NEREDIGOVANA VERZIJA

CRC/C/SRB/CO/1
06.06. 2008.
Originalni dokument na: engleskom jeziku

KOMITET ZA PRAVA DETETA

etrdeset i osma sednica
RAZMATRANjE IZVETAJA DOSTAVLjENIH OD STRANE DRAVA
UGOVORNICA U SKLADU SA LANOM 44 KONVENCIJE O PRAVIMA DETETA
Zakljune primedbe Komiteta za prava deteta: Republika Srbija
1.

Komitet je razmatrao Inicijalni izvetaj Republike Srbije

(CRC/C/SRB/CO/1) na svom 1326. i 1327. sastanku (videti:
CRC/C/SR. 1326. i 1327) 27. maja 2008., nakon ega je na 1342.
sastanku odranom 6. juna 2008. usvojio sledee zakljune primedbe:
A. Uvod

2.

Komitet pozdravlja injenicu da je Drava ugovornica dostavila

Inicijalni izvetaj o primeni Konvencije o pravima deteta, kao i
odgovore na listu pitanja (CRC/C/SRB/Q/1/Add.1). Komitet takoe
pozdravlja injenicu da je Dravu ugovornicu predstavljala
multisektoralna delegacija na visokom nivou i da je ostvaren iskren i
otvoren dijalog.
B. Pozitivni aspekti

3.

Komitet pozdravlja uvrtavanje nekoliko osnovnih prava koja se tiu

dece u novi Ustav Drave ugovornice (2006) i napredak uinjen kroz
usvajanje novih zakona, meu kojima su i Porodini zakon (2005),
Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006) i
Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti
maloletnih
lica
(2006).

4.

Komitet pozdravlja osnivanje Saveta za prava deteta u ijem se

sastavu nalaze predstavnici tela vladinog i nevladinog sektora koja se
bave problematikom mladih i zatitom i unapreenjem prava dece.
Komitet takoe pozdravlja izradu Nacionalnog plana akcije za decu
kojim je Savet za prava deteta definisao politike i prioritete u domenu
prava deteta za period do 2015. godine i odredio procedure za
praenje postignutog napretka. Komitet dalje pozdravlja osnivanje
Ombudsmana (Zatitnika graana) na tri nivoa dravnom,
pokrajinskom
i
lokalnom.

5.

Komitet posebno pozdravlja injenicu da je Drava ugovornica u

proteklih pet godina ratifikovala, izmeu ostalog, i sledea dokumenta:

(a)
Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o prodaji
dece, dejoj prostituciji i dejoj pornografiji (10.10.2002);
(b)
Fakultativni protokol uz Konvenciju o
o ueu dece u oruanim sukobima (31.01.2003);

pravima

deteta

(v)
Protokol
za
prevenciju,
suzbijanje
i
kanjavanje
trgovine
ljudskim
biima,
naroito
enama
i
decom,
koji dopunjava Konvenviju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog
organizovanog kriminala (06.09.2001);
(g)

Rimski statut Meunarodnog krivinog suda (06.09.2001);

(d)
Konvenciju MOR br.182 u vezi sa Zabranom i neposrednom
akcijom za eliminaciju najgorih oblika dejeg rada (10.07.2003);
V. Ometajui faktori i tekoe u sprovoenju Konvencije

6.

Komitet primeuje da je sloena politika situacija u Srbiji doprinela

oteanom sprovoenju Konvencije u svim delovima zemlje. Komitet
takoe primeuje da Drava ugovornica u svom Izvetaju i u
odgovorima dostavljenim Komitetu nije pruila nikakve informacije koje
bi se odnosile na teritoriju Kosova i Metohije gde se administrativni
poslovi obavljaju pod kontrolom UNMIK-a. Drava ugovornica je
Komitetu dostavila predlog da sve potrebne informacije o sprovoenju
Konvencije na teritoriji Kosova i Metohije Komitet zatrai od UNMIK-a
kome je, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih
nacija 1244 (1999), dodeljena uprava nad ovom teritorijom, a koji je, u
skladu sa stavom 11 iste Rezolucije, obavezan da titi i unapreuje
ljudska prava na ovoj teritoriji. Pod ovakvim okolnostima, Komitet
zahteva od UNMIK-a da, ne dovodei u pitanje reenje pravnog
statusa Kosova, dostavi potrebne informacije o sprovoenju
Konvencije na teritoriji Kosova i Metohije.
G. Sporne take i preporuke Komiteta

1. Opte mere za sprovoenja Konvencije

(lanovi 4, 42 i stav 6 lana 44 Konvencije o pravima deteta)
Zakonodavstvo
7.

Komitet pozdravlja uinjeni napredak na planu reforme zakonodavstva

- u domenu ljudskih prava uopte kao i u domenu prava deteta.
Komitet primeuje da su Porodini zakon, Zakon o spreavanju
diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakon o maloletnim uiniocima
krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica po svemu sudei
usklaeni sa Konvencijom, meutim izraava zabrinutost zbog
injenice da Drava ugovornica jo uvek nije svoje zakonodavstvo u

potpunosti uskladila sa odredbama ove Konvencije. Dalje, Komitet

izraava zabrinutost zbog nepostojanja jednog sveobuhvatnog
Zakona o Detetu.
8.

Komitet daje preporuku da Drava ugovornica obezbedi

usklaivanje svih zakona i u celosti sa Konvencijom, kao i da
razmotri usvajanje sveobuhvatnog Zakona o Detetu.

Koordinacija
9.

Komitet pozdravlja napore koje je Savet za prava deteta uloio u cilju

ostvarenja vre koordinacije izmeu raznih nadlenih organa i
mehanizama ukljuenih u proces sprovoenja prava deteta. Ipak,
Komitet primeuje da Savet za prava deteta ima iskljuivo
savetodavnu ulogu i status, i zabrinut je zbog nepostojanja konkretne
koordinacije meu ministarstvima.

10.

Komitet daje preporuku da Drava ugovornica preduzme sve

neophodne korake u cilju obezbeenja konkretne i efektivne
koordinacije, posebno izmeu ministarstava, agencija i slubi i
ojaa ulogu Saveta za prava deteta.

Nacionalni plan akcije za decu

11.

Komitet izraava svoje zadovoljstvo zbog injenice da je 2004.

usvojen Nacionalni plan akcije za decu za period do 2015., kao i da
su, polazei od ovog Nacionalnog plana akcije, usvojeni i drugi akcioni
planovi na lokalnom nivou. Komitet takoe uvaava injenicu da su
izraene 25 strategije i da je obrazovan poseban budet za
finansiranje sprovoenja Nacionalnog plana akcije za decu. Komitet
meutim izraava zabrinutost zbog injenice da se ovaj Nacionalni
plan akcije za decu ipak ne primenjuje kroz lokalne akcione planove u
svim optinama. Dalje, Komitet izraava zabrinutost zbog injenice da
strategije nisu u potpunosti usklaene sa Nacionalnim planom akcije
za decu.

12.

Komitet daje preporuku da Drava ugovornica nastavi sa

delotvornim sprovoenjem svog Nacionalnog plana akcije za
decu, to bi za cilj trebalo da ima ostvarenje svih principa i
odredbi Konvencije i obezbeenje njegove primene u svim
optinama. Ovaj Nacionalni plan akcije za decu takoe bi trebalo
da, izmeu ostalog, obuhvati i Deklaraciju i Akcioni plan Svet po
meri dece koji je na Specijalnom zasedanju odranom u maju
2002. godine usvojila Generalna skuptina Ujedinjenih nacija, kao
i srednjoronu reviziju ovog Akcionog plana iz 2007. Dalje,
Komitet daje preporuku da Drava ugovornica obezbedi
sveobuhvatno usklaivanje strategija sa Nacionalnim planom
akcije za decu. Drava ugovornica bi takoe trebalo da preduzme
sve neophodne korake u cilju obezbeenja adekvatne i
specifikovane raspodele budetskih sredstava, obezbeenja
neophodnih strunih kadrova i obezbeenja mehanizama za
praenje i ocenjivanje kvaliteta (napretka/propusta) sprovoenja
Nacionalnog plana akcije za decu.

Nezavisni nadzor
13.

Komitet pozdravlja osnivanje kancelarija Ombudsmana na nivou

Republike Srbije, AP Vojvodine i 13 optina. Komitet takoe
pozdravlja injenicu da nadlenosti Ombudsmana pokrivaju i
ispitivanje povreda ljudskih prava ukljuujui i prava deteta. Komitet
potvruje Nacrt Zakona o Ombudsmanu. Komitet meutim izraava
zabrinutost zbog injenice da zamenik Ombudsmana na nivou
Republike za prava deteta jo uvek nije imenovan, budet za tu
kancelariju jo uvek nije odobren, kao i zbog injenice da u okviru
kancelarije nije definisan poseban mandat za praenje sprovoenja
Konvencije. Komitet takoe izraava zabrinutost zbog injenice da
preporuke nadlenog Ombudsmana ne moraju biti u celosti
obavezujue, kao i zbog injenice da koordinacija izmeu struktura
Ombudsmana na dravnom, pokrajinskom i lokalnom nivou ne postoji.

14.

Komitet daje preporuku da Drava ugovornica obezbedi da se

kancelarije Ombudsmana u potpunosti pridravaju Pariskih
principa i uzmu u obzir Opti komentar br. 2 (2002)
(CRC/C/2002/2) o ulozi nezavisnih nacionalnih institucija za
ljudska prava u zatiti i unapreenju prava deteta. Komitet takoe
daje preporuku Dravi ugovornici da:
a) Usvoji Zakon o Ombudsmanu za prava deteta;
b) Ukoliko to ne uini, potrebno je da imenuje zamenika
Ombudsmana za prava deteta na nivou Republike, da se u okviru
mandata postojeih kancelarija Ombudsmana na sva tri nivoa
uprave definiu zaduenja nadgledanja i unapreenja prava
deteta to podrazumeva obezbeivanje potrebnih ljudskih i
finansijskih resursa, kao i da se uvrsti koordinacija izmeu njih
u cilju efikasne zatite i unapreenja prava deteta.

Pruanje pomoi
15.

Komitet pozdravlja uvoenje besplatne 24-asovne Deje SOS

telefonske linije koja je dostupna deci od ponedeljka do subote,
meutim izraava zabrinutost zbog injenice da deca uglavnom nisu
upoznata njenim postojanjem.

16.

Komitet daje preporuku da Drava ugovornica obezbedi veu

podrku deijoj telefonskoj liniji i da se besplatna trocifrena linija
otvori tokom svih sedam dana u nedelji, ime e se i proiriti
svest o postojanju ove vrste pomoi meu decom.

Raspodela sredstava
17.

Komitet izraava zabrinutost zbog injenice da kako Izvetaj tako ni

odgovori dostavljeni Komitetu ne pruaju jasnu sliku o raspodeli

finansijskih sredstava i izdavajanjima za decu u okviru budet.

Komitet izraava aljenje zbog injenice da su budetska sredstva
namenjena kolstvu meu najniim u regionu (Evropi) sa svega 3,6%
BDP.
18.

U svetlu l. 2, 3 i 6 Konvencije kao i preporuk Komiteta izdatih

nakon Dana javne rasprave na temu Resursi za prava deteta odgovornost drave, Komitet podstie Dravu ugovornicu da
posebno obrati panju na punu primenu lana 4 Konvencije time
to e kao prioritetnu definisati takvu raspodelu budetskih
sredstava kojom e se obezbediti realizovanje ekonomskih,
socijalnih i kulturnih prava deteta sa najveom moguom
koliinom raspoloivih sredstava kao i u okviru meunarodne
saradnje, ukoliko je to neophodno. Komitet dalje podstie
Dravu ugovornicu da uradi sveobuhvatnu reviziju budeta iz
perspektive prava deteta i sa osvrtom na pitanje nadgledanja
raspodele sredstava namenjenih deci.

Prikupljanje podataka
19.

Komitet konstatuje da je Drava ugovornica u saradnji sa UNICEF-om

usvojila sistem praenja sprovoenja Nacionalnog plana akcije za
decu Devinfo. Komitet meutim primeuje da jo uvek postoje
mnoge oblasti iz Konvencije za koje u bazi nema pouzdanih podataka
na osnovu kojih bi se vrilo nadgledanje i ocenjivanje poloaja dece,
ukljuujui i ugroene grupe dece.

20.

Komitet podstie Dravu ugovornicu da nastavi sa radom na

vrstom sistemu za sveobuhvatno prikupljanje i analizu
neobjedinjenih podataka kojim e se omoguiti komparativne
analize koje be pokrivale svu decu ali sa posebnim osvrtom na
one grupe dece kojima je potrebna specijalna zatita.

Upoznavanje javnosti sa Konvencijom i obuka

21.

Komitet, konstatujui postojanje prirunika iz graanskog vaspitanja

za obuku nastavnika, ipak izraava zabrinutost zbog nedostatka daljih
informacija o upoznavanju javnosti sa Konvencijom i irenju svesti o
njenim principima i odredbama posredstvom dravnih agencija, kao i
putem medija i graanskog drutva. Komitet takoe izraava
zabrinutost zbog injenice da je obuka sudskih i medicinskih radnika,
kao i ostalih relevantnih strunih grupa, u oblasti ljudskih i deijih
prava nedovoljna.

22.

Komitet daje preporuku da Drava ugovornica preduzme

potrebne korake, u saradnji sa nevladinim organizacijama i
meunarodnom zajednicom, kako bi obezbedila sistematsko
irenje informacija koje se odnose na Konvenciju meu decom,
roditeljima, organizacijama graanskog drutva i dravnim
agencijama i slubama, i kako bi obezbedila ciljnu i redovnu
obuku o principima i odredbama Konvencije za sve relevantne
strune grupe.

Saradnja sa graanskim drutvom

23.

Komitet konstatuje da saradnja izmeu dravnih institucija i nevladinih

organizacija postoji, ukljuujui i saradnju predstavnika dravnih
institucija i nevladinih organizacija koja se odvija kroz Savet za prava
deteta. Komitet meutim izraava zabrinutost zbog injenice da ne
postoji sistematsko podsticanje saradnje sa organizacijama
graanskog drutva.

24.

Komitet podvlai vanost uloge koju graansko drutvo ima u

sprovoenju uredbi Konvencije i podstie vru saradnju sa
nevladinim organizacijama. Komitet daje preporuku da Drava
ugovornica preduzme potrebne korake u cilju promovisanja
atmosfere saradnje izmeu Drave i organizacija graanskog
drutva koja rade sa decom ili za decu, u svim nivoima
sprovoenja Konvencije.

2. Opti principi
(lanovi 2, 3, 6 i 12 Konvencije o pravima deteta)
Nediskriminacija
25.

Komitet pohvaljuje Dravu ugovornicu zbog toga to je uvrstila

posebne odredbe usmerene na zatitu od diskriminacije u svoje
zakonodavstvo, gde pre svega treba spomenuti Zakon o spreavanju
diskriminacije osoba sa invaliditetom, Zakon o zatiti prava i sloboda
nacionalnih manjina, kao i inicijative za ukljuivanje nacionalnih
manjina. Komitet konstatuje da se usvajanje Nacrta Zakona o zabrani
diskriminacije oekuje uskoro; Komitet meutim izraava zabrinutost
zbog injenice da se odreene grupe dece, kao to su romska deca,
deca izbeglica, deca koja nisu registrovana po roenju, deca pripadnci
nacionalnih manjina i deca sa invaliditetom, suoavaju sa de facto
diskriminacijom, posebno kada je re o njihovom pristupu obrazovanju
ili medicinskoj zatiti. Komitet takoe izraava zabrinutost zbog
injenice da ne postoji sveobuhvatna detaljna strategija za borbu
protiv diskriminacije i negativnog prikazivanja ovih grupa u medijima.

26.

U skladu sa lanom 2 Konvencije, Komitet daje preporuku da

Drava ugovornica uloi vee napore kako bi sva deca za koju je
ova drava nadlena, a posebno najugroenije grupe dece,
uivala sva prava sadrana u Konvenciji bez diskriminacije.
Komitet daje preporuku da Drava ugovornica primeni sve
potrebne mere kako bi se prevazila stigmatizacija ove deca.
Komitet takoe daje preporuku da Drava ugovornica preduzme
hitne i delotvorne mere u cilju afirmacije dece koja pripadaju
ugroenim grupama i da im time omogui da i praktino uivaju
prava na obrazovanje i ostala prava. Ovo podrazumeva to bre
usvajajanje Zakona o zabrani diskriminacije kao i intenzivnije
podizanje svesti o ulozi medija u ovom pitanju.

Najbolji interes deteta

27.

Komitet, konstatujui postojanje izvesnog broja zakona koji se odnose

na princip najboljeg interesa deteta, npr. Porodini zakon (lan 6), ipak
izraava zabrinutost zbog injenice da se ovaj princip ne primenjuje
dovoljno u praksi, posebno zbog nerazumevanja njegovog specifinog
znaenja. Komitet izraava zabrinutost zbog injenice da se ovaj
princip ne primenjuje u dovoljnoj meri i da se esto pogreno shvata.

28.

Komitet daje preporuku da Drava ugovornica primeni sve

potrebne mere kako bi se princip najboljeg interesa deteta, u
skladu sa lanom 3 Konvencije, adekvatno integrisao u sve
pravne regulative kao i sudske i administrativne odluke, u sve
projekte, programe i usluge koji imaju uticaja na pitanje dece. U
tom cilju, Drava ugovornica bi trebalo da preduzme neophodne
korake za podizanje svesti o praktinoj primeni ovog principa.

Pravo deteta na ivot, opstanak i razvoj

29.

Komitet, pozdravljajui uinjen napredak na polju smanjenja smrtnosti

dece, i dalje izraava zabrinutost zbog visoke stope smrtnosti
novoroenadi meu romskom populacijom. Komitet konstatuje izradu
novog Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima kao i uloene
napore Drave ugovornice da povea bezbednost oko kola, ali
izraava zabrinutost zbog nepostojanja dodatnih inicijativa za
smanjenje velikog broja saobraajnih nezgoda sa smrtnim ishodom.

30.

Komitet daje preporuku da Drava ugovornica posebno obrati

panju na punu primenu lana 6 Konvencije time to e kao
prioritetne definisati sve mere za smanjenje stope smrtnosti
novoroenadi, posebno meu romskom populacijom. Komitet
takoe daje preporuku da Drava ugovornica povea bezbednost
na putevima kako bi se smanjio broj rtava saobraajnih nesrea,
time to e usvojiti i sprovesti novi Zakon o bezbednosti
saobraaja na putevima i pokrenuti dodatne inicijative za
podizanje svesti o ovom pitanju.

Uvaavanje miljenja deteta

31.

Komitet pozdravlja napore koje je Drava ugovornica uloila kako bi

unapredila uvaavanje miljenja deteta, izmeu ostalog i usvajanjem
novog Porodinog zakona. Komitet meutim izraava zabrinutost zbog
injenice da se ovaj princip ne primenjuje u dovoljnoj meri u
porodicama, kolama i drugim institucijama, kao i da se esto
prenebregava u administrativnim i sudskim postupcima i prilikom
pripreme i sprovoenja zakona, politika i programa.

32.

Komitet daje preporuku da Drava ugovornica uloi dodatne

napore u cilju obezbeenja primene principa uvaavanja
miljenja deteta. S tim u vezi, posebno treba naglasiti pravo
deteta da bude sasluano u okviru njegove porodice, kole,
drugih institucija i organa i u drutvu uopte, a to se posebno

odnosi na decu koja pripadaju ugroenim i manjinskim grupama.

Ovo pravo bi takoe moralo da se uvrsti u zakone, politike i
programe koji se odnose na decu.
3. Graanska prava i slobode
(lanovi 7, 8, 13 i 37(a) Konvencije o pravima deteta)
Registracija po roenju
33.

Komitet konstatuje da je Drava ugovornica postigla zadovoljavajui

nivo registracije deteta po roenju u gotovo svim delovima zemlje,
meutim izraava zabrinutost zbog propusta i jaza koji u tom smislu
postoji, posebno kad je re o romskoj populaciji i interno raseljenim
licima. Komitet izraava zabrinutost zbog injenice da je procedura
registrovanja roenja preterano komplikovana i da se deava da deca
ne budu registrovana usled toga to njihovi roditelji nemaju potrebna
identifikaciona dokumenta. Komitet izraava zabrinutost zbog toga to
ova injenica moe dovesti decu romske populacije i interno raseljenih
lica u ugroen poloaj graana bez dokumenata, to im dalje moe
onemoguiti pristup osnovnim uslugama.

34.

U svetlu lana 7 Konvencije, Komitet insistira da Drava

ugovornica kao stvar prioriteta nastavi i intenzivira napore na
uspostavljanju takvog sistema koji bi obezbedio registrovanje
sve dece koja su roena na njenoj teritoriji - bez obzira na
nacionalnost i status roditelja dece. Komitet dalje daje preporuku
da Drava ugovornica preduzme posebne korake u cilju
otklanjanja postojeeg jaza i prepreka za opte registrovanje
graana i da obezbedi registrovanje romske dece i dece interno
raseljenih lica, kako bi osigurala ovim grupama uivanje punog
spektra prava priznatih Konvencijom.

Muenje i nehumane ili poniavajue kazne ili postupci

35.

Komitet pozdravlja napore uloene u cilju otklanjanja uoenih

nedostataka kada je re o staranju o tienicima u Specijalnom
zavodu za decu i omladinu u Stamnici Dr. Nikola umenkovi.
Komitet i dalje izraava zabrinutost zbog tretmana dece sa
invaliditetom u odreenim ustanovama za socijalno staranje, gde se
kako je navedeno deca izlau dugotrajnim i ozbiljnim oblicima
sputavanja i izolovanja, to se moe podvesti pod zlostavljanje ili,
tavie, muenje.

36.

Komitet daje preporuku da Drava ugovornica preduzme sve

neophodne mere u cilju konanog ukidanja takvih praksi koje se
u nekim ustanovama primenjuju prema deci sa invaliditetom a
koje se mogu definisati kao zlostavljanje ili muenje, kao i da
intenzivira napore kojima e se reiti uzroci i spreiti ozbiljno ili
produeno sputavanje i izolacija dece. Komitet takoe daje
preporuku da se usvoje zakonske mere kako bi deca rtve
ovakvih praksi bila obeteena i rehabilitovana, i kako bi se

obezbedila sistematska obuka zdravstvenih i socijalnih radnika o

ljudskim pravima koja imaju deca sa invaliditetom.

Osvrt na Studiju UN o nasilju nad decom

37.

U vezi sa Studijom Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o

nasilju nad decom (A/61/299), Komitet daje preporuku Dravi
ugovornici da:
a) Preduzme sve neophodne mere za sprovoenje preporuka
sadranih u izvetaju nezavisnog eksperta u Studiji UN o nasilju
nad decom, uzimajui pritom u obzir i rezultate i preporuke
usvojene na Regionalnoj konsultaciji za Evropu i Centralnu Aziju
koja je odrana od 05.07.2005. do 07.07.2005 u Ljubljani, u
Sloveniji. U tom smislu, Komitet daje izriite preporuke Dravi
ugovornici da preduzme sledee korake:

(1)
(2)
(3)
(4)

Zabrani sve oblike nasilja nad decom;

Stimulie nenasilne vrednosti i podizanje svesti;
Obezbedi usluge oporavka i reintegracije u drutvo;
Razvije i sprovodi sistematsko prikupljanje podataka
i istraivanja na nivou drave;

b) Koristi navedene preporuke kao sredstvo u svom delovanju u

partnerstvu sa graanskim drutvom a uz ukljuivanje dece, kako
bi se svoj deci pruila zatita od svih oblika fizikog, seksualnog
i psiholokog nasilja i kako bi se uhvatio zamah za konkretne i,
kada je potrebno, vremenski definisane akcije preduzete u cilju
spreavanja nasilja nad decom i zloupotrebe dece, odnosno u
cilju pruanja adekvatnog odgovora na pojavu takvog nasilja ili
zloupotrebe;
v) Koristi, u ovom kontekstu, tehniku pomo organizacija kao
to su UNICEF, Kancelarija Visokog komesarijata Ujedinjenih
nacija za ljudska prava (OHCHR), Svetska zdravstvena
organizacija (WHO), kao i drugih nadlenih agencija, meu kojima
su i Meunarodna organizacija rada MOR, Organizacija
Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO),
Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) i partnerskih
nevladinih organizacija.
4. Porodina sredina i alternativna briga o detetu
(lanovi 5, 18 (stavovi 1-2), 9-11, 19-21, 25, 27 (stav 4) i 39 Konvencije o pravima
deteta)
38.

Komitet konstatuje napredak koji je Drava ugovornica postigla u

zakonodavstvu, izmeu ostalog i kroz usvajanje novog Ustava,
Porodinog zakona i mere zajednikog starateljstva nad decom, ali i
kroz uvoenje drugih mera, kao to je osnivanje Fonda za socijalne
inovacije, koje je Drava ugovornica preduzela kako bi poboljala

poloaj deteta pod alternativnim porodinim staranjem i kako bi

smanjila broj dece u ustanovama za smetaj dece. Komitet takoe
konstatuje da je uinjen pomak kada je re o uslugama, i to u pravcu
njihove decentralizacije i jae orijentisanosti na samu zajednicu, to bi
za cilj trebalo da ima poboljanje standarda ivota koji vodi ka
reintegraciji. Komitet meutim izraava zabrinutost zbog injenice da
ne postoji sistem sistematske podrke i pruanja multisektorskih
usluga roditeljima. Komitet dalje izraava zabrinutost zbog injenice
da su mere koje se preduzimaju u cilju pruanja podrke porodici i u
cilju spreavanja unazaenja porodinih odnosa i posledica takvog
unazaenja po decu uopteno uzevi slabe, a razlog za to se moe
nai u nedovoljnom broju dobro obuenih socijalnih radnika.
39.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da preduzme sledee

korake:
a) Primeni delotvorne mere za postizanje jae podrke i bolje
socijalne pomoi porodicama kreiranjem jedne sveobuhvatne i
detaljne porodine politike koja e biti orijentisana na dete i koja
e omoguiti porodici da se stara o detetu u kui, u svim
sluajevima gde je to mogue, i kojom e se stimulisati dobri
odnosi na relaciji dete-roditelj;
b) Unapredi i intenzivira profesionalnu obuku socijalnih radnika;
v) Proiri obim i pobolja kvalitet socijalne i psiholoke podrke
deci i porodicama kojima je pomo potrebna.

Deca liena porodine sredine

40.

Komitet pozdravlja injenicu da odluku o oduzimanju deteta i

smetanju
u
instituciju
donosi
iskljuivo
sud.
Komitet
dalje pozdravlja posveenost Drave ugovornice, s jedne strane,
deinstitucionalizaciji dece, a s druge strane, poboljanju standarda u
postojeim institucijama. Komitet meutim izraava zabrinutost zbog
injenice da se, uprkos postojanju podataka o uslovima i poloaju
dece i postojanju nacionalnih standarda i procedura za donoenje i
preispitivanje odluke o upuivanju i smetanju dece u instituciju, ti
standardi ne primenjuju. Komitet dalje izraava zabrinutost zbog
velikog broja dece a posebno dece sa smetnjama u razvoju koja su
ostavljena u institucijama, esto veoma udaljenim od njihovog
prvobitnog mesta stanovanja, kao i zbog niskog kvaliteta nege i
staranja o deci. Komitet takoe izraava zabrinutost zbog malog broja
hraniteljskih porodica.

41.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da preduzme sledee

korake:
a) Pojaa napore koje ulae u cilju deinstitucionalizacije smetaja
za decu, i pri tom obezbedi postojanje dodatnih struktura koje e
pratiti i pruati podrku i usluge u procesu reintegracije dece
koja
naputaju
institucionalno
staranje;
b) Primenjuje nacionalne procedure za procenu kod donoenja

odluka o upuivanju i smetanju dece u institucije i kod

preispitivanja tih odluka, kako bi se osiguralo da deca koja su
smetena u institucije koje se zatvaraju budu u potpunosti
obavatena o situaciji, uestvuju u donoenju odluke o buduem
smetaju,
kao
i
da
ta
deca
zadre
sva
prava
na
socijalnu
zatitu;
v) Podstie graane da prihvate ulogu roditelja-hranitelja, izmeu
ostalog i time to e im obezbediti zaposlenje.
Usvajanje dece
42.

Komitet izraava aljenje zbog injenice da su dostavljene informacije

o proceduralnim aspektima usvojenja ture. Komitet se zalae za
razmatranje odnosno pospeivanje trajnosti porodinog staranja
prilikom usvajanja deteta. Komitet konstatuje da Drava ugovornica
nije ratifikovala Haku Konvenciju o zatiti dece i saradnji kod
meudravnog usvojenja iz 1993.

43.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da preduzme sledee

korake:
a) Definie uslove pod kojima se dete moe usvojiti i obezbedi da
bioloki roditelji i dete budu u potpunosti informisani o svim
relevantnim pitanjima pre nego to daju svoju saglasnost na
odluku;
b) Identifikuje decu koja se potencijalno mogu usvojiti i, poto
istrai mogunosti za odravanje veze sa biolokim porodicama,
pospei proces usvajanja;
v) Obezbedi da se prilikom usvajanja vodi rauna o najboljem
interesu deteta i o detetovom miljenju;
g) Dozvoli usvajanje samo ukoliko se ustanovi da su potencijalni
usvojitelji podobni i pripremljeni za usvajanje deteta;
d) Obezbedi i stimulie upotrebu usluga savetovalita prilikom
usvajanja deteta kao i usluga koje se odnose na period nakon
usvojenja;
) Radi na podizanju svesti o usvajanju dece generalno, ali i
stimulie usvajanje onih grupa dece koja se tee usvajaju, kao
to su braa i sestre, deca sa invaliditetom ili deca pripadnici
nacionalnih manjina;
e) Razmotri pitanje ratifikacije Hake Konvencije o zatiti dece i
saradnji kod meudravnog usvojenja iz 1993.

Zloupotreba i zanemarivanje dece

44.

Komitet konstatuje da Drava ugovornica preduzima mere u cilju

ojaavanja domaeg zakonodavstva, izgradnje sudskih kapaciteta i

podizanja svesti u iroj javnosti kada je re o zloupotrebljavanju i

zanemarivanju dece. Komitet pozdravlja uvrtavanje zatitnih mera
protiv nasilja u porodici u Krivini zakonik i Porodini zakon kao i u
nedavno pripremljen nacrt Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja
i Nacionalni plan akcije. Komitet meutim izraava zabrinutost zbog
injenice da se navedene uredbe ne sprovode i da opta atmosfera
nasilja, ukljuujui i porodino nasilje i dalje preovladava u srpskom
drutvu. Komitet takoe izraava zabrinutost zbog nepostojanja
mehanizama obavetavanja zbog ega sluajevi nasilja u porodici
ostaju neprijavljeni, kao i sluajevi drugih oblika zloupotrebljavanja
dece ukljuujui i seksualno zloupotrebaljavanje dece. Komitet dalje
izraava zabrinutost zbog injenice da su postojei programi
obuavanja strunih lica za spreavanje i borbu protiv ovakvih
zloupotreba dece nedovoljni.
45.

U svetlu lana 19 i drugih odredaba Konvencije koje se odnose

na pitanje zloupotrebe i zanemarivanja dece, Komitet daje izriite
preporuke Dravi ugovornici da preduzme sledee korake:
a) Obezbedi efikasnu primenu svojih zatitnih mera i zakona
usmerenih na spreavanje nasilja i borbu protiv nasilja;
b) Pojaa napore koje ulae u cilju spreavanja i borbe protiv
svih oblika porodinog nasilja i zloupotreba dece, izmeu ostalog
i ustanovljavanjem sveobuhvatnog sistema obavetavanja i
usvajanjem mera i politika koje e doprineti menjanju stavova u
okviru porodice i drutva;
v) Obezbedi efikasan sistem procene, upuivanja i smetanja
dece u instituciju, obezbedi efikasnu ali i po dete najbezbolniju
istragu u sudskom postupku u sluajevima porodinog nasilja i
zloupotrebe deteta ukljuujui i seksualne zloupotrebe deteta u
porodici, i obezbedi sprovoenje krivinih sankcija protiv
poinilaca ovih krivinih dela vodei pritom rauna o zatiti prava
deteta na privatnost;
g) Obezbedi pruanje usluga podrke, u cilju psiholokog
oporavka i reintegracije deteta u drutvo vodei pritom rauna da
ne doe do pojave stigmatizacije rtve;
d) Preduzme korake u cilju unapreenja razumevanja i nenasilne
komunikacije.

Telesno kanjavanje
46.

Komitet posebno izraava zabrinutost zbog injenice da telesno

kanjavanje u okviru porodice jo uvek nije stavljeno van zakona, tako
da se i dalje koristi kao iroko rasprostranjen disciplinski metod.

47.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da hitno i izriito

zabrani telesno kanjavanje u okviru porodice i zakonski tu
zabranu i sprovede. Drava ugovornica se dalje podstie da
pokrene kampanje za podizanje svesti i organizuje edukacione
projekte na temu nenasilnih disciplinskih metoda, kao i da

sprovede istraivanja o rasprostranjenosti telesnog kanjavnja

dece u porodici i na drugim mestima, i da primeni zakon.

5. Osnovna zdravstvena i socijalna zatita

(lanovi 6, 18 (stav 3), 23, 24, 26, 27 (stav 1 - 3), Konvencije o pravima deteta)
Deca sa smetnjama u razvoju
48.

Komitet pozdravlja injenicu da Drava ugovornica ulae napore kako

bi pruila pomo deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama,
da pokree edukacione pilot programe i projekte i da preduzima
korake u cilju deinstitucionalizacije dece i okretanju ka nezi deteta u
okviru porodice. Komitet pozdravlja korake koje je Drava ugovornica
preduzela kako bi se, nakon odluke ministarstva od 09.05.2008. bez
odlaganja zabranilo smetanje dece u dom za lica ometena u razvoju
Kuline. Komitet meutim izraava zabrinutost zbog injenice da je
veliki broj dece sa smetnjama u razvoju, posebno sa smetnjama u
mentalnom i dalje institucionalizovan, i to esto zajedno sa odraslim
licima. Komitet takoe izraava zabrinutost zbog injenice da veliki
broj dece sa smetnjama u razvoju nije ukljuen u redovni sistem
kolstva kao i zbog generalnog nedostatka sredstava i obuenog
osoblja za rad sa takvom decom. Komitet dalje izraava zabrinutost
zbog rasprostranjenosti takvih stavova u drutvu koji dovode do
stigmatizacije dece sa smetnjama u razvoju.

49.

Kada je re o naporima Drave ugovornice da obezbedi jednake

uslove za puno uee dece sa smetnjama u razvoju u svim
sferama ivota, Komitet skree panju na vanost Standardnih
pravila o izjednaivanju mogunosti za osobe sa smetnjama u
razvoju koje je usvojila Generalna skuptina Ujedinjenih nacija
(Rezolucija 48/96) i Opteg komentara Komiteta br. 9 (2006.) o
pravima dece sa smetnjama u razvoju (CRC/C/GC/9), i daje
preporuke Dravi ugovornici da preduzme sledee korake:
a) Prikupi relevantne statistike podatke o deci sa smetnjama u
razvoju i upotrebi takve neobjedinjene podatke za razvoj
sveobuhvatne i specifine nacionalne politike o smetnjama u
razvoju koja bi promovisala jednake mogunosti u drutvu za
osobe sa smetnjama u razvoju;
b) Obezbedi da politika obrazovanja i nastavni programi u svim
segmentima odraavaju princip punog uea i ravnopravnosti
kada je re o deci sa smetnjama u razvoju, kao i da takva deca
budu u onoj meri u kojoj je to mogue ukljuena u redovan
sistem dravnog obrazovanja, to podrazumeva u nekim
sluajevima i izradu posebnih nastavnih programa u skladu sa
njihovim specijalnim potrebama;
v) Nadgleda i ocenjuje kvalitet usluga koje se pruaju deci sa
smetnjama u razvoju i obavetava iru javnost o postojanju tj.
ponudi svih usluga koje stoje deci sa smetnjama u razvoju na
raspolaganju;

g) Obezbedi deci sa smetnjama u razvoju pristup odgovarajuoj

socijalnoj i zdravstvenoj zatiti, ukljuujui i hitne intervencije,
usluge psiholokih i drugih savetovalita;
d) Obezbedi adekvatnu obuku za sve strune kadrove koji rade
sa i za decu sa smetnjama u razvoju, izmeu ostalog i za
nastavnike, socijalne radnike, zdravstvene radnike i pomono
zdravstveno i drugo osoblje;
) Ratifikuje Konvenciju o pravima osoba sa smetnjama u razvoju
i Fakultativni protokol uz tu Konvenciju, koje su potpisane
17.12.2007.;
e) Zatrai tehniku saradnju i sa UNICEF-om i Svetskom
zdravstvenom organizacijom (WHO).

Zdravlje i zdravstvena zatita

50.

Komitet pozdravlja zakonske i druge mere koje Drava ugovornica

preduzima u cilju obezbeenja jednakog pristupa zdravstvenoj zatiti
za sve graane. Komitet meutim izraava zabrinutost zbog injenice
da je kvalitet zdravstvenih usluga koje se pruaju graanima
generalno lo, posebno u ruralnim oblastima, i zbog injenice da se
pripadnici ugroenih grupa suoavaju sa raznim tekoama kada je
re o pristupu uslugama zdravstvene zatite. Komitet dalje izraava
zabrinutost zbog velikog broja graana koji nisu pokriveni obaveznim
zdravstvenim osiguranjem i zbog neobuenosti i neopremljenosti
raspoloivog medicinskog osoblja za adekvatan rad sa decom sa
posebnim potrebama. Komitet dalje izraava zabrinutost zbog
injenice da je stopa smrtnosti novoroenadi, iako postoje
poboljanja, i dalje ostala visoka, posebno meu nacionalnim
manjinama kao to je romska nacionalna manjina, i zbog nedovoljnog
broja Bolnica - prijatelja beba sa specijalnim pogodnostima i
paketima za bebe.

51.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da preduzme sledee

korake:
a) Uini sve to je potrebno kako bi obezbedila svoj deci pristup
besplatnoj odnosno neprofitnoj zdravstvenoj zatiti, sa posebnim
naglaskom na decu koja pripadaju ugroenim grupama;
b) Raspodeli odgovarajua finansijska sredstva za sektor
zdravstva, izradi i sprovede sveobuhvatne i detaljne politike za
unapreenje zdravstvenog poloaja dece;
v) Nastavi sa merama za smanjenje stope smrtnosti
novoroenadi i dece do 5 godina starosti, izmeu ostalog i time
to e zagarantovati ravnopravan pristup kvalitetnim prenatalnim
i postnatalnim medicinskim uslugama i ustanovama;
g) Ojaa napore za poboljanje nutricionistikog poloaja dece,
sa posebnim naglaskom na decu koja pripadaju ugroenim
grupama, kroz edukaciju i promovisanje zdravog naina ishrane;

d) Olaka i omogui iri pristup primarnoj zdravstvenoj zatiti

majkama i deci u svim delovima zemlje;
) Nastavi sa ojaavanjem onih preventivnih mera koje su kljune
za zdrav razvoj deteta, posebno omoguavanjem ireg pristupa
bolnicama koje su dobile oznaku Bolnica - prijatelj beba gde se
novoroenad ne razdvaja od majki nakon roenja.
Dojenje
52.

Komitet konstatuje da, uprkos injenici da je stopa ranog dojenja

novoroenadi relativno visoka, stopa iskljuivog dojenja beba u prvih
6 meseci ivota ostaje i dalje niska. Komitet konstatuje, sa jedne
strane zabrinjavajue visoku prisutnost reklama u medijima koje
propagiraju zamenu za majino mleko, a sa druge strane nedovoljan
broj Bolnica - prijatelja beba.

53.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da promovie

iskljuivo dojenje beba u prvih 6 meseci i da pojaa nadzorne
kapacitete za sprovoenje Meunarodnog kodeksa marketinga
zamene za majino mleko. Komitet takoe daje preporuku da
Drava ugovornica posveti posebnu panju prioritetnom pitanju
osnivanja Bolnica - prijatelja beba.

Zdravlje adolescenata
54.

Komitet pozdravlja nedavno donete strategije i zakone kao i pojaane

napore na podizanju svesti koje je Drava ugovornica uloila u cilju
obezbeenja zatite adolescenata, izmeu ostalog i kroz usvajanje
novog Zakona o zdravstvenoj zatiti i Zakona o zdravstvenom
osiguranju. Komitet meutim izraava zabrinutost zbog injenice da
nepostoji sveobuhvatna dravna strategija ili sistematski odgovori na
pitanja iz oblasti zdravlja adolescenata, kao i zbog ekstremno visoke
stope trudnoa meu tinejderima. Komitet takoe izraava
zabrinutost zbog injenice da se pravo deteta na privatnost u kolama
i sistemu zdravstva ne potuje u potpunosti, posebno kada je re o
lekarskim pregledima i tretmanima, kao i zbog injenice da ne postoji
sveobuhvatna politika u oblasti mentalnog zdravlja.

55.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da, imajui u vidu

Opti komentar br. 4 Komiteta za prava deteta, koji se odnosi na
zdravlje i razvoj adolescenata, preduzme sledee korake:
a) Pojaa napore orijentisane na pitanja zdravlja adolescenata i
obezbedi
efikasno sprovoenje programa za zdravlje
adolescenata, izmeu ostalog i kroz obezbeenje adekvatnih
finansijskih sredstava;
b) Obezbedi za adolescente usluge savetovalita koja e biti
osetljiva za pitanja dece i osiguravati poverljivost;

v) Preduzme delotvorne mere za ustanovljavanje uslova za

potovanje prava dece na privatnost;
g) Kreira sveobuhvatnu politiku u oblasti mentalnog zdravlja
dece i adolescenata sa obavezujuim komponentama, u skladu
sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, izmeu
ostalog i u vezi sa aktivnostima za unapreenje mentalnog
zdravlja, prevencijom mentalnih poremeaja u primarnoj
zdravstvenoj zatiti, uslugama za ambulantne i bolnike pacijente
koji pate od emotivnih i mentalnih poremeaja, a u cilju
smanjenja stopa samoubistava i institucionalizacije.
Zloupotreba narkotika, duvana, alkohola i drugih supstanci
56.

Komitet konstatuje da je Drava ugovornica preduzela mere za

zakonsko sankcionisanje trgovine nelegalnim supstancama. Komitet
meutim i dalje izraava zabrinutost zbog estih sluajeva
konzumiranja droga, cigareta, alkohola i drugih toksinih supstanci
meu decom.

57.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da preduzme sve

neophodne mere u borbi protiv deijeg korienja nelegalnih
supstanci, alkohola i duvana, izmeu ostalog i time to e
redovno, precizno i objektivno obavetavati decu o opasnostima
upotrebe toksinih supstanci i duvana i obezbediti pomo i
podrku deci u prevladavanju takvih navika ili zavisnosti.

ivotni standard
58.

Komitet konstatuje da veliki broj porodica ivi u tekim ekonomskim

uslovima, dok oko 10% ivi ispod zvanine granice siromatva i bez
pristupa osnovnim uslugama. Komitet i dalje izraava zabrinutost zbog
injenice da veliki broj domainstava i javnih institucija, i u urbanim i u
ruralnim sredinama, nema dovod kvalitetne vode i adekvatan sanitarni
sistem. Komitet takoe izraava zabrinutost zbog velikih razlika u
ivotnom standardu kod razliitih grupa dece i porodica. To je
posebno naglaeno kod romske populacije, gde je siromatvo etiri do
pet puta izraenije nego kod ostalog stanovnitva i gde je pristup
socijalnim uslugama mnogo ui, izmeu ostalog i zbog praksi koje se
mogu klasifikovati kao diskriminacija. Komitet izraava zabrinutost
zbog injenice da loi ivotni uslovi mogu ozbiljno ograniiti uivanje
deijih prava, kako u okviru porodice i kole, tako i u kulturnim
aktivnostima sa vrnjacima.

59.

U skladu sa lanom 27 Konvencije, Komitet daje preporuke

Dravi ugovornici da preduzme sledee korake:
a) Pojaa napore orijentisane na borbu protiv niskog ivotnog
standarda dece i porodica koje ive u siromatvu, izmeu ostalog
i obezbeivanjem sredstava za mere za smanjivanje siromatva,
posebno na lokalnom nivou i na nivou zajednice;

b) Obezbedi da se prilikom planiranja i sprovoenja programa za

smanjivanje siromatva sasluaju i uzmu u obzir miljenja dece
koja ive u siromatvu, posebno na nivou zajednice;
v) Preduzme mere u cilju ustanovljavanja programa sigurne
mree koji e pre svega biti orijentisani na najugroenije grupe sa
ciljem da im se obezbedi uivanje slobodnog pristupa socijalnim
i zdravstvenim uslugama kao i obrazovanju, i adekvatno
stambeno reenje to podrazumeva dovod iste vode za pie i
sanitarni sistem;
g) Preduzme korake za redovno praenje poloaja siromane
dece kao i za hitno delovanje u svim suajevima liavanja i
obespravljivanja.

6. Obrazovanje, slobodno vreme i kulturne aktivnosti

(lanovi 28, 29 i 31, Konvencije o pravima deteta)
Obrazovanje, profesinalna obuka i savetovanje o izboru budueg zanimanja
60.

Komitet pozdravlja ohrabrujue pomake na polju smanjenja stope

nepismenosti i unapreenja nivoa obrazovanja, kao i sve vei broj
predkolskih ustanova, sprovoenje obavezne pripreme za kolu i
usvajanje Akcionog plana za unapreenje obrazovanja Roma. Komitet
takoe konstatuje da je Drava ugovornica, u okviru reforme
obrazovanja, preduzela znaajne korake kada je re o reorganizaciji i
modernizaciji kolskog sistema, to ukljuuje i revizije nastavnih
programa, obuku nastavnika i evaluaciju postignutih rezultata.
Komitet, meutim, i dalje izraava zabrinutost zbog:
a) injenice da su izdvajanja za kolstvo iz budeta mala, a
napredovanje u sprovoenju reforme sporo;
b) injenice da u besplatnom kolovanju postoje tzv. skriveni trokovi,
na primer za udbenike, kolski pribor, prevoz, a takoe i za privatne
asove koje uenici uzimaju zbog toga to je kvalitet obrazovnog
sistema nezadovoljavajui.
v) injenice da su mnoge kole u loem stanju i moraju da se
renoviraju, da su loe opremljene i da nastavnici nisu obueni za
interaktivan metod uenja;
g) injenice da se ne upisuju sva deca u kolu, da mnoga deca
naputaju kolu, da deca koja pripadaju ugroenim grupama postiu
slabije rezultate ukljuujui tu i decu iz ruralnih oblasti, siromanu
decu, decu pripadnike romske nacionalne manjine i decu pripadnike
drugih nacionalnih manjina, decu izbeglice i decu interno raseljenih
lica;
d) injenice da je napredovanje u obuavanju nastavnika koji e drati
nastavu na jezicima manjina do potrebnog broja - sporo;

) injenice da je uvrtavanje edukacije o ljudskim i pravima deteta u

kole na svim nivoima marginalno;
e) injenice da kolovanje i obuka za tehnika struna zanimanja,
izmeu ostalog i za decu koja su napustila kolu nisu u dovoljnoj
meri uzeli maha;
) injenice da je nasilje meu decom, kako se navodi, posebno meu
uenicima srednjih kola, veoma prisutno;
z) injenice da je kvalitet obrazovanja nezadovoljavajui a poloaj
dece koja pripadaju najugroenijim grupama zabrinjavajui.
61.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da preduzme sledee

korake:
a) Obezbedi punu realizaciju prava deteta na obrazovanje, kako bi
sva deca koja pripadaju ugroenim grupama, ukljuujui tu i
decu iz ruralnih oblasti, siromanu decu, decu pripadnike romske
nacionalne manjine i decu pripadnike drugih nacionalnih
manjina, decu izbeglice i decu interno raseljenih lica, mogla u
potpunosti da uivaju svoje pravo na obrazovanje.
b) Povea efikasnost obrazovnog sistema, to podrazumeva i
vea izdvajanja iz budeta za kolstvo;
v) Unapredi profesionalnost i strunu obuenost nastavnika,
posveti posebnu panju uenicima koji sporije usvajaju gradivo i
smanji stopu naputanja kolovanja meu decom koja pripadaju
ugroenim grupama;
g) Pojaa napore na obezbeivanju kvalitetnijeg obuavanja
nastavnika, kako pre tako i u toku rada, u cilju intenziviranja
upotrebe interaktivnih metoda poduavanja;
d) Povea ponudu programa kolovanja i obuavanja mladih ljudi
za tehnika struna zanimanja kako bi im se olakalo uee na
tritu rada;
) U svetlu lana 29 Konvencije, Komitet daje preporuke Dravi
ugovornici da preduzme sledee korake:

(1)
Nastavi i pojaa napore za poboljanje kvaliteta
obrazovanja, kontinuiranom reformom nastavnih programa;
(2)
Uvrsti obuavanje o ljudskim i pravima deteta u
redovne nastavne programe;
(3)

Organizuje odgovarajue programe i aktivnosti za

kreiranje atmosfere tolerancije, mira i razumevanja kulturnih
razliitosti, namenjene svoj deci u cilju spreavanja netolerancije,
siledijstva i diskriminacije u kolama i drutvu u celini;

(4)
Deluje u skladu sa Optim komentarom br. 1
Komiteta za prava deteta, koji se odnosi na ciljeve obrazovanja,
sa posebnim osvrtom na decu koja pripadaju najugroenijim
grupama, ukljuujui tu i decu pripadnike romske nacionalne
manjine i decu pripadnike drugih nacionalnih manjina, siromanu
decu, decu izbeglice i decu povratnike, decu sa smetnjama u
razvoju i td.
Odmor, slobodno vreme, rekreacija i uee u kulturnim i umetnikim
aktivnostima
62.

Komitet pozdravlja panju koju Drava ugovornica poklanja sportskim i

rekreativnim sadrajima u kolama kao i podrku koju prua
organizaciji sportskih aktivnosti i ueu dece u takvim aktivnostima.
Komitet meutim izraava zabrinutost zbog injenice da je pristup
sportskim objektima jo uvek uslovljen visinom porodinih prihoda.

63.

U svetlu lana 31 Konvencije, Komitet podstie Dravu

ugovornicu da nastavi i pojaa unapreivanje dejeg sporta,
rekreacije, igre i kulturnih aktivnosti, izmeu ostalog i time to e
nastaviti da izdvaja potrebna finansijska sredstva i da
obezbeuje tehniku saradnju kroz specijalizovane projekte.
7. Posebne zatitne mere

(lanovi 22, 30, 38, 39, 40, 37(b)-(d), 32 36, Konvencije o pravima deteta)

Deca izbeglice
64.

Komitet pozdravlja usvajanje Zakona o azilu (2007) i napredak koji je

time postignut u ustanovljavanju jasnog pravnog okvira za regulisanje
tretmana izbeglih lica. Komitet meutim izraava zabrinutost zbog
injenice da veliki procenat dece-povratnika i dalje nije registrovan,
zbog ega ta deca nemaju pristup osnovnim uslugama.

65.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da primeni sve

neophodne mere kako bi sva deca, ukljuujui i decu-povratnike,
bila zvanino i kompletno registrovana i time dobila pravo
korienja usluga sistema socijalne zatite.

Ekonomska eksploatacija i deiji rad

66.

Komitet pozdravlja injenicu da je Drava ugovornica ratifikovala

Konvenciju MOR br.182 u vezi sa Zabranom i neposrednom akcijom
za eliminaciju najgorih oblika dejeg rada, u cilju unapreenja
posebne zatite dece. Komitet meutim izraava zabrinutost zbog
injenice da deiji rad jo uvek postoji na teritoriji Drave ugovornice,
posebno u ruralnim krajevima a pre svega u neformalnom sektoru.
Komitet dalje izraava aljenje zbog nedostatka podataka koji bi se
odnosili na navedeni problem.

67.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da, shodno lanu 32

MOR Konvencije br.182 u vezi sa Zabranom i neposrednom
akcijom za eliminaciju najgorih oblika dejeg rada, preduzme
sledee korake:
a) Sprovede temeljno i sveobuhvatno istraivanje o broju,
sastavu i karakteristikama dece koja rade, na osnovu kojeg e
zatim izraditi i sprovoditi detaljne strategije i politike koje e za
cilj imati identifikovanje uzroka dejeg rada i spreavanje dalje
pojave takvih uzroka, a u sluajevima legalnog deijeg rada usaglaavanje uslova rada sa meunarodnim standardima i
iskorenjivanje onih segmenta rada koji se definiu kao
eksploatisanje;
b) Sarauje u smislu gore navedenog, ukoliko je potrebno, sa
Programom meunarodnog iskorenjivanja dejeg rada koji je
pokrenula Meunarodna organizacija rada (ILO-IPEC) i sa
UNICEF-om.

Deca ulice
68.

Komitet uvaava mere koje Drava ugovornica primenjuje kada je re

o pravima i potrebama dece sa ulice, kao to je sprovoenje programa
Deca ulice zahvaljujui kojem je 27 romske dece dobilo brigu i
zatitu. Komitet meutim izraava zabrinutost zbog injenice da su
deca na ulici posebno ugroena odnosno potencijalno izloena
trgovini decom kao i ekonomskoj i seksualnoj eksploataciji.

69.

Komitet podstie Dravu ugovornicu da nastavi sa radom na

realizaciji prava i zadovoljenju potreba dece sa ulice, u saradnji
sa relevantnim nevladinim organizacijama, kao i da posveti
posebnu panju korenima i uzrocima ove pojave i izradi strategije
za podizanje svesti o pravima dece sa ulice. Dalje, Komitet daje
preporuku da Drava ugovornica aurno pristupi pruanju zatite
i pomoi deci koja trenutno ive na ulici, uzimajui pri tom u obzir
i miljenja te dece. Komitet takoe smatra da je neophodno da
Drava ugovornica razvije i sprovodi preventivne programe protiv
naputanja porodice i kole.

Seksualna eksploatacija i trgovina decom

70.

Komitet pozdravlja injenicu da je Drava ugovornica ratifikovala

Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta, o prodaji dece,
dejoj prostituciji i dejoj pornografiji, kao i da je ustanovila Republiki
nacionalnalni tim za prevenciju i suzbijanje trgovine ljudima. Komitet
meutim izraava zabrinutost zbog nedostatka podataka i
nepostojanja sveobuhvatne nacionalne strategije za spreavanje
trgovine decom i seksualne eksploatacije dece. Komitet dalje izraava
zabrinutost zbog nepostojanja programa i usluga rehabilitacije i
reintegracije namenjenih iskljuivo deci rtvama seksualne
eksploatacije, i izvetaja iz organa za sprovoenje zakona o
seksualnim zloupotrebama dece.

71.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da preduzme sledee

korake:
a) Ojaa napore u cilju smanjenja i prevencije pojava seksualne
eksploatacije, prodaje dece i trafikinga, izmeu ostalog i time to
e izraditi temeljnu studiju i bazu podataka o uestalosti i
dimenzijama ovog problema i sprovede sveobuhvatne strategije i
politike;
b) Intenzivira saradnju sa nadlenim autoritetima u dravama iz
kojih su deca ilegalno dovedena, u cilju borbe protiv ove pojave;
v) Nastavi sa procesom senzibilizacije strunjaka, roditelja, dece i
ire javnosti u odnosu na probleme seksualne eksploatacije dece
i trafikinga, putem edukacije i medijske kampanje;
g) Izradi sveobuhvatnu nacionalnu strategiju za spreavanje
trafikinga i seksualne eksploatacije dece;
d) Povea nivo zatite koju prua deci rtvama trafikinga i
seksualne eksploatacije, i da ih tretira kao rtve a ne kao
poinioce krivinih dela. Komitet preporuuje da se ovo uradi
kroz prevenciju, zatitu svedoka, reintegraciju u drutvo, i
omoguavanje pristupa zdravstvenoj zatiti i psiholokoj pomoi
i podrci, koordinisanim naporima i uz uee nevladinih
organizacija. U tom smislu, trebalo bi uzeti u obzir tekst
Deklaracije i Agende za akciju, koje su usvojene na Prvom (1996)
i Drugom (2001) svetskom kongresu protiv komercijalne
eksploatacije dece;
) Ustanovi takve mehanizme za primanje i reavanje
individualnih pritubi dece, osim ve postojee besplatne SOS
linije za pomo deci, koji e biti lako dostupni, delotvorni,
senzibilisani za pitanja dece (ukljuujui i decu iz starosne grupe
14-18) i koji e garantovati poverljivost podataka;
e) Obezbedi krivino gonjenje uinilaca ovih krivinih dela;
) Obezbedi obuku za slubenike organa za sprovoenje nadzora,
ispitivanja po pritubama i albama i sudskom gonjenju uinilaca
na najbezbolniji nain po dete-rtvu;
z) Sarauje u smislu gore navedenog, ukoliko je potrebno, i sa
UNICEF-om.

Maloletniko pravosue
72.

Komitet pozdravlja usvajanje Zakona o maloletnim uiniocima krivinih

dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, ijim se odredbama
reguliu posebna pitanja iz ovog domena, izmeu ostalog i: obavezna
usluga branioca za maloletnike, izuzee i ograniena duina trajanja
postupaka, kao i mogunost primene alternativnih reenja, kao to je
edukativna i psiholoka podrka i voenje maloletnih prestupnika,
umesto da sada obavezne zatvorske kazne u kazneno-popravnim

zavodima za maloletnike. Komitet takoe pozdravlja pokretanje

razliitih projekata koji za cilj imaju reintegraciju maloletnih prestupnika
u drutvo. Komitet meutim izraava zabrinutost zbog injenice da se
postojee uredbe ne primenjuju usled raznih realnih ogranienja, kao i
zbog injenice da ne postoji efikasan sistem maloletnikog pravosua,
odnosno, tuilaca, sudija i socijanih radnika koji su usko
specijalizovani za rad sa decom koja dou u sukob sa zakonom.
73.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da preduzme sledee

korake:
a) Nastavi i intenzivira rad na obezbeenju pune primene
standarda maloletnikog prava, posebno lanova 37, 40 i 39
Konvencije ali i drugih meunarodnih standarda iz ovog domena,
kao to su Standardna minimalna pravila Ujedinjenih nacija za
maloletniko pravosue (Pekinka pravila), Smernice Ujedinjenih
nacija za prevenciju maloletnike delinkvencije (Rijadske
smernice) i Pravila Ujedinjenih nacija o zatiti maloletnika lienih
slobode (Havanska pravila), uzimajui pri tom u obzir i Opti
komentar br. 10 Komiteta, koji se odnosi na prava deteta u
maloletnikom pravosuu (CRC/C/GC/10);
b) Posveti posebnu panju sledeim prioritetnim pitanjima:

(1)
Neophodnosti primene mera u cilju spreavanja i
ograniavanja pribegavanja pritvoru u oekivanju suenja i
skraivanja trajanja pritvora za maloletnike, izmeu ostalog i kroz
ustanovljavanje i sprovoenje alternativnih reenja umesto
pritvora, kao to su nalozi za obavljanje drutveno korisnog rada,
intervencije restorativne pravde, i slino;
Neophodnosti
obuke
policijskih
slubenika,
(2)
tuilaca, sudija, socijalnih radnika koji nadziru uslovno putene
maloletne prestupnike i ostalih slubenih lica ukljuenih u rad sa
decom u sukobu sa zakonom - kako bi se izmeu ostalog
osiguralo i to da decu u sukobu sa zakonom ispituju specijalno
obueni policijski slubenici koji e odmah po hapenju o tome
obavestiti roditelje maloletnika i koji e insistirati na prisustvu
branioca;

(3)
Neophodnosti pospeivanja socijalne reintegracije
maloletnih uinilaca krivinih dela u drutvo, u skladu sa lanom
40, stav 1, Konvencije o pravima deteta.
v) Ojaa preventivne mere kao to su podrka ulozi porodice i
podrka ulozi zajednice kako bi pomogla da se otklone oni
socijalni uslovi koji podstiu nastanak delinkvencije i kriminala;
g) Osigura sprovoenje postojeih zakona;
d) Obrati se izmeu ostalog i Meuagencijskom panelu UN za
maloletniko pravosue i UNICEF-u za dalju tehniku pomo u
oblasti maloletnikog pravosua.

Romska deca
74.

Komitet, imajui u vidu napore koje Drava ugovornica ulae (kao to

je usvajanje Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina), i
dalje osea duboku zabrinutost zbog negativnih stavova i predrasuda
prisutnih u iroj javnosti kao i zbog generalno loeg poloaja dece
pripadnika nacionalnih manjina, posebno dece koja pripadaju romskoj
nacionalnoj manjini. Komitet izraava zabrinutost zbog uticaja koje to
ima na pospeivanje diskriminacije, nejednakosti i siromatva,
uskraivanje jednakog pristupa zdravstvu, obrazovanju, zapoljavanju
i adekvatnom reavanju stambenog pitanja, a negativno doprinosi i
visokoj stopi dece koja se ne upisuju u kole, praksi sklapanja brakova
meu maloletnicima i niskom ivotnom standardu. Komitet takoe
izraava zabrinutost zbog injenice da je stepen uea romske dece
u razvojnim programima za malu decu, korienja usluga obdanita i
produenog boravka, kao i pohaanja kole nizak.

75.

Komitet daje preporuke Dravi ugovornici da hitno i izriito:

a) Pokrene kampanje, ukljuujui i medijske kampanje, na svim
nivoima i u svim delovima zemlje u cilju borbe protiv negativnih
stavova ire javnosti, kao i policije i drugih slubenih i strunih lica,
prema Romima;
b) Ojaa napore za ukidanje diskriminacije i nastavi sa razvijanjem i
sprovoenjem u tesnoj saradnji sa samom romskom zajednicom
politika i programa za obezbeenje jednakog pristupa kulturno
odgovarajuim sadrajima, ukljuujui i predkolsko i kolsko
obrazovanje;
v) Primeni sve potrebne mere za sistematsko registrovanje romske
dece kako bi im bio omoguen pristup zdravstvenoj zatiti i status
dravljana zemlje u kojoj ive;
g) Ugradi u nastavne programe lekcije koje se odnose na istoriju i
kulturu Roma kako bi se pospeilo razumevanje, tolerancija i
potovanje prava Roma u srpskom drutvu i kako bi se poboljalo
znanje srpskog jezika kod romske dece;
d) Podigne svest romskih zajednica o vrednosti enske dece, o pravu
enske dece na pristup obrazovanju bez diskriminacije i o pravu
enske dece na zatitu od ranog braka i njegovih tetnih posledica.
8. Ratifikacija instrumenata za zatitu ljudskih prava

76.

Komitet podstie Dravu ugovornicu da ratifikuje Meunarodnu

konvenciju o zatiti prava svih radnika migranata i lanova njihovih
porodica i Konvenciju o pravima osoba sa smetnjama u razvoju i
Fakultativni protokol uz tu Konvenciju.

9. Nastavak aktivnosti i upoznavanje javnosti sa preporukama Komiteta

Nastavak aktivnosti
77.

Komitet daje preporuku Dravi ugovornici da preduzme sve

potrebne korake kako bi obezbedila puno sprovoenje datih
preporuka izmeu ostalog i time to e ih proslediti i lanovima
Vlade i Narodne skuptine na duno razmatranje i preduzimanje
daljih mera.

Upoznavanje javnosti sa preporukama Komiteta

78.

Komitet dalje daje preporuku da se inicijalni izvetaj i odgovori

koje je Drava ugovornica dostavila Komitetu uine dostupnim
irokoj javnosti, organizacijama graanskog drutva, grupama
mladih, strunim grupama kao i deci, na jezicima u slubenoj
upotrebi na teritoriji Drave ugovornice, u cilju upoznavanja sa
Konvencijom o pravima deteta i pokretanja debate o Konvenciji,
o sprovoenju Konvencije i praenju tog sprovoenja.

10. Naredni izvetaj

79.

Komitet poziva Dravu ugovornicu da dostavi svoj usaglaeni

drugi i trei izvetaj do 12.03.2013. Komitet oekuje da e nakon
toga Drava ugovornica dostavljati svoje izvetaje na svakih 5
godina, kako je predvieno Konvencijom.

80.

Komitet dalje poziva Dravu ugovornicu da dostavi auriran

osnovni dokument u skladu sa zahtevima za zajedniki osnovni
dokument iznetim u Usklaenim smernicama u vezi sa
izvetavanjem o meunarodnim sporazumima u oblasti ljudskih
prava, ukljuujui i smernice za zajedniki dokument i
dokumente za posebne sporazume koje su potvrene na Petom
meukomitetskom sastanku tela za sporazume u oblasti ljudskih
prava odranom u junu 2006. godine(HRI/MC/2006/3).