Modifikovana 3D Korner Reflektor Antena

Dragoslav Dobrii, YU1AW

Napomena: Ova antena je kasnije jo vie poboljana optimizovana i unapreena. Finalna varijanta
sa svim unapreenjima i poboljanjima nalazi se u fajlu: Skraena 3D korner reflektor antena .

Originalni dizajn ove izuzetne aperturne antene prvi put je u literaturi opisan u:
IEEE Transactions on Antennas and Propagation, July, 1974. "Three-Dimensional
Corner Reflector Array" by Naoki Inagaki (pp. 580-582). Precizne i opirne rezultate
kompjuterske analize i simulacije objavio je L.B. Cebik W4RNL u lanku: The 3-D
Corner Reflector koji se moe nai na njegovom sajtu.
Antena se sastoji iz tri kvadratne reflektorske povrine meusobno postavljene pod
pravim uglom kao polovina kocke, i zraeim elementom u vidu monopola na jednoj od
njih. Ovakva struktura koncentrie elektromagnetno zraenje u relativno uzan snop iji
smer maksimalnog zraenja lei na velikoj dijagonali koja polazi iz temena (apex-a)
kocke iji deo ova struktura predstavlja, tj. pod uglom od 45 stepeni u odnosu na sve tri
reflektorske ravni . Veliina reflektorskih ravni nije kritina. Sa njenim poveanjem
poveava se pojaanje antene, u poetku znaajno a kasnije sve manje. Optimalna
veliina je oko 2-3 talasne duine. Dalje poveanje dimenzija dovodi do sve manjeg
poveanja pojaanja antene i pri oko 4-5 talasnih duina dostie se praktini maksimum
pojaanja. Dalje poveanje dimenzija reflektorskih povrina nema smisla jer vie ne
dovodi do poveanja pojaanja..

Izgled originalne 3D korner reflektor antene

Reflektorske povrine mogu biti napravljene od punog materijala kao to je

aluminijumski, bakarni ili mesingani lim, a na niim frekvencijama u vidu metalne
mree ija gustina mora biti odreena tako da otvor, meren po najveoj dimenziji, mora
biti manji od 0.1 talasne duine.
Ono to ovu antenu ini izuzetnom je njena izvanredna jednostavnost i veoma nekritian
dizajn, to garantuje veliku ponovljivost praktinih rezultata i mogunost njene upotrebe,
uz preraunavanje njenih dimenzija, na frekvencijama od nekoliko desetina MHz pa sve
do nekoliko GHz.
Jo jedna lepa osobina ove antene je da ima izvanredno potisnute sporedne snopove
zraenja, to je ini veoma dobrim izborom kada um i smetnje od signala iz drugih
pravaca treba to vie potisnuti.
Jedini nedostatak ove originalne antene je njena ulazna impedansa. Ona se menja sa
poloajem i duinom zraeeg elementa - monopola. Istovremeno se tim promenama
menja i pojaanje antene. U optimalnom poloaju, na oko x= 0.6 i y= 0.6 talasnih
duina, mereno od apex-a, i pri optimalnoj duini zraeeg elementa DR=0.75 talasnih
duina, mereno od reflektorske ravni, vrednost ulazne impedanse za priblino najvee
pojaanje antene iznosi oko 72 oma kada je antena u rezonansi, to daje minimalni SWR
od oko 1.5 za 50 oma prilagoenje.

Vrednost ulazne impedanse originalne antene u zavisnosti od duine zraeeg elementa

DR u talasnim duinama

Ulazno prilagoenje originalne antene u zavisnosti od duine zraeeg elementa DR

Pojaanje originalne antene i potiskivanje sporednih snopova zraenja u zavisnosti od

duine zraeeg elementa DR u talasnim duinama

Modifikacija originalne 3D korner antene

Ovaj SWR je prihvatljiv na niim frekvencijama gde su gubici u kablovima mali, ali na
UHF i SHF podruju on postaje problematian jer su gubici u kablovima usled
neprilagoenja znaajni. Alternativa je napajanje antene kablom od 75 oma to smanjuje
gubitke ali ostaje problem pravilnog prilagoenja na ureaje predviene za rad sa
impedansom od 50 oma.
Ve na prvi pogled bilo je jasno da bi bilo dobro ako bi ovu izuzetnu antenu i u ovom
pravcu doterali. Prva stvar koja je dolazila u obzir je dodavanje jednog elementa iji bi
uticaj na zraei elemenat bio tako proraunat da smanji ulaznu impedansu na 50 oma.
Naravno, ovakav zahvat je podrazumevao da se pri tome maksimalno ouvaju postojee
dobre osobine antene.
Za taj posao valjalo je koristiti najbolje programe za analizu koji su trenutno dostupni,
poto veina programa za analizu antena najloiju tanost pokazuje upravo na rezultatima
prorauna ulazne impedanse. Osim toga ovde se radi o anteni koja radi prevashodno
koristei zakone optike pa je bilo potrebno i odabrati program koji je najbolji upravo u
oblasti simulacija aperturnih antena. Izbor je pao na verziju poznatog profesionalnog
programa za simulaciju antena NEC-2.
Posle izvrenih analiza vie razliitih varijanti reenja, konano se iskristalisalo reenje sa
dodatnim parazitnim elementom koji bi se nalazio ispred zraeeg elementa slino kao
prvi direktor kod jagi antena.

Ulazno prilagoenje modifikovane antene u zavisnosti od duine dodatog elementa DI

u tal. duinama

Naravno u pitanju je samo analogija, jer zapravo reavanje problema ulazne impedanse
ove antene, samo je slino sa reenjima kod jagi antena, jer se radi o sasvim razliitim
principima rada jedne i druge antene.
Postavljanjem dodatnog elementa i podeavanjem njegove duine i rastojanja od zraeeg
elementa dobijeno je skoro idealno prilagoenje na 50 oma.

Pojaanje modifikovane antene i potiskivanje sporednih snopova zraenja u zavisnosti

od duine dodatog elementa DI u talasnim duinama pri DR=0.75 tal. duina.
Ispitivanje ostalih osobina antene kao to su pojaanje, veliina sporednih snopova
zraenja, efikasnost i promena impedanse sa promenom frekvencije, tj. irina radnog
opsega za dati SWR, pokazalo je gotovo nepromenjeno stanje u odnosu na stanje pre
modifikacije. Na modelu koji je kasnije napravljen, u praksi su proverena i potpuno
potvrena predvianja kompjuterske simulacije. Osim laboratorijskih merenja ulaznog
prilagoenja i pojaanja, antena je koriena i u praktinoj WLAN komunikaciji gde je
pokazala prednost u odnosu na klasinu korner reflektor antenu sa kojom je poreena.
Ono to je bilo neobino prilikom korienja ove antene je njeno usmeravanje.
Postoji navika da antene zrae u smeru neke od geometrijskih dimenzija ili
normalno na reflektorsku povrinu. Meutim, kod ove antene to nije sluaj!
Njen dijagram zraenja je pod uglom od 45 stepeni u odnosu na sve tri reflektorske
ravni i o tome se mora voditi rauna pri usmeravanju! Zato je obavezno treba
montirati na stub pomou nosaa koji e obezbediti u prvom redu da antena zrai
prema horizontu, tj. sa elevacionim uglom od 0 stepeni. Da bi se to postiglo potrebno
je antenu montirati pod uglom od 45 stepeni (vidi slike). Tek tada je moemo lako
usmeravati prema korespondentu okretanjem antene oko ose noseeg stuba.

Pojaanje modifikovane antene i potiskivanje sporednih snopova zraenja u zavisnosti

od duine dodatog elementa DR u talasnim duinama pri DI=0.65 tal. duina.

Izrada probnog modela

Simulacija L.B. Cebika za originalnu antenu sa reflektorom od 2 talasne duine i
monopolom 0.75 talasnih duina na poziciji x=0.6 i y=0.6 talasnih duina, daje
vrednost pojaanja od 16.19 dBi pri ulaznoj impedansi od 71+j7 oma. Naa simulacija
je pokazala skoro identine rezultate od 16.2 dBi pri impedansi od 69.2+j8.5 oma! Ovim
je uporeena i proverena tanost naeg modela i simulacije u odnosu na profesionalnu
verziju programa NEC-4.
Simulacija modifikovane antene sa dodatim elementom za podeavanje impedanse
pokazala je neto malo vee pojaanje to je logina posledica snienja otpornosti
zraenja antene sa 72 na 50 oma. Pojaanje je iznosilo 16.4 dBi pri ulaznoj impedansi od
51.2+j0.2 oma, uz malu promenu vertikalnog dijagrama zraenja. Horizontalni dijagram
zraenja je ostao praktino nepromenjen.
Pri ovoj modifikaciji, zbog snienja otpornosti zraenja antene oekivalo se i izvesno
malo smanjenje irine frekvencijskog radnog opsega antene to je takoe podvrgnuto
ispitivanju. Dobijene vrednosti prilagoenja sa promenom frekvencije su date na kraju
lanka uporedo za modifikovanu (50 oma) i nemodifikovanu (75 oma) antenu.

Dijagram zraenja i pojaanje originalne 3D korner antene od 2 tal. duine.

Dijagram zraenja i pojaanje modifikovane 3D korner antene od 2 tal. duine.

Probni model je napravljen od plastine kutije u obliku kocke dimenzija 225 x 225 x 225
mm (neto malo ispod 2 talasne duine na 2.4 GHz) koja je preseena i sa unutranje
strane oblepljena aluminijumskom folijom. Na povrini koja je bila dno kockaste
plastine kutije izbueni su otvori za montau jednog enskog N prikljuka i jednog
mesinganog zavrtnja M4 sa dve matice za fiksiranje na duinu odreenu proraunom.
Na N prikljuak je zalemljena mesingana cevica prenika 4mm tako da njena ukupna
duina odgovara proraunu duine zraeeg elementa DR. Mesingani zavrtanj je
produen time to je na njegov kraj takoe zalemljena mesingana cevica od 4mm ija je
duina odabrana tako da sa polovinom duine zavrtnja daje proraunsku duinu elementa
za podeavanje DI. Voeno je rauna da masa N prikljuka i matice mesinganog
zavrtnja M4 imaju dobar spoj po celom obimu sa aluminijumskom folijom na
reflektorskoj povrini. To je veoma vano za pravilan rad antene!

Pogled na antenu spreda

Takoe, celokupna reflektorska povrina u sve tri ravni mora se ponaati kao
kontinuirana povrina sa dobrim elektrinim kontaktom celom duinom na spojevima
izmeu pojedinih reflektorskih ravni. Ovo je ostvareno preklopom, irokim 30mm,
pojedinih slojeva aluminijumske folije, to je etvrtina talasne duine na radnoj
frekvenciji. Ovim se postie da, i u sluaju loeg meusobnog kontakta, preslikana
impedansa otvorenog etvrt-talasnog voda, koji ine dva sloja folije, bude kratak
spoj, ime se obezbeuje efikasan rad antene. Duine oba elementa i njihovo
meusobno rastojanje je podeeno prema proraunu veoma precizno kako bi se prilikom
stavljanja na instrumente videlo kolika je inicijalna greka u proraunu.

Nain izvoenja zraeeg i dodatog elementa

Bilo je veoma veliko zadovoljstvo videti da se antena na instrumentima ponaa upravo
onako kako je to raunarskom simulacijom bilo predvieno. Ulazno prilagoenje je bilo
preko -30dB a izmereno pojaanje je 15.5 dB uz moguu greku od +/- 1dB, poto nije
bilo mogunosti za postavljanje mernog poligona koji bi iskljuio neke neeljene
sporedne uticaje i obezbedio veu tanost merenja.
Kada se uzme u obzir sam probni model, njegova preciznost, nain izrade i dimenzije
reflektora, rezultati se veoma dobro slau sa predvianjima kompjuterskih simulacija, to
9

je u velikoj meri potvrdilo verodostojnost korienog matematikog modela ove antene u

programu za simulaciju.

Pogled sa strane
Podeavanje impedanse je veoma nekritino, iroko i upravo onako kako se oekivalo.
Praktino je mogue antenu napraviti, precizno odmeriti potrebne dimenzije i rastojanja
elemenata i antena e odmah biti podeena bez ikakvog daljeg podeavanja na
instrumentima koji su veini graditelja teko dostupni. To je jo jedna velika prednost
ove antene.

Pogled na zraei i dodati element

10

Izgled antene u poloaju za rad

Modifikovana 3D korner antena za 2.4 GHz

Kao optimalna dimenzija reflektora usvojena je vrednost od 2.5 talasne duine to na 2.4
GHz iznosi 300 mm. Pravilno sagraena antena daje pojaanje preko 17 dBi to je
prihvatljiva vrednost za veinu potreba.

Pojaanje modifikovane 3D korner antene

11

Horizontalni i vertikalni dijagram modifikovane antene

12

Ulazno prilagoenje i irina radnog opsega modifikovane antene na 50 oma

Ulazno prilagoenje i irina radnog opsega originalne antene na 75 oma

13

Ulazna impedansa modifikovane antene

Pogled spreda na presek glavnog snopa zraenja antene

14

Pogled odozgo na horizontalni dijagram zraenja antene

Pogled sa strane na vertikalni dijagram zraenja antene

15

Jaina struja u pojedinim delovima antene pri ulaznoj snazi od 100W

Pogled odozgo na modifikovanu antenu sa pozicijama elemenata

16

Smith-ov dijagram sa ulaznom impedansom antene za opseg radnih frekvencija

f=2400 2450 MHz i krugom SWR-a na 2430MHz

Mehanika konstrukcija modifikovane 3D korner reflektor antene

Reflektorska povrina antene mora da bude uraena skoro kao da je izlivena iz
jednog komada!
Poto jedan spoj ipak mora da postoji izmeu dve ravni, onda je najbolje da on bude
izmeu dve vertikalne ravni. Tada je linija spoja paralelna sa zraeim elementom
tako da ne preseca put strujama koje teku paralelno sa elementom koji ih zrai.
Ako je linija spoja pod pravim uglom na zraei elemenat onda slab spoj preseca
struje koje teku u reflektoru i antena loe radi! To je veoma vano!
Zato treba iskrojiti lim za antenu upravo onako kako je to dato na crteu i saviti ga pod
pravim uglom po isprekidanim linijama!
Osim dobrog naleganja povrina koje se meusobno spajaju i broj zavrtanja ili pop nitni
sa kojima je izvren spoj treba da bude to vei, a najmanje na svakih 10-20mm! Ako se
antena pravi od mesinganog ili bakarnog lima najbolje je sastav limova zalemiti sa
spoljanje strane antene.
Masa konektora i zavrtanj za podeavanje duine dodatnog elementa moraju imati veoma
dobar spoj sa reflektorskom povrinom!
Duine elemenata se mere od reflektorske povrine do njihovog vrha kao to je dato
na slici!

17

Detalji konstrukcije

18

Nain pravilne montae antene na stub

19

Preraunavanje antene za druge frekvencije

Ova antena, s obzirom na svoj princip rada, vrlo lako se moe prilagoditi za rad i na bilo
kojoj drugoj frekvenciji. Na niim frekvencijama moe se za reflektor, umesto lima,
koristiti mrea sa otvorima manjim od 0.1 talasne duine. Na vrlo visokim frekvencijama
potrebna je preciznost izrade zraeeg i dodatog elementa i dobri spojevi.
Dimenzije modifikovane 3D korner reflektor antene u talasnim duinama (Lambda) su
sledee:
Dimenzije reflektora (mereno od temena do kraja): L = 2.5 x 2.5 x 2.5
Duina zraeeg elementa (mereno od reflektora): DR = 0.754
Duina dodatog elementa (mereno od reflektora): DI = 0.650
Prenik elemenata:
FI = 0.032
Pozicija zraeeg elementa (mereno od temena): x = 0.6, y = 0.6
Pozicija dodatog elementa (mereno od temena): x = 0.7, y = 0.7

Lambda
Lambda
Lambda
Lambda
Lambda
Lambda

Talasna duina se moe izraunati po formuli:

Lambda = 299.8 / frekv.
Talasna duina se dobija u metrima ako se frekvencija unese u MHz.
***
U Beogradu, marta 2005.

20