Radan - putevi i price

o
ivotu na planini

Izdava:

Centar za razvoj Jablanikog i

Pinjskog okruga
Vlajkova 199, 16000 Leskovac, RS
www.centerzarazvoj.org

Redakcija:

Blagoje Jovanovi,
Slobodanka Pavlovi
Grafika priprema:

Danijel Ljubenovi
Fotografije:

Blagoje Jovanovi, Dragan Bosni,

Vojislav Gruji, Dragan Kosti, oska,
Angelika Temper, Zlata Golubovi,
Igor Markov
Naslovna strana:

Radan, dar prirode

model: Karolina Simat
foto: Zlata Golubovi
Prevod:

Ruica melcerovi
tampa:

Plutos Vranje
Autor:

Lokalna akciona grupa

Odrivi razvoj Radana
angaovana od strane Centra
za razvoj Jablanikog i Pinjskog
okruga u okviru projekta
Prodrka odrivom razvoju optina
Jablanikog i Pinjskog okruga
koji finansira
Austrijska agencija za razvoj
www.ada.gv.at

Concept/Konsultacija:

Angelika Temper, 3etravel d.o.o.

www.3etravel.me

Srbija

Ova broura predstavie

vam stanovnike regiona Radana
i njihove line prie. Saznajte vie,
o gradonaelniku Djavolje varoi,
o peaenju Radanom sa dr
Ljubiem i Saom, o domainu koji
pee rakiju i upoznajte region oko
Radan planine.
Radan se nalazi na jugu
Srbije i predstavlja istorijski gledano
vanu oblast, ali malo zabaenu
u odnosu na uobiajene turistike
rute. Mnogim ljudima naziv Radan
zvui poznato, ali retko ko zna gde
se ova planina zaista i nalazi. Ovom
brourom upravo to elimo da
promenimo.
Optine Bojnik, Kurumlija,
Lebane, Medvea i Prokuplje
dele planinu Radan, koja spada
u planine srednje nadmorske
visine i bogata je umom,
a na njenim obroncima
prostiru se livade, vonjaci
i idilina sela. Pre oko
1600 godina ova
oblast je bio vaan
administrativni centar
Vizantijskog carstva iako
samo na kratko. O tome svedoe
ostaci grada Justiniana Prima.
I kroz naredne vekove su ovaj
region presecali trgovaki, ratni
i putevi hodoasnika, u vie
navrata. Ova vieslojna prolost
i netaknuta priroda Radana
podarile su stanovnicima ove
planine njihov identitet. Ljudi sa
Radana su duhoviti, otvoreni i puni
ivota. Ovdanji ivot karakterie
tradicionalna gostoprimljivost, a
topla i spontana dobrodolica
oekuju posetioce i u najudaljenijim
selima.
Pored ostataka grada
Justininana Prima, danas

poznatog pod imenom Cariin

grad, simbol ovog regiona ine i
jedinstveni kameni stubovi Djavolje
varoi kod Prolom banje; oba ova
mesta ostavljaju najupeatljiviji
utisak na posetioce u zoru ili pred
smiraj dana.
Austrijska agencija za razvojnu
saradnju je proteklih godina
podrala rad regionalnog Centra
za razvoj Jablanikog i Pinjskog
okruga. Posebna elja nam je bila
da ukaemo na mogunost razvoja
odrivog turizma. Regionalni Centar
za razvoj Jablanikog i Pinjskog
okruga je zato kao pilot projekat
odabrao region Radana i time
bitno doprineo laganom otkrivanju
jednog sasvim posebnog prirodnog
dobra. Uz finansijsku pomo
Austrijske razvojne agencije
markirane su peake staze na
Radanu i odtampana je karta
peakih staza.
Stoga i moja elja da se
o ovom tako raznolikom regionu
brinete sa posebnom panjom.
Uivajte u priama i u predivnom
doivljaju Radana, dok ga obilazite
peice ili biciklom.
Dr. Clemens Koja

ambasador Austrije u Srbiji

Prvi odlazak na Radan

eam se prvog odlaska

na Radan, kao da je jue bilo.
Stigosmo ispred vikendice mojih
komija i drugova iz detinjstva.
Prohladan, ali sve vazduh mi
napuni plua. Mesec je obasjavao
okolnu prirodu, a ujedno i objekat
koji e biti baza naih buduih
istraivanja. Dok smo se raspakivali
stekao sam prvi utisak o mestu gde
emo boraviti narednih nekoliko
dana. Ve je na prvi pogled
zadovoljilo kriterijume za jedan
prijatan boravak. To vee smo
proveli pored logorske vatre uz
priu. Iako je pria bila o tome ta
emo sutra videti i kuda emo
se uputiti nisam pokuavao da
zamiljam predele, ne znam da li
zbog toga to nisam nita posebno
oekivao ili to uvek postoji
mogunost da se vaa slika ne
poklopi sa slikom stvarnosti.
Bilo kako bilo, svanu jutro
i krenusmo u moju prvu etnju
Radanom do vrha Sveti Petar. Tada
nainih prve istraivake korake po
ovoj planini...
To putovanje ovom planinom
i dalje traje jer svaki put kad se na
nju vratim ini mi se kao da sa nje
nikad nisam ni odlazio.
Kada ste na Radanu, imate
priliku da osetite prirodu, ali ne divlju
i neukroenu kroz koju je nemogue
proi, ve tajanstvenu i pitomu.

Ono to sigurno neu

uspeti je da vam recima

docaram
oseaj kada stojim

na vrhu, dok pogled puca na

suncem obasjanu kotlinu;
oseaj tiine u kui na Radanu
koju naruava samo simfonija
kie i na kraju oseaj
smirenosti i zadovoljstva kada
vozei bicikl pogledam obronke
Radana iza koga Sunce ve u
suton pada.

Kada krenete u etnju

Radanom, gde god da poelite
proi, skoro uve e se otvoriti put.
Samo je va izbor da li ete ii
dobro utabanom stazom ili umom.
I u jednom, i u drugom sluaju
moete stii gde ste krenuli. To je
ono to Radan ini posebnim taj
oseaj slobode. Na vama je da
odredite ta vam je cilj i svakako, uz
malo ili neto vie napora moete
stii do svog cilja.
U toku te vae etnje, vonje
bicikla ili jahanja konja, uvek ete
nailaziti na neke delove koji e vas
dotai... Na Petrovom vrhu je

pravo mesto da se okrepite kraj

jedne male crkve. Na Kamenjaru,
vrhu pored Petrovog vrha prua se
pogled okolnih kotlina i planina kao
na dlanu. Ako vam se uini da ste
videli sve to vrhovi Radana mogu
ponuditi, tada treba otii do
Sokolovog visa koji kao kruna stoji
nad Gajtanom i pleni svojim
izgledom. To je vrh na kome
intenzivnost zelene trave i zlatna
boja sunevih zraka uspeno bee
fotoaparatima koji bi da tu lepotu
ponesu na neko drugo mesto. U
umi iznad planinarskog doma
nalaze se slapovi zvani Ripivoda.

Poseta Cariinom gradu vas na

trenutak vraa u vreme Vizantije,
a Djavolja varo na mesto izmeu
legende i stvarnosti.

To je moj Radan. Uvek me

je dobro docekivao.

Moda se
mi tako dobro slaemo, jer sam
ja naao Radan u sebi.
Volim da etam njegovim
livadama, da vozim bicikl umskim
stazama koje se proimaju odlinim
vidikovcima i da fotografiem

Blagoje Jovanovi

zalaske sunca sa njegovih vrhova...

Ja u biti na Radanu, a Vi
kada odluite da doete slobodno
se javite. Dogovoriemo i za Vas
foto-turu Radana sa mnom, etnju
sa Saom i dr Ljubiem ili moda
vonju bicikla sa Ruicom.
Blagoje Jovanovi,

diplomirani menader u turizmu

fotograf
hedonistiki biciklista
zaljubljenik u Radan

Pogled na Gajtan i vrh Sveti Petar,

B. Jovanovi

Pogled na Ivan kulu,

B. Jovanovi

Kada ste na Radanu, imate priliku

da osetite prirodu, ali ne divlju i
neukroenu kroz koju je nemogue
proi, ve tajanstvenu i pitomu.

Darovi prirode
Med

Rakija

Hleb

Ima jedno selo na obroncima

Radan kraj Cariinog grada. Selo
se zove Prekopelica, samo ime
govori da je oduvek u svom ataru
gajilo savreni svet pela i danas
ima visokokvalitetnog meda u
izobilju.
Divna i Vlada ive u ovom
selu i pakuju med na razne naine,
kao i mnogi drugi pelari na
Radanu, za svaiji ukus i potrebu.

Rakija ovde ima puniji ukus.

Ne znam, da li je to zbog ovdanjih
divljih kruaka ili zato to predstavlja
ponos domaina. Kako je bilo
drago dekici iz sela Ivan kula kada
nas je doekao i s ponosom
ponudio svojom rakijom. Ona je
ve stajala na stolu i ekala putnike
namernike. Moda je ona bila
razlog lepih pria koje je pratila i
neka poalica.

Od vajkada se hleb
pripremao ovako ili onako, od ovog
ili onog brana, ali se do danas na
prostoru Radan planine koristi jedan
stari nain pripremanja hleba, hleb
ispod saa u crepulji.
Svakog dana majka Mike
raspiruje vatru u svojoj staroj odakliji
u podradanskom selu Svinjarici u
blizini Caricinog grada. Zagreva
crepulju i sa, bocka povrinu testa

Suvo i kotunjavo voe sa

Radana prelivaju medom, pakuju
med sa saem, prave propolis i
vade matini mle. Sve ove
poslastice i lek nude putniku
namerniku koji je na svom pohodu
planini odluio da proe kroz
njihovo selo. Med sa lenicima je
odlino osveenje u toku pohoda
ka vrhovima Radana.

Na zapadnoj strani Radana

postoji obiaj Rukatka. Rukatkom,
aom punom meke rakije,
nazdravlja nekome koga ceni
i tu pred svima kae ta mili o
njemu, ta ceni kod njega ili ta je
dobro uradio. Zatim onaj kome je
nazdravljeno ustaje i nazdravlja
nekom drugom. Smisao ovog
obiaja je da se ljudi raspriaju i da
se zapodenu prie.

strukom bosiljka i pee hleba za

svoju mnogobrojnu familiju. Jer,
kako kae, njena deca i unoci ne
vole hleb iz gradskih pekara, niti
obino ispeenog u relni poreta.
Hleb iz crepulje je jela ona
od kada pamti za sebe, a sada ga
predano priprema svojoj porodici, i
tako e dok je zdravlje slui, a onda
e svoj zanat predati snaji.
Priprema hleba na tradicionalan nacin - pod sacem

B. Jovanovi

Radanska trpeza,
D. Bosni

Stazama zdravlja

Saa Dajevi

dlazak na Radan
planinu za mene i moju porodicu
znai novi poetak avanture, novo
punjenje baterija koje je preko
potrebno u ova luda vremena.
Drago mi je kada i moj prijatelj
doktor Ljubi krene sa mnom, pa
nam etnja bude obogaena
razgovorom. Nae druenje na
planini traje godinama i nije nam
dosadilo, jer nam Radan prua uvek
nove inspiracije za nove teme.
Mir i tiina koju prua Radan
planina uvek nas oputa i daje
nam snagu za nove metre staza
koje ona ljubomorno uva u svojim
dubokim umama i iza zagonetnih
prevoja.
Stara vodenica,

Izvori Radana su njegov

ukras i kao da se medjusobno
nadigravaju u svojoj lepoti.
Njihove vode su zdrave, pitke,
hladne, lekovite.

dr Milomir Ljubi

Volimo stazu pokraj starih

vodenica, volimo staze uz planinske
potoke na kojima slapovi Ripivode
i Borinski skok prave vragolaste
vratolomije.
Najvea radost je kada svi
skupa krenemo kroz Ivanjske livade
gde lahor odie sveinom, a otkosi
mirisnih trava ispod naih nogu

A. Temper

ukaju kao snovi zaljubljenih.

Mistine i lekovite vode ove
planine su naa fascinacija. Bile su
izazov i najveem vizantijskom caru
Justinijanu Prvom, koji ih je akvaduktom doveo do Cariinog grada.
Dar prirode su nam i umski
plodovi Radana: divlje trenje,
kupine, borovnice, maline i divlje
jagode. umsko voe koje svojim
ukusom i bojama hrani duh i telo.
Divlji beli luk, glog, hajduka trava,
dren, majina duica, odoljen, slez,
beladona samo su deo bogate
Radanske apoteke, Ovi darovi

prirode i sve vazduh su est povod

doktor Ljubiu nam daje dodatna
objanjenja o pozitivnim uticajima
prirode na oveka.
Na Stazi zdravlja koja poinje
kod Doma na Radan planini, mogu
se oprobati svi, deca, stariji, svi oni
koji se ele zabaviti i svoju etnju
upotpuniti novim sadrajem.
Mi smo ponosni na Radan.
On nam daje zdravlje, radost i
spokoj koji nam je potreban.
Saa Dajevi,

ljubitelj prirode

Adaptacija na klimu je
gotovo trenutna. Visine od 600
do 1000 metara smiruju me i
oputaju napete nerve.
Istovremeno vee visine preko
1000 metara izotravaju misli i
matu.
podsticu

dr Milomir Ljubi

etnja Radanom sa pogledom na Petrov vrh

foto oka

Jesenja etnja,
B. Jovanovi

Mir i tiina koju prua Radan uvek

nas oputa i daje nam snagu za nove
metre staza koje ona ljubomorno cuva

u svojim dubokim umama i iza

zagonetnih prevoja.

Biciklizam

radska vreva, svakodnevnica na asfaltu, zvonjava

telefona, nedostatak slobodnog
vremena.
Ali ne i danas. U glavi se
vrti misao, misao na dva toka.
Kreem u susret planinskim
vrhovima i piramidi koja se tako
upadljivo istie na horizontu i
odavno me mami. Danas joj
punog srca hrlim u susret. Ve dugo
sazreva u meni elja da upoznam
ovu vekovnu planinu. Koliko esto
sam posmatrala kako sunce iza nje
zalazi, da bi opet izalo donosei
neka nova jutra.

Od opota ka Gajtanskim vratima,

V. Gruji

Oboavam kripu guma i kocnica.

Oseaj brzine. Otkrivam divne puteve

za pedaliranje. Kao da vode u beskraj.
Koliko mogunosti. Levo ili ipak
desno. iroki makadamski putevi se
migolje i vijugaju na sve strane i to
na ovoj nadmorskoj visini, kakva
privilegija!!!

Ruica melcerovi

I tek to sam krenula iz

Leskovca, ve sam tu. Preda mnom
se otvaraju kapije nekog novog,
drugaijeg sveta. Ono iskonsko.
Uranjam bez mnogo razmiljanja.
Kakav mir i tiina. Divan cvrkut ptica.
Otrina planinskog vazduha. ubor
vode. ula se oputaju i preputaju
spoljnim impulsima.
Montiram svoj bike i kreem
u avanturu, u susret prirodi.
Oboavam kripu guma i konica.
Oseaj brzine. Otkrivam divne
puteve za pedaliranje. Kao da vode
u beskraj. Koliko mogunosti. Levo ili
ipak desno. iroki makadamski

putevi se migolje i vijugaju na sve

strane i to na ovoj nadmorskoj
visini, kakva privilegija!!! Nema
saobraaja, niti automobilske buke.
Bezbrino osvajam kilometar po
kilometar puta, uzbrdo, nizbrdo,
potpuno se preputajui magiji
trenutka.
Volela bih da ovaj dan
traje veno. I trajae, nosim ga sa
sobom. Znam da e energija koju
u poneti odavde biti zarazna i
prenee se na mnoge ljude oko
mene. Ve razmiljam o
dogovorima narednih biciklistikih
i peakih tura, do Djavolje varoi
ili Cariinog grada, Prolom banje,
Sokolovog visa ili Gajtanskih vrata.
Na kom vidikovcu narednog puta
uivati u prelepoj panorami? Na
kojoj livadi udahnuti opojne mirise
planinskog bilja? U kom hladu
smiljati planove za neka nova
sutra?
Nisam ni primetila da dan
odmie, da satima nisam stala, da
je ve sumrak. U punom naboju
emocija zahvaljujem ovom
prirodnom blagu na podarenom
danu. On e trajati, zauvek i dan
vie.
Ruica melcerovi,

Trenutak odmora,
D. Kosti

profesor nemakog jezika

Viestruka Prvakinja Srbije u MTB i organizator
prvog MTB maratona na Radanu

Prolom banja

Ceo svoj radni vek koji traje

47 godina posvetio sam razvoju
turizma na ovim prostorima.
Uporedo sa mojim radom razvijala
se i Prolom Banja, od jednog
kaptiranog izvora i improvizovanog
kupatila do modernog banjskog
kompleksa.
Lekovita svojstva voda Prolom
Banje su vrlo jasno dokazana nakon
50 godina rada i preko 500 000
turista koji su koristili nae usluge.
Izmeu ostalog lei bolesti bubrega
i mokranih puteva, organa za
varenje, kona oboljenja, bolesti
perifernih krvnih sudova i vanzglobni
reumatizam.
Danas su kapaciteti Prolom
banje uglavnom popunjeni, ali se
stalno radi na podizanju kvaliteta
ponude i usluga. Poslednje uraeno
u banjskom kompleksu je izgradnja
otvorenog bazena i opremanje
konferenciske sale u jesen prole
godine.
Moja vizija se danas
ostvaruje, objedinjavanjem turistike
ponude Radanskog podruja.

Lekovita svojstva voda

Prolom Banje su vrlo jasno
dokazana nakon 50 godina
rada i preko 500 000 turista
koji su koristili nae usluge.

To podruje obuhvata
teritorije pet optina koje spaja
Radan planina; Kurumlija,
Prokuplje, Bojnik, Lebane i
Medvea. Svaka od optina ima
svoje turistike potencijale. Turisti
time dobijaju jedinstveni uitak u
razliitostima koja bi razna kruna
putovanja kroz svih pet optina
omoguila.
Svakako bi najatraktivnija bila
turistika tura koja bi povezala tri
turistike destinacije koje imaju
evropski turistiki znaaj: Neolitsko
naselje Plonik, Djavolju varo i
Cariin Grad.

Sijarinska banja

Radovan Tanaskovi

Dragan Deni

Kada je u meni sazrela ideja

o zajednikom nastupu na tritu
turizma, vie ne mogu govoriti
samo o Prolom banji, kao zasebnoj
turistikoj destinaciji, nego me misli
po inerciji vode ka Djavoljoj varoi,
Cariinom gradu, Brestovakom
jezeru, Sijarinskoj banji, i svim drugim
turistikm potencijalima na Radanu,
njegovom uem i irem okruenju.
Radovan Tanaskovi,

Direktor Sektora za razvoj turizma u Planinki

Hotel u Prolom banji,

D. Bosni

ijarinska banja je poznata

bila i starim rimljanima, koji su
boravili na ovim prostorima, to
pokazuju ostaci njihovih kupatila,
te se pretpostavlja da su u vreme
Vizantije dolazili imuniji stanovnici
Cariinog grada da se ovde
odmaraju i koriste lekovita svojstva
banjskih izvora. Tim tadanjim
posetiocima nije mogao da
promakne jedinstveni gejzer na
Balkanu, ije vode iz utrobe zemlje
izbijaju ka nebu u visini od 12m.
Danas je tu je sportski centar,
sa olimpiskim bazenom i bazenom
za vaterpolo, terenom za mali
fudbal i koarku. Posetioci mogu
pored korienja usluga terapije
termalnim vodama, imati i razne
vidove rekreacije.
Kada preko leta u banju
doe veliki broj turista, pored svega
to je nesebino ponudila priroda,
ljudi banje organizuju za goste
Gejzerske noi, sa muzikim
sadrajem, koje se zavravaju na
Svetog Iliju, drugog avgusta, sa
zajednikim venanjem mladenaca
ispod gejzera. Kao poklon, mladenci
dobijaju medene dane u
banjskom hotelu.

Gejzir u Sijarinskoj banji,

D. Bosni

Dragan Deni,

Turistika organizacija Medvedja

Odrivi razvoj turizma

aposlena sam u Centru

za regionalni razvoj Jablanikog
i Pinjskog okruga u Leskovcu.
Cilj nae organizacije je podrka
optinama na jugu Srbije, kojih
ima trinaest, u odrivom socijalnoekonomskom razvoju, uz davanje
stratekih saveta, tehniki Know-how,
kao i pruanje podrke u realizaciji
regionalnih projekata.
U 2011. godini zapoet je
projekat za unapreenje razvoja
turizma na teritoriji Radan planine,
uz finansijsku pomo Austrijske
razvojne agencije (ADA). Na prvi
uspeh je da je pet optina (Bojnik,
Kurumlija, Lebane, Medvea i
Prokuplje) povezano kroz preko
250km peakih i biciklistikih staza
namenjenih za planinski biciklizam.
Mapa peakih staza i
broura stanodavaca ve sada
posetiocima umnogome
olakavaju orijentaciju na Radanu.
U realizaciju projekta ukljuili su se
mnogi stanovnici ovog podruja,
koji su veoma aktivno i kreativno
doprineli kako zatiti, tako i
odgovornom korienju potencijala
planine Radan u svrhu odrivog
razvoja turizma.
ta su nai dalji planovi?
elimo da Radan, u saradnji
sa ljudima koji ive na ovoj teritoriji,
populariemo kao destinaciju za

Dobrila Sudimac Mratinkovi

odmor i ouvanje zdravlja, koja uz

to nudi mogunost za mnogo
raznih doivljaja.
Brojni uesnici naih peakih
i biciklistikih manifestacija nam
potvruju da se sa ovakvom
ponudom nalazimo na pravom
putu.
To to smo za ovako kratko
vreme toliko toga postigli ini nas
ponosnima, ali istovremeno smo
svesni i injenice da smo tek na
samom poetku. Bie nam izazov
da kontinuirano pratimo razvoj
odrivog turizma i da za nae goste

proirimo i kvalitativno poboljamo

paletu nae ponude.
Istovremeno cilj nam je i
poboljanje ivotnih uslova ljudi na
Radanu, uz prave inicijative,
projekte i investicije.
Ja se ve radujem narednoj
etnji Radanom. Pozivam i Vas
pridruite nam se!
Dobrila Sudimac Mratinkovi,

Savetnik
Centar za razvoj Jablanikog i
Pinjskog okruga

Radionica,

B. Jovanovi

Turisticke
karte i broure,

B. Jovanovi

Putokazi,

B. Jovanovi

Tradicija

Slobodanka Pavlovi

otreba da se sauva ono

to je vredno, a to se moe nazvati
tradicijom okupila nas je oko
zajednike ideje. Tako je formirano
Udruenje ena RUA u Lebanu.
Negujui stare zanate i stalno se
vraajui rukotvorinama naih
predaka, pokuavamo da iroj
javnosti pribliimo vrednost onoga
to preti da bude zaboravljeno.
Put nas je poveo ka naim selima,
naroito onim planinskim, koja
najbolje odolevaju modernizaciji i
promenama.

Tradicionalno skladitenje luka,

D. Bosni

Tradicionalna kua na Radanu

jednu peaku stazu i dali joj ime

Na putu rukotvorina. Ova je staza
postala prvenac projekta Razvoj
peakih i biciklistikih staza na
Radan planini. Interesovanje za
doivljajem tradicionalnog je veliko,
upravo zbog autentinosti koju
prua sadraj na peaenju.
Nai gosti su, etajui
stazama sela na obroncima Radan
planine, uivali u blagoj i pitomoj
prirodi, i sretali se sa ouvanom
tradicijom u spremanju hrane, izradi
predmeta u starim zanatima,
autentinim folklorom ovog kraja,
starim graditeljstvom, koje je
Turistika organizacija optine
Lebane ovekoveila u svom
projektu Atlas starog gradteljstva.
Zadovoljstvo mi je da nae
vrednosti predstavim posetiocima,
a naroito gostoprimstvo u seoskim
domainstvima, gde ljudi pokazuju
otvorenu elju da podele sa gostom
sve to znaju i ponude to imaju.
Mi se stalno vraamo u sela
na Radan planini, moda ve
naviknuti na neto to je drugaije
a dobro.

Ono to zovemo tradicijom, u selima na Radanu

ivi svojim prirodnim tokom
i prisutna je svakog trena
u ivotu planine i njenih
stanovnika. Umea, vetine,
zanati, kako je postajalo
nekada, postoji i danas.
Imamo atmosferu jedne
kulture koja jeste stara, ali
sveprisutna. Ocevi
prenose

svoja znanja na sinove, majke

i bake na svoje erke i unuke,
jedan prirodni sled kojim se
cuva
nasledjeno.

Kada smo povezali pet

podradanskih sela sa onim to
neguju u svojim atarima, dobili smo

Proizvodi od pustovane vune,

B. Jovanovi

Crkva na vrhu Sveti Petar,

B. Jovanovi

Slobodanka Pavlovi,

Udruenje ena RUA

Ivstiniana Prima

se razvijeno iroko podgrae

namenjeno populaciji koja je
opsluivala grad. Ceo prostor je bio
branjen suhozidanim bedemom i
rovom, koji se danas jasno prate sa
june i istone strane grada. Deo
ovog bedema nazire se i sa
severozapadne strane. Obe
pomenute linije odbrane bile su,
najverovatnije, ojaane palisadom.

ariin grad predstavlja,
slobodno se moe rei, jedini
antiki grad na prostoru Srbije, koji
posetilac moe sagledati u celini.
Ulaz u grad obeleen je kapijama,
a celim putem posetilac se eta
prostranim ulicama sa porticima
koji se otvaraju prema brojnim
crkavama i javnim graevinama
svedoanstvima nekadanjeg sjaja
paleovizantijske metropole.
Cariin grad je podignut
ex nihilo u prvoj polovini 6. veka u
severozapadnom delu provincije
Sredozemna Dakija, nedaleko od
granice sa Dardanijom. Izgraen je
u ruralnoj oblasti i predstavlja
jedinstven primer kasne urbanizacije
na prostoru severnog Ilirika
centralnog Balkana.
Cariin Grad je sagraen na
izduenoj i uzvienoj gredi, duine
preko 500 m i irine 150-200 m, koja
dominira okolinom i koju sa istone
strane uokviruje Cariinska, a sa
zapadne Svinjarika reka. Urbano
jezgro, povrine oko 8 ha, zauzima
vrh grede i opasano je sa tri prstena
bedema izgraenih od kamena i
opeke koji su uokviravali tri celine:
Akropolj, Gornji grad i Donji grad.
Primarna funkcija ove fortifikacije
bila je zatita javnih objekata
i zvaninih rezidencija, vanih
dravnih institucija, kao to su crkva i
vojska. Oko urbanog jezgra nalazilo

Ceo kompleks, povrine

oko 20 ha, uokviruje zanatski
centar, sa konstantovanim
peima za izradu opeka i onih
za obradu metala, koji se razvio
uz obale reka.
Osim toga, na Svinjarikoj
reci bila je podignuta brana sa
jezerom. Mreu direktne odbrane
grada inile su fortifikacije, u neposrednoj blizini. Na istoku se nalazilo
utvrenje na uzvienju kod Sv. Ilije,
zatim osmatranica na lokalitetu
Kulite-Jezero, na severu utvrenje
kod Sakicola, a na jugozapadu
Gornje Gradite u Svinjarici.
Pretpostavlja se da ruevine
Cariinog Grada predstavljaju

dr Vujadin Ivanievi

nekada znaajan regionalni centar

Justinijanu Primu, mesto koje je
podigao car Justinijan I s ciljem
ovekoveenja kraja svog roenja.
Gradu je, prema XI noveli, bilo
predodreeno da postane sedite
prefekta pretorije Ilirik, a istim
zakonom car je eleo da novu
prestonicu podigne u rang
arhiepiskopije sa jurisdikcijom nad
celom Dakom dijecezom i
Makedonijom II. Preseljenje
prefekture u Justinijanu Primu ostalo
je, usled nesigurnosti izazvanih
upadima varvara na teritoriju
Balkana, mrtvo slovo na papiru.
Ipak, gradu su, prema CXXXI
noveli, potvrene prerogative
arhiepiskopa Justinijane Prime, a
njegova vlast je bila usmerena na
Daku dijecezu.
Justinijana Prima ostala je
prevashodno crkveni administrativni
centar i garnizonski grad, kao i
vaan centar oblasti.
dr Vujadin Ivanievi,

Arheoloki institut Beograd

Kapitol,

B. Jovanovi

grad,
Caricin
B. Jovanovi

Pretpostavlja se da ruevine
Caricinog
Grada predstavljaju nekada

znacajan
regionalni centar Justinijanu

Primu, mesto koje je podigao car

Justinijan I s ciljem ovekovecenja
kraja

svog rodjenja.

Djavolja Varo

a mene prijatelji esto
u ali kau da sam gradonaelnik
Djavolje varoi, a ja sam inae
upravnik spomenika prirode
Djavolja varo, koja je zasebna
radna jedinica u DOO Planinka iz
Kurumlije. Ovim poslom se bavim
od 2008 godine, kada je glasanje
za izbor 7 novih svetskih uda prirode bilo u toku. Djavolja varo se
nalazila meu prvima na listi.
Turiste u Djavolju varo najvie
privlae dve retke prirodne pojave:
zemljane piramide koje nastaju
erozijom tla, a u prirodi deluju vrlo
atraktivno i dva izvora jako kisele i
raznim metalima prezasiene vode,
kakvih u svetu ima malo.

posetioci imaju priliku da uju tu

priu i mnoge druge kao i onu o
udnim i nesvakidanjim zvucima,
koje su nekada davno ispriane, a
danas se prepriavaju.
U poslednje tri godine
Djavolja varo je najposeenija
turistika destinacija ove vrste u
naoj zemlji. Postepeno se poveao
broj turista koji dolaze na vikend
turizam sa noenjem u Prolom
Banji. Oko 15% ukupnog broja
turista su iz inostranstva koji dolaze
iz raznih zemalja, a najvie
orgazovanih grupa je iz Poljske i
Bugarske.

Radoje Stepanovi

Stubovi Djavolje varoi, kojih

ima preko dvesta, uvek pruaju
posetiocu drugaiji dozivljaj, jer
zavisno od koliine i vrste svetlosti,
Djavolja varo uvek drugaije
izgleda. U razliitim delovima dana
prua drugaiju percepciju
kod posmatraa Perspektiva
turistike ponude Djavolje varoi
je udruivanje turistike ponude
Radanskog podruja, to prua
turistima bogat i raznovrsni program
i doivljaj.
Radoje Stepanovi,

upravnik spomenika prirode Djavolja varo

Pogled ka Djavoljoj varoi,

B. Jovanovi

Veliko interesovanje
turista je i za legende o
Djavoljoj varoi, kad ih cuju

ne mogu odoleti a da ne vide

i sami se uvere u cudnovatost

izgleda varoi i osete

atmosferu mesta zbog kojeg se
ispredaju price
i legende.
Najpoznatija legenda o
Djavoljoj varoi je ona koja govori
o okamenjenim svatovima koje je
Sveta Petka sprecila da posluaju
Djavola i uine rodoskrnavljenje
venavajui brata i sestru. Svi

Djavolja varo nou,

D. Bosni

Djavolja varo,

D. Bosni

Stubovi Djavolje varoi,

D. Bosni

Najpoznatija legenda o Djavoljoj

varoi je ona koja govori o okamenjenim svatovima koje je Sveta Petka
sprecila
da posluaju djavola i ucine

rodoskrnavljenje vencavajui
brata i

sestru.

Zvezde

Vojislav Gruji

Zato zvezde u tvom

ivotu?
U zvezdama ima neto
misteriozno, neto nepoznato. Nude
puno mogunosti. Svaka zvezda
ti nudi mogunost da postoji neki
novi ivot oko nje. Neka druga vrsta,
drugi predeli. Zna to su ti kao
granice, granice u kosmosu. Kao
kad ovde eta planinom, od
mesta do mesta, od vrha do vrha.
Svaka ta taka ti otvara novi vidik.
Tako istraujui zvezde, idui od
jedne do druge, prouavajui ih
ire ti se vidici. Kada izaem na
vrh, dolazim do mesta na kome se
otvara novi horizont, novi vidik.
Kakve veze imaju Radan i
zvezde?

U blizini Radana postoji

opservatorija. Koja e biti otvorena
za posetioce. U ovoj oblasti je
najmanje svetlosno zagaenje.
Mleini put se na Radanu vidi
odlino. Seam se da kad sam
bio mali, da je nebo bilo zeleno od
zvezda. Voleo bih da provedem
jednu no na onom malom
vrhu (Kamenjaru), da meditiram
posmatrajui zvezdano nebo.
Jedne veeri, posle celodnevne etnje planinom sedeli
smo na terasi moj mlai brat i ja i
posmatrali letnje nono nebo.
Posmatranje je upotpunjavala pria

Prilikom posete, za vie informacija kontaktirati:

Na Radanu sam prvi put

verovatno, video Mlecni
put.
Moj otac mi je dok sam bio mali
pokazivao neke od zvezda, a ja
gledam i nemam pojma na koju
misli jer je nebo nad Radanom
prepuno zvezda u vedroj noi.
u kojoj bi sporadino razmenili po
koju misao. to smo vie gledali i
to su nam se oi vie navikavale
na dubinu noi, to smo vie mislima
bili blii zvezdama. Bljetava svetlost
nas je odjednom zaslepela i uli

A. Temper

Vlajkova 199, 16000 Leskovac

+381 (16) 233 441
+381 (16) 233 440 (fax)
www.centarzarazvoj.org

Turistika organizacija optine Bojnik

Trg slobode 3, 16205 Bojnik
+381 (16) 821 214 (lokal 116)
+381 (16) 821 829 (fax)
turizam@bojnik.org.rs

Turistika organizacija optine Lebane

Cara Duana 55, 16230 Lebane
+381 (16) 847 160
+381 (16) 843 083 (fax)
tolebane@gmail.com

Turistika organizacija optine Medvedja

I. Markov

Vojislav Gruji,

diplomirani astrofiziar
biciklista

temper@3etravel.me

Blagoje Jovanovi

blagoje342@gmail.com

Vojislav Gruji

vojislav.grujic@gmail.com

Dobrila Sudimac Mratinkovi

dobrila.sudimac.mratinkovic@centarzarazvoj.org

Milomir Ljubi

drmljubic9@gmail.com

Radovan Tanaskovi

radovan.tanaskovic@gmail.com

Radoje Stepanovi
info@djavoljavaros.com

Ruica melcerovi

Turistika organizacija optine Prokuplje

Saa Dajevi

Planinka a.d. - Kurumlija

Nono nebo nad Radanom,

Angelika Temper

Kralja Milana bb, 16246 Sijarinska Banja

+381 (16) 891 348
tom@medvedja.org.rs

Ratka Pavlovia 84, 18400 Prokuplje

+381 (27) 334 049
+381 (27) 334 243 (fax)
topkoffice@open.telekom.rs

smo poznati glas naeg oca koji

nas je upitao: ta radite momci?
Hoete li da vam upalim svetlo?.
Bljetava svetlost je naravno bila od
sijalice koju je upalio i pre pitanja.
Za kratko vreme se ponovo
vratila harmonija dubine noi, ali
nam se drutvo povealo za
jednog lana. elim da mi Radan
ostane takav... da i drugi osete
spokoj Radana u sebi.
Opservatorija,

Centar za razvoj Jablanikog

i Pinjskog okruga

Kosovska 44, 18430 Kurumlija

+381 (27) 381 344
+381 (27) 381 512
info@planinka.rs
www.planinka.rs

smelcerovic76@gmail.com

s.dajevic@gmail.com

Slobodanka Pavlovi

udruzenjezenaruza@gmail.com