ILUMINACIJE

Doua Feris

SMRTI NEMA
Don DeLilo, Apsolutna nula (Zero K)
Neto mi govori da nije sasvim u redu propustiti Dona DeLila kroz uobiajenu kritiar
sku aparaturu. Roman Dona DeLila ne itam zbog zapleta, likova, ambijenta, niti da otkrijem
ko je koga izdao i kako je majka imala teak ivot, zbog dana u Feniksu i noi u Bombaju,
niti da nauim kako se timuje violina. DeLilove romane itam zbog reenica. Iz reenice u
reenicu, DeLilo magino zaobilazi kritiarski problem i itaocima daje ono za ta Nabokov
tvrdi da je jedino vano u ivotu i umetnosti genij svoje individualnosti. Reenicu po re
enicu, DeLilo zavodi. I ne mislim samo na ocenu palac gore ili dole; hou da kaem da
njegove reenice prave diverzije i zaobilaze i najbolje uanene odbrane, da su na bojnom
polju u proteklih pedesetak godina ostali pokoeni ne samo svi konzervativni kritiari, ne
go i kritiari svih boja, te da su tekst, podtekst i krajnje poruke i dalje neuhvatljivi, i da se
ini da je ta igra, barem jednim delom, njegov originalni izum.
Jedan primer. arls Mejtlend, britanski savetnik za bezbednost u DeLilovom romanu
Imena (The Names; 1982) uporeuje zapadne iseljenike (diplomate, poslovne ljude, anali
tiare rizika) sa lanovima britanske imperije iji su bezbrini ivoti bili puni prilika, avan
tura, zalazaka sunca, pranjave smrti. ak i sa tako mranim zakljukom, zvui prilino
privlano i romantino kako to formulie Mejtlend, koji ne uzima u obzir ko plaa ceh u tim
situacijama i avanturama. Kasnije, Mejtlend se ali: Stalno menjaju imena... Persija, recimo.
Odrasli smo s tim imenom. Kak vu nepreglednu sliku je budilo to ime. Ogromni tepih pe
ska... Otkrio sam da prilino lino doivljavam te promene... Kad god se pojavi neka nova
narodna republika, imam oseaj da se neko poigrava sa mojim detinjstvom. Bez ikak ve
svrhe, ali nadahnuto, ovo su duhovitost i veltmerc kao dve strane istog zapadnjakog nov
ia, neto emu bismo se nasmejali da ujemo na nekom koktelu. Ali to maskira dublju
nameru. DeLilo umeno razotkriva Mejtlendov zapadnjaki pogled na stvari dok navodi
itaoca da se zapita: ko je menjao imena, i zato? Uz osmeh i otroumnu dosetku, istorija
kolonijalizma i graanskih ratova koje je on rasplamsao bie izvrnuta na postavu.
Lokalna zadovoljstva ine prijatnijim DeLilovo duboko i uznemirujue bavljenje svetom
na mnogim nivoima: drutvenom, politikom, filozofskom, jezikom, interpersonalnom. Iz
knjige u knjigu, njegovi junaci propadaju kroz konstruisane povrine i konstruisana sopstva
u dublje, stranije, ali i misterioznije stvarnosti. Oni tragaju za istinitijim ili istijim ili stabil
nijim identitetima, za sakrivenim kljuem koji e ih osloboditi njihovih ogranienja, slabo
sti i ponaanja smrtnika. Neretko ih to dovodi do razoarenja i smrti. Tako se Dejvid Bel u
Amerikani (Americana) nada da e u malim gradovima i epizodistima ove niim omeene
zemlje otkriti neto to e mu omoguiti da se stopi sa istom, velianstvenom slikom. Ta
ko Oven Brademas, dok u Imenima traga za spasenjem palog sveta u jeziku boanskog

50

poretka, otkriva da je ta potraga parodirana u jeziku boanskog poretka, da je parodirana

u krvoednom kultu koji traga za slinim ciljevima. Tako se i Li Harvi Osvald u Vagi (Libra)
nada da e biti apsorbovan u Istoriju pojedinanim inom nasilja kako bi se oslobodio svog,
inae, sitnog i beznaajnog sopstva.
U Apsolutnoj nuli, DeLilovom esnaestom i najnovijem romanu, Defri Lokhart dospeva
do sredine pustinje, u udaljenu zonu po imenu Konvergencija. Razliito opisivana kao po
duhvat, tehnologija zasnovana na veri i prvi deli sekunde prve kosmike godine,
Konvergencija predstavlja meavinu trusta mozgova i najmodernijeg starakog doma:
mesto na kojem se Institut Santa Fe1 ukrta sa Memorijalnim centrom Sloan Ketering,2 uz
trunku Kapije raja,3 i sve to dato u ruke tandemu Hristo4 i an-Klod radi dekoracije enteri
jera. O emu god da se radi, Konvergencija elegantno raspaljuje matu. Def se nada da e
dobiti orijentaciju, barem geografsku, kada pita oca, milijardera Rosa Lokharta, gde se
nalaze. Najblie to lii na grad je Bikek sa druge strane granice, odgovara Ros iz dubine
debelih zidina, zatien od eksplozije, i nastavlja: Kada naui lokalna imena i kako se piu,
nee se vie oseati toliko izolovano.
Drugim reima, daleko smo od neokolonijalnog sveta koji toliko tendenciozno opisuje
arls Mejtland. Mi smo u viziji budunosti, postrasnog, post-postkolonijalnog sveta, u ko
jem su zapadnjaci poput Rosa i Defa tek deo jednog tehnokratskog kulta sa jedinstvenim
ciljem: da se svet otarasi apsolutne, sveodreujue sile, vrhovnog despotskog kolonizato
ra smrti. Jer Konvergencija je, kako se ispostavlja, pogon za proizvodnju rastvora kriona
u koji se potapaju i zamrzavaju mrtvi, u nadi da e doi dan kada e njihova reanimacija
biti medicinski izvodljiva. Def je tu doao da bi se, do daljeg, oprostio od maehe, Artis
Martino, po zanimanju arheologa, koja umire od nekoliko tekih bolesti.
Ros Lokhart, koji je zaradio milijarde na procenama finansijskog rizika od prirodnih ka
tastrofa, istinski veruje u obeanja Konvergencije. On uliva novac i resurse u taj poduhvat,
da ne kaemo staromodnu dogmu. Prva polovina knjige je posveena opovrgavanju skep
se koju Def (i italac) moe da gaji prema udesima kriona. Imaj potovanja prema ideji,
govori mu Ros o Konvergenciji, poto je Def pre toga, sa blagom podrugljivou, rekao:
Ovde se dovode i kuni ljubimci. Ipak, uprkos prozelitizmu svoga oca, Def luta od vrata
do vrata du beskrajnih hodnika i sve oko sebe ne doivljava nita vie od onoga to vidi
kao obinu lakrdiju, dosetku, okrutnu obmanu. Artis e umreti, misli on, hemijskom
smru, u grobnici sa dubokim zamrzavanjem, putem visoko precizne medicinske proce
dure kojom upravljaju obmana masovnih razmera i sujeverje, arogancija i samozavaravanje.
Njegov skepticizam se iri na same prostorije i ulaze u Konvergenciju, poto je uveren da
je sve to mamac, do detalja razraena pria sa nekim nesagledivim ciljem. Kuca na jedna
1

Neprofitni naunoistraivaki institut posveen multidisciplinarnom izuavanju fundamentalnih

principa komplek snih adaptivnih sistema. (Prim. prev.)
2 Onkoloka bolnica i nauno-istraivaka institucija iz Njujorka. (Prim. prev.)
3 Sekta iz San Dijega, Kalifornija, ijih je 39 lanova izvrilo masovno samoubistvo 1997. u verovanju da
e se njihove due ukrcati na svemirski brod sa Isusom koji dolazi iza Halejeve komete. (Prim. prev.)
4 Francuski likovni umetnik bugarskog porek la Hris to Vladimirov Javaev (1935) i njegova supruga
an-Klod de Gijebon (19352009) koji su zajedno stvarali dela pejzane umetnosti i instalacije. (Prim.
prev.)

51

vrata i, na njegovo iznenaenje, javlja mu se ovek u turbanu i kravati. Izgleda da se, ipak,
ne radi o lakrdiji. Mora da sam pogreio vrata, izvinjava se Def. Ovde su sva vrata po
grena, odgovara ovek. Dakle, ipak lakrdija.
Ovo prozno delo je u dodiru sa jakim parabolama, kao to su one u Kafke i Beketa, sa
ogoljenou praznih soba i deklarativnim, bezlinim reenicama. Dok sam itao prve stra
nice, nisam bio siguran da li je DeLilo stvorio svet iste apstrakcije, u kojem se italac osta
vlja da lebdi u komori sa nultom silom gravitacije u prii o smrti, u kojoj o svemu mora da
razmilja i nema za ta da se uhvati? Ali ovo je samo jedna od nekoliko prepredenih finti u
knjizi koja neprestano menja oblije i stvara nove slike. Na kraju, ovo je jo jedna od najmi
sterioznijih, emotivno dotiuih i formalno vrednih knjiga u dugoj karijeri DeLila.
Postepeno, Def stie uvid o pravoj nameri s kojom je podignuto zdanje na periferiji
Bikeka da bude tehnoloka utopija. elije e biti popravljene. Nanoboti e obnoviti telo
i uveati mozak. Stari razdori, koje su rodili religija i geopolitika, bie trajno uutkani u sve
tu posle smrti. Defova neverica omoguava DeLilu da predstavi Konvergenciju kao isto
vremeno i onostrano i potpuno uverljivo mesto, jo jedan ambiciozni ljudski poduhvat
koji se hrani lanom nadom i koji je osuen na propast. Ono to u poetku priziva slike
uglaanih elinih povrina i usamljenih centrifuga postaje sa pribliavanjem smrti Artis
neto toplije i eleginije, i poinjemo da sagledavamo koliko je Rosov gubitak ogroman.
ak i u Konvergenciji, smrt je i dalje smrt, barem u bliskoj budunosti. I ovek stvarno voli
svoju enu.
Otprilike u isto vreme, produbljuju se filozofske implikacije uspeha kriofizike. Glavni
arhitekti Konvergencije, dvojica brae koje Def naziva Stenmarkovim blizancima, dre
neku vrstu farse od seminara o svome projektu; on izgleda kao kada bi braa Marks drala
video-prezentacije na Jutjubu zajedno sa filozofima uma-tela Polom i Patriom erland.
Zapitao sam se: ta bi se desilo ako bi due zamrznutih u kriogenu otile u raj? Da li bi vas
krsle kao zombiji kada nauka uspe da obnovi njihova tela? Ova knjiga sve vie nadahnjuje
intelektualnu igru to je udaljenija od strogog kafkijanskog pejzaa i blia Borhesu na
dahnuti prostor uma, ak i flertovanje sa psihodelinim temama u romanima Filipa K. Dika
i elegija poinju da se nadmeu ne ba sa naunom fantastikom, nego sa prozom o nauci.
U meuvremenu, stvarni svet va i moj (i Defov), svet naslova i globalnog otopljava
nja dolazi sa strane u obliku snimaka katastrofa projektovanih po belim ekranima u hod
nicima du kojih tumara Def. Bilo je poplavljenih hramova, kua koje silaze nizbrdo,
govori on. Posmatrao sam vodu kako natapa gradske ulice, automobile i vozae kako tonu.
Ako je knjievnost Paundova vest koja ostaje vest, ovo je vest o vesti koja ostaje vest jer
u mestu poput Konvergencije, u kojem je smrt neto zastarelo, novinski naslovi se pretva
raju u umetnike instalacije. Knjiga uskoro pokree veliki broj poluga, i emotivnih i intelek
tualnih, i ona stvarno umi, u tolikoj meri da u trenutku kada Ros, savreno zdrav, objavlju
je nameru da prati svoju enu u prvoj etapi onoga to bi, nadaju se, trebalo da bude po
vratno putovanje Idem s njom, kae on svome sinu, hladno objavivi nameru o samo
ubistvu meni su se oi razrogaile i ja sam poeo da itam ne samo zbog proznog stila,
nego i zbog zapleta.
DeLilo, najpronicljiviji (skoro okultni) hroniar savremenog ivota, nije izmislio Konver
genciju bez ikakvog osnova njen DNK potie iz starog evanelizma preobuenog u novu

52

retoriku koja se iri iz Silikonske doline. Veoma sam besan kada pomislim na smrt, izjavio
je svome biografu Lari Elson, osniva kompanije Orakl, verovatno da bi objasnio zato je
dao skoro pola milijarde dolara za medicinska istraivanja u svrhu zaustavljanja starenja.
Pjer Omidijar, osniva kompanije i-Bej, zajedno sa svojom suprugom donirao je milione
dolara u istraivanje bioloke rezilijentnosti (samoobnavljanja). Dalje, ustanovljena je na
grada za proboj u nauci (Breakthrough Prize) u tri naune kategorije, iji su osnivai Sergej
Brin, Mark Zukerberg i ostale luonoe tehnologije, sa godinjim fondom od tri miliona
dolara, koji odlazi istraivaima koji svojim otkriem uspeju da produe ljudski ivot. A tu
je i Kaliko (ili California Life Company) koji finansira Lari Pejd, centar za istraivanje uspora
vanja starenja iz San Franciska, u koji je kompanija Gugl uloila investiciju od nekoliko mi
liona dolara. Ova lista nije konana. Uli smo u doba mesijanstva putem filantropije, te is
kljuivo od hira milijardera zavisi koliko smo udaljeni od Konvergencije i njenih snova o
obeanju izvesnijem od neopisivog zagrobnog ivota koji nude organizovane svetske
religije.
Pun opseg DeLilove vizije u Apsolutnoj nuli sagledava se u drugoj polovini knjige, kada
stranice preplavi stvarni svet, u obliku grada Njujorka i krize u Ukrajini. Prole su dve godi
ne od smrti Artis i Def je sada u novoj vezi sa Emom, koja odgaja politiki starmalog sina,
koga je usvojila u Ukrajini. Tamonji razdor, beznadean i ciklian, uskoro e pokazati svo
je runo lice, i to e na sve njih ostaviti posledice. Ali pre nego to se bilo ta od toga desi,
sreemo se sa poznatim ulinim ivotom iz njegovih romana, otroumnim dijalozima na
zadnjim seditima taksi vozila, panoramom grada u sumrak sa vrhova zgrada. Panja nam
je fokusirana na trenutke svakodnevnice koji se lako previde, poput bosonogog oveka na
aerodromu i obinih detalja istih pekira na draima, prijatnog novog neotpakovanog
sapuna, kreveta sa istom posteljinom koji pruaju kvalitet i zadovoljstvo danu. Emu
poseujemo u koli, u kojoj radi sa decom koja imaju problem u razvoju i divimo se, poput
Defa, nenosti koju pokazuje prema tim nesrenim duama. Ovo vrelo ivota, sa neoe
kivano dirljivim scenama, italac doivljava i kao osveavajui povetarac i kao melanholi
nu tubalicu, jer ono to se ovde zapaa, ono to se velia, jeste takoe i ono to neminov
no nestaje sa umiranjem. Paljiva struktura knjige nas nee pustiti da na to zaboravimo:
prvo ide deo o Konvergenciji, o umiranju. Ova elegija je kao formalna konstrukcija. Konver
genciju nosimo sa sobom kroz grad koji treperi od ivota kao neki memento mori, jer prema
konvergenciji svi moramo da idemo, zajedno sa svakom privrenou, sa svakim pohotnim
pogledom, sa celokupnim ovozemaljskim drangulijama.
Konvergencije i njeno obeanje veitog ivota su zavodljivi san, ba kao to je zavodlji
va i ocena arlsa Mejlanda o upletenosti Zapada u zbivanja u dalekim zemljama. Bie
veoma nena, kae Ros o smrti Artis. Bie brza, bezbedna i bezbolna. Smrt, bezbolna!
Ovo je stvarno, kae jedan od Stenmarkovih blizanaca. Napravite egzistencijalni skok.
Preradite tuni, mrani, alosni scenario smrti na uobiajeni nain. I poto se smrt vie ne
razlikuje od celononog sna u luksuznom smetaju i u drut vu voljenih, posle koga se
budimo podmlaeni, pa i popravljeni nanobotima, sa ugraenim znanjem grkog i pozna
vanjem celokupnog Prustovog dela, kome se ne bi svidela sluba odbacivanja u Konver
genciji?

53

Ali zavodljivost je podjednako iluzorna kao i kod arlsa Mejtlanda. Konano, daleko smo
od postrasnog, post-postkolonijalnog sveta, kao to smo blizu da stignemo do bilo kak ve
tehnike ili tehnologije neophodne za veni ivot. Sve one koji veruju da je racionalistiki
um, u savezu sa naukom i tehnologijom, postojaniji u ostvarivanju rezultata od starih iza
slanika neba, Apsolutna nula podsea da je ljudska priroda u neprestanom konfliktu. Veni
ivot bi mogao da postane jo jedan instrument moi i izvor ljudske patnje.
Dobra vest je, skromna koliko to mora biti, Apsolutna nula. DeLilov roman, uopteno
govorei, nudi utehu samim tim to toliko dobro reprezentuje misteriju i bojazan stvarnog
sveta, dubokim i mistinim istraivanjem toliko tema i zadovoljstvom u njegovom jedin
stvenom stilu. Ba kao to njegovi likovi zaranjaju u konstruisane stvarnosti u potrazi za
svojim istinskim sopstvom, tako i mi DeLilovi itaoci pronalazimo u njegovim stranica
ma neto slino uvidu gnostika. DeLilovi likovi ude da prodru u enigme i intrige zaaranog
sveta; DeLilovi itaoci prodiru njegove reenice, slike i propovedanje zbog neeg slinog:
zbog svega onoga to DeLilo tragalac, prorok, mistik, vodi vidi.
Takva uteha je prisutna u Apsolutnoj nuli kao i u najboljim prethodnim DeLilovim roma
nima, sve do zadovoljstva poslednje stranice. Ta scena se odvija u Njujorku, Def je u au
tobusu koji ga vodi s jednog kraja grada na drugi. Ona predstavlja moan zavretak knjige.
itanje sam zavrio oamuen i zahvalan. DeLilo je napisao pregrt odlinih romana u
drugoj polovini prolog veka. Sada, dok se pribliava osamdesetoj godini, podario nam je
jo jedan, pisan specijalno za dvadeset i prvi vek.
(S engleskog preveo Predrag aponja)

54