Dezmond Pejsi

FENOMEN: LEONARD KOEN

ILUMINACIJE

Nazivajui figuru Leonarda Koena fenomenom, imao sam na umu kvantitet, kvalitet i
raznovrsnost njegove delatnosti. Premda jo uvek tridesettrogodinjak,1 Koen je objavio
etiri knjige stihova i dva romana uspevi da stekne nacionalan, ako ne i internacionalan
ugled svojim itanjem poezije, pevanjem folk pesama i gitarskim umeem. Negova najbola
pesnika ostvarenja poseduju lirsku gracioznost i verbalnu upeatlivost; njegova dva ro
mana mudra su i pronicliva u pogledu svog sadraja i sofisticirana u tehnikom smislu
podjednako kao i drugi romani pisani na engleskom jeziku u periodu od Drugog svetskog
rata; njegov glas, magino intoniran, hipnotizuje publiku, naroito adolescentsku, dovo
dei je u stanje blaenstva, pa ak i milosti.
U ovom radu najveu panju nameravam da poklonim Koenovom drugom romanu
Divni gubitnici (1966), njegovom najimpresivnijem pojedinanom domaaju i, prema mom
miljenju, najkompleksnijem, najeruditnijem i najarobnijem kanadskom romanu ikada
napisanom. S obzirom na to da Divni gubitnici ne predstavlaju usamleno i izolovano delo,
nego kulminaciju Koenove karijere do sadanjeg trenutka, zapoeo bih sagledavanjem
naina na koji su njegova druga knjievna ostvarenja dovela do ovog romana obogativi
njegovo razumevanje.
Naslov Koenove prve zbirke pesama Hajde da poredimo mitologije (1956) mogao bi se
gotovo podjednako pripisati njegovom poslednjem romanu koji je, pored svega ostalog,
i veba iz komparativne mitologije. Od prvog momenta Koen je pokazivao interesovanje
za mitologiju i magiju, za imaginativne obrasce koje je ovek u svim vremenima i na svim
prostorima osmilavao kako bi uneo red, dao znaenje, svrhovitost i pravac svom svetu. U
Hajde da poredimo mitologije pesnik je poglavito okupiran slinostima i razlikama izmeu
hebrejske mitologije, bliske njegovom porodinom okruenju, i hrianstva, preovlauju
eg u njegovoj okolini, premda je do perioda kada je napisao Divne gubitnike, Koen postao
mnogo obuhvatniji, vie ekumenski, vaselenski orijentisan.
Elegija, prva pesma zbirke Hajde da poredimo mitologije, izlae niz karakteristika koje
se ponavlaju tokom celokupnog Koenovog rada: njegovo skoro udesno kontrolisanje i
podeavanje verbalne melodije, njegovu senzualnu osobenost, emfatino dopiranje nje
gove imaginacije i fascinaciju situacijama koje zdruuju nasilnost i nenost ime se poja
avaju efekti oba oseaja. U njoj se takoe, po prvi put, zapaa iskrsavanje teme traganja
ovde, kao to to obino kod Koena biva, traganja za izgublenim ili nepoznatim Bogom,
misterioznim, nepristupanim, ali privlanim i zanosnim. Koen je zapravo, poput svog srod
nika po poreklu Spinoze (na kojeg, uostalom, esto aludira), ovek opijen Bogom.
1

Podatak se odnosi svakako na Koenovo doba u trenutku kada Pejsi pie tekst 1967. godine. Ovaj Pej
sijev ogled ujedno predstavlja sutinu predavanja koje je iste godine autor odrao na Univerzitetu Ser
Dord Vilijams u Montrealu. (Prim. prev.)

34

Pored teme religije, u Hajde da poredimo mitologije gotovo podjednako je istaknuta

tema seksualnih uitaka. U Koenovoj knjievnosti zaista, ba kao i u antikim mitologijama,
religija i seks tesno su povezani: premda ova veza svoj vrhunac dostie u Divnim gubitnicima,
njen zametak prisutan je upravo u prvoj Koenovoj zbirci stihova.
Ova dvostruka potraga za Bogom i seksualnim ispunjenjem motivisana je prepo
znavanjem i priznavanjem individualne ranjivosti, kao i do granica oaja izraenim osea
njem usamlenosti. Samoa i sredstva pomou kojih bi se ona izbegla sredstva nekad
tragina, nekad patetina, nekad makar i privremeno uspena tvore jednu od osnovnih,
rekurentnih tema Divnih gubitnika. Ona se nadale zapaa u pesmi Letnja no iz prve Koe
nove pesnike zbirke:
I devojka u mom naruju
Odvojila se odjednom viknuvi u ime svih nas
Upomo! Upomo! Sama sam. Suptilnost sva je nestala
i bilo je budalasto biti oigledan pred polem i nebom,
strunjacima za jednostavnost. Pa smo jurnuli drumom,
u svojim blindiranim kolima, nazad ka rashlaenim domovima.

Ovakvim naglaavanjem ozbilnih, tekih i traginih aspekata zbirke Hajde da poredimo

mitologije mogue je zapasti u ignorisanje dosetlivosti i duhovitosti koje ovde, kao i u svim
Koenovim delima, doprinose raznolikosti njegovog sveta obezbeujui kontrastni pol nje
govoj viziji. Divni gubitnici su tako, u izvesnom smislu, humoristiki roman, moderna verzi
ja pikarskog romana. Meu ranim Koenovim pesmama postoji nekoliko primera pievog
izvanrednog smisla za komino, meu kojima je verovatno najuspeliji onaj demonstriran
u pesmi Muva:
U svom crnom oklopu
kuna muva marirala je bojitem
Frejinih2 usnulih bedara
nesmetena mekom rukom
to se maglovito micala
da bi privela kraju njenu vebu.
I unitilo mi je dan
ta muva, koja nikad nije udela
da je armira ili joj udovoli,
trebalo bi da koraa smelo po tom tlu.
Pokuavah oajniki
da opustim svoja klecajua kolena.

Pesnika zbirka Kutija sa zainima zemle (1961) pojaava teme religije, seksualne afir
macije i njihovo uestalo poistoveivanje u Koenovom delu. Ljubavnu igru slavlenu u
gotovo hipnotikoj nenosti u pesmi Ima lubavnike mogue je uporediti sa ritualom,
dok gubitak samosvesti u telesnom sjedinjavanju postaje paradigma mistine epifanije. Za
2

Freja (Freia) naziv okolade istoimene norveke kompanije za proizvodu slatkia. (Prim. prev.)

35

Koena je stanje seksualne ispunjenosti praktino sinonim za oseanje blaenstva i milosti

dosegnuto kroz molitvu: zadovolstvom bremenit lubavnik osea sopstveno bie kao deo
univerzalne harmonije. Upravo ovakvo gledite apostrofirano je u pesmi Posedujui sve:
Poto si blizu
sve to ludi ine, posmatraju,
ili sade jeste blizu, jeste moje;
galebovi koji lagano lepraju, tiho pevaju,
na koplima vetra;
gvozdena kapija iznad reke;
most koji izmeu kamenih prstiju nosi
njenu hladnu sjajnu bisernu ogrlicu.
(....)
Sa tvojim telom i tvojim glasom
ti si govorila u ime svih,
ja vie nisam stranac,
poistovetila si me
sa korenom i galebom i kamenom...3

(Uzgred, slika ogrlice u osmom stihu postaje jedan od tematskih simbola Divnih gubitnika.)
Identifikacija religije i seksualnih uivanja takoe je prisutna u pesmi Svetenik kae
zbogom, u kojoj je duhovno lice lubavnik, dok se za poudu istie da gori poput vatre u
svetom drvetu. Najupadlivije poistoveivanje religiozne sfere i plotskog iskustva dato je
u pesmi Sveanost u kojoj in felacija prerasta u ceremoniju blisku falikom oboavanju iz
doba antikog Rima, a seme mukarca se oznaava kao blagoslov. Jasno afirmativan ton
ove pesme na raun telesnih uivanja zasigurno prua potporu onim kritiarima Divnih gu
bitnika koji nalaze satirsku nepristojnost i odvratnost u romanesknim seksualnim scenama.
Velianje svih vidova seksualne aktivnosti, koliko god ovo konvencionalnom uhu zvualo
per verzno, pod uslovom da ona ne ukluuje apsolutnu okrutnost i ubilako delovanje,
nesumnjivo predstavla organski deo Koenove filozofije.
Pored zagovaranja nenosti i glorifikacije telesnog, u zbirci Kutija sa zainima zemle
prisutne su i tamnije teme: ludska ranjivost, usamlenost, nasile i surovost. Koen jeste ro
mantian, ali ne pripada tipu romantinog optimiste koji ignorie ili porie postojanje zla.
Tako gorina ponienja i lani oblici postojanja nametnuti Jevrejima dominiraju u pesmi
Genije, dok se oporost prevarenog lubavnika zapaa u tvorevini Pesma rogonje. Upra
vo druga po redu navedena pesma sjajna je ilustracija Koenove prilagodlivosti u pogledu
materije (sadraja) i manira (forme). Pesma poinje izrazima gneva transformiui se u hu
mor i samoizrugivanje; u stilskom smislu, ona podrazumeva smenu uobiajene Koenove
melodijske lupkosti, hrapave, grube kolok vijalne dikcije i srditog ritma:
Ako ovo izgleda kao pesma
mogao bih te na samom poetku upozoriti
da mi to nije bila namera.
3

Preveo Bogdan Mrvo u: Leonard Koen, Napredovanje stila, Rad, Beograd, 1988, str. 36. (Prim. prev.)

36

Ne elim nita da pretaem u poeziju.

Znam sve o njenom udelu
ali to nije bitno u ovom asu.
Ovo je samo izmeu tebe i mene.
Lino ba me briga ko je koga namamio:
u stvari pitam se ta se to mene uopte tie.
Ali mukarac neto mora da kae.
Ti si nju oborio sa pet Mek Kjuan piva,
odveo je u svoju sobu, izabrao prave ploe,
i za sat-dva sve je bilo gotovo.
(...)
Ono to doista ne podnosim
jeste to je sve kao nekad:
ja sam jo uvek nekakav prijatel,
jo uvek sam nekakav lubavnik.
Ali ne zadugo:
zato ovo i govorim vama dvoma.
Stvar je u tome ja se pretvaram u zlato, pretvaram se
u zlato.
Dug je to proces, kau,
dogaa se po fazama.
Ovim vas obavetavam da sam se ve pretvorio u
ilovau.4

Specifino predoseanje Divnih gubitnika u zbirci Kutija sa zainima zemle olieno je i

u pojavi mehanike lubavnice iz pesme Devojka-igraka, kojom se dale asocira Danski
Vibrator iz romana. Ova pesma takoe figurira kao jedan od prvih indikatora Koenove op
injenosti svetom maina, koji potom postaje vaan tematsko-motivski inilac oba pieva
romana. U pomenutoj pesmi, kao i u romanima, Koenov stav prema mainama je ambiva
lentan: mehanizovana stvarnost istovremeno je zastraujua i primamliva. Devojka-igraka
je, zahvalujui svojim aluzijama na Jejtsovu pesmu Jedrenje u Vizantiju (uvene zlatne
ptice, eene figure), takoe precesija snanih jejtsovskih uticaja prisutnih u Divnim gu
bitnicima.
*
Svi ovi anticipirajui elementi utkani u Koenovu ranu poeziju blede u relativnoj beznaaj
nosti ukoliko razmotrimo piev prvi roman Omilena igra (1963). On je nepobitno ispunjen
aluzijama, slikama i tematsko-motivskim jedinicama u potpunosti razvijenim u narednom,
drugom Koenovom romanu. Omilena igra, koju bi na prvo itanje pojedinac verovatno bio
spreman da odbaci kao jo jednu, unekoliko superiorniju verziju autobiografske prie o
mladom umetniku koji polako stupa u doba zrelosti, zapravo postaje bogatiji, rezonantni
ji roman ukoliko mu se pristupi nakon itanja Divnih gubitnika. Tvrdnja da je Martin Stark,
boanski idiot Omilene igre, bez nekog posebnog razloga, prstima zapuio ui, kilei
4

Isto, str. 3839. (Prim. prev.)

37

oima kao da oekuje da e svakoga asa da se razlegne gromoglasna eksplozija,5 mogla

bi se tokom prvog itanja lako prevideti, oznaiti kao puki znak katastrofe. U svetlu disku
sije o Telefonskom plesu u Divnim gubitnicima, meutim, ova tvrdnja postaje mona sim
bolika aluzija na ovekove konstantne napore da uspostavi vezu sa kosmikim ritmovima.
Kada itamo da se Vandino lice pretopilo u lice male Lizice (...) koje se zatim rasplinulo u
Bertino lice, mislimo o toj transpoziciji ne samo u smislu nostalgije za Brivmanovim
izgublenim lubavima, nego takoe u kontekstu venog, enskog principa koji se u Divnim
gubitnicima zapaa u likovima Izide, Katarine Tekak vite, Edit, Meri Vulnd, Bogorodice, Me
rilin Monro i plavokose ene u automobilu sve one apostrofiraju esencijalno ensko, Veliku
Majku. Naizgled usputna, beznaajna izjava da svi mi elimo da budemo kineski mistici
koji ive u tranim kolibama, ali vodimo lubav suvie esto, dobija na svojoj teini kada
se ita u kontekstu motiva kresnuti sveticu iz Divnih gubitnika, tog u ovom romanu de
talnije artikulisanog pojma o eli za spajanjem spiritualne vizije i fizike ekstaze.
Motiv traganja, koji je skiciran u Koenovim ranim stihovima, potpunije je razvijen u Omi
lenoj igri premda su i u tom romanu njegovi obrisi embrionski ukoliko se uporede sa znat
no kompleksnijom verzijom u Divnim gubitnicima. Brivmanova molitvena invokacija Boga
u njegovoj dnevnikoj zabeleci je zapravo prvi nacrt za naratorovu molit vu u drugom
romanu, dok se Brivmanovo kolebanje izmeu takve potrage i pohlepe, ele za svetovnim
bogatstvima i uspesima, opaa kao predoseaj frek ventnog obrasca o raznim tenjama i
pobunama kroz koje narator Divnih gubitnika prolazi. Brivman je takoe posedovao pred
stavu o krajnjem jedinstvu svih stvari kojom se anticipira naratorova vizija kosmikog za
jednitva u potonjem romanu:
Mocart je tretao sa razglasa, objedinjujui sve to je Brivman video oko sebe. Mocart je spa
jao, sjedinjavao dve figure nadnete nad ploama, sve to bi muzika dotakla, dete zarobleno na
Londonskom mostu, planinski vrh koji se gubi u sumaglici, praznu lulaku koja se njie poput
klatna, poslagane crvene kanue koji se presijavaju, igrae to se tiskaju ispod koa i skau za lop
tom kao na fotografiji na kojoj se kaplica vode rasprila pod stroboskopom, sve to bi muzika
dotakla ostalo bi zamrznuto kao slika na beskonanoj tapiseriji. I on je bio na toj slici, jedna figura
koja stoji uz ogradu.

Ideja da su mnogi vidovi popularne kulture, naroito hit-melodije duboksova i radiostanica, patetine, ali ne i prezrenja vredne varijante pomenute enje za jedinstvom,
potrage za harmonijom, takoe je ocrtana u Omilenoj igri, a potom podrobnije tretirana u
delovima Divnih gubitnika kao to je opis izvoenja lager pesme Gevina Gejta i benda
Godesis.
Jo vea slinost izmeu ova dva romana tie se njihovog zajednikog bavlenja magi
jom i udima, ali i njihovog prihvatanja filma kao savremenog modusa ispolavanja magino
sti. Najrasprostranjenija tematsko-motivska jedinica Omilene igre je Brivmanovo shvatanje
uloge sopstvenog bia kao svojevrsnog maga, udot vorca ili hipnotizera. Nakon to je
Berta, Brivmanova lubav iz detinjstva, pala sa drveta, junak je rekao:
5 Ovaj, kao i svi potonji citati iz ovog Koenovog romana preuzeti su iz: Lenard Koen, Omiljena igra, pre

veo s engleskog Vuk eerovi, Geopoetika, Beograd, 2013. (Prim. prev.)

38

Kranc, ima neeg posebnog u mom glasu.

Ne, nema.
Ima, bogami. Mogu da uinim da se stvari dogode.

Nakon oeve smrti, Brivman je izveo magijski obred: Dan nakon sahrane Brivman je
rasparao jednu od oevih leptir-mani i u nju uio poruku. Zakopao ju je u bati, pod snegom,
pored ograde gde se u leto prelivaju cvetovi komijinog urevka.
Junak je podjednako izjavio da ga je oeva smrt ogrnula tankim velom misterije, omo
guila mu da bude u dodiru s nepoznatim. Mogao je da govori s posebnim autoritetom o
pitanjima Boga i pakla. Prouavao je sve to mu je palo pod ruku o hipnozi i u jednoj od
najkominijih romanesknih scena uspeo je da, uspavavi majinu kunu pomonicu, po
stigne telesno sjedinjenje sa njom. Kada Brivman saoptava svojoj devojci Tamari da eli
da dotakne lude kao mag, da ih promeni ili povredi, ostavi na njima svoj trag, uini ih lepim,
njegove rei tada u prilinoj meri lie na F.-ove iz Divnih gubitnika. Jo jednom nas podse
ajui na F.-a, a moda jo vie na naratora Divnih gubitnika, Brivman ispolava udnju za
sopstvenim udesnim preobraenjem:
U svojoj sobi u Domu studenata sveta, Brivman se nalaktio na prozorsku dasku i posmatrao
kako voda Hadsona plamti pod zracima sunca. To vie nije reka otpada i ubreta, slivnik koji
nosi kondome, govna, industrijske otrove, ruta po kojoj se niu nezgrapne bare. Da li neto moe
to da uini i sa njegovim telom? Mora da je neto zapisano na toj plamenoj vodenoj povrini.
Otisak bojeg prsta. Precizna natalna karta. Mesto gde ivi njegova savrena ena. Poruka koja
mu objavluje da je pozvan za slavu ili za muenitvo.

Dok je uivao u lubavi sa el i pisao lubavnu poeziju (koja je prethodno tampana u

Koenovoj zbirci Kutija sa zainima zemle), Brivman osea da uzrok njegove kreativnosti
lei u injenici da je povezan sa magijom. U deakom kampu on ezne da bude smiren
i magian, neni heroj koga e narod voleti, ovek koji pria sa ivotinjama, Bal em Tov
koji decu nosi na krkae. Meutim, najsilovitija priblinost Omilene igre velikom tematskom
pasau o magiji iz Divnih gubitnika vidliva je u sceni Brivmanovog posmatranja svica i nje
govoj pomisli da ivotinja umire:
Usredsredio se na svieve muke. Vremenski razmaci izmeu kratkih svetlosnih treptaja bivali
su sve dui. Kao Zvonica. Svako mora da veruje u aroliju. Niko ne veruje u aroliju. On ne veruje
u aroliju. arolija ne veruje u aroliju. Molim te, nemoj da umre. I nije. Svetlucao je jo dugo
poto je Vanda otila. Svetlucao je i kada je Kranc doao da pozajmi Edov primerak Tajma. Sve
tlucao je i kada je hteo da zaspi. Svetlucao je dok je u mraku zapisivao neto u dnevnik.

Svitac je ovde oigledno simbol konane svetlosti, pulsirajui signal venog ritma, a nje
gov nastavleni ivot, dok vreme (Time) sve odnosi, nagovetava postojanost, istrajavanje
Svetla. Ovaj simbolizmu blizak nain pisanja, koji se samo povremeno pomala nad povlae
nim literarnim manirom Omilene igre, postaje stalni postupak u Divnim gubitnicima, koji se
od poetka do kraja opaaju kao roman impregniran izrazitim simbolizmom.
Specifina varijanta teme magije odnosi se na vanost koju Koen dodeluje filmu kao
vrhunskom savremenom izrazu magijskog delovanja. Iako se reference na film javlaju na

39

gotovo svakoj stranici Divnih gubitnika, ovo naglaavanje najpre postaje oigledno u Omilenoj
igri. Na samom poetku Koenovog prvog romana, Brivman posmatra film svoje porodice
tokom kojeg batovan stidlivo i zahvalno odlazi u smeru suneve svetlosti, gde e zauvek
ostati sa onima kojima slui. Magijski kvaliteti filmova ovde su oito olieni u njihovom
kapacitetu da podare naroitu vrstu besmrtnosti. Kasnije u romanu, Brivman zamila kako
bi devojka Norma i on izgledali u oku kamere:
Kamera se na njih sputa izdaleka, potom ide kroz umu, hvata odblesak u oima rakuna,
prilazi do vode, trske, skloplenih vodenih cvetova, uplie se u izmaglicu i kamenje. Lezi pored
mene, Normin glas, moda Brivmanov. Odjednom zumira na njeno telo, deo po deo, zadrava
jui se na pregibima njenih bedara, koja deluju ogromna, obavijena senkom, plavi dins prilublen
uz telo. Lepezasti nabori izmeu njenih bedara. Kamera prelazi preko jakne pratei liniju njenih
grudi. Izvlai paklu cigareta. Ova radnja se prati veoma palivo. Neni prsti se mrdaju kao pipci.
Cigaretom barata veto i provokativno. Prsti su joj spori, nasilni, spremni da uhvate bilo ta.

Ono to u navedenom odlomku najvie fascinira Koena, kao to e to ponovo biti na sna
zi u Divnim gubitnicima, jeste magini potencijal kamere da transformie stvarnost, inten
zivira iskustvo i sugerie simbolina znaenja posredstvom ispitivanja detala injeninog
sveta. Jo jedan izvor Brivmanove magine koncepcije poiva na tome to se slow-motion
film uvek odvija negde u njegovom umu.
Ovo zauzvrat apostrofira jo jedan nain na koji Omilena igra obasjava jednu od tema
Divnih gubitnika. U drugom romanu F. govori naratoru (s obzirom na to da je vei deo pripo
vednog toka predoen u prvom licu, upotreblavaemo nadale re ja za naratora) kako
moramo nauiti da hrabro ostanemo na povrini. Moramo nauiti da volimo pojavnosti.6
U drugoj prilici on poruuje ja da nikada ne previdi oiglednosti, da usmeri sebe na zvon
ku sadanjost, opominjui ga nita ne povezuj... Stvari reaj jednu do druge na svome
plastinom stolu, ako ve mora, ali ne povezuj nita. U odelku koji bi van konteksta bio
prilino opskuran, on zatim kae:
Od svih zakona to nas vezuju za prolost, najneumitniji su nazivi stvari (...) Nazivi uvaju
dostojanstvo Pojavnosti (...) Nauka poinje grubim imenovanjem stvari, spremnou da se pre
nebregne posebnost oblika i sudbine pojedinanih crvenih ivota da bi se svi zbirno nazvali Ruom.
Oku koje ima manje milosti i vie prodornosti sve cvee izgleda slino, poput crnaca i Kineza.

Ono to slow-motion kamera ini jeste otkrivanje individualnosti stvari, ulne naroitosti
bia. Koenovo uverenje podrazumeva da se istinska magina vizura ne postie posmatra
njem sveta kroz izmaglicu optosti niti kroz ukoene ramove naunih kategorija, nego to je
mogue bliim, neposrednijim ispitivanjem specifinih ilica na pojedinanoj lali. Po ovome
stavu Koen podsea na Vilijama Vordsvorta, koji je zahtevao palivo razmatranje poznatog
kako bi se u njemu otkrili elementi nepoznatog i udesnog (ukoliko jukstapozicija Koena i
Vordsvorta izgleda pomalo neobina, bilo bi korisno podsetiti na to da se makar jedanput
6 Ovaj, kao i svi potonji citati iz ovog Koenovog romana preuzeti su iz: Lenard Koen, Divni gubitnici, pre

veo s engleskog Vuk eerovi, Geopoetika, Beograd, 2014. (Prim. prev.)

40

u Divnim gubitnicima nedvosmisleno zapaa eho Vordsvortove Tinternske opatije). Otuda

se u Omilenoj igri sreemo sa pasaima poput narednog, pasaima u kojima se traganje za
osetnom tanou razvija u lepu umetnost:
Koliko listova je potrebno sakupiti da bi se zabeleilo utanje vetra? Pokuavao je da usta
novi razliku izmeu zvuka bagremovog i javorovog lia. el, ako ih [ptice prim. D. P.] snimi
kako urliu, pa onda to uspori, ue najneverovatnije stvari. Ono to se golim uhom uje kao
jedan ton esto su zapravo dva ili tri tona otpevana istovremeno. Ptica moe da otpeva tri tona
istovremeno!

Postoji jo jedan nain na koji upotreba filma u Omilenoj igri predskazuje Divne gubitnike.
Brivman, naime, govori svom prijatelu Krancu kako su zakoraili u evropski film i nastavla
da zamila sebe kao starog oficira u tom filmu. Ovim se ilustruje druga magina mo film
skog formata: njegova sposobnost da uvea nae iskustvo, da nam obezbedi posredne
oblike ivlenja. Upravo na ovakav stav F. aludira u Divnim gubitnicima dok pie pismo roma
nesknom ja: Ti zna kako bol izgleda, ta vrsta bola, bio si u dokumentarcu o Belzenu.7
Blisko povezan sa magijom, sluei istovremeno kao dala spona izmeu Omilene igre
i Divnih gubitnika, jeste motiv igre istaknut u oba romana. Igra se doivlava kao vrsta rituala
koji pretpostavla red i zadovolstvo trivijalnostima svakodnevnog ivota, postajui tako
svojevrsni mikromit ili polusveti obred. U Divnim gubitnicima F. tvrdi: Igra je najlepe stva
ralako delo prirode. Sve ivotinje se igraju, a istinski mesijanska vizija sveopteg bratstva
ivih bia mora u svom temelu imati ideju igre. Kada F. kupuje fabriku, on je ne koristi za
potrebe komercijalnog uspeha, ve je pretvara u igralite. Igre poseduju veoma veliku ulogu
u Omilenoj igri, to je sugerisano samim naslovom romana: Brivman se igra sa Bertom to
se okonava njenim padom sa jabukovog drveta, igra se Vojnika i Kurve sa Lisom i rve se
sa njom u snegu, vizuelizuje Kranca kao prvu figuru igre prati vou kroz umu, posmatra
bejzbol utakmicu u deakom kampu u kojem radi preko leta i na samom kraju romana pri
sea se omilene igre svog detinjstva:
Gospode! Upravo sam se setio ta je bila Lizina omilena igra. Kad bi napadalo mnogo snega,
otili bismo u stranje dvorite s nekoliko drugara. Prostor pod snegom bio je netaknut i beo. Berta
je bila ringipil. Uhvatili bismo je za ruke, a ona bi se okretala na petama, dok bismo mi kruili oko
nje sve dok nam se noge ne bi odlepile od tla. Onda bi nas ispustila da poletimo u sneg. Ostajali
bismo nepomino u kak vom god poloaju da smo sleteli u sneg. Kada bismo se svi nali tako
baeni u celac, poinjao je najlepi deo igre. Ustajali smo polako, pazei da ne pok varimo svoj
otisak u snegu. Zatim smo poredili. Naravno da smo se maksimalno trudili da ateriramo u nekom
sumanutom poloaju, sa rukama i nogama koje tre iz snega. Onda smo odlazili, ostavlajui
na predivnoj beloj povrini cvetolike figure sa stablikama u obliku otisaka naih stopa.

Na omotu Omilene igre istaknuto je da je sama omilena igra zapravo lubav. Ovak vo
vienje ini mi se kao ozbilna omaka u tumaenju. Ako uzmemo u obzir moje razumeva
nje, a naroito finalni romaneskni pasus, pod omilenom igra podrazumeva se ela za
7

Misli se na koncentracioni logor Bergen-Belzen. (Prim. prev.)

41

ostavlanjem otiska u snegu. Nen cil je da iza uesnika ostane interesantna ara, to se
potom, na osnovu dale analogije koja ukluuje i sam roman, moe shvatati kao piev otisak,
Koenov dizajn sopstvenog ranog perioda ivota. Ukoliko produimo ovakav tumaenjski
pravac, onda u obzir dolaze naelno sva umetnika ostvarenja. Igra je za Koena prelepa jer
je bliska nevinosti detinjstva, jer predstavla uspeno nastojanje ludske imaginacije da
nametne poredak realnom svetu. Dve F.-ove ideje u Divnim gubitnicima su u ovom stupnju
sagledavanja teme naroito relevantne. U jednom momentu on naglaava: Molitva jeste
prevoenje. ovek sebe prevodi u dete i sve mora da trai na jeziku kojim je slabo ovladao.
U jednoj drugoj prilici, saznajemo da je F.-ova vernost idejama u tome to on nije vezan za
svet onakav kakav je on dat, to moe da pobegne od bolnog rasporeda stvari kakve one jesu.
Eskapizam, taj toliko omalovaavan termin u dvadesetovekovnim literarnim krugovima,
za Koena predstavla poelnu stvar: filmovi, igre, radijski hitovi, umetnost i molitva dobro
dole su pojave jer nas smetaju iznad obinosti, besmislenosti rutine i krhotina vremena.
Postoje i drugi inioci na osnovu kojih se Omilena igra moe razumevati kao anticipa
cija Divnih gubitnika uzgredni komentari o Kanadi, Montrealu, jevrejskoj svakodnevici i
vrednostima; humorni nanosi; smene nenosti i nasilnosti; kolebanje izmeu autoglorifika
cije i sumnje u sebe; neprijatelski intonirane aluzije na nauna dostignua; mnogobrojne
ambivalentne refleksije o svetu maina; naglasak na seksualnoj ekstazi, osobito na njenim
oralnim modulacijama i samozadovoljavanju; prezir prema konvencionalnom buroaskom
ponaanju i stavu; repetitivne slike koje romanu daju poetian ton; isticanje usamlenosti
i nostalgije. Radije nego da sve pobrojano dale razvijam, oseam da je potrebnije istai
nain na koji se prvi Koenov roman razlikuje od svog naslednika. On je, naime, mnogo su
bjektivniji i skloniji prikazima uivanja. Dok Divni gubitnici kazuju o grupi likova od kojih
nijedan ne sadri naroitu slinost sa samim Koenom ili lanovima njegove porodice, Omilena
igra prilino oigledno apostrofira autobiografsku ravan. Poput Dojsovog Portreta umet
nika u mladosti, to je roman lirskog timunga, za razliku od Divnih gubitnika koji su blii
dramatinom pripovedanju Fineganovog bdenja. Prilian deo Omilene igre zauzima poro
dina istorija smrt Brivmanovog oca, neurotina posesivnost i krajnja psihoza njegove
majke, kao i patetino uvaavanje njegovih ujaka. Ove scene, ali i one koje tematizuju sama
pieva seanja na mladost, najsnaniji su delovi knjige: autor je u njima jo uvek vie u
stanju beleenja nego to je okupiran porivima preovladavanja i transformisanja stvarno
snog sveta. Kada, tokom el-Gordon pripovednog intermeca, on pokua da ue u um
mlade novoengleske ene i njenog mua, veliki deo prikazanog ivota i njegovih svojstve
nosti bledi, zastareva.
*
Budui da je i Kutija sa zainima zemle vrlo intimna knjiga, ini se da je Koen osetio kako
mora da probije granice sopstva i okua se u neto objektivnijem nainu pisanja. Znaaj nje
gove tree knjige pesama Cvee za Hitlera, u svetlu paralelizacije sa Divnim gubitnicima, lei
u njenim izrazitim naporima da proiri, produbi i ostvari interese i naklonosti svog autora.
U prilino kitnjastoj, ali sutinski iskrenoj beleci izdavau, koja je tampana na omotu zbir
ke, Koen, povodom Cvea za Hitlera, naglaava:

42

Ova knjiga me premeta iz sveta omilenog mladog pesnika u gomilu prlavtine koju nosi
pozicija vodeeg pisca. Nisam planirao da bude ovakva [zbirka Prim. prev.]. Voleo sam nena
zapaanja koja Kutija sa zainima zemle podrazumeva, ali su me ona pomalo posramila. Cvee
za Hitlera, meutim, nee od papira zavrediti takvu gostolubivost. Moj zvuk isuvie je nov, stoga
e ludi rei: ovo je izvedeno, zasnovano na neemu drugom, ovo je slabo, njegova mo je minula.
Ja, s druge strane, tvrdim da ovak va knjiga u Kanadi jo nije napisana, ni u domenu poezije, ni u
domenu proze. Sve to traim je da je smesti u ruke moje generacije i ona e biti prihvaena.

Nisam palivo itao sve kritike osvrte na zbirku Cvee za Hitlera, pa otuda ne mogu da
ustanovim jesu li Koenovi strahovi bili opravdani. Ono to mi je, meutim, poznato je da
su optube o izvedenosti dela, podraavanju manira drugih pisaca, bile pripisane Divnim
gubitnicima koji su uporeivani (vrlo nejasno to je bio najsigurniji nain) sa pisanjem Sartra,
enea, Barouza, Tomasa Pinona, Dona Barta i Alena Ginzberga. Vaan predmet mojih
sadanjih hermeneutikih napora ogleda se u eli da pokaem kako Divni gubitnici mogu
biti vieni kao kulminacija Koenovog linog umetnikog razvoja, a ne kao puka imitacija
tueg rada.
Cvee za Hitlera ne razlikuje se toliko od pievih prethodnih dela koliko bi nas Koenovo
tvrenje utisnuto na omotu zbirke navelo da to pomislimo. Kao to sam naslov sugerie,
jo uvek je primetna naporedna egzistencija lepote i gnusnosti, nenosti i grubosti, to je ve
ustanovleno kao svojstvo pievog rada od njegovih poetaka; u zbirci se takoe zapaa
odreeni broj lubavnih pesama koje objedinjuju humor, nenost i strast; i dale su prisutne
pesme pune duhovitog samoismevanja i ironine balade o svakodnevici. Meutim, posto
je i neki drugi elementi koji zapravo preovladavaju oni se, mahom, javlaju u dva vida:
gaenje i odvratnost prema pohlepi, hipokriziji i okrutnosti dvadesetovekovnih politikih
sistema i ponovna, neodlona enja za religioznim preobraajem koji bi pesnika izbavio
od samolubla i okupiranosti sopstvenim biem.
U pesmama politike tematike, Koen izraava ideju da uasi naeg doba ine da stra
hote to su ih doivlavale prethodne generacije postanu gotovo beznaajne, da je kanadska
politika scena umno oskudna i podla, te da je Istorija samo opojno sredstvo:
Istorija je igla
to u san tera lude
miropomazana otrovom
svega to da zadre ude.

(Ovaj pasa uzgredno iskrsava u Divnim gubitnicima u neznatno ispravlenoj formi pod
naslovom F. priziva istoriju u srednjem stilu.) Kanada je umirua ivotinja za koju on odbi
ja da (prilagoavajui Jejtsov stih) bude vezan. Gde god pogleda, vidi krivicu i korupciju,
osea sopstvenu umeanost u takav poredak stvari i eli da ovak vo sauesnitvo odbaci.
Ovaj deo zbirke Cvee za Hitlera nadale priziva F.-ov politiki angaman u Divnim gubit
nicima. F. je francusko-kanadski nacionalista, separatista, lan Parlamenta i revolucionarni
voa iji konani politiki potez podrazumeva raznoenje u vazduh statue kralice Viktorije
u Ulici erbrik. Sam F., meutim, priznaje da je oseaj umeanosti, koji odgovara njegovoj
zamisli politike aktivnosti, samo jedna faza na putu do konanog proboja za koji se nada

43

da e ga ja ostvariti. Finalno osloboenje romanesknog ja prevazilazi politiku: ono ob

uhvata preobraaj, ne kao pobolanje samog vremena, nego kao skok u venost.
Krajnji smisaoni imperativ Divnih gubitnika, gubitak sopstvenog bia u potrazi za svetou,
podjednako je ocrtan i u zbirci Cvee za Hitlera. Proces zapoinje priznavanjem krivice; u
prvoj pesmi ta ja radim ovde Koen priznaje da je lagao, kovao zaveru protiv ljubavi, da
je muio i mrzeo zatvarajui naposletku pesmu pozivom, reima da eka svakog od vas
da se ispovedi. Priznanje vodi poniznosti kao to je to sluaj u pesmi Ognjite, u kojoj ui
da njegova pouda nije neko posebno remek-delo; priznanje podjednako vodi i samoo
dricanju u ijem okrilu se zavetuje da e zaboraviti na svoj lini stil i predati se misterioznoj
tiini, postati posuda sposobna da primi obnavlajuu milost:
Zaboraviu vlastiti stil
Um e se moda otvoriti u ovome svetu
Moda e srce uhvatiti kiu,
Nita nee izleiti i nita zamrznuti
Osim to e moda srce uhvatiti kiu...

On ezne za proienjem i disciplinom koji vode u novi ivot:

Hotel izbelenih zidova eka na mene
negde, u kojem u zapoeti svoj post i
svoj novi ivot.
Oh, da stojim na Gangu gospodarei jedrom unutranjosti.
Dozvoli da se obnovim
usred svih stvari na svetu
koje ne mogu biti povezane.

Ova misao je verovatno najbole izraena u pesmi Za svakog odevenog u mermer, u

njenom delu koji podjednako evocira Divne gubitnike:
Siroe vidim, svojeglavo i vedro,
gizdav stoji na nebesima s kraja
telo mu je k to negda behu jedro
al okom ne haje imena da zbraja.
K testo u pei, zapeen u sri.
Sjaj, vetar, led, mrak k Mlada njima slui.8

Svetac je nezakonito siroe budui da se odvojio od zahteva porodice i drutva; on

stoji na nebesima s kraja jer se izdigao nad ovozemalskim vrednostima; ima telo budui
da je jo uvek ludsko bie, i to ono koje je prevazilo ludsku krivicu zbog proputanja oso
benih crta u svetu uoptavanja posredstvom grubih imena. Svestan ludske okrutnosti
izraene kroz sliku gas-pei nacistike Nemake, on biva proien upravo zahvalujui
svojoj bliskosti tim pojavama i postaje svojevrsni prazni sud u koji se vene sile mogu izliti.
8 Ova pesma, koju je Koen u celosti uneo u Divne gubitnike i koju navodimo u prevodu Vuka eerovia,

u romanu nosi naziv F. priziva istoriju u starinskom stilu. (Prim. prev.)

44

*
Imajui u vidu celokupni ocrtani kontekst, Divni gubitnici (1966) postaju delo koje se
relativno lako d razumeti i adekvatno vrednosno oceniti. Kaem relativno lako jer se, uprkos
svemu, radi o zahtevnoj i ponekad zbunjujuoj knjizi.
Najpre, trebalo bi obratiti panju na naslov: divni gubitnici su oni koji doseu lepotu
svetatva (ovu re neophodno je pisati sa znacima navoda budui da je Koen, to e ubrzo
u ovom radu postati oevidno, upotreblava u naroitom smislu) gubei ili radije dobrovolno
predajui svoju linost i svakodnevno, ovozemalsko trajanje. U oima drugih ludi oni su
gubitnici jer su r tve: Katarina umire u agoniji laganog gladovanja i samokanjavanja,
Editino telo smrskano je liftom, Meri Vulnd napadaju divli policijski psi, F. umire u bolnici
za duevne kriminalce, a ja na kraju romana postaje raupana, zaudarajua hrpa od dro
njaka i dlaka. Ipak, sub specie aeternitatis, odnosno, u oima Bojim, ovi junaci su sve samo
ne gubitnici: Katarina sa jasnom namerom predaje sebe u ruke Hristu, postaje kanonizo
vana svetica i udotvorna iscelitelka; Edit u svesnom stanju oduzima sebi ivot kako bi ja
nauila lekciju koju on isprva ignorie, ali koja ga, najzad, vodi osloboenju; Meri Vulnd se
preputa seksualnim zadovolstvima sa F.-om, u njegovom najnepoelnijem izdanju, do
nosei mu dobre vesti o inauguraciji u zvanje predsednika republike; F. intencionalno
dodeluje sebi podreenu ulogu uitela i vodia romanesknog ja pokazujui mu put do
Obeane zemle; ja postie konano osloboenje, pa se u poslednjem pasusu romana
ono opaa kao medijator izmeu Boga i oveka, kao Stradalni Sluga koji, proavi kroz
agoniju, uspeva da zaslui samilost:
Jadnici, jadnici, kao to smo mi, otili su, utekli. Dozivau s vrha elektrinog stuba. Dozivau
iz mitraleske kupole na avionu. On e otkriti lice svoje. On me nee ostaviti samoga. Negovo u
ime razglasiti u Parlamentu. Doekau Negov muk sa bolom. Proao sam kroz vatru porodice i
lubavi. Puim sa svojim draganom, spavam sa svojim prijatelem. Razgovaramo o jadnicima,
slomlenim i pobeglim. Nasamo sam s radiom, diem uvis ruke. Dobrodoao budi ti koji sada ovo
ita. Dobrodoao budi ti koji mi titi srce. Dobrodoao budi ti, dragane i prijatelu, kome u za
uvek nedostajati na tvome putovanju do kraja.

Na ovaj nain dobrovolni gubitak vlastitog bia zarad neke vie svrhe postaje osnovna
tema Divnih gubitnika, razvijena znatno kompleksnije i zamrenije u poreenju sa raznoli
kim mitolokim fonom i dopunjena raznovrsnim sporednim temama.
U momentu kada romaneskni tok dostie klimaks, Edit na grkom jeziku izjavluje: Ja
sam Izida, koja je bila, koja jest i koja e biti, i nijedan smrtnik mi nikada nije skinuo veo.
Ovim se evocira prva stranica romana na kojoj ja kae da eli da zna ta se zbiva ispod
tog ruiastog prekrivaa Katarine Tekak vite: dakle, lik Katarine ekvivalentan je liku Izide.
Zaista, sve enske figure u romanu sutinski predstavlaju istu enu ili boginju ba kao to
Izida postepeno preuzima oblija drugih boginja starog sveta. Najvei znaaj Izidinog kulta,
razvijenog u Egiptu u sedamnaestom veku pre nove ere i sukcesivno rasprostranjenog po
celoj mediteranskoj oblasti, ogleda se u njenoj ulozi Velike Majke i njenoj moi ostvarivanja
besmrtnosti due i obnavlanja ivota. Ona obuhvata vrline svih ostalih boginja i nudi svojim
sledbenicima oprotaj, proienje, jedinstvo i preporod. Izidina mitoloka uloga oliena

45

u sastavlanju delova svog mua Ozirisa simbolizuje njen udesan, iscelitelski potencijal.
Otuda, kada italac jednom postane svestan Editine uloge u romanu kao Izide, mnogi frag
menti romaneskne slagalice prerastaju u znaajne obrasce: upravo je u njenoj, Izidinoj,
nadlenosti Velike Majke to to se Edit, sa svojim ogromnim bradavicama, preputa roma
nesknom ja i F.-u, to prua utehu neznancu na Old Oard Biu i ak privija na grudi u
venu glavu, najverovatnije Hitlerovu. Svojim intencionalnim samoubistvom Edit utie na
obnavlanje svog mua na isti nain na koji Izida deluje na regeneraciju Ozirisa. Kada itamo
opis Editinog premazivanja tela crvenom mau i rei koje upuuje romanesknom ja:
Hajde da budemo drugi ludi, onda to u naoj svesti priziva injenicu da se Izida takoe
percepira kao rodila spiritualnog ivota, izvrilac udesnog preobraaja. Romaneskno ja
primeuje da su Editini polupci bili oputeni, nekako neodreeni, kao da nije znala ta e
s ustima ovo je, s druge strane, mogue dovesti u vezu sa konceptom Izidinih usta punih
ivotodavnog daha kojim se isceluje dua i oivlavaju mrtvi. Podjednako je vano skrenuti
panju da je Meri Vulnd, jo jedno oblije Izidine figure, po zanimanju medicinska sestra,
te da se i Edit nekoliko puta u romanu imenuje bolniarkom.
Drugi impozantni mitoloki okvir Divnih gubitnika odnosi se na hrianske elemente.
Ovo se doivlava kao pogodan nastavak prethodnog tumaenja s obzirom na to da je kult
boginje Izide ravan kultu Hrista u mediteranskom svetu, pri emu se ponekad ova dva i me
aju. Sama Izida je esto poistoveivana sa Bogorodicom, te se upravo ova identifikacija na
novo javla u Koenovom romanu. Katarina Tekak vita je irokeka Devica koja se ugleda na
Devicu Mariju; odrekavi se vlasnitva nad sopstvenim telom, ona ostvaruje mistinu viziju:
I dok se tako odricala vlasnitva nad sopstvenom puti, javio joj se nejasan predoseaj njego
ve nevinosti, slaba slutnja lepote svih tih lica to okruuju pucketave seoske vatre. Ah, bol je minuo,
razderana put koja konano nije bila u njenom vlasnitvu zacelila je na slobodi, a njeno novoste
eno ime, steeno tako svirepo, prodrlo joj je do samoga srca: ona je Devica.

Poto su Edit i Katarina oigledno ista osoba u razliitim oblicima, onda se i Edit izjed
naava sa Bogorodicom: premda u fizikom smislu nije devica, poverena joj je uloga po
srednika i uteitela. Slinu funkciju poseduje i Meri Vulnd iako je njen nain izraavanja
saoseajne lubavi prilino antitetian devianstvu.
Muki junaci romana takoe su neznatno povezani sa hrianskim figurama. U nekoliko
navrata F. govori o sebi kao Mojsiju koji dovodi svog prijatela u vidokrug Obeane zemle,
ali ga tamo ne moe i uvesti; u nekim drugim sluajevima on kazuje o sopstvenoj ulozi u
kontekstu koji priziva linost Jovana Krstitela. Sa druge strane, romaneskno ja se napo
sletku razvija u figuru nalik Hristu. U poslednjem pasusu, kao to je u radu ve pomenuto,
ja postaje saoseajni posrednik koji moli sa svog stuba (u okvirima ove sinapse vredi
primetiti da u pesmi Suzan Koen svedoi o Hristu razapetom na drvenom stubu, Krstu).
Meutim, malo pre svega navedenog, u ovom romanu se daje opis romanesknog ja koje
je dui vremenski period ivelo u umskoj kuici na drvetu ime se ujedno evocira Hristov
boravak u divlini. ak je i bodibilder arls Aksis doveden u vezu sa Hristom: arls Aksis je
pun saoseajnosti, on se rtvuje za nas! Negovo ime sugerie da je on takoe osovina
(axis), spona izmeu Boga i oveka.

46

Znatan broj raznih mitolokih likova i scena utkan je u Divne gubitnike ovde raspola
em tek tolikim prostorom da ih obuhvatim jednim letiminim pogledom. U romanu po
stoje, to je, uostalom, i mogue oekivati usled injenice da je romaneskno ja folklorista,
antropolog i prouavalac severnoamerikih Indijanaca, podaci i istinski detalni opisi mi
tova i obiaja crvenokoaca prizivanje kie, mitska kosmogonija, rvanje Senke i Svetenika,
Kuloskap, Oskotara ili Onaj koji svrdla glave i Andak vandet, odnosno, leenje kroz seksu
alni in. Grka mitologija znaajno je reprezentovana kroz pomen Ikara i Prometeja, pri
emu obojica u potpunosti odgovaraju smislu romana budui da oni tee ujedinjenju Neba
i zemle, Boga i oveka. Podjednako se u romanu zapaaju reference na orijentalnu, indijsku
mitologiju i religijske obiaje: mandala, joga, Aokin krug i perfekcionisti tantrike lubavi.
Pomenuta je takoe jevrejska Kabala, kao i kineska sveta planina i mudrosti Kunga.
Ove vie ili manje stare mitologije dopunjene su skoranjim mitovima i magijskim pred
stavama: Hudinijeve iluzije, scene iz stripova i radio-programa, magijski rituali masona,
uverenja iz oblasti astrologije (videti, na primer, upuivanja na bolesti device), magijsko
dejstvo petardi, pitolja i raketa. Meutim, najistaknutiji od svih savremenih mitolokih i
magijskih obrazaca su oni koji se tiu filmske umetnosti. Postoji nekoliko referenci na dive
filmske industrije Merilin Monro i Briit Bardo i sijaset misli o maginim sposobnostima
filma da intenzivira realnost, sauva prolost, zabelei sadanjost, stvori imaginarne sveto
ve, proiri svest, uvea prostore jave, probudi savest, podstakne strasti i uzburka matu.
Sistem teatar prerasta u modernu verziju hrama ili katedrale u koju je samo odabranima
dozvoljeno da stupe nakon prevazilaenja prepreke u vidu kontrolora karata u foajeu ili
predvorju bioskopa.
Sva ova oslanjanja na mitologiju i magiju dostiu svoj vrhunac u delu koji najavljuje spo
rednu (mada bi neki bili skloni da u njoj vide glavnu) temu Divnih gubitnika stav da su
magija i religija, a ne nauka i politika, istinske moi u svetu. U onome to F. naziva slatkim
bremenom svojih argumenata, on naglaava:
Bog je iv. Magija se zbiva. Bog je iv. Magija se zbiva, Bog se zbiva. Magija je iva. ivot se
zbiva. Magija nikada ne umire. Bogu nikada nije pozlilo. Mnogi su siromasi lagali. Mnogi su bo
lesnici lagali. Magija nikada ne jenjava. Magija se nikada ne skriva. Magija uvek vlada. Bog
se zbiva. Bog nikada ne umire. Bog je vladalac premda se njegova sahrana oduila. Premda
oaloeni zbijaju redove, Magija nikada ne kopni (...) Premda su zakoni uklesani u mramoru,
nisu mogli da zatite lude (...) Magija se zbiva (...) Ali Magija nije sredstvo. Magija je cil (...) Tome
bih moj um da slui sve dok sluba ne bude naprosto Magija koja se kree po svetu, a um bude
Magija koja krui po telu, a telo bude Magija koja plee po asovniku, a vreme bude Magina
Duina Boga.

Kao to je ve reeno, nekoliko sporednih tema cirkulie u Divnim gubitnicima. Verovat

no se trea najrelevantnija tema odnosi na tesnu povezanost religije i telesnih uivanja.
Jedan od oevidnih paradoksa ovog romana lei u tome to njegovi glavni junaci, pri emu
su svi oni junaci u smislu da do odreene mere imaju za oslonac nae divlenje, poseduju
divergentne stavove po pitanju seksualnih slasti. Katarina se u celosti odrie svoje puteno
sti ostajui devica; Edit, sa druge strane, oliava relativno pokornu enu romanesknog ja,
ali bez ikak ve grie savesti ini prelubu sa F.-om u est-sedam navrata. F., u potpunosti

47

promiskuitetan, priznaje da je iao za enama gde god bi ga one odvele, dii se svojim sek
sualnim postignuima sa oba pola i ak u svojim poslednjim ivotnim trenucima zavlai
ruku ispod suknje Meri Vulnd. Romanesknom ja pripisuje se homoseksualna veza sa F.-om,
frustrirajui seksualni ivot sa Edit (ona nije bila dovoljno ponizna za njega koji je imao
specifine zamisli u domenu telesnih strasti) i samobludne aktivnosti kojima posveuje
prilino vremena. Seksualnost u romanu dosee paroksizam u sceni orgija koje izvode F. i
Edit uz pomo takozvanog Danskog Vibratora ili Seks-Maine. Namee se pitanje, kako da
sve navedeno shvatamo? Da li to Koen podrava devianstvo ili promiskuitet, seksualnu
apstinenciju ili orgije?
Razreenje paradoksa nalazi se u Koenovoj posebnoj koncepciji svetosti. Priseajui se
F.-ovog saveta da kresne sveticu, romaneskno ja razmila: ta je to svetac? Svetac je
onaj koji je dostigao vrhunac ludskih mogunosti. Nije mogue rei kakav je to vrhunac.
Mislim da to ima neke veze sa energijom lubavi. Dodir sa tom energijom uspostavla svo
jevrsnu ravnoteu u haosu postojanja. Tako kresnuti sveticu znai stvaranje kontakta sa
energijom lubavi, ali i sintezu fizike ekstaze i duhovne vizije. Katarina je svetica upravo
zato to je ostvarila prilino slabu mogunost oveka da stupi u vezu sa energijom lubavi,
olienoj u Bogu, kroz odricanja vlasti nad sopstvenim telom. Edit je svetica jer je kontakt sa
istom tom energijom nainila posredstvom svoje uloge Majke svih ludi. F. je svetac budui
da je sponu sa energijom lubavi postigao kroz seksualna zadovolstva i obavezu uea u
prilino slaboj mogunosti izbijanja revolucije u Kvebeku. Romaneskno ja postaje svetac
na kraju romana jer je, dodelivi sebi trajanje u divlini, proistio vlastito bie od ponosa i
sebinosti, nainio sebe praznim sudom u koji se boanska lubav moe izliti. Svetac je,
mogue je i tako rei, neka vrsta ekstremiste. Za Koena istina ne poiva u znaenju, nego
u krajnostima. F. naglaava: Nikada nisam bio dovolno pijan, dovolno siromaan, dovolno
bogat. Katarina je tako u svom preteranom samokanjavanju mnogo blia Edit i F. u nji
hovim ekstremnim seksualnim radnjama sa Danskim Vibratorom, nego pripadnicima bur
oaskog kruga koji vode ugledan i umeren ivot. Da li je suvie neumesno sugerisati da
Koen, apostrofirajui inicijale seks-maine D. V., predlae da predavanje tak voj spravi nije
mnogo drugaije od predavanja Bojoj voli?9
Usko povezana, pomona tema prethodno navedenoj tie se onoga to bismo mogli
nazvati panorgazminim seksualnim iskustvom. F. istie kako su svi delovi tela erogeni.
Celo telo moe da svri! i, nastavlajui u duhu te opaske, govori da nas svaki dodir moe
voditi do hranlive bezimenosti vrhunca. (Sasvim sluajno ovde se uspostavla jo jedna
veza izmeu religije i telesnih zadovolstava seks vodi anonimnosti, gubitku samosvesti
to je preduslov za religiozno uzvraanje.)
Umesto da tumaim druge, minornije teme, panju posveujem samoj romanesknoj
tehnici. U strukturnom smislu, roman umnogome podsea na simbolistiku pesmu: podelen
je na tradicionalno tri dela pri emu su sva tri protkana rekurentnim tematsko-motivskim
jedinicama, slikama i simbolima. Neke od najznaajnijih tema odnose se na konstipaciju
romanesknog ja (simbol zatoenosti u vlastitom biu), na samozadovoljavanje (simbol
9

Misli se na inicijale krstakog bojnog poklia Deus vult (Boja je vola; na francuskom Dieu le veut) ustanovlenog nakon objave Prvog krstakog rata od strane pape Urbana II na crkvenom saboru u Klermonu
1095. godine. (Prim. prev.)

48

junakove sklonosti ka uivanju i njegove usamlenike okupiranosti sopstvenim potrebama),

igru (simbol ivota kao slobodnog izbora), na radijsku muziku i radijski program (simboli
pokuaja da se uspostavi veza sa nekom spolanjom instancom ili nekim spolanjim gla
som), krtenje (simbol proienja i ulaska u novi ivot), a povrh svega, najvie na filmove,
bioskope i zvezde filmskog sveta (simboli savremene magije i bekstva od realnosti). Rele
vantna motivska vorita predstavlaju pokriva ili veo (simbol misterije i elene apokalipse),
drvo breze i bora (simboli prirodnog rasta, lepote i mirisa prirodnih entiteta), reke, izvori i
bazeni (simboli proienja i boanske milosti), ptice (simboli ulaska boanskog u pole
ludskog), oltari i hramovi (simboli bogosluenja, tenje ka rtvovanju), zvezde (povezane
sa Izidom, simboli boanskog savrenstva i zatite), lift (ambivalentan simbol budui da
sugerie i uspinjanje ka nebesima i silazak u pakao), planine (simboli kontemplacije i poje
dinane mudrosti), svet maina (jo jedan dvojaki simbol jer apostrofira venu maineriju
kosmikih procesa, ali i destruktivnu maineriju pohlepe i oruanih sukoba), ogrlica (simbol
mnogostrukosti u jedinstvu, mnotva razliitosti u jednom), kristali, pahule i, poput duge,
raznobojne slike viene kroz njih (simboli boanskog reda, kompleksnosti i vidovitosti), sa
pun, a naroito F.-ova kolekcija sapuna (simboli proienja kroz patnju), rakete, petarde
i vatrena putovanja (simboli pokuaja da se prodre kroz rajski veo), slatkii (simboli zado
voljstva i, verovatno, boje milosti), fabrika pretvorena u igralite (simbol preobraaja rada
u igru kao to je sluaj u poslednjoj strofi Jejtsove pesme Meu acima). Sve navedene
teme i motivi pojavluju se frek ventno i u svakom navratu njihovog iskrsavanja impliciran
je njihov simboliki potencijal: rezultat tak ve strategije jeste roman istkan zamrenije od
bilo kog drugog kanadskog romana sa ijim sam redovima imao priliku da se susretnem.
Povezano svojstvo sa pitanjima tehnike tie se vetog rukovanja vremenom u romanu.
Prisutno je pomeranje napred i nazad na vremenskoj skali od sadanjosti preko bliske prolosti
do daleke prolosti Katarine Tekak vite sedamnaestovekovne irokeke Device pri emu
ti prelazi, premda nagli i esti, nikada ne ostavlaju utisak varlivosti ili konfuzije. Isto tako,
iako se kreemo napred i nazad meu razliitim pripovedakim uglovima, nikada ne ostaje
mo zbunjeni u pogledu junaka: svaki od njih je konzistentan (konzistentan makar i u svojoj
nekonzistentnosti), osoben i ubedliv.
Roman Divni gubitnici, to bogatstvo ije sam segmente samo unekoliko dotakao, pred
stavla najvei Koenov literarni domaaj do sada i kulminaciju njegovog preanjeg rada.
Ovim delom, po svemu sudei, ne oznaava se kraj fenomenu Leonarda Koena.
Izvornik: Desmond Pacey, The Phenomenon of Leonard Cohen, u: Canadian Literature, 34, 1967, str. 523.

(S engleskog prevela Violeta Mitrovi)

49