Iz Bogosluenja Pravoslavne Crkve

OBJANjENjE
SVETE BOANSKE LITURGIJE
Primite, jedite, ovo je Telo moje,
koje se za vas lomi na otputenje grehova.

Pijte iz ae ove svi: ovo je krv moja Novoga zaveta,

koja se za vas i mnoge proliva na otputenje grehova.

ZAJEDNIKA MOLITVA
Mi se moemo moliti Bogu svuda i na svakom mestu, onako kako nam je Hristos
rekao, "u duhu i istini,... jer je Bog Duh i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se
klanjaju" (Jn.4,23-24). Meutim, Hristos je naroito istakao znaaj zajednike molitve:
"Tamo gde su dva i tri sabrana u ime moje, onde sam i ja meu njima" (Mt.18,20).
Takvu molitvu e Bog i primiti: "Ako se dva od vas... uzmole dae im Otac moj koji je na
nebesima" (Mt.18,19). Pa i Hristos je revnosno iao na zajedniku molitvu: "...i ue po
obiaju svome u dan subotni u sinagogu, i stade da ita" (Lk.4,16).
Na zajedniku molitvu, u odreeni nedeljni i praznini dan, obavezuje nas i etvrta
Boja zapovest, koja glasi: Seaj se dana odmora da ga svetkuje, est dana radi i zavri
sve svoje poslove, a sedmi dan posveti (je odmor) Gospodu Bogu tvome.
I Prva crkvena zapovest trai od vernika da revnosno uestvuju u zajednikoj
molitvi: Moliti se Bogu i uestvovati u Slubi Bojoj svake nedelje i praznika. I ne samo
sluati (jer to moe biti i preko radija i televizije), ve aktivno uestvovati u zajednikoj
molitvi, u crkvi na Slubi Bojoj.
Primer zajednike molitve dali su nam ve sveti apostoli, koji su, posle vaznesenja
Hristovog, oekivali u Jerusalimu silazak Duha Svetoga na njih: "Ovi svi bijahu istrajno i
jednoduno na molitvi i moljenju..." (Dap.2,14).

ZAJEDNIKA MOLITVA SE VRI U HRAMU

Bogosluenje se ne vri u naim obinim stanovima, ve u naroito za to ureenim
prostorima, hramovima ili crkvama.
Hram se svojom spoljanjou razlikuje od svih ostalih graevina, a unutranjost
mu je udeena prema potrebama javnog bogosluenja. Zato je to potrebno? Na
svakodnevni ivot je esto daleko od Boga i od misli o Njemu. Zbog toga, da bi Mu se
pribliili, potrebno je da se otrgnemo od obine svakodnevnosti i da se prenesemo u
neposrednu blizinu Boju. Hram svojom spoljanjou i unutranjim ureenjem ini kao

neki oklop koji titi vernike od svih spoljanjih uticaja i proizvodi u njima oseanje da se
nalaze pred samim Bogom, na pragu neba.
Oblici pravoslavnih hramova su razliiti, obzirom na vreme podizanja, na
graevinski stil ili na mogunosti vernika. Pa ipak, jo izdaleka, u svakom naselju hram
se najee istie svojim visokim zvonikom, sa koga se oglaavaju zvona i pozivaju
vernike na bogosluenja. Zvona se najee oglaavaju pre poetka bogosluenja, da bi
potsetila vernike da se spreme i na vreme stignu u crkvu. Zvonae zvoniti i u toku
Slube, da bi oni koji nisu mogli doi u crkvu, mogli znati koji je momenat Slube, da se i
oni za trnutak bar u mislima i molitvenim eljama prenesu u hram, da se prekrste.

DOLAZAK U CRKVU
Prema Prvoj crkvenoj zapovesti, u crkvu treba dolaziti redovno, nedeljama i na
zapovedne praznike (tampane u u kalendaru crvenim slovima). Razume se, od ove
obaveze su osloboeni oni koji u te dane moraju da rade, po prirodi svoga posla (javne
slube i poslovi od zajednikih potreba).
U crkvu treba doi na vreme, pre poetka bogosluenja, kako se kanjenjem ne bi
ometao sam tok bogosluenja i odvlaila panja vernika koji su se usresredili na molitvu.
Dolazei u crkvu, na zajedniku molitvu, mi izlazimo pred samoga Gospoda, pa
stoga treba dolaziti pristojno i to je mogue sveanije obueni. Ako u ovozemaljske
ustanove i pred znaajne linosti javnog ivota izlazimo lepo obueni, to toliko pre treba
obratiti panju na svoj spoljanji izgled pri izlasku pred nebeskog Cara.
Hristos nas je upozorio da na molitvu dolazimo izmireni sa svima. "Ako dakle
prinese svoj dar oltaru, i ondje se opomene da brat tvoj ima neto protiv tebe, ostavi
ondje dar svoj pred oltarom, i idi te se najprije pomiri sa bratom svojim, pa onda doi i
prinesi dar svoj" (Mt.5,23-24).
Naroito u pripremi za Sveto priee treba biti izmiren sa svima, jer kako emo
oekivati da Bog nama oprosti i time nas uini dostojnim priea, ako mi nismo spremni
da oprostimo blinjima i da sa njima u miru ivimo.
Doavi na Liturgiju (Slubu Boju), treba pred Bogom stajati sa otvorenim srcem,
sa vrstom namerom da sebe predamo Bogu i da sa Njim budemo ceo taj dan, celu
nedelju. Jer, iako je Liturgija bezgranino dragocena sama po sebi, ipak se njeni plodovi,
koje mi od nje dobijamo, mere naim unutranjim raspoloenjem, naim aktivnim
ueem u njoj. I vodu iz okeana je mogue bezgranino crpeti, ali svako moe zagrabiti
samo onoliko koliko staje u njegove sudove.
Uz to, to smo sve dobili od Liturgije, postae nam jasno tek sledeeg dana ili
nedelje. Ustvari, Liturgiji se moe prisustvovati svake nedelje, pa opet ne postati
bolji. Bez aktivnog uea u Slubi Bojoj (Liturgiji) nema ni praktine koristi.

ULAZAK U CRKVU
Pri ulasku u crkvu treba na ulazu zastati, pobono se prekrstiti i poi ka celivajuoj
ikoni (obino se nalazi na sredini hrama i predstavlja svetog kome je hram posveen ili je
to ikona praznika koji se tog dana slavi).
Jedan od najznaajnijih spoljanjih vidova pravoslavne pobonosti je paljenje
svea. Paljenje svea je simvoliko ispovedanje, da smo mi hriani sledbenici religije
svetlosti, a takoe i kao odgovarajua rtva Bogu. Zato svi vernici, odmah po ulasku u
hram, uzimaju crkvene svee i odlaze do iraka (odreenog mesta za paljenje svea), da
bi tamo, palei ih i stavljajui na uobiajena mesta, otpoinjali sa molitvom Bogu.

Svee se pale za zdravlje ivih i pokoj dua umrlih srodnika i prijatelja. Pre paljenja
svea treba se prekrstiti, poljubiti sveu (time se izraava ljubav prema onome kome se
svea namenjuje), molitveno pomenutione kojima sveu "namenjujemo", zapaliti je i
staviti na odreeno mesto. Iako u hramovima obino postoje odeljena mesta za paljenje
svea ivima i upokojenima (za ive gore ili desno, a za upokojene dole ili levo) to nema
nekog veeg znaaja, jer su pred Bogom svi ivi.
Crkvene svee su od pelinjeg voska ili meane sa preienim parafinom i one se
osveuju posebnom molitvom, gde se svetenik obraa Bogu "da svi, koji ulaze u hram
Boje slave kojoj se ne moe pristupiti, vide istinsku slavu Boje pravde..."
Zato i ne treba posebno naglaavati da svee za molitvenu upotrebu treba uzimati
iskljuivo u crkvi.
Posle ulazne molitve i paljenja svea, treba otii na svoje mesto. U mnogim
krajevima obiaj da mukarci, ene i deca stoje odvojeno u toku bogosluenja. Ako nema
posebne "enske crkve" (unutranja priprata), ene stoje levo, mukarci desno (gledajui
prema oltaru), a deca stoje napred. To, svakako, zavisi od lokalnih obiaja, ali nema
nikakvih prepreka da porodica i u hramu bude na okupu u zajednikoj molitvi.

POLOAJ VERNIKA NA BOGOSLUENjU

Doavi na svoje mesto, gde e ostati u toku cele Slube Boje, vernik stoji
uspravno, okrenut licem prema oltaru, sa rukama prekrtenim na grudima ili ispred
sebe, a moe ih pravo opustiti (nikako ih ne drati na leima).
Priklanjanje (sagibanje) glave je izraz posebne panje i potovanja u toku Slube
Boje. Na primer, za vreme "malog vhoda" (kada se prenosi Jevanelje), dok se ita
jevanelje ili vri "veliki vhod" (prenoenje asnih darova radi osveenja i priea), u
vreme itanja molitve pred sveto priee - lako saginjemo glavu, u znak pojaane
panje prema reima koje se izgovaraju i dogaajima na koje nas te radnje podseaju.
Dakle, u crkvi se, na Slubi Bojoj, stoji. To je izraz naeg potovanja prema Bogu.
U izuzetnim sluajevima dozvoljeno je sedenje, naroito za starije i bolesne vernike. No i
oni, u najznaajnijim momentima Svete liturgije, treba da ustanu.
Veliki pokloni (sputanje ruku ili ela do zemlje) i kleanje uobiajeni su u vreme
posta i kajanja i izraavaju ovekovo priznanje svoje grenosti i krivice pred Bogom.
Obiaj kleanja za vreme itanja jevanelja nije ispravan, jer nas je svetenik pred
itanje jevanelja upozorio: "Premudrost, smerno stojmo, ujmo sveto jevanelje!"
Bez velike potrebe ne treba se pomerati sa svog mesta, okretati se, pozdravljati sa
pridolim vernicima, razgovarati ili naputati crkvu pre zavretka Slube Boje. Pogled
uvek treba da bude prema oltaru, paljivo sluati svetenikove rei i pratiti njegove
pokrete. Kada nas svetenik kadi i kad nas posebno pozove na priklanjanje glave, treba
lagano sagnuti glavu. Pri zavretku svake molitve i pesme, a pogotovo pri pominjanju
Presvete Trojice (Oca i Sina i Svetoga Duha) treba se pobono i pravilno prekrstiti (sa tri
prsta desne ruke osenjujemo svoje telo u obliku krsta: na elo, grudi, desno i levo rame).

UESTVOVANjE U SLUBI BOJOJ

U toku cele Slube Boje treba nastojati da koncentracija na molitvu bude to jaa i
trajnija. Zato paljivo treba sluati svetenikove rei, pevati sa pojcima i i horom crkvene
pesme koje su poznate, a naroito i obavezno kratke pesme: "Gospode, pomiluj" i "Amin"
(re amin znai neka tako bude, dakle naa saglasnost sa zajednikom molitvom).

Da misli ne bi odlutale i panja oslabila, treba ee posmatrati ikone na

ikonostasu, udubljivati se u njihov sadraj i vraati se zajednikoj molitvi, kroz viekratno
ponavljanje u sebi: Gospode Isuse Hriste, Sine Boji, smiluj se na mene.
Simvol vere (Vjeruju) i Oe na... ako ne "uglas", treba onda tiho zajedno
izgovarati, jer kroz Simvol vere ispovedamo veru svoju pred Gospodom, dok je "molitva
Gospodnja" (Oe na...) najjai izraz naeg meusobnog zajednitva i jedinstva sa
Bogom.
Naroito paljivo treba pratiti itanje "apostola" i "jevanelja", "mali" i "veliki vhod"
i "kanon evharistije", od Simvola vere do Oe na... Za to vreme treba izbegavati svako
kretanje, razgovor, izlaenje, pa i paljenje svea.
Ukratko, zajedniko bogosluenje nije samo u tome da svi zajedno stojimo u crkvi,
ve da se, to je mogue vie, svi zajedno i molimo, da aktivno uestvujemo u Slubi
Bojoj. Treba se, dakle, upoznavati kako sa sadrajem, tako i sa znaenjem rei, radnji i
sinvola u toku bogosluenja. Tada nam Sluba nee biti ni duga ni strana, ve prisna i
razumljiva.

ISPOVEST I PRIEE
Vernik, koji se postom i molitvom pripremio, a pre Slube nije nita jeo ni pio i koji
eli da se priesti, treba da doe u crkvu ranije, pre poetka Slube, kako bi mogao da se
ispovedi. Pred svetenikom, koji je posrednikizmeu vernika i Boga, treba otvoriti duu,
slobodno rei ta je na savesti, projaviti kajanje i elju za ispravljanjem. Sasluati
svetenikovu ispovednu pouku i zajedno sa njim moliti se Bogu za oprotaj grehova.
Na poziv svetenika da pristupite "sa strahom Bojim, verom i ljubavlju" - treba
prii oltaru, na soleju, i paljivo sasluati, ponavljajui u sebi za svetenikom, molitvu
pred sveto priee. Svetoj ai treba pristupiti pobono, s rukama prekrtenim na
grudima. Ne krstiti se pred aom, da je ne bi sluajno zakaili i, nedaj Boe, prosuli
sveto priee. Sveteniku treba rei svoje ime, otvoriti usta, primiti sveto priee i
ubrusom obrisati usta. Posle primanja svetog priea i celivanja Svete ae, vratiti se na
svoje mesto, saekati da se i ostali prieste i sasluati blagodarstvenu molitvu posle
svetog priea.
Poneki vernici, sasvim ispravno, ne samo to na dan priea ostaju do kraja
Slube, ve nastoje da se i posle Slube zadre odreeno vreme u crkvi, da ne bi nakon
stupanja u zajednicu sa Hristom, kroz sveto priee, suvie brzo se predavali
svakodnevici.
I jedan savet: Prieivati se treba to ee, ne samo u toku viednevnih postova i
ne samo jednom u postu, ve kad god osetimo potrebu za ovom uzvienom hranom nae
due i kad se dostojno pripremimo.
Sveto priee mora biti jedini izraz ivota sa Crkvom. Onaj ko se ner prieuje,
ne moe sebe smatrati lanom Crkve. Necrkvenost, pa ak i anticrkvenost savremenog
drutva u mnogome se objanjava odsustvom pravilnog liturgijskog ivota kod vernika.

IZLAZAK IZ CRKVE
Iz crkve ne treba izlaziti pre zavretka Slube i pre nego to svetenik proiznese
"otpust". Propoved, koja je obino pri kraju Slube, treba paljivo sasluati i nastojati bar
glavnu poruku zapamtiti.
Pri izlasku iz crkve celivati ikonu i krst u ruci svetenika, primiti svetenikov
blagoslov i naforu na dlan desne ruke. Na samom izlazu iz crkve zastati, okrenuti se
prema oltaru, lako se pokloniti i pobono prekrstiti.

Meutim, ne zavrava se sve kad svetenik na kraju Liturgije kae: "U miru
iziimo!" To ne znai: idite kui i u toku cele naredne sedmice skinuti sa sebe oblije
hrianina. Naprotiv. One znae: idite i pristupite ispunjavanju vaeg prizvanja. Sad ste
vi duni da irite (propovedate) Hrista oko sebe. Svet gleda na vas. Svet treba da upozna
Hrista, gledajui vaa dela, sluajui vae rei. Vi ste kvasac koji stavljaju u testo, da bi
se ono itavo podiglo. Obogaeni Hristom - budite kao Hristos, u svom ivotu i u odnosu
prema svojim blinjima.
Jedan je ovek govorio: "Volim da primam na Liturgiji Hrista, da bi On proveo svoj
dan u meni". Pravi hrianin, koji je proiveo Liturgiju, izazivae meu drugim ljudima u
toku celog dana i cele nedelje duhovni uticaj, pa i preobraaj. Tajna pravilnog
hrianskog ivota je u tome, da se pravilno koristimo Svetom Liturgijom.
Zato paljivo proitavajte, pa i uite, sledei tekst: Objanjenje Svete Liturgije.

SIMVOL VERE
Verujem u jednoga Boga Oca, Svedritelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i
nevidljivog.
Verujem i u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Bojeg, jedinorodnog, od Oca
roenog pre svih vekova, svetlost od svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, roenog,
ne stvorenog, jednobitnog sa Ocem, kroz koga je sve postalo;
Koji je radi nas ljudi i radi naeg spasenja siao s nebesa i primio telo od Duha
Svetoga i Marije Djeve i postao ovek.
Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata i stradao i pogreben;
I koji je vaskrsao u trei dan po Pismu;
I koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca;
I koji e opet doi sa slavom, da sudi ivima i mrtvima i njegovom carstvu nee biti
kraja.
Verujem i u Duha Svetoga, Gospoda ivotvornog, koji od Oca ishodi, koji se
zajedno sa Ocem i Sinom potuje i slavi, koji je govorio kroz proroke.
Verujem u jednu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.
Ispovedam jedno krtenje za oprotaj grehova.
ekam vaskrsenje mrtvih
I ivot budueg veka. Amin

BOANSTVENA LITURGIJA
Re liturgija je grkog porekla i znai sluba, ili jo bolje - sluba Bogu, Sluba
Boja. Bogosluenje se esto naziva i evharistija, to znaiblagodarnost. Liturgija je
najvanije bogosluenje Hrianske crkve, zato to se na njoj, pod vidom hleba i vina,
prinosi Bogu tajanstvena rtva Tela i Krvi Gospoda Isusa Hrista, a kojom se mi
prieujemo, radi naeg osveenja i sjedinjenja sa Hristom.
Liturgija je rtva, koja se zasniva na golgotskoj rtvi Hristovoj, a mi je ponavljamo
u njenom beskrvnom obliku, rtvujui hleb i vino. Pored toga Liturgija je tajna i zasniva
se na reima Hristovim, upuenim apostolima na Tajnoj veeri: "Uzmite, jedite, ovo je
telo moje, koje se za vas lomi radi opratanja grehova... Pijte iz nje svi, ovo je krv moja
novoga zaveta, koja se za vas i i za mnoge izliva radi oprotenja grehova... Ovo inite u
moj spomen". Prieujui se na Liturgiji telom i krvlju Hristovom, mi ispunjavamo ovu
znaajnu Hristovu zapovest.

LITURGIJA PRAVOSLAVNE CRKVE

Razume se da Liturgija u ovom obliku, kako je mi danas sluimo, nije nastala
odjednom, ve je produkt vekovnog razvoja. No, bez obzira na taj vekovni razvoj, kao i
na postojanje velikog broja liturgija u toku istorije, sutina je ostala ista i neizmenjiva.
Da bi se sauvala jednoobraznost sluenja liturgije, u etvrtom veku su Sveti
Vasilije Veliki i Sveti Jovan Zlatousti zapisali inove (tekstove) Liturgije, a koji se inovi i
danas slue pod njihovim imenom. U estom veku Sveti Grigorije Dvojeslov je zapisao u
Carigradu tekst jo jedne Liturgije, koja se danas slui u toku Vaskrnjeg posta, pod
imenom Liturgija ranije osveenih darova.
Liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se od Zlatoustove razlikuje neto duim
molitvama, slui se devet puta godinje: u prvi pet nedelja Vaskrnjeg posta, na Veliki
etvrtak i Veliku subotu, na Badnji dan i Krstovdan (uoi Bogojavljanja) i na dan Svetog
Vasilija Velikog (
1/14. januara).
Liturgija ranije osveenih asnih darova slui se u dane Vaskrnjeg posta (sem
subote i nedelje) i prva tri dana Strasne sedmice. Slui se zbog toga da bi se vernici
mogli to ee prieivati. Darovi za ovu Liturgiju su osveeni na Liturgiji Svetog
Jovana Zlatousta ili Svetog Vasilija Velikog.
U sve ostale dane u toku godine slui se Liturgija Svetog Jovana Zlatousta.
Ima, meutim, nekoliko dana u godini kada Crkva uskrauje sluenje Liturgije. To
su: sreda i petak Sirne sedmice, ponedeljak, utorak i etvrtak Prve nedelje Vaskrnjeg
posta i na Veliki petak (ako na Veliki petak padnu Blagovesti, tada se slui Liturgija
Svetog Jovana Zlatousta i ona se odnosi na praznik Blagovesti).

VREME VRENjA LITURGIJE

to se tie dnevnog asa, kad treba da pone Liturgija, tu nema nekog odreenog
pravila. Tu e vaiti mesni obiaji, odluka nadlenog episkopa ili teren parohije. U
Vojvodini, Slavoniji i Bosni poinje kasnije (najee u 10 asova), dok u Srbiji poinje
dosta ranije (ve u 8 asova). Najoptije pravilo je da ne pone pre izlaska sunca, ni
posle podne. Izuzetak je Vaskrs, kad Liturgija poinje vrlo rano, u nastavku jutrenja, kao
i na Badnjidan, Krstovdan, Veliki etvrtak i Veliku subotu, kad se Liturgija slui posle
podne.

TA JE POTREBNO ZA SLUENjE LITURGIJE?

Na Liturgiji svetenik oblai potpuno odjejanije (stihar, epitrahilj, pojas, narukvice
i felon) i za svaki deo odede ita odreenu molitvu. U toku Liturgije sveteniku e biti
potrebni odreeni sasudi (putir, diskos, zvezdica, koplje, kaiica, pokrovci, kadionica,
sud za toplu vodu, anafornik). Tekst Liturgije tampan je u Slubeniku, a svetenik e
koristiti i Jevanelje, dok su pojci potrebni: Apostol, asoslov, Zbornik i drugo.
Na svetom prestolu, rtveniku i soleji treba da gore svee. Za Liturgiju je
potrebno pet hlebova - prosfora (prosfora znai prinos), umeanih od istog peninog
brana, sa kvascem i solju. Svaka prosfora ima na gornjoj strani peat, koji predstavlja
kvadrat sa krstom u sredini. Meu kracima krsta je natpis:IS -HS; NI - KA, to na

grkom jeziku znai: Isus Hristos - pobeuje. Prosfore se sastoje iz dva dela, to
oznaava dve prirode u Isusu Hristu, boansku i oveansku. Pored prosfora potrebno je i
isto prirodno vino, obavezno crveno, da nas podsea na krv Hristovu. U vino se sipa
malo vode.

SVETA LITURGIJA SE SASTOJI

IZ TRI OSNOVNA DELA

1. PROSKOMIDIJA
2. LITURGIJA OGLAENIH
3. LITURGIJA VERNIH

PROSKOMIDIJA
Svetenik koji je spreman za sluenje Liturgije ulazi u hram, ita pred oltarom
odreene ulazne molitve, celiva ikone i ulazi u oltar. Tu celiva Jevanelje i sveti presto,
oblai svetene odede, pere ruke i staje pred rtvenik, da bi otpoeo
renje proskomidije (re proskomidija znai prinoenje,prinoenje na rtvu hleba i
vina).
Stojei pred rtvenikom, svetenik uzima prvu prosforu, ini kopljem na njoj znak
krsta i, itajui molitve i rei iz Isaijinog prorotva o Hristu, vadi kockasti deo, koji se od
tog momenta naziva AGNEC (Jagnje) i predstavlja Hristakoji se rtvuje za ljude.
Svetenik stavlja Agnec na sredinu diskosa, raseca ga sa donje strane unakrsno, a sa
gornje strane probada kopljem, kao to je rimski vojnik probo rebra Hristova. Poto je
tada iz Hrista istekla krv i voda, uliva svetenik vino i vodu u putir.
Iz druge prosfore vadi se trouglasta estica u ast Presvete Bogorodice i stavlja
se desno od Agneca. Iz tree prosfore vadi se devet estica, u spomen inova svetih:
proroka, apostola, svetih otaca, muenika, prepodobnih, besrebrenika i drugih, a
stavljaju se levo od Agneca, u tri reda po tri estice. Iz etvrte prosfore vade se estice
za ive, a iz pete za upokojene lanove Crkve i te se estice reaju ispod Agneca.
Agnec e se u toku Liturgije pretvoriti u telo Hristovo i njime e se priestiti
svetenici i vernici. Ostale estice e se, posle priea, sipati u putir, gde se nalazi krv
Hristova, da bi krv Hristova oistila grehe svih onih ija imena je svetenik pomenuo,
vadei estice, i da bi se sjedinili sa Hristom. Ostatke prosfora, iz kojih je izvaen Agnec i
druge estice, razdaje svetenik posle Liturgije svima prisutnim vernicima.
Posle zavretka vaenja estica, svetenik blagosilja kadionicu i, okadivi zvezdicu,
stavlja je na diskos. Zatim okadivi pokrovce, stavlja ih na diskos i putir, a sve pokriva
najveim pokrivaem (vozduhom). Uz to govori molitve u kojima moli Boga da primi ove
darove i da se seti svih koji su prineli ove darove i i radi koga su prineseni.
Proskomidija nas podsea na roenje Hristovo, a takoe i na stradanje Njegovo.
Roenje je bilo u tiini, ljudi Ga ak nisu ni primetili. Samo su aneli pevali na nebesima i
pastiri su se poklonili novoroenom Spasitelju. Zbog toga se proskomidija i vri u tiini.
Svetenik sve molitve izgovara poluglasno. esto se proskomidija vri u toku jutrenja ili
asova. Po zavretku proskomidije svetenik kadi oltar i hram.

LITURGIJA OGLAENIH
Oglaeni su bili ljudi koji su se pripremali za krtenje, za prelazak u hriansku
veru.
Crkva ih
je
pre
krtenja
pouavala u
nauci
Hristovoj,
pa
je
doputala oglaenima ili katihumenima (katihizirati
znai pouavati
u
veri)
i pokajnicima, kao i Jevrejima i mnogobocima, da prisustvuju ovom delu Liturgije, da
bi upoznali veru Hristovu. Tako se po njima, ovaj deo Liturgije nazvao - Liturgija
oglaenih. Oglaeni nisu stajali zajedno sa vernima, nego na naroitom mestu u crkvi, u
priprati. Na akonov poziv: "Vi koji ste oglaeni, iziite!" - morali su izai iz hrama, da
bi mogao poeti trei deo Liturgije -Liturgija vernih.
Liturgija oglaenih, u Crkvi prvih vekova, sastojala se iz pevanja psalma, itanja
Svetog pisma, propovedi i molitava za oglaene i pokajnike. Ovo i danas, sa malim
izmenama, sainjava Liturgiju oglaenih.
Po zavretku proskomidije, zvonjenjem svih zvona, objavljuje se poetak Liturgije,
koju svetenik poinje slavljenjem Boga, troinog u licima:
"Blagosloveno carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove
vekova - na ta narod, kao iz jednog grla, odgovara - Amin, neka tako bude.
Stojei u oltaru, pred svetim prestolom, svetenik proiznosi veliku jekteniju (ako
slui akon on sve jektenije proiznosi ispred oltara, sa soleje).Jektenija je, ustvari,
revnosna, usrdna molitva, niz kratkih molbi, kojima se narod pobuuje na molitvu, a iza
svake molbe, narod odgovara: Gospode pomiluj, to jest Gospode, smiluj se na nas.
Svetenik se moli za mir u svetu, za narod, za arhijereja i svetenstvo, za pogodno
vreme i izobilje zemaljskih plodova, zaone koji plove, putuju, stradaju, boluju, kao i za
izbavljenje od svih opasnosti i nevolja.
Na kraju jektanije ita svetenik molitvu, a narod peva prvi antifon. Antifon je
naizmenino pevanje ili itanje stihova iz psalama u desnoj i levoj pevnici. Stihovima
Starog zaveta dodaju se pesme Novog zaveta. Ovim sjedinjavanjem oba zaveta prikazuje
se jedinstvo ljudi, koji zajednikom hvalom slave i veliaju mo i dobrotu Boju.
U naoj bogoslovskoj praksi ima tri vrste antifona na Liturgiji. To su: antifoni
svakidanji, antifoni izobraziteljni i atifoni praznini. Svakidanji antifoni se pevaju
u radne ili teatne dane; izobraziteljni u subote i nedelje, na praznike Bogorodiine i
svetiteljske; praznini - na velike Gospodnje praznike.
Kao to se vidi, najee se upotrebljavaju izobraziteljni antifoni. Naziv su dobili
otuda to se pevaju na izobraziteljnoj, koja ponekad zamenjuje,izobraava Liturgiju.
Prvi antifon je ustvari 102. psalm "Blagosiljaj duo moja Gospoda...", ili kako se
popularno kae - prva slava. Drugi se antifon sastoji od 145. psalma i pesme
"Jedinorodni Sine...", koja govori o ovaploenju Hristovom - to je druga slava. Trei
antifon ine stihovi blaenstava i pesama koje su pozajmljene sa jutrenja, iz
takozvanih kanona. Izmeu antifona govori svetenik malu jekteniju i ita molitve
antifona. Ove molitve, kao i (ostale koje ita svetenik) u toku Liturgije, svetenik ita
tiho u oltaru, da Liturgija ne bi bila isuvie duga.

MALI VHOD
Pri kraju pevanja stihova blaenstava vri se mali vhod. U staro vremeJevanelje
se nije nalazilo na svetom prestolu, ve u naroitom spremitu. U toku bogosluenja
iznosilo se i stavljalo na sveti presto. Tada se prvi put pred oima vernika pojavljivalo
Hristovo jevanelje i zato mali vhod prestavlja izlazak Hrista na propoved.
Svetenik, nosei Jevanelje na grudima, izlazi kroz severne dveri i ide preko soleja
prema carskim dverima, govorei tiho molitvu vhoda, koja govori o tome da aneli

Boji slue zajedno sa svetenikom Liturgiju. Na sredini soleje svetenik blagosilja vhod
(ulazak), celiva Jevanelje i onda, podigavi ga visoko iznad glave, govori na carskim
dverima: Premudrost, stojmo smerno! Ovim reima poziva svetenik vernike na
panju, jer e uskoro nastupiti itanje Svetog pisma. Vernici, videi Hrista meu sobom
(Jevanelje predstavlja Hrista), klanjaju Mu se i mole Ga da ih spase.

TROPARI I KONDACI NA LITURGIJI

Posle vhoda sa pevaju se tropari i kondaci, kratke pesme, u kojima se slavi
praznik ili sveti, da bi se oznailo da se Hristovo uenje ostvarilo u ivotu Bojih svetaca i
da bi se svetima, kao izvriteljima Hristovog uenja, ukazala ast koja im pripada.
Pevanje tropara i kondakazavrava se obino pesmom u ast Presvete Bogorodice. Dok
se pevaju tropari, svetenik tiho ita molitvu, u kojoj moli oprotaj grehova za sebe i sve
koji stoje u hramu, koji od Boga mole snagu da bi Mu mogli pravedno sluiti. Molitva
zavrava vozglasom: Jer si svet Boe na, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i
Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova - Amin.

ITANjE APOSTOLA I JEVANELjA

Pesma Sveti Boe, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas uvedena je u
bogosluenje jo u petom veku, posle jednog udesnog dogaaja u Carigradu, kada je
grad bio spasen od zemljotresa, a ula se pesma aneoska, ovakve sadrine. Na neke
Gospodljnje praznike, umesto ove pesme, peva se: Vi koji se u Hrista krstite, u Hrista
se obukoste, Aliluja. Na Krstovdan (14/27. septembra) i Nedelje krstopoklone peva
se: Krstu Tvome klanjamo se Gospode i sveto vaskrsenje Tvoje slavimo.
ak, koji e itati apostol, prima od svetenika blagoslov i odlazi na sredinu hrama,
dok pojci pevaju prokimen, odreeni stih iz Svetog pisma Starog zaveta. U apostolu se
itaju odlomci iz Dela (svetih apostola) i poslanicasvetih apostola. Za vreme itanja
apostola narod stoji, a svetenik kadi oltar i ceo hram sa soleje - da bi time oznaio kako
se itanjem Svetog pisma rairio dar Duha Svetog, kako se izlio na sve krajeve sveta i u
due vernika miomiris Hristovog uenja.
Sluajui itanje apostola, mi se seamo poziva Hristovog, upuenog uenicima,
kada su oni sve ostavili i poli za Njim i poetka propovedi apostola, na koju ih je Hristos
poslao. Svetenik zatim tiho ita molitvu pred svetim jevaneljem, u kojoj moli Boga da
nas obasja svojom svetlou, kako bi mogli razumeti jevanelje koje e nam se itati.
Posle itanja apostola, koje se zavrava pesmom aleluja (jevrejska re, a znai hvalite Gospoda), svetenik priprema vernike za sluanje svetog jevanelja. Za itanje
jevanelja pale se svee, da bi oznaile svetlost jevanelske istine, koja je prodrla kroz
tamu neverovanja, a u kojoj su se nalazili narodi pre Hristovog dolaska. Ovom svetlou
se i danas prosveuje um svih onih koji u Hrista veruju i Njegovu nauku sluaju.
Svetenik uzima Jevanelje sa svetog prestola i iznosi ga na carske dveri,
pokazujui time da su i apostoli, radi propovedanja jevanelja izali iz Jerusalima. Tu se
Jevanelje stavlja na specijalan stalak - nalonj - a ako slui akon, nalonj e se staviti
na amvon (okruglo uzvienje na soleji).
Jevanelje nam izlae svedoanstva o ivotu Gospoda Isusa Hrista, govori o
Njegovom uenju, delima i udima, pa zato svi vernici treba paljivo i pribrana duha da
sluaju, pravo stojei, a preklonjene glave, pokazujui na taj nain, da su spremni da
izvruju uenje Hristovo, objavljeno u Jevanelju.

ZAVRETAK LITURGIJE OGLAENIH

Ubrzo posle itanja jevanelja zavrava se Liturgija oglaenih, jer su itanje Svetog
pisma i propoved za oglaene bili najvaniji. Svetenik zatvara carske dveri i
govori sugubu jekteniju (to e rei - udvostruenu), koja je dobila ime po tome, to se
u poetku ove jektenije, u dva maha, udvojeno, obraamo milosru Bojem, a narod na
molbe odgovara sa tri puta Gospode pomiluj. Molbe su upuene za zdravlje i napredak
naroda i arhijereja, za one koji su podizali hramove i pomagali ih, kao i za sve
pravoslavne hriane. U nastavku ove jektenije moe se, po potrebi proiznositi
i jektenija za upokojene, u kojoj se molimo za oprotenje grehova umrlih hriana.
Ovaj deo Liturgije zavrava se jektenijem za oglaene, a za to vreme svetenik na
svetom prestolu razvija antimins.
Zato se danas, kada u Crkvi zvanino nema katihumena, kad niko ne naputa
hram na poziv: oglaeni iziite..., ipak na Liturgiji itaju jektenije za oglaene?
Zato to i meu hrianima ima mnogo takvih, koji bi se mogli ubrojati meu
oglaene jer, iako su krteni, ipak svojim ivotom pokazuju da nisu dostojni da uestvuju
u Liturgiji. Svi oni koji se ne kaju za uinjeni greh, koji svesno kre zapovesti Boje i
zapovesti crkvene, koji u svojoj dui gaje mrnju i zlo prema svojim blinjima, trebalo bi,
na svetenikov poziv, da iziu iz hrama, kao to su nekada izlazili pokajnici i katihumeni
stare Crkve.
Oglaeni su, takoe, i svi oni maloletni i punoletni potomci pravoslavnih predaka u
bivim komunistikim zemljama, a koji do sada jo nisu krteni.
U staro vreme, zajedno sa oglaenima, izlazili su i oni hriani koji su zgreili, koje
je Crkva na izvesno vreme odluivala od uea u vrenju svete tajne Evharistije. Poziv
oglaenima da izau iz hrama, napominje nam da, ako bi nam Crkva sudila onako kako
je sudila u staro vreme, mnogi bi od nas zasluili da izau iz hrama, pre najvanijeg dela
Liturgije, Evharistije.

LITURGIJA VERNIH

VELIKI VHOD
Kad su, na poziv svetenika, oglaeni izali iz hrama, poinje trei deo Liturgije,
kome mogu prisustvovati samo verni, zbog ega se i nazova Liturgija vernih. Glavni
delovi
Liturgije
vernih
su: veliki vhod, priprema za osveenje asnih darova, osveenje darova, pripre
ma za priee, priee svetenika ivernika, blagodarenje Bogu to nas je prip
ustio svojoj boanskoj tajni i, na kraju, zavretak Liturgije.
Posle dve kratke jektenije i dve molitve za vernike, narod poinje da
peva heruvimsku pesmu, takozvanu "heruviku", u kojoj se kae da mi tajanstveno
predstavljamo heruvime, koji nevidljivo nose Cara slave. Zato sada treba odbaciti svaku
ivotnu brigu, to jest da ne mislimo nita o imanju, slavi, uivanju, nego da
dostojanstveno primimo Cara svih zemaljskih i nebeskih stvorenja, sa onom au i
slavom, kojom Ga slave angelske ete na nebu, kliui - aliluja.
Dok narod peva prvi deo heruvike, svetenik najpre ita molitvu, u kojoj se govori
o potrebi duhovne istote za one koji slue pred svetim prestolom, a zatim, podivavi
ruke, govori tri puta heruvimsku pesmu i na kraju kadi oltar i hram sa soleje. Odlazi
zatim rtveniku, uzima levom rukom diskos a desnom putir i, kad narod prestane sa
pevanjem, izlazi kroz severne dveri, idui prema sredini soleje, pominje blagoestivi

10

narod, ktitore i prilonike hrama, episkopa i sve pravoslavne hriane. Svetenik ulazi u
oltar i stavlja svete darove na razvijen antimins na svetom prestolu, a narod nastavlja da
peva drugi deo heruvike.
Veliki vhod, to jest prenoenje asnih darova sa rtvenika na sveti presto, radi
osveenja i pretvaranja u telo i krv Hristovu, to je i glavna svrha Liturgije vernih, kao i
pevanje
heruvimske
pesme,
simvoliki
predstavlja dolazak Isusa Hrista iz Vitanije u Jerusalim, da pretrpi
muenja, stradanje i smrt. Zato, za vreme velikog vhoda, gledajui prenoenje asnih
darova, sa najveom pobonou i potovanjem priklanjamo glave, kao da mimo nas
prolazi sam Gospod na Isus Hristos, idui na muke i stradanja, radi nas i naih grehova i
zato treba u sebi da ponavljamo: Seti me se Gospode u carstvu Tvome(Lk.23,42).
Postavljanje asnih darovana sveti presto predstavlja raspee Hristovo, zatim
skidanje tela sa krsta i polaganje u grob. Zatvaranje carskih dveri i navlaenje zavese,
simvoliki predstavlja peaenje groba Hristovog i postavljanje strae oko njega.

PRIPREMA ZA OSVEENjE ASNIH DAROVA

Posle tog velianstvenog prenoenja asnih darova na sveti presto, poinjemo da
se
pripremamo
za
vrenje
svete
tajne
Evharistije.
Svetenik
najpre
proiznosi prozbenu jekteniju,
u
kojoj
svaka
molba
zavrava
reima: od Gospoda molimo (prosimo).
Posle
svake
molbe
narod
odgovara: Podaj Gospode! Jektenije zavrava podeljivanjem mira i pozivom svetenika
na
meusobnu
ljubav: Ljubimo jedni druge, da bismo jednoduno ispovedali a
narod prihvata:Oca i Sina i Svetoga Duha, Trojicu jedinosunu i nerazdeljivu. Na
ove rei verni su duni da ispune svoje due ljubavlju prema svojim blinjima, da od srca
oproste sve uvrede i da svi u sebi gaje meusobnu istu i bratsku ljubav u Isusu Hristu.
Bez takvog raspoloenja due, prisustvovanje na Liturgiji ne moe biti Bogu ugodno, a ni
nama korisno (Mk.11,25-26;Mt.6,15).
Da bi dostojno i sa verom mogli pristupiti svetoj tajni, poziva nas svetenik
reima: Dveri, dveri, premudrou pazimo! U staro vreme taj vozglas se odnosio na
specijalne vratare, da paze kako niko ne bi ulazio, ni izlazio iz hrama. Sada nas ovaj
vozglas podsea da zatvorimo vrata srca svoga za sve to nije dobro. Samo u ljubavi i
jednomisliju, to jest u istoj veri i nadi moe se vriti veliko i strano bogosluenje tajne
Tela i Krvi Hristove. Zato, pristupajui mu, mi itamo Simvol vere, u kome su ukratko
izloene osnovne istine hrianske vere.
Za vreme itanja Simvola vere, svetenik mae vozduhom iznad svetih darova.
Time on izraava snagu molitve o silasku Duha Svetog na darove i njihovom osveenju.
Otkrivanje darova i otvaranje zavese na dverima, oznaava da mi svoju veru ispovedamo
pred
licem
samoga
Gospoda.
I
sledei
vozglas: Stojmo smerno, stojmo sa strahom, pazimo da sveti prinos u miru uzne
semo, upuuje nas kako treba da stojimo pred Gospodom i da budemo postojani u veri.
Narod prihvata ove rei i dopunjava ih: Milost mira - rtvu hvale, jer je Bogu
najugodnija rtva - naa ljubav prema duevnom miru i dua ista pred Gospodom. Posle
upuenog blagoslova, svetenik nas poziva da uzdignemo svoja srca ka Gospodu. U
najuzvienijem asu Liturgije, hriani treba da uzdignu oseanja i misli od zemaljskog ka
nebeskom, da odbace sve ivotne brige i da uprave srca ka Bogu ovekoljubcu.

"LjUBIMO JEDNI DRUGE, DA BISMO JEDNODUNO ISPOVEDALI:

OCA I SINA I SVETOGA DUHA, TROJICU JEDNOSUTNU I NERAZDELjIVU"!

11

KANON EVHARISTIJE
Podseajui na Spasitelja, Koji je na Tajnoj veeri blagodario, svetenik, klanjajui
se pred svetim prestolom, govori: Zablagodarimo Gospodu! Od tog momenta poinje
KANON EVHARISTIJE to jest strogo, po pravilu ustanovljeni poredak samog osveenja
darova,
najvaniji
deo
Liturgije.
Narod
peva: Dostojnoje i pravedno klanjati se Ocu i Sinu i Svetome Duhu..., a za to
vreme svetenik ita evharistijsku molitvu, uzima zvezdicu, dodiruje njenim krakovima
diskos,
govorei
glasno
zavretak
molitve: Pobedniku pesmu pojei, kliui, uzvikujui i govorei, a narod punim
glasom
nastavlja: Svet, svet, svet,Gospod Savaot.
(Savaot
Gospod
nad
vojskama) Puno je nebo i zemlja slave Tvoje; Osana (osana, jevrejska re - Gospode
spasi) na visinama,blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje; Osana na visinama.
Svetenik za to vreme nastavlja da ita evharistijsku (blagodarstvenu) molitvu, koja se
zavrava reima: "uzevi hleb u svoje svete i preiste i neporone ruke, blagodariv i
blagosloviv, osvetiv, prelomiv, dade svojim svetim uenicima i apostolima, rekavi: (tada
pokazuje rukom na diskos i Agnec na njemu i nastavlja glasno da
govori) Primite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomina otputenje grehov
a".
Pokazujui
na
au
govori: Pijte iz nje svi, ovo je krv moja novoga zaveta, koja se za vas i za mnoge
proliva na otputenjegrehova. Na oba ova poziva narod odgovara sa Amin. U kratkoj
molitvi, koju svetenik ita tiho, spominje se krst, grob, tridnevno vaskrsenje, uznoenje
na nebo, sedenje sa desne strane Oca i drugi slavni dolazak, a glasno
izgovara: Tvoje (darove) od Tvojih (mnogobrojnih darova, koje si sam izabrao na
Tajnoj veeri) Tebi prinosimo za sve (to je pomenuto u predhodnoj molitvi - krst,
grob,
vaskrsenje,
i
drugo) i svega radi (radi
naeg
spasenja),
a
narod
prihvata:Tebi (zato) pevamo, Tebe blagosiljamo, Tebi blagodarimo, Gospode, i mo
limo Ti se, Boe na.

OSVEENjE DAROVA
Svetenik sada ita molitvu, u kojoj se direktno obraa Duhu Svetome, da sie i
osveti darove, da ih pretvori u telo i krv Hristovu. Tek posle ove molitve usuuje se
pravoslavni svetenik da blagoslovi darove poslednjim, zavrnim blagoslovom. Nastaje
najsveaniji trenutak Liturgije. Vri se tajna koja je nedostupna i anelima. Pripremljen
blagodau
Duha
Svetog,
svetenik
blagosilja
Sveti
Agnec
i
tiho
govori: I uini ovaj hleb asnim telom Hrista Tvoga. U tom trenutku zvoni prvi put
zvonce u oltaru (obiaj prihvaen u severnim eparhijama), a narod tiho i pobono
peva: I molimo Ti se, Boe na.
Svetenik
sada
blagosilja
putir
i
tiho
govori: A ta je u ai ovoj (uini) asnom krvlju Hrista Tvoga. Po drugi put zvoni
zvonce, a narod ponavlja: Imolimo Ti se, Boe na. Svetenik krsnim znakom
blagosilja putir i diskos zajedno i govori: Pretvorivi ih Duhom Tvojim Svetim. I trei
put zvoni zvonce, a narod gromkim glasom i otegnuto peva: I molimo Ti se, Boe na.
Od tog trenutka, silom Duha Svetog, asni darovi su osveeni i pretvoreni. Pretvoren je
hleb u istinito telo Hristovo, a vino (sa vodom) u istinitu krv Njegovu, iako pred naim
oima ostaju u svom prirodnom obliku. Svetenik pada niice pred svetim prestolom i
zahvaljuje Bogu to ga je udostojio ovog najuzvienijeg svetenodejstva.
Trenutak osveenja darova i njihovog pretvaranja u telo i krv Hristovu je, prema
tome, najsvetiji i najuzvieniji trenutak. Stoga se zvonjenjem velikog zvona sa zvonika
opominju ne samo prisutni u hramu na pobonije molenje, nego se time objavljuje i

12

svima koji nisu u hramu, dokle god dopire zvuk zvona, da ostave za asak svoje poslove i
razgovore, da sjedine svoje molitve sa molitvama koje se prinose u hramu.
Kao to je rtva Hristova na krstu bila prinesena za ceo svet, isto tako se
evharistijska rtva prinosi za ceo svet, to se naroito izraava u molitvama posle
osveenja darova, kad se svetenik pojavljuje kao posrednik izmeu Boga i cele
vaseljene.
Svetenik se moli za one koji su spremni da se prieste svetim darovima, zatim za
umrle i najzad za ive. Za priesnike svetenik se moli, da im sveti darovi budu na
budnost duha, za opratanje grehova, za zajednicu Duha Svetog, a ne na sud i osudu.
Svetenik se moli da Bog, zbog molitava svetaca, pogleda i na nas.
Uzvienim glasom spominje svetenik Vladiicu nau Bogorodicu, preistu Djevu
Mariju, da bi time pokazao duboko potovanje, koje pripada Majci Bojoj i carici svih
svetih, najmonijoj naoj posrednici pred prestolom Bojim, a pominjemo i sve ostale,
zbog kojih je izvreno ovo rtvoprinoenje. Bogorodica je takoe ovek i zato je njeno
spasenje, kao i svih ostalih ljudi, bilo izvreno od strane Hrista. ive i upokojene lanove
Crkve svetenik pominje tiho, apatom, a samo arhijereja pominje glasno.
Pomenuvi crkvenu vlast, svetenik moli od Gospoda jednodunost i mir za celu
Crkvu i posreduje za sve ljude sveta. Pomeni Gospode grad ovaj u kome
boravimo, svaki grad i zemlju i one koji verom borave u njima. Pomeni Gospode
one koji plove, putnike, bolesnike, patnike, zarobljenike i spasenjenjihovo...
I
nastavlja
glasno: I daj nam da jednim ustima i jednim srcem slavimo preasno i velianstv
eno ime Tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha...
Blagosiljajui prisutne, svetenik zavrava KANON EVHARISTIJE. Poinjui
pripremanje vernika za primanje svete tajne, to jest priee. Svetenik proiznosi po
drugi put prozbenu jekteniju, u kojoj se moli za oprotenje naih grehova i za
dobijanje mirnog, svetog i bezgrenog ivota. Ova jektenija se zavrava sveanim
itanjem molitve Gospodnje (Oe na...).

PRIPREMA ZA PRIEE
Stojei
pred
svetim
prestolom,
svetenik
govori
uzvienim
glasom: Pazimo! Svetinja svetima! Paljivo uzima prstima obe ruke Agnec i podie ga
uvis, to oznaava uznoenje Spasitelja na krst i raspee, a rei nas podseaju da se
svetinja, to jest tajna priea, daje samo svetima. Narod na to smerno
odgovara: Jedan je svet, jedan je Gospod Isus Hristos... to jest, niko od ljudi nije
svet sam po sebi, ve da svetost dobija od jednog svetog Isusa Hrista i svaki treba da se
trudi, da po meri svoje duhovne moi dobije osveenje.
Da bi pokazao Spasiteljeve muke na krstu, razlama svetenik Agnec na etiri dela i
te delove unakrsno razmeta na diskosu. Zatim uzima jedan deo, na kome pie Isus,
sputa ga u putiri potom uliva toplu vodu, toplotu. Sjedinjenje tela Hristovog (Agneca)
sa boanskom krvlju, oznaava vaskrsenje Hristovo, a topla voda se sipa u putir da bi se
mi priestili toplom krvlju Hristovom, jer je u ivom telu topla krv.
Svetenik se prieuje u oltaru, a narod za to vreme peva pesmu, koja se
zove priasten. To je neki stih iz Svetog Pisma ili odgovarajua pesma. Priee
svetenika u oltaru podsea nas na vaskrsenje Hristovo unutar zapeaenog groba. Oni
se prieuju odvojeno telom (od estica na kojoj pie Hristos) i krvlju iz putira, kako su
se u starini prieivali svi vernici. Sada svetenik priprema svete darove za priee
vernika, drobi estice NI - KA na sitne delove, prema broju priasnika, itajui pri tom
rei pashalnih (vaskrnjih) pesama i sipa ih u putir. Ako nema priasnika meu
vernicima, onda e sada u putir sipati sve estice sa diskosa.

13

PRIEE VERNIKA
Kad je svetenik pripremio priee za vernike, otvara carske dveri i iznosi Svetu
au,
pozivajui
vernike
reima: Sa strahom Bojim, verom iljubavlju pristupite! Pokazivanje
putira
na
dverima predstavlja javljanje vaskrslog Hrista apostolima, a uenici koji su videli
Vaskrslog, poklonili su Mu se. Vernici sa pobonou i prekrtenim rukama na grudima
dolaze na soleju, gde za svetenikom ponavljaju molitvu pred Sveto priee. U njoj
ispovedamo nau veru u Svetu tajnu priea i molimo Gospoda naeg Isusa Hrista, da
nam oprosti nae grehe, koje smo uinili hotimino i nehotimino, reju ili delom, da bi
se mogli neosueno priestiti. Molimo Gospoda da nas pripusti Svetoj tajnoj veeri, ne
zato da bi dali izdajniki poljubac kao Juda, ve da bi rekli kao onaj razbojnik, koji je bio
raspet sa Hristom: Seti me se Gospode u carstvu Tvome!
Prilazei Svetoj ai svaki treba da kae svoje ime. Svetenik prieuje vernike
kaiicom,
zahvativi
telo
i
krv
i
govorei: Prieuje se edo Boje(ime) asnim i presvetim telom i krvlju Gospod
a i Boga i Spasa naega Isusa Hrista na otputanje grehova i na ivot veni.
Prieeni vernik brie usta ubrusom, celiva podnoje putira, uzima pare prosfore,
klanja se i odlazi ustranu, da paljivo saeka kraj Liturgije i blagodarstvenu molitvu, koju
e
svetenik
proitati
posle
priea.
Za
vreme
priea
narod
peva: Telo Hristovo primite, izvor besmrtnosti okusite!
Kad su se svi pripremljeni vernici priestili, unosi svetenik putir u oltar i sipa u
njega sve estice sa diskosa, koje su izvaene na proskomidiji. Zatim rukom blagosilja
vernike,
a
narod
izjavljuje
kroz
pesmu: Videsmo svetlost istinsku, primismo Duha nebeskog, naosmo istinitu ve
ru, klanjamo senerazdeljivoj Trojici, jer nas je ona spasla. I poslednji put iznosi
svetenik
na
dveri
Svetu
au,
osenjujui
njome
sve
prisutne,
uz
rei: Svagda, sada i uvek iu vekove vekova. Oni koji se nisu priestili, klanjaju se
Svetoj ai, seajui se vaznesenja Hristovog na nebo. Dobivi veliku radost u prieu
Svetim
tajnama,
mi
blagodarimo
Bogu
u
molitvi,
koju
narod
slono
peva: Da se ispune usta naa hvale Tvoje, Gospode, jer si nas udostojio da se pri
estimosvetim Tvojim... tajnama... Blagodarenje se nastavlja i u poslednjoj jekteniji,
koju izgovara svetenik, zatvarajui antimins na svetom prestolu.

ZAVRETAK LITURGIJE
Svetenik objavljuje zavretak Svete liturgije i, pripremajui vernike za dostojan
izlazak iz hrama, kae: U miru iziimo! No pojci, u ime svih vernika, izjavljuju elju, da
ne izlaze iz hrama drugaije nego u ime Gospodnje, da dobiju blagoslov imenom
Gospodnjim. Tada svetenikstaje iza amvona i ita molitvu, u kojoj ukratko ponavlja
molbe cele Liturgije: on moli da Gospod spasi svoj narod, da blagoslovi one koji Njemu
pripadaju, da sauva punou svoje Crkve i da osveti one koji vole lepotu doma Bojeg,
da ne napusti one koji se u Njega nadaju, jer je svaki dar savren koji dolazi odozgo, od
Oca svetlosti, kome treba neprekidno da uznosimo hvalu i slavu, na ta narod tri puta
peva: Neka je blagosloveno ime Gospodnje od sada i do veka!
Zavravajui Liturgiju, svetenik proiznosi otpust, prizivajui svete Boje
ugodnike, da posreduju za ljude. Vernici prilaze sveteniku da celivaju asni krst, a on im
razdaje antidor, naforu, to jest ostatke prosfora iz kojih je izvaen Agnec i ostale
estice. Nafora se daje onima koji se nisu priestili na Liturgiji (jer svi vernici nisu uvek
spremni i dostojni da prime Sveto priee). Otuda se nafora i naziva antidor - to
znai: umesto dara Svete evharistije. Na taj se nain postie jedinstvo onih koji su se
priestili sa onima koji se nisu priestili. Ovim se unekoliko ispunjavaju rei Svetog

14

apostola
Pavla: Jer je jedan hleb, jednosmo tijelo
mnogi, poto se svi od jednog hleba prieujemo (1.Kor.10.17).
Davanje nafore ini se spomen na agape (veeri ljubavi), zajednike trpeze
hrianske zajednice iz prvih vremena Crkve. Od ostatka prinesenih darova, a u svrhu
pomaganja siromanih, odravale su se agape - zajedniko bratsko obedovanje, kao
vidljiv znak meusobne ljubavi i hrianskog jedinstva.
Na mesto ovih agapa crkva je uobiajila da, posle Liturgije, podeli vernima ostatke
blagoslovenog hleba, u znak njihove zajednice sa Crkvom. U znak te zajednice nafora se
alje kui onima, koji zbog bolesti ili kakvog drugog opravdanog razloga, nisu mogli da
dou u crkvu na Slubu Boju.
Nafora se obino jede pre svakog drugog jela toga dana.

MOLITVA PRE PRIEA

Verujem Gospode i ispovedam da si Ti vaistinu Hristos, Sin Boga ivoga, Koji si
doao u svet da grenike spase, od kojih sam prvi ja. Jo verujem da je ovo samo
preist Telo tvoje i ovo sama asna Krv tvoja. Stoga Ti se molim: pomiluj me i oprosti mi
sagreenja moja, hotimina i nehotimina, uinjena reju i delom, svesno i nesvesno i
udostoj me da se neosueno priestim preistim Tajnama tvojim na otputenje grehova i
na ivot veni.
Primi me danas Sine Boji, za priasnika Tajne Veere tvoje, jer neu kazati tajnu
neprijateljima tvojim, niti u Ti dati celiv kao Juda, ve kao razbojnik na krstu ispovedam
Te: pomeni me, Gospode, u Carstvu tvome. Neka mi prieivanje svetim tajnama
tvojim, Gospode, ne bude na sud i na osudu, ve na isceljenje due i tela. Amin.

MOLITVA POSLE PRIEA

Blagodarimo Ti ovekoljubivi Vladiko, dobrotvore dua naih, to si nas i u dananji
dan udostojio tvojih nebeskih i besmrtnih tajni. Ispravi put na, utvrdi sve nas u strahu
tvome, sauvaj ivot na, uvrsti korake nae, molitvama i moljenjima slavne Bogorodice
i Prisnodjeve Marije i svih svetih tvojih. Amin.

IZ POSREDNIKE MOLITVE NA LITURGIJI

SVETOG VASILIJA VELIKOG
...Pomeni Gospode tvoju svetusabornu i apostolsku Crkvu od kraja do kraja
vaseljene i daruj mir njoj koju si stekao asnom Krvlju Hrista tvoga i ovaj sveti hram
utvrdio do svretka veka...
Pomeni Gospode blagoverni narod na, naoruaj ga orujem istine i daruj mu
pobedu nad vidljivim i nevidljivim neprijateljima...Dobre sauvaj u dobroti tvojoj, rave
dobrotom tvojom obrati u dobre... po obilju milosti tvoje pomiluj nas: domove nae
napuni svakim dobrom, brakove sauvaj u miru i slozi, decu odgaji, omladinu vaspitaj,
starce ukrepi, malodune utei, rasejane saberi, zabludele obrati i prisajedini tvojoj

15

svetoj Crkvi; plovi sa onima to plove; putuj sa onima to putuju; udovice titi; siroad
zatiti, sunje oslobodi; bolesnike isceljuj.
Pomeni Boe one pod sudskim isleenjem i one po rudnicima... i sve one to su u
bilo kakvoj nevolji i nudi i opasnosti.
Pomeni Gospode i sve one kojima je potrebno tvoje veliko milosre i one koji nas
vole i one koji nas mrze... Pomeni i sav narod tvoj i izlij na sve bogatu milost tvoju i
daruj svima ono to mole za spasenje... Jer si Ti Gospode pomo bespomonicima, nada
beznadenima, lekar bolesnima...

16