
Mitchell N, Buggey S, Protected Landscapes and Cultural Landscapes: Taking Advantage
of Diverse Approaches, The George Wright Forum, Volume 17, Number 1, 2000.
Rssler M, World Heritage Cultural Landscapes, The George Wright Forum, Volume 17,
Number 1, 2000.
Besio M, Il vino del mare, Il piano del paesaggio tra i tempi della tradizione e tempi della
conoscenza, Marsilio Editore, Venezia 2002.
264

Cleree H, Analysis of the World Heritage List and Tentative Lists: Cultural and Mixed Properties, ICOMOS, Paris 2003.
Fowler P, World Heritage Cultural Landscapes 19922002, World Heritage Papers 6,
UNESCO World Heritage Centre, Paris 2003.
Cultural Landscapes: the Cahallenges of Conservation, World Heritge 2002, Shared Legacy, Common Responsibility, Associated Workshops 1112 Novembre 2002, Ferrara
Italy, World Heritage Papers 6, UNESCO World Heritage Centre, Paris 2003.

265
Prof. mr Zvonimir ZEKOVI

Viminacijum arheoloki lokalitet kod

Kostolca peine grob sa freskama
br. g. 2624
Rezime:
U lanku se iznose neka iskustva o dislokaciji zidnih slika. Posebno je obraen najnoviji metod primenjen pri dislokaciji i prezentaciji zidnih slika sa arheolokog lokaliteta
VIMINACIUM kod Poarevca.
Grobnica je otkrivena u prolee 1983. godine. U njoj su se bile oslikana sva etiri zida. Slika sa eone, zapadne strane predstavljala je poprsje, mlade ene, veliine
110 x 112 cm. Sa suprotne strane bila je prikazana muka figura koja donosi darove,
istovetnih dimenzija. Na bonim stranama nalazile su se predstave pauna koji piju iz
kantarusa, dimenzija 124 x 252 cm. Slike su bile relativno dobro ouvane.
Grobnica je bila graena u obliku nepravilnog kvadra, uih gornjih strana, tako
da su eone strane u obliku trapeza. Prevagnulo je miljenje kolega arheologa da se
zidovi groba mogu poruiti, jer takvih grobova ima mnogo u Viminacijumu, svi su
snimljeni, opisani i objavljeni. Odluili smo da zidne slike prebacimo na lagane prenosive nosae, potujui formu zidova. Da slike izloimo u formi kakvoj smo ih zatekli, sa
neravnim, nejednakim i blago povijenim zidovima pri dnu i u uglovima.
Grob od opeke je izrezan sa spoljne strane tj. do debljine oko 3050 mm. Na
ovaj nain izbegli smo rezanje slika na vie delova i pruena nam je mogunost da
svaku od njih etiri skinemo ponaosob. Primenjene su klasine metode lepljenja dvoslojnih flastera animalnim lepkovima.
Po skidanju slike su prenete u atelje Zavoda gde je uraena nova, nosea konstrukcija zidnih slika od vieslojnih kompozitnih materijala. Slojevi su tako sainjeni da
je deo sa originalnim malterom izolovan i odvojen od ostalih delova nosaa ime je
pruena mogunost da se u svako doba moe ponovo skinuti originalni sloj.
Nosei materijal bio je aluminijumski isteg (perforirana i istegnuta aluminijumska ploa). Smeten izmeu dve staklene tkanine bio je potpuno ukruen i u potpunosti je preuzeo funkciju zida. U nekim sluajevima, da bi se dobila vea vrstina
koriena su dva sloja ovog aluminijumskog istega. Prikaz slojeva: 1. bojeni sloj sa
originalnim malterom 5 mm, 2. kreni malter sa dodatkom perlita i akrilnog veziva,
oko 5 mm, 3. izolacioni sloj: polistiren folija 3mm, 4. staklena tkanina, 5. nosa aluminijumski isteg, sa poliesterom i obojenim perlitom u njemu gradili su vrstu noseu
armaturu slike. Debljina ovog sloja do 30 mm, 6 staklena tkanina. Zidne slike oiene
su kombinacijom hemijskog i mehanikog tretmana.
266

Abstract:
Experience gained with dislocation of wall paintings is discussed in more detail. Particular attention was paid to the most recent method used in dislocation and presentation of wall paintings from the archaeological site VIMINACIUM by Poarevac.
The tomb was unveiled in the spring of 1983. All four walls were painted. The
painting on the front, western side was a presentation of a bust of a young woman,
110 x 112 cm in size. On the opposite side there was a presentation of the same-sized
male figure bringing gifts. On the lateral sides there were 124 x 252 cm presentations
of peacocks drinking from a kantharos. The paintings were relatively well preserved.
The tomb was built in shape of irregular ashlars with upper sides narrowing and
with trapezium formed front sides. The archaeologists were of opinion that the tomb
walls could be demolished since there were plenty of similar graves in Viminacium
and they have all been documented and publicized. Therefore we decided to transfer
the wall paintings onto the light, portable supporters, which were to follow the shape
of the walls, The paintings would then be displayed in the form we found them, with
uneven, unequal and slightly bent walls at the bottom and in the corners.
The brick tomb was cut out from the outside reaching up to 30-50 mm thickness. Thus we did not have to cut the paintings into parts and we could dismantle each
of the four of them separately. Classical methods of sticking two-layered pads with
animal-origin glue were applied.
After the paintings were dismantled they were transferred to the atelier of the
Republic Institute for Protection of Cultural Monuments. There a new, supporting
construction for the wall paintings was done from many-layered composite material.
The layers were made to enable isolations of the original plaster and separated from
other parts of the support. This provided us with the opportunity to dismantle the
original layer at will.
The aluminium plate perforated following a regular pattern and stretched was
used as supporting device. Placed between two fibreglass layers it was stiff and functioned as a wall. In some cases to achieve more strength two layers of this aluminium device were used.
Description of layers: 1. coloured layer with 5 mm of the or ginal plaster, 2. lime
plaster with perlite and acrylic medium added, about 5 mm, 3. Insulation layer, polystyrene sheet, 3 mm, 4. fiberglass, 5. the supporting aluminium plate, with polyester and coloured perlite which made the solid supporting frame for the painting.
Thickness of this layer is up to 30 mm, 6. fibreglass. Wall paintings were cleaned by
combination of chemical and mechanical treatment.
Skidanje i prezentacija zidnih slika

Jedan konzervatorski pristup
Skidanje zidnih slika i njihovo prenoenje na novu podlogu oduvek je predstavljalo ne samo teak poduhvat, ve u mnogim sluajevima, veoma rizian
posao. Postupak pripreme slika za skidanje iziskivao je temeljna ispitivanja ne
samo bojenog sloja, ve i podloge, odnosno maltera i zida nosaa.
267
U zavisnosti od primenjene tehnike slikanja zidnih slika, umnogome je

zavisio postupak skidanja i upotrebljeni materijal u procesu skidanja ili za izradu nove podloge na koju e biti prebaena slika. Sasvim je drugaiji postupak
kada je u pitanju zidna slika izvedena secco tehnikom ili slika nastala tehnikom ulje na zidu, u odnosu na fresco zidnu sliku. Svaka od ovih tehnika trai
drugaiji pristup prilikom skidanja i postavljanja materijala na novu podlogu.
Prema naem iskustvu do sada su se vei problemi javili kada su se zidne
slike vraale na zid nove graevine. Iz ovog razmatranja ne treba iskljuiti ni
mozaik, svejedno da li je u pitanju zidni ili podni, jer se i u ovim sluajevima
pojavljuju specifini, mada daleko manji problemi.
U Srbiji, odnosno na prostorima bive Jugoslavije, bilo je vie uspeno
ostvarenih poduhvata u svim nabrojanim tehnikama. Vie puta je zavisilo od
znanja ljudi koji su sprovodili taj postupak, a isto tako od samog postupka.
Naalost, bilo je i negativnih rezultata koji su se pokazali posle izvesnog vremena. Problemi su se javljali zbog este inkompatibilnosti originalnog sloja
zidnih slika koji se skidao i novog nosaa, zbog toga su slike bledele, menjale
kolorit, ljuspale se i pulverizirale.
Koliko god da postupak skidanja zidnih slika izgleda teak i komplikovan,
on se ipak lake moe savladati i uglavnom se izvodi bez veih problema.
Meutim, prilikom odabira i postavljanja novih podloga pojavljuju se tekoe
kojima emo se jo dugo baviti.
U ovom radu pokuaemo da prikaemo jedan postupak koji je u sebi
reio probleme skidanja zidnih slika i njihovu aplikaciju na novu podlogu. Na
fokus interesovanja je metod prilikom aplikacije skinute zidne slike na novu
podlogu, a da se u sluaju potrebe ceo postupak moe ponoviti, odnosno
da li je mogue unapred obezbediti mogunost da se zidna slika moe bez
velikih tekoa ponovo skinuti sa nove podloge i postaviti na drugu148.
Ceo poduhvat je leao na prethodno steenom iskustvu u Istituto Centrale del Restauro u Rimu gde je potpisnik ovog teksta bio na specijalizaciji
1964. godine kod prof. dr Paolo Moro i imao mogunost da se susretne sa
reenjem ovog problema. Tada je armatura pravljena od aluminijumskih L i T
profila, uz korienje staklene tkanine i epoksi smole. To iskustvo je preneto
Ovaj postupak prihvaen je kao metod Republikog zavoda koji je kasnije primenjivan u svim
sluajevima gde je bilo potrebno izvriti skidanje zidnih slika. U Viminacijumu su sve novootkrivene grobnice tretirane na ovaj nain. Posebno je bio interesantan sluaj fragmenata zidnih slika pronaenih u utu studenike zapadne kule. Fragmenti su bili nepravilnih formi, sa
jako naglaenim i deformisanim uglovima, jer su se neki od njih prvobitno nalazili u uglovima
prostorije.
148
268

pri izradi nosaa za skinute zidne slike iz Poreke Ade 1966. godine.149 Kao
punilac sluila je drvena piljevina to je ipak nosilac inilo teim.
Slika 1. Priprema grobnice za dislokaciju
Dislokacija zidnih slika iz grobnice na

arheolokom lokalitetu Viminacium
Na poznatom, velikom arheolokom lokalitetu Viminacium kod Kostolca,150 u
blizini Poarevca, prilikom iskopavanja otkrivene su velike oslikane grobnice (sl.
1). Iskopavanja su vrena u okviru projekta Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture i Arheolokog instituta na istraivanju prostora gradnje termoelektrane Drmno. Prva je otkrivena u prolee 1983. godine pod brojem br. 2624.
2- skeletni grob.
Prilikom pregleda otkrivenog groba utvrdili smo sledee: njegove dimenzije bile su: 240 x 160 cm, a sagraen je opekom veliine 12 x 42 x 5,5
cm. Vezivo je bilo blatno. Pod je takoe bio poploan i omalterisan malterom
debljine 1 cm. Na etiri zida grobnice nalazile su se zidne slike.
Slika sa eone, zapadne strane predstavljala je poprsje pokojnice, mlade
ene, veliine 110 x 112 cm (sl. 2). Sa suprotne strane bila je prikazana muka
figura koja donosi darove, istovetnih dimenzija (sl. 3). Na bonim stranama
nalazile su se predstave pauna koji piju iz kantarusa, dimenzija 124 x 252 cm
(sl. 4).
149
T ada su zbog izgradnje brane na Dunavu i potapanja ostrva, skinute zidne slike sa zidanog
ikonostasa crkve iz 1818. godine na Porekoj adi koji je bio delo Arsenija Jakia.
150
K ORA M., Late Roman Tomb with Frescoes from Viminacium, Starinar XLII (1991), Beograd
1993, 107122.
KORA M., 1994, The paintings in the Late Classical Tombs in Viminacium, The Age of Tetrarchs,
A Symposium held from the 4th to the 9th october 1993.
Ed.D. Srejovi, The Serbian Academy of Sciences and Arts, Beograd 1995, 166184.
269
Slika 2. Lik pokojnice

sa zapadne strane
Slika 3. Muka figura

sa istone strane
Slika 4. Predstava paunova sa bone severne i june strane
Slike su bile relativno dobro ouvane.

Bojeni sloj nanet je na troslojan kreni malter od kojih je prvi, donji, bio
sainjen sa dodatkom peska i pleve i sluio je kao veza izmeu opeka i fresko
maltera. Drugi sloj iznad njega, hidroforan151, bio je uraen sa dodatkom tucane cigle, a gornji (intonaco) od istog krenog maltera nije bio precizno
uglaan, tako da su se na povrini slika videli potezi mistrije nastali prilikom
nanoenja maltera (sl. 5).
Grobnica je bila graena u obliku nepravilnog kvadra, uih gornjih strana, tako da
su eone strane u obliku trapeza. Bojeni sloj
eonih strana bio je bolje ouvan nego na
bonim i na njemu se videla tanja prozirna
staklasta skrama petrificiranih soli. Poto su
bile pod uglom od oko 60, bone strane su
trpele vea luenja soli, eflorescenciju i petrifikaciju, tako da se na njima nalazila debela
prljavobela, neprozirna, hrapava skrama, ispod
koje nije moglo nita da se razazna.
Razmatrali smo vie mogunosti za prezentaciju groba, odnosno slika iz groba.
Prva mogunost da se sauva i prenese ceo
grob nije prihvaena, jer forma groba nije
omoguavala dobru muzejsku prezentaciju
Slika 5. Vidljivi tragovi poteza
mistrije
zidnih slika. Velika koliina vlage i soli u zidovi-
151
270
vakav malter susreemo i u kasnijim vremenskim periodima, naroito prilikom obrade zidoO
va prostorija koje treba da uvaju vodu kao to je na primer cisterna na urevim stupovima
kod Novog Pazara i drugi.

ma groba dovodila je u pitanje zatitu i opstanak bojenog sloja tokom i posle

suenja. Osim toga, termoelektrana kao investitor postavio je vremenski rok
do kada se taj prostor mora osloboditi. Nije bio prihvaen ni predlog da se
skinu zidne slike, a zidovi groba sauvaju, jer da bi se bone zidne slike izvadile
iz groba morale bi se isei u vie komada. Konano je prevagnulo miljenje
kolega arheologa da se zidovi groba mogu poruiti, jer takvih grobova ima
mnogo u Viminacijumu, svi su snimljeni, opisani i objavljeni.
Da bi pospeili suenje zidova i taj proces usmerili ka spoljanjosti, grob
smo potpuno oslobodili okolne zemlje, a pri dnu bonih i eonih strana nainili vee otvore kako bi poboljali cirkulaciju vazduha unutar i oko groba (sl.
6). Tokom noi kada se nije radilo, preko bojenog sloja postavljana je pulpa
koja je sakupljala soli da bi se kristalizacija zavrila na njoj, a napolju je radilo
nekoliko kalorifera kako bi pospeili isparavanje vlage spolja. Interesantno je
da smo prilikom uklanjanja zemlje oko grobnice pronali komad drveta koji je
majstor zidar uglavio izmeu opeka, kao reper, kako bi za njega vezao kanap
radi kontrole redova opeke i uglova zidanja, kako se i danas radi (sl. 7).
Slika 6. Otvori za provetravanje
Slika 7. Drveni reperi zidara

koji su zidali grobnicu
Prilikom obrade bojene povrine i pripreme za skidanje zidnih slika trudili smo se da to vie oslobodimo povrinu boje od slojeva iskristalisanih soli i
osposobimo je za postavljanje flastera pomou kojih emo skidati zidne slike.
I pored truda, u teskobnim uslovima u kojima se u grobnici radilo, nismo imali
neke znaajnije rezultate u pogledu ienja bojenog sloja. Uglavnom se sve
svodilo na uklanjanje nataloenih i petrificiranih soli.
Nismo eleli da zidne slike skinemo i prezentiramo na nain kako se do
tada kod nas radilo. Zbog toga smo se odluili da ih prebacimo na lagane
prenosive nosae, ali ne klasinim metodama kojima bi se skinute slike izravnale i zategle na odgovarajue ojaane drvene ili aluminijumske ramove. ForKulturni pejza savremeni pristup zatiti
271
Spoljna obrada zidova grobnice
ma zidova nas je inspirisala da pronaemo nain da slike skinemo i izloimo u

formi kakvoj smo ih zatekli, sa neravnim, nejednakim i blago povijenim zidovima pri dnu i u uglovima.
Oblik groba je uslovio da se samo skidanje ne obavi nekom od uobiajenih metoda, jer bi bone zidne slike morale da se iseku. Zato smo se odluili
na radimo na tei nain jer nam je on garantovao da emo svaku sliku skinuti
u jednom komadu. Primera za ovaj nain je bilo i ranije ali ne i u naoj praksi.
Naime, odluili smo da slike skinemo reui grob, odnosno zidove od opeka,
sa spoljanje strane do debljine opeka oko 3050 mm. Na ovaj nain izbegli
smo rezanje slika i pruena nam je mogunost da svaku od njih etiri skinemo pojedinano. Izazov je, meutim, bio to su svi zidovi od opeke bili jako
natopljeni vlagom, tako da smo dnevno mogli da reemo samo dva do tri
reda opeke (sl. 8).
ienje bojenog sloja u pripremnoj fazi obavljeno je uglavnom
mehaniki, skalpe
lima i odgovarajuim instrumentima. Uklanjali su se
povrinski slojevi petrificiranih soli kako bi se dobila to ravnija i vra povrina
na koje se apliciraju flasteri za imobilizaciju bojenog sloja.
Slika 8. Samo dva reda iseenih cigala

dnevno
272

Slika 9. Lepljenje flastera
Na oienu povrinu lepljeni su flasteri od gaze (sl. 9). Lepljenje je vreno vrelim animalnim lepkovima sa natrijumbenzoatom kao konzervansom.
Posle suenja na njih su zalepljeni flasteri od lanenog platna takoe sa animalnim lepkovima i natrijumbenzoatom kao konzervansom.152
Na eonim stranama flasteri su postavljeni u jednom, a na bonim za
dva dana, tako to se lepila prvo jedna polovina a sutradan druga, da bi se lake sakupljale soli sa polovine koja nije tretirana pulpom. Kasnije, kada je cela
povrina zalepljena gazom i platnom, suili smo sve flastere na celoj povrini
pomou veeg broja adaptiranih kalorifera koji su mogli tanak mlaz vazduha
da usmere na zid. Sve je to umnogome oteavalo i usporavalo rad u teskobnom prostoru.
Da bismo u potpunosti razdvojili etiri slike, napravljeni su u uglovima
duboki rezovi, koji su potpuno odvojili kompozicije i cigle zida ukoliko prelaze
sa jednog na drugi. Odmah posle suenja flastera i oslobaanja kompozicija
rezanjem po uglovima kompozicija, detaljno smo i lagano izvibrirali pomou
vibratora svaki detalj na svim povrinama zidnih slika. Brzina na ureaju bila je
prilagoena mekanoj vibraciji da bi izazivali samo blage, kontrolisane vibracije
koje su pospeile razdvajanje slojeva, odnosno maltera nosioca freske od zida
sa opekama. Na taj nain omoguili smo kasnije lake razdvajanje opeka od
fresko maltera, to se pokazalo jako korisnim (sl. 10).
Posle suenja flastera, i dejstva vibratora na vezu izmeu maltera i zida,
unutarnje strane groba odmah smo pokrili profilisanom drvenom oplatom
Slika 10. Dejstvo vibracionim aparatom na zidne slike

preko flastera
152
Slika 11. Nosea drvena oplata sa polietilenskom folijom

(crvene boje)
K asnije smo u drugim prilikama uspeno koristili fino tkanu staklenu tkaninu namesto lanenog
platna to se u nekim sluajevima pokazalo boljim reenjem, obzirom da staklena vlakna ne
upijaju lepak.
273
koja je bila obloena polietilenskom folijom, na kojoj e ubudue, do konane obrade, leati
fresko slike (sl. 11. i 12). Time se
vlaga iz zidova usmeravala ka
spoljnim povrinama koje su se
intenzivno suile kaloriferima.
Prilikom skidanja zidnih
slika na ovakav nain bitno je da
ne doe do bilo kakvog pomeranja u zidovima dok traje proces Slika 12. Nosea konstrukcijaugraena u sredini
groba
seenja, razdvajanja i prenosa
slika. Ovo je osobito vano, jer
uvek postoji mogunost da neki deo povrine pod flasterima apsorbuje veu
koliinu vlage, razmeka se i uini se pokretljivijim, to bi sigurno izazvalo
tete na bojenom sloju.
U sredite groba ugraena je vrlo precizna nosea konstrukcija koja je
u potpunosti imobilisala unutarnju oplatu od bilo kakvih pomeranja zidova,
odnosno zidnih slika pri radu na isecanju zidova (sl. 12).153 Krajevi flastera od
platna kojim je oblepljena povrina slika fiksiraju se za drvenu oplatu.154
Sledea faza u radu bila je rezanje. Prvo se velikim brusilicama rezao red
po red opeka, a kasnije, kada se zid malo prosuio, doraivalo se finijim brusilicama debljine oko 24 cm. Zbog vlage u zidovima seeno je najvie do 3
reda cigala dnevno, ali kada zbog vlanosti nismo mogli precizno da izreemo
opeku, posao je nastavljen sutradan (videti sliku 8).
Posle dvomesenog rada i temeljnih priprema, postupak demontae
groba trajao je samo dva do tri sata. etiri velika bloka skinutih fresaka smetena su u odgovarajuu konstrukciju u kamionu, a svaka je imala sopstvenu
plou sa sunerima, kako bi se izbegle grube vibracije na drumu. Transportovanje je obavljeno sledei dan posle demontae groba.
Obrada skinutih slika u ateljeu

Skinute kompozicije su prenete na dalju obradu u Republiki zavod za zatitu
spomenika kulture u Beogradu. U prvoj fazi odluili smo da se dovri obrada
274
153
K onstrukcija je napravljena izuzetno precizno od drveta. Noseu konstrukciju napravio je mr

Radia iki, lan tima koji je radio na skidanju zidnih slika grobnice.
154
plata je bila tako dobro napravljena i precizna, da se nije dogodilo pomeranje ni u jedO
nom delu od etiri slike tokom skidanja, prenosa slika u Beograd, pa ak ni prilikom rada na
konanoj obradi u Zavodu. Oplatu je takoe konstruisao mr Radia iki.

Slika 13. Obrada poleine slike u ateljeu Zavoda
poleine svih slika, a fino bruenje cigala155 obavljeno je gde je god to bilo
mogue do maltera sa mlevenom ciglom (sl. 13). Pre konanog ienja bojenog sloja uraena je nova, nosea konstrukcija zidnih slika od vieslojnih
kompozitnih materijala. Slojevi su tako sainjeni da je deo sa originalnim malterom izolovan i odvojen od ostalih delova nosaa.
ematski prikaz slojeva:
Aluminijumski isteg156 (sl. 14) smeten izmeu dve staklene tkanine bio
je ukruen i u potpunosti je preuzeo funkciju zida. U nekim sluajevima, da bi
se dobila vea vrstina koriena su dva sloja ovog aluminijumskog istega.
Slika 14. Aluminijumski isteg
Aluminijumski isteg detalj
155
a ovom delu posla angaovan je spoljni saradnik mr Miroslav Stanojlovi, akad. grafiar
N
koji se pokazao vrlo spretnim u radu sa preciznim alatkama, tako da je kasnije angaovan na
drugim slinim poslovima.
156
luminijumski isteg je aluminijumski lim koji je gusto iseen tako da kada se istegli sa jedne
A
stane daje finu aluminijumsku mreu. U trgovinu dolazi kao gotova mrea. Sada se sline
mree prave od sintetika.
275
1. Bojeni sloj sa originalnim malterom 5 mm,

2. Kreni malter sa dodatkom perlita i akrilnog veziva, oko 5 mm,
3. Polistiren folija 3 mm,
4. Staklena tkanina,
5. Nosa aluminijumski isteg, sa poliesterom i obojenim perlitom u njemu gradili su vrstu noseu
armaturu slike. Debljina ovog sloja: do 30 mm,
6. Staklena tkanina.
Tankim icama ulivenim u 2. sloj (akrilni malter), fiksirani su 1. i 2. sloj kroz

3. i 4. sloj, a svi oni za 5. Veza je sainjena na svakih 300350 mm. Vezivanje je
uraeno za svaki sluaj. Kasnijom opservacijom izgleda i stanja slika, konstatovali smo da takve veze nisu bile neophodne. U sluaju potrebe moe se lako i
brzo odvojiti i skinuti samo bojeni sloj sa malterom. Odvajanje je mogue izvriti otapanjem vrelom icom polistiren sloja. Polistiren je premazan elakom
kako se ne bi rastvorio u kontaktu sa poliesterom.
Ovakvim postupkom i izborom materijala za izradu nosaa eleli smo
da omoguimo da se zidne slike mogu skinuti i sa ovog nosaa, ako se ukae
potreba. Nosai u potpunosti prate formu i poloaj zidnih slika kakav im je
bio u grobu, tako da je u sadanjoj prezentaciji mogue montirati zidne slike
u istoj formi i poloaju u kome su se nalazile pre skidanja, neizravnane i neispeglane. Najvea vrednost ovog postupka je upotreba armature od tankog
aluminijumskog istega, ija su okca 15 mm x 5 mm. Pomou njega mogue je
pravljenje nosaa u bilo kom obliku, veliini ak u formi kupole.
ienje bojenog sloja u ateljeu Zavoda predstavljalo je poseban problem, obzirom na koliinu soli koja se kristalisala po povrini bojenog sloja.
Zbog toga je trebalo da se saeka izvesno vreme da soli izau iz slojeva maltera i ostataka cigala i da se kristaliu prvo na pulpi, pre nego to smo nastavili sa obradom bojenog sloja. Najbolje rezultate postigli smo pastom koju
smo sainili na licu mesta a na osnovu vie proba. Ona se pokazala za ovaj
problem sasvim zadovoljavajuom. Sastojala se preteno od: sapokalinusa,
sode bikarbona, destilisane voda sa dodatkom natrumbenzoata. Njome smo
natapali celuloznu pulpu u vie slojeva i ostavljali da due deluje. Pojaavanje dejstva postigli smo na taj nain to smo povrinu, od tako postavljenih
kompresa, prekrili polietilenskom folijom. Iako je ienje teklo kontinuirano,
sa vrlo estim izmenama kompresa, u ovu pastu dodavali smo natriumbenzoat obzirom da su freske bile pod zemljom 1700 godina. Dejstvo hemijskog
tretmana naizmenino je zamenjivano mehanikim doiavanjem. Doiavanje je vreno uz pomo zubarskih brusilica i skalpelom. ienje je moralo
276

da se vri paljivo usled ega je proces trajao dugo. Zbog slojeva raznih soli
naizmenino smo morali da menjamo hemijski i mehaniki tretman. Meutim, bez obzira na stanje u kojem smo zatekli freske, rezultati su bili izuzetno
dobri, a naim tretmanom bojeni sloj nije nigde oteen niti preien.
Obzirom da prilikom konzervatorskog tretmana zidne slike nisu pretrpele ni oteenja ni deformacije, nije bilo neophodno uraditi obimnije retue.
Retui su se svodili na toniranje pukotina koje su nastale ranije dok grobnica
nije od strane arheologa bila otkrivena.
Poseban problem o kojem smo razmiljali jeste kakvu prezentaciju da
predloimo. Da li da ih prezentujemo kao grobnicu? U tom sluaju zidne slike
ne bi mogle da se sagledaju u svoj svojoj lepoti. Ako bi bile sklopljene na sve
etiri strane, kako su zateene u grobu, teko bi se eksponirale i bilo bi nemogue razgledati ih. Freske iz ove grobnice bile su reprezentativno izloene,
ali samo nekoliko dana, na izlobi Republikog zavoda za zatitu spomenika
kulture u Galeriji fresaka povodom Dana konzervatora 21. februara 1990. godine.
U pogledu prezentacije bilo je nekoliko pitanja koja je trebalo reiti:
trebalo je uzeti u obzir da su se one oko 1700. godina nalazile u potpunom mraku,
bile su u skoro sterilnoj atmosferi,
nalazile su se u uslovima bez kiseonika, azota i drugih komponenti
koji se nalaze na povrini zemlje,
u grobu je bio visok procenat vlage,
konzervatorskim tretmanom pretrpele su velike promene izmetanjem u nove ivotne uslove.
Zbog svih nabrojanih razloga smatrali smo da bi bilo profesionalno, sa
stanovita struke, organizovati sastanak strunjaka svih relevantnih profila, na
kome bi se doneli zakljuci o optimalnim uslovima prezentacije i uvanja ovih
zidnih slika. Bilo bi poeljno da se generalno razmotre svi problemi koji nastaju transpozicijama zidnih slika i utvrde naini i uslovi privremene i trajne
prezentacije.
Meutim, iz nama nepoznatih razloga zidne slike iz Viminaciuma prenete su u Poarevaki muzej, gde se i sada uvaju. One su izloene u muzejskoj
postavci bez ikakvog sistema i reda, pri stalnoj dnevnoj svetlosti, promaji, praini, gasovima i dimu.
A bez znanja i konsultovanja sa konzervatorom bile su izloene na izlobi Konstantin Veliki od 13. marta do 4. septembra 2006. godine u Riminiju u
Italiji.
Takve slike treba izlagati svuda gde se stvore mogunosti uz saglasnost,
miljenje i sugestije autora tog konzervatorskog zahvata ili kompetentnog
strunjaka. Naalost, ovo je jo jedan od primera neusaglaenih stavova i briKulturni pejza savremeni pristup zatiti
277
ge strunih slubi razliitih profila zbog ega su ugroeni spomenici kulture

ija je umetnika vrednost prevazila granice naeg regiona. Nadamo se da se
greke u budunosti nee dogaati.
Freske iz grobnice 2624 posle konzervacije
278

Silvana HADI-OKI
Ministarstvo kulture Republike Srbije
Nekoliko primera Jerusalima u kontekstu

prikazivanja predela
Scene na hadijskim ikonama predstavljaju predeo svete zemlje, okruenje,
odnosno kontekst u kome su iveli Hrist, Bogomajka i prvi hriani, arhitekturu ranog hrianstva i odlike tadanjeg pejsaa. Na primer, dananji Jerusalim
ima bogatije prirodno okruenje od autentinog pejsaa prikazanog na hadijskim ikonama. Ove ikone donosili su srpski hodoasnici, poev od hadiRuvima, hadi-ere i brojnih poklonika Svetog groba.
Sloene slike u jerusalimima, imaju nekoliko dinaminih centara. Pre
svega to su Hrist i Bogomajka, njihovo itije, sveta istorija, ali i predeli svete
zemlje, grad na steni, pustinje: kamena i peana, Vitlejem, peina, katkad Egipat. Horizontalna podela na nebeski i zemaljski pejsa, na gornji i donji svet, a
potom podela nebeskog sa prikazom dva predela rajskog i ne-rajskog, koje
povezuje obino scena Izgnanstvo iz raja, te apokaliptina pusto koja se izliva
iz staze prokletih kroz oganj, vodurinu, vododelnicu, zver, katakombe eola i
senke, u crkvu Vaskrsenja Gospodnjeg i Crkvu Svetog Groba. Duhovni pejsai
povezani su sa prirodnim predelima Palestine, kao i sa spomenicima kulture
koji postoje i danas.
Jerusalimi su svedoanstvo prolosti, hrianske istorije, sa ivopisnim peatom, mnotvom likova i svetih mesta koji su istovremeno i istorijski gradovi
(Vitlejem), predeli (Kumran) ili ambijentalne celine kakva je crkva Vaskrsenja,
odnosno Svetog groba. Radi se o svetskoj kulturnoj batini prvoga reda.
U istorijskom smislu, samo mesto Golgote, raspea i stradanja saimalo
se vremenom, ali je na jerusalimima zadrana inicijalna veliina prvog hrama
bazilike Konstantina Velikog, vizantijskog cara, iz 326. godine.
Muslimani su razorili veliki deo Konstantinove crkve i deo oko nekadanjeg ulaza upotrebili za podizanje damije (938. godina).
Po nalogu kalifa Hakima, 1099. godine, vladara iz dinastije Fatimovia,
gotovo je do kraja unitena ova svetinja.
Zlatna kupola vizantijskog cara Konstantina Monomaha iz 1048, volebno je opstala i nakon ruiniranja crkve kao kapa koja lebdi u vazduhu, na mestu
gde je nekada poivala glava.
279
Krstai od 1099. do 1149. ponovo podiu

i posveuju istu crkvu dodelivi joj arhitekturu francuske romanske crkve 12. veka. Ona
je skromnijih dimenzija od starije na ijim temeljima poiva.
Iako su jerusalimi nastali od 18. veka a
promene arhitekture Crkve Svetog Vaskrsenja
izvrene u 12. veku, one se ne izobraavaju na
hadijskim ikonama.
Zemljotres 1545. godine je unitio zvonik koji se nalazio pored ulaza u crkvu, a poar
1808. godine je razorio veliki deo svete graevine.
Dananji hram, znatno manji od Konstantinove bazilike je zadrao osnovne njene
elemente, iako se na njih nadovezuje sva sila drugih graevina, pa se crkva
gotovo stapa sa ostalim zgradama koje je okruuju.
Uz to, od 14. veka, kljueve crkve je uvao muslimanski straar kako bi se
pripadnicima svih hrianskih zajednica: istono pravoslavnima, rimokatolicima, gruzijskim, koptskim, sirijskim i etiopskim hrianima garantovala podjednaka mogunost pristupa u nju.
Analogija svetoga grada Jerusalima, u kome su sve velike svetske religije,
uprkos napetostima i transformacijama, uspele da svoje svetinje obnavljaju,
odravaju i uine venima, postaje nestvarna u poreenju sa prostorom Balkana, koji nema samo svetinje rimokatolika, istonopravoslavnih, muslimana
i Jevreja, nego i drevnoga vremena vinanske, antike, rimske, ilirske, vizantijske, mletake, osmanske i austrougarske kulture. Ova analogija je mogua
ukoliko shvatimo da nee svaka nacija za sebe, ak i ukoliko se pridrava svih
Konvencija i preporuka UNESCO-a, koje se odnose na zatitu kulturnog naslea, uspeti ako previa ostale, nego jedino ukoliko jedan entitet pomogne
drugome, i to prvo susedu a potom sebi i obrnuto, u skladu sa divnim obrascem hrianske molitve: Neka
bude, ili, Podaj Gospode, svima pa
i meni.
Snaga regiona je u sadejstvu,
meusobnoj podrci, pomoi i zajednikim projektima. Nae bogatstvo je u multikulturalnosti, obilju
razliitih kultura na tesnom prostoru, ali i lepoti prirodnog okruenja,
koja je u pojedinim sluajevima
280

velianstvena, biblijska, netaknuta. Sinergija konzervatorske struke, kulturnih

delatnosti, ekologije, prirodoslovlja, turizma, civilnog sektora, svih nivoa vlasti,
privrede, marketinga, edukacije, sadejstvo materijalnog i nematerijalnog naslea, treba da promene svest kod ljudi, pre svega onih koji su deo biodiverziteta i predela koji se hoe preobraeno, na integrativni nain tretirati.
Jo jedan kratki osvrt na promenu flore o kojoj jerusalimi ute. Naime, u
gradu koji je sazdan na steni, u doba ranog hrianstva nalazili su se Maslinska
gora i Genisaretski vrt, sa zasadima maslina, a prilikom Sveanog ulaska Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim vidimo decu koja u rukama dre palmine granice. Taj praznik danas slavimo kao Cveti. Od trenutka kada je stvorena drava
Izrael, 1948. godine pod vostvom Davida ben Guriona, Jevreji iz rasejanja,
koji pristizae u svoju zemlju donosie biljke sa sobom, kao Noje ivotinje u
svom kovegu. Danas je Jerusalim divna zelena oaza, uzorna botanika bata
i nalikuje raju na zemlji.
Takoe, prvi od propisa izraelske vlasti, bio je propis o tome da se nove
graevine mogu zidati u Jerusalimu po drevnom nainu, iskljuivo od kamena.
Ako jedna turska porodica moe da uva i asno odrava Crkvu Svetog
Groba i Vaskrsenja Gospodnjeg, zato onda i mi, jedni drugima to ne bismo
281
inili, smatrajui povereno najveom au i najveim ovetvom koje jedni

drugima moemo dati.
Zakljuci:
1) Na svim slikovnim predstavama i kompozicijama, poev od peinskog slikarstva, pronalazimo zapise kulturnog pejzaa.
2) Jerusalimi belee izgled istorijskog grada i predele svete zemlje ne
kao eshatoloke pejzae nego kao istorijske.
3) Crkva Vaskrsenja Gospodnjeg i Crkva Svetog Groba predstavljaju sredite, iu svih likovnih predstava, levak u koji se uliva misterija i muka
ivota, te se onde preobraava i proslavlja.
4) Jerusalimi ne belee devastacije, promene, posrnua nastala usled
delovanja oveka i lokalne zajednice. Oni oslikavaju zlatno doba hrianstva, kao u potpisu Bele Hamvaa.
Naustica Teodora Gazesa, u dva oprena glasa
Pravo je udo to se nisam poturio. to se i dalje zovem Teodor Gazes. Pre no
to sam postao sultanov rob i obreo se u Jedrenu, studirao sam u Solunu kod Nikole
Kavasile i Manuila Kaleke, a potom u Carigradu kod Dimitrija Kidona i Jovana Katrara.
Tamo se sprijateljih sa mnogim mladiima pridolim sa raznih strana, Grcima i Latinima, i naroito prisno sa trojicom: Lorencom Valom, Leontinom Mahirom i Filelfom,
stipendistom glasovitih Mediija. Ali, moji slavni uitelji i jo glasovitiji drubenici, nisu
zasluni to sam u lavljoj jazbini opstao nepovreen, jer oni izbegoe sa grkog tla,
bilo prestavljenjem bilo prebegom.
U svoj rodni grad se vratih da ga branim od Turaka, prekinuvi proleni semestar
bez kolebanja. Moji roditelji behu grnari i prvi put nakon tri stolea zakoie grnarsko vitlo. Prilikom dugotrajne opsade iskusio sam raspameujuu glad i u bunilu kakvo vie nikad ne upoznah, pokopah roditelje i mlau sestru Teonu, upalih obraza,
nalik poseenim trskama.
U Jedrenu, kod nevernika, obreo sam se kao ratni zarobljenik poslednjeg reda,
kao izgladnela i izbezumljena utvara koja je postala laki plen prilikom dugotrajne opsade grada. Bio sam bez snage da prebegnem na vizantijsku teritoriju, nazad na Univerzitet, ili da utoite naem na lai koja brodi ka Italiji ili ka nekom grkom ostrvu.
Ipak, srenim promiljanjem, preimenovan sam u dvorskog uitelja dece talaca
iz Trapezunta, Mleia, Vlake, Moldavije i Srbije. Najvie sam imao petnaest uenika,
ali se taj broj esto menjao. Ponekad se svodio na dva. Sinovi srpskog despota i ruskog kneza bili su ovde od poetka.
Svezanih ruku, gonjen peice od predgraa Soluna do Jedrena, nenapojen i
nenahranjen, esto se onesveujui stojei, napisao sam u hodu i na kolenima tri
pohvalne pesme Muratu, od stotinak rima, zadobivi oko runog zgloba tri krvave
grivne. Pomeao sam mastilo sa sopstvenom krvlju, borei se za goli ivot, nadajui se
da e me spasti ili ubiti ono jedino to umem, da piem pohvale i satire.
Iz nesvesti me prenu Turkinja koja me je hranila komadima usoljene ribe i pojila
vinom. Preda mnom je bdeo sultan, Veliki Gospodar, strpljivo ekajui, u hladu stoletne lipe, da se u carstvo ivih povratim.
282

Kada su ga uverili da sam napustio lavirinte svojih komara, da su me ostavili

sablasti i dini, te da sam okrepljen u slovestan, Murat mi priznade da je oboavalac persijske poezije, potom razveze o toe kako mu Sanovnik Ahmeta ben Sirina,
svakodnevno itaju sa strahom, u zavisnosti od onoga to izreeno predskazanje najavljuje, da e pregaziti Dunav i Savu, zai u Panonsku niziju, do Vlake i Erdelja, ili da
Carigrad nee osvojiti. Upravo zbog neiskorenjive snishodljivosti i prestraenosti nije
eleo da budue delo Praistoriju Turaka pie dobar Musliman, ve Grk pretvoren u
roba, koji e svojim spisom osvojiti slobodu, najvrednije to je Alah podario oveku.
Ali, pri tom, ne iskae kaurina, Latina ili Grka, koji je slovio za turkofila, kao to je bio
Aleksije Makrembolt, carigradski bibliotekar ili Georgije Trapezuntski, Krianin koji je
hteo da ga postavi na tron sveta, verujui da e osvojiti Rim i ujediniti hriane i muslimane, ili Delaporta, izaslanik Venecije na Porti.
Da Grk bude autor njegove hronike, nadahnuo ga je vizantijski car Manojlo II
Paleolog, koga je upoznao na dvoru svoga oca Bajazita. On mu je itao mnoga vizantijska dela: Tamerlanovu tubalicu, Trapezuntski horoskop, Priu o etvoronocima,
Tok sveta od Gobelina Persona, propovedi Pola Vala, epove: Komarac, Kletve, Lidija i Sora iz Vergilijane, Kugu na Rodosu, Ektesis hronike, ensko ogledalo o nevaljalstvu ena, Isidorovu tubalicu o poaru u Carigradu, Amuris pesmu, Ratovanje
aba i mieva i Proroanstva Lava Mudrog.
Nai, istonjaki pisci ne oseaju satiru, skasku i parodiju kao Vizantijci, nastavio
je prevevi me od riznice do zlatnog vodoskoka u blizini harema. Umesto konciznosti, ukraavaju svoje delo epitetima i preterivanjima, poreenjima i metaforama, dok
junaki ep ne preobraze u persijsku liriku, a potom zapadaju u misticizam i umu
simbola, iz kojih ih ni najbolji vodi ne moe izvui.
Starac Manojlo, svake veeri mu je itao prepisku sa Aleksijem Jagupom, iz koje
su provejavale samouverenost i nada ve umorenog vizantijskog sveta.
Onda mu je do uha stigao moni glas Eneje Silvija Pikolominija, krunisanog pesnika franakog cara. Njegov spis se zvao Evropa i Azija.
Nakon ovog dela bio je ubeen da e Praistoriju Turaka bolje napisati hrianin
nego njegov plemenik.
Tragao je za svojom vizijom, kada mu pokazae tri pohvale, njemu posveene,
ispisane ljubiastim mastilom kakvo dosad nije video, ak ni u starim iluminacijama
Kurana. Poto leporeka Erina sa ostrva Telos, ijoj se pesmi Vreteno, posveenoj
mrtvoj prijateljici, od ranih dana divio, vie nije bila meu ivima, ovaj manuskript je
bio jasan znak da je pisac Praistorije Turaka pronaao njega, naruioca potrebnog
spisa.
Nisam spremno prihvatio toliku milost. Tragao sam za pretnjama, aluzijama i
dvosmislicama u sultanovoj velikodunoj ponudi. Sumnjao sam u njegovu iskrenost i
sve vreme dok sam po njegovom diktatu pisao tursku hroniku, oekivao da e me na
koncu posla umoriti. Moj zadatak nije bio teak. Bio sam belenik, zapisiva Muratovih
rei. Trebalo je da ispravljam njegove stilske greke, ali ih nije pravio. Ono to mi je
tog dana obeao dobio sam, i dalje sam se zvao Teodor Gazes, nisam se poturio,
zadrao sam svoju veru, bio slobodan ovek, ulazio u sva sultanova dvorita i vrtove,
primao poasti i kese s novcem. U istoj, 22. godini ivota iskusio sam opsadu, patnju,
glad, video smrt i oplakivao blinje. Ba kao Muratova sanovnica Erina. U istom danu
283
bio sam suanj i slobodan graanin. A kada sam, nakon mnogo dana zapeatio i
potpisao naruenu hroniku, Murat me imenova za uitelja dece talaca na njegovom
dvoru. Vremenom, dok smo se bavili naruenim delom, zavoleo sam Murata i odrodio
se od bojazni da e me naposletku, kada mu postanem beskoristan, umoriti.
Moj prvi, najstariji i najbolji uenik bio je mladi gospodin Stefan, sin despota
ura. Ovom mladiu lepog i muevnog lica, oi su bile usaene blizu, pomalo ukoso, sputajui se lepravo poput draperije, nalikujui lenjim unovima ili krupnim koticama badema. Oduvek su bile tune i iz dana u dan su bile sve tunije, u senovitoj
uionici sultanovog dvora, blizu perionice i pomone kuhinje. Bio je izrazito visokog
stasa, za razliku od Kantakuzina, porodice njegove majke Irine, koju sam lino poznavao. Lep kao Apolon. Lepi od svih vitlejemskih muenika zajedno. Mada neto malo
ispoeno, svakako od patnji i usamljenosti, njegovo telo je bilo skladno, najslinije
antikim kipovima. Rastrzanost mladieve due je bila vidljiva. Godinama sam nasluivao ta mui ovog krasnog mladia, ne donosei ni zakljuke ni pretpostavke. Isticati
se lepotom, prednjaiti privlanim izgledom, a biti mukarac u Turskoj, talac i rob,
znai samo jedno postao si tajna, svojina i pasija visokog inovnika na dvoru. Ako
nema slobodu kao ja, Teodor Gazes, pisac spasonosne knjige, kupljenu ulizitvom
i laopisom, nego si rob gonjen skorpionima i bievima ili talac prisiljen sramotom
i jedom, postaje plen bludnika, nevernika, grehu sklonih gospodara, bilo da su oni
tvoji uvari, vlasnici, neznanci, domaini, vojnici ili sluajni prolaznici. Redom Agarjani
ne razlikuju muko i ensko, staro i mlado. Dok te oni silom obljubljuju, obavezan si da
uti, da uiva kao ena i stenje kao bludnica. Pamti samo dve stvari, kako ti bridi
kosa na temenu, i ono drugo, od ega te je stid.
Ali, uznemirenost mog najomiljenijeg uenika bila je napeta i izrazita, prosto se
propinjala kao konj, te sam naposletku zakljuio da je usputni blud koji je svakodnevna pojava u agarjanskom paklu, samo deo jednog mnogo sloenijeg mozaika deakovog uasa i dvojedunosti. Kao pedagog i nean ovek, potrudio sam se da saznam
istinu. A to je bilo tee nego napisati Praistoriju Turaka po Muratovoj volji! Zato sam
u tajnosti sastavio opsean roman pod nazivom Pohvala psu, takoe namenjen sultanu, ali za razliku od udvorikog tona njegove prve knjige, ovaj, ironinog i zatitnog
naslova je bio istinit. Tri duge godine, svako vee, trao sam u svoj konak, smeten u
jednoj prljavoj gostionici od epenaka i dopisivao nove rei. Slova ispovesti i istine.
Nadahnut stradanjem i sramoenjem sina srpskog despota ura. Svoje tivo sam
zapoeo nemilim dogaajem, kome sam bio oevidac.
Jedna Grkinja, porodilja, reei kao kuka koja brani svoje mlade, poput strele
je prola kroz strae i neprimetno stigla do sultanovog atora. Tvoj vojnik mi je ukrao
mleko, namenjeno mojoj deci. Njih je estoro i svi su gladni. Vrati mi ono to je moje,
pa da idem, prosiktala je ova razbesnela, dugokosa i raupana majka, vlanih prsa,
ako si sultan, dodala je retorski, jer ako nisi moja deca e umreti zajedno sa mnom,
svejedno je da li od gladi ili od tvoje sablje.
Murat je gledao u enu koja je, kada je zavrila svoju tubalicu, valjda shvativi
ta je rekla i u kakvoj se opasnosti nalazi drhtala kao prut, ali se jo drala na nogama.
Pokai ga eno, hou da ga vidim, proderao se odjednom glasom koji je liio na
grmljavinu. Kada su doveli optuenog pred sultana da mu sudi, opet je nastala kratka
284

pauza, dovoljna da Murat odsanja san o osvajanju jednog naroda, iroko otvorenih
oiju.
Ako mu ne rasporite stomak, kako emo videti ta je jeo i pio?, obratio se pitanjem svojim vojnicima, koji su ga okruili. Otvorite mu eludac, to je najlake. Ako
u njemu ne naete mleko, onda jednako postupite i sa ovom laljivicom, progovorio
je polako, i sa njenom decom, dodao je tiho, kao da e nekog dragog pored svog
uzglavlja da probudi.
Straa je odmah izvukla iz atora optuenog i tuiteljku, jednako postupajui s
njima. Bez rei je izvrila nareenje.
Iz eluca vojnika, koji je svoj dom ostavio pre dvadeset godina da se vie nikada u njega ne vrati, pored krvi i sluzi, niz sablju delata poteklo je ukradeno mleko.
Grkinja je gledala kako se ono to je namenila svojoj nejai prosipa na ispucalu
zemlju.
Iz vojnikog logora i od sultanovog atora isterana a da joj nije nadoknaena
teta, iako je samo iz tog razloga rizikovala svoj bedni i ropski ivot. Ipak, nauila je
neto o Turcima. Da veruju u istinu, a ne u pravdu. Alah je pravedan, mi nismo, kau
oni.
Tako zapoinje moja tajna ispovest, koju je moj uenik pri svom tunom povratku u Srbiju poneo sa sobom, nameravajui da je prikljui smederevskoj biblioteci.
Ironian naslov Muratovog ivotopisa znai zapravo Pogrda psu. Isto je i sa naslovom
Praistorija Turaka. I on je netaan i ironian. Jer Turci nemaju ni svoju istoriju, a kamoli
praistoriju. Ipak, pokazalo se da pojam praistorija postoji u Muratovoj viziji budunosti, bez obzira to je ona iluzorna i paradoksalna. Naslov moje prve knjige, sleduje a ne
prethodi sultanovim ambicijama. utljivi Anadolac nikome nije dozvolio da proita
knjigu u koju je verovao i od koje se ni na konju nije odvajao. Znao je da sam pisao o
istoriji podneblja a ne njegovog naroda i da je Praistorija Turaka zapravo praistorija
Romeja. Da je cela knjiga u naslovu to ni jednom nije dokazao, niti je to mogao da
uini neko drugi, poto je spalio kao lomau, nakon to je oslabio i ostario, ne osvojivi Konstantinopolj. Posle toga je odbacio haljine sultana i uao u derviki red, kao to
su nai sveti carevi postajali monasi.
Oba Muratova spisa, poznat i nepoznat, napisao sam u jednom primerku, prvi
na sultanov zahtev, drugi iz straha da se moje nepoinstvo ne obelodani. Poto je
Murat unitavanjem Praistorije Turaka poinio oceubistvo, jer je on zapravo bio njegov roditelj, a ja tek uurbana i uspaniena babica, piui vredno Filelfu, pokuao sam
da rekonstruiem lomau rei, vaskrsavajui ih, ali bilo je to kao da iznova sastavljam novu hroniku, bie upotrebljavajui perorez nego pero, jer Muratove metafore,
izmiljotine i hvale zaboravih u asu nastajanja, izgubih ih zauvek kao vodu u reci. A
onda su me, Stefanovim povratkom u Srbiju, dogaaji pretekli, pa napustih zapoetu
nameru, predoavajui svom vernom prijatelju Pohvalu psu kao drugi ivot spaljene
knjige.
U meni su od prvoga ropskog dana do danas postojala dva oprena glasa, prvi
pomirljivi, spasonosni, javni, naglas izgovoreni, glas opstanka, i drugi, u zaleini, nutrini, tajni, zavetrini, koje sam prepoznavao kao jedinstveni glas kritike, pobune i slobode. Kao da su u istom telu stanovala dva Teodora Gazesa, koji su oduvek bili u opreci,
svai i raspravi. Oni su razliito mislili, zakljuivali, pa i delovali. Ali, bila je to cena
285
slobode koju sam osvojio ne samo zahvaljujui Muratovoj milosti, nego i sopstvenoj
mimikriji. Jer, kada je Murat oslepeo mog najboljeg uenika, nisam se pobunio, javno
sablaznio i izrekao to mislim. U kleti svojoj godinama sam plakao, posmatrajui kako
mu duice blistavih oiju blede i izjednauju se s beonjaama, kao da su zaprljane
tufne isprane u cei.
286

Dipl. in. arh. Slavica VUJOVI

Pokrajinski zavod za zatitu spomenika kulture Petrovaradin
Razvojni projekat integrativne zatite

naslea vekovi Baa, 20062010.
kao primer primene savremenog pristupa zatiti

kulturnog i prirodnog naslea
Rezime:
Nikada savremeni ovek nee uspeti da shvati sveukupnost istorijskog prostora u fizikom, mentalnom/duhovnom i drutvenom smislu. Fiziki ostaci nestaju, mentalni
sklop je dalek savremenom oveku, a drutveni prostor nedovoljno poznat. Ipak, postoji kod koji objedinjuje sve periode i samo on moe objasniti nastanak, oblike, nestanak... Taj kod u velikoj meri zavisi od pejzaa i njegovih karakteristika, a u sadejstvu
prirode i oveka nastaju razliiti kulturni pejzai.
Projekat Vekovi Baa kao polaznu osnovu imao je svest o vrednosti i posebnosti prirodnog i kulturnog pejzaa optine Ba. Srednjovekovna tvrava Ba sa podgraem, franjevaki samostan, manastir Boani i tursko kupatilo ine okosnicu Projekta u
ovom panonskom, podunavskom pejzau bogate i vieslojne prolosti.
Projekat Vekovi Baa je razvojni pilot projekat integrativne zatite uz primenu
koncepta odrivosti. Osmiljen je kao petogodinji i sprovodi se kroz tri komponente,
koje se meusobno proimaju i imaju faznu realizaciju, korak po korak, do ostvarenja
ciljeva Projekta.
Kljune rei: naslee, pejza, konzervacija, odrivi razvoj, univerzalna naslee, vrednost
Radei na istraivanju i konzervaciji kulturnog naslea nosim oseanje

da nikada savremeni ovek nee uspeti da shvati sveukupnost istorijskog
prostora u njegovom fizikom, mentalnom/duhovnom i drutvenom smislu.
Fiziki ostaci su u velikoj meri nestali, ili ubrzano nestaju, mentalni sklop je dalek savremenom oveku, a drutveni prostor nedovoljno poznat. Ipak, postoji
kod koji objedinjuje trajanje i procese progresa i degradacije, objanjavajui
nastanak, oblike, nestanak... Taj kod u velikoj meri zavisi od pejzaa i njegovih
karakteristika, a u sadejstvu prirode i oveka nastaju kulturni pejzai, inei
prostore razliitim i posebnim.
Ovaj rad bavi se predstavljanjem ideje i njenom razradom u vezi sa istraivanjem i valorizacijom jedne specifine teritorije, na kojoj je sauvano vredno i meusobno isprepletano vieslojno naslee. Bolje poznavanje i sagledavanje prirodne, istorijske i kulturoloke sveukupnosti naslea pomae da se
287
shvati trajanje i neprekidna nit kulturnih tradicija, razliitosti i bliskosti. I da se

dalje traga koristei odgovore kao uvod u nova pitanja...
Koncept i struktura Projekta
Optina Ba nalazi se u jugozapadnom delu Autonomne pokrajine Vojvodine, u Bakoj, koja je ime dobila po ovom drevnom gradu. Zapadnu granicu optine ini reka Dunav, u duini od 43 km, koji je ujedno i dravna granica
sa Republikom Hrvatskom (naspram Vukovara). Ba je udaljen od Novog Sada,
glavnog grada Vojvodine 62 km i od Beograda, glavnog grada Srbije 140 km.
Od susednih optina vredna panje je takoe podunavska Baka Palanka,
gde se nalazi dravni granini prelaz (Ilok). Optinu ini est naselja, solidno
povezanih putnom mreom, sa ukupno oko 18.000 stanovnika naglaeno
multietnikog sastava (Srbi, Slovaci, okci/Hrvati, Maari, Romi, muslimani...).
Ba poseduje izuzetne resurse u kulturnom i prirodnom nasleu. U preniku
od petnaestak kilometara nalaze se tri kulturna dobra i celine od izuzetnog
znaaja (srednjovekovna tvrava, franjevaki samostan i manastir Boani), tri
od velikog znaaja (hamam, crkva Sv. Pavla sa samostanom asnih sestara
Notr dam i crkva Sv. Antuna pustinjaka), kao i brojna evidentirana kulturna
dobra. Veoma su znaajni vodeni resursi, ovog nekada movarnog podruja,
od kojih najvei znaaj ima reka Dunav, vaan evropski plovni (koridor F7) i
kulturi put, korito Mostonge, ribnjaci, jezero kupalite Provala. Specifinost
ove ravniarske teritorije ine vee povrine pod umom (oko 16%), sa lovitima (sl. 1).
Slika 1. Karta sa pozicijom Baa i tvravom u kontekstu ouvanih vodenih gradova
288

Projekat je nastajao
spontano, izrastajui iz aktivnosti vezanih za interventne radove na donon kuli
srednjovekovne tvrave u
Bau, zapoete tokom 2003.
godine, kada je skrenuta panja na ovo tada potpuno
devastirano kulturno dobro.
Probueni interes lokalne
sredine, uestalo prisustvo
strunjaka, prepoznavanje
odgovornosti Ministarstva
Slika 2. Teritorija optine Ba, koja je obuhvaena projek- kulture Republike Srbije i
tom Vekovi Baa
Pokrajinskog sekretarijata
za obrazovanje i kulturu AP Vojvodine za ouvanje ovog kulturnog dobra, dovelo je do postepenog irenja pravca konzervatorskog delovanja i na druga
kulturna dobra u Bau. Povoljnost za nastanak projekta predstavljala je i izrada
Prostornog plana optine Ba, za ije potrebe su izvrena dodatna terenska
istraivanja naslea po naseljima i atarima. Jo jednom je potvreno da optina poseduje izvanredne resurse, koji u prethodnim planskim dokumentima
nisu bili prepoznati kao nosioci razvoja optine. Ali, ovog puta postojala je
spremnost lokalne uprave da se istakne znaaj naslea i da se ono uvrsti u
strategije razvoja u Prostornom planu optine Ba, ime je u potpunosti podran stav slube zatite iskazan u strategiji ouvanja i prezentacije naslea.
Tako se ouvanje i zatita kulturno-istorijske batine nala na prvom mestu
ciljeva izrade Plana! Ovakav stav imao je uporite i u Prostornom planu Srbije,
u kome prigranina i podunavska podruja imaju prednost sa aspekta prioriteta kroz turistiki razvoj Srbije, kao i u postojanju meunarodnog okvira
za podrku turistikim programima za podunavsko podruje (nautika, biciklizam). Prilika nije smela da se propusti! Definisan je koncept projekta, koji je
u prednji plan stavio valorizaciju naslea u funkciji lokalnog razvoja. Nazivan
je Razvojni projekat integrativne zatite naslea optine Ba Vekovi Baa157
(sl. 2).
Dakle, postavljen je cilj da se kroz projekat Vekovi Baa dodatno istrai
celokupno naslee optine Ba u svetlu njegove izuzetne i univerzalne vred157
rojekat je nastao u okrilju institucija zatite, Pokrajinskog zavoda za zatitu spomenika kulture
P
iz Petrovaradina, koji je i njegov koordinator, ali je za nosioca odreena optina Ba, imajui u
vidu injenicu da prevazilazi delatnost Zavoda i da osnovna odgovornost u realizaciji pripada
lokalnoj zajednici.
289
nosti, te da se kroz planska i strateka dokumenata (re)valorizuju i optimalno

iskoriste potencijali kulturnih i prirodnih dobara u razvojne procese teritorije.
Da bi se ostvario ovako sloen zadatak i cilj, bilo je neophodno osmisliti strukturu projekta, koja e omoguiti da se strateki pristupi reavanju problema
u rasponu od istraivanja do adekvatne upotrebe i oprivreivanja. Ideja je
bila da se napravi kiobran projekat, sa otvorenom listom partnera, koji e
istovremeno delovati na svim poljima koja se dotiu naslea.158 Projekat Vekovi Baa osmiljen je kao petogodinji za period realizacije 20062010, sa
sprovoenjem koje tee kroz tri ravnopravne komponente. Komponentama
su objedinjene delatnosti i aktivnosti, koje su neophodne da bi se kulturna i
dobra i pejza tretirali kompleksno i celovito. Struktura projekta je sledea:
Komponenta A interdisciplinarna istraivanja, sa ueem nauke, edukacija, izrada planske dokumentacije, marketing.
Komponenta B konzervacija, restauracija, revitalizacija i prezentacija naslea, proizvodnja materijala za konzervaciju i revitalizacija kulturnog pejzaa.
Komponenta C organizacija i upravljanje projektom, podrka lokalnoj zajednici, razvoj turizma.
Projekat sadri globalni plan, u okviru kojega se definiu karakteristike
teritorije kroz Plan zatite/valorizacije optine Ba, baziran na multidisciplinarnim istraivanjima i rekognosciranjima terena, kao i plan primene kroz pojedinane potprojekte srednjovekovne tvrave sa podgraem u Bau, franjevakog samostana u Bau, manastira Boani i turskog kupatila hamama u
Bau (sl. 3).
Slika 3. Pogled na srednjovekovnu tvravu iz pravca zapada, sa tornjem franjevakog samostana

u drugom planu (foto: S. Vujovi)
158
290
Ideja i koncept projekta Vekovi Baa su autorsko delo arh. Slavice Vujovi, koja ujedno i koordinira tim Pokrajinskog zavoda u realizaciji projekta.

Realizacija Projekta kroz potprojekte

Srednjovekovna tvrava sa podgraem u Bau predstavlja nukleus projekta Vekova Baa. Re je o najbolje ouvanom srednjovekovnom fortifikacionom kompleksu u Vojvodini, koji pripada tipu vodenog grada. Tvrava
sa podgraem smetena je na otrom i dubokom bivem renom meandru
Mostonge, na prirodno izdignutom terenu koji je nekada bio okruen vodom.
Istorijski ambijent danas je znaajno izmenjen. Izgradnjom hidrosistema Dunav Tisa Dunav ispravljeno je korito reke Mostonge i obraeno kao kanal,
ime je tvrava sa podgraem ostala bez vodenog ogledala. Do tvrave se
sada iz pravca Baa stie preko betonskog peakog mosta, prolaskom kroz
Varo kapiju i kroz podgrae, ulicom Bake tvrave, uz koju je sa obe strane
razmeteno 39 okunica. Kolski prilaz tvravi omoguen je sa puta Ba Vajska, odakle se mone opekom zidane strukture sa donon kulom u dugom
potezu uoavaju i dominiraju plodnom bakom ravnicom (sl. 4).
Osnovu tvrave ini nepravilni petougaonik sa isturenim kulama na
uglovima, koje su meusobno bile povezane obimnim zidom. Tri ouvane
ugaone kule imaju krunu osnovu, dok je severozapadna etvorougaone
osnove. Jedini slobodnostojei objekat unutar tvrave je donon kula, kvadratne osnove, smetena u istonom delu tvrave. Vreme izgradnje ouvanih tvravskih objekata do danas nije u dovoljnoj meri rasvetljeno, ali su oni
Slika 4. Tvrava sa podgraem sa repernim takama (foto: R. Vlajkovi)

291
svakako izgraeni nad ostacima naselja iz praistorije, koje pripada vinanskoj

kulturi. Nastanak fortifikacije, koja je samo delomino ouvana, vezuje se za
vreme vladavine ugarskog kralja Karla Roberta, za period od 1338. do 1342.
godine. Dograivanje i ojaavanje tvrave trajalo je dva veka. Obimniji radovi preduzeti su od strane bako-karlovakih nadbiskupa zbog opasnosti od
turskih osvajanja, kada je ojaavan sistem odbrane uz dogradnju elemenata
prilagoenih artiljerijskom ratovanju (Peter Varadi od 1490. do 1495. godine
i Pavao Tomori, poetkom 16. veka). Nisu zabeleena vea razaranja tvrave
prilikom turskih osvajanja, ni prilikom njenog osloboenja 1687. godine. Meutim, fatalna razaranja nastala su tokom pobune Rakocijevih kuruka protiv
carske kue 1704. godine, nakon ega tvrava nikad nije obnavljana. Popaljena i minirana, onemoguena da ikoga vie odbrani, slavna razvalina sluila je
samo okolnom stanovnitvu kao izvor kvalitetnog graevinskog materijala.159
U okviru projekta Vekovi Baa planirane su brojne aktivnosti vezane za
prostor tvrave i podgraa i to u okviru sve tri komponente. Ono to je posebno vredno panje sa aspekta prirodnog i kulturnog pejzaa jesu aktivnosti
vezane za povratak reke Mostonge u istorijski tok / rovove. U komponenti A
obavie se multidisciplinarna
istraivanja, od kojih posebno mesto pripada sistematskim arheolokim iskopavanjima160 i saradnji sa naukom
u oblasti ispitivanja istorijskih materijala161 i statike
sanacije zidanih struktura (sl.
5). Planira se izrada studije
zatite sa detaljnom razradom celine podgraa u vidu
Plana boja. Za ove potrebe
obavljeno je snimanje celokupnog graditeljskog fonda i Slika 5. Tvrava, pogled sa donon kule na cisternu tokom arheolokih iskopavanja (foto: R. Vlajkovi)
obavljena su etnoloka istra-
159
Slavica Vujovi i Neboja Stanojev, Tvrava u Bau, Glasnik DKS (Beograd: DKS, 2005)
6771.
Arheoloka iskopavanja obavljaju se u organizaciji Pokrajinskog zavoda iz Petrovaradina, rukovodilac istraivanja je Neboja Stanojev, arheolog iz Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, u
saradnji sa Draganom Radojeviem, arheologom iz Gradskog muzeja iz Sombora i Milicom
Jovanovi, arheologom iz Muzeja Vojvodine.
160
161
292
Ispitivanja materijala su obavljaju u laboratoriji Tehnolokog fakulteta Univerziteta u Novom

Sadu pod rukovodstvom prof. dr Janje Ranogajec.

ivanja.162 Za povratak vode neophodno je izraditi prethodnu studiju izvodljivosti, imajui u vidu brojne intervencije na terenu, pa potom i plan ureenja
kompleksa, sa prateim rekreativnim sadrajima. U komponenti B obavljaju
se konzervatorski i restauratorski radovi na kulama i bedemima i podgrau,
ali i proizvodnja i programi primene tradicionalnih materijala za konzervaciju. Komponenta C omoguava korienje naslea u funkciji kulturnog turizma. Brojnim aktivnostima razvijaju se autentini proizvodi kulture ove izriito
multietnike zajednice (gastronomija, tradicionalni zanati...). Takoe, dalje se
unapreuje manifestacioni turizam (Dani evropske batine/European Heritage Days, viteki turniri i sl.) i mrea volontera i mladih koji se ukljuuju u realizaciju programa i u meunarodnu saradnju.
Franjevaki samostan spada u red najstarijeg ouvanog naslea na
prostoru obuhvaenom Projektom. Istraivanje, konzervacija i restauracija
arhitekture i umetnikih dela, sanacija vlage i prezentacija riznice franjevakog samostana predstavljaju vaan segment realizacije projekta Vekovi
Baa (sl. 6).
Slika 6. Franjevaki samostan, pogled sa istoka na apsidu samostanske crkve, najstarijeg dela
kompleksa (foto: S. Vujovi)
Mesto na kome je izgraen samostan sa crkvom nekada je bilo ostrvo,

okrueno vodama Mostonge i nalazilo se u neposrednoj blizini srednjovekovnog trga, to potvruju arheoloki ostaci. Kompleks je graen i dograivan
due od pola milenijuma. Crkvu sa prvobitnim samostanom krajem 12. veka
izgradio je monaki viteki red Kanonici Sv. Groba jerusalemskog, a stradao
162
Istraivanjima rukovodi mr Mirjana eki, etnolog konzervator iz Pokrajinskog zavoda u Petrovaradinu.

293
je 1241. godine u najezdi Huna. Od

1300. godine kompleks preuzimaju
fratri razliitih provincijala. Godine
1529. Turci su oskrnavili i crkvu pretvorili u damiju, to je narod upamtio dajui joj ime Crna crkva. Odmah
po odlasku Turaka 1688. franjevci iz
Gradovrha kod Tuzle, iz Bosne, zapoeli su obnovu, izvedenu u baroknom stilu u vremenu od 1734.
do 1768. godine kada je definisan
samostanski kvadrat i konaci. Re je
o retkom i autentinom vieslojnom
kulturnom nasleu (romaniko svetite i naos crkve Uspenja Bogorodice, gotiki zvonik, mihrabska nia,
arhitektura ranog baroka), sa vrednim slikarskim i vajarskim delima i
Slika 7. Samostan, hodnik u prizemlju
bogatom bibliotekom, gde se uva(foto: S. Vujovi)
ju stare i retke rukopisne i tampane
knjige.
Vanost ukljuenja u Projekat sagledana je u kontekstu univerzalne vrednosti naslea, ali i u kontekstu njegove samoodrivosti, budui da vlasnici nisu
u mogunosti da sami aktivnije uestvuju u ouvanju ovog vrednog naslea,
poto se zajednica svela samo na jednog fratra! (sl. 7).
Srpski pravoslavni manastir Boani ini jednu od taaka oslonca projekta Vekovi Baa, budui da se radi o vrednom, kompleksnom i ugroenom
nasleu. Manastir se nalazi u selu Boani, udaljenom 15-tak kilometara od
Baa, na podruju koje pripada irem pojasu stare obale Dunava. Celo podruje predstavlja vaan vieslojni arheoloki lokalitet i istorijsko mesto, sa
materijalnim tragovima kultura od praistorije, preko Rima pa tokom srednjeg
veka, koje se intenzivnije istrauje u okvir Projekta. Istorijat manastira poinje 1478. godinom kada je u tadanjoj Ugarskoj za vreme vladavine Matije
Korvina izgraen prvi manastir. U dugoj istoriji manastir je vie puta ruen i
obnavljan, a krajem 17. veka postaje sredite bake episkopije. Trudom Mihajla Temivarlije izgraena je 1722. crkva Vavedenja Bogorodice, koju je 1737.
godine ivopisao jeromonah Hristifor efarovi, unosei u tradicionalnu vizantijsku umetnost ideje zapadnog slikarskog programa. Ikonostas je slikan u
periodu od 1745. do 1748. godine i delo je ukrajinskih ikonopisaca Jova Vasiljevia i Vasilija Romanovia. Godine 1755. dozidan je zvonik, a 17861810. zavreno je formiranje manastirskog kompleksa. U manastiru se uvaju vredne i
294

retke rukopisne i tampane knjige, dragocene ikone i bogoslubeni predmeti

umetnike vrednosti. Pored spomenikih vrednosti nepokretnih i pokretnih
kulturnih dobara vano je istai i to da se manastir nalazi u prirodnom okruenju, nastalom u sadejstvu prirode i oveka, o emu se prvi utisak stie prolaskom kroz prednji park.
Projektom se predvia utvrivanje uzroka propadanja bojenog sloja freskoslikarstva u crkvi, sa ukljuivanjem nauke i uz upotrebu opreme za praenje vlanosti, to treba da poslui za pronalaenje najboljeg naina za njegovu
konzervaciju i restauraciju. Trud oko spaavanja ovog usamljenog i jedinstvenog ivopisa 18. veka u Vojvodini upotpunjava se prezentacijom lika i dela
njegovog autora u muzejskoj postavci smetenoj u manastirskom konaku (sl.
8. i 9).
Slika 8. Manastir Boani, pogled na ulaznu partiju i kompleks iz pravca zapada (foto: B. Janjuevi) i
lika 9. Manastir Boani, posledice dejstva vlage na freskoslikarstvo Hristifora efarovia
(foto: . anta)
Tursko kupatilo hamam u Bau, zajedno sa mihrabskom niom u

franjevakom samostanu predstavlja vredno i retko svedoanstvo o vremenu
osmanske dominacije na prostoru Vojvodine, ime se upotpunjava istorijski
i multikonfesionalni milje istraivane teritorije. Hamam se nalazi u delu Baa
koje gravitira ulaznoj kapiji podgraa, gde su se u prolosti sticale brojne komunikacije i most preko reke Mostonge. Ovaj prostor bio je od velike vanosti
za javne funkcije, a naslanjao se neposredno na zonu trgovita. Javno kupatilo
je izgraeno nakon 1578. godine, poto se u starijim turskim popisima, defterima ne spominje. Zabeleio ga je Evlija elebi prilikom posete Bau 1665.
godine, navodei da se radi o jednoprostornom hamamu. Nakon odlaska Turaka 1687. godine hamam je naputen i devastiran.
Prvi akcenat u realizaciji u okviru projekta Vekovi Baa dat je dodatnim
arheolokim iskopavanjima i multidisciplinarnim istraivanjima u cilju izrade
nauno utemeljene planske dokumentacije za restauraciju. Obnova hamama
podrazumeva i uklanjanje susedne kue, koja je izgraena na temeljima kuKulturni pejza savremeni pristup zatiti
295
Slika 10. Pogled na ostatke hamama iz pravca tvrave (foto: S. Vujovi)
patila, kao i ureenje okolnog prostora, vanog za revitalizaciju istorijskog ambijenta i za prihvat posetilaca. Odgovarajua namena u skladu sa prvobitnom
i povratak vode u hamam ima puno opravdanje i podrku lokalne zajednice
(sl. 10).
Zakljuak
Razvojni projekat integrativne zatite naslea optine Ba Vekovi Baa je
pilot projekat i studija sluaja izrasla iz rada na ouvanju naslea na jednoj
posebnoj teritoriji. Projekat je kao polaznu osnovu imao i svest o vrednosti
i posebnosti prirodnog i kulturnog pejzaa optine Ba. Takoe i svest da ga
genius loci i stepen ouvanosti i autentinosti materijalnih tragova i prirodnog
okruenja ine potpuno jedinstvenim. Preduzimanjem promiljenih akcija u
kontekstu lokalnog razvoja na bazi valorizacije kulturnog i prirodnog naslea
projekat je potpuno odriv u svim kljunim aspektima ovog koncepta i samoodriv za naslee koje bude dobilo odgovarajuu namenu. Utvrivanjem
karakteristika pejzaa na obuhvaenom prostoru stvaraju se uslovi za uporedna istraivanja i utvrivanje identiteta ireg podruja, odnosno regije. Prvi
rezultati idu u prilog verovanju da su ovakve ideje prepoznate kao opravdane
i da nailaze na podrku. Projekat je otvoren za saradnju.
296

Gordana MITROVI
Pilot PROJEKAT zatite i ureenja predela

i kulturnog i prirodnog naslea
banje Koviljae
Rezime:
Pilot projekat istraivanja, zatite i ureenja predela i kulturnog i prirodnog naslea
Banje Koviljae ima regionalni razvojni karakter, sa ciljem da se dodatno istrai i valorizuje naslee kao resurs izuzetne i univerzalne vrednosti, da se optimalno iskoriste
potencijali kulturnih i prirodnih dobara u razvojne procese ove pogranine podrinjske, danas stagnirajue optine, kako prihvatanjem odgovornosti lokalne zajednice
prema prepoznatim vrednostima, tako i davanjem vodee uloge nasleu u razvojnom procesu.
Socijalna i kulturna prava spadaju u osnovna ljudska i graanska prava u demokratskim drutvima koja tee ostvarivanju boljeg kvaliteta ivota. Zato potreba
izlaska iz stanja niskog ivotnog standarda zahteva da pilot projekat pokae mogue
pravce razvoja ka usmeravanju aktivnosti za ukljuivanje graana u iskoriavanje naslea i kulturnog pejzaa kao prioritetnog ekonomskog potencijala koji omoguava
otvaranje novih radnih mesta u kontekstu procvata odrivog turizma (zdravstvenog,
vaspitno-obrazovnog, sportsko-rekreativnog, seoskog) i srodnih privrednih grana
(aktiviranje starih zanata, proizvodnje zdrave hrane i lekovitih autohtonih vrsta, lov i
ribolov...).
Krajnji cilj svih aktivnosti na istraivanju, zatiti i revitalizaciji prirodnog i kulturnog naslea Banje Koviljae je izrada strategije za rehabilitaciju prostora, kao i master
plana koji podrazumeva povezivanje novim sadrajima obale Drine sa prostorom sa
banjskim sadrajem i planinom Guevo u jedinstveni kulturni, zdravstveni, sportski,
rekreativni, turistiki centar.
Pilot projekat zatite i ureenja predela i kulturnog i prirodnog naslea

Banje Koviljae predstavlja deo Programa istraivanja, zatite i revitalizacije Banje Koviljae, zajednikog programa Republikog zavoda za zatitu spomenika
kulture Beograd i Zavoda za zatitu spomenika kulture Valjevo, proisteklih
iz viegodinjeg projekta Topografija graditeljskog naslea u banjama Srbije.
Republiki zavod za zatitu spomenika kulture Beograd organizovano
je zapoeo realizaciju projekta Topografija graditeljskog naslea u banjama Srbije.163 Sistematsko evidentiranje, izrada dokumentacije i vrednovanje banjskog
graditeljskog naslea novijeg doba dugoroan je zadatak istraivanja, prou163
Rukovodilac Projekta je Gordana Mitrovi, istoriar umetnosti, konzervator savetnik.

297
Slika 1. Banja Koviljaa, crte prof. dr

Branko Maksimovi
Slika 2. Banja Koviljaa, avionski snimak, razglednica 1932. godina
avanja i definisanja spomenikih vrednosti ove vrste spomenikog naslea

Srbije. Zadatak je postavljen kao meuzavodska i istovremeno multidisciplinarna saradnja, sa ueem eksperata iz vie naunih disciplina i strunjaka
raznih struka (arhitekte, istoriari umetnosti, arheolozi, etnolozi, pravnici, fotografi, studenti arhitekture, kao i pejzani arhitekti, biolozi, balneolozi, geolozi,
geografi, prostorni planeri, ekonomisti, turizmolozi, sociolozi i drugi). Na osnovu rezultata moe se utvrditi najracionalnija metodologija daljih radova, kako
na multidisciplinarnim istraivanjima, tako i na sistematskoj analizi podataka i
nalaza, planiranoj sanaciji zateenog stanja i budueg razvoja banja korienjem potencijala prirodnih i steenih vrednosti naslea.
Osnovni ciljevi su zatita kulturnog pejzaa, celina istorijskog prostora i
njegove okoline, kao i urbana konzervacija istorijskih urbanih i prirodnih prostora, a sa krajnjim ciljem unapreenje kvaliteta urbanog prostora. Plan urbane rehabilitacije predvideo bi da se zajedno sa pojedinanim graevinama i
prostorom uvaju i stanovnitvo i tradicionalne aktivnosti istorijskog jezgra.
Istraivanja na terenu i analiza prikupljene dokumentacije iz izvora i neposredan uvid (intervjui, fotografisanje, tehniko snimanje, arhivska graa,
stare razglednice, literatura, tekstovi iz raznih nauka, kao i oni propagandnoreklamni) dokazali su znaaj i vanost zapoetih istraivanja i otkrivanja nedovoljno prouenog naslea u Banji Koviljai. Tokom sistematskih i detaljnih
istraivanja graditeljskog naslea, istorijskih prilika za njegovo nastajanje, sociolokih karakteristika, ekonomske organizacije ivota, saobraaja i infrastrukture, kao i prirodnih vrednosti i resursa, formira se Pilot studija zatite i ureenja
predela i kulturnog i prirodnog naslea Banje Koviljae (u saradnji sa Zavodom za
zatitu prirode Srbije) sa definisanim krajnjim ciljevima urbane obnove. Studija e obuhvatati: topografiju, definisane prirodne vrednosti i resurse, istorijski
razvoj i urbanu genezu, metodologiju urbane obnove, definisanje polazita za
projekat obnove istorijske panorame, ciljeve rehabilitacije i revitalizacije, pred-
298

log integrisanja naslea u drutveni i ekonomski kontekst podruja, katalog

pojedinanih graevina i dr. Rezultati multidisciplinarnog istraivanja i analiza
uslova i mogunosti za razvoj i revitalizaciju Banje Koviljae omoguili bi integralno ouvanje prirodne i kulturne batine kroz viefunkcionalnu urbanu
rehabilitaciju.
Kontekst projekta
Banjska i klimatska leilita i naselja za odmor i oporavak specifine su urbane
strukture, koja zahteva prostornu organizaciju jasnih namena. Urbana sadrina
i forma banja rezultat su sprege odreene pravilnosti, morfoloke i tipoloke
raznolikosti, kojom se pored fizikih uvaavaju i duhovne i drutvene potrebe ljudi. U Srbiji se ove posebne naseobine razvijaju ubrzano, uglavnom od
sredine XIX veka, da bi svoj vrhunac doivele tridesetih godina XX veka, i bilo
im je potrebno da za kratko vreme ostvare prelazak iz patrijarhalne seoske u
modernu gradsku sredinu.
Prva istraivanja termalnih izvora i banja obavljena su u novije doba na
zahtev kneza Miloa tridesetih godina XIX.164 Banje su pominjali i domai i
strani istraivai, istoriari i putopisci.165
U osnivanje, razvoj i ureenje banjskih naselja i leilita drava je uvela posebne zakone o graenju i graevinskom reonu, a posle 1862. godine
briga o upravi banjama poverena je Ministarstvu graevina i Ministarstvu
zdravlja.166 Potrebe za razvojem uslovile su vee zahvate u javnoj i komunal-
Baron Herder, Rudarski put po Srbiji, Beograd 1845; E. Lindenmajer, Opis mineralnih voda,
Beograd 1856.
164
165
. . Milievi, Kneevina Srbija, Beograd 1876; isti, Kraljevina Srbija novi krajevi, Beograd
M
1884; V. Kari, Srbija, opis zemlje, naroda i drave, Beograd 1887; F. Kanic, Srbija, zemlja i
stanovnitvo od rimskog doba do kraja XIX veka, knj. 1. i 2, Beograd 1985; T. Radivojevi, Srbija
u slici i rei, Beograd 1913; N. Hristi, Zapisi starog Beograanina, Beograd 1937. i dr.
166
K roz pitanja ureenja banja pokree se i razmatranje i aktiviranje zatite, i korienja

mineralnih voda, kao i uvoenje regulativa za banje (Brestovaku, Aleksinaku, Ribarsku,
Koviljau i Bukoviku gde se 1863. godine odreuje posebna komisija koja bi uvela bolji
red). Poetkom 1865. godine, u okviru Zakona o podizanju javnih graevina, prvi put su
ozvanieni odnosi prema javnim zdanjima pri mineralnim izvorima, kao i proces oko projektovanja, graenja i prijema graevina svih vrsta u javnoj upotrebi. U meuvremenu, do
1880. godine, donosi se itav niz uredbi i mera za ureenje banja, zatitu izvora naroito
mineralnih, kao i uslova za podizanje raznih graevina u banjama od kafana i konaita,
do graevina za administraciju, stanovanje i ishranu gostiju, kao i za pote, telegrafe i druga
javna i zdravstvena zdanja. Posle sreivanja prilika u Srbiji i ratova za osloboenje junih delova (18761878. godine) prvi put se u budetu Srbije predviaju sredstva za unapreenje
banja. Tada se usmeravaju sredstva i donose mere za ureenje Nike i Vranjske Banje u
novoosloboenim krajevima. Organizovanjem banjskog odbora za ulepavanje, na nivou
299
noj izgradnji: regulaciju i prosecanje ulica, ureenje parkova, izgradnju javnih

graevina (kupatila, hotela, eleznike stanice, kaptiranje izvora). Postepeno
su ova naselja poprimala izgled evropskih banja, i to izgradnjom znaajnih
arhitektonskih ostvarenja, negovanim banjskim parkom, organizovanom eksploatacijom izvora. Banjska i klimatska mesta nastajala su zahvaljujui posebnim prirodnim uslovima i potrebama stanovnika, a formirala su se u zavisnosti
od osobenosti sredine.167
U ranijim sistematskim demografskim i antropogeografskim prouavanjima razvoja naselja u Srbiji banjska mesta nisu izdvajana kao svojevrstan
tip naselja, ve su izjednaavana sa drugim, gradskim, seoskim ili meovitim,
a postoji i podatak da je u razliitim vremenskim periodima svaki jedanaesti
grad bio banjsko naselje.168 Stoga je nuno obaviti ponovne analize i prouiti
banjska mesta, posmatrajui njihov nastanak i razvoj, kako to odgovara njihovoj specifinoj funkciji.
Istraivanje banja, urbane geneze i graditeljskog naslea ukazuje na veliki
trud ranijih generacija da banjskim gostima i posetiocima prue najpovoljnije
uslove i raznovrsne bogate sadraje tokom boravka. Oblikovanjem prostora,
ureenjem prirodnog okruenja i gradnjom odgovarajuih graevina bio je
ostvaren prijatan ambijent za one koji se oporavljaju ili odmaraju.
Banja Koviljaa urbana geneza i razvoj naselja

Banja Koviljaa nalazi se u zapadnom delu Srbije, u regionu Podrinja. Smetena je na desnoj obali reke Drine, u podnoju planine Guevo, na nadmorskoj
visini od 125 m. Od Loznice je udaljena 6 km, a od Beograda 142 km. Do Banje Koviljae se stie magistralnim putem Ruma abac Loznica.
drave 1897. godine, kao i donoenjem pravila za banje, poklonjena je posebna panja
ureenju i korienju banjskih prostora 1904. godine. Tek 16. juna 1914. godine, pred sam
poetak Prvog svetskog rata, objavljen je u Srpskim novinama prvi Zakon o banjama u
Srbiji, ija je primena zapoela 1920. godine. Pravilnik o podizanju graevina u banjama:
Vrnjakoj, Vranjskoj, Bukovikoj, Brestovakoj, Nikoj, Rusandi, Koviljai, Soko, Ribarskoj,
Matarukoj i Mladenovakoj donet je 14. maja 1924. godine. Prvi Zakon o banjama posle Drugog svetskog rata, koji je i danas na snazi, objavljen je 6. novembra 1992. godine
(Slubeni Glasnik Republike Srbije br. 80, 1992, 27812782).
B. Maksimovi, Urbanistika misao u Srbiji poetkom XX veka (Vrnjaka Banja 1975) 187201; isti,
Idejni razvoj srpskog urbanizma - period rekonstrukcije gradova od 1914. godine, Beograd 1978; G.
Mitrovi, Graditeljsko naslee u Bukovikoj, Vrnjakoj i Banji Koviljai, Zbornik... (Sokobanja 1996)
7680; ista, Graditeljsko naslee u banjama Srbije, Saoptenja RZZSK XXX-XXXI (Beograd 2000)
175191.
167
168
300
M. Nedeljkovi, Etnoloki pristup graenju banjskih i klimatskih leilinih naselja, Zbornik radova
Drugog strunog skupa Strategija urbanizacije i razvoja banjskih i klimatskih mesta Jugoslavije,
(Sokobanja 1996) 6875.

Arheoloki nalazi potvruju da je podruje Banje Koviljae bilo naseljeno

jo u rimsko doba. U srednjem veku, pod zidinama Koviljkinog grada, narod
ovog kraja koristio je izvore lekovite vode. Od tridesetih godina 16. veka Turci
iz Mave i Podrinja dolazili su u Banju na oporavak.
Izgradnja i ureenje Banje Koviljae zapoeto je organizovano od oktobra 1902. godine, kada je sainjen Ugovor o ustupanju eksploatacije izvora
Podrinjskom okrugu na 50 godina, a na osnovu Zakona iz 1898. godine. Banja je poznatija u starijim izvorima kao Smrdan banja, zbog neprijatnih mirisa
sumporovitih i gvoevitih voda i peloida.169 Mineralne vode (temperature
1528C) i lekovito blato predstavljaju prirodne lekovite faktore Banje Koviljae.
Najvee graditeljske aktivnosti u Banji Koviljai odvijale su se u periodu
od 1902. do 1912. i od 1920. do 1940. godine.170 U periodu pred balkanske i
Prvi svetski rat arhitekti Ministarstva graevina Vladimir M. Popovi i Dragutin
Masla formirali su jedinstvenu prostornu celinu sa centralnim radijalno reenim parkom sa fontanom u sredini, od koje se staze ire na osam strana na ijim krajevima su izgraena najznaajnija banjska zdanja. Na istoku je akademski komponovano, reprezentativno Sumporno kupatilo kralja Petra (D. Masla,
V. M. Popovi, 19041908) na koje se nadovezuje Blatno kupatilo (D. Masla, V.
M. Popovi, Jovanka Boni-Katerini, 19281930). Na zapadu su izvedene po
ugledu na evropska banjska zdanja, bez pretenzija da budu reprezentativne
i luksuzne, jednostavne u izboru arhitektonskog izraza, zgrade Uprave Banje,
vile Koviljaa i Bosna (V. Popovi, D. Masla, 19041912) i hotel Podrinje (dograen 1982. prema projektu arh. Mihajla Mitrovia). Eklektino reene graevine,
podizane tokom dvadesetih i tridesetih godina XX veka, rasporeene su na
obodu na kraju staza na severu je Banjska dvorana Kur salon (arhitekti:
Dragutin Masla, Milan Mini, Jovanka Boni-Katerini, Nikolaj Krasnov), konkavno oblikovan sa elementima arhitekture i dekorativne plastike preuzete iz
istorijskih stilova. Juno su simetrino postavljeni hoteli Dalmacija i Hercegovina sa obuhvatnom kolonadom izmeu (arh. Milan Mini), u detalju inspirisani
narodnim neimarstvom.
Koncept urbane forme Koviljae primer je uspene simbioze izgraene
sredine i prirodnih elemenata. Osmiljeno formiranje parka teklo je paralelno
sa projektovanjem i izgradnjom zgrada, staza i sadnjom zelenila. U parku se
nalazilo nekoliko manjih paviljonskih graevina, i to: mala zgrada kupatila nad
gvoevitim izvorom i dve esme (gvoevita i bakarna), mali paviljon nad
glavnim sumpornim bunarom i malo staro sumporovito kupatilo. Dekorativne
169
S. Petrovi, Banja Koviljaa, njezina okolina i lekovitost, Beograd 1934, 4257, 144.
A. Kadijevi, Rad arhitekte Milana Minia u Banji Koviljai (19201928), Zbornik... (Sokobanja
1996) 8992; A. Kadijevi, S. Markovi, Milan Mini, arhitekt i slikar, Prijepolje 2003.
170

301
monumentalne kapije, detalji urbanog mobilijara (klupe, svetiljke, ograda i dr.)

projektovani su i izvedeni tokom tree decenije prolog veka, a odobreni u
Odeljenju Ministarstva graevina pri Drinskoj banovini, i sauvani u preostaloj
arhivskoj grai Uprave Banje.
Brojne graevine vile, pansioni i sanatorijumi, izgraeni u prostoru prstena oko parka u periodu izmeu dva svetska rata, reprezentativna su graditeljska ostvarenja.171 Poseban autorski peat urbanoj strukturi i graditeljskom
nasleu ostavio je arh. Milan Mini, tokom viegodinjeg boravka u Koviljai
u treoj deceniji HH veka.172 Znaajnu ulogu imali su i preduzimai Milorad B.
Stojanovi, oka Jovanovi, Kei i drugi. Arh. Mihajlo Mitrovi ostavio je trajne
posledice svojim delovanjem na urbanom tkivu Banje Koviljae, kako urbanistikim planom iz pedesetih godina XX veka, tako i graditeljskom delatnou.
Prema njegovim projektima izvedeni su (osim dogradnje hotela Podrinje): na
obodu parka jugoistono Hotel Guevo (19661967), na padini Gueva Stacionar UN, kafe poslastiarnica vajcarija u parku (1980), parohijski dom (1985),
vile u nizu (19881991), kao i stambeno-poslovna zgrada Vila Zora u ulici Marala Tita, severozapadno preko puta parka (19901992).173
Slika 3. Banja Koviljaa, vila dr Petrovia, terenski crte arh. Lidija uljagi
Slika 4. Banja Koviljaa, vila dr Petrovia, stara

razglednica
Na breuljku, zvanom Malo Guevo, tridesetih godina XX veka sagraena

je monumentalna zgrada Sanatorijuma za ratnu siroad (danas deo Loznike
bolnice). Na platou na istaknutoj koti Gueva, nad Banjom, podignut je spomenik piramida sa kosturnicom (19271929. arh. G. V. Todi), u kojoj su sahranjeni posmrtni ostaci oko 3200 srpskih ratnika, kao i austrougarskih vojnika.
Ovo znamenito mesto obeleava bitku na Guevu voenu u sklopu velike
302
171
G. Mitrovi, Prva faza istraivakih radova u Banji Koviljai, Glasnik DKS 28 (Beograd 2004), 138
143.
172
A. Kadijevi, S. Markovi, Milan Mini, arhitekt i slikar, Prijepolje 2003.
173
A. Kadijevi, Mihajlo Mitrovi, projekti, graditeljski ivot, ideje, Beograd 1999.

bitke na Drini izmeu srpske i austro-ugarske vojske (od 9. septembra do 6.

novembra 1914. godine).174
Analiza stanja, problemi zatite i revitalizacije naslea

Specifinost naslea, nastala tokom istorijskog razvoja posebnog tipa naselja
kakve su banje u kulturnom, ekonomskom, tehnikom pogledu, u ivom
istorijskom naselju sa kontinuitetom funkcija zahteva postepene promene
u odravanju graevina i infrastrukture. Zateeno graditeljsko naslee ukazuje
na neophodnost potovanja i ouvanja kako vrednih arhitektonskih zdanja,
tako i principa koji su vladali u vreme njihovog nastanka. Stoga je neophodno
da se obnove prirodne i kulturne vrednosti i vrati funkcija banjskog naselja za
odmor i oporavak.
Kroz pitanje kako se ljudi odnose prema okolini sagledana je promena
ponaanja u prilagoavanju okruenju, kao i prilagoavanje okruenja potrebama ljudi. Pitanje namee mogunost praenja i kulturne evolucije ovog
prostora, zavisne od vrste drutvenih pojava, odnosa i sistema drutvenog,
politikog i dranog ureenja, a zasnovane na razlikama kako u nainu ivota
tako i razliitim kulturnim navikama pojedinih drutvenih grupa u ovoj specifinoj banjskoj naseobini.
U XX veku u Banji Koviljai saglediva su tri perioda odnosa ljudi prema
prostoru, odnosno prema prirodnom i kulturnom nasleu. Prvi period je razdoblje razvoja, a karakterie ga entuzijazam, potreba i elja za prosperitetom
Banje, kako lokalne zajednice tako i drave, angaovanih u njenom razvoju i
izgradnji. Tada je formiran park i postavljene javne graevine na njegovom
obodu. Period je prekinut Balkanskim i Prvim svetskim ratom. Drugi period je
period uspona i vrhunca u razvoju i izgradnji Banje u kome se stvaraju trajne vrednosti i sutinske odlike: koriste se pejzana raznolikost i atraktivnost,
prirodna bogatstva, a u prostor se ugrauju autentinost, reprezentativnost
i razliitost oblika graevina, ali i ekskluzivnost sadraja. Ovaj period u Koviljai obeleio je i znaajan drutveni ivot, posebno u letnjim mesecima. U
Koviljai su vile, pansione, sanatorijume podigli lekari, trgovci, bankari, profesori, industrijalci iz Beograda, apca i Valjeva. Stvaranje svojevrsnih kulturnih
salona, mesta za provod i razonodu, mnotvo kafana, restorana i jedinstvena
kockarnica u Kursalonu po ugledu na evropske, dovodili su tek formiranu elitu
mladog srpskog graanskog drutva u Koviljau, fijakerom, malobrojnim automobilima i posebnim kompozicijama voza po, danas ukinutoj, pruzi uskog
174
S pomenik na Guevu utvren je za nepokretno kulturno dobro znamenito mesto (Slubeni

Glasnik RS 2005).
303
Slika 5. elezniko odmaralite, stara razglednica
koloseka, ijim je redovnim linijama dolazio narod na leenje, odmor i provod.

Na obali Drine bile su ureene plae. etalo se obroncima Gueva i bralo lekovito bilje i gljive. Period je zaustavljen Drugim svetskim ratom i po njegovom zavretku okonan promenom drutvenog i politikog sistema.
Trei period je razdoblje stagnacije i permanentnog pada kvaliteta ivota,
degradacije prostora i sutinskih promena u pristupu i odnosu prema njegovom korienju. Banja Koviljaa je bila optina sa razvojnim planovima Uprave
Banje, u kojoj su odluujuu ulogu imali banjski lekar i arhitekta. Pretvaranjem
Koviljae ezdesetih godina u mesnu zajednicu Optine Loznica marginalizovane su, a potom i ponitene sve njene specifinosti. Banja Koviljaa, danas
prigradsko naselje Loznice, podeljena je u nekoliko celina: deo koji ima hotelske i stacionarno leiline namene, deo koji je naselje kombinovanog sadraja sa stalnim stanovanjem, hotelima i pansionima i industrijski deo.
Velika socijalna previranja u drugoj polovini XX veka dovela su do devastacije prostora i graevina, kao i do podele jednoporodinih zgrada na vie
stanova i pretvaranja niza reprezentativnih sklopova na niz anonimnih jedinica. Najreprezentativnije vile pretrpele su devastiranje, i to ne samo zato to
mnogobrojni osiromaeni stanari, useljeni posle Drugog svetskog rata, nisu
mogli da ih odravaju ve i zato to je nova ideologija negirala luksuz teei
socijalnoj jednakosti. Naseljavanjem posleratnih beskunika u vile i pansione
Koviljaa je postala mesto njihovog stalnog stanovanja, kao i neto kasnije
radnika zaposlenih u novoosnovanoj industrijskoj zoni (fabrike Viskoza i Novi
304

dom), koji su postali socijalno ugroeni ve krajem osamdesetih godina. Formiranjem industrijskih postrojenja Koviljaa je doivela i ekoloku katastrofu.
Pretvaranje banjskog u naselje stalnog stanovanja povealo je gustinu naseljenosti i gradnju u najstarijim zonama. Ove promene izazvale su potrebe za
izmenom komunalno-sanitarnih instalacija, izmenom ili izgradnjom novih saobraajnica i drugo. Da bi se prevazili problemi komunalne neopremljenosti
i nezadovoljavajuih higijenskih uslova ili izbeglo skupo odravanje, neodgovarajuom i nestrunom rekonstrukcijom mnoge graevine i prostor izgubili
su autentinost. Urastanjem novih graevina u zelenilo i zamenom uslunih,
trgovakih i zanatskih radnji poslovnim centrima izgubljen je identitet i promenjena stara struktura. Na terenu se nailazi na primere naruenog urbanog
ustrojstva, kao i autorskih dela, gde su nestrunim intervencijama promenjeni, oteeni ili uniteni izvorni oblici urbane forme ili obrada arhitekture u
enterijeru i eksterijeru. Pretvaranje centralnih parkovskih hotela u specijalnu
bolnicu unoenje je novog sadraja kojim se omoguava odravanje zgrada,
ali i ignoriu potencijali razvoja turizma zdravih ljudi. Banje u Srbiji su jedini primer pretvaranja urbanih prostora u stacionare bolesnih. Banja Koviljaa
je 5 km udaljena od granice sa Republikom Srpskom, odnosno nalazi se u
neposrednoj blizini ratom (199296. godine) zahvaenog podruja, tako da
je pretrpela veliki priliv izbeglica, koji su bili godinama smeteni u hotele i
pansione. Ve ranije zaputeno i devastirano graditeljsko naslee dodatno je
ugroeno samoinicijativnim intervencijama prinudnih stanovnika na graevinama raznim pregradnjama, dogradnjama, premetanjima otvora, prilagoavanjem prostora za povremeni boravak svakodnevnim potrebama. Tiha
erozija neodravanja zahvatila je spomeniki fond naroito transformacija
oblika graevina, to uveliko menja urbani ambijent. Neplanskim i neprostudiranim potezima dovodi se u pitanje opstanak jednog od najznaajnijih
prirodnih resursa od izuzetne vrednosti za napredak zapadne Srbije. Osobene panorame, prepoznatljive vizure i upeatljive siluete naruene su, ime se
ponitava slikovitost Banje, a priguuju, zaklanjaju, potiskuju ili sakrivaju njena
prepoznatljivost i lepota.
Prostor Banje Koviljae, osim nasleenih prirodnih vrednosti izvora mineralne vode, flore i faune, sainjavaju i urbana matrica jedinstveno reen
park, etne staze i pravci, kao i namenski projektovane graevine tokom poslednjih sto godina. Nasleena urbana matrica sauvala je u najveoj meri
prvobitne oblike Banje i koncept njenih graditelja u svim osnovnim potezima,
te se ova koncepcija ureenja prostora mora potovati. Stoga je nuno da se
doe do bitnih podataka o prvobitnom stanju i svim izmenama nastalim u
prostoru Banje, to bi omoguilo rehabilitaciju prostora. Urbana obnova mora
se sprovoditi na nain koji e osigurati, pre svega, ouvanje izvornih urbanistiko-arhitektonskih, umetnikih i estetskih svojstava, a zatim u skladu sa
305
tim namensko osposobljavanje graevina za trajno korienje, konstruktivno

saniranje, i unoenje novih sadraja, koji proizilaze iz savremenih potreba stanovanja, kulturnih, zdravstvenih, turistikih, privrednih i drugih delatnosti.
Krajnji cilj svih aktivnosti na istraivanju, zatiti i revitalizaciji prirodnog i
kulturnog naslea Banje Koviljae je izrada strategije za rehabilitaciju prostora, kao i master plana koji podrazumeva povezivanje novim sadrajima obale
Drine sa prostorom sa banjskim sadrajem i planinom Guevo u jedinstveni
kulturni, zdravstveni, sportski, rekreativni, turistiki centar.
Koncept pilot projekta

Pilot projekat zatite i ureenja predela i kulturnog i prirodnog naslea Banje Koviljae ima regionalni razvojni karakter baziran na kulturnom i prirodnom nasleu Banje Koviljae (Optina Loznica, Mavanski okrug, Podrinjski
region). Proizaao je iz istraivanja, prouavanja, valorizacije i zatite graditeljskog naslea i prirodnih vrednosti Banje Koviljae, kao i iz injenice da
u ovom podruju postoji vei broj kategorisanih, znaajnih i evidentiranih
kulturnih i prirodnih dobara. Odnosi se na jedinstveno i autentino, vieslojno i raznovrsno kulturno i prirodno naslee u veem stepenu ouvanosti,
odnosno na kulturni pejza, koji nisu prepoznati kao prednost i specifinost
podruja, tako da do sada nije dolo do znaajnije integracije u razvojne
procese Optine Loznica. Ima za osnovni cilj zaustavljanje daljeg propadanja kulturno istorijskog i prirodnog naslea i definisanje strategije lokalnog
razvoja na bazi vrednovanja naslea i bolji ivot kroz realizaciju projekata.
Dodatno istraivanje i valorizacija naslea kao resursa izuzetne i univerzalne
vrednosti, polazite su optimalnom iskoriavanju potencijala kulturnih i prirodnih dobara u razvojne procese ove pogranine podrinjske, danas stagnirajue optine, najpre prihvatanjem odgovornosti lokalne zajednice prema
prepoznatim vrednostima i davanjem vodee uloge nasleu u razvojnom
procesu. Potreba izlaska iz stanja opteg niskog ivotnog standarda i nezadovoljstva zahteva da pilot projekat pokae mogue pravce razvoja ka
usmeravanju aktivnosti za ukljuivanje graana u iskoriavanje naslea i
kulturnog pejsaa kao prioritetnog ekonomskog potencijala koji omoguava otvaranje novih radnih mesta u kontekstu razvoja odrivog turizma
(zdravstvenog, vaspitno-obrazovnog, sportsko-rekreativnog, seoskog) i
srodnih privrednih grana (aktiviranje starih zanata, proizvodnje zdrave hrane
i lekovitih autohtonih vrsta). Za ostvarenje je neophodno aktivno ukljuivanje lokalne zajednice i uspostavljanje direktne saradnje sa njenom upravom
(Optina Loznica). Prirodno i kulturno naslee Banje Koviljae sagledava se
kroz prizmu vanosti i uloge koje ono ima u procesu planiranja i razvoja za-
306

jednice u kontekstu evropske konzervatorske teorije zasnovane na brojnim

konvencijama, poveljama i preporukama za primenu u praksi, isticanjem
vanosti ouvanja autentinosti i specifinosti podruja kroz rehabilitaciju
kulturnog pejzaa. Insistira se na statusu naslea kao drutvenom resursu,
to je utvreno Konvencijom o drutvenoj vrednosti kulturnog naslea (Framework Convention on the Value of Cultural Heritage for Society, Council of
Europe Treaty Series No 199 Faro, 27. oktobar 2005).
Opti ciljevi odnose se na: definisanje strategije lokalnog razvoja na bazi
vrednovanja naslea; zaustavljanje daljeg propadanja kulturno-istorijskog i
prirodnog naslea ukljuivanjem lokalne zajednice, posebno mlae populacije i irenje ideje odgovornosti za ouvanje naslea; dodatno istraivanje i
valorizacija celokupnog naslea u svetlu njegove univerzalne vrednosti i potom kroz realizaciju planskih dokumenata optimalno iskorienje potencijala
kulturnih i prirodnih dobara u razvojne procese optine; izrada stratekih dokumenata u oblasti koji e omoguiti razvoj podruja; investiranje u lokalnu
zajednicu kroz obnovu naslea i prateih delatnosti; realizacija u korist stanovnitva u svim nivoima aktivnosti; angaovanje lokalnog stanovnitva u
svim komponentama i fazama.
Strategija je zasnovana na: podizanju nivoa istraenosti i revitalizacije kulturnih i prirodnih dobara, koja se sada, uglavnom nalaze u neodgovarajuem
stanju, do nivoa da postanu poznati kulturni i turistiki punktovi u irem regionu; stvaranju kulturne ponude koja e privui posetioce i pruiti nezaboravan
doivljaj baziran na istorijskim sadrajima; naunoj utemeljenosti istraenosti
kulturnih dobara, sa uspostavljanjem jasne kulturne stratigrafije; utvrivanju
nosivog kapaciteta podruja, kako ne bi dolo do preterane eksploatacije naslea i gubitka kvaliteta istorijskog ambijenta; povezivanju na svim nivoima
potencijalnih partnera kako bi projekat zaiveo i dao povratne rezultate; publikovanju pojedinanih i sumarnih rezultata istraivanja i zatite; organizaciji
edukativnih radionica; ukljuivanju u meunarodne projekte i programe pomoi (poto se sa sredstvima iz lokalnog budeta, ali i na republikom nivou
ne mogu oekivati znaajniji iskoraci).
Realizacija PILOT projekta

Praktina realizacija ideje zahteva mnogobrojne pripremne radnje na lokalnom i nacionalnom nivou, takoe i na meunarodnom, da bi se ostvario dogovor u vezi sa buduim upravljanjem i strategijom razvoja podruja.
307
Pilot projekat zatite i ureenja predela i kulturnog i prirodnog naslea

Banje Koviljae osmiljen je kao etvorogodinji za period realizacije 2007
2010. godina, a sprovodio bi se kroz tri komponente koje se meusobno proimaju i imaju faznu realizaciju:
Komponenta A. Izrada studije izvodljivosti zahteva angaovanje eksperata. Od rezultata ovog dela projekta zavisie nain, mogunosti i brzina realizacije, kao i organizacija i priprema
svih ostalih aktivnosti: upoznavanje lokalne zajednice i
partnera sa projektom; razrada projekta, utvrivanje odnosa sa partnerima.
Komponenta B. Izrada konzervatorskih projekata i programa revitalizacije. Realizacija e se odvijati po fazama.
Komponenta C. P
odrka lokalnoj zajednici zasnovana je na edukaciji. Razliitim programima treba ukljuiti stanovnike u javnu
akciju za ouvanje naslea; organizovati (u saradnji sa
lokalnom vlau i raznim strunjacima) radionice sa temom naslee, kao i razne kurseve, seminare, kole starih
zanata, zdrave ishrane i sl. Vii nivoi specijalistikih edukacija za strunjake razliitih zanimanja vezanih za zatitu prirodnog i kulturnog naslea, turizam i zdravstvo
organizovali bi se uz podrku obuenog stanovnitva
kroz razne vidove usluga. Realizacijom ove komponente
projekta obezbeuje se i preduslov za korienje naslea i povratna korist lokalnoj zajednici. Rezultati Pilot projekta ukazae na dalje smernice za izradu nacrta stratekog plana korienja i odravanja kulturnog i prirodnog
naslea i razvoja turizma.
Sve komponente e se realizovati permanentno, a obuhvatae i odgovarajuu marketinku kampanju.
Zavrne napomene Opti principi zatite,

metodologija i pristup nasleu
Univerzalni znaaj naslea prihvaen je u savremenoj kulturnoj politici,
koja posveuje panju kulturnoj specifinosti i kulturnoj razliitosti. Savremeni pristup zatiti graditeljskog naslea podrazumeva novu, osavremenjenu metodologiju, zasnovanu na odreenim principima i utvrenim
308

kodeksima.175 Pojam zatita spomenika kulture proiren je na zatitu kulturnog pejzaa, celinu istorijskog prostora i njegove okoline, kao i urbanu
konzervaciju istorijskih urbanih i prirodnih prostora.176 Ali nije dovoljno
samo sauvati graevine i fizike strukture, ve je potrebno prepoznati i
nain razvoja takvog prostora, to je bitan deo ouvanja njegovog kulturnog identiteta.
Kulturna politika i ouvanje kulturne batine, ciljevi zatite i politika odrivog razvoja i upravljanja resursima, gde spada i banjsko kao specifino naslee zahtevaju poseban pristup ne samo konzervatora profesionalaca,
ve i definisanje uloge i odgovornosti lokalne zajednice i graana u brizi nad
nasleem kao vrednou koju treba preneti i buduim generacijama. Integrativni proces planiranja podrazumeva plan integrativne konzervacije kojim se
predlae da se zajedno sa fizikim ambijentom uvaju i stanovnitvo i tradicionalne aktivnosti istorijskog jezgra.177 Program urbane rehabilitacije obuhvata
kontrolisanje i upravljanje promenama, usaglaavanje potreba i intervencija u
istorijskom, urbanom i prirodnom prostoru ivog naselja, koje odgovarajuom
rehabilitacijom i prezentacijom kao vredan kulturni pejza postaje i resurs koji
donosi i ekonomski prosperitet. Ovi principi primenjeni su u savremenim kodeksima zatite urbanog graditeljskog naslea i ugraeni su i u Meunarodnu
povelju kulturnog turizma.
Prirodno i kulturno naslee Banje Koviljae, kao jedinstveno i nenadoknadivo bogatstvo ije ouvanje predstavlja deo procesa odrivog razvoja,
sagledava se kroz prizmu vanosti i uloge koju ono ima u procesu planiranja
i razvoja zajednice u kontekstu evropske konzervatorske teorije zasnovane na
brojnim konvencijama, poveljama i preporukama za primenu u praksi, istica-
175
E vropske konvencije i preporuke u oblasti kulturnog nasljea, EXPEDITIO, Centar za odrivi prostorni razvoj Kotor, Kotor 2005; ESDP Evropska perspektiva odrivog razvoja: ka uravnoteenom
odrivom razvoju teritorije Evropske unije, EXPEDITIO, Centar za odrivi prostorni razvoj Kotor,
Kotor 2005.
176
pravljanje pejzaima: novi putevi ouvanja prirode i kulture: N. Mtchell, S. Buggey, Zatieni
U
pejzai: korienje prednosti razliitih pristupa, preuzeto sa web site: www.expeditio.org/srp/
zasticeni pejzazi...
T. Marasovi, Povijesna naselja Sredozemlja, Pogledi 34 (Split 1988) 827841; N. Kurtovi
Foli, Princip odrivosti i zatita graditeljskog naslea, Principi i praksa odrivosti u razvoju
naselja u Srbiji 2 (Beograd 2000) 127155; B. ekari, Integrativna prostorna i urbana konzervacija, Principi i praksa odrivosti u razvoju naselja u Srbiji (Beograd 2000) 195204; J. Jokileto, Noviji meunarodni trendovi u ouvanju kulturnog naslea, Glasnik DKS 25 (Beograd 2001)
1114; H. Stovel, Integrativni pristup urbanoj i prostornoj konzervaciji, Glasnik DKS 25 (Beograd
2001) 2125; K. ezari, Za plan istorijskog gradskog jezgra, Glasnik DKS 25 (Beograd 2001) 2529;
B. ekari, Zatita urbanih prostornih kulturno-istorijskih celina, Glasnik DKS 25 (Beograd 2001)
2934; J. Jokileto, Planiranje naselja i konzervacija, Glasnik DKS 26 (Beograd 2002) 2127; S.
Vuenovi, Urbana i arhitektonska konzervacija, prvi tom Svet Evropa, Beograd 2004.
177

309
njem vanosti ouvanja autentinosti i specifinosti podruja kroz rehabilitaciju kulturnog pejzaa.178 Insistira se i na statusu naslea kao drutvenom
resursu, to je utvreno Konvencijom o drutvenoj vrednosti kulturnog naslea.179
310
178
. Goble, Vodi za urbanu rehabilitaciju: dokument pripremljen u okviru Programa saradnje i

M
tehnike pomoi Saveta Evrope, Beograd 2006.
179
F ramework Convention on the Value of Cultural Heritage for Society, Council of Europe Treaty
Series No 199 Faro, 27. oktobar 2005.

Dipl. in. arh. Saa CVETKOVI

Univerzitet Vaterlo, Ontario, Kanada
Poluostrvo Lutica put ka zdravoj

budunosti
Rezime:
Ovaj projekat predstavlja prostornu viziju budueg prirodno i kulturno zdravog razvitka poluostrva Lutice, jednog veoma bogatog, potentnog i jedinstvenog terena koji
se nalazi u jugoistonom delu Jadranskog Mora na Crnogorskom primorju. Bazirajui
se na savremenoj i sve neophodnijoj potrebi za ekolokim principima u planiranju,
ureenju i upravljanju naom okolinom, ovaj rad koristi holistiki ekosistemski pristup
kao metodologiju za pojanjenje i pojednostavljenje uroenih organizacionih i operacionih kompleksnosti terena. Zamiljena i otelotvorena kao Park prirodne i kulturne
batine, ova vizija prostornog razvitka je u biti voena idejom o besmrtnosti i sudbini
mesta, esto znana kao dua mesta. Fokus ovog rada je stoga ukorenjen upravo u
potrazi, otkriu, te konano i u zatiti, poboljanju i unapreenju mito-poetinosti
tj. due mesta Lutikog poluostrva. Na taj nain obezbeuje se ekoloka i ekonomska odrivost poluostrva, kao i celokupno zdravlje njegovih izmirenih i simbiozno povezanih prirodnih i kulturnih zajednica. Predlaui reenja za postojee probleme i
adekvatno iskoritavajui potencijale terena, projekat prua ujedno i novi model za
razvijanje i ureenje naih prostora u kome upravo dua mesta igra esencijalnu ulogu
odreivanja njihovog identiteta, znaenja, kao i pravca samog odrivog razvoja.180
Abstract:
This project creates a vision for the future environmentally and culturally healthy
evolution of the Lutica peninsula, a very potent and unique site along the Adriatic coast in Montenegro. While acknowledging the contemporary and increasingly
180
ojam zdrav u ovom radu koristi se u istom smislu kao odriv, ekoloki, harmonian i prirodan.
P
U svim tim sluajevima znaenje je, najdoslovnije, usmerenost ka ivotu i stvaranju. U ovom
kontekstu, pridev zdrav oznaava briljiv odnos prema prirodi, ili potovanje prirode, tojest,
relevantnih prirodnih i kulturnih sistema. Zdrav znai i napredan, uspean, perspektivan, stoga
to je u odnosu na prirodu u celini odriviji. Suprotan pojam bio bi nezdrav u smislu nekoristan, ak parazitski, koji u krajnjoj liniji predstavlja pretnju za opstanak. Ono to je nezdravo
ugroava sopstvenu budunost i sve ostale entitete u svom okruenju, kao i one u njihovoj
sferi uticaja.
Zdrav znai i harmonian, budui da podstie simbiozu izmeu zdravog sistema i njegovog
neposrednog okruenja. To znai da oni, ukoliko su meusobno usaglaeni, imaju koristi od
tog odnosa. Zdrav znai i prirodan poto se ovakav odnos usmeren ka ivotu veoma esto
sree u prirodi, a njegov prirodan proces evolucije, cikline promene, ouvanje prirodne,
dinamine ravnotee, ili homeostaze; prirodan znai i postojei u prirodi i opredmeen u
svakom aspektu svog postojanja.
311
important need for ecological incentives in designing, planning and management

of our environments, the work utilizes a holistic ecosystems approach as a methodological tool to ravel the sites inherent organizational and operational complexities.
Imagined and embodied in a Natural and Cultural Heritage Park, the development
vision is fundamentally driven by the idea of the immortality and destiny of a place,
often referred to as the sense of a place. The focus of the project is embedded in the
search, discovery and eventual safeguarding and enhancement of Luticas genius
loci, thereby ensuring its ecological and economical sustainability, and the overall
health of its reconciled natural and cultural communities. By proposing a resolution
for existing problems and fostering intrinsic potentials of the site, the thesis offers a
new paradigm for developing our environments wherein the spirit of a place plays a
quintessential role in defining their very identity and meaning.
Lutica je brdovito poluostrvo u jugoistonom delu Jadrana, odnosno,

severozapadnom delu crnogorske obale. Geomorfoloki i antropoloki posmatrano, Lutica je neodvojivi deo jedne vee regije Bokokotorskog zaliva.
Najupadljiviji aspekt pejzaa Lutice jeste kontrast zelenila kojim je celo to poluostrvo obraslo i plavetnila mora i neba. Kao posrednik u ovom dijalogu prirode, sivo-beli stenoviti teren stvara morfoloki bogate i kompleksne elemente reljefa koji se drastino razlikuje u severnom delu poluostrva okrenutom ka
Bokokotorskom zalivu od onog u junom delu okrenutog Jadranskom moru,
tojest puini. Pored izuzetnog prirodnog diverziteta na veoma maloj povrini,
Lutica je deo Bokokotorskog zaliva koji se smatra jednim od najlepih zaliva
na svetu.181
Iako poluostrvom dominira drevno prirodno okruenje, Lutica ima i bogatu kulturnu batinu koju su vekovima stvarali ljudi vezani za ovo mesto,
kao i za mnogo aktivniju okolinu. Dosadanja arheoloka istraivanja pokazala
su da su Luticu i Boku Kotorsku tokom etiri milenijuma esto nastanjivali
mnogi razliiti narodi. I pre i posle dolaska Slovena, mnoge drave, zemlje,
kraljevstva i imperije gravitirali su ka regiji Boke Kotorske usled njenog vanog stratekog poloaja u jugoistonom Jadranu, u blizini Otrantskih vrata i
Sredozemnog mora. Povoljni ivotni uslovi u toj regiji pitoma priroda, blaga
klima, topla voda i zalivi koji su sluili kao sklonite od pirata i otvorenog mora
podstakli su razvoj mnogih antikih gradova i naseobina du obale. Pored
toga, ova bogata oblast privlaila je i brojne osvajae. Vlast je tako prelazila iz
ruke u ruku, to je ostavljalo traga na toj regiji. Granice, vlast i opta politika,
drutvena i ekonomska situacija stalno su se menjali. Sve civilizacije i svi vladari od Ilira i grkih kolonista, Rima i Vizantije, do mletake i turske uprave koje
181
312
K lub najlepih zaliva na svetu osnovan je 1997. godine u Berlinu, a zvanino sedite nalazi mu
se u Vanu u Francuskoj. U Klub su ulanjena 32 najlepa zaliva kao to su oni u Riju, Kvebeku,
San Francisku i drugi. Boka Kotorska je primljena u Klub 2000. godine.

su usledile za Slovenima, kao i kratkotrajna ruska i francuska uprava i konano

austrougarska, italijanska i nemaka okupacija u prolom veku ostavili su
svoj trag koji se manifestovao u promenama kulturnog i prirodnog pejzaa i
koji je stvorio tamonje kompleksno naslee.
Ako genius loci predstavlja sutinsku karakteristiku, odnosno, duh nekog
mesta, onda se on, kada je re o Lutici nalazi u simbiozi dva inioca. Priroda
i delo ovekovih ruku upadljivo su povezani u jednu heterogenu, jedinstvenu
celinu. Prirodni diverzitet peane i ljunkovite plae, ostrvca i uvale, apsolutno nepristupane stenovite litice i podzemne peine i pilje ljudi su
esto pomalo menjali, a te promene nekada su se vrile iskljuivo radi korienja, ouvanja i shodno tome prilagoavanja prirodnoj sredini i njenim
potencijalima. Zahvaljujui tome postoje mnogi graevinski i drugi artefakti
kao to su mala pristanita, luke, ureene plae, objekti namenjeni osmatranju
i odbrani, ak i mala priobalna naselja koja, u potpunosti utopljena u okolinu,
uravnoteeno i harmonino ine celinu s prirodom. Na primer, autentine ilirske humke, takozvani tumulusi, srednjovekovne pravoslavne crkve, vekovima
stara sela, pa ak i austrougarske fortifikacije iz 19. veka, nalaze se na kopnu,
usklaene jedne s drugima, kao i s prirodnom sredinom. Ulepavajui netaknute padine obrasle lokalnim rastinjem i drevne maslinjake, gole, stenovite
planinske vrhove i ostrvca i uvale, kulturni artefakti deluju kao da se tamo
oduvek nalaze, kao da ih nije stvorila ljudska ruka, ve da su prirodne sile oblikovale jedan po jedan lokalni kamen.
Tokom poslednjih nekoliko decenija, za Luticu je, naalost, karakteristina ozbiljna nebriga za ouvanje postojeeg stanja, odnosno, jedinstvenog
prirodnog i kulturnog bogatstva koje se sastoji od sloenih, dobro integrisanih sistema prirodnog i antropogenog koji su u ovoj oblasti od pamtiveka
jedan pored drugog postojali i razvijali se. To ne samo to predstavlja nebrigu
za postojanje i ouvanje duha mesta, ve ozbiljno ugroava i dinamian, uravnoteen odnos izmeu ovekovih aktivnosti i okruenja u kojima se one odvijaju, a to sainjava duh mesta. Prirodno i kulturna batina Lutice u velikoj
meri je ugroeno usled nebrige, neodravanja, ili ak mogunosti da u potpunosti bude uniteno. to je jo znaajnije, sve vie postaju ugroeni prirodni ekosistemi, ukljuujui raznoliku i autentinu ivotnu sredinu itave regije.
Neplanska i nekontrolisana gradnja, nepredvidivi turistiki metodi zasnovani
iskljuivo na profitabilnosti, sve vee zagaenje okoline, propadanje kulturnih
spomenika kao to su crkve i utvrenja, ak i propadanje srednjovekovnih
naseobina na kopnu, kao i tamonjih vrtova, samo su neki od primera prateih pojava aktivnosti savremenog oveka i njegove ignorancije u pogledu
kulturne ravnotee sredine i prirodnog ekosistema Lutice.
Zbog svega ovoga Lutica se sada nala u veoma delikatnom i zabrinjavajuem, veoma specifinom poloaju, budui da stari, dobro utvreni i diKulturni pejza savremeni pristup zatiti
313
namiki stabilizovani uslovi tamonjih interaktivnih sistema njeni dugoroni

atraktori182 samo to se nisu poremetili i uruili, dok se novi, nepoeljni ve pojavljuju i usmeravaju itav sistem ka otuenju i ekoloki nepoeljnim uslovima.
Da bi se omoguila tana procena mogueg, ekoloki stabilnog, bezopasnog
po ivotnu sredinu i kulturno naprednog budueg razvoja poluostrva Lutica,
od najvee vanosti je da se ouva stara, nasleena simbioza izmeu ta dva
sistema karakteristina za istorijske atraktore. uvajui i podstiui odreene
potencijale (tojest, uslove koji podstiu spritus movens) i identifikujui i eliminiui odreene probleme, ili uslove to naruavaju ivotnu sredinu, poluostrvo
Lutica e moi da se, ne odustajui od svoje tradicije, razvije u bezbednu,
proaktivnu lokaciju, zdravu za sve postojee, meusobno povezane sisteme.
Teorija metodologija i genius loci

Kompleksni i sofisticirani ekosistemi kao to je Lutica iziskuju kompleksnu
i sofisticiranu metodologiju. To ovom radu namee veu potrebu za pronalaenjem adekvatne metodologije, zahvaljujui emu e se sva neophodna
pitanja koja se odnose na budui razvoj lokacije adekvatno identifikovati, razumeti i realizovati. Konvencionalni nauni pristup s linearnim uzronim i stohastikim svojstvima183, ini se, nije dovoljan, a ni odgovarajui za razumevanje poluostrva njegove sloenosti, heterogenosti, organizacije i operativne
simultanosti njegovih sistema.
Za budui razvoj Lutice, ekosistemski pristup predstavlja alternativnu
metodologiju za prevazilaenje izazova kao to su sloenost i dinamika, koje
su inae karakteristine za svaki iv, a time i samoorganizovan sistem. On je
rezultat mnogih teorijskih i praktinih radova iz oblasti jo nove i sve popularnije nauke ekologije. Jan Mekharg (Ian McHarg), Dejms Kej (James Kay),
Timoti Alen (Timothy Allen), Ken Jing (Ken Yeang) i Tomas Hekstra (Thomas
Hoekstra) samo su neka uticajna imena meu brojnim naunicima i ekolozima iji su radovi, mada nastali u razliito vreme i ne podjednako uticajni,
postavili temelj savremenoj metodologiji ekosistema, a u istoj meri podstakli
i razvoj ovog projekta.
U osnovi ovog pristupa nalazi se injenica da je svaki ekosistem jedinstven i da sadri karakteristine kompleksnosti, kao i posebne meusobne
veze elemenata koji ga sainjavaju. Stoga se snaga predloenog pristupa tezi
Atraktori termin uzet iz ekosistemskog pristupa. Odnosi se na specifine, sadanje uslove
odreenog sistema koji je u stalnoj interakciji sa svojom okolinom, dok istovremeno pokuava
da uspostavi dinamiku ravnoteu.
182
183
314
Ekosistemski pristup bavljenje kompleksnostima (Dr James Kay, 1999).

sutinski oslanja na multidisciplinarnu integraciju i analitiku proveru dinamike evolucije ekosistema u prostoru i u vremenu. Usled toga, on obezbeuje
sveobuhvatno razumevanje i kristalizaciju svih kompleksnosti, kao i organizacionih i operativnih osnova pojedinanih elemenata. Tako sofisticiran proces
iziskuje ukljuivanje izvesnog strukturalnog plana koji obezbeuje tano i relevantno prikupljanje, identifikaciju, klasifikaciju i organizaciju ispitanih injenica.
Da bi se razumela sloenost organizacionih i operativnih procesa na bilo kojoj
lokaciji, mora se inicirati istraivanje i to tako to e se uspostaviti hijerarhijska
struktura, potrebna da bi se lokacija analizirala u okviru irih kontekstualnih
granica, ali i u okviru vlastitih sastavnih delova. Prema tome, analiza ekosistema ukljuuje i iru perspektivu (ire okruenje, ivotnu sredinu i iri sistem) i
grupe integrisanih manjih jedinica (zajednice, stanovnitvo, pojedince). Ovo u
sutini obezbeuje iri kontekst, inkluzivniju perspektivu i razumevanje naina
na koji pojedinani elementi tvore celinu jednog sistema, a isto tako i naina
na koji je taj sistem povezan s drugima, kao i s eksternim iniocima ireg okruenja. U stvari, oni pomau u sticanju takozvane ire slike.
Ova analitika i sintetika metodologija realizuje se prvenstveno u obliku
mapiranja, to predstavlja veoma efikasan vizuelni metod, bitan za prikupljanje niza odgovarajuih podataka. U ovom sluaju, mapiranje predstavlja konzistentno, jasno i veoma sistematino organizovanje, procesuiranje i slaganje
veoma razliitih, rasutih informacija iz razliitih izvora, povezanih i integrisanih
u jednu celinu iskljuivo zato da bi se odreeni podaci bolje razumeli. Pokazalo se da je ovo i veoma efikasan nain za razdvajanje kompleksnosti jedne
lokacije u manje entitete kojima se moe upravljati, a koji imaju sopstveno
znaenje i identitet. Ovaj nain mapiranja istovremeno postaje osnovni preduslov za pronalaenje novih, skrivenih odnosa izmeu celine i delova, kao i
izmeu samih delova.
U sutini, predloeni ekosistemski pristup razumevanju poluostrva Lutica jeste fuzija analitikih i sintetikih metoda. To je metodoloko sredstvo za
otkrivanje svih osnovnih faktora, uticaja i vanih veza u okviru irokog spektra
nataloenih informacija koje su relevantne za oblast izuavanja. Ove informacije su bitne za utvrivanje pravca inicijativa, zadataka i odgovarajuih strategija upravljanja, iji konani cilj predstavljaju fleksibilnost i opstanak ugroenih
ekosistema i/ili zatita i unapreenje onih to to nisu. Ekosistemski pristup je
okosnica analize i sinteze na osnovu prikupljanja injenica i tehnikih podataka, kao i odgovarajuih podataka o ekosistemima. Shodno tome, on pomae
da se osiguraju relevantni drutveni, ekonomski, politiki, kulturni i ekoloki
aspekti ukorenjeni u bogato, slojevito naslee Lutice. Tako dobro struktuirana i sveobuhvatna metodologija omoguava istraivanje i olakava proces
pronalaenja i otkrivanja najvanijih elemenata i osnovnih sila koje oblikuju
315
identitet poluostrva, te su stoga bitne da bi se razumela Lutica i utvrdio njen

genius loci.
***
U okviru svog otvorenog traganja za bitnom dinamikom mesta, ekosistemski pristup moe da koincidira s traganjem za njegovim duhom. Latinski
izraz genius loci, oznaava osobenost nekog mesta, koju mu daje njegov duh
zatitnik, a prevodi se kao genije ili duh mesta (genius = genije, duh; loci =
genitiv imenice locus = mesto). U kulturi antikog Rima, ovaj izraz je imao
snanu mitoloku konotaciju. U sutini je oznaavao odreenog duha zatitnika, ili uopteno duh koji prua zatitu nekom mestu. Znaenje izraza genius
loci nije se mnogo promenilo jo od antike, a koristi se i primenjuje u mnogim
razliitim oblastima.
Kao i u mnogim prethodnim sluajevima, izraz genius loci u ovom radu
odnosi se na karakteristinu atmosferu nekog mesta, njegovu neopisivu privlanost i kvalitet. On oznaava onu posebnu sutinsku karakteristiku jednog
mesta, koja se sastoji od mnogih meusobno povezanih, osnovnih uslova i
to u onu najvaniju za razumevanje smog mesta. Prema tome, pojam genius
loci kako je korien u ovom radu istorijski, ali i konceptualno, ima isto znaenje kao i prvobitni pojam o duhu, tojest, boanstvu nekog mesta. Meutim,
on je povezan i s izvornim, linim oseanjem sadraja, kumulativne energije i
vie duhovnosti, proistekle iz iskustava steenih direktno na poluostrvu. Zbog
toga je korien jo jedan izraz koji obuhvata iri spektar, mnotvo novih, dodatih znaenja. Spiritus movens184 zato ne predstavlja samo duh koji obitava na
nekom mestu, ve duh koji ga pokree, ili duh koji ga oivljava.
Praksa Park prirodne i kulturne batine Lutica

Imajui u vidu posebne prirodne i kulturne karakteristike Lutice, prilikom razmiljanja o njenoj o budunosti, kao i prilikom planiranja te budunosti, potrebno je biti posebno obazriv. Strateke inicijative i predloeni planovi trebalo bi da potiu direktno iz traganja za tamonjim duhom mesta (slika 1). Oni
bi trebalo da se sagledaju i realizuju tako da omogue da se na poluostrvu
sprovedu promene koje e obezbediti zdraviji i ekoloki odgovoran budui
razvoj, kao i ouvanje i jaanje samog spiritus movensa, kao i uslova bitnih za
184
316
S piritus movens u svom najosnovnijem smislu oznaava skup svih sila svih vidljivih i nevidljivih tragova postojanja, svih isprianih i nesiprianih pria i svega drugog to je prolo kroz
neko mesto, ivelo na njemu, napustilo ga, ili iezlo. To je istovremeno i seanje i trenutni
pogled u budunost. On se, shodno tome, manifestuje kao najvanija energija koja u potpunosti proima jedno mesto i utie na sve to se na njemu nalazi.

Slika 1. Intuitivna skica osnovnih faktora koji

oblikuju genius loci Lutice i utiu na njega
Intuitivna skica primarnih sistema u interakciji
njegovo postojanje. Ovo je osnovni koncept za ouvanje ukupnog identiteta,

integriteta i odrivosti ivotne sredine na poluostrvu. Istovremeno, ove inicijative bi trebalo da uzmu u obzir odreene probleme i da pokuavaju da ih ree
vodei rauna o duhu mesta. Jedino prihvatljivo reenje koje bi eventualno
moglo da se uhvati u kotac sa svim problemima relevantnim za poluostrvo
Lutica i tamonjim, prolim, sadanjim i buduim uslovima, jeste predlog o
osnivanju parka prirodne i kulturne batine. Park ne bi bio orijentisan samo
na naslee, ve bi se mogao definisati i kao vienamenski park, s obzirom na
mnotvo sutinskih inilaca koji tvore neprocenjivo bogatstvo karaktera ovog
poluostrva (slike 2. i 3).
Slika 2. Mapa Parka prirodne i kulturne batine Lutice (Turistika mapa Lutice)

317
Slika 3. Vienamenska mapa Lutice (Fiziki plan Lutice)
Jedinstvena lutika priroda zahteva da se posebna panja obrati na klasifikaciju parka. Imajui u vidu njenu veliinu, Lutica bi trebalo da se uvrsti u
nacionalne parkove. Kako tamonji prirodni biodiverzitet i po svoj prilici izuzetne ekoloke vrednosti jo nisu ni istraeni ni procenjeni, poznate karakteristike
bi ovu lokaciju, logino, svrstale u drugu kategoriju zatienih lokacija u Crnoj
Gori u prirodne rezervate ili spomenike prirode. Meutim, ova klasifikacija je
neodgovarajua, poto ne uzima u obzir svu sloenost i sva bogatstva poluostrva, posebno ona to se odnose na kulturni aspekt i postojee fenomene.
Zbog toga bi Lutica mogla da pretenduje na novu tipologiju koja predstavlja
kombinaciju postojeih kategorija parkova. Ovaj hibrid bi se mogao nazvati
parkom prirodne i kulturne batine kao to je to Ta en na Gocu na Malti,
koji se definie kao:
relativno velika ruralna oblast ili divlja priroda ije karakteristike imaju izuzetnu arheoloku, ekoloku, geoloku ili pejzanu vrednost koja je dovoljno znaajna da opravda zatitu i kojoj je odobren ogranien pristup kako bi te karakteristike
mogle da se upoznaju iz edukativnih, turistikih i istraivakih razloga. Naziv park
prirodne i kulturne batine podrazumeva punu odgovornost za konzervaciju,
unapreenje i tumaenje prirodnih, arheolokih i panoramskih resursa odreene
oblasti, uz naglasak na neodvojivosti prirodnog i arheolokog parka, a time i integriteta prirodne i kulturne batine.185
185
318
T Cenc Heritage Park, Gozo, Malta, Report & Management Plan.

Predloeni park kulturne i prirodne batine najpre snano podstie na

odravanje preovlaujueg, vekovnog sklada izmeu oveka i prirode, kao i
na omoguavanje budueg odrivog razvoja celog poluostrva i njegovih zajednica i to kulturnog, ekonomskog, ekolokog, drutvenog i politikog. Park
bi trebalo da uva sve ekoloki znaajne/ugroene oblasti, da ouva stare, autentine tradicije, obnovi i oivi kulturne spomenike i zdanja koja su sada u
ruevnom stanju, da sprei njihovo dalje propadanje i da strogo kontrolie
urbanizaciju. Park prirodne i kulturne batine trebalo bi da Lutici obezbedi i
budui uspean razvoj time to bi omoguio ekonomski prosperitet zasnovan
na ekolokom turizmu i gazdovanju zemljitem, komunalnim uslugama, politici usredsreenoj na zajednice i, uopteno, odrivim ivotnim modelima. Ovo
podrazumeva i konzervacione i razvojne strategije koje na promiljen, altruistiki i naturalistiki nain, a pre svega adekvatno obezbeuju opte zdravlje i
napredak integrisanih kulturnih i prirodnih sistema i njihovog naslea.
U skladu s viestrukom klasifikacijom (IUCN) Svetske unije za zatitu prirode (The World Conservation Union) zatiene oblasti razliitih kategorija esto
se nalaze u susedstvu; razliite kategorije ponekad se uklapaju jedna u drugu.186
Za razliku od mnogih parkova iji su delovi jasno naznaeni kao oblasti koje
e se ili samo tititi i/ili samo konzervirati, zemljite na Lutici ima vie namena: rad, zabavu, rekreaciju, zatitu, ogranien pristup, razvoj, itd. Usled toga,
Park Lutica je, jasno, vienamenski park. To je mesto gde ljudi ive, rade, ue,
poduavaju, istrauju, mesto koje poseuju i na kojem provode odmor. To je
mesto za razmiljanje, duhovno uzdizanje, meditaciju, introspekciju i oporavak due i tela. Dakle, Park kulturne i prirodne batine Lutica istovremeno
podstie zdrav ivot, ekoloko obrazovanje, ekoloku svest, nauna istraivanja, odmor i rekreaciju. On stoga tei da postane novi model za odriv razvoj
submediteranskih priobalnih regija, budui da podstie kompromis izmeu
uspene turistike privrede, kao i kulturnih aspiracija i eljene prirodne ravnotee i ekolokog upravljanja zdravom ivotnom sredinom. Prema tome, Park
kulturne i prirodne batine Lutica u biti predstavlja hibrid bio-regionalnog
planiranja, razvoja ekoloke lokacije i formiranja parka te vrste.
Ovu nekonvencionalnu klasifikaciju i hibridnu prirodu predloga za Park
Lutica jednostavno je podstaklo istraivanje i otkrivanje duha mesta, s obzirom na to da je omoguilo jasnu viziju budueg razvoja, organizacije i funkcionisanja poluostrva. Ideja o osnivanju omoguila je posredovanje, pomirenje i
postizanje sinergije izmeu sada suprotstavljenih kulturnih i prirodnih zahteva:
turizma orijentisanog na ostvarivanje profita, sve intenzivnijeg urbanog razvoja i zatite i konzervacije ekoloki znaajnih oblasti koje su presudno vane
186
http://www.geocities.com Yosemite/3712/parkiucn.html
319
za odrivu vitalnost, biodiverzitet i stalne cikluse ivotne sredine. Konano,

hibridna priroda vienamenskog parka ne samo to nudi i reenja za sadanje probleme i ponovno uspostavljanje i intenziviranje dinamine ravnotee
izmeu kulture i prirode u Lutici, ve u znatnoj meri unapreuje i stabilnost
ekosistema i prilagodljivost tamonjih sistema buduim promenama, ime
obezbeuje njihovu zdravu evoluciju i upravljanje.
***
Moglo bi se dokazivati da je moda najznaajniji deo ovog rada njegova
povezanost s globalnom ekolokom krizom koja proima i fiziku i fenomenoloku sferu naeg postojanja. iroka slika ovog rada apsolutno se mora
sagledati u svetlu ekoloke revolucije i buenja, ali i kao pokuaj da se sprovede promena, da doe do eljene promene koju tako eljno oekujemo da se
dogodi u svetu. Naime, osnivanje parka prirodne i kulturne batine predlae
se kao vizija budue zdrave evolucije poluostrva Lutica, to bi olakalo isceljenje tamonje poremeene ivotne sredine i ponovno zadobijanje poverenja. Ideoloki i praktino, ovo znai povratak davno zaboravljenim metodima
gazdovanja na prirodan nain, na potovanje prirode i partnerskih odnosa s
njom; povratak osetljivosti, duhovnosti, umerenosti, ekoloki poeljnim nainima proizvodnje i rada, skromnosti i tradiciji, to bi moglo da predstavlja i
povratak prirodi i onome to zaista jesmo. Aktivnosti koje se preporuuju u
vienamenskom Parku prirodne i kulturne batine Lutica jesu jednostavan
nain ivota, upranjavanja starih obiaja i tradicionalnih metoda obrade zemlje, isto kao i peaenje i upoznavanje s kulturnom i netaknutom prirodnom
sredinom poluostrva. One e neizbeno utrti put isceljenju naselja na Lutici i
njihovog okruenja, kao i ponovno steeno potovanje prirode i njenih udi.
Hodajui stazama Parka prirodne i kulturne batine Lutica, penjui se na
tamonje brdo, sedei na ilirskoj humci i gledajui ka horizontu gde se nebo i
more sustiu, shvatamo da plava kugla, koju nazivaju i Majkom Zemljom, predstavlja nau granicu ona je naa kolevka i na grob. Sputajui se kroz gustu
makiju ka obali, odnosno, ka njenoj prastaroj, stenovitoj plai, trudimo se da
ne poremetimo ni tanunu paukovu mreu. Paljivo ulazimo u vodu koja je na
pustim lokacijama, kakva je ova, prepuna morskih jeeva. Sluajui neprestanu pesmu vetra i cvrkova, shvatamo da ovo nije samo na dom i dom nae
dece, ve i dom svih drugih bia i ivih organizama koji postoje na ovoj planeti. Odmarajui se ispod neke stare masline, pored pustog restorana u senci
zvonika jedne pravoslavne crkve, posmatramo kako se u daljini uzburkano
more razbija o stene. Ljudi ure ka brodiima koji isplovljavaju borei se s visokim talasima. Konano se uvia da se ljubav i potovanje prema zemlji vie
ne mogu shvatati samo kao ulepavanje i ouvanje predela. U stvari, ljubav i
potovanje zasnivaju se na svesti o naem ivotu u simbiozi s prirodom, tojest,
320

o naoj meusobnoj zavisnosti, budui da na opstanak po svoj prilici manje

zavisi od naih sposobnosti da manipuliemo i kontroliemo prirodu nego od
nae sposobnosti da se s njom usaglasimo.
Jednom kada ove individualne predstave, kao i relevantni principi, postanu deo kolektivne realnosti u vezi s poluostrvom Lutica, ali i nae globalne
ivotne sredine, naim probuenim ulima pokazae se stvarni svet. Tek tada
emo biti sposobni da vidimo, ujemo i osetimo uda prirode onakva kakva
zaista jesu, ne vie zaklonjena naim subjektivnim i ogranienim antropocentrinim tendencijama. Tek tada emo shvatiti da nebo nije samo neto pod
im hodamo, ve i neto kroz ta hodamo; tek tada emo postati deca prirode, stvarna deca planete Zemlje.
Vienamenske zone Lutice
Organizacioni
Opis
pristup
Zone visoke zatite prirodni rezervati
biodiverzitet/
zatita
endemskih vrsta
Zone konzervacije
kulturni i prirodni
spomenici
Zone revitalizacije/ revitalizacija,

restauracije
renovinaranje i
restauracija podruja s prirodnim
i kulturnim spomenicima
Lokacija
Regulacija
Ekoloki osetljive
zone:
uglavnom priobalne regije (more i
zemljite, stenovite
litice na junom i
jugoistonom delu
poluostrva)
podruje s velikom
erozijom (Obosnik)
Pojedinani spomenici odreene vrednosti:
rasuti i/ili grupisani
irom poluostrva
ograniene aktivnosti ljudi

stroga zabrana ekoloki tetnih aktivnosti (korienje dinamita prilikom ribarenja)
izuzeci: arheoloka iskopavanja/nauna istraivanja i kontrola izolovanih, usamljenih
lokacija
Kulturne:
stara naselja
pravoslavne crkve
utvrenja
Prirodne:
oblasti pogoene
erozijom
oblasti oteene
tokom NATO bombardovanja 1999. i
poara 2003.
zatita lokacija od izuzetnog

prirodnog i kulturnog znaaja
(ekolokog, istorijskog, arheolokog)
stvaranje tampon zona i prirodnih koridora
registrovanje svih nezatienih
spomenika i izvetavanje o
njima
pravila za projektovanje i propisi u vezi s njihovom buduom primenom
zatita lokacija od izuzetnog
prirodnog i kulturnog znaaja
(ekolokog, istorijskog, arheolokog)
stvaranje tampon zona i prirodnih koridora
registrovanje svih nezatienih
spomenika i izvetavanje o
njima
pravila za projektovanje i propisi u vezi s njihovom buduom primenom
primeri revitalizacije (stara
naselja u blizini Tivta)

321
Organizacioni
Opis
pristup
Zone veoma ogra- ekoturizam i
nienog novog
kontrolisana
razvoja
urbanizacija
322
Lokacija
Regulacija
ve postojei
objekti i podruja
irom poluostrva
(Rose i anjice)
lokacije na kojima
je zapoeta urbanizacija i samo
nekoliko novih
oblasti predvienih
za ruralni i urbani
razvoj
utvrivanje prioriteta u urbanim podrujima u skladu s

GUP-om i DUP-om
izrada i stroga primena odreenih arhitektonskih smernica
i propisa
razmatranje novog, ekoloki
povoljnog razvoja, usredsreenog na zajednicu i ekonomski odrivog
planovi specifini za lokaciju
(spiritus movens) zasnovani na
uspenim uzorima (Morskom
ranu i Djuijevim ostrvima)
oivljavanje starih obiaja i
tradicionalnih zanata
primena novih tehnologija
zasnovanih na obaveznom
oslanjanju na tradiciju
revitalizacija i naseljavanje
ruralnih podruja u skladu s
principima obnove preporuenim za zone u kojima se
nalaze stara naselja
razvoj ekonomskih, odrivih
modela poveane i efikasnije
proizvodnje
obuzdavanje opasnog, nekontrolisanog urbanog razvoja
podstaknutog turizmom
uvoenje novih turistikih
metoda, modela koji su
vie odrivi, vie oslonjeni
na ekologiju, etno-turizma,
obrazovnih tura i objekata za
rekreaciju
stvaranje tampon zona
predlog za osnivanje istraivakog centra u okviru Parka
(za istraivanje ivota u moru,
flore, faune i arheolokih istraivanja)
predvideti procedure za stalno
praenje lokalnog ekosistema
kako bi se obezbedili njihova
zatita i njihovo poveanje,
isto kao i eventualno otkrie
endemskih i retkih vrsta flore
i faune
utvrditi mogue oblasti za
obavljanje eksperimenata
Zone kultivacije
poljoprivreda,
maslinjaci i
hortikultura
Zone ekoturizma
rekreacija, odmor i najvanija turistika

letovanja
podruja (Rose, anjice) veeg mada
kontrolisanog intenziteta
razgledanje itavog
poluostrva manjeg intenziteta
Zone budueg
razvoja
prouavanje,
istraivanje i
eksperimentisanje

veinom centralne
oblasti na kopnu,
oko starih naselja
(oblasti istorijskih
naseobina)
oblasti s najboljim uslovima za
poljoprivredu (u
pogledu zemljita,
fiziografije, vode i
topografije)
uglavnom u nerazvijenim i degradiranim oblastima

Lutice
priobalna podruja
s bogatim morskim
biodiverzitetom
oko postojeih i
novih arheolokih
nalazita
Prof. dr Paul PHILIPPOT

Direktor ICCROM, Univerzitet, Brisel
Razmiljanja o znaenju
kulturnog pejzaa
Rezime:
U meri u kojoj pejza konstituiemo kao njegovo vienje sa distance u odnosu na
neposredan doivljaj sredine, on uvek predstavlja kulturnu realnost. To dobro izraava
nemaki jezik protivstavljajui termine (lebens) raum (egzistencijalna sredina), u odnosu na Landshaft (suprotno od grada), kao to se to vidi ve na freskama Dobre vladavine u gradu i selu, Ambroia Loren-cetia (Ambrogio Lorenzetti) u Palazzo Publiko
Sijene iz XIV veka. Seoski predeo, prva forma pejzaa, je prema tome otkrie graanina, a ne seljaka koji u njemu ivi. Zatim treba dostii XVI vek kako bi uestvovali u pronalasku slikara koji su predstavljali pejza prvo u kontekstu nekog dogaaja, a zatim
kao predmet po sebi, kao to e se to videti kod A. Altdorfer-a i W. Huber-a u dolini
Dunava. U primarnom znaenju protegnutosti zemlje (XVI vek) svaki pejza predstavlja istorijsko platno. On je postao ono to jeste, i podrazumeva sukcesiju istorijskih
stratuma koji ga karakteriu. U mrei rimskih puteva i zajednikih ustanova nalazi se
veliki deo Evrope u kojima se pretpostavljaju institucije koje joj slede sa njihovim putevima, podelama tla, njihovim grobljima, nainu njihovog opremanja teritorije, tako
konstituiui njihovo aktuelno stanovite i njihov istorijski znaaj. Bogatstvo ovoga se
sutinski odraava i na tlu Balkana, mnotva njegovih stratifikacija, a posebno onima
koje su se konstituisale u svetu pravoslavlja i islama u koje su duboko uzidane i otuda
vekovima svedoe o uzajamnoj koegzistenciji i toleranciji.
Ako pogled na ovaj proizvod prolosti uvek polazi od sadanjosti, a to znai sa
stanovita savremene perspektive, nije manje oito da treba razlikovati tenju iji je
cilj da obuhvati strukturu i smisao prolosti od one koja se suprotno, sastoji u tome
da projektuje problematiku koja odgovara sadanjici, te koja jedino moe instrumentalizovati prolost na korist i u ime interesa sadanjosti. To je u stvari izbor o kome e
suditi politika, prema kome e ona stvarati civilizatorsko delo, preuzimajui zadatak
potovanja i konzervacije kulturnog naslea, ili suprotno, ostvariti varvarski in negirajui ga kako bi afirmisala unilateralno i agresivno shvatanje sadanjice.
Abstract:
Dans la mesure o il ne se constitue que par une prise de distance vis--vis du milieu vcu immdiat, le paysage est toujours une ralit culturelle. Cest ce quexprime
bien lallemand par lopposition des termes de (Lebens) raum (milieu existentiel) et
de Landschaft (contre par opposition la ville), comme on le voit dj au XIVe sicle
dans les fresques du Bon gouvernement la ville et la campagne dAmbrogio Lorenzetti au Palazzo Pubblico de Sienne. La campagne, premire forme de paysage,
est alors une dcouverte du citadin, non du paysan qui lhabite. Il faudra par la suite
323
attendre le XVIe sicle pour assister linvention par les peintres du paysage comme
reprsentation dabord comme contexte dun vnement, puis comme objet en
soi comme on le verra avec A. Altdorfer et W. Huber dans la valle du Danube.
Au sens premier dtendue de pays (XVIe sicle), tout paysage prsente une
paisseur historique. Il est devenu ce quil est, et comprend une succession de strates
historiques qui le caractrise. Au rseau des routes et des tablissements romains communs une grande partie de lEurope se sont superposs ceux des tablissements
postrieurs, avec leurs rues, leurs divisions du terrain, leurs cimetires, leur mode
damnagement du territoire constitutifs de leur aspect actuel et de leur signification historique. La richesse de celle-ci rsulte essentiellement, dans les Balkans, de
ces multiples stratifications, et en particulier de celles constitues par le dveloppement du monde orthodoxe et celui de lIslam, qui sy sont profondment imbriqus
et tmoignent par l de sicles de coexistence et de tolrance rciproque.
Si le regard sur ce produit du pass est toujours pos partir du prsent et
donc dans une perspective actuelle, il nen est pas moins vident quil faut distinguer lintention qui vise saisir la structure et le sens de ce pass et celle qui consiste au contraire projeter sur lui une problmatique propre au prsent, qui ne peut
quinstrumentaliser ce pass au profit dintrts prsents. Cest en effet ce choix que
se jugera la politique, selon quelle fera oeuvre de civilisation en assumant le devoir
de respect et de conservation du patrimoine culturel, ou au contraire acte de barbarie en le niant pour affirmer une conception unilatrale et agressive du prsent.
Zakljuci i preporuke konferencije
324
I
identifikacija i definisanje elemenata kulturne politike, u prvom
redu, u pogledu zatite kulturno-istorijskih predela i upravljanja zatienim prirodnim zonama, u kojima treba da bude ostvaren uravnoteen, odnosno odriv razvoj;
nunost stvaranja strategije razvoja, kulturne politike, planiranja i
menadmenta u cilju odrivog razvoja regiona;
primena pojma kulturnog predela njegovim ukljuivanjem u normativno-pravne dokumente i kulturnu politiku u skladu sa meunarodnim konvencijama i preporukama;
planiranje mera kulturne politike i strategije odrivog razvoja u
kulturnom smislu, polazei od datog stanja prostorne, kulturno-istorijske i prirodne batine;
integracija kulturne politike i menadmenta u planiranju zatite
kulturno-istorijskog, prirodnog i duhovnog naslea u sklopu razvoja gradskih i seoskih sredina, to skupa treba kvalitetno da unapredi
upravljanje istorijskim mestima i kulturnim predelima;

strategija i smernice u ouvanju kulturnog predela (spreavanje divlje gradnje, nedozvoljena sea uma, nelegitimne koncesije na deo
kulturnog predela itd.);
formiranje upitnika o stanju i mogunostima razvoja kulturno-prirodnih celina, kao osnove za bazu podataka pri izradi prostornih planova, regulacionih planova, valorizacionih osnova, menadmentu planova, strategija, naunih studija, turistikog i promotivnih materijala
itd.;
definisanje mree aktera: institucija uprave na lokalnom i regionalnom nivou, koje treba da sarauju (na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou) na ostvarivanju zatite i kreativnog razvoja kulturnih predela od istorijskog, estetskog i ekolokog znaaja;
formiranje liste eksperata i referentnih institucija (naunih instituta, zavoda, univerziteta, fakulteta, institucija kulture, turistikih i nevladinih organizacija i dr.);
jaanje procesa lokalnog razvoja baziranog na vrednovanju kulturnog i prirodnog naslea kroz obrazovanje putem predavanja, seminara, radionica, specijalizacija itd.;
II
da se ustanovi kontinuitet rada Konferencije sa skupom jednom godinje;
da sedite Konferencije bude Banja Luka, i da joj naziv bude Banjaluka konferencija;
da se formira Nauni odbor Konferencije u stalnom zasedanju;
Konferencija treba da poslui kao jedno savetodavno telo vladama,
ministarstvima, regionalnim i lokalnim vlastima. U tom cilju Evropski
centar za mir i razvoj Univerziteta za mir osnovanog od Ujedinjenih
nacija u saradnji i uz podrku UNIDROIT i drugih meunarodnih organizacija razmotrie mogunosti formiranja jedne Meunarodne
ekspertske grupe, koja e razmatrati probleme od najvee vanosti
ne samo za Balkanske zemlje, nego e istovremeno pomagati Meunarodnoj zajednici u njenim naporima na tom planu.
III
Put kojim Balkan mora da ide ka smanjenju nejednakosti razvojem i
da stremi ka toleranciji i pomirenju je teak put. Meutim, on moe
da bude laki sagledavanjem uzroka razaranja njegovog naslea i promovisanja njegove kulture, istorijske i prirodne batine kao zajednikog evropskog drutvenog kapitala i evropskog identiteta. To treba
325
da bude popularisano u korist svih, istraeno od strane regionalnih i

meunarodnih eksperata i predstavljeno svetu na prave naine radi
promovisanja balkanskog identiteta kao kolevke evropske civilizacije.
To je nain na koji region moe da ispria svoju priu, prome razliite
tokove savesti i paralelne realnosti koje on predstavlja i svetu prui
jedan uzbudljiv i privlaan Balkan. Verujem da je ovo jedan od naina
da se pomogne promeni spoljne slike regiona.
HJ.E. Prof. dr Takehiro Togo, predsednik Akademskog Saveta ECPD (Japan)
Prof. dr Jeffrey Levett, predsednik Izvrnog Borda ECPD (Grka)
326


ANIKA Kulturni Pejzaz

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ANIKA Kulturni Pejzaz

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Kulturni pejza

Priredili: Anika Skovran / Nataa Ostoji-Ili

EUROPEAN CENTER FOR PEACE AND DEVELOPMENT

Priredili: Anika Skovran / Nataa Ostoji-Ili

EUROPEAN CENTER FOR PEACE AND DEVELOPMENT

Evropski centar za mir i razvoj (ECPD)

dr Negoslav P. Ostoji, Izvrni direktor ECPD

Anika Skovran / Nataa Ostoji-Ili

H.E. Prof. dr Takehiro TOGO

Prof. dr Anika SKOVRAN

Prof. dr Yves-Rastimir NEDELJKOVI

Tragovi kulture u predelu poruke sprega oveka i prirode

Kulturna saradnja u Evropskoj uniji

Izvetavanje o stanju ivotne sredine koje odraava kulturnu razliitost

Metodologija zatite kulturnog naslea tokom izgradnje

Pravna zatita kulturnih dobara

UNIDROIT Konvencija o ukradenim ili nezakonito izvezenim

Restauracija crkve manastira Zavala

Dipl. in. arh. Milijana OKILJ

Integrativni pristup zatiti manastira Zavala sa kulturnim predjelom

Manastir Zavala Konzervatorsko-restauratorski radovi

Verski i kulturni objekti i spomenici mesta nasilja i pomirenja

Kulturni pejza savremeni pristup zatiti

Stanje svesti o ulozi kulturnog i prirodnog naslea

Prof. dr Lidija AMIDI, Slaana KRASULJA, Zoran OREVI

Kulturni predeo u sklopu zatite prirode u Srbiji

Prof. dr Josip KOROEC

Kulturno naslee u kulturnom pejzau

Prof. dr Marija MAKSIN-MII

Predeo u praksi prostornog planiranja u Srbiji

Prof. dr Milenko STANKOVI

Koncept i vizija naselje u harmoniji sa prirodom

Povezanost prirodnih i kulturno-istorijskih vrijednosti

Rekonstrukcija urbanih objekata u starim gradskim jezgrima

Valorizacija kulturno-istorijskog i prirodnog nasljea optine ipovo

Zatita, uvanje i prezentacija kulturno-istorijskog i prirodnog naslea

dr Naa KURTOVI-FOLI, dr Gordana MILOEVI,

Arheoloki park kao integrisani deo kulturnog predela

Srpski srednjovekovni manastiri mesta stapanja kulture i predela

Dipl. in. arh. Marica IVANOVI

Muzej na otvorenom Kaleni primer odrivog modela zatite i revitalizacije

Prva regionalna konferencija

Koncept kulturnog pejzaa u kontekstu ouvanja

Viminacijum arheoloki lokalitet kod Kostolca peine grob

Nekoliko primera Jerusalima u kontekstu prikazivanja predela

Dipl. in. arh. Slavica VUJOVI

Razvojni projekat integrativne zatitenaslea

Pilot PROJEKAT zatite i ureenja predela i kulturnog i

Poluostrvo Lutica put ka zdravoj budunosti

Razmiljanja o znaenju kulturnog pejzaa

Kulturni pejza savremeni pristup zatiti

Prva regionalna konferencija

H.E. Prof. dr Takehiro TOGO

Potovani gospodine ministre za kulturu i obrazovanje Republike Srpske,

Veliko mi je zadovoljstvo da prisustvujem na Konferenciji o integrativnoj

Prva regionalna konferencija

Oni e sigurno dobiti vredno mesto u procesu evropskih integracija i to

Kulturni pejza savremeni pristup zatiti

Prof. dr Anika SKOVRAN

Zbornik radova Prve regionalne konferencije o savremenom pristupu zatite

Prva regionalna konferencija

reavanju shodno savremenim metodama konzervacije u interdisciplinarnom

Kulturni pejza savremeni pristup zatiti

Prof. dr Yves-Rastimir NEDELJKOVI

B. Struna osnova za procenu alternativnih pravaca

C. Struna osnova za izradu prostornog plana s aspekta zatite

rema izvetaju UNIDROIT Konvenciju su ratifikovale sledee drave: Avganistan, Argentina,

d jugoslovenskih autora ovu Konvenciju je naroito kritikovao M. Pindi, Meunarodne