Ove beleke se ne mogu koristiti kao referentna graa za izradu

kritikih eseja.
Frojd i Lakan

Simboliko kao takvo (socijus) proizvodi subjekta - (ne vie

trougao mama-tata-ja kao kod Frojda) - kao uinak socijalne
formacije koja takoe ima vlastito imaginarno u vidu produkcije
slika koje ga podravaju to je dominatna fikcija (dominatna vrsta
slika na koju se simboliko oslanja) (npr. politika, ovladavanje
medijima, nametanje dominatne fikcije)
Zapadne drutvene formacije su organizovane oko oinske dominatne
figure (i ideoloki i religijski zastupaju falus)
Lakanovski subjekt nije frojdovski edipalni subjekt. Lakan ini
preokret.
Mit o Edipu se temelji na neznanju Edip ne zna, a deluje pre nego
to zna.
Edipalni subjekt nema problem sa delovanjem, ali deluje u
zaslepljenosti, u neznanju.
Moderni subjekt je onak-koji-zna. On rainjava zaslepljenost. Klju
modernog subjekta je Hamlet.
HAMLET ne moe da deluje (ceo Hamlet je niz odlaganja). Otac
(duh), koji mu daje znanje, obavetava ga o tome kako stvari stoje;
Hamlet nema nikakvu prepreku da deluje, tavie, otac se tu pojavlje
kao nad-ja, i ne samo da nema nikakvih moralnih prepreka, postoji
podsticaj na delovanje...)

ZATO HAMLET NE DELUJE?

1. Zato to stoer njegove subjektivacije nije elja (kod Lakana,
elja je uvek JO), nego je njegova elja elja drugog subjekt
nema vlastitu elju (uvek je u pitanju manjak, kastracija).

 Hamlet pokazuje paradoks modernog subjekta. Hamlet nije kliniki

sluaj, ali on pokazuje histerine simptome (preputa se elji koja je
nezadovoljiva); ta nemogunost izaziva neurotske simptome (histerik
prvo paljivo odabira elju koja je neostvariva, pa se onda
uasno investira u tu elju...).
Meutim, Hamlet vie od toga pokazuje simptome opsesivca.
On bira elju koja moe da se zadovolji , ali se zadovoljenje
beskonano odlae;
u asu zadovoljenja susreta subjekta sa samim sobom, sa svojom
istinom, subjekt bi se dezinvestirao, drugim reima, ne bi ga ni
bilo.
Lakan tvrdi da je moderni subjekt strukturisan kao opsesivac,
strukturisan je oko rupe, praznog mesta, oko jednog nita i
oko tog nedostatka beskonano krui.
Lakan tvrdi da subjekt nikada ne zadovolji elju (koja je uvek elja
drugog).
Re je o zapravo temeljnoj zaslepljenosti subjekta, subjekt je onaj koji
sam sebe ne vidi, njegovo neznanje samog sebe je uslov mogunosti
svakog drugog znanja.
Frojd
elja je uvek ista aktivnost, delovanje, rad. Prosec proizvodnje.
Frojd elja je prost proizvodni pogon. elja ima samo elju da
zadovolji samu sebe. Ona nema ja. Ona ima uvek nain da zadovolji
sebe. Da doe do svog objekta. Ona je bezlina sila koja ide ka svom
cilju. Ona je uvek neracionalna ili apsolutno racionalna.
Ona uvek zna kako da doe do svog objekta. Ona ne zna za prepreke.
Uvek kae da. elja ne vidi druge elje.
Postoji mnotvo meusobno protivrenih elja.

 To je primarni proces nesvesno. Nesvesno je nesvesno jer nema ja,

bezlino je, ne zna za sebe.
Frojd govori o naelu zadovoljstva, to jest ugode.
On tvrdi da postoji neto izvan primarnog procesa. To moe biti ja ili
spoljanji svet, i kada elja ide slepo za naelom ugode, onda
nastaje konflikt izmeu elje i naeg ja.
Ta cenzura se naziva naelo stvarnosti.
Kada naelo stvarnosti nadvlada naelo ugode onda se kreemo ka
individuaciji .
Lakan smatra da postoji naelo stvarnosti, to jest, postoji zakon.
Taj zakon se struturie u sklopu sa svojom vlastitiom prirodom
koja je takva da direktno protivrei elji.
To polje zakona je strukturisano tako da nam krade objekt elje.
Ali po Lakanu, elja eli zato to je sutinski nemogue zadovoljiti.
Ova sutinska nemogunost zadovoljenja elje nam daje temeljno
odredjenje elje - priroda elje je jo - manjak se upisuje u svaku
instancu simbolikog.
elja se umnoava a ne potiksuje se.
Realizacija elje se ne sastoji u njenom ostvarenju, ve u ponavljanju
elje kao takve.
ta sve dakle znai Lakanova tvrdnja elja je uvek elja drugog?
1.)elja je uvek elja drugog. znai i da elimo da mi budemo
objekt elje drugog ali i elja da budemo prepoznati od strane
drugog.

 (Ovo drugo po Lakanu predstavlja primer narcistikog pitanja Da

li me on ili ona voli?, za razliku od pitanja koje postavlja histerina
osoba "Da li ja volim njega ili nju?)

elja je uvek elja za drugog. Fundamentalna elja je incestuozna

elja za majkom, primordijalnim Drugim.
elja je uvek "elja za neim drugim", budui da je nemogue eleti
to se ve ima. Objekt elje je kontinualno odlagan, zato je elja
metonimija.
1. elja se pojavljuje na polju Drugog, nesvesnog.