PRAKSA

PRACTICE

Milenko Jovanovi

ZAVARIVANJE POVEZNOG CEVOVODA LINIJA ZA UBRIZGAVANJE

UBRIZGAVANJE
Struni rad / Professional paper

Adresa autora / Author's address:

UDK / UDC: 621.791:621.643

Milenko Jovanovi, ma.ing.

Rad primljen / Paper received:

Termoelektro, Uralska 9, 11000 Beograd, Srbija.

e-mail: milenko@termoelektro.com

Oktobar 2013.

UVOD
Ovaj rad odnosi se na zavarivanje poveznog cevovoda linija za ubrizgavanje termoelektrane u Moorburg-u, Nemaka,
izgraena od 2009-2012, o kojoj su ispod dati osnovni podaci:
Snaga termoelektrane

2x827 [MW]

Projektovani napon (pc)

31,38 [MPa]

Projektovani pritisak

276 [bar]

Projektovana temperatura (tc)

573 [C]

Projektovana temperatura

604/620 [C]

Materijal

X10CrWMoVNb 9-2

Stepen iskorienja

46%

Prenik cevocoda (Ds)

312 [mm]

Debljina zida cevocoda (s)

46 [mm]

2.0 Osnovni materijal

Materijal X10CrWMoVNb 9-2, spada u grupu visokolegiranih elika otpornih na puzanje. Hemijskki sastav i
mehanike karakteristike materijal prikazane su u tabelama 2.1-2.4
Tabela 2.1 hemijski sastav materijala

Tabela 2.2 mehanike karakteristike materijala

Tabela 2.3 granica plastinosti materijala na povienim temperaturama

Tabela 2.4 termika obrada arenja i grupa materijala

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 4/2013, str. 163-170

163

PRAKSA

PRACTICE

3.0 ANALIZA ZAVARLJIVOSTI I TOPLOTNOG CIKLUSA PRI ZAVARIVANJU

Materijal X10CrWMoVNb 9-2, spada u grupu martenzitnih elika otpornih na puzanje. Stanje isporuke ovih elika je
visokootputeni martenzit. Velika opasnost kod zavarivanja martenzitnih elika je otvrdnjavanje usled prisustva
neotputenog martenzita, to ima za posledicu:
Snienje ilavosti
Nastanak krtosti i prslina usled naponske korozije
Zbog loe toplotne provodljivosti, naroito kod veih debljina, oekuje se nastanak visokih termikih napona.
Temperatura predgrevanja (Tp) i meuslojna temperatura (Ti), zavise od temperature poetka martenzitne
transformacije (Ms). Za potpunu martenzitnu transformacijutemperatura hlaenja posle zavarivanja, zavisi od
temperature martenzitne transformacije (Mf), a temperatura arenja (otputanja) zavisi od temperature Ac1.
CCT dijagram za ovaj materijal je prikazan na slici 3.1

Slika 3.1: CCT dijagram za materijal X10CrWMoVNb 9-2

Za zavarivanje martenzitnih elika otpornih na puzanje primenjuje se runi elektroluni postupak REL (111), a za
male debljine i korene zavare TIG (141).
Preporuke za minimalnu temperaturu predgrevanja i meuslojnu temperaturu, date su u SRPS EN 1011-2:2007.
Temperatura predgrevanja i meuslojna temperatura su ispod take Ms, na oko 200C. Metal ava i ZUT koji se
transformisao u austenit delimino se transformie u martenzit, koji se sledeim slojevima odmah otputa.
Nepotpuna martenzitna transformacija u metalu ava i ZUT, i naknadna transformacija pothlaenog austenita u
neotputeni martenzit mogu da uzrokuju pojavu hladnih prslina. Iz tog razloga termikim ciklusom zavarivanja,
snienjem temperature treba da se obezbedi potrebna temperatura i vreme za potpunu martenzitnu transformaciju, a
visoko otputanje martenzita zavrnom termikom obradom otputanja/arenja posle zavarivanja. Za spreavanje
nastanka prslina termiki ciklus mora da bude usaglaen sa debljinom osnovnog materijala.
U cilju obezbeenja martentitne strukture, hlaenje posle zavarivanja treba da bude sprovedeno ispod take Mf.
Kod veih debljina zida cevi ova temperatura iznosi 100-150C, a za vreme dranja na toj temperaturi iznosi 2,5
min/mm debljine.
Uobiajene brzine zagrevanja i hlaenja su 100-150C/h. Primer termikog ciklusa zavarivanja prikazan je na slici 3.2.

164

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 4/2013, str. 163-170

PRAKSA

PRACTICE

Slika 3.2: zavarivanje elika X10CrWMoVNb 9-2

4.0 ODREIVANJE TEMPERATURE

PARAMETARA TERMIKE OBRADE

PREDGREVANJA,

MEUSLOJNE

TEMPERATURE

4.1 PREDGREVANJE I MEUSLOJNA TEMPERATURA

Prema standardu SRPS EN 1011-2: 2007, u tabeli C.5 definisane su preporuke za predgrevanje i maksimalne
meuslojne temperature za elike otporne na puzanje.
Temperatura predgrevanja..............................................................................................200 C
Maksirnalna meuslojna temperatura za postupak 141.....................................................300 C
Maksirnalna meuslojna temperatura za postupak 111.....................................................350 C
4.2 PARAMETRI TERMIKE OBRADE
Prema standardu SRPS EN 12952-5, u tabeli 10.4-2 definisane su temperature arenja nakon zavarivanja i za ovu
grupu materijala iznosi 740-780C, takoe je preporueno meuhlaenje zavarenog spoja radi dobijanja
transformacije u martenzit. Minimalno vreme zadravanja na temperaturi arenja je definisano u tabeli 10.4-3, i iznosi
2,5 [min/mm] debljine osnovnog materijala.
Prema standardu SRPS EN 13480-4, u tabeli 9.14.1-1 definisane su temperature arenja nakon zavarivanja i za ovu
grupu materijala iznosi 730-770C, I minimalno vreme zadravanja na temperaturi arenja koje iznosi 2,5 [min/mm]
debljine osnovnog materijala, a najmanje 60min, takoe je preporueno meuhlaenje zavarenog spoja radi dobijanja
transformacije u martenzit.
Temperatura arenja.............................................................................................................740-770
Vreme zadravanja na temperaturi arenja.................................................................................120
Brzine zagrevanja i hlaenja........................................................................................................110
Temperatura meuhlaenja...................................................................................................80-100
Vreme zadravanja na temperaturi meuhlaenja......................................................................min

C
min
C/h
C
2h

4.3 IZVOENJE TERMIKE OBRADE

Za predgrevanja i termiku obradu nakon zavarivanja, predvien je elektrootporni ureaj za termiku obradu snage 45
KW. Merenje temperature se izvodi pomou termoparova pripojenih specijalnim ureajem. Standard ISO 17663:2009,
definie zahteve kvaliteta termike obrade zavarenih spojeva.
Broj termoparova prilikom arenja..........................................................................................min
2 termopara
irina zone grejanja.............................................................................................................min 550 mm
** Zavareni spoj se nalazi u sredini.

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 4/2013, str. 163-170

165

PRAKSA

PRACTICE

5.0 IZBOR POSTUPKA ZAVARIVANJA

Oblik ljeba za zavarivanje izabran prema SRPS EN ISO 9692, i prikazan je na slici 5.1

Pipajanje izvesti TIG [141] postupkom zavarivanja, pod istim uslovima kao i zavarivanje korenog zavara. Pripajanje
izvriti na etiri mesta sa duinom pripoja oko 15-5-20mm, koji se moraju ukloniti u toku zavarivanja, ukoliko sadre
bilo kakvu greku.
Koreni zavar i prvi prolaz se izvodi TIG [141] postupkom. Prilikom zavarivanja korenog zavara i prvog prolaza,
obavezna zatita sa lica i korena zatitnim gasom.
Popunu i zavrni zavar izvesti REL [111] postupkom zavarivanja, obloenom elektrodom bazinog tipa,
jednosmernom strujom na ( + ) polaritetu.
Nakon zavarivanja izvriti vizuelnu kontrolu, ako postoji greka uoljiva vizuelnim pregledom da se otkloni pre poetka
termike obrade arenja.
Po zavrsetku termike obrade ponovo izvriti vizuelnu kontrolu. Prebrusiti zavareni spoj na ravan osnovnog materijala:
oznaiti sredinu zavarenog spoja i fino prebrusiti po 200mm sa svake strane zavarenog spoja.
Nakon utvrivanja da je povrina adekvatno pripremljena za ispitivanje ostalim metodama IBR-a, moe se dati nalog
akreditovanoj iaboratoriji da obavi predviena ispitivanja.
Zavarivanje ne mogu obavljati zavarivai bez odgovarajue potvrde o kvalifikaciji zavarivaa i poloene ulazne probe
zavarivaa za primenjene postupke zavarivanja.
6.0 IZBOR DODATNIH MATERIJALA
Izbor dodatnih materijala prikazan je u tabeli 6.1
Tabela 6.1 Izbor dodatnih materijala

166

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 4/2013, str. 163-170

PRAKSA

PRACTICE

Hemijski sastav i mehanike karakteristike dodatnih materijala, prikazani su u tabelama 6.2 i 6.3
Tabela 6.2 Hemijski sastav dodatnih materijala

Tabela 6.3 Mehanike karakteristike dodatnih materijala

Netopiva elektroda za TIG [141] postupak zavarivanja definisana standardom SRPS EN 2648. Izbor netopive
elektrode prikazan u tabeli 6.4
Tabela 6.4 Netopiva elektroda

Zatitni gas, za zatitu lica i korena, izabran argon istoe 99,999 % prema standardu SRPS EN 439: 1994, ill SRPS
EN ISO 14175: 2008
7.0 POLOAJI ZAVARIVANJA
Prilikom zavarivanja korieni su sledei poloaji: PH, HL-045 i PC
Na slici broj 7.1, prikazan je redosled slaganja zavara po preseku zavarenog spoja.

Slika 7.1 Redosled zavarivanja prolaza 1n

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 4/2013, str. 163-170

167

PRAKSA

PRACTICE

7.1 ZAVARIVANJE U POLOAJU PC

Zavarivanje u poloaju PC izvoditi sa dva zavarivaa prema planu prikazanom na slici 7.1.1

7.2 ZAVARIVANJE U POLOAJIMA PH I HL-045

Zavarivanje u poloajima PH I HL-045 izvoditi sa dva zavarivaa prema planu prikazanom na slici 7.2.1

168

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 4/2013, str. 163-170

PRAKSA

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 4/2013, str. 163-170

PRACTICE

169

PRAKSA

170

PRACTICE

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 4/2013, str. 163-170