Vetina roditeljstva - Time Out

Priredili: Mr sci. dr Miodrag Stankovi, deji psihijatar, Ivan Topalovi, psiholog

Time out (ita se tajm aut), oznaava pravljenje pauze od pozitivnog potkrepljenja (nagraujueg
ponaanja prema detetu, koje ukljuuje obraanje, gledanje, pruanje panje i pomoi, kupovina igraki
i igranje). Tehniki, tajm aut podrazumeva i mesto gde se primenjuje negativno potkrepljenje
(uskraivanje potkrepljenja). To je postupak koja se koristi da umanji nepoeljno ponaanje. Glavni
princip ovog postupka je da osoba na kojoj se primenjuje time out nije u stanju da dobije bilo kakvo
potkrepljenje u toku odreenog vremenskog perioda.

Kako se time out efikasno upotrebljava?

Mesto za time out bi trebalo da bude lako dostupno, i sa kojeg je lako nadgledati dete dok je u tom prostoru. Na primer, ukoliko se
veina aktivnosti dogaa na prvom spratu kue, time out ne bi trebalo biti na nekom drugom spratu. Stolica u oku trpezarije je
prihvatljivo mesto. Ukljuivanje kuhinjskog sata sa zvonom je dobar nain da detetu ukaete koliko jo vremena treba provesti u
time out-u. Sat treba biti vidljiv detetu.

Duina vremena provedenog u Time out

Uopteno, smatra se da je najefikasnije da se koriste krai vremenski periodi time out-a, 5 do 10 minuta, radije nego dui periodi,
kao to su pola sata ili sat. Deca mogu prilino brzo da pokrenu svoju matu i da dosadnu aktivnost preokrenu u zanimljivu. Princip
je: koliko godina toliko i vremena u time-out-u. Deca od 2 do 5 godina trebaju dobiti 2 do 5 minuta. estogodinje dete bi trebalo
dobiti oko 5 minuta dok desetogodinje 10 minuta. Vreme provedeno u time-out-u moe se udvostruiti za ponaanje kao to je
udaranje, grienje, prkoenje, unitavanje imovine. Hiperaktivna deca mogu dobiti krae intervale u time out-u.

Davanje uputstva o oekivanom ponaanju deteta

Vano da dete razume kakva ponaanja izazivaju reakciju. Takva ponaanja bi trebala biti konkretno definisana. Na primer, rei detetu
da udaranje znai udariti nekog drugog rukom ili predmetom, ili doi kasno kui znai doi u bilo koje vreme npr. posle 23 asova.

Postupci za time out

Kada se detetu kae da ide u time out, to treba uiniti jednostavno reima: tajm aut zbog (izneti koji je prekraj u pitanju). Ne treba
voditi nikakvu dalju diskusiju. Koristite kuhinjski broja sa zvonom. Podesite broja na duinu time out-a i recite detetu da mora
ostati u time out-u sve dok se zvono ne oglasi. Detetu ne bi trebalo biti dozvoljeno da pria dok je u time out-u, i roditelji ne bi
trebali da komuniciraju sa detetom ni na koji nain. Takoe, roditalji ne trebaju dozvoliti ni mrmljanje i gunanje.
Ne bi trebalo biti dozvoljeno da se dete igra ni sa jednom igrakom, da slua radio ili stereo-ureaj, gleda televiziju, ili da lupa nametajem.
Bilo kakav prekraj za vreme time out trebao bi rezultovati ponovnim restartavonjem sata na jo jedan period time out-a.
Vano je da svi lanovi domainstva budu upoznati sa propisima time out-a, tako da ne ometaju dete ni na jedan nain, na primer,
putanjem radija.

Strategije prilikom odbijanja ili suprostavljanja

Time out dobro funkcionie samo kada dete zaista provede vreme u time out-u. Postoje brojni naini da se izae na kraj sa
odbijanjem. Nijedan od njih nee delovati na svu decu. Moda ete morati da eksperimentiete da bi utvrdili koji e od njih
funkcionisati na vae dete.
Mlaem detetu recite da ete brojati do tri, i da ukoliko ne uu u time out dok izbrojite do tri, da e vreme u time out-u biti duplirano.
Deca sa izrazito nekontrolisanim ponaanjem, kao to su ona sa hiperkinetikim poremeajem i nedostatkom panje ili poremeajem
u vidu prkosa i protivljenja, trebaju biti ukljuena u dodatni vid operantnog intervenisanja po principu ekonomisanja kuponima. Ovo
moe ukljuiti korienje table sa 20 do 30 kvadrata. Svaki put kada dete uspeno zavri time out, dobija zvezdu ili ukrasnu
nalepnicu na svojoj tabli. Kada se tabla ispuni moe zasluiti posebnu nagradu jer je nauilo kako da odradi time out.
Recite detetu da dok ne bude u time out-u, nee moi da koristi eljeni predmet ili da uestvuje u aktivnosti. U takvom sluaju
moete izvaditi kabl iz televizora i rei mu da nee moi da gleda televiziju ili igra video-igru sve dok ne odradi time out.

Alternative za time out

Deca koja imaju preko 10 godina mogu vam rei da su isuvie velika za time out jer je ono za bebe. Tada mogu biti od koristi
druge intervencije negativnog potkrepljivanja u smanjenju neprikladnog ponaanja deteta. Recite detetu da e svaki put kada pokae
neprikladno ponaanje morati da napie reenice koje e ga podsetiti kako bi trebao da se ponaa. Na primer, svaki put kada vam dete
neprikladno odgovori, potrebno je da napie: Govoriu pristojno i pokazatu potovanje prema roditeljima. Prvi put kada se ovo desi
reenica e biti napisana 5 puta. Ako ovo ne pomogne, sledei put e reenica biti napisana 10 puta. Broj e rasti za 5 ili e se
duplirati (zavisno od godina deteta) svaki put kada se ponaanje dogodi tog dana. Sledeeg dana prvi doga|aj dobija 5 reenica.
Uklonite privilegije i predmete koje moete kontrolisati. Napravite listu privilegija ili predmeta (TV, DVD, PC, vonja bicikla,

ostajanje do kasno uvee, izlazak napolje da se igra i sl.). Recite detetu da svaki put kada se nepoeljno ponaa, jedna stavka e biti
precrtana sa spiska za taj dan. Svakog dana procedura poinje od poetka.

Prednosti time out

Manje je averzivan nego druge procedure, kao to je npr. fizika kazna. Iskljuuje primenu averzivnih iskustava (vika, vreanje,
poniavanja od strane roditelja), kao i pojavu negativnih i agresivnih oseanja i kod dece i roditelja. Poveava verovatnou da e
roditelji biti dosledni u vezi sprovo|enja uspenog metoda, prepoznajui i definiui ta e biti kanjivo, kada i kako.
Dete ui da prihvati sopstvenu odgovornost zbog nepoeljnog ponaanja. Detetu bi trebalo vie puta rei da odlazak u time out,
zavisi iskljuivo od njegovog ponaanja.
Dete lake ui da pravi razliku izmeu prihvatljivog i neprihvatljivog ponaanja.
Dete poinje da ui samokontrolu.

Vodi za disciplinu

Dogovorite se oko toga koje ponaanje deteta je poeljno, a koje nije. Roditelji ne bi smeli pokazivati neslaganje oko naina
discipline pred decom. Dogovorite se kako da reagujete na nepoeljno ponaanje.
Nemojte dati naredbu, zahtev ili komandu ukoliko se ne moe primeniti odmah.
Budite dosledni. To znai da trebate nagraditi ili kazniti isto ponaanje na isti nain to je mogue ee.
Neka bude kristalno jasno koje je to nepoeljno ponaanje. Nije dovoljno rei, Soba ti je u neredu. Pojam nered treba
konkretizovati, to znai: Ostavio si prljavu odeu na podu, prljave patike na krevetu, a krevet ti nije nameten.
Kada jednom iznesete vae gledite i dete napadne to gledite, nemojte se uputati u raspravu ili odbranu. Samo
preformuliite svoja uputstva i zahteve i prestanite da reagujete na napade.
Neka bude to jasnije utvreno ta dete moe da oekuje ukoliko ispolji nepoeljno ponaanje.
Zapamtite da vae ponaanje slui kao model ponaanja vaoj deci.
Ukoliko jedan roditelj primenjuje neki disciplinski postupak prema detetu, drugi roditelj ne bi trebao da se ukljuuje i
intervenie dok traje davanje i sprovoenje uputstva, osim ukoliko se ne radi o upotrebi fizike sile ili emocionalnog
zlostavljanja.
Nagradite poeljno ponaanje koliko god moete usmenom pohvalom, zagrljajem ili nekim poklonom kao to je igraka,
hrana ili poveanje deparca.
Oba roditelja bi trebala imati jednaku podelu odgovornosti za disciplinovanje deteta. Pristup primene dogovorenih pravila
treba biti istovetan od strane oba roditelja.
Ukoliko ste neefikasni, uzmite time out da bi se podsetili ovih upustava.

Tri osnovna elementa pozitivnog roditeljstva

Disciplina treba biti:

vrsta: Uputstva data detetu trebaju biti jasno i nedvosmisleno izreena. Posledice neprikladnog ponaanja trebaju biti,
takoe, jasne i treba ih se drati kada god se pojavi neprikladno ponaanje.

Pravedna: Ukidanje privilegija i eventualna primena kazne treba da odgovara poinjenom prekraju. Takoe u sluaju
ponovljenog krenja dogovorenih pravila, posledice trebaju biti ranije utvrene tako da dete zna ta ga oekuje. Gruba kazna
nije neophodna. Korienje time out-a moe biti efikasno kada se dosledno koristi svaki put kada se neeljeno ponaanje
dogodi. Treba koristiti nagradu kada celog dana ili deo dana nije bilo time out-a ili moda kada je bio samo jedan time
out.
Prijateljska: Primenjujte prijateljski, ali vrst pristup kada detetu stavljate do znanja da se ponaa neprikladno i da e
snositi posledice. Podstaknite ga da pokua da zapamti ta treba da uradi umesto da izbegava budue posledice. Radite na
tome da dete uhvatite kad je dobro i pohvalite ga zbog prikladnog ponaanja.

Kanjavanje dece - da li su batine iz raja izale?

Priredili: Mr sci. dr Miodrag Stankovi, deji psihijatar, Ivan Topalovi, psiholog

Kazna se definie kao primena bolne, averzivne ili negativne drai za organizam u cilju eliminacije odreenog
ponaanja. Imajui u vidu svoju i kliniku praksu svojih kolega, primena kazne u odnosu na decu, moe biti
definisana i drugaije, pogotovo njeni ciljevi.

Fiziko kanjavanje
Fiziko kanjavanje obuhvata aplikaciju nekog oblika fizikog bola kao odgovor na neeljeno ponaanje, u ovom sluaju deteta. Da li
dete treba tui? Svakako da je odogovor NE! Meutim, i pored saveta strunjaka, fiziko kanjavanje dece je prisutno. Podaci iz sveta

i moje kliniko iskustvo, ukazuje da se neki vid fizikog kanjavanja sprovodi povremeno ili esto u vie od 90% porodica u cilju
disciplinovanja dece. Od upanja, pljeskanja po rukama, preko amaranja, pa sve do treenja, povlaenja, batinanja pesnicom, nogom
ili predmetima, nanoenja povreda, opekotina, pa ak i usmrivanja deteta. Opte je pravilo da onaj roditelj koji koristi uslovno
prihvatljive metode fizikog kanjavanja je sklon da primeni i neprihvatljive metode. Zbog toga je odgovor NE za sve metode
fizikog kanjavanja. Termin uslovno prihvatljivo kanjavanje odnosi se na upotrebu fizike sile otvorenom akom po zadnjici ili
ekstremitetima sa ciljem modifikacije ponaanja, a ne nanoenja fizike povrede. Ne treba uenja deteta pravilima, disciplini meati sa
pranjenjem roditeljskog besa i elje da se detetu nanese bol, to je potpuno neprihvatljivo i spada u zlostavljanje deteta, opasno po
fiziko i mentalno zdravlje deteta.

Bilo kakav vid fizikog kanjavanja ne treba primenjivati

Metode kao to su Tajm aut i ukidanje privilegija (o emu je pisano), su mnogo efikasnije i humanije u umanjenju neeljenog
ponaanja deteta, pogotovo na "due staze". Iako "batine" momentalno zaustavljaju neeljeno ponaanje, one vremenom i
estim korienjem postaju neefikasne (dolazi do navikavanja, smanjenja osetljivosti), pa je potrebno konstantno poveanje
intenziteta koje moe prerasti u zlostavljanje deteta.
Deca mlaa od 18 meseci su veoma osetljiva i povredljiva, tako da svaki vid fizikog kanjavanja moe dovesti i do
ozleivanja. Sa druge strane, to je dete mlae tee shvata povezanost izmeu svog ponaanja i kanjavanja
Iako fiziko kanjavanje moe ostaviti utisak roditeljima da ima pozitivan efekat na neeljeno ponaanje, ono sutinski ima
dvostruki negativni efekat na dete. Prvo, nanosi mu bol i povreuje ga telesno, a sa druge strane izaziva veoma negativna
oseanja koja se mogu internalizovati (kroz depresivnost i druge vidove psihopatolokih unutranjih doivljavanja) ili
ekstrenalizovati kroz vidljivo ponaanje (poremeaj ponaanja, agresivnost prema vrnjacima, destruktivnost, zlopotreba
psihoaktivnih supstanci itd.), sa ciljem izbegavanja doivljaja neprijatnih oseanja. Agresivnost moe biti okrenuta i prema
roditeljima.
Agresivnost prema detetu moe biti i model za reavanje konflikta. Nije retko da roditelji koji slabo kontroliu svoje
ponaanje imaju problema sa kontrolom ponaanja svoje dece koju dovode kod dejeg psihijatra. Roditelji trebaju da
razmisle kakav primer daju detetu koga tuku zahtevajui od njega da ne budu agresivno.
Batine remete odnos izmeu roditelja i deteta. Eskalacije problema moe biti posebno uoljiva u adolescenciji kada fiziko
kanjavanje esto vie nije izvodljivo.
Obzirom da upotreba fizike kazne i posledino trenutno smirivanje deteta ima za roditelja efekat smirivanja besa (i doivljaj
moi), to predstavlja potkrepljenje, poveava se verovatnoa da e se takvo ponaanje roditelja ponoviti.
Deca koja su tuena, kao odrasli ljudi pokazuju slabiju kontrolu ponaanja, vie agresivnosti, ee tuku svoju decu i brane
partnere, imaju vie problema u braku, ee zloupotrebljavaju alkohol i psihoaktivne supstance i ee su ukljueni u
injenje nasilja i krivinih dela.

Ovaj tekst je imao za cilj da ukae na tetnost, a ne blagoslovenost kanjavanja dece. Stoga, pre nego to sebi i drugima ponovite
"klasiku" iz repertoara roditeljstva da je "batina iz raja izala", treba se upitati da li je to prava i istinita lekcija iz roditeljstva. Umesto
kazne vebajte pozitivno ponaanje, pohvale i upotrebu zabave. To je dobar nain da roditelji promene negativnu sliku o sebi i svome
detetu. Ne zvui glupo, a funkcionie sigurno.

Deca i disciplina

Priredili: Mr sci. dr Miodrag Stankovi, deji psihijatar, Ivan Topalovi, psiholog Postavljeno: 06.01.2007
Deca ne rade uvek ono to roditelji ele. Kada se dete loe ponaa, roditelji trebaju da znaju kako da reaguju. Svakom detetu su
potrebna pravila koja pomau da dete naui prikladno ponaanje. Kako roditelji da naue decu pravilima i ta roditelji treba da urade
kada su ta pravila prekrena?

Za poetak, roditelji bi trebali znati koje osnovne psiholoke potrebe deteta, trebaju biti
zadovoljene
To su:

Biti dobrodoao - biti prihvaen i voljen. Ko nije u svojoj kui dobrodoao, nee imati oseaj da je igde dobrodoao.
Biti jednak sa drugima kao ljudsko bie - biti priznat i pohvaljen.
Biti nezavistan od drugih - ak i dete treba da sme da odlui. Za samostalnost treba oslonac, a ne kontrola.
Biti siguran u druge. Sigurnost u druge ljude omoguava pregovaranje o promeni pravila bez njihovog krenja.

Tek kada sve ovo imaju na umu i uspeno to primenjuju, roditelji trebaju meusobno razgovarati koja pravila ponaanja ele u
ponaanju deteta (u skladu sa detetovim uzrastom) i kako dete njima nauiti (disciplinovati ih).
Disciplinu je vano sagledati kao sredstvo uenja, a ne kanjavanja. Nauiti decu da se pridravaju pravila ini ih sigurnijim i pomae
im da naue razliku izmeu dobrog i loeg, omoguava im razvijanje sposobnosti prilagoavanja, pregovaranja i pravljenja
kompromisa. Time se podstie osamostaljivanje, razvoj samopotovanja, tolerancije, oseanja pravde i sposobnost pratanja.

Deca od 3 do 5 godina razumeju pravila ponaanja

Proseno dete od tri godine moe razumeti jednostavna pravila ponaanja. Kada su jednom pravila ustanovljena, roditelji bi trebalo da
objasne detetu da krenje tih pravila donosi posledice. Na primer, reima: Ovo je pravilo (rei pravilo). Kada se pridrava pravila,
ovo e se dogoditi a ukoliko prekri pravilo, ovo je ono to e se dogoditi.
Roditelji i dete trebaju zajedno da odlue koje e nagrade i posledice primenjivati. Roditelji trebaju uvek da ponude i prue pozitivnu
podrku deci kada se ona pridravaju pravila. Takoe, roditelji trebaju da primene odgovarajuu konsekvencu kada dete prekri prvilo.
Doslednost i predvidljivost su kamen temeljac discipline. Nagrada (pohvala, poklon) najsnanije utie na uenje pozitivnog
ponaanja.

Deca ue iz i iskustva
Snositi posledice koje imaju smisla zbog loeg vladanja pomau im da naue da budu odgovorna za svoje postupke, bez povreivanja
njihovog samopotovanja. Ako se deca svaaju zbog televizije, raunara ili video igre, iskljuite te ureaje dok se ne dogovore. Ako
dete prospe mleko po kuhinjskom stolu dok se ludiralo okolo, naterajte ga da to poisti. Tinejder koji ostaje do kasno budan moe
snositi fizioloke posledice kao to je biti umoran sledeeg dana.
Drugi tip posledica koje mogu biti efektne je zabrana ili ukidanje privilegija. Ako dete prekri pravilo o tome gde sve moe da vozi
biciklu, oduzmite mu bicikl na jedan dan ili vie dana. Kada dete ne obavi svoje kune poslove, ono ne moe da provesti vee kod
druga/drugarice, gledati omiljenu emisiju na TV ili DVD-u i sl.

Postoje razliiti stilovi i pristupi u roditeljstvu

Istraivanja pokazuju da efikasni roditelji odgajaju prilagodljivu decu sa razvijeniom samopouzdanjem, samokontrolom i koja su
pozitivno radoznala, za razliku od dece koju su odgajali roditelji koji kanjavaju, koji su previe strogi (autoritarni), ili popustljivi.
Efikasani roditelji se rukovode uverenjem da i roditelji i dete imaju odreena prava i da su potrebe i jednog i drugog vane. Efikasni
roditelji nemaju potrebu da primenjuju fiziku silu i emocionalnu torturu da bi disciplinovali dete. Njihovo sredstvo disciplinovanja je
postavljanje jasnih pravila i davanje jasnih uputstava zato su pravila vana, kao i njihovo predvidivo i dosledno sprovoenje.
Efikasni roditelji prate razvojne potrebe i mogunosti svoje dece, rasuuju sa svojom decom i uzimaju u obzir detetovu taku gledita
iako se moda ne slau sa njom.

Saveti za efikasnu disciplinu

Verujte vaem detetu da e se pridravati postavljenih pravila bez obzira na detetove godine i
fazu razvoja.
Potrudite se da ono to traite od deteta bude razumljivo za dete i mogue da ono to uini.
Razgovarajte sa svojim detetom kao to bi eleli da razgovaraju sa Vama.
Nemojte koristiti pogrdna imena, vikanje ili omalovaavanje.
Budite jasni u vezi onoga to traite od deteta.
Budite strogi i odreeni, a ne kruti i dvosmisleni.
Retko uspeva model "Uradi kako ti kaem, a mnogo ee: Uradi kako ja radim".
Dozvolite pregovaranje i kompromis, me ete pomoi detetu da izgradi socijalne vetine pregovaranja i adaptacije.
Dozvolite Vaem detetu da oseti negativne posledice svog ponaanja.
Kada god je mogue, posledice bi trebalo odmah primeniti i povezati ih sa prekrenim pravilom.
Voditi rauna da posledice mogu biti primenjene u kratkom vremenskom roku, da bi se zatim naglasila njihova pozitivnost.

Posledice bi trebale biti pravedne i podesne situaciji i detetovim godinama!

Edukacija i trening roditeljstva mogu biti od pomoi u efikasnom roditeljstvu. Ako kao roditelj imate ozbiljnu zabrinutost oko
ponaanja vaeg deteta, konsultujte se sa deijim i adolescentnim psihijatrom ili drugim strunjacima koji se bave mentalnim
zdravljem dece.

Vaspitni stilovi roditelja

Autor: dr Ana orevi

Postavljeno: 06.01.2007

U svetlu postojeih istraivanja samopopotovanja, izdvojili smo problem stabilnosti samovrednovanja u razliitim okolnostima.
Zanimalo nas je da prouimo da li vaspitni stilovi roditelja koreliraju sa znaajnim promenama u samoprocenama nakon izvesnog
vremenskog perioda, kao i da li neki drugi faktori kao to su socio-demografske varijable i dimenzije linosti (ekstraverzija,
neuroticizam i psihoticizam) u veoj meri u odnosu na vaspitne stilove koreliraju sa adolescenata sa smetnjama i poremeajima
ponaanja upuenih na leenje.

Samopotovanje kod adolescenata

Rezultati istraivanja potvrdili su da nezavisno od eksperimentalne situacije u pilot istraivanju, kao i u fazi istraivanja sa
eksperimentalnom situacijom oko treine ispitanih adolescenata pokazuju nestabilno samopotovanje; od ispitivanih vaspitnih stilova
roditelja (odbacivanje, prezatiavanje, nedoslednost i emocionalna toplina) emocionalna toplina roditeIja znaajno je izraenija kod

ispitanika sa stabilnim u odnosu na ispitanike sa nestabilnim globalnim samopotovanjem; od socio-demografskih faktora

obrazovanje oca i zanimanje oca ispitanika znaajno su povezani sa nivoom i stabilnou aktuelnog samopotovanja.
Dimenzije linosti imaju znaaja za visinu samopotovanja. Ekstraverti, osobe sa niskim neuroticizmom i niskim psihoticizmom
imaju stabilno visoke skorove na skalama samopotovanja. Grupa ispitanika sa tekoama i poremeajima u ponaanjuje po svim
socio-ekonomskim parametrima u znaajno nepovoljnijem poloaju u odnosu na uzorak sa eksperimentalnom situacijom, kao i u
pogledu nekih vaspitnih stilova roditelja. Procenjeno prezatiavanje i odbacivanje majki su znaajno izraeniji, a emocionalna
toplina oba roditelja znatno nia u ovom uzorku u odnosu na uzorak stabilnou samopotovanja kod adolescenata. Istraivanje je
imalo vie faza. Pilot fazu u kojoj su na uzorku od 122 adolescenta (uzrast 17-18 godi-na) izvedena dva testiranja samopotovanja sa
vremenskim razmakom od 30 dana; fazu sa eksperimentalnom situacijom na uzorku od 280 adolescenata (uzrast 17-18 godina) gde su
takoe sprovedena dva testiranja samopotovanja u razmaku od 30 dana, ali je neposredno pre drugog testiranja usledila nenajavljena
kontrolna veba iz matematike sa izuzetno tekim zadacima; i treu fazu koja je obuhvatala testiranje sa eksperimentalnom
situacijom.
Istraivanje je pokazalo veliku uzajamnu isprepletenost ekonomskih i vaspitnih inilaca u odranju stabilnog samopotovanja, pri
emu tamo gde nivo porodine i socijalne deprivacije nije izrazit, dominantnu ulogu ima vaspitni stil, pre svega emocionalna toplina i
prihvatanje roditelja. Kako je stabilno samopotovanje znaajni pokazatelj stabilnog identiteta i dovrenog procesa identifikacije, ovi
rezultati svedoe o znaaju vaspitnih uslova u dovravanju procesa identifikacije u adolescenciji.

Kako izaci na kraj sa detetovom ljutnjom

Autor: mr sci dr Miodrag Stankovi

Postavljeno: 06.01.2007

Izboriti se sa deijom ljutnjom moe biti zbunjujue, iscrpljujue i zabrinjavajue po odrasle. U stvari, jedni od glavnih problema pri
izlasku na kraj sa deijom ljutnjom su ljutita oseanja koja su esto pobuena u roditeljima.
Govori se da mi kao roditelji, nastavnici, savetnici trebamo da podsetimo sebe da nismo uvek nauili kako da se izborimo sa
sopstvenom ljutnjom tokom ivota, pogotovo ne tokom sopstvenog kolovanja. Mnoge roditelje su kao decu uili da biti ljut, znai
biti lo i da treba oseati krivicu zbog ispoljavanja ljutnje. Bilo bi lake izboriti se sa deijom ljutnjom kada bi se oslobodili ovakvih
miljenja. Na cilj nije da potisnemo ili unitimo ljutita oseanja kod dece (ili kod nas), ve da prihvatimo oseanja i da pokuamo da
ih uputimo i usmerimo ka konstruktivnjim reenjima.

Roditelji i nastavnici trebaju dopustiti deci da osete sva svoja oseanja

Vetine odraslih mogu biti usmerene ka pokazivanju prihvatljivih naina za ispoljavanje svojih oseanja. Jaka oseanja ne mogu biti
poricana, i ljutite izlive besa ne treba odmah videti kao znak ozbiljnog problema; oni se trebaju prepoznati i tretirati sa potovanjem.
Da bi reagovali efikasno prema previe agresivnom ponaanju dece treba da imamo neke ideje o tome ta moe da izazove takav izliv
besa. Ljutnja moe biti
odbrana u izbegavanju bolnih oseanja;
vezana za neuspeh, nisko samopotovanje, i oseanja izolacije;
povezana sa oseanjem bespomonosti, tugom i depresijom;
povezan sa oseanjem zavisnosti.

Ljutnja i agresivnost
Pre nego to pogledamo specifine naine za snalaenje sa agresivnim i ljutitim izlivima besa, nekoliko stavova treba imati na umu:
da postoje razlike izmeu ljutnje i agrasivnosti. Ljutnja je privremeno emocionalno stanje prouzrokovano osujeenjem; agresivnost je
esto pokuaj da se povredi osoba ili uniti imovina. da ljutnja i agresija ne moraju biti rune rei; da postoje razlike izmeu
ponaanja koje ukazuje na emotivne probleme i ponaanja koje je normalno. Tokom detinjstva, ljutnja i tuga su veoma bliske, i vano
je zapamtiti da veina onoga to odrasla osoba doivi kao tugu dete e izraziti kao ljutnju, da u borbi sa deijom ljutnjom, nae
ponaanje treba biti podstaknuto potrebom da zatitimo, dopremo i saznamo, a ne eljom da kaznimo dete. Roditelji i nastavnici treba
da pokau detetu da prihvataju njegovo oseanje, ali da predlau i druge naine izraavanja oseanja. Odrasla osoba moe rei, na
primer, "Reci mi ta neka deca mogu da urade u situaciji kao to je ova..." Nije dovoljno samo rei koja ponaanja mi smatramo
neprihvatljivim. Decu treba nauiti drugaijim, prihvatljivim nainima prevazilaenja. Takoe, moraju se nai putevi kojima emo
pokazati ta od njih oekujemo. Suprotno popularnom miljenju, kazna nije najefektivniji nain da se komunicira sa decom. Reakcija
na deiju ljutnju Neke od predloga koje emo ponuditi u izboru izlaska na kraj sa deijom ljutnjom, uzeti su iz knjige Agresivno dete
od Fritz Redl i David Wineman. Ove ideje se trebaju razmatrati kao korisne, a ne kao kulinarski recepti. Svako dete zasluuje
jedinstveni pristup prema njegovoj linosti, a ne samo prema njegovom ponaanju. "Uhvati" dete kad je dobro.

Recite detetu koja su ponaanja za vas prihvatljiva. Reagujte na pozitivne napore i

pojaajte dobro ponaanje
Roditelj koji je oseajan i koji opaa pozitivno ponaanje, nai e bezbroj prilika da tokom dana napravi komentare tipa "Svia mi se
to si doao na veeru bez opominjanja"; "Cenim to to si sklonio svoju odeu iako si urio da izae da se igra"; "Bio si stvarno
strpljiv dok sam razgovarao telefonom"; "Drago mi je to si podelio svoju uinu sa sestrom"; "Svia mi se nain na koji si sposoban
da razmilja o drugima; i "Hvala to si rekao istinu o onome ta se zaista dogodilo". Slino, nastavnici mogu pozitivno da pojaaju
dobro ponaanje sa izjavama kao to su "Znam da ti je bilo teko da saeka svoj red, i zadovoljan sam to si to mogao da uradi";
"Hvala to u tiini sedi na svom mestu"; "Bio si paljiv to si se ponudio da pomogne oru dok je itao"; "Naporno si radio na tom

zadatku, i divim se tvojoj upornosti." Namerno ignoriite neprikladno ponaanje koje se moe tolerisati. Ovo ne znai da treba da
ignoriete dete, ve samo njegovo ponaanje. "Ignorisanje" mora biti isplanirano i dosledno. Iako se ovakvo ponaanje moe tolerisati,
dete treba prepoznati da je neprikladno. Obezbediti fiziki izlaz iz situacije ljutnje i druge alternative. Deci je vano da imaju
mogunosti za fizike vebe i aktivnosti, kako kod kue tako i u koli. Uvek mu treba ponuditi takvu mogunost u zamenu za ljutnju.
Manipuliite okolnim prostorom. Agresivno ponaanje moe biti podstaknuto postavljanjem deteta u, za njega izazovne, primamljive
situacije. Moete da pokuate da isplanirate gde ete ii sa detetom, a gde ne, ili da pripremite prostor u kome e vae dete boraviti
tako da umanjite mogunost da ga opominjete zbog nepoeljnog ponaanja ili da se neeljeno ponaanje ispolji. Ne vodite dete na ona
mesta gde je verovatnoa ispoljavanja nekotrolisanog ponaanja deteta (i roditelja) velika. Ukoliko je nemogue izbei odreene
okolnosti, isplanirajte unapred kako da zaustavite "problematino" ponaanje i zamenite ga poeljnijim.

Ne ograniavajte dete propisima, budite bliski sa detetom

Takoe, treba imati na umu da pravila i propisi, kao i fiziki prostor, ne budu isuvie ograniavajui, jer to opet sa svoje strane moe
podstai ljutnju. Vodite rauna o balansu. Upotrebite bliskost i dodir. Pokaite fiziku bliskost ka detetu da bi obuzdali njegovu
ljutnju. Mlau decu esto moete umiriti ako im priete blie i pokaete interesovanje za njegove aktivnosti. Prirodno, deca
pokuavaju da ukljue odrasle u ono to rade, a odrasloj osobi esto smeta to joj se dosauje. Izgleda da je u interesu veoma mlade
dece (i dece koja su emocionalno liena) mnogo vee uee odraslih. Dete, koje namerava da upotrebi igraku ili alat na destruktivan
nain (da je polomi ili uniti), lake je zaustaviti ako mu zatraite da vam pokae igraku ili je upotrebi. Izliv besa od strane starijeg
deteta koje ima tekoe sa itanjem, moe se spreiti tako to e odrasla osoba brino prii detetu i rei "Pokai mi koje rei ti zadaju
probleme."

Budite spremni da pokaete naklonost

Ponekad, sve to je potrebno da bi ljutito dete ponovo dobilo kontrolu, je iznenedan zagrljaj ili drugaiji vid naklonosti. Ipak, deca sa
ozbiljnim emocionalnim problemima mogu imati problem sa prihvatanjem naklonjenosti.
Obratite se direktno detetu. Recite mu kako se oseate i traite da to uzme u obzir. Na primer, roditelj ili nastavnik mogu postii
saradnju sa decom ukoliko im kau, "Znam da mi ta buka koju stvara obino ne smeta, ali danas imam glavobolju. Moe li raditi
neto drugo u emu bi uivao?"

Objasnite situaciju detetu

Pomozite detetu da razume uzrok stresne situacije. esto je iznenaujue koliko lako mala deca mogu poeti ispravno reagovati im
shvate uzrok svojih frustracije.
Koristite fiziko ogranienje. S vremena na vreme dete moe izgubiti kontrolu toliko da mora biti fiiki zadrano ili udaljeno sa
mesta dogaaja da bi se spreilo da ne povredi sebe ili druge. Fiziko zadravanje ili udaljivanje sa mesta dogaaja nee biti vieno u
oima deteta kao kazna ve kao poruka: "Ne sme to da radi." U takvim situacijama, odrasla osoba ne sme dopustiti da izgubi
sopstvenu kontrolu ponaanja.

Ohrabrite svoje dete

Ohrabrujte decu da uvide svoje vrline kao to ih ohrabrujete da uvide svoje mane. Pomozite detetu da naui da moe postii svoje
ciljeve.
Koristite obeanja i nagrade. Obeanja da e dete biti nagraeno moe biti korieno i da se zapone i da se zavri ponaanje. Ovaj
pristup se ne bi trebao uporeivati sa podmiivanjem. Treba znati da dete uiva da bude nagraeno, a istovremeno ui odgovorno
ponaanje od svojih roditelja koji ispunjavaju svoja obeanja.

Kaite "NE!" detetu kao postavljenju granicu ponaanja

Granice u ponaanju deteta (granice su pravila ponaanja) moraju biti jasno objanjene. Deca bi trebala slobodno funkcionisati u
okviru tih granica.
Kaite detetu da prihvatate njegova ljutita oseanja, ali ne i neprimereno ponaanje. Ponudite druge predloge za izraavanje ljutnje.
Nauite decu da svoja ljutita oseanja pretvore u rei, pre nego u ratobornost. Nauite decu da se izraze usmeno. Ohrabrite dete da
emocije iskae reima. Prianje pomae detetu da povrati kontrolu i zameni ponaanje koje izmie kontroli. Ohrabrite dete da kae, na
primer, "Ne volim kada mi uzima olovku. Sada ne bih da je dajem, jer je potrebna meni." ili kada ih neko provocira da kau: Tako
se ne igra sa decom.
Izgradite pozitivnu sliku o sebi. Svojim ponaanjem ohrabrite dete da vas vidi kao cenjenu i korisnu osobu.

Paljivo koristite kazne

Fina je linija izmeu primene kazne i uskraivanja zadovoljstva detetu. Prvo je pokazivanje neprijateljskog ponaanja prema detetu, a
drugo je poduavanje.
Model prikladnog ponaanja. Roditelji i nastavnici trebaju biti svesni snanog uticaja njihovih ponaanja na ponaanje dece.

Uloga discipline

Dobra disciplina ukljuuje stvaranje atmosfere tihe nepokolebljivosti, jasnoe i odgovornosti, uz korienje rasuivanja. Loa
disciplina povlai za sobom kaznu koja je prekomerno stroga i neprikladna, i ona je esto povezana sa usmenom porugom, vreanjem,
poniavanjem i napadom na deiji integritet.
Jedan od najvanijih ciljeva kojima teimo kao roditelji, pedagozi, i strunjaci za mentalno zdravlje je da pomognemo deci da razviju
potovanje kako prema sebi tako i prema drugima. Za postizanje ovog cilja potrebne su godine strpljive prakse, i to je bitan proces u
kome roditelji, nastavnici, i sve ostale brine odrasle osobe mogu igrati presudnu i uzbudljivu ulogu. Kako bi postigli ovo, mi moramo
da vidimo decu kao dostojna ljudska bia i da budemo iskreni u ponaanju sa njima.