FILOZOFSKI FAKULTET UNVERZITETA U BEOGRADU

Odeljenje za sociologiju

Seminarski rad

ZATO JE BITNO DA OBRAZOVANJE BUDE

RODNO OSETLJIVO? REZULTATI
IMPLEMENTACIJE RODNO OSETLJIVIH
ZAKONSKIH OKVIRA KROZ ANALIZU
UDBENIKA ZA OSNOVNU KOLU

Iz predmeta
Uvod u sociologiju obrazovanja

Profesorka: mr Isidora Jari

Studentkinja: Hristina Cvetinanin

Kneevi SO 09/69

Beograd, 2013.

APSTRAKT
Cilj ovog rada je da ukae na vanost rodno osetljivog obrazovanja u osnovnoj koli.
Prvo emo ukazati na bitnost obrazovanja iz perspektive socijalne psihologije i razvoja
linosti, pri emu e poseban naglasak biti na kreiranju rodnog identiteta i usvajanja rodnih
uloga. Zatim, analiziraemo zakonske okvire koji se odnose na relaciju rod-obrazovanje, kao
i instrumentalizaciju ovih zakona na konkretnim primerima analize (nekih) udbenika za
osnovnu kolu.

UVODNA RAZMATRANJA
Razvoj linosti deteta i uenje (obrazovanje) su meusobno povezani i meuzavisni.
Samo kolovanje moemo posmatrati na dva nivoa kao prenoenje znanja mlaim
generacijama ali i kao proces formiranja linosti i njenog identiteta. Od svih identiteta koje
kao jedinke posedujemo, moda najbitniji identitet je upravo rodni idetitet. Sam rodni
identitet deluje restriktivno on se sastoji od sistema rodno prihvatljivog ponaanja koje je u
skladu sa samim rodnim ulogama. Svako drutvo nudi odreen broj rodnih alternativa razliita drutva su manje ili vie permisivna i slobodna povodom ispoljavanja rodnog
identiteta, ali ono to ih globalno karakterie je jasan sistem sankcija koje prate krenje
rodnih normi.1
U skladu sa idejom (liberalne) demokratije, (rodna) jednakost se navodi kao jedna od
najbitnijih uslova za sam razvoj drutva, te je sam Ustav, kao najvii dravni akt, garantuje
(wikipedia). Samu rodnu jednakost moemo definisati kao pravian odnos na osnovu roda,
koji podrazumeva jednak tretman ili tretman koji je razliit, ali koji se smatra ekvivalentnim
u smislu prava, beneficija, obaveza i mogunosti (www.e-jednakost.org.rs).
Iako se rodna jednakost smatra neophodnom za demokratski razvoj drutva, veliki
broj drutva koja se izjanjavaju kao demokratska kao da ne poznaju ovaj koncept (Jari,
Radovi, 2011:151). Moda najdrastiniji primer nepotovanja ideje rodne jednakosti je
nejednako plaanje mukaraca i ena u sferi rada - razlika izmeu zarada ide od 2% u
Poljskoj do vie od 27% u Estoniji. Ispod 10% je u Italiji, Malti, i Sloveniji i Belgiji, vie od
20% u Slovakoj, na Kipru, u Nemakoj i Grkoj, a vie od 25% u Estoniji, ekoj i Austiji
(www.euractiv.rs). Kao to moemo primetiti, ak i one zemlje koje se smatraju
demokratskim, poput Nemake ili Belgije, ne smatraju da su na nivou sposobnosti i
postignua ene i mukarci jednaki.
Kako postii jednakost ena i mukaraca, te postaviti temelje modernom
demokratskom drutvu u kome su svi graani jednaki? Da li je donoenje institucionalnih
okvira dovoljno, te da li postie rezultate? Odgovor na ovo pitanje moemo dobiti analizom
zakona ali i rezultata njihove implementacije u sferi osnovnokolskog obrazovanja.

Godine 1933. Staljinistika Rusija uvodi lan 121., koji na teritoriji celog SSSR-a zabranjuje muku

homoseksualnost, kanjavajui je kaznom do pet godina tekog rada. Ovaj zakon ostaje na snazi sve do 27.
maja, 1993. godine (wikipedia).

INSITUCIONALNI OKVIRI RODNE JEDNAKOSTI I ZABRANE

DISKRIMINACIJE NA OSNOVU POLA/RODA U REPUBLICI SRBIJI
Zabrana diskriminacije na osnovu pola je prepoznata u najviem dravnom
dokumentu Ustavu. Ustav Republike Srbije iz 2006. godine se jasno protivi diskriminaciji
u lanu 21 navodi se sledee:
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito
po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, rodjenja, veroispovesti,
politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog
invaliditeta,
dok o diskriminaciji na osnovu pola u lanu 15 se navodi da drava jemi ravnopravnost
ena i mukaraca i razvija politiku jednakih mogunosti. (www.sllistbeograd.rs)
Zakon o zabrani diskriminaciji (2009) se osvre na ideju rodne jednakosti te
diskriminaciju na osnovu pola definie na sledei nain:
Diskriminacija postoji ako se postupa protivno naelu ravnopravnosti polova, odnosno
naelu potovanja jednakih prava i sloboda ena i mukaraca u politikom, ekonomskom,
kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodinog ivota.
Zabranjeno je uskraivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu
na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fiziko i drugo nasilje, eksploatacija,
izraavanje mrnje, omalovaavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i
javno zagovaranje, podravanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obiajima i
drugim drutvenim obrascima ponaanja koji su zasnovani na ideji podreenosti ili
nadreenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. (stav 1, lan 22)
te propisuje sledee sankcije:
Novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice koje
uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatie lice ili grupu lica s
obzirom na pol (lan 20. stav 2). (stav 1, lan 55) (www.mojepravo.net)
Kada je re o konkretnim institucionalnim okvirima vezanim za sferu obrazovanja,
vano je spomenuti Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009), Zakon o
4

osnovnoj koli (2009), Zakon o srednoj koli (2011), kao i Zakon o udbenicima i drugim
nastavnim sredstvima (2009) koji odreuje ureivanje, izdavanje i izbor udbenika i
nastavnih sredstava za osnovnu i srednju kolu. Meutim, samo Zakon o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja i Zakon o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima eksplicitno
dovode u vezu obrazovanje i diskriminaciju.

Kao ciljeve obrazovanja i vaspitanja u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i

vaspitanja su navedeni:
Razvoj sposobnosti komuniciranja, dijaloga, oseanja solidarnosti, kvalitetne i efikasne
saradnje sa drugima i sposobnosti za timski rad i
negovanje drugarstva i prijateljstva (lan 4, stav 12)
kao i
Razvoj i potovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezike, verske,
rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti,
tolerancije i uvaavanje razliitosti (lan 4, stav 15) ( www.paragraf.rs)
U Zakonu o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima se u lanu 4 navodi sledee:
Udbenici i druga nastavna sredstva svojim sadrajem i oblikom treba da omogue
sprovoenje principa jednakih mogunosti devojica i deaka (.), ne smeju da ugroavaju,
omalovaavaju, diskriminiu ili izdvajaju grupe i pojedince ili da podstiu na takvo
ponaanje, po osnovu: rasne, nacionalne, etnike, jezike, verske ili polne pripadnosti,
smetnji u razvoju, invaliditeta, fizikih i psihikih svojstava, zdravstvenog stanja, uzrasta,
socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politikog opredeljenja, kao i po
drugim osnovama utvrenim zakonom kojim se ureuje zabrana diskriminacije
(www.pravamanjina.rs)
Takoe, jo jedan zakon dovodi u konkretnu vezu obrazovanje i (rodnu)
diskriminaciju Zakon o ravnopravnosti polova (2009) (www.paragraf.rs). Ovaj Zakon u
lanu 31 istie da je rodna ravnopravnost jedan od osnovih delova obrazovanja, te da je
vaspitanje o rodnoj ravnopravnosti neophodno na svim nivoima obrazovanja, dok u lanu 2
navedeno da nastavni planovi i programi na svim nivoima obrazovanja moraju biti usklaeni
sa idejom rodne ravnopravnosti.

Kao to vidimo, diskriminacija na osnovu pola/roda je zakonski zabranjena, meutim

ona i dalje postoji. Ovo nam sugerie da nije dovoljno doneti zakonske akte, ve je
neophodna implemetacija shvatanja o rodnoj jednakosti. Ova implemetacija se najbolje
postie kroz obrazovni proces pojedinca.

RODNA JEDNAKOST I OBRAZOVANJE

kola, kao agens sekundarne socijalizacije, svojim nastavnim i vaspitnim praksama
ima veliki uticaj na oblikovanje stavova o rodnim ulogama.
Glavna alatka koje kolovanje koristi su udbenici2. Udbenici su vani iz dva
razloga pre svega, za veliki broj dece, udbenici su jedino tivo sa kojima se susreu,
dalje, udbenici nude jedan opte prihvaen model ponaanja koji je adekvatan samom
drutvenom sistemu udenike moemo posmatrati kao uputstvo za drutveno prihvatljivo
ponaanje. Zbog svega ovoga, kolski udbenici igraju veliku ulogu pri razvoju linosti
deteta.
Analizom samih udbenika stiemo uvid u drutvene norme i vrednosti. Analizom
rodne perspektive u udbenicima stiemo uvid u rodnu (ne)jednakost koje odreeno drutvo
propagira. Dosadanje analize kolskih udbenika su pokazale visok stepen stereotipizacije
na rodnoj osnovi koju deca usvajaju i dalje, u svojim praksama, reprodukuju.3
Meutim, pre nego to se pozabavimo analizom udbenika, smatram da je bitno
ukazati na teoriju socijalnog uenja, pre svega na uenje uenjem uloga, kako bismo razumeli
uenje kao proces kojim se usvajaju odreena znanja, stavovi i vrednosti, pogotovo iz
perspektive rodnih uloga i samog formiranja rodne svesti.
2

Prema Zakonu o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima udbenik se definie kao osnovno i obavezno

didaktiki oblikovano nastavno sredstvo, u bilo kom obliku ili mediju, koje se koristi u obrazovno-vaspitnom
radu za sticanje kvalitetnih znanja, vetina, formiranje vrednosnih stavova i razvoj intelektualnih sposobnosti
uenika, ciji su sadraji utvreni nastavnim planom i programom i koji je odobren u skladu sa ovim zakonom.
3

Mislim na istraivanja Jelene Stefanovi Imaju li itanke rod?, istraivanja Dragane Stjepanovi-

Zaharijevski, Danijele Gavrilovi i Nevene Petrui objavljena u Obrazovanje za rodnu ravnopravnost,

istraivanje Klaudije Kovaevi Didaktiko-metodika analiza udbenika u razrednoj nastavi sa aspekta
socijalne uloge pola kao i istraivanje Ane Peikan i Sneane Marinkovi Tipian enski i muki lik u
udbenicima Prirode i drutva

Socijalizacija, kako je Rot vidi, ne zavisi samo od nasleenih opteljudskih i

individualnih karakteristika najvei uticaj na ovaj proces ima uenje, pre svega, socijalno
uenje (Rot, 2003:82). Glavne forme socijalnog uenja predstavljaju identifikacija, imitacija i
uenje po modelu uenje uenjem uloga (Rot, 2003:83). Saznanja o tome kakvo se
ponaanje zahteva od nas u datom drutvenom sistemu stiemo od detinjstva. Ovakvo uenje
spada u uenje uenjem uloga. U skladu sa drutvenim shvatanjima se oekuje odreeno
ponaanje lanova drutva u zavisnosti od njihove uloge (Rot, 2003:105). Prilikom uenja
uloga, mi se ugledamo na osobu koja ima poloaj koji elimo da steknemo - na model (Rot,
105:2003). Drugi bitni model socijalnog uenja koji utie na kreiranje rodnog identiteta je
identifikacija. Kada govorimo o identifikaciji, bitno je navesti da ona nije nameravana ona
se deava spontano. S. Frojd je prvi ukazao na postojanje ovog spontanog mehanizma i
prepoznao ga kao sistem spontanog i sloenog ugledanja na ponaanje nekog uzora, dok je J.
Vajting izvore identifikacije video u elji da se ima isti poloaj/status koji model
identifikacije ima (Rot 2003:95).
Ako uenje uenjem uloga i mehanizme identifikacije posmatramo iz perspektive
uenja rodnih uloga, sasvim je jasno kakav uticaj stereotipizacija i preutno odobravanje
rodne neravnopravnosti imaju na dalji razvoj reprodukcije sistema koji poiva na rodnoj
diskriminaciji.

RODNI STEREOTIPI U OBRAZOVANJU ANALIZA UDBENIKA

Kao to smo ve naveli, uticaj udbenika na formiranje slike o drutvenom sistemu i
odnosima u njemu je veliki. Kroz udbenike deca po prvi put, van porodice, stiu znanja o
rodnim ulogama koje e dalje reprodukovati u odraslom dobu. Zato je vano da udbenici
budu rodno senzitivni, da zastupaju ideju jednakosti polova. Meutim, da li je to tako?
Dosadanje analize udbenika su, sa stanovita ideje o jednakosti polova, dale veoma
pesimistine rezultate. Analize udenika u koje sam imala uvid piui ovaj rad su dole do
gotovo istih, pre svega uznemirujuih, mizoginih injenica.4 Jedno od istraivanja koje se
bavilo analizom udbenika u periodu od 1960. do 2007. je pokazalo da nema velikih razlika u

U pitanju su istraivanja Jelene Stefanovi Imaju li itanke rod?, istraivanja Dragane StjepanoviZaharijevski, Danijele Gavrilovi i Nevene Petrui objavljena u Obrazovanje za rodnu ravnopravnost,
istraivanje Klaudije Kovaevi Didaktiko-metodika analiza udbenika u razrednoj nastavi sa aspekta
socijalne uloge pola kao i istraivanje Ane Peikan i Sneane Marinkovi Tipian enski i muki lik u
udbenicima Prirode i drutva

prezentovanju rodne (ne)ravnopravnosti u periodu koji obuhvata vie od etiri decenije, te ga

stoga moemo koristiti za prezentaciju ideja koje su izloene u samim udbenicima a tiu se
odnosa polova/rodova: 5
-

ene se ree pojavljuju kao autori udbenika, ilustracija i tekstova (Kovaevi, 2010:72)

enski likovi su manje zastupljeni u udbenicima od mukih likova (Kovaevi, 2010:75)

U udbenicima je prisutna stereotipna predstava polova/rodova poruka udbenika je da

je eni mesto u kui (uloga supruge, majke i domaice je njihova primarna uloga) dok je
za mukarce rezervisana sfera profesionalnih dostignua (Kovaevi, 2010:76)

enski likovi se prikazuju kao pasivni, dok su muki likovi aktivni (Kovaevi, 2010:76)

enske osobine su najee nena, brina, oseajna, dobra, portvovana, marljiva,

paljiva, plemenita, saoseajna, dok su dominantne muke osobine hrabar, marljiv,
inteligentan, spretan, snalaljiv, snaan, uporan, borben, izdrljiv (Kovaevi, 2010:76)

Dominantan porodini model je model nuklearne porodice to dalje implicira

neprihvatanje ostalih oblika porodine organizacije, dakle, postojanje negativnog stava
prema jednoroditeljskim porodicama - porodicama samohranih majki (Kovaevi,
2010:77)

Autori udbenika se deci obraaju prevashodno u mukom gramatikom rodu

(Kovaevi, 2010:78)
Analiza pojedinanih udbenika, pre svega itanki, udbenika iz oblasti poznavanja

prirode i drutva, te udbenika iz geografije i biologije, samo potvruje ove rezultate.

ANALIZA ITANKI ZA OSNOVNU KOLU6

Kao glavnu karakteristiku itanki, pa i njenu prednost u odnosu na ostale udbenike
po pitanju rodne (ne)ravnopravnosti, moemo izdvojiti njenu sveobuhvatnost razliitih
aspekata svakodnevnog ivota (Stefanovi, 2008:28). Kao glavni reperi zastupljenosti ideje o
rodnoj ravnopravnosti u itankama se izdvajaju: 1) utvrivanje zastupljenosti mukih i
enskih likova, 2) predstava mukih i enskih likova i 3) zastupljenost ena kao autorki
itanki, tekstova i ilustracija u itankama (Stefanovi, 2008:29).

Re je o istraivanju Klaudije Kovaevi Didaktiko-metodika analiza udbenika u razrednoj nastavi sa

aspekta socijalne uloge pola

6

Prezentovau podatke istraivanja Jelene Stefanovi Imaju li itanke rod?

Rezultati ovog istraivanja su sledei:

-

Od ukupno analiziranih 410 tekstova, ene su autorke samo 7% tekstova dok su mukraci
autori ak 63% (ostali tekstovi pripadaju narodnoj knjievnosti) dakle odnos
zastupljenosti autora i autorki je 1:9. Frapantan podatak je da je u itanci za peti razred
ena autorka samo jednog teksta (Doan Roling Hari Poter) (Stefanovi, 2008:29).

U interpretaciji tekstova se govori o samo i preteno o mukim likovima u 39% sluajeva

a samo i preteno o enskim u samo 11%; u 8% sluajeva se govori i o mukim i o
enskim likovima a u 27% se ne govori ni o mukim ni o enskim likovima dakle,
muki likovi preovlauju nad enskim u interpretacijama tekstova (Stefanovi, 2008:29).

Kada je re o zadacima/pitanjima u osnovnokolskim itankama, njih 44% se odnosi

samo i preteno na muke likove, 13% na enske a u 8% pitanja se jednako pominju i
muki i enski likovi dok se u 26% pitanja ne pominju likovi. U 76% sluajeva se ne
moe odrediti u kom rodu su postavljena pitanja postavljena su u drugom licu jednine i
mnoine. 7% pitanja je postavljen u mukom i enskom rodu a 6% samo u mukom rodu
(Stefanovi, 2008:29).

O mukim likovima se govori pet puta vie nego o enskim. Oni su glavni likovi u vie od
polovine tekstova dok se enski likovi pojavljuju kao glavni u samo 13% tesktova. Muki
likovi iniciraju zaplet i rasplet, dok to enski likovi ine veoma retko (Stefanovi,
2008:30).

itanke nude partijarhalni model pozicije ene u drutvu eni je mesto u porodici,
naglaava se njena bioloka funkcija, njena primarna uloga je uloga majke i supruge.
Muki likovi se primarno angauju u profesionalnoj sferi. Vrednosti mukaraca i ena su
takoe predstavljene stereotipno za mukarce se na prvom mestu nalazi patriotizam a za
ene materinstvo (Stefanovi, 2008:30).

Osobine mukih i enskih likova su u globalu stereotipne, sa malim odstupanjima ene

su prikazane kao portvovane, brine, marljive, oseajne ali i aktivne i odlune. Kod
mukaraca se kao neoekivane osobine pojavljuju brinost i oseajnost. Negativne
osobine enskih likova su bazirane na stereotipima - plaljivost, lenjost, nesigurnost,
pasivnost a identino je stanje i pri prikazivanju negativnih mukih osobina na prvom
mestu se istie nasilnost, zatim laljivost i plaljivost (Stefanovi, 2008: 30).

ANALIZA UDBENIKA IZ PRIRODE I DRUTVA I SVETA OKO NAS7

Predmeti Svet oko nas i Poznavanje prirode i drutva su predmeti u prvom i
drugom, odnosno treem u etvrtom, razredu osnovne kole. S obzirom da su ovi udbenici
namenjeni mlaim razredima osnovne kole, najzastupljenije metodiko sredstvo koje koriste
su ilustracije dok tekstualnih sadraja ima veoma malo (Stjepanovi-Zaharijevski, Gavrilovi,
Petrui, 2010:39).
Prema nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovne kole, predmet
Svet oko nas bi trebalo da omogui deci da upoznaju sebe, svoje okruenje i razviju
soposobnosti za odgovoran ivot u njemu (Stjepanovi-Zaharijevski, Gavrilovi, Petrui,
2010:76). U treem i etvrtom razredu osnovne kole, predmet Priroda i drutvo treba da
usvajanjem znanja, umenja i vetina deca razviju svoje saznajne, fizike, socijalne i kreativne
sposobnosti, a istovremeno spoznaju i grade stavove i vrednosti sredine u kojoj odrastaju,
kao i ire drutvene zajednice (Stjepanovi-Zaharijevski, Gavrilovi, Petrui, 2010:126).
Kao to vidimo, glavni ciljevi ovih predmeta su da upoznaju decu sa sredinom u kojoj ive,
pripreme ih za ivot u njoj, i na osnovu ovih znanja doprinesu daljoj reprodukciji tog
drutvenog sistema.
Analizom rodno osetljivog sadraja udbenika iz ovih predmeta je zakljueno sledee:
-

U udbenicima je prisutno vie mukih nego enskih likova (Stjepanovi-Zaharijevski,

Gavrilovi, Petrui, 2010:39)

ene prednjae u obavljanju kunih poslova

(Stjepanovi-Zaharijevski, Gavrilovi,

Petrui, 2010:39)
-

Prisutna je tradicionalna podela na muka i enska zanimanja tj. podeljenost

dominantnih aktivnosti mukaraca i ena na javnu i privatnu sferu (StjepanoviZaharijevski, Gavrilovi, Petrui, 2010:39)

Dominantna porodina forma je nuklearna porodica sa dvoje dece (sin i erka)

(Stjepanovi-Zaharijevski, Gavrilovi, Petrui, 2010:39)

Neravnopravnost polova u prolosti se spominje samo u jednom udbeniku dok su kao

znamenite linosti iz prolosti predstavljeni iskljuivo mukarci (StjepanoviZaharijevski, Gavrilovi, Petrui, 2010:39)

Koristiu podatke istraivanja Dragane Stjepanovi-Zaharijevski, Danijele Gavrilovi i Nevene Petrui

objavljena u Obrazovanje za rodnu ravnopravnost

10

Dominantna je upotreba rodno neutralnog jezika, dok se rodno senzitivan jezik gotovo i
ne koristi (Stjepanovi-Zaharijevski, Gavrilovi, Petrui, 2010:39)

ANALIZA UDBENIKA IZ BIOLOGIJE I GEOGRAFIJE8

Prema nastavnom planu i programu, predmeti Biologija i Geografija se izuavaju
u osmom razredu osnovne kole. Osnovni cilj nastave iz Biologije je da se osigura da svi
uenici steknu bazinu jeziku i naunu pismenost i da napreduju ka realizaciji
odgovarajucih standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju probleme i
zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i da
usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadraja razvijaju znanja, vetine i umenja iz oblasti
ekologije i zatite ivotne sredine, uz primenu koncepta odrivog razvoja (StjepanoviZaharijevski, Gavrilovi, Petrui, 2010:160). Sa druge strane, Geografija bi trebalo da
osigura da svi uenici steknu bazinu jeziku i naunu pismenost i da napreduju ka realizaciji
odgovarajuih standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju probleme i
zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i da
uenicima prui znanja i objanjenja o savremenim geografskim pojavama, objektima i
procesima na teritoriji Republike Srbije (Stjepanovi-Zaharijevski, Gavrilovi, Petrui,
2010:138).
Kroz analizu rodno osetljivih sadraja iz nastave Biologije i Geografije je
utvreno da, iako to nije primarni cilj ovih predmeta, postoje rodno orijentisani sadraji u
Biologiji ih ima 205 a u Geografiji 38 (Stjepanovi-Zaharijevski, Gavrilovi, Petrui,
2010:56).
Analizom sadraja ovih udbenika je utvreno sledee:
-

U udbenicima postoje teme koje omoguavaju problematizovanje rodne nejednakosti

(Polni ciklus, Klimakterijum, Oploenje, Trudnoa, Poroaj, Higijena polnih organa,
Higijena u trudnoi, Polne bolesti, Zdrava porodica, Uloga porodice, Stanovnito) ali one
to ne ine (Stjepanovi-Zaharijevski, Gavrilovi, Petrui, 2010:57)

Koristiu podatke istraivanja Dragane Stjepanovi-Zaharijevski, Danijele Gavrilovi i Nevene Petrui

objavljena u Obrazovanje za rodnu ravnopravnost

11

Mukarci su primer uspeha u profesionalnoj sferi kojom dominiraju u odnosu na ene

(Stjepanovi-Zaharijevski, Gavrilovi, Petrui, 2010:57)

ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Kao to moemo zakljuiti iz navedenih analiza udbenika za osnovnu kolu, i dalje
je kao dominantan model drutvene organizacije predstavljen patrijarhalan sistem, to dalje
implicira postojanje nejednakosti izmeu mukaraca i ena.9 Iako je neophodnost postojanja
jednakosti polova prepoznata u razliitim zakonskim aktima, ona se u osnovnokolskom
obrazovanju ne primenjuje u nastavnim sredstvima. Ovo dalje vodi odravanju sistema
nejednakosti to vodi injenici da ivimo u drutvu u kome postoje graani prvog i drugog
reda, odnosno, tei se daljoj reprodukciji sistema u kojoj su ene podreene mukarcima.
Ovakva stereotipizacija rodnih uloga ima razliite posledice koje se kreu od
svakodnevnih diskriminatornih praksi u javnoj sferi (najoiglednije su one na radnom mestu)
do fatalnih posledica nasilja nad enama.10
S obzirom da je primaran zadatak socijalizacije prilagoavanje jedinke za ivot u
datom drutvenom sistemu, u skladu sa idejom jednakosti koja je glavni princip demokratije,
neophodna je edukacija od najranijih stadijuma razvoja deteta. Kao jedan od glavnih
socijalizatorskih agensa se navodi upravo kola, te je stoga neophodno rodno osetljivo
obrazovanje od prvih razreda osnovne kole.11
Kako smo udbenik izdvojili kao najbitnije nastavno sredstvo, neophodno je da on
promovie vrednosti jednakosti polova. Kao preduslovi rodno-senzitivnog obrazovanja se
navode sledee karakteristike udbenika:
Muki i enski likovi moraju biti jednako prisutni (Kovaevi, 2010:69)

Patrijarhalan sistem/patrijarhat shvatamo kao sistem muke vlasti

10

prva

dva

meseca

ove

godine

porodino

nasilje

je

odnelo

ivote

ak

11

ena

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/u-srbiji-od-pocetka-godine-ubijeno-11-zena/12057
11

U kolskoj 2012/13 godini je u prvi razred osnovne kole upisano ukupno 565.199 dece, od ega 274.785 ine

devojice (www.stat.gov.rs)

12

enski i muki likovi moraju biti angaovani podjednako u razliitim aktivnostima

(Kovaevi, 2010:69)

Mora se koristiti rodno senzitivan jezik (Kovaevi, 2010:69)

Ovakav udbenik bi za posledice imao sledee:

Eliminaciju stereotipa o dominantnim ulogama ena i mukaraca, kako u javnoj, tako i u

privatnoj sferi (Kovaevi, 2010:69)

Veu vidljivot ena u profesionalnim aktivnostima ali i javnosti uopte (Kovaevi,

2010:69)

Eliminaciju stereotipa o dominantnim osobinama mukaraca i ena (Kovaevi, 2010:69)

Prihvatanje razliitih porodinih formi i njihov jednak tretman (Kovaevi, 2010:69)

Postizanje opte jednakosti polova (Kovaevi, 2010:69)

Dakle, posledice upotrebe rodno-senzitivnih udbenika, te samog rodno osetiljivog

obrazovanja, bi se oseale na svim nivoima drutvene organizacije, to bi dovelo do nastanka

drutva u kome bi svi lanovi, bez obzira na rod/pol, bili jednako tretirani. Drugim reima,
dostigao bi se ideal demokratski ureenog drutva u kome svi lanovi uivaju jednake
slobode, prava ali i obaveze.

13

KORIENA LITERATURA
Bibliografija

Jari V. Radovi N. (2011). Renik rodne ravnopravnosti. Beograd: Uprava za rodnu

ravnopravost Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije

Kovaevi K. (2010). Didaktiko-metodika analiza udbenika u razrednoj nastavi sa

aspekta socijalne uloge pola. Pedagoka stvarnost 56 (1-2): 68-81

Rot N. (2003). Osnovi socijalne psihologije. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna

sredstva

Stefanovi J. Glamoak S. (2008). Imaju li itanke rod? - rod u itankama u osnovnoj

koli. Philologia (6): 61-68

Stjepanovi-Zaharijevski D. Gavrilovi D. Petrui N. (2010). Obrazovanje za rodnu

ravnopravnost: Analiza nastavnog materijala za osnovnu i srednju kolu. Beograd:
UNDP

Internet izvori
Renike odrednice:

Online enciklopedija Wikipedia, pristupljeno 15.5.2013.

o liberalna demokracija - sh.wikipedia.org/wiki/Liberalna_demokracija
o poloaj

LGBT

osoba

Rusiji

sh.wikipedia.org/wiki/Polo%C5%BEaj_LGBT_osoba_u_Rusiji

Sajt e-jednakost, pristupljeno 15.5.2013.

o rodna jednakost - www.e-jednakost.org.rs/kurs/kurs/recnik/recnik.html

Institucionalni akti:

Ustav Republike Srbije, pristupljeno 15.5.2013.

www.sllistbeograd.rs/documents/ustav_republike_srbije_lat.pdf

Zakon o zabrani diskriminacije, pristupljeno 15.5.2013.

www.mojepravo.net/propisi/srbija/zakon_o_zabrani_diskriminacije.html

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pristupljeno 15.5.2013.

www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.html

14

Zakon o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima, pristupljeno 15.5.2013.

www.pravamanjina.rs/attachments/ZAKON%20O%20UDZBENICIMA%20I%20DRUG
IM%20NASTAVNIM%20SREDSTVIMA-2009.pdf

Zakon o ravnopravnosti polova, pristupljeno 15.5.2013.

www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ravnopravnosti_polova.html

Novinski lanci:

Sajt Euroactiv, pristupljeno 15.5.2013.

www.euractiv.rs/eu-prioriteti/3677-ene-u-eu-zarauju-164-manje-nego-mukarci

Portal Alo novina, pristupljeno 15.5.2013.

www.alo.rs/vesti/aktuelno/u-srbiji-od-pocetka-godine-ubijeno-11-zena/12057

15