PROCES NAMEAVANJA BIODIZELA SA MINERALNIM DIZELOM I

MOGUNOSTI NJEGOVOG SKLADITENJA

THE PROCESS OF BLENDING BIODIESEL WITH MINERAL DIESEL AND
STORAGE POSSIBILITIES
Iva Babi1)
Rezime: Biodizel je motorno gorivo koje se dobija transformacijom biljnih ulja, pri emu ima
karakteristike vrlo sline sa karakteristikama dizel goriva dobijenog iz mineralnog ulja. Moe se
korstiti kao zamena mineralnom dizel gorivu ili u odgovarajuoj smei sa njim. U radu je dat
kratak pregled procesa nameavanja biodizela sa mineralnim dizelom, ime se poboljavaju
njegove termike karakteristike, kao i njegov kvalitet. Takoe je predstavljeno na koji nain se vri
skladitenje biodizela i koje uslove treba obezbetiti, kako bi se izbegao proces njegove
kristalizacije.
Kljune rei: biodizel; nameavanje biodizela; skladitenje biodizela
Abstract: Biodiesel is a motor fuel produced from vegetable oils, while having characteristics very
similar to the characteristics of diesel fuel produced from mineral oil. It can be used in order to
replace mineral diesel fuel or in the corresponding mixture with him. The paper gives overview of
the process of blending biodiesel with mineral diesel, because of his quality. It was also presented
how to storage biodiesel and what conditions should have an in order to avoid its crystallization
process.
Key words: biodiesel; biodiesel blending; biodiesel storage

1. UVOD
ivimo u vremenu kada je od najvee vanosti
obezbediti sigurno snadbevanje energijom i to na
nain ouvanja ivotne sredine. Korienje
obnovljivih izvora energije je jedan od naina da
se zadovolje ekoloki i ekonomski opravdane
potrebe za energijom. Njihovim korienjem bi se
zadovoljile potrebe potroaa i omoguilo bi se
nesmetano snadbevanje energijom, ime bi se
znatno spreili rizici od energetskih kirza [2].
Obnovljivi izvori energije su izvori energije, koji
se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili
delimino, posebno energija malih vodotokova,
energija vetra i energija Sunca, biomase,
geotermalna energija, biogoriva, sintetiki gas,
deponijski gas, gas iz postrojenja za tretman
kanalizacionih voda i otpadnih voda iz
prehrambene i drvnopreraivake industrije koji ne
sadre opasne materije [1].
Energija se danas najveim delom proizvodi iz
neobnovljivih izvora energija, kao to su nafta,

ugalj i prirodni gas, koji imaju negativne posledice

na okolinu. Njihovo sagorevanje predstavlja
najverovatnije uzrok globalnom zagrevanju, tj.
stvaranju efekta staklene bate. Iscrpljenost rezervi
sirove nafte i ekoloki problemi vezani za njenu
preradu i korienje su osnovni razlozi zato se
treba okrenuti bioizvorima koje pretvaramo u
biodizel i bioetanol.
Biodizel je motorno gorivo koje se dobija
transformacijom biljnih ulja repice, soje ili drugih
biljnih ulja u metilestre masnih kiselina reakcijom
esterifikacije
sa
metanolom
(slika
1.).
Karakteristike biodizela su vrlo sline sa
karakteristikama dizel goriva dobijenog iz
mineralnog ulja. Iz tog razloga, irom sveta
biodizel se sve vise koristi kao zamena
mineralnom dizel gorivu ili u odgovarajuoj smei
sa njim. To prvenstveno ima izuzetno veliki
ekoloki znaaj. Ekoloki standardi razvijenog
sveta su sve stroiji i izraeniji u pogledu
smanjenja emisije CO2, tako da biodizel i u tom
pogledu predstavlja gorivo budunosti [2].

1) Iva Babi, dipl.in.el., Elektrotehniki fakultet Univerziteta u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra
73, 11020 Beograd, Srbija, e-mail: iva@etf.rs

Slika 1 - Grafik najznaajnijih sirovina za proizvodnju biodizela

Biodizel se uglavnom koristi kao zamena
mineralnog dizela, jer se primenom istog
biodizela smanjuje emisija tetnih gasova (NOx,
CO2, SO2) i vrstih estica jer biodizel ne sadri
sumpor.
Trend proizvodnje ovog goriva je u stalnom
porastu. Njegova proizvodnja u 2005. godini je
prela vie miliona tona. Evropska unija je
predvidela da uee biogoriva u zemljama
Evropske Unije u 2020. godini bude 10 %.

2.

NAMEAVANJE
BIODIZELA
MINERALNOG DIZELA

Korienjem biodizela kao motornog goriva

poveava se potronja goriva zbog smanjenja
snage motora od 3 do 5%. Odreeni broj
proizvoaa motornih vozila odobrava korienje
biodizela (sa ili bez ugradnje dodatne opreme) i to
su: AUDI, BMW AG, Citroen Deutschland AG,
Daimler Chrysler AG-Mercedes, Ford, Opel AG,
Peugeot, Renault, Deutz AG, Farymann Diesel,
itd. Neke aviokompanije u Nemakoj, Australiji i
na Novom Zelandu ve koriste kerozin namean sa
10% biodizela kao aviogorivo.
Biodizel
ima
mogunost
potpunog
nameavanja sa dizel gorivima i meavina je
jedinstvena, tj. predstavlja jedno gorivo i ne
razdvaja se sve vreme, uz pretpostavku da se
gorivo odrava na temperaturi iznad njegove take
muenja. Biodizel je gorivo za primenu samo sa
mineralnim dizel gorivima i ne umeava se sa
benzinima. Takvih je hemijskih osobina da je
mogue da se nameava sa svim vrstama destilata
ili dizel gorivima. Biodizel se umeava sa sledeim
gorivima: JET FUEL, KEROSENE, No1. dizel,
No2. dizel, vojna goriva (JP8 , JP5), dizel za
grejanje, dizel za gasne turbine, itd[3].
Naini nameavanja biodizela sa drugim
gorivima su sledei:

1) nameavanje prskanjem (Splash Blending),

2) nameavanje u rezervoaru (In Tank
Blending),
3) nameavanje u liniji pre rezervoara (In Line
Blending).
Imajui u vidu injenicu da je biodizel vee
specifine teine od dizel goriva, nameavanje
prskanjem (1) biodizela po povrini dizel goriva
uglavnom se izvodi kod punjenja posuda manjih
zapremina i sa relativno niskim nivom meanja, tj.
kada se goriva sipaju u posude. Posude su obino
rezervoari vozila ili cisterne za isporuku.
Kretanjem i pomeranjem posude ili rezervoara
cisterne, biodizel i dizel gorivo se mogu dobro
umeati. Obino je ovaj nain nameavanja
uspean, ali se moe pojaviti problem u procesu
nameavanja i to ako se biodizel ubacuje prvi u
rashlaenu posudu.
Nameavanje u rezervoaru (2) se deava kada
se odvojeno u posudu ili u rezervoar sipaju
istovremeno i biodizel i dizel gorivo, ali dovoljnog
protoka da bi se obavilo kvalitetno nameavanje
bez potrebe za dodatnim meanjem ili
recirkulacijom. Ovaj metod je slian prethodnom
metodu, pri emu nije potrebna dodatna kretanja
posude, odnosno moe se koristiti za fiksirane
posude , rezervoare. Ako se ne postigne kvalitetno,
potpuno nameavanje potrebno je vriti
recirkulaciju nameanog goriva ili dodatno
meanje. Meutim, poto se biodizel i dizel gorivo
prilino lako nameavaju, nameavanje u
rezervoaru je u mnogim sluajevima dovoljno za
homogeno nameavanje, ali ta homogenost ipak
zavisi od odnosa goriva, geometrije rezervoara, itd
.
Nameavanje u liniji (3) pre rezervaora ili
linijsko umeavanje je proces ubacivanja biodizela
u strujni tok dizel goriva. Postupak ovakvog
nameavanja je prikazan na slici 2. Potpuno
umeavanje biodizela i dizel goriva se odvija u

A-357

delu cevovoda, gde je namerno izazvano jako

turbulentno kretanje oba fluida (statiki mikser).
Umeavanje pre rezervoara se moe obavljati i uz
pomo pripremnog rezervoara u kome se
nameavanje vri pomou dinamikih mealica, a

po zavrenom nameavanju gorivo se ubacuje u

prijemni rezervoar. Ipak, linijsko nameavanje se
vri u mikseru, gde se biodizel kontinualno dodaje
u strujni tok dizel goriva i to
u strogo
kontrolisanom odnosu.

Slika 2 - Nameavanje u liniji pre rezervoara

Nameavanje biodizela nije problematian
proces ako se ima u vidu da to vie meanja
znai i bolje nameavanje. Relativna specifina
teina biodizela je oko 0,88, u poreenju sa No2.
dizelom od 0,85 i No1. dizelom od 0,8 se moe
zakljuiti da je biodizel neznatno tei od dizel
goriva. Umajui to u vidu moe se desiti da ako se
u prazan rezervoar prvo sipa biodizel, pa potom
dizel gorivo nameavanje ne bude dobro, jer e
biodizel ostati na dnu rezervoara. Prilikom
pranjenja rezervoara, glavna pumpa za pranjenje
e povui visoku koncentraciju biodizela, to u
hladnim mesecima se moe manifestovati
zaguenjem filtera i formiranjem gela ili
izazivanjem curenja na gumenom crevu ili
zaptivaima koji su kompatibilni samo sa B20
biodizelom (meavima od 20% biodizela i 80%
mineralnog dizela), ali nisu sa visoko procentulno
umeanim gorivom. Neusaglaenost nameanog
goriva i pratee opreme se uvek otkriva u periodu
hladnog vremena, kada to i izaziva najvee
probleme.
Postoje dva, relativno jednostavna, testa za
utvrivanje kvaliteta nameanosti goriva. Kod
prvog testa se uzimaju uzorci sa vrha, sredine i sa
dna rezervoara. Analiziraju se sadraji biodizela
(ASTM D 4057) korienjem infracrvene
spektrometrije, ili se meri specifina teina i
gustina uzetih uzoraka. Ako se specifine teine,
odnosno gustine ne razlikuju vie od

0,006gr/cm^3, odnosno za 6 kg/m^3, za uzorke

sa vrha i dna rezervoara, umeanost je izuzetno
dobra i to prema evropskom standardu EN 14078.
Kod drugog testa uzeti uzorci se stavljaju u
friider i prate se temperature pri kojima se
pojavljuju prvi vidljivi kristali. Uporeuju se
temperature kristalizacije za sva tri uzorka.
Ukoliko su razlike temperatura kristalizacija u
opsegu od |t|3 moe se zakljuiti da je
umeavanje kvalitetno i potpuno.
Znaajno je definisati taku maglenja (cloud
point). Taka maglenja je vrlo vaan parametar za
upravljanje procesom nameavanja biodizela. Ako
je temperatura dizel goriva u koje se umeava
biodizel iznad take maglenja istog biodizela
(B100, odnosno 100% biodizel) u procesu
nameavanja nee biti nikakvih problema.
Ako se kristali formiraju za vreme
umeavanja, oni idu nazad u rastvor, rastvaraju se,
sve vreme dok je temperatura umeanog
(blendovanog) goriva iznad take maglenja
meavine. Ovaj proces topljenja kristala biodizela
se moe pospeiti opremom za dobro umeavanje
(statiki mikser ili mealice) dva goriva, jer
meanje goriva stvara homogeno rasprostiranje
formiranih kristala, to obezbeuje dovoljno
toplotne energije potrebne za njihovo rastvaranje,
razgradnju i pretvaranje u tenu fazu. Najbolje je
skladititi biodizel umean sa dizel gorivom, bez
obzira na vremensku sezonu, sem ako se ne
isporuuje kao ist biodizel (B100).

A-358

Prilikom izraunavanja najnie temperature

dizel goriva u procesu nameavanja (blendovanja)
t_D^min, polazi se od injenice da ako je
temperaturna razlika T_GAP, koja je definisana
kao razlika temperature dizel goriva t_D i take
maglenja meavine t_BX^CP , manja od 3,
kristali metil estra e se u tom sluaju sporo
umeavati, odnosno nee se homogeno
disperzovati u rastvoru i poee da se taloe i da
formiraju gel.
Definie
se
minimalna
temperatura
mineralnog goriva :
t_D^min
=t_BX^CP+ |T_GAP |_min ,
(1)
gde su:
|T_GAP |_min=3 - minimalna vrednost
dozvoljene temperaturne razlike,
t_BX^CP - taka maglenja x (%) meavine
biodizela.
Nameavanje biodizela sa standardnim
mineralnim
dizelom
poboljava
termike
karakteristike, tj. sniava taku teenja.
Nameavanje se moe vriti i u rafineriji biodizela
pre njegovog skladitenja .

3.

SKLADITENJE BIODIZELA

Poznato je da svi tipovi dizel goriva mogu da

formiraju
gelastu
strukturu
pri
niskim
temperaturama. U poreenju sa mineralnim dizel
gorivima, temperatura
gelovanja (freezing
point) je mnogo via kod biodizela. Zasieni metil
estri imaju viu taku mrnjenja nego nezasieni
metil estri. Sastav biodizela po pitanju zasienih i
nezasienih metil estara iskljuivo zavisi od
koriene ulazne sirovine za proizvodnju.
Temperatura skladitenja (storage temperature)
uskladitenog biodizela mora se kontrolisati, kako
bi se izbegao proces njegove kristalizacije.
Izbegavanje procesa kristalizacije se postie tako
to se biodizel skladiti na temperaturi najmanje za
7,5 vioj od temperature koja odgovara taki
teenja (pour point). Za biodizele proizvedene od
razliitih ulaznih sirovih biljnih ulja prihvatljiva
temperatura skladitenja je u opsegu T_(SK
)(7,210).
U hladnim klimatskim regionima podzemni
rezervoari obezbeuju potrebnu temperaturu
skladitenja radi izbegavanja procesa kristalizacije
istog biodizela. Rezervoari za skladitenje istog
biodizela (B100) i linija za pretakanje moraju biti
projektovani uvaavajui veliinu hladnog protoka
(cold flow) za dati biodizel i klimatske uslove.
Biodizel skladiten u nadzemnim rezervoarima
mora biti grejan tako da je temperatura goriva uvek
od 2,7 do 5,5 iznad take zamuenja (cloud
point fuels). Jednom formirani kristali, u procesu
kristalizacije, mogu se vratiti u rastvor, tj. mogu

se rastvoriti grejanjem goriva. Meutim, kristali

biodizela ili dizel goriva mogu padati na dno
rezervoara i formirati gel strukturu. Usporeno
meanje goriva moe spreiti proces kristalizacije
na dnu rezervoara, tj. proces meanja moe pomoi
procesu razlaganja kristala nazad u rastvor. Ako je
biodizel kompletno preao u stanje gela
temperatura goriva se mora podii na nivo od 38
do 45da bi se rastopile glavne visokozasiene
komponente goriva.
Proizvoai aditiva tvrde da sa svojim
aditivima mogu da redukuju taku teenja (pour
point) za 12 koristei oko 1% aditiva, odnosno
ako se koristi 0,1% aditiva taka teenja se
pomera za oko 3. Ono to je sigurno je da je
vrsta aditiva i njihov efekat na poboljanje
zimskih karakteristika biodizela zavisi od
sadraja zasienih komponenti goriva.
Stabilnost goriva je glavna karakteristika
goriva za proizvoae motora i gorivnih sistema.
Stabilnost goriva, kao irok pojam, se moe svesti
na dve osnovne karakteristike goriva :
dugotrajno ostvareni
uslovi
skladine
stabilnosti ili starenja goriva,
stabilnost pri povienoj temperaturi i/ili
pritisku u recirkulacionom gorivnom sistemu
motora.
Kod svih vrsta dizel goriva starenje goriva
(long term storage stability) je zajedniki
definisano kao oksidaciona stabilnost (oxidative
stability), dok je termalna stabilnost definisana kao
stabilnost goriva pri poveanoj temperaturi.
Oksidaciona stabilnost se odnosi na degradaciju
goriva kroz reakciju goriva sa kiseonikom.
Reaktivnost goriva je znaajna osobina i ona se
javlja usled prisutnosti dvostrukih (C=C) veza u
gorivu. Sa poveanjem sadraja (C=C) veza, opada
oksidaciona
stabilnost
goriva.
Poveanje
nestabilnosti molekula datog dizel goriva je
direktno proporcionalno poveanju broja (C=C )
veza u molekulu. Molekuli koji sadre dve (C=C)
veze imaju polovinu stabilnosti od molekula koji
sadre jednu (C=C) vezu. Oksidaciona stabilnost
dizel goriva se moe prestaviti preko jodnog broja
(iodine number), koji je utvren metodom
ispitivanja prema evropskom standardu EN 14
111.
Stabilnost je vrlo vana karakteristika goriva
ako se biodizel skladiti na dui vremenski period.
Starenje goriva i njegova oksidacija kod biodizela
mogu izazvati sledee posledice:
poveanje kiselinskog broja,
poveanje viskoznosti,
formiranje elatina,
zaguivanje filtera.
Ako je kiselinski broj, viskoznost i
sedimentacija iznad propisanih vrednosti
po
ASTM D 6751 ili EN 14214 standardu, ist

A-359

biodizel (B100) je degradiranih karakteristika i

nije za upotrebu.
Biodizel
sa visokom karakteristikom
oksidacione stabilnosti, utvrene metodom
ispitivanja prema evropskom standardu EN 14112
[4], moe dugo zadrati svoje karakteristike pri
spoljnim specifinim uslovima.
Informacija o stabilnosti uskladitenog
biodizela se moe dobiti na osnovu nadzora nad
veliinama kiselinskog broja i viskoznosti.
Meutim, stabilnost uskladitenog biodizela se ne
moe trajno ustanoviti bez analize njegovog
sastava, tj. samo na merenju njegovog kiselinskog
broja ili viskoznosti.
Parametri koji mogu da sugeriu oko
identifikacije goriva i stvaranje uslova za visok
nivo stabilnosti su sledei [5]:
Visoki nivo nezasienosti predstavlja veliku
verovatnoa za oksidaciju,
Zasiene masne kiseline (C_(16:0)
ili
C_(18:0)
) su stabilne, poveanjem nivoa
nezasienih masnih kiselina (C_(18:1) ili
C_(18:2 ) ili C_(18:3) ) stabilnost goriva pada sa
faktorom k=10,
Ako je biodizel sastavljen iskljuivo od
nezasiene masne kiseline (C_(18:3)), on je oko
sto puta nestabilniji od goriva sastavljenog od) (
C_(18:1) ) , tj.k=100,
Grejanje i izlaganje sunevoj energiji e
ubrzati proces oksidacije, tj. hemijske reakcije
molekula nezasienih masnih kiselina sa
molekulima kiseonika formirajui peroksid,
Metali: bakar (Cu), olovo (Pb), cink (Zn),
kalaj (Sn) i njihove legure, mesing i bronza,
ubrzavaju degradacioni proces biodizela i
formiraju visok nivo taloga,
ist biodizel (B100) ne moe biti uskladiten
u duem vremenskom periodu u rezervoarima i
cevovodima napravljenim od materijala koji nisu
kompatibilni sa njim,
Proizvoai aditiva tvrde da poseduju aditive
koji deaktiviraju nekompatibilne metale, tj. mogu
da smanje ili potpuno ukinu njihovu reakciju sa
biodizelom,
Neke sirovine kao i procesi mogu ukloniti
prirodne antioksidanse iz biodizela koji daju
prirodnu zatitu od degradacije. Beljenje
(bleaching), ukidanje mirisa (deodorizing) ili
destilacija ulja (distilling) su procesi koji mogu
pre ili u toku procesa proizvodnje biodizela
ukloniti prirodne antioksidanse u finalnom
proizvodu,
Ne dozvoljavajui biodizelu da dolazi u
kontakt sa kiseonikom eliminie se mogunost da
e se odvijati proces oksidacije goriva i poveava
se duina perioda skladitenja. Primenom Sistema
Zatite Azotom (nitrogen blanket on fuel tank)

znaajno se poveava stabilnost biodizela, a time i

vreme skladitenja (storage life),
Obrt goriva (fuel turn) znaajno zavisi od
kvaliteta skladitenja goriva, ali na njega znaajno
i utie.
Pri izboru rezervoara za skladitenje biodizela
mora se voditi rauna da su rezorvoari izraeni od
sledeih materijala: aluminijuma, elika, teflona,
fluorinetnih poluetilena ili polipropilena. Takoe,
jako je vano da se minimizira mogunost
zagaenja biodizela sa vodom i minimizira
mogunost kontatkta sa vazduhom.
Iako biodizel ne sadri opasne materije,
skladitenje i presipanje se vri bez prisustva
otvorenog plamena i u dobro provetrenim
prostorijama. Pri transportu biodizela posuda za
transport mora biti ista i suva. Rezervoar za
transport, kao i pratea oprema koja dolazi u trajni
kontakt sa biodizelom moraju biti izraeni od
materijala usklaenih sa ovom vrstom tenosti.
Zbog njegove visoke take teenja, ist biodizel je
teak za manipulaciju pri hladnim vremenskim
uslovima.
Metode koje se primenjuju za transport
biodizela pri hladnom vremenu su :
topao
biodizel
za
kratku
isporuku
autocisternama,
korienje autocisterni sa grejanjem,
nameani biodizel (20%) sa mineralnim
zimskim dizel gorivom,
nameani biodizel (50%) sa kerozinom (No1.
dizel).

4.

ZAKLJUAK

Neke karakteristike biodizela ine ovo

biogorivo nepogodnim za primenu u visokim
koncentracijama. ist, nenamean biodizel stvara
probleme prilikom njegovog istakanja na niskim
temperaturama, to dovodi do problema pri
njegovom skladitenju u rezervoarima na
otvorenom u podrujima sa hladnijom klimom.
Mo rastapanja biodizela je takva, da moe da
probui ak i gumenu izolaciju, usput, moe da
pokupi godinama nagomilani naftni mulj iz
prljavih rezervoara i na taj nain zapui filtre i
onemogui protok goriva. Iz tog razloga se i vri
proces nameavanja biodizela sa mineralnim
dizelom.
Pri procesu nameavanja biodizela sa dizel
gorivom treba voditi rauna da mineralni dizel ne
bude mnogo hladan, jer to izaziva naglu
kristalizaciju biodizela. Ovako stvoreni kristali
zasiuju biodizel, teko se kreu i zahtevaju znatno
vie toplotne energije za njihovo topljenje. Jedino
se filtriranjem mogu efikasno ukloniti. Do dana
dananjeg nije osmiljeno lako i efikasno reenje
ovog problema.

A-360

LITERATURA
[1] Uredba o uslovima i postupku sticanja
statusa
povlaenog
proizvoaa
elektrine energije, Slubeni glasnik
Republike Srbije, br. 8/2013.
[2] ,,Energija u Srbiji 2010.", Ministarstvo za
infrastrukturu i energetiku Republike
Srbije, 2010.
[3] Bioenergy systems in comparison with
Fossil Energy systems, Biomass and
Bioenergy, 1997.
[4] Jon Van Gerpen, "Business Management
for Biodiesel Producers", Iowa State
University, Ames, Iowa, 2004.
[5] EN 14214, Automotive fuels- Fatty acid
methyl esters (FAME) for diesel engines
Requirements and test methods, 2004.
[6] "Biodiesel Handling and Use Guideline",
U.S. Department of Energy, P.O. Box 62 ,
Oak Ridge, 2004.

A-361