Sadraj

Uvod.....................................................................................................................................4
1. Pranje novca definisanje osnovnih pojmova...............................................................5
1.1.

Postupak pranja novca..................................................................................7

1.2.

Faze pranja novca.........................................................................................7

1.3.

Faza ulaganja................................................................................................7

1.4.

Faza prikrivanja............................................................................................8

1.5.

Faza integracije.............................................................................................8

2. Prevencija pranja novca..................................................................................................9

3. Indikatori pranja novca.................................................................................................11
4. Uloga banaka u pranju novca.......................................................................................12
4.1.

Uslovi poslovanja u poreskoj oazi..............................................................14

4.2.

Oporezivanje off shore biznisa...................................................................17

4.3.

Borba protiv poreske oaze..........................................................................18

5. Indikatori koji pomau da banka prepozna pokuaj pranja novca................................19

6. Domae regulative i institucije.....................................................................................22
6.1.

Zakon o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma.......................22

6.2

Zakon o visokotehnolokom kriminalu......................................................24

6.3.

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela........................26

6.4.

Uprava za spreavanje pranja novca..........................................................29

7. Meunarodne institucije za spreavanje pranja novca.................................................30

2

7.1.

Istorijat i definicija FIU-a...........................................................................30

7.1.1. FATF..........................................................................................................30
7.1.2. Evropska Unija...........................................................................................32
7.1.3. Vee Evrope...............................................................................................33
7.1.4. Ujedinjene Nacije.......................................................................................33
7.1.5 Definicija FIU-a..........................................................................................33
8. Finansijske i kreditne institucije kao kljuna karika u borbi protiv kriminala.............34
9. Pranje novca kao krivino delo u naem krivinom zakonodavstvu............................36
Zakljuak............................................................................................................................39
Literatura............................................................................................................................40

Uvod

Pranje novca je proces prikrivanja ilegalnih izvora prihoda ostvaren putem krivinih
radnji, u cilju ukljuivanja tih prihoda u tokove legitimnog finansijskog poslovanja. Pitanje
pranja novca je integralno povezano sa problemima korupcije, organizovanog kriminala,
finansijske prevare, verca i drugih krivinih dela usmerenih na ostvarivanje profita. Ovaj
problem uzrokuje ozbiljne posledice ukoliko se ne reava na adekvatan nain. Sposobnost
kriminalaca da prikupe i legitimiziraju dobit moe dovesti do podrivanja demokratskih institucija
i zloupotrebe ekonomskih sistema. Ilegalno steeni prihodi omoguavaju kriminalcima da razviju
svoju politiku i ekonomsku mo i to na raun potenih graana i legitimnog poslovanja. Zemlje
koje na adekvatan nain ne reavaju pitanje pranja novca su ustanovile da su zvaninici u tim
zemljama takoe podloni korupciji, pa da radi toga dolazi do potpunog prekida legitimnih
meunarodnih investicija. Prema tome, programi za borbu protiv pranja novca predstavljaju i vie
od jednostavnog sredstva za sprovoenje zakona, koje se koristi u sluaju prihoda steenih
krivinim radnjama. Oni predstavljaju sutinske komponente u procesu zatite demokratskih
institucija i ekonomskih sloboda svake zemlje.
U sluajevima kada je imovinska korist steena izvrenjem krivinog dela, kriminalac ili
organizovana kriminalna grupa, trae nain da koriste steeni novac ili imovinu tako da svojim
aktivnostima ne privlae panju nadlenih organa. Stoga vre itav niz transakcija sa krajnjim
ciljem da se navedeni novac ili imovina prikau kao zakonito steeni. Novac u ovom procesu
esto menja svoj oblik i prebacuje se sa jednog na drugo mesto. Pranje novca je proces koji
prevazilazi nacionalne granice, te i mehanizmi borbe protiv ovog oblika kriminala moraju imati
meunarodni karakter. Pranje novca se dogaa svuda u svetu i nije verovatno da e nestati.
Kriminalne grupe e uvek imati potrebu da svoja nelegalno steena, prljava sredstva prikau
kao legalna i da ih uvedu u legalne privredne tokove. Banke jesu vaan inilac u spreavanju
pranja novca, ali ne mogu biti jedini oslonac u zakonskoj regulativi. Prethodne godine su
pokazale da perai novca koriste visoko soficistirane metode za svoje operacije kao i da iz godine
u godinu menjaju metode kojima se slue.
Meanje vrueg i istog novca, stvara nezdravu simbiozu legalnog i kriminalnog
drutva, iako se na samom poetku tog nesrenog braka stvara privid da zemlja napreduje. U
sledeoj fazi perai novca stiu ugled, mo i uveavaju svoj profit teei krajnjem cilju, odnosno
preuzimanju i kontroli celokupnog finansijskog i privrednog sistema. U takvoj situaciji drava
nema problema sa kriminalom ve kriminalne organizacije poseduju i kontroliu dravu. Pranje
novca gotovo nikada ne predstavlja problem samo jedne drave, to je najee multinacionalni
problem. Razmena informacija, meudravna saradnja, formiranje dravnih crnih listi fantomskih
firmi, peraa novca, kriminalaca, pripadnika organizovanog kriminala, pripadnika teroristikih
organizacija i njihova razmena sa drugim dravama i relevantnim organizacijama predstavlja
poetni korak u tekoj i mukotrpnoj borbi za spreavanje pranja novca. Drava mora da pokae
da je spremna da se u duhu najbolje prakse u svetu uhvati u kotac sa tim problemom jer dok je
sa postojanjem prljavog novca komplementarna, njegovo pranje se oznaava kao nain
legalizacije.

1. Pranje novca definisanje osnovnih pojmova

Pojam pranja novca potie od engleske rei money laundering, to znai legalizacija
kapitala steenog kriminalnom delatnou. Pritom se misli na finansijske transakcije koje se vre
4

da bi se prikrilo stvarno poreklo novca i drugih oblika kapitala na tritu. Taj proces ini
falsifikovanje finansijske dokumentacije i manipulacije u sistemu meubankarskih transakcija.
Najee se ispoljava u vidu utaja poreza, ilegalne trgovine drogama i orujem, ali i
organizovanju nelegalnog kockanja, prostitucije itd.
Termin ,,pranje novca prvi put se pojavio u Sjedinjenim Amerikim dravama tokom
perioda prohibicije (vreme zabrane toenja alkohola) tridesetih i etrdesetih godina dvadesetog
veka, kada su kriminalci zaraeni novac od ilegalne proizvodnje i krijumarenja alkoholnih pia
prikazivali kao zaradu koju su ostvarili u lancu svojih perionica za pranje rublja i automobila.
Zbog toga je sam proces nazvan kao ,,pranje novca, odakle ga je preuzela kriminoloka nauka.
Postoje mnoge definicije ove pojave, tekstualno razliite ali u sutini sline, u pojedinim
delovima ak identine. Zbog toga nema velikih problema kada su u pitanju shvatanja, i
odreivanje sadraja pojma pranje novca. Jo 1984. godine komisija predsednika Sjedinjenih
Amerikih Drava za organizovani kriminalitet definisala je ,,pranje novca kao proces kojim
neko prikriva postojanje, ilegalno poreklo ili ilegalnu upotrebu prihoda, da bi ga prikazala na taj
nain da izgleda kao legalan.1
Na osnovu spiska zemalja koje su oznaene kao poreski raj, po ulaganjima prednjae
Ujedinjeni Arapski Emirati, Mongolija, Severna Koreja, Devianska ostrva, Sejelska ostrva,
Lihtentajn, Gibraltar i Maralska ostrva. Visoko se kotiraju i ostrvo Niue, ostrva Belize, Vanuatu,
Svalbard i Jan Majen ostrva, Tuvalu, Turks i Kaikos ostrva, Kongo, Bahami, Obala Slonovae,
Liban, Libija, Monako, Ruanda, Nepal, Grenada, Bocvana, Bruneji, Gvajana.Kajmanska ostrva,
za koja mnogi i ne znaju gde se nalaze, postala su peti svetski finansijski centar posle Njujorka,
Londona, Tokija i Frankfurta, upravo sprovoenjem velikih operacija pranja kriminalnog novca
pristiglog u lokalne banke iz svih krajeva sveta. U Dordtaunu, prestonici Kajmana, u nekim
trenucima banke i osiguravajue kompanije sedele su na imovini od oko 700 milijardi dolara.
Na Kajmanskim ostrvima, sa samo 40.000 stanovnika, ima oko 34.000 registrovanih kompanija i
preko 600 banaka.2
Novi izumi legalizacije novca ogledaju se i kroz otvaranje velikog broja rauna na koje se
deponuje relativno manja suma novca u skladu sa propisima drava. U Nemakoj je to do 10.000
evra, u Sjedinjenim Dravama do 10.000 dolara, za fizika lica bez indentifikacije ulagaa.
Upravo to je dovelo do pojave nove profesije, kurira - trumfova, koji obilaze bankarske altere i
deponuju novac na ime svog gazde u iznosu niem od limita. Na taj nain vlasnici prljavog
novca dobijaju legalan novac, kuriri dobijaju nagradu za obavljeni posao, a bankari dobijaju
novac za dalje obrtanje, odnosno oplodnju. On se ulae i u kupovinu hartija od vrednosti,
institucionalne investitore, uzajamne fondove i ostale finansijske institucije i kreditne ustanove.
Takoe se ulae u hotele, mondenske objekte, umetnine.
Pranje novca je velika opasnost za finansijske institucije koja dovodi u nepovoljan poloaj
privredne subjekte koji posluju na zakonit nain. Definicija utvrena UN-ovom Konvencijom iz
1988. godine3, prihvaena u 166 zemalja, pod pojmom pranja novca obuhvata pribavljanje,
posedovanje ili korienje imovine uz postojanje svesti u vreme prijema da ta imovina potie iz
krivinih radnji ili iz ina sudelovanja u takvoj radnji ili udruivanje sa ciljem injenja, pokuaja
1

Milenovi M., Pranje novca, Puls (Magazin o korupciji), julavgust, 2004., str. 42

Bara Slobodan, Staki Budimir, Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 89

Sl. glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 19/2009

injenja, pomaganja, odobravanjea olakavanja i savjetovanje injenja bilo koje od navedenih

radnji. To je i konverzija ili transfer imovine, uz svest da ta imovina potie iz krivinih aktivnosti
ili iz ina sudelovanja u takvim aktivnostima u svrhu skrivanja ili prikrivanja nezakonitog
porekla imovine ili pomaganja bilo kojoj osobi ukljuenoj u takve aktivnosti da izbegne
posledice svog delovanja kroz skrivanje ili prikrivanje prave prirode, izvora, lokacije,
raspolaganja, kretanja, prava u vezi sa ili vlasnitva nad imovinom uz svest da ta imovina potie
od krivinih radnji ili iz ina sudelovanja u takvoj radnji.
Postoji vie razliitih definicija pojma pranja novca. Oxford English Dictionary (1989)
pod pojmom pranja novca podrazumeva prenoenje gotovog novca sumnjivog porekla uglavnom
u strane zemlje, kako bi se kasnije preko naizgled istih, zakonskih izvora vratio u opticaj.
Ujedinjene Nacije definiu pranje novca kao svako pokrivanje ili pokuaj prikrivanja porekla
novca ili kapitala izvedenog iz kriminalnih aktivnosti. U Meunarodnim instrukcijanma za borbu
protiv pranja novca, pranje novca je definisano kao krivino delo gde se sredstva nastala drugim
krivinim delom skrivaju i transformiu sa namerom integracije istih u legalni finansijski sistem.
Ova definicija Saveta Evrope doneena 1997. godine smatra se opteprihvaenom definicijom.
Dalje, Predstavnika Komisija definie ovaj izraz kao proces kojim neko prikriva postojanje,
ilegalno poreklo ili ilegalna upotrebu prihoda, da bi ga zatim prikazao tako da on izgleda
legitiman.
Perai novca uopteno, ne nastoje da ostvare najviu stopu dobiti na novac koji operu, ve
im je vanije mesto ili investicije koje e im omoguiti najlaku i najbru preradu novca. Tako
novac moe putovati iz zemlje sa dobrom ekonomskom politikom po kojoj se ostvaruju vie
stope dobiti u zemlje s loijom politikom i niim prinosima od uloenih sredstava, tako da se
zbog pranja novca moe dogoditi da se slobodni kapital ulae manje racionalno, to uveliko moe
naruiti postojee ekonomske tokove. Promena u potranji novca - kao rezultat pranja novca, to
se ne odraava u slubenim pokazateljima - moe na nacionalnom nivou izazvati nestabilnost
kamata i kursa. Pranje novca, kao i ostale nezakonite aktivnosti, uslovljavaju regresivnu
distribuciju dohotka i stvaranje velike potroake moi pojedinaca u uslovima opte recesije.
Time se iskrivljuje struktura potronje, pogotovu meu bogatima, i preobraava se postojea
socijalna stracifikacija nastajanjem drutvenih grupa novih bogataa. Velika sredstva koja se
zarauju pranjem novca utiu na porast potranje za luksuznim proizvodima, poveanje cena
nekretnina i nekih potronih dobara, a sve napred navedeno izmeu ostalog pospeuje i inflaciju.

1.1. Postupak pranja novca

Pranje novca moe biti pranje novca na malo i pranje novca na veliko. Kod pranja novca
na malo radi se o malim iznosima novca koji potiu iz kriminalnog delovanja i koji se pere u
zemlji, dok pranje novca na veliko podrazumeva velike iznose novca koji se pere preko veeg
6

broja rauna kod razliitih institucija u vie zemalja. Naime, novac postaje vaan tek kada se
ubrizga u privredni sistem. Najvanija stvar u svemu tome je pitanje porekla novca.
Problemi u vezi pranja novca prisutni su u celom svijetu, ne poznaju dravne granice i
zahtevaju globalna rjeenja. Pranje novca se pojavljuje svugde u svetu ali uvek se nastoje izabrati
zemlje koje ne podravaju FATF4 ali nisu odmakle u implementaciji njegovih preporuka. Iako je
pranje novca svetski problem, postoje znaajne razlike izmeu pojedinih zamalja to se pogotovo
vidi kod zemalja u tranziciji. Zemlje koje su vie ukljuene u svetske ekonomske tokove i koje su
odmakle u procesu tranzicije imaju manjih problema nego zemlje koje kasne s tranzicijom.

1.2. Faze pranja novca

Pranje novca uopteno podrazumeva reavanje, pretvaranje ili ienje novca steenog
kriminalnim aktivnostima, tj. prljavim poslom zaradi novac pa ga uloi i pokae kao prihod.
Na primer, istraivanja Bank of England pokazala su da pranje novca polazi od tehnike
prikrivanja pravog porekla novca i vlasnitva sredstva plaanja, preko tehnike legalnog dolaenja
u posed novca posle obavljenog pranja novca, do tehnike promene oblika sredstava i
oslobaanja od velike koliine novca, koja je steena kriminalom. Ova tehnika pranja novca
sadri tri faze, i to:5 faza ulaganja, faza prikrivanja i faza integracije.

1.2.1. Faza ulaganja

U fazi ulaganja ilegalni profiti se uvode u legalni finansijski sistem. Gotovina pribavljena
kriminalnim poslovima uplauje se na bankovne raune, obino pod izgovorom neke regularne
delatnosti to predstavlja fazu ulaganja. Najee se depoziti ulau zbog nekog legalnog posla,
gde se plaanje obavlja u gotovom novcu, kao to su na primer, garae, luksuzni butici, galerije,
komisioni, restorani, antikvarnice itd. Ukoliko se gotovina stvorena kriminalom pomea sa
prihodima legalnog poslovanja, smanjuje se mogunost brzog otkrivanja vrueg novca. Uplata u
banku novca steenog kriminalom, moe biti izvrena na mnogo naina. Neki od postupaka koji
su karakteristini za fazu ulaganja:
- uplata vrueg novca pod pokriem redovnih gotovinskih prihoda od poslovanja;
- osnivanje lanih, tzv. fantomskih preduzea koja ne posluju i postoje samo kao sredstvo
za uplatu gotovog novca na raune u bankama,
- usitnjavanje velikih suma novca meu saradnicima koji ga polau na raune u iznosima
koji su dovoljno mali ili su ispod zakonskog cenzusa, pa zbog toga nisu sumnjivi
bankarskim radnicima i nisu predmet izvetavanja i posebnog praenja.
U ovoj fazi u novije vreme susree se i kupovina, odnosno preuzimanje preduzea sa
ozbiljnim finansijskim tekoama, iji rauni treba da poslue samo kao tzv. bojler rauni, gde e
se sliti novac prethodno deponovan na raune raznih finansijskih institucija.

1.2.2.

Faza prikrivanja

www.fatf-gafi.org

Kuli Mirko, Finansijska trita Megatrend univerzitet, Beograd, 2003., str. 142

Nakon to je gotovina pretvorena u bankarski depozit, naredni korak u procesu pranja

novca je faza prikrivanja, koja se ostvaruje prebacivanjem sredstava sa jednog rauna na raune
raznih banaka u svetu, prividnih subjekata kao i drugih finansijskih institucija, a sve radi
prikrivanja originalnog izvora i destinacije poetnog kriminalnog kapitala. Novac se premeta
mnogobrojnim transakcijama iji je glavni cilj da se prikrije veza izmeu novca i kriminalne
aktivnosti od koje potiu. Tokom faze prikrivanja u procesu pranja novca obavi se veliki broj
transakcija kojima se novac prenosi po itavom svetu. Mnoge od tih transakcija su besmislene i
za njih se ne moe pronai nikakvo pokrie poslovanja. Prava svrha tih transakcija je da prikriju
tragove kretanja novca i da oteaju posao svakome ko pokua da istrai odakle novac potie.
Kada se novac nae na nekom od rauna, sa njim se radi sve ono to moe da prikrije njegovo
poreklo. U ovoj fazi kupuju se polise osiguranja, daju pozajmice, kupuje skupocena roba,
umetnika dela, akcije, investicioni fondovi, i koriste mnogi drugi finansijski instrumenti.

1.2.3. Faza integracije

Poslednja faza pranja novca kojom on ponovo ulazi u legalne ekonomske tokove je faza
integracije. Novac se ulae u zakonite poslove ili investira, posle ega se javlja kao novac koji
potie od zakonom dozvoljene delatnosti. Popularni metod integracije novca steenog
kriminalom u legalne tokove je kupovina nekretnina, kao to su poslovne zgrade, skladita ili
stanovi. Iako se ovaj novac finansira prljavim novcem, prihod koji se ostvaruje izdavanjem
prostora u zakup nee biti sumnjiv jer je rezultat zakonom dozvoljene delatnosti. Cilj ove faze i
procedure pranja novca je da se novac steen kriminalom prebaci u poslove koje zakon ne
zabranjuje. Jedan od njih je I oivljavanje preduzea koja se nalaze u tekoama investiranjem
ogromnih suma novca. Preduzee nastavlja normalno da posluje koristei novac steen
kriminalom kao svoj kapital. Perai novca primaju dividende i direktorske plate, to su zakoniti
vidovi prihoda. Ovde moramo samo napomenuti da se esto sve tri faze ponekad ne mogu
razlikovati. Pojedine faze pranja novca mogu biti iste ili se jo ee mogu meusobno
preklapati. Kako e se odvijati pojedina faza i koje e se metode pri tom koristiti, zavisi od
raspoloivih mehanizama za pranje i od zahteva organizovanog kriminala koji je taj posao
naruio. U svakom sluaju pranje novca podrazumeva mnogobrojne meusobne razliite tehnike
koje su obino sloene, domiljate i tajne. Zajedniko je da se njima mora sakriti poreklo i ime
vlasnika novca, pa da naruilac eli zadrati kontrolu nad samim postupkom i po potrebi ostvariti
njegovu promenu. Oito se najvie u borbi protiv pranja novca moe uiniti u fazi ulaganja, kadapogotovu nakon prodaje droge na ulici, prodavci ostavljaju sredstva koja su velika i po vrednosti
i po koliini (esto i vea nego to je iznosila i sama droga). Kako se kriminalci moraju liiti
gotovog novca, tu su posebno ugroene ustanove koje primaju depozit.
Tabela broj 1. Faze pranja novca

Evropska zajednica donela je stoga stroge propise po kojima se zahteva identifikacija

stranke koja otvara raun i uplauje, obavezno voenje odgovarajue evidencije o depozitima,
zatim obavetenje nadlenih organa o sumnjivim finansijskim transakcijama.
U SAD-u postoji zakonska obaveza da banke moraju obavestiti nadlena tela o
gotovinskim uplatama na raun u iznosu veem od 10.000 dolara, slian propis postoji i u
Australiji, ali za sada ne postoji u Evropi. Ipak, gotovo su sve evropske zemlje ve promenile ili
upravo menjaju svoje zakonodavstvo, tako da se u sumnjivim sluajevima ne potuje odredba o
bankarskoj tajni, odnosno moraju se nadlena tela obavestiti o finansijskim transakcijama za koje
se opravdano sumnja da nisu u skladu sa zakonom.

2. Prevencija pranja novca

Egmont grupa je meunarodna mrea nacionalnih ureda specijaliziranih za borbu protiv

pranja nezakonitih sredstava. Trajno podrava saradnju nacionalnih ureda, podstie meusobnu
razmenu informacija i iskustava o moguim sluajevima pranja novca. U njenom je sastavu
trenutno 101 nacionalna finansijska obavetajna jedinica koja se bavi sprjeavanjem i
otkrivanjem pranja novca. Jedno od gotovo najvanijih postignua rada grupe jeste stvaranje
zatiene internetske komunikacije. Egmontov meunarodni sigurnosni internetski web sistem
omoguuje lanovima meusobnu komunikaciju putem zatienog e-maila, olakavajui
praktinu i brzu razmjenu podataka u borbi protiv pranja novca. Iako to ne zamenjuje
tradicionalne kanale koji slue za dobijanje dokaza za sudski proces, nadzornim slubama mogu
osigurati korisne informacije u istrazi.
Dakle, cilj je Egmont grupe stvaranje uslova za sigurnu, brzu i zakonski utemeljenu
razmjenu informacija koja slui borbi protiv pranja novca i koja je usmerena na stvaranje mree u
meunarodnoj saradnji ureda. U nastojanju za to veim protokom informacija koje pridonose
otkrivanju pranja novca, potpisan je Memorandum o razumevanju sa kolegama iz Slovenije,
Belgije, Italije, eke, Paname, Litve, Makedonije, Libanona, Izraela, Bugarske, Rumunjske,
Australije, Lihtentajna, Albanije, BiH, Crne Gore, Poljske, Hrvatske, Gruzije i Ukrajine.
9

Korienje Inteligentnog informacijskog sistema obuhvata strategijsku i operativnu

analitiku i vizualizaciju, s krajnjim ciljem detektovanja sumnjivih transakcija putem odreenih
indikatora i dostavljanja obavetenja o sumnjivim transakcijama nadlenim dravnim telima radi
daljeg postupanja, povezujui sumnjive transakcije s kriminalnim aktivnostima pojedinca, grupe
ili organizacije, ukljuujui poznate metode pranja novca.
Sa ciljem podizanja javne svesti o pranju novca kao pretnji koju organizovani kriminal
postavlja drutvu, otkrivanja i spreavanja pranja novca kao uinkoviti instrument u borbi protiv
organiziranog kriminala, Meunarodna zajednica je donela niz konvencija, preporuka i smernica.
Konvencija Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i supstanci,
kojom se razmatra problem i odreuje nain borbe protiv narkotika oduzimanjem profita steenih
od nezakonite proizvodnje i prometa narkoticima, te promovie meunarodna saradnja drava
lanica.
Iako se odnosi samo na ogranien broj dela, tj. samo na promet droge, Beka konvencija
je vana zato to je prvi dokument kojimse kanjava pranje novca.
Konvencija 141. Saveta Europe o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i
oduzimanju prihoda steenog kaznenim delom koja propisuje obavezu oduzimanja profita iz svih
nezakonitih delatnosti i meunarodnu saradnju u zapleni i podeli oduzetih stvari.
Najvaniji deo Konvencije jeste deo koji je posveen meunarodnoj saradnji. lanak 18.
navodi uzajamnu obavezu, pomo pri istragama, usvajanje i primenu privremenih mera za
zaplenu imovine, koja se odnosi na proceduralno pitanje o zahtjevima to ih lanice alju jedna
drugoj, kao i na osnovu za odbijanje.
Konvencija o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju prihoda steenog
kaznenim djelom te o finansiranju terorizma, u kojoj se odreuje finansijsko-obavetajna jedinica
(Financial Intelligence Unit-FIU), obaveza osnivanja FIU i pristup informacijama, takoe
definie mogunost odlaganja obavljanja domaih sumnjivih transakcija i meunarodne saradnje
u vezi sa odlaganjem. Takoe se i propisuje saradnja izmeu FIU radi prikupljanja, analize ili
istraivanja relevantnih informacija o bilo kojoj informaciji koja bi mogla upuivati na pranje
novca
Ova konvencija propisuje je i da FIU moe odbiti zahtev za dostavom informacija, ako bi
na taj nain bila ugroena kaznena istraga koja se sprovodi u zemlji u kojoj je zahtev upuen, ili
kad bi otkrivanje informacija bilo u sukobu sa interesima neke fizike ili pravne osobe.
Smernice Saveta EU o spreavanju korienja finansijskog sistema radi pranja novca
propisuju identifikaciju stranke, dubinsku analizu, verifikaciju i nadzor klijenta stvarnih
vlasnika, limite korienja gotovine, prepoznavanje povezanih, neloginih i sumnjivih
transakcija, obavezu izvetavanja, zabranu objavljivanja informacija, maksimalna zatitu radnika
financijskih institucija od odgovornosti zbog odavanja informacija, osposobljavanje osoblja i
upravljanje rizicima, voenje evidencije i statistike, nadzor i sankcije.
Uredba 1781/2006 propisuje obavezu da informacije o nalogodavcu prate transfer novca
radi spreavanja, istraivanja i otkrivanja pranja novca, kao i finansiranja terorizma.
Cilj Specijalane preporuke FATF-a o elektronskom prenosu novca jeste poboljanje
transparentnosti svih vrsta prebacivanja novca elektronskim putem unutra zemlje i izmeu
zemalja. Ovom Odredbom se propisuje obaveza institucijama koje provode transakciju novca da
uz svaki elektronski prenos novca moraju biti navedene potpune informacije o osobi koja je dala
nalog, njeno ime, adresu i broj rauna. Uredbom se i propisuje obaveza verifikacije svih
prikupljenih podataka o davatelju naloga na temelju dokumenata, podataka ili ostalih dostupnih
informacija.
10

Meunarodni propisi regliu spreavanje pranja novca i finansiranje terorizma,

ukljuujui pravni, finansijski i nadzorni aspekt. Potujui injenino stanje da pranje novca i
finansiranje terorizma mora biti zabranjeno, meunarodne konvencije, smjernice i preporuke
propisuju oduzimanje profita iz svih nezakonitih delatnosti, definiu smernice za regulisanje
razmenu podataka sa drugim dravama i naglaavaju meunarodnu pravnu pomo.

3. Indikatori pranja novca

Pokazatelji sumnjivih transakcija vezani uz transakcije na i kroz bankovne raune6:
1. Otvaranje rauna kada je klijentova adresa izvan lokalnog podruja bez oitog razloga
2. Raun sa velikim brojem malih gotovinskih uplata i malim brojem velikih gotovinskih
isplata
3. Dredstva uloena na vipe rauna konsolidovanih u jedan i prebaenih izvan zemlje
4. Klijent redovno koristi vie lokacija za ulaganje izvan klijentove lokalne poslovnice
5. Klijent preduzima viestruke transakcije istog dana iako to nije standard za tog
odreenog klijenta
6. Aktivnosti na raunu uveliko nadmauje aktivnost predvienu u vreme otvaranja rauna
7. Neaktivni rauni odjednom se aktivno koristi
8. Neobjanjivi transferi izmeu rauna kompanija klijenta
9. Viestruki ulozi na klijentov raun koje su izvrile tree strane
10. Prenos na drugu banku bez davanja detalja o korisniku
11. Davanje jesmtva ili bankovnih menica kao osiguranja za zajmove tree strane koji
nisu ugovoreni pod trinim uslovima
12. Veliki broj razliitih pojedinaca vre gotovinske uplate na jedan raun
13. Povlaenje sredstava ubrzo nakon to su bila odobrena raunu
14. Dranje deonica u kompanijama koje nisu na listi u svrhu investiranja,a gde banka
nema saznanja o poslovanju koje vode te kompanije
15. Klijent zahtjeva zatvaranje rauna i otvaranje novih rauna na svoje ime ili na ime
lana porodice bez ostavljanja papirnog traga
6

Pravilnik o podacima, informacijama, dokumentaciji, metodama, identifikacije i minimum

drugih pokazatelja neophodnih za sprovoenje odredbi o sprjeavanju novca, Sl glasnik, br.
17/05, lan 28.

11

16. Klijent zahtjeva priznanice za podizanje gotovine ili isporuku vrednosnih papira koje
se u stvarnosti nije dogodilo, a odmah nakon toga ulae ta sredstva na istu banku
17. Klijent trai izvravanje platnih naloga s netanim detaljima primaoca
18. Klijent trai da odreena isplata bude rutiranja kroz nostro raune koje dri finansijska
institucija ili na prijelazne raune umesto na svoj vlastiti raun

4. Uloga banaka u pranju novca

S obzirom da je cilj pranja novca skrivanje ilegalno ili prekomerno steenih sredstava,
nastoji se da se odreena sredstva prikazuju kao legalno steena. Sutina svih definicija je da
pranje novca, koje moe biti u raznim vidovima, odnosno putem raznih transakcija, predstavlja
pretvaranje nelegalno steenih sredstava u sredstva koja imaju legalnu formu sticanja.
Poreske slube razvijenih zemalja sastavile su svojevremeno listu zemalja i poreskih
rajeva poznatih po tome to se u njima lako plasira prljavi novac, ne plaa porez i ne pita za
poreklo novca. Poznata amerika banka i finansijska kompanija Merrill Lynch procenila je jo
krajem 1995. da u bankama poreskih rajeva lei oko 1.500 milijardi dolara ili oko 15% bruto
svetskog proizvoda. Na prioritetnoj listi centara za pranje novca, iz 1997, koju je sastavilo US
Department of State (International Narcotic Control Strategy Report) nalaze se: Aruba, Kanada,
Kajmanska ostrva, Kolumbija, Kipar, Nemaka, Hong Kong, Italija, Meksiko, Holandija,
Holandski Antili, Nigerija, Panama, Rusija, Singapur, vajcarska,Tajland, Turska,V. Britanija,
SAD i Venecuela. Koliko je pranje novca znaajna stavka u finansijskim tokovima pojedinih
novoindustrijalizovanih zemalja u razvoju, moe da posvjedoi i procjena da se u Tajlandu
godinje opere 28,5 milijardi dolara prljavog novca, to je ekvivalent oko 15% bruto
drutvenog proizvoda. Tehnike pranja novca su brojne i prilagoavaju se konkretnoj situaciji, ali
po miljenju poznavalaca ove oblasti postoji nekoliko tipinih ema.
Tehnika usitnjavanja (smurfing) koja se zasniva na korienju velikog broja novanih
depozita od kojih je svaki manji od onog za koji je propisana obaveza prijavljivanja (10.000
dolara u SAD). Ovi depoziti se deponuju kod raznih meusobno nepovezanih finansijskih
institucija, da bi se zatim ukrupnjavali slivanjem na centralni raun (master account).
Rauni se esto otvaraju pod lanim imenom. Strukturiranjem transakcija ispod nivoa
propisane evidencije prometa sredstava preko mree sitnih ulagaa (tzv.trumfova) i
prenoenjem preko vie bankarskih rauna, gubi se trag u poreklo novca. Ovde spada i kupovina
bankarskih zapisa, kreditnih pisama i trevelers ekova za manje sume. Pranje novca preko tzv.
fasadnih (shell ili front) kompanija se esto koristi, pogotovo kada su u pitanju vee sume. Ovo
se realizuje tako to prljavi novac stie kod poverenika (trust u smislu finansijskog povjerenika
ili staratelja nad aktivom) ili firme koja slui kao paravan u nekoj zemlji koja ne pravi previe
pitanja o poreklu ili jo uvek vae strogi principi bankarske tajne.
Ova firma prebacuje novac drugoj firmi koja je obino u nekom offshore centru, a koju
zastupaju nominalni vlasnici ili lokalni advokati, da bi se zatim novac transferisao u banku u
12

nekom od bankarskih poreskih rajeva. U zadnjoj iteraciji novac se ulae u neki legalni posao ili
neku uglednu finansijsku instituciju, nerijetko u zemlji odakle je prljavi novac i potekao.
to je vie firmi i banaka ukljueno i vie prebacivanja sa rauna na raun izvreno, to je
poreklu novca tee ui u trag. Ovde je kljuna uloga kompanija fasada koja nemaju nikakvu
stvarnu poslovnu aktivnost, ve se koriste samo za otvaranje rauna u razliitim bankama i
kasnije slue da se preko njih kroz fiktivne poslove prikae da su sredstva potekla iz legalnih
transakcija. Dokumentacija koja prati ovakve transakcije (ugovori o zajmu, bankarske garancije,
kupoprodajni ugovori, banakrski akreditivi i sl.) uglavnom je lana ili pravno manjkava.
Trampa (bartering) ukradene domae robe za legalnu aktivu u inostranstvu uz
odgovarajui diskont nije toliko sofisticirana, ali se i dalje iroko primenjuje. Kupovina hartija od
vrednosti i raznih finansijskih derivata posredstvom brokera je vrlo jednostavna i srazmjerno
ista transakcija. Dovoljno je da se, poto su poznate cene, naknadno saini ugovor o kupovini
i prodaji futures-a i evidentira kod kooperativnog brokera, na koji nain se kreira prividno
legalano steena dobit.
Postoje i druge tehnike kao to je, na primer, kupovina ipova za kocku u kazinima za
ke i zatim njihova zamena ponovo na blagajni kazina za ek, a da kockari i ne okuaju
sreu. Inae, industrija zabave je tradicionalno bila omiljeno sedite peraa novca, zato to
daju odreene usluge kao i banke (odobravaju zajmove, menjaju valute, vre prenos sredstava).
Tu je kupovina strane valute u manjima iznosima za turistika putovanja i njeno iznoenje iz
zemlje preko mree turista ili pretplaivanje depozita za kreditne kartice ili kreiranje visokog
kreditnog bilansa koji se brzo moe pretvoriti u gotovinu u bilo koje vreme i mesto, a da
reputacija firme emitenta kreditne kartice ne pobuuje nikakvu sumnju.
Inae, u finansijskom sistemu perai novca pored banaka koriste nebankarske institucije
kao to su: institucije za odobravanje potroakih kredita, hipotekarne korporacije, lizing
kompanije, firme koje se bave izdavanjem kreditnih kartica, faktoring i forfeting kompanije,
firme koje se bave robnom i kamatnom arbitraom, menjakim poslovima itd. Kao dobra
ilustracija etapa u pranju novca moe da poslui sledea podela Bank of England:
1. Etapa plasmana: Sredstva pribavljena nedozvoljenim aktivnostima deponuju se nekoj
banci ili se koriste za kupovinu hartija od vrijednosti, odnosno aktive u irem smislu
2. Etapa presvlaenja: Deponovana sredstva i aktiva se transferie van granica zemlje,
obino nekoj fasadnoj kompaniji.
3. Etapa integracije: Sredstva ulaze u legalne finansijske tokove preko fiktivnih faktura
ili lanih naloga za otplatu zajmova.
Slina je i podela po metodu ve maine na:
1. Fazu pretpranja kada sredstva ulaze u finansijski sistem ili zemlju gde je slabija
kontrola porekla novca.
2. Faza pranja kada se sredstva koriste za kupovinu legalne aktive.
3. Faza recikliranja u kojoj se sredstva u legalnom obliku vraaju u zemlju porekla.
13

4.1.

Uslovi poslovanja u poreskoj oazi

Off shore zone, poznatije kao poreska oaza, su instrument razvoja ekonomske politike,
koji je nastao kao odgovor na globalna ekonomska deavanja. Po nainu delovanja i
sveobuhvatnosti, kao i posledice koje proizvodi, globalizacija proima celokupnu svetsku
privredu. Meunarodne svetske integracije (MMF, Svetska banka, OECD i druge), kao i mnogi
ekonomisti, smatraju da je globalizacija akatalizator privrednog rasta i pokreta znaajnog rasta
bogatstva. Radi postizanja ciljeva svog osnivanja, poreske oaze moraju da ponude specifine
uslove poslovanja. Ti uslovi su odreeni ravnoteom interesa inostranog investitora i domaih
vlasti, kao i ravnoteom koristi i trokova izazvanih osnivanjem i poslovanjem slobodnih zona.
Uspeh poreskih oaza zavisi od mnogih objektivnih i subjektivnih, spoljnih i unutranjih
faktora i vezan je za razne ekonomske i politike rizike, posebno za specifine uslove
nacionalnog i meunarodnog okruenja. Razlikuju se spoljni i unutranji faktori, s obzirom na to
moe li se na njih uticati ili ne.
Termin offshore bankarstvo odnosi se na zemlje gde se bankarske korporacijske i druge
finansijske operacije vode pod strogim reimom potovanja diskrecionih prava banaka, sa
minimalnim nadzorom vlasti. Ovakav vid pruanja usluga omoguava niz pogodnosti koje se
odnose na otvoren pristup globalnom tritu, poverenje, pogodnosti inostranih ulaganja,
osnivanje fasadnih kompanija, privatnost i potovanje bankarske tajne. Najee navoeni razlog
za osnivanje offshore finansijskih centara jeste pruanje odreenih usluga fiskalnih pogodnosti
fizikim i pravnim licima koji koriste njihove usluge. Takve fiskalne pogodnosti najee se
koriste za legalizaciju ili skrivanje nelegalno steenih sredstava.
Ameriki State Department sainio je listu faktora za kojima bi se poveo potencijalni
pera novca pri izboru bankarskog offshore centra iz kojeg e voditi posao:

ogranien broj zakonom utvrenih prekraja na osnovu kojih istraitelji mogu da

pokrenu istragu o pranju novca,

pravni sistem koji nije proglasio pranje novca ili nije uspeo da sprovede zakon po
pitanju bilo kojeg prekraja u vezi sa pranjem novca,

rigidne zakone o privatnosti bankarskih klijenata,

mali broj zahteva po pitanju identifikacije pri voenju finansijskih transakcija,

brojevima,

mogunost korienja anonimnih rauna, rauna preko ovlaenja ili obeleenih

nepostojanje obaveznog objavljivanja ciljnog korisnika rauna,

nepostojanje obaveznog objavljivanja ciljnog korisnika transakcije,

nedostatak efikasnog praenja protoka novca,

14

nepostojanje obaveznog prijavljivanja transakcija u velikim novanim iznosima,

nepostojanje obaveze prijavljivanja sumnjivih transakcija,

korienje monetarnih instrumenata koji daju sva prava njihovom donosiocu,

razvijen nebankovni finansijski sistem,

mogunost lake inkoporacije, ukljuujui rezervne korporacije, neimovane

deoniare, i/ili deonice koje se isplauju donosiocu,

agencije za regulaciju banaka koje nemaju dovoljan broj zaposlenih, imaju

nedovoljan broj obuenih ili nedovoljno plaene slubenike, i koji imaju ogranienu mo nad
bankama koje su inostrano vlasnitvo, ili se kontroliu iz inostranstva,

domai bankarski sistem koji dozvoljava stranim bankama da kontroliu, poseduju

domae banke ili da njima slobodno raspolau,

sistem primene zakona koji ima ograniene mogunosti spreavanja pranja novca,

vladine ili civilne slube koje su podlone ili spremne na podmiivanje,

mogunost korienja strane valute u lokalnoj ekonomiji,

znaajan promet dragim kamenjem, pogotovo dijamantima.

Nastojanje da se porezi minimiziraju ili izbegnu postoji kod svih poslovnih subjekata i
oduvek su bila primarna tema, nezavisno od toga da li subjekti posluju na nacionalnom ili
meunarodnom nivou. Na meunarodnom nivou poslovnim subjektima je pruena mogunost da
ostvare neplaanje poreza koristei razlike koje postoje izmeu poreskih subjekata razliitih
zemalja. Stoga, mnoge zemlje koriste poreski mehanizam kako bi ostvarile konkurentske
prednosti i time privukle poslovne subjekte. Tako su stvorena poreska utoita ili poreske oaze u
kojima se minimalno ili nikako ne plaaju porezi.
U poslednjim dekadama 20. veka poreske oaze su doivele pravu eksploziju i procvat i
tako postale snana finansijska sredita. Meutim, zbog tih poreskih oaza, mnoge zemlje gube
milione svojih nacionalnih valuta.
Dakle, pod poreskom oazom se smatra mesto u kojem su male poreske obaveze ili ih ak
ni nema. Poreska oaza je drugaije poznata i kao poreski raj, a institucija koja je registrovana za
poslovanje u takvim zemljama jeste offshore kompanija. Poreska oaza moe biti bilo koja zemlja
koja svojom poreskom regulativom i zakonom dozvoljava takvo poslovanje kako fizikim, tako i
pravnim licima.
Domae kompanije, iji su vlasnici i direktori lokalni rezidenti, plaaju daleko vee
poreze. Dakle, povlaene su samo one kompanije iji su vlasnici nerezidenti stranci i koje ne
ostvaruju nikakvu dobiti na tom podruju, tj. ne kupuju niti prodaju robu na tom podruju. Ove
kompanije se bave trgovinom, holdingom, osiguranjem, prevozom, investicijama, fondovima i
finansijama.
15

Poreski raj bez poreza (no tax haven) je ona zemlja koja nema poreze nijedne vrste za
vrste prihoda. Iako nema poreza, te zemlje naplauju samo naknadu za poslove koje su obavile
registrovane institucije. To su sledee zemlje: Bahami, Kajmanska ostrva, Bermudi i druge.
Poreski raj sa niskim porezima (low tax haven) se moe prepoznati po tome da se u njima
oporezuje dobit pravnih osoba, bez obzira gde je ostvarena. Osnovna prednost ovog tipa poreske
oaze jeste u mogunosti izbegavanja dvostrukog oporezivanja, putem kojih lokalne kompanije
nastoje smanjiti iznos sadranog poreza na prihode, ostvarenog u zemljama sa visokim poreskim
stopama sa kojim su potpisali ugovor. Te zemlje su Barbados, Britanska Devianska ostrva,
Kipar, Holandski Antili, Maarska i Malta.
Poreski raj sa porezima samo na lokalne prinose jesu oaze u kojima se oporezuju prihodi
fizikih lica, tj. dobit pravnih osoba koji je ostvaren iz domaih izvora. Od oporezivanja je
osloboen bilo koji prinos koji je ostvaren u inostranstvu. Ove oaze dozvoljavaju obavljanje
delatnosti i na domaem i na inostranom tritu. Te zemlje su Hong Kong, Irska, Giblatar i
Panama.
Poseban poreski raj (special tax haven) je zemlja koja ima takvu poresku regulativu kao i
druge zemlje, no one imaju zakonodavstvo koje omoguava poseban tretman poput institucija
kao to je IBC (Meunarodna poslovna institucija), to omoguava toj instituciji poresku
olakicu. Te zemlje su Austrija, SAD, Holandija, Luksemburg, kao i Velika Britanija.
Poreski subjekti moraju voditi rauna prilikom odabira poreske oaze. Znaajni elementi
prilikom odabira jesu politika i ekonomska stabilnost vlade, poreska regulativa i poreski
sporazumi, visok stepen diskrecije i privatnosti tokom poslovanja, podruje poreske oazye mora
imati dobru meunarodnu reputaciju po veoma striktnim zakonima o bankarstvu, a mora se voditi
rauna i o jednostavnom, brzom, lakom osnivanju i voenju kompanija, kao i jeziku i
komunikaciji.
Svaka od poreskih oaza ima svoju specifinost i posebnost, pa su se tako pojedine zemlje
specijalizovale za odreene delatnosti, kao na primer: za pomorstvo su se specijalizovale
Liberija, Malta, Gibaltar i Panama; za osiguravajua drutva Barbados, Bermuda i Vermont; za
holding kompanije Holandski Antili, vajcarska i Urugvaj; za fondove Kajmanska ostrva,
Panama i Luksemburg.

4.2.

Oporezivanje off shore biznisa

Za off shore biznis je izuzetno vana poslovna sigurnost kojom se tite i garantuju
imovina, ulog i status nerezidenta u odnosu na poreske propise, kao i garantovano oslobaanje od
devizne kontrole drave u kojoj je registrovana kompanija. Poveanje broja inostranih investitora
uslovljeno je potpunim oslobaanjem od plaanja bilo kakvog poreza. Takav poslovni ambijent
zaokruuje se odgovarajuom zakonskom regulativom kojom se garantuju imovina i poslovni
status firme, politika stabilnost i drugo.

16

Off shore biznis trai off shore banke koje svojim klijentima omoguuju punu sigurnost
kod transfera kapitala i meunarodnih plaanja, kao i otvaranje bankarskih rauna u drugim
svetskim finansijskim centrima bez devizne kontrole i pruanja finansijskih izvetaja centralnoj
banci. Znaajnu ulogu igra i razvijen telekomunikacioni sistem koji omoguava kompanijama
upravljanje poslovima iz bilo kog dela sveta. Za vlasnike off shore kompanija vane su i
razvijene i diskretne mree poslovnih usluga u oblasti prometa kapitala, osiguranja,
raunovodstva, bankastva.
Veoma je vana i injenica koja se odnosi na garantovanje zatite identiteta vlasnika,
diskrecije poslovnih poteza i anonimnosti ulagaa, to drava, na ijoj je teritoriji registrovana off
shore kompanija, mora osigurati na trajan nain ali bez tzv. pranja novca i pokria nelegalnih
poslova.
Da bi bile registrovane, off shore kompanije moraju ispuniti sledee uslove:

vlasnici off shore kompanije moraju biti strani dravljani ili teritorije u kojoj se off
shore kompanija osniva,

osnovane,

moraju biti osnovana sredstvima koja potiu van drave ili teritorije u kojoj su

sav profit koji off shore kompanija ostvari mora biti ostvaren iz poslovanja sa
inostranstvom u odnosu na dravu/teritoriju u kojoj je kompanija osnovana.
Ove uslove mora ispuniti svaki nerezident koji tei da iskoristi prednosti poslovanja u
navedenim institucionalnim okvirima u kojima ne uivaju domai rezidenti.

4.3.

Borba protiv poreske oaze

Rezultat postojanja poreskih oaza je nelojalna ili tetna konkurencija koja dovodi do toga
da je korist poreskih utoita istovremeno teta drugih zemalja koje sprovode normalnu poresku
politiku zasnovanu na naelima zdravog poreskog sistema.
OECD navodi etiri glavne odrednice tetnog poreskog sistema, a time i oaza:
1.

nulta ili vrlo niska poreska stopa,

2.

odvojenost poreske politike od domae ekonomije,

3.

netrasparentnost i

4.

nedostatak efektne razmene informacija.

17

Najbolja odbrana protiv meunarodnog izbegavanja i neplaanja poreza jeste poboljanje

i proirenje mehanizma za meunarodnu saradnju i razmenu informacija. Od 1993. OECD
insistira na promenama u strukturi i transparentnosti rada poreskih oaza, te preti sankcijama za
sve koji ne postupaju po navedenim zahtevima. Meutima, i same poreske oaze se ne pridravaju
svih zahteva (vajcarska vodi preferencijalnu poresku politiku i snano se odupire razmeni
informacija o porezima). Poslovni subjekti moraju primeniti odreene mere u svom poslovanju
kako bi zadovoljavale odreene standarde. Neke od tih mera su: zabrana anonimnih rauna,
finansijske institucije moraju identifikovati svoje stalne i povremene klijente, neophodno je
poboljati administraciju kao i informacioni sistem, da prijave svoje prihode i imovinu koju su
stekli u prolosti, tako to su iskoristili prednost strogih bankovnih Zakona o tajnosti u pojedinim
zemljama.
Komisija za poreske poslove podstie lanice da sprovode i preduzimaju mere kako bi
spreile finansijske institucije od skrivanja anonimnih rauna i istie potrebu identifikovanja
njegovih klijenata, kao i izvrenih transakcija, zatim izmeu poreskih zakona i praksi koje ne
omoguavaju protok i pristup informacijama koje se tiu poreza i poreskih stopa. Komisija
takoe podstie zemlje koje imaju zavisne ili pridruene teritorije ili ako imaju posebne
odgovornosti prema tim zemljama da podstaknu implementaciju i sprovoenje mera u zakonima
tih zemalja.

5. Indikatori koji pomau da banka prepozna pokuaj pranja novca

Obveznici su duni da primenjuju ovu listu indikatora poev od 1. oktobra 2014. godine.
1. Gotovinske uplate ili bezgotovinski priliv na raune fizikih lica i prenos novca u korist treih
lica (pravnih i fizikih) u zemlji i inostranstvu, pri emu se moe zakljuiti da takve transakcije
nisu u skladu sa uobiajenom, odnosno oekivanom aktivnou klijenta.
2. Polaganje veeg iznosa gotovine kao depozita za dobijanje kredita i neoekivani zahtev
klijenta da kredit otplati pre roka (ubrzo nakon odobravanja ili nakon kratkog perioda otplate) u
situaciji kada klijent ne moe da dokae poreklo tog novca ili kada postoji nesklad izmeu visine
tog iznosa i poslovne aktivnosti klijenta.
3. Uplate (gotovinske i bezgotovinske) na raun pravnih lica, a zatim transfer novca sa rauna
pravnih lica na raune fizikih lica, koja se odmah, odnosno u kraem vremenskom periodu po
prijemu gotovinski podiu, a za koje nema ekonomske ili druge logike opravdanosti.
18

4. Transakcije po osnovu datih, primljenih i vraenih avansa koji nisu u skladu sa poslovanjem
klijenta (npr. vraeni avansi po osnovu nerealizovanih kupoprodajnih ugovora).
5. Klijent raspolae novanim sredstvima na raunima ili vri transakcije po razliitim osnovama
koji nisu u skladu sa uobicajenim aktivnostima ili profilom klijenta.
6. Klijent polae gotovinu i stalno daje identinu izjavu o osnovu polaganja za koju postoji
sumnja u istinitost, kao i sumnja u poreklo tako poloenog novca.
7. Klijent vri uestale transakcije po osnovu pozajmice osnivaa za likvidnost preduzea, pri
emu te pozajmice ine veinski izvor finansiranja.
8. Transakcije po osnovu zajmova kojima su prethodile uplate gotovine visokog iznosa i koji su
izvreni istog ili narednog dana po polaganju gotovine.
9. Transakcije po osnovu prometa usluga (npr. konsultantske, marketinke, raunovodstvene,
usluge posredovanja i slino) za koje je teko utvrditi trinu cenu i koji nije u skladu sa
oekivanom, odnosno uobiajenom aktivnou klijenta.
10. Uestao promet u znaajnom iznosu sa licima iz zemalja u kojima se ne primenjuju standardi
iz oblasti spreavanja pranja novca i finansiranja terorima kao i iz zemalja u kojima su na snazi
strogi propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih i poslovnih podataka.
11. Klijent poseduje veliki broj rauna (ili postoji veliki broj ovlaenih lica po raunima) po
kojima vri transakcije sa licima iz zemalja kod kojih vai tajnost bankarskih podataka.
12. Klijent obavlja transakcije sa licima iz drava za koje je optepoznato da je proizvodnja i/ili
prodaja narkotika zastupljena u velikoj meri (npr. Avganistan, Kolumbija).
13. Klijent u poslovanju sa bankom prilae sredstva obezbeenja (npr. garancije, akreditive,
depozite) izdata od strane ofor banke ili banke sumnjivog boniteta, odnosno banke iz zemlje u
kojoj se adekvatno ne primenjuju propisi o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
14. Nalogodavac ili korisnik doznake je dravljanin zemlje u kojoj se ne primenjuju propisi iz
oblasti spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma, ili se nalazi na konsolidovanoj listi
Komiteta za sankcije na osnovu Rezolucije 1267 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Lista tih
zemalja
nalazi
se
na
sledeem
web
sajtu
http://www.un.org/sc/committees/1267/aq_sanctions_list.shtml).
15. Situacije u kojima se iskljuivo angauju ovlaena lica po pitanjima korienja zakupljenih
sefova kod banaka.
16. Transakcije koje obavlja strani funkcioner, lanovi njegove porodice ili saradnici (ovlaena
lica po raunima) kao i esto korienje sefova, lino ili preko ovlaenih lica.

19

17. Uestale transakcije po raunima pravnih lica koje znatno odstupaju od uobiajenog
poslovanja klijenta pravnog lica (npr. sumnja se da klijent pravno lice postaje fiktivni kanal
za distribuciju novca).
18. Situacije u kojima klijent ve due vreme poseduje pasivne (neaktivne) raune i na kojima
iznenada ostvaruje novane prilive koji nisu u skladu sa njegovim dosadanjim ili oekivanim
poslovanjem i sa kojih vri podizanje ili dalje transferie novac.
19. Otvaranje rauna i zatvaranje rauna u kratkom vremenskom periodu, naroito u kombinaciji
sa prenosom sredstava na raun otvoren u drugoj banci.
20. Po raunu klijenta - pravnog lica koje po prirodi svog poslovanja ne posluje sa gotovinom
uoen je poveani broj transakcija polaganja gotovine.
21. Klijent uestalo ili iskljuivo obavlja transakcije na jednake ili zaokruene iznose sa
poslovnim partnerima po raznim osnovama, to moe da ukae na fiktivnost transakcija.
22. Klijent obavlja vie transakcija istog dana u razliitim ekspoziturama ili smenama u
ekspozituri sa oiglednom namerom da prilikom vrenja transakcija izbegne kontakt sa istim
zaposlenima.
23. Korienje rauna fizikog lica za obavljanje poslovne aktivnosti.
24. Klijent ne zna, odbija da prui ili daje nedovoljno uverljive podatke o prirodi poslovanja
klijenta-pravnog lica i identitetu stvarnog vlasnika, naroito ako je u pitanju kompleksna
vlasnika struktura ili ako se vre este promene u vlasnikoj i upravljakoj strukturi bez jasnog
osnova.
25. Prilikom otvaranja rauna klijent ne eli da prui potrebne podatke ili daje falsifikovanu i
nepotpunu dokumentaciju koju je teko verifikovati. Takoe, prilikom vrenja transakcije klijent
nije raspoloen da prui traene podatake o korisniku sredstava kome transferie sredstva ili vri
promenu korisnika na nalogu, previe objanjava i pokuava da obrazloi zakonitost transakcije
ili postavlja pitanja o sistemu kontrole banke ili propisima u oblasti spreavanja pranja novca.
26. Vie fizikih lica otvara raune ili vri transakcije u prisustvu i po instrukcijama istog
fizikog lica.
27. Lice koje je nezaposleno ili za koje se ne raspolae podacima o poslovnoj aktivnosti polae
gotovinu na svoj raun i koristi za kupovinu luksuzne robe, naroito ako tome prethodi vie
manjih uplata u kratkom vremenskom periodu pre kupovine.
28. Transferi sredstava visokog iznosa po osnovu prihoda od vlasnitva sa rauna pravnog lica
koje je u looj finansijskoj situaciji (nema nerasporeenu dobit, posluje s gubicima itd).
29. Uestalo podizanje novca u znaajnom iznosu na bankomatima u visokorizinim zemljama.
20

30. Transakcije za koje su slubenici banke na osnovu iskustva ocenili da nisu u skladu sa
uobiajenim poslovanjem stranke.
31. Zamena vee koliine novanica manjih apoena za novanice veih apoena, naroito ako je
nepoznato ime se klijent bavi.
32. Prilikom odobravanja kredita, garancija, akreditiva u veem iznosu klijent zahteva da banka
stavi hipoteku na imovinu koja nije u njegovom vlasnitvu i u ije se poreklo sumnja.
33. Garancije date klijentu od strane treeg lica koje nije povezano s njim.
34. Klijent (pravno lice ili preduzetnik) ima samo gotovinske transakcije, a nema
bezgotovinskog prenosa.
35. Neuobiajena kupovina i prodaja putnikih ekova.
36. Meusobno povezane transakcije neto ispod limita za prijavljivanje koje u zbiru daju
znaajan iznos akumuliranih sredstava, a koje se uplauju u kratkom vremenskom periodu i
neposredno nakon uplata se prenose u korist drugog lica.
37. Polaganje gotovine neto ispod limita za prijavljivanje ako aktivnosti klijenta nakon tog
polaganja nisu u skladu sa njegovom oekivanom ili uobiajenom aktivnou.

6. Domae regulative i institucije

6.1.Zakon o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma
Zakon o spreavanju pranja novca stupio je na snagu 27.03.2009. godine i ima za cilj
unapreenje postojeeg sistema otkrivanja i spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma kao
i usaglaavanje sa meunarodnim standardima i konvencijama iz ove oblasti.
Obveznici koji preduzimaju radnje i mere za spreavanje pranja novca - Novim Zakonom se
uglavnom zadrava krug obveznika (banke-kastodi banke, ovlaeni menjai, drutva za
upravljanje investicionim fondovima, drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim
fondovima, davaoci finansijskog lizinga, drutva za osiguranje, brokersko-dilerska drutva,
organizatori posebnih igara na sreu u igranicama, preduzea za reviziju), koji su bili propisani i
prethodno vaeim zakonom, s tim to se krug propisanih mera kod obveznika proiruje pored
spreavanja pranja novca i na finansiranje terorizma.
Traenje i dostavljanje podataka od obveznika - Podaci se Upravi dostavljaju bez odlaganja, a
najkasnije u roku od osam dana. Uprava u hitnim sluajevima, kada postoji mogunost
obustavljanja izvrenja transakcije moe da odredi obveznicima i advokatima i krai rok za
dostavljanje podataka.
21

Prijava podataka Upravi za spreavanje pranja novca - Obveznici su duni da prijave Upravi
sve gotovinske transakcije iznad 15.000 evra, kao i sve sumnjive transakcije bez obzira na iznos i
bez obzira da li su gotovinske ili bezgotovinske. Novim Zakonom je propisana obaveza prijave
sumnjive transakcije Upravi i kada se radi o planiranoj transakciji, bez obzira na to da li je ta
transakcija kasnije izvrena ili ne. Uprava moe izdati nalog za privremeno obustavljanje
transakcije u sluaju sumnje da se radi o pranju novca, i prema novim standardima ovlaenje je
proireno i na finansiranje terorizma. Novina je obaveza Uprave da odbije pokretanje postupka na
osnovu inicijative dravnih organa ako u inicijativi pokrenutoj od strane ovih organa nisu
obrazloeni osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.
Ovlaeno lice za obavljanje poslova spreavanja pranja novca - Novim Zakonom definisana
je uloga ovlaenog lica u skladu sa meunarodnim standardima. Lice mora posedovati svojstvo i
iskustvo koji su potrebni za obavljanje funkcije ovlaenog lica i neposredno je odgovorno
najviem rukovodstvu. Ovlaeno lice samostalno obavlja zadatke.
Obaveza sastavljanja liste indikatora - Obveznici i advokati imaju obavezu da sastave i
primenjuju listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da
se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.
Analiza rizika od moguih zloupotreba koje imaju za cilj pranje novca - Jedna od bitnih
novina Zakona koju uvodi Direktiva je tzv. pristup na osnovu procene rizika. Kod razliitih vrsta
stranaka, poslovnih odnosa, usluga koje obveznik prua u okviru svoje delatnosti ili transakcija,
rizik od pranja novca i finansiranja terorizma nije isti. Iz ovih razloga Zakonom je propisana
analiza rizika. Obveznici procenjuju koliki rizik od moguih zloupotreba koje imaju za cilj pranje
novca i finansiranje terorizma, predstavlja odreena vrsta stranke, poslovni odnos, usluga koju
obveznik prua u okviru svoje delatnosti ili transakcija. Grupe rizika se mogu podeliti u tri grupe:
rizik stranke (poslovi koji ukljuuju velike gotovinske transakcije, transakcije bez
ekonomske logike, politiki eksponirana lica);
rizik usluge koju obveznik prua u okviru svoje delatnosti (mogunost da se
korienjem neke usluge opere novac);
rizik zemlje (npr. zemlje sa visokom stopom kriminala) i
Poznavanje i praenje stranke - Zakonom se umesto termina identifikacija stranke uvodi nov
termin, u skladu sa Direktivom, a to je poznavanje i praenje stranke.
Mere poznavanja i praenja stranke - Iz razloga to neke situacije predstavljaju vee, a neke
manje rizike s aspekta zloupotrebe u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma utvrena su dva
posebna oblika radnji i mera poznavanja i praenja stranke:
pojaane radnje i mere i
pojednostavljene radnje i mere.
Utvrivanje i provera identiteta stranke - Provera identiteta stranke, u skladu sa
meunarodnim standardima obuhvata:
utvrivanje identiteta stranke prikupljanjem podataka o stranci (npr. stranka
popunjava obrazac u koji upisuje ime i prezime, adresu, broj line karte),
22

provera identiteta stranke na osnovu verodostojnih, nezavisnih i objektivnih

izvora(javni registri, digitalne potvrde).
Na nov nain se ureuje utvrivanje i provera identiteta stranke koja nije fiziko ili pravno
lice, ve neko drugo lice graanskog prava (npr. skuptina stanara). U ovom sluaju obveznik je
duan da proveri identitet zastupnika, uz njegovo lino prisustvo, pribavi pismeno ovlaenje za
zastupanje, podatke o linom imenu i ostale pojedinosti koje su Zakonom propisane.
Poveravanje odreenih radnji treim licima - Trea lica mogu biti: banke, drutva za
upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilerska drutva,
ovlaene banke i ostala lica odreena Zakonom.
Ogranienje gotovinskog poslovanja - Jedna od novina Zakona je propisano ogranienje
gotovinskog poslovanja, u tom smislu to je propisana zabrana prijema gotovog novca u iznosu
koji prelazi 15.000 evra za sva lica koja prodaju robu ili vre usluge u Republici Srbiji.
Prenos fiziki prenosivih sredstava plaanja preko dravne granice - Jedna od obaveza fizikih
lica propisanih Zakonom je da fizika lica koja prelaze dravnu granicu i pri tom prenose fiziki
prenosiva sredstva plaanja (gotovinu, ekove, menice, hartije od vrednosti) u iznosu od 10.000
evra ili veem imaju obavezu da taj prenos prijave nadlenom carinskom organu
Advokati i advokatska ortaka drutva - Prema Zakonu obaveza advokata i advokatskih
ortakih drutava je da preduzimaju mere i radnje u otkrivanju i spreavanju pranja novca i
finansiranja terorizma. Advokati su duni da provere i utvrde identitet stranaka kada sa strankom
uspostave poslovni odnos, zatim prilikom izvravanja transakcija u iznosu od 15.000 evra ili
veem (ukljuujui i vie meusobno povezanih transakcija koji prelaze vrednost od 15.000 evra)
kao i kada postoji sumnja u verodostojnost podataka koji su prethodno pribavljeni o postojeoj
stranci ili njenom stvarnom vlasniku, odnosno uvek kada postoje razlozi za sumnju u pranje
novca ili finansiranje terorizma.
Nadzor nad primenom Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma - Za
vrenja nadzora nad primenom Zakona ovlaeni su Uprava, Narodna banka Srbije, Komisija za
hartije do vrednosti, Poreska uprava, Trina inspekcija, Devizni inspektorat, Uprava za igre na
sreu, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za telekomunikacije i informatiko drutvo,
Advokatska komora i Komora ovlaenih revizora. Uvodi se novina po kojoj su nadzorni organi
duni da ukoliko u okviru vrenja nadzora nad obveznicima otkriju injenice koje bi mogle biti
povezane sa pranjem novca i finansiranjem terorizma, odmah o tome obaveste Upravu.
Kaznene odredbe - Kazne koje su odreene ovim zakonom su efikasne, proporcionalne i
odgovarajue. Izvrena je podela privrednih prestupa na lake i tee, u zavisnosti od toga da li je
u pitanju krenje osnovnih naela i propisanih zadataka ili su u pitanju povrede manje znaajnih
obaveza ije se posledice lake mogu sanirati.Novani iznos kazni kree se do 3.000.000 dinara
kod pravnih lica, a kod advokatskih drutava i kod preduzetnika do 500.000 dinara, u zavisnosti
od teine prestupa.

23

Znaaj donoenja Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma - Republika

Srbija je donoenjem novog Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma uspela da
odgovori zahtevima koje je pred nju postavila Direktiva Evropske Unije, odnosno da odgovori
obavezi da uskladi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim meunarodnim konvencijama i
meunarodnim standardima iz ove oblasti. Na ovaj nain stvorena je osnova da Uprava za
spreavanje pranja novca zadri svoje lanstvo u EGMONT Grupi. Samo saradnjom Uprave sa
drugim dravnim organima, saradnjom sa obveznicima i potovanjem meunarodnih normi moe
se efikasno delovati i ostvariti i osnovni cilj Zakona - spreavanje pranja novca i finansiranja
terorizma.

6.2. Zakon o visokotehnolokom kriminalu

Ne postoji opteprihvaena definicija kompjuterskog kriminala. U najirem smislu,
visokotehnoloki (ili kompjuterski) kriminal je svaka kriminalna delatnost koja se vri uz
upotrebu raunara i raunarskih sistema i mrea. Opseg ovih kriminalnih aktivnosti je veoma
irok i raznovrstan i podrazumeva razliite vrste nedozvoljenih radnji, od neovlaene distribucije
piratizovanih autorskih dela do viemilionskih kraa i pronevera koje se vre neovlaenim
onlajn pristupom tuim bankarskim raunima. Pored radnji koje su usmerene na pribavljanje
protivpravne imovinske koristi, kompjuterski kriminal obuhvata i aktivnosti koje su uinjene iz
drugih pobuda, kao to su stvaranje i distribucija virusa i malicioznog softvera, objavljivanje
poverljivih poslovnih i linih podataka na Internetu i slino. Imajui u vidu brojnost i
raznovrsnost radnji ijim preduzimanjem je mogue poiniti delo koje bi bilo kvalifikovano kao
delo kompjuterskog kriminala, precizno definisanje ove pojave zahteva izdvajanje odreenih
zajednikih i optih karakteristika koje se odnose kako na radnju izvrenja tako i objekat napada.
Kao sveobuhvatnu funkcionalnu definiciju, mogli bismo da prihvatimo onu koja kompjuterski
kriminal definie kao radnju koja se preduzima uz upotrebu raunara i drugih sredstava
informacionih tehnologija a koja je usmerena na:
neovlaeni pristup zatienom raunaru,
neovlaeno presretanje elektronskih podataka koji su upueni sa raunara ili ka
drugom raunaru,
unitavanje, izmenu i brisanje elektronskih podataka,
ometanje ili onemoguavanje funkcionisanja raunarskog sistema putem
oteenja, brisanja, menjanja ili umetanja elektronskih podataka,
distribuciju nedozvoljenih sadraja,
stvaranje i irenje virusa i malicioznog softvera,
U odnosu na injenicu da li se raunar, sistem ili mrea koriste kao sredstvo za izvrenje dela ili
su objekat na kome se delo izvrava, ponekada se koriste razliiti izrazi da bi se definisala
kriminalna delatnost koja se vri upotrebom raunara:
klasian kompjuterski kriminal kod koga je raunar ili raunarski sistem sredstvo
izvrenja ili objekat napada;

24

Internet kriminal kod koga je zloupotreba mree odreujui faktor (posedovanje i

distribucija deije pornografije, raspirivanje nacionalne i rasne mrnje, neovlaena
distribucija autorskih dela i predmeta intelektualne svojine);
e-kriminal koji se vezuje za zloupotrebu komunikacionih ureajiureaja za
skladitenje elektronskih podataka.
Oblasti borbe protiv visokotehnolokog kriminala u Srbiji najznaajniji pomak uinjen je
osnivanjem specijalizovanih organa na nivou policije, tuilatva i suda. Zakonom o organizaciji i
nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, koji je stupio na
pravnu snagu 25. jula 2005. godine, osnovano je Posebno tuilatvo u okviru Okrunog javnog
tuilatva o Beogradu, posebno sudsko odeljenje u Okrunom sudu u Beogradu i specijalizovana
policijska jedinica pri Slubi za borbu protiv organizovanog kriminala. Mesna nadlenost
navedenih specijalizovanih organa uspostavljena je na celoj teritoriji Republike Srbije, dok je
stvarna nadlenost propisana lanom 3. navedenog zakona i odnosi se na krivina dela protiv
bezbednosti raunarskih podataka propisanih Krivinim zakonikom (glava XXVII) kao i na
krivina dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraaja kod kojih se kao objekat
ili sredstvo izvrenja javljaju raunari, raunarske mree, raunarski podaci, kao i njihovi
proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako je broj autorskih dela vei od 500 ili
nastala materijalna teta prelazi iznos od 850 000 dinara.
Na osnovu stanja pozitivnog zakonodavstva u Republici Srbiji, a imajui u vidu injenicu da
je visokotehnoloki kriminal nov pojavni oblik kriminaliteta, moemo da konstatujemo da je
drava preduzela znaajan i odluan korak u pravcu konstituisanja specijalizovanih organa, kao i
usvajanja odgovarajuih pravnih propisa, prevashodno materijalne prirode, koji predstavljaju
osnov za efikasan krivini progon poinilaca krivinih dela visokotehnolokog kriminala. Sa
druge strane, neophodno je veoma ozbiljno analizirati primedbe i preporuke koje dolaze od
strunih lica koja su angaovana na poslovima otkrivanja i gonjenja raunarskog kriminala, i
izvriti korekciju i dopunu materijalnog i procesnog zakonodavstva koja bi omoguila postizanje
optimalnih rezultata u borbi protiv visokotehnolokog kriminaliteta.

6.3.

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela objavljen je u Slubenom glasniku

RS,br.97/08 od 05.12.2008.godine i primenjuje se od 1. marta 2009. godine. U naem pravu
prihvaen je sistem oduzimanja imovine u krivinom postupku s obzirom da isti ima niz
prednosti, a meu njima je svakako efikasnost, celovitost i injenica da nema ograniavajue
mehanizme.
Svrha - ciljevi Zakona - Ovaj Zakon donet je sa ciljem da se preventivno deluje na vrenje
buduih krivinih dela s obzirom da se oduzimanjem imovine od kriminalne organizacije ista
onemugaava da uestvuje na zakonitom tritu sa dobiti steenom od kriminala, zatim, da se
kriminalnim organizacijama uniti ekonomska mo, da se oteeni namiri iz te imovine, pojaa
primena zakona koriienjem oduzetih sredstava od uinioca u korist drave i radi podsticaja i
jaanja saradnje izmeu organa i slubi u borbi protiv organizovanog kriminala.
25

Uslovi za primenu ovog zakona - Postoje materijalni i formalni uslovi za primenu ovog
Zakona. Jedan od materijalnih uslova odnosi se na krivina dela koja predstavljaju osnov za
primenu odredbi o oduzimanju imovine, koja su taksativno nabrojana, a radi se o tekim
krivinim delima - ima ih ukupno 26. Primena ovog Zakona kod nekih krivinih dela uslovljena
je visinom imovinske koristi koji treba da pree iznos od 1.500.000,00 dinara, gde su izuzetak
krivina dela organizovanog kriminala i trgovine opojnim drogama.Ovo reenje zakonodavca ba
i nije dobro s obzirom da se u praksi najee javljaju sluajevi sa pribavljanjem imovinske
koristi ispod 1.500,000,00 dinara, a da, ne retko, njihov pojedinani zbir, kod npr. krivinog dela
primanja mita, daleko prelazi ovaj iznos. Da bi se oduzela imovina od uinioca, potrebno je da je
izvreno neko od taksativno nabrojanih krivinih dela i da je to utvreno pravnosnanom
presudom. Takoe, materijalni uslov za primenu ovog zakona predstavlja i imovina proistekla iz
krivinog dela. Radi se o imovini okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u
oiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima. Imovinom se smatra dobro svake vrste,
materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo, velike
vrednosti i isprave u bilo kojoj formi, kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo
dobro, prihod ili druga korist ostvarena neposredno ili posredno iz krivinog dela, kao i dobro u
koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomeana. Takoe, da bi se smatralo da je imovina
proistekla iz krivinog dela potrebno je da njen izvorni vlasnik bude okrivljeni, svedok saradnik
ili ostavilac i da je ona u oiglednoj nesrazmeri sa njihovim zakonitim prihodima. Imovina
proistekla iz krivinog dela moe se oduzeti od pravnih sledbenika - naslednika osuenog,
svedoka saradnika, ostavioca ili njihovih naslednika, kao i od treeg lica bilo fizikog ili pravnog,
na koje je preneta kriminalna imovina. Formalni uslovi za primenu ovog zakona su odluke koje
nadleni pravosudni organi donose u odreenim fazama postupka.
Nadleni organi - Organi nadleni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom
proisteklom i krivinog dela su: javni tuilac, sud, organizaciona jedinica Ministarstva
unutranjih poslova nadlena za finansijsku istragu i Direkcija za upravljanje oduzetom
imovinom.
Javni tuilac - Brojna su ovlaenja javnog tuioca. Finansijska istraga pokree se protiv
vlasnika kada postoje osnovi sumnje da poseduje znatnu imovinu proisteklu iz krivinog dela. U
njoj se prikupljaju dokazi o imovini, zakonitim prihodima i trokovima ivota okrivljenog,
svedoka saradnika ili ostavioca, dokazi o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnosno
dokazi o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na tree lice. Znaajna je uloga javnog
tuioca u finansijskoj istrazi, jer se ona pokree upravo njegovom naredbom, a takoe, javni
tuilac rukovodi finansijskom istragom. Na njegov zahtev, Jedinica prikuplja dokaze iz l.15.st.2.
ovog zakona odnosno dokaze o imovini, zakonitim prihodima i trokovima ivota okrivljenog,
svedoka saradnika ili ostavioca, dokaze o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnsno
dokaze o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na trea lica. Takoe, javni tuilac moe
narediti bankarskoj ili drugoj finansijskoj organizaciji da Jedinici dostavi podatke o stanju
poslovnih i linih rauna i sefova vlasnika. Naredbom, javni tuilac moe odobriti Jedinici da vri
automatsku kontrolu podataka o stanju poslovnih i linih rauna i sefova vlasnika.Pored
navedenog, javni tuilac moe podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine kada postoji
opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela bili oteano ili
onemogueno i moe doneti naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom
26

oduzimanju pokretne imovine ako postoji opasnost da e vlasnik raspolagati imovinom pre nego
to sud odlui o zahtevu.Na roitu zakazanom pred sudom, povodom navedenog zahteva javnog
tuioca, tuilac iznosi dokaze o imovini koju vlasnik poseduje, okolnosti o osnovanoj sumnji da
imovina proistie iz kriving dela i okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi njeno kasnije
oduzimanje bilo oteano ili onemogueno. Nakon suptanja optunice na pravnu snagu, a
najkasnije u roku od godinu dana po pravnosnanom okonanju krivinog postupka javni tuilac
podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela.
Organizaciona jedinica nadlena za finansijsku istragu - Jedinica je specijalizovana
organicaciona jedinica MUP-a koja otkriva imovinu proisteklu iz krivinog dela i vri druge
poslove u skladu sa ovim zakonom.Ona svoje poslove vri po slubenoj dunosti ili po nalogu
javnog tuioca i suda. Drugi dravni organi, organizacije i javne slube duni su da prue pomo
Jedinici.
Sud - Nadlenosti suda su takoe brojne:Pretresanje stana i ostalih prostorija vlasnika ili
drugih lica moe se preduzeti, na osnovu odluke nadlenog suda, ako je verovatno da e se
pronai dokazi iz l.15.st.2. zakona.O zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, u zavisnosti
od faze postupka, odluuje istrani sudija, predsednik vea, odnosno vee pred kojim se dri
glavni pretres.Pre donoenje odluke o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, sud e
zakazati roite na koje e pozvati vlasnika, njegovog branioca, odnosno punomonika ako ga
ima i javnog tuioca.Roite se odrava u roku od 5 dana od dana podnoenja navedenog zahteva,
koje e se dovriti bez prekidanja. Po okonanju roita, sud donosi reenje kojim usvaja ili
odbija zahtev za privremeno oduzimanje imovine. Reenjem sud vlasniku moe ostaviti deo
imovine ako bi bilo dovedeno u pitanje izdravanje vlasnika ili lica koja je on duan da izdrava,
u skladu sa odredbama Zakona o izvrnom postupku. Protiv reenja moe se izjaviti alba u roku
od 3 dana od dana dostavljanja reenja, koja alba ne odlae izvrenje reenja. Privremeno
oduzimanje imovine traje do donoenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine. Sud,
kako smo naveli, odluuje i o zahtevu javnog tuioca za trajno oduzimanje imovine proistekle iz
krivinog dela. Odluku donosi vee pred kojim se dri glavni pretres, odnosno predsednik tog
vea. Ovaj postupak je hitan. Kad se vlasnik izjasni da osporava ovaj zahtev ili ako je zahtev
podnet nakon pravnosnanog okonanja krivinog postupka, sud e odrati glavno roite na
kojem e odluiti o zahtevu. Pre odravanja ovog roita, sud e u roku od 30 dana od
pravnosnanosti osuujue presude ili od podnoenja zahteva javnog tuioca zakazati pripremno
roite radi predlaganja dokaza. Po okonanju glavnog roita, sud donosi reenje kojim usvaja
ili odbija zahtev za trajno oduzimanje imovine. Ovim reenjem sud moe da odlui o
imovinskopravnom zahtevu oteenog ije postojanje je utvreno pravnosnanom presudom.
Protiv ovog reenja dozvoljena je alba, koja ne spreava Direkciju da postupi odnsno da
preduzme mere za uvanje i odravanje oduzete imovine. O njoj odluuje vii sud.
Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom - Poslove iz svoje nadlenosti Direkcija vri po
slubenoj dunosti ili po nalogu javnog tuioca. Ona ima svojstvo pravnog lica i moe imati
posebne organizacione jedinice izvan svog sedita. Direkcija upravlja oduzetom imovinom
proisteklom iz krivinog dela, predmetima krivinog dela, imovinskom koristi pribavljenom
krivinim delom i imovinom datom na ime jemstva u krivinom postupku, kao i druge poslove
propisane l.9. ovog zakona. Direkcijom rukovodi direktor koga postavlja i razreava Vlada, na
predlog ministra nadlenog za pravosue.
27

Upravljanje oduzetom imovinom - Po prijemu reenja o privremeno, odnosno trajnom

oduzimanju imovine, Direkcija odmah postupa u skladu sa nadlenostima iz ovog zakona. U
opravdanim sluajevima, direktor moe poveriti upravljanje privremeno oduzetom imovinom
drugom fizikom ili pravnom licu na osnovu ugovora. U postupku prodaje imovine shodno se
primenjuju odredbe zakona koji ureuju izvrni postupak i izvrenje krivinih sankcija. Prodaja
imovine vri se javnim nadmetanjem koje se oglaava u Subenom glasniku RS, odnosno
drugom javnom glasilu. Lako kvarljiva roba i ivotinje mogu se prodati bez usmenog javnog
nadmetanja. Pokretna imovina koja ne bude prodata u roku duem od godinu dna, moe biti
poklonjena u humanitarne svrhe. Novana sredstva dobijena prodajom pokretne imovine uvaju
se na posebnom raunu Direkcije do ukidanja reenja o privremenom oduzimanju imovine.
Takoe, imovina i novana sredstva dobijena prodajom imovine postaju svojina Republike Srbije
kada odluka o trajn oduzimanju imovine postane pravnosnana.
Meunarodna saradnja - Zakon regulie i meunarodnu saradnju u cilju oduzimanja imovine
proistekle iz krivinog dela, koja e se ostvarivati na osnovu meunarodnog sporazuma. Ona
obuhvata pruanje pomoi u pronalaenju imovine proistekle iz krivinog dela, zabranu
raspolaganja i privremeno ili trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela. Nadlenost
domaeg javnog tuilatva, odnosno suda u postupku meunarodne saradnje, odreuje se
shodnom primenom odgovarajuih zakonskih odredaba o meunarodnoj pravnoj pomoi i
izvrenju meunarodnih ugovora u krivinopravnim stvarima. Ovim zakonom, pored ostalog,
propisane su i pretpostavke za pruanje pomoi. Mnogi osporavaju ne samo zakonitost i
ustavnost pojedinih odredbi ovog zakona, ve i celog zakona, a takoe, mnogi smatraju da je
sporna pravna priroda trajnog oduzimanja kriminalne imovine, jer ako je kaznene prirode nema
retroaktivne primene, to znai, da se ovaj zakon ne bi moga primeniti ako se radi o kazni, jer
onda nije blai za uinioca. Meutim, veina je miljenja da oduzimanje imovine ima
imovinskopravni karakter koja ima za cilj uspostavljanje stanja koje je postojalo pre nego to je
krivino delo uinjeno, te da zato nema kazneni karakter i da se odlikuje preventivnim
karakterom. Dakle, ovaj zakon se moe primeniti i na krivina dela koja su izvrena pre njegovog
stupanja na snagu. Ono to takoe ovde treba navesti je i to da po ovom zakonu oduzimanje
imovine nije ogranieno rokom, moe se vriti neogranieno. Zakonom nije predvieno u kom
vremenskom intervalu ta imovina treba da je steena, odnosno od kada datira njeno poreklo.

6.4.

Uprava za spreavanje pranja novca

Uprava za spreavanje pranja novca je finansijsko obavetajna sluba (FOS FIU - Financial
Intelligence Unit) Republike Srbije, nadlena za sprovoenje Zakona o spreavanju pranja novca
i finansiranja terorizma. Uprava prikuplja, analizira i uva podatke i informacije dobijene od
obveznika. U sluaju kada utvrdi da u vezi nekog lica ili transakcije postoji sumnja da se radi o
pranju novca, Uprava obavetava nadlene dravne organe (policija, pravosudni i inspekcijski
organi), radi preduzimanja radnji i mera iz njihove nadlenosti. Na meunarodnom planu,
Uprava aktivno uestvuje u radu Manivala (MoneyVAL), jednog od komiteta Saveta Evrope koji
okuplja strunjake za problematiku spreavanja pranja novca i koji funkcionie na principu
uzajamnih evaluacija drava lanica. Uprava je lan i meunarodnog udruenja finansijskih
28

obavetajnih slubi Egmont grupe od jula 2003. godine. lanstvo je potvrda da je Uprava
zadovoljila meunarodno priznate kriterijume i da je u mogunosti da efikasno i sigurno
razmenjuje finansijske obavetajne podatke sa srodnim institucijama irom sveta. Svi razmenjeni
podaci imaju karakter slubene tajne i mogu se koristiti samo u svrhe i na nain propisan
zakonom. Uprava takoe nastoji da u saradnji sa drugim dravnim organima i obveznicima utvrdi
potrebe za daljom obukom, koja se realizuje kroz seminare i radionice, a ima za cilj uspeniju
primenu zakona u svim njegovim aspektima. Uprava za spreavanje pranja novca tei da u
saradnji sa drugim dravnim organima doprinese jaanju sistema za otkrivanje i spreavanje
pranja novca u Srbiji i ouvanju integriteta finansijskog sistema drave. Od 2007.godine pa do
danas u Srbiji izvrena poreska utaja od oko 15 miliona evra. Offshore poslovanje nije ilegalno u
Srbiji, ali prua puno prostora za malverzacije. Uprava za spreavanje pranja novca nastoji da
otkrije vlasnike offshore kompanija, ali i da uspostavi bolju saradnju sa dravama poreskog raja,
kako bi lake ula u trag novcu koji je ilegalno steen u Srbiji a prebaen preko granice. Sluajevi
pranja novca zastarevaju ve za deset godina i to predstavlja dodatni problem u borbi protiv ovog
oblika kriminala.

7. Meunarodne institucije za spreavanje pranja novca

Borba protiv pranja novca moemo opisati kao igra make i mia. Prljavi novac obino
pronalazi tamne take-zemlje koje imaju loije zakone, slabe institucije ili slabo provedene
zakone. Iako ni uz najvee napore neemo uspeti zauvek iskoreniti pranje novca niti zatrti zloin,
meunarodna saradnja moe spreiti njihove nagrizajue uinke na drutvo, poslovni sektor i
vlast. Ta saradnja se svakim danom poboljava, ali su jo uvek potrebni veliki napori. Usvajanjem
Konvencije o suzbijanju nezakonite trgovine opojnim drogama i psihotropskim supstancama
1988. god., Ujedinjenje nacije su postale jedna od prvih meunarodnih organizacija koje su
upoznale drutvo da je borba protiv pranja novca kljuno pitaje u borbi protiv nezakonite
trgovine drogama. Od razliitih vrsta institucija koje deluju oblasti protiv pranja novca, ovde
emo opisati one koje su poznate zbog svoje specijalizacije i posebnih zadataka koje obavljaju, a
one nose naziv Finansijske obavetajne jedinice-FIU. Ove jedinice su privukle veliku panju,
posebno zbog toga to su omoguile bru razmenu informacija finansijskih institucija i
policijskih organa.

7.1 Istorijat i definicija FIU-a

Konvencija UN-a o suzbijanju nezakonite trgovine opojnim drogama i psihotropskim
supstancama, i Konvencija Vea Evrope iz 1990. god. opranju, pretresu, zaplenjivanju i
oduzimanju prihoda od kriminala, kao dva od najvanijih meunarodnih dokumenata, ipak ne
sadre nikakve pravne odredbe o specijalizovanim organima u ovoj oblasti. Moemo rei, da prvi
29

oblici koji su imali organizacioni karakter i zadatke, to se danas zna da je FIU, javljaju se
relativno rano u poreenju sa vremenom usvajanja navedenih meunarodnih dokumenata.

7.1.1.FATF
The Finanacial Action Task Force on Money Laundering-FATF tj. Radna grupa za finansijske
mere protiv pranja novca je meuvladino telo koje za cilj ima izradu i promovisanje strategija
borbe protiv pranja novca i procesuiranje prihoda steenih krivinim putem da bi sakrilo njihovo
nezakonito poreklo. Osnovan je 1989. god. na Samitu efova drava ili vlada sedam industrijskih
najrazvijenijih zemalja (G7). Takve strateke politike imaju za cilj da spree korienje takvih
prihoda u buduim krivinim radnjama, kao i da onemogue da se njima vri uticaj na legitimne
privredne aktivnosti. FATF trenutno okuplja 26 zemalja i dve meunarodne organizacije.
lanstvo u ovoj Grupi ukljuuje i glavne zemlje Evrope, Severne Amerike i Azije koje
predstavljaju glavne finansijske centre u svetu. Radi se o multidisciplinarnom telu, to je
esencijalno za reavanje pitanja pranja novca, sa mogunou odreivanja politike od strane
pravnih i finansijskih strunjaka i strunjaka u oblasti provedbe zakona. Ovakva potreba za
obuhvatanjem svih relevantnih aspekata borbe protiv pranja novca odraava se u etrdeset
Preporuka FATF-e, odnosno mera sa ijom se implementacijom FATF-a sloila, i preporuuje se
da ih sve zemlje usvoje. Preporuke su izraene jo 1990. god. , a 1996. god. etrdeset preporuka
je revidirano kako bi se uzelo u obzir iskustvo steeno u prethodnih est godina i da bi se odrazile
promene do kojih je dolo u kontekstu problema pranja novca. Ovih etrdeset preporuka daju
osnovni okvir za nastojanje u pravcu borbe protiv korupcije i koncipirana su za univezalnu
primenu. Pokrivaju sistem kaznenog sudstva i provoenje zakona; finansijski sistem , njegove
regulative i meunarodnu saradnju. Od samog poetka osnivanja FATF-e, bilo je poznato da
zemlje imaju razliite pravne i finansijske sisteme, pa sve one ne mogu primeniti identine mere.
Preporuke, stoga , predstavljaju princip za preduzimanje mera koje zemlje implementiraju prema
vlastitim uslovima i ustavnim okvirima, pruajui zemljama fleksibilnost umesto da propisuju
svaki detalj. Mere nisu komleksne, niti teke, ukoliko postoji volja za njihovom primenom. Ne
predstavljaju pretnju ekonomskom razvoju. Zemlje lanice su se jasno opredelile za prihvatanje
discipline, to podrazumeva multilateralno nadgledanje i direktan pregled. Imlementacija etdeset
Preporuka se jednako nadgleda za sve zemlje lanice putem dvojakog pristupa: - godinjeg
samoocenjivanja - detaljnijeg zajednikog procesa u kojem svaka zemlja lanica podlee
pregledu na licu m esta. Osim toga, FATF-u svim zemljama izvrava pregled mera koje su
preduzete u cilju implementacije Preporuka. Ove mere su od osnovnog znaaja za stvaranje
efikasnog okvira borbe protiv korupcije.
etrdeset Preporuka moemo klasifikovati u sledee grupe:
1. Opti okvir preporuka
2. Uloga dravnih i pravnih sistema u borbi protiv pranja novca
Obim krivinih dela pranja novca
Privremene mere i konfiskacija
3. Uloga finansijskog sistema u borbi protiv pranja novca
Identifikacija klijenata i pravila za voenje evidencije
30

 Mere za reavanje problema u zemljama u kojima ne postoje mjere za borbu

protiv pranja novca ili su te mjere nedovoljne
Vea nastojanja finansijskih institucija
Druge mere u cilju eliminisanja pojava pranja novca
Implementacija, uloga regulatornih i drugih administrativnih organa
4. Jaanje meunarodne saradnje
Administrativna saradnja
Drugi vidovi saradnje
Naveemo neke Preporuke, a naroito one koje su imale jak efekat na osnivanje FIU-a i njihove
zadatke.
Finansijske institucije koje sumnjaju da sredstva potiu od kriminalni aktivnosti dune su da
o takvoj sumnji odmah izveste nadlene organe
Finansijske institucije koje izvetavaju o postojanju sumnje, dune su da se pridravaju
instrukcija nadlenih organa
Finansijske institucije su dune da o domaem i meunarodnom novanom prometu iznad
fiksnog iznosa izvetavaju centralnu dravnu agenciju sa kompjuterizovanom bazom podataka,
koja je na raspolaganju nadlenim organima za upotrebu o suzbijanju pranja novca.
Iz druge grupe Preporuka navodimo preporuku koja se odnosi na Obim krivinog dela pranja
novca:
Svaka zemlja bi trebala preduzeti potrebne mere, ukljuujui i zakonske mere, u cilju
kriminalizacije pranja novca u skladu sa Bekom konvencijom.
Svaka zemlja bi trabala proiriti delo pranja novca steenog trgovinom drogama na delo
tekog prekraja. Svaka zemlja bi odredila koja su to teka dela koja e se okvalifikovati kao dela
koja ukljuuju sve elemente pranja novca
U treoj grupi gde se opisuje uloga regulatornih i drugih administrativnih organa nalaze se
definicije koje predviaju sledee:
Nadleni organi koji vre nadzor nad finansijskim institucijama, ili drugi nadleni organi,
duni su osigurati da institucije nad kojima se vri nadzor imaju adekvatne programe zatite od
pranja novca.
Potrebno je odrediti nadlene organe koji e osigurati efektnu provedbu svih ovih preporuka
putem administrativnog nadzora i propisa.
Nadleni organi su duni izraditi smernice koje e pomoi finansijskim institucijama u
otkrivanju sumnjivog ponaanja njihovih klijenata.
U grupi etiri , odnosno jaanju meunarodne saradnje nalazi se Preporuka koja definie jedan od
kljunih zadataka, koji je, od svih nadlenih organa, proveo upravo FIU:
Svaka zemlja treba da uloi napore na unapreenju meunarodne razmene informacija,
spontano ili na osnovu zahteva, koje se odnose na sumnjive poslove, osobe i korporacije
ukljuene u takve poslove, izmeu nadlenih organa.
Neki od uslova za razmenu informacija su sledei:
- Razmena informacija treba da bude reciprona
31

- Obe finansijske obavetajne jedinice treba da podleu slinim obavezama profesionalne,

odnosne slubene poverljivosti
- Obe finansijske obavetajne jedinice treba da vre iste funkcije
- Svrhu i delokrug(-nadlenost) informacija treba da objasni finansijska obavetajna jedinica koja
trai informacije, a razmjenje unormacije treada se tretiraju u skladu sa navedenim delokrugom

7.1.2.Evropska Unija
Slino stanovitima FATF-a u oblasti osnivanja i zaduivanja FIU-a, Evropska unija je
intervenisala dokumentom Direktiva Vijae o spreavanju korienja finansijskog sistema u
svrhu pranja novca. ak ni ovaj dokumenat nije odredio definiciju FIU-a, niti uopte spominje
ovaj termin. U lanu 6 ovog dokumenta se predvia:
Kreditne i finansijske institucije treba da u potpunosti sarauju sa organima nadlenim
za borbu protiv pranja novca putem informisanja tih organa na njihovu inicijativu o
injenicama koje mogu ukazati na pranje novca i putem dostavljanja tim organima, na
njihov zahtev, svih neophodnih informacija.
Najvaniji lan ove direktive je lan 7, jer define jo jedan od zadataka, koji se posle u praksi
preuzeli mnoge FIU-e, a tie se posebnih FIU-a, kako sledi:
Organi koji su primili obavetenje o sumnjivoj transakciji imaju pravo, pod uslovima
predvienim njihovim dravnih zakonima, izdati uputstvo finansijskim institucijama da
ne vre takvu operaciju
Za razliku od 40 Preporuka FATF-a, Direktiva u svom uvodnom delu definie znaenje
nadlenih organa kao dravnih organa ija su ovlaenja prema zakonu i drugim propisima da
vre nadzor nad kreditnim ili drugim finansijskim institucijama.

7.1.3.Vee Evrope
Meu pravosnanim dokumentima Vea Evrope, ak je i danas nemogue nai bilo kakava
pravila koja se odose na FIU-a. Izmeu ostalog, u preporuke sa spomenute konferencije spada
sledee:
Finansijske institucije treba da o svakoj neobinoj ili sumnjivoj transakciji obaveste
posebno odreene policijske organe ili administrativna tela.

7.1.4.Ujedinjene Nacije
Moemo konstatovati da i ova meunarodna organizacija koristi termine FIU-a kao i druge
organizacije. Tipski Zakon o pranju novca, konfiskaciji i meunarodnoj saradnji u suzbijanju
droge, koji je 1995. god. izradio Meunarodni program UN-a za kontrolu droge, u lanovima 14.
32

do 16. navodi termin sluba za kontrolu pranja novca, ime definie telo koje prima izvetaje
koje dostavljaju finansijske organizacije. Samim tim varijantama dolazimo do slube za kontrolu
pranja novca, koja moe biti podreena, npr. Ministru pravde, ministru finansija ili njima
zajedno. Deklaracija iz Rige o borbi protiv pranja novca, iz novembra 1996. god., moe se
uslovno uzeti kao dokument UN-a, jer su ovaj dokument, osim direktora Meunarodnog
programa UN-a za kontrolu droga, potpisali i premijeri Estonije, Litvanije i Latvije, te visoki
predstavnci Evropske komisije i FATF-a. Ova deklaracija je prvi dokumenat u kojem se, u
kontekstu finansijske pomoi koja se prua institucijama koje rade na suzbijanju pranja novca ,
spominje potreba za obukom osoblja iji je zadatak provedba zakona o suzbijanju pranja
novca.

7.1.5.Definicija FIU-a
etvrti sastanak Egmont-grupe, odran u novembru 1996. god. u Rimu i naredni u junu 1997.
god. u Madridu, imaju veliki znaaj jer je Egmont-grupa na ovim sastancima utvrdila i donela
Izjavu o nameri. Prema ovoj definiciji, finansijska obavetajna jedinica je centralna dravna
agencija nadlena za primanje(prema potrebi i za traenje). Analizu i slanje nadlenim organima
finansijskih informacija:
i) koje se tiu prihoda za koji postoji sumnja da potie od kriminalnih radnji
ii) koje su potrebne finanasijskim organizacijama u skladu sa dravnim zakonima ili
propisima u svrhu suzbijanja pranja novca.

8. Finansijske i kreditne institucije kao kljuna karika u borbi protiv

kriminala
Finansijske institucije su zbog njihove jedinstvene uloge u platnom sistemu zemlje u
prikupljanju i trasferu finansijskih sredstava, sigurno kljuni faktor i karika u utvrivanju
sluajeva nelegalnih transakcija. Vrlo teko je, verovetno i nemogue dati preporuke bankama,
kao glavnim predstavnicima kategorije finansijsko-kreditnih institucija, za potpuno uspeno
suprotstavljanje pranju novca. Meutim s obzirom na postojea iskustva mogue je izdvojiti
sledee. U svom poslovanju treba upoznati svoju stranku, u smislu da se potrude da saznaju pravi
identitet svoje stranke i da imaju odgovarajue naine provere dobre namere nove stranke. Nuno
je da banka posluje u skladu sa propisima i da rukovodstvo osigura da se poslovanje odvija u
skladu sa visokim moralnim standardima, pri emu se trebaju potovati zakoni i odgovarajue
regulative. Banka ne sme ostvariti ni jednu uslugu, ako postoje opravdani razlozi da je re o
pranju novca. Nuna je prisna saradnja sa nadlenim telima za spreavanje pranja novca. Ovakav
zahtev dobija na znaajnosti ukoliko se radi o sumnjivim sluajevima. Pored saradnje sa viim
nivoima potrebno je ostvariti kontakt i sa zaposlenim u cilju njihovog osposobljavanja i
informisanja. Svi zaposleni u finansijsko-kreditnim institucijama treba da su dobro obaveteni o
prihvaenoj politici i doslednom sprovoenju odluke o obaveznom utvrivanju pravog identiteta
stranke. Zaposleni imaju obavezu voenja odgovarajue dokumentacije o raunima klijenata,
koju banka treba uvati najmanje 5 godina, kako bi se po potrebi mogao uspeno utvrditi sled
33

pojedinanih transakcija. Nuno je upoznati zaposlene o tome kakve tansakcije trebaju

klasifikovati kao sumnjive i koji je nain postupanja sa njima. U tom smislu definisane su sledee
situacije, koje se odnose na :
- Pranje novca korirenjem rauna kod banke ,
- Pranje novca pomou transakcija koje su povezane sa ulaganjima,
- Pranje novca pomou meunarodnog poslovanja ,
- Pranje novca uz ukljuenost delatnika u bankama
- Pranje novca pomou osiguranih i neosiguranih kredita
Za situacju pranja novca korienjem rauna kod banke veu se stranke koje imaju vei broj
rauna i na sve te raune uplauju iznose u gotovini, pri emu zbir svih uplata predstavlja znatan
iznos ili kada postoji raun na koji vei broj lica uplauje gotovinu bez primerenog objanjenja ili
razloga. Koritenje rauna fizikog ili pravnog lica, koji ne odraava njegovu osobinu ili
poslovnu aktivnost, i upuivanje velikih iznosa koji oito nisu namenjeni niti su povezani sa
vlasnikom rauna i/ili njegovim poslovanjem. Sumnjivim se treba smatrati i svako oklevanje pri
davanju podataka za otvaranje rauna, korienje falsifikovanih dokumenata pri identifikaciji ili
poslovanju sa bankom, navoenje izmiljenih informacija ili podataka koje banka teko moe
proveriti, odnosno ije je proveravanje povezano sa velikim trokovima za banku. Zaposlenik
treba da reaguje i na polaganje doznaka pozamanih iznosa iz rauna sa svotama pologa gotovine
istog ili prethodnog dana, ako to nije u skladu sa poslovanjem i finansijskim stanjem stranke. U
ovu kategoriju spada i podizanje velikih iznosa gotovine sa do tada neaktivnih rauna ili sa
rauna na koje su upravo bila doznaena neuobiajeno velika sredstava iz inostranstva. Sumnjve
treba da budu i one stranke koje koriste razliite blagajnike za sprovoenje velikih gotovinskih
transakcija ili zamenu valuta, kao i stranke koje oito izbegavaju uobiajeni lini kontakt s
bankom. ea upotreba uvanja novca u sefovima, u zatvorenom depou ne smeju proi
nezapaeno. Znatno poveanje depozita gotovine ili depozita unovivih instrumenata platnog
prometa u korist rauna stranaka, rauna zavisnih organizacija ili rauna po ovlaenju, naroito
ako se sredstva odmah potom doznaavaju na drugi raun stranke ili raun po ovlaenju, je
takoe sumnjivo. Kao takve evidentiraju se stranke koje odbijaju davanje informacija koje obino
predstavljaju osnovicu za drugu pojedinanu bankovnu uslugu, koja bi mogla predstaviti korist za
stranku ( npr. prikrivanje podataka o imovinskom stanju, sto bi stranci osiguralo bolji bonetni
raspored). Ponekad i povlaenje od uobiajene bankarske ponude usluga, iako bi to bilo u
interesu stranke ( npr. odustajanje od vezivanja kod visokog stanja sredstva zbog postizanja vie
kamatne stope ), treba da inicira proveru.
Za situaciju pranja novca pomou transakcija povezanih sa ulaganjima veu se kupovine
vrednosnih papira i njihovo skladinje u depou banke, kad se to ne slae sa finansijskim stanjem
i bonitetnim razvrstavanjem stranke. Zaposleniku se treba uiniti sumnjiv zahtev stranke za
usluge upravljanja ulaganjima u stranoj valuti ili vrednosnim papirima, kada to nije u skladu sa
uobiajenim stanjem stranke. Sumnju treba da izazovu velike i neuobiajene kupovine
vrednosnih papira za gotovinu, kao i njihova kupovina i prodaja bez naroitog razloga ili u
okolnostima koje se ine neuobiajenim. Nezapaeno ne bi smeli proi ni zahevi da se ispostave
neuobiajene potvrde o uvanju vrednosnih papira ili upravljanju ulaganjima to bi sluilo kao
osnova za usluge druge banke.
Za situacije pranja novca pomou meunarodnog poslovanja mogue je vezati korienje
akreditiva i drugih naina finansiranja poslovanja za slanje novca meu dravama, iako takvo
poslovanje nije u skladu sa uobiajenim nainom poslovanja stranke ili sa uobiajenim nainom
korienja bankovnih instrumenata meunarodnog poslovanja. Sumnju trebaju izazvati stranke ili
34

drave, koje su poznate po proizvodnji, preradi ili prodaji droge, kao i stranke koje alju redovne
i velike doznake ili primaju velike uplate iz takvih zemalja. Oblikovanje visokih doznaka na
raunima, iako to nije u skladu sa uobiajenim obimom prometa iz redovnog poslovanja stranke i
njihov dalji prenos tih sredstava na raune u inostranstvu su aktivnosti koje trebaju biti
evidentirane kao potencijalne aktivnosti pranja novca. Kao takve treba da se evidentiraju i
ponavljajue velike doznake u inostranstvo, bez navoenja rauna primaoca. U ovu kategoriju
mogue je uvrstiti i neobjanjene elektronske prenose sredstava, to ih provodi stranka na ili sa
rauna ili mimo rauna za redovno poslovanje. Nita manje znaajne su este narudbe putnih i
bankarskih ekova u stranoj valuti ili drugim unovivim instrumentima, posebno ako to njie
uskladu sa redovnim poslovanjem stranke.
Za situaciju pranja novca uz ukljuenost zaposlenih u bankama veu se izbegavanja
izvetavanja o strankama ili transkcijama, kod kojih postoje razlozi za sumnju da je re o pranju
novca, iako su zaposleniku banke poznate injenice koje ukazuju na sumnjivu transakciju.
Zaposleni u banci se smatraju suodgovornim za pranje novca ukoliko namerno kre interne upute,
postupke i propise o spreavanju pranja novca. Za situacije pranja novca pomou osiguranih i
neosiguranih kredita mogu se povezati sluajevi kada stranke neoekivano otplate problematine
pozajmice sredstvima iz nepoznatog izvora, kao i sluajevi kada stanke zahtevaju otplatu
pozajmice iz sredstava zaloenih u banci, za koje banci nije poznato poreklo. Sumnjivim se
smatraju zahtevi za pozajmice na temelju sredstava u banci ili kod tree stranke, pri emu nije
poznato poreklo sredstava ili ta sredstva nisu u skladu sa finansijskim stanjem stranke.
Jedan od uspostavljivaa meunarodnih standarda u borbi protiv pranja novca je Baselski
komitet za superviziju banaka, koji je izdao Uputstvo za prevenciju kriminalne upotrebe
bankarskog sistema u svrhe pranja novca. Ovo uputstvo ukazuje na osnovne politike i
procedure, koje bi management-i banaka zajedno sa nadlenim institucijama trebali osigurati u
cilju potpore spreavanja pranja novca putem bankarskog sistema. Stav komiteta je takav da
podvlai integritet bankarskog management-a i odlunu orjentisanost ka prevenciji stanja u kome
bi banke bile umeane u nelegalne radnje ili bile koriene kao kanali za pranje novca. U skladu
sa ovim stajalitem Komitet je u okviru Uputstva objavio etiri kljuna principa kojih se trebaju
pridravati banke sa ciljem prevencije. To su sledei principi:
1. Redovna identifikacija stranaka,
2. Visoki etiki standardi i usklaenost sa zakonskim regulativama,
3. Kooperacija sa nadlanim organima vlasti,
4. Politike i procedure koje ce biti podrka prevenciji.

9. Pranje novca kao krivino delo u naem krivinom zakonodavstvu

Zakon o spreavanju pranja novca koji je donet septembra 2002. godine, a stupio na
snagu 1. jula 2002. godine (Sl. list SRJ, br. 53/2001), a zatim je 2005. godine donet novi Zakon
o spreavanju i pranju novca (Sl. list SCG, br. 85/05). Novim zakonom veoma je jasno
definisano ta se smatra pranjem novca i koje mere treba da preduzmu banke i sve ostale
finansijske institucije da bi se ovo krivino delo suzbilo a po mogustvu i iskorenilo doslednom
primenom ovog zakona. Donoenjem Zakona o spreavanju pranja novca (Sl. list SFRJ, br.
53/2001) krajem septembra 2001. godine, naa drava se pridruila velikom broju drava
35

savremenog sveta koje su se ujedinile u nastojanju da spree i suzbiju najopasnije vidove i oblike
organizovanog kriminaliteta imovinskog karaktera kao velikog bezbedonosnog problema koji ne
poznaje granice. Od jula 2002. godine kada je kod nas stupio na snagu Zakon o spreavanju i
pranju novca, u Srbiji je podneto izmeu 20-30 prijava za krivino delo pranje novca, meutim,
ni jedan sluaj do sada nije prema mojim saznanjima procesuiran, niti je doneta pravnosnana
sudska presuda.
Specijalno tuilatvo podiglo je u julu mesecu 2006 godine optunicu protiv 15 ljudi koje
tereti za zloinano udruivanje pranja novca i zloupotrebu slubenog poloaja. Lica protiv kojih
je podignuta optunica ostvarila su imovinsku korist od 210 miliona dinara, od ega je 160
miliona dinara neplaenog poreza na tetu drave a dobit lanova grupe je oko 55 miliona
dinara.U konkretnom sluaju radi se o pranju novca to je teko dokazati jer su svi nelegalni
poslovi pokriveni papirima, a ceo posao je besprekorno funkcionisao na sledei nain. Optueni
su nalazili ljude koji su na svoje ime osnivali i registrovali preduzee, a zatim blanko potpisanu
dokumentaciju i peat preduzea predavali lanovima kriminalne grupe. lanovi kriminalne
grupe su zatim izdavali fiktivnu dokumentaciju preduzeima i preduzeima sainjavali neistinite
isprave, u kojima su lano prikazivali da je izmeu preduzea kojima je upravljala ta grupa i
drugih preduzea vren promet roba i usluga, iako toga nije bilo. Perai, odnosno fantomi su
firme koje su sluile za pranje novca, odnosno za legalizaciju nezakonitog poslovanja preduzea i
pravdanje ulaza i izlaza robe. Optuena kriminalna grupa je osnovala etiri peraa - fantoma,
koji su poslovali sa 750 preduzea i privrednih subjekata i poslovanje preduzea je trenutno pred
istragom, tako da se uskoro oekuje pokretanje postupka za zloupotrebe u privredi i mahinaciji.
Pranjem novca u smislu navedenog zakona smatra se:
1. konverzija ili prenos imovine, saznanjem da je ta imovina steena izvrenjem krivinog
dela, u nameri da se prikrije ili netano prikae poreklo imovine;
2. prikrivanje ili netano prikazivanje injenica u vezi sa imovinom, saznanjem da je ta
imovina steena krivinim delom;
3. sticanje, dranje ili korienje imovine, saznanjem, u trenutku prijema, da je ta imovina
steena izvrenjem krivinog dela;
4. prikrivanje, u procesu svojinske transformacije preduzea i drugih pravnih lica,
nezakonito steene drutvene ili dravne imovine i drutvenog ili dravnog kapitala (Slubeni
list SCG, broj 85/05).Imovinom se smatraju stvari (pokretne i nepokretne), novac, prava, hartije
od vrednosti i druge isprave kojima se moe utvrditi pravo svojine i drugih prava. Novcem se
smatra gotov novac, efektivni strani novac, depoziti na raunima (dinarski i devizni), kao i druga
sredstva plaanja.
U lanu 4. predviene su radnje i mere za otkrivanje i spreavanje pranja novca koje su
duni da preduzimaju pravna lica (obveznici i odgovorna lica u pravnim licima). Tako da su
obveznici u smislu ovog zakona banke i druge finansijske organizacije, menjai, osiguravajua
drutva, investicioni fondovi, berze i zalagaonice (Slubeni list SCG, broj 85/05).U lanu 5.
propisano je da je obveznik duan da utvrdi identitet stranke i izvri identifikaciju, prikupi
podatke o stranci i transakciji i sve ostale podatke koji su znaajni za otkrivanje pranja novca, a
to su duni da urade u sledeim sluajevima: pri otvaranju rauna, pri svakoj transakciji,
gotovinskoj i bezgotovinskoj ili pri vie meusobno povezanih transakcija u ukupnom iznosu od
36

15.000 Eura, kao i kod poslova u vezi sa ivotnim osiguranjem, kada pri svakoj transakciji bez
obzira na vrednost posumnjaju da se radi o pranju novca, kao i kod igara na sreu kada se
uplauje ili isplauje iznos od 1.000 Eura ili vie u dinarskoj protivvrednosti. Takoe treba
napomenuti da obveznik nije duan da izvri identifikaciju u sluaju meubankarskih transakcija
(Slubeni list SCG, broj 85/05).U novom Krivinom zakonu koji stupa na snagu januara 2006.
godine Zakon, je u lanu 231. predvideo posebno krivino delo pranje novca, tako da se naa
zemlja prikljuila naporima Meunarodne zajednice u borbi i suzbijanju ove nezakonite kriminalne delatnosti (Osnovni Krivini zakon).Inae, krivino delo pranje novca javlja se u tri
oblika a to su: osnovni, posebni i tei oblik.Osnovni oblik krivinog dela - na Zakon sankcionie
kaznu zatvora od 6 meseci do 5 godina, a navedenom kaznom bie sankcionisan svako onaj ko
izvri konverziju ili prenos imovine, saznanjem da ta imovine potie od krivinog dela, u nameri
da se prikrije ili lano prikae nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lano prikae injenica
o imovini saznanjem da ta imovine potie od krivinog dela. Takoe Zakonom e biti
sankcionisani i svi oni koji dre ili koriste imovinu za koju su u trenutku prijema znali da ta
imovina potie od krivinog dela.Poseban oblik krivinog dela za koji je Krivinim zakonom
predviena kazna zatvora do 3 godine postoji u sluaju ako uinilac nije znao da se radi o novcu
koji je pribavljen nekim krivinim delom, ali je mogao da zna ili je bio duan da to zna, tako da
se u ovom sluaju radi o lakem obliku vinosti pri emu inilac postupa nehatom, u odnosu na
poreklo steenog novca koji je predmet izvrenja ovog krivinog dela.Najtei oblik ovog
krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 1 do 10 godina, postoji u sluaju
ako je na ovaj nain uinjena delatnost pranja novca u iznosu koji prelazi 1,5 milion dinara.
Dakle, visina opranog protivpravno steenog novca predstavlja kvalifikatornu okolnost ovog
krivinog dela.U svakom sluaju, bez obzira o kom se obliku ovog krivinog dela radi, Sud
uiniocu ovog krivinog dela uz kaznu (zatvor ili novana kazna) obavezno izrie i meru
bezbednosti oduzimanja novca ili dobiti koji su predmet pranja.Naa drava preduzima velike
napore u pravcu iskorenjivanja pojava pranja i prikrivanja novca i u tom smislu donela je mnogo
zakonskih i podzakonskih akata, meu kojima bi posebno istakli Zakon o organizaciji i
nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (Sl. glasnik RS, br. 27/2002,
42/2002 i 39/2003). Ovim zakonom su posebno ureeni nadlenosti i ovlaenja dravnih organa
Okrunog suda u Beogradu, Specijalnog tuilatva, Slube za suzbijanje organizovanog
kriminala u sastavu Ministarstva unutranjih poslova i posebne pritvorske jedinice u sastavu
Uprave za izvrenje krivinih sankcija Ministarstva pravde, a sve to radi otkrivanja i krivinog
gonjenja uinioca krivinog dela kada postoji elemenat organizovanog kriminala.Osim napred
navedenih dravnih organa postoje i drugi dravni organi koji su tu da bi spreili, otkrili i
sankcionisali sve one koji ne postupaju u skladu sa Zakonom, izmeu ostalih su i policija, javno
tuilatvo, bezbednosno-informativna agencija, sudovi, carinski organi, poreska policija, kao i svi
ostali drutveni inioci.
Da bi borba protiv krivinog dela pranje novca bila bolja i efikasnija zahteva i
angaovanje svih drutvenih inioca jer ovo krivino delo ugroava pre svega ekonomske,
politike, pravne, kulturne i sve druge znaajne vrednosti jednog drutva. Oblici ove
organizovane kriminalne delatnosti nisu uvek uoljivi i prepoznatljivi, te svakako oteavaju
blagovremeno preduzimanje efikasnih mera za njihovo spreavanje i suzbijanje.Pranje novca
predstavlja veoma opasnu kriminalnu delatnost sa visokim stepenom drutvene opasnosti, tako da
se ovo krivino delo teko otkriva a i dokazuje. Takoe moramo istai da je pranje novca
posledica neefikasnog funkcionisanja institucija sistema, tako da borba protiv ove drutveno
negativne pojave predstavlja i borbu za reformu institucije, jer samo boljim i efikasnijim
37

institucijama moemo se suprotstaviti pranju novca i samim tim podii ivotni standard graana
na vii nivo, a to emo uiniti pre svega doslednim sprovoenjem Zakona, to efikasnijim radom
policije, kao i primenom kaznene politike u naim sudovima.

Zakljuak
Spreavanje pranja novca nije samo borba protiv kriminala, ve je takoe i nastojanje da
se ouva integritet finansijskih institucija i finansijskog sistema u cjelini. Meunarodno pranje
novca svoje postojanje bazira na razlikama finansijskih i bankovnih odredbi u zakonodavstvima
pojedinih zemalja. Zbog toga je potrebno smanjiti razlike, ako se ve one ne mogu u potpunosti
ukloniti. Isto tako vano je i pronalaenje novih zakonskih reenja u borbi protiv pranja novca
kao i stvaranje i razvoj novih specijalizovanih slubi. Pranje novca ima irok niz efekata koji
nastaju kao posledica i koji deluju na ekonomske, politike i socijalne strukture svake zemlje.
Neke od najznaajnijih posledica pranja novca predstavljaju pad poslovanja zakonitog privatnog
sektora, uticaj na devizne kurseve i kamatne stope, poremeaje i nestabilnost javnih prihoda,
opadanje reputacije zemlje. Smanjenje javnih prihoda zbog posledica pranja novca od posebne je
vanosti za zemlje u razvoju.
Borba protiv pranja novca se sprovodi na nacionalnom i meunarodnom nivou, sa manje
ili vie uspeha. Uglavnom sve zemlje koje su znaajnije pogoene ovim fenomenom imaju
posebne organizacije ili jedinice u vidu tzv. radnih grupa (task force) za borbu protiv pranja
novca ili tzv. kriminala belih okovartnika (white collar crime). Neke od zemalja koje su poznate
kao perioince su bile praktino i prinuene da formiraju ovakve grupe kako bi manifestovale
svoju dobru volju. Od svih je svakako najpoznatija Finansijsko-akciona radna grupa za pranje
novca (Financial Action Task Force on Money Laundering - FATF) osnovana 1990. iji su
lanovi predstavnici 26 zemalja i dve meunarodne organizacije.
Prema ovim preporukama, svaka zemlja bi trebala da preduzme mere u okviru svog
zakonodavstva da se pranje novca sankcionie kao krivino delo, kao i da se omogui
konfiskacija imovine steene pranjem novca. Posebno je istaknut znaaj uloge finansijskog
sistema (banaka i nebankarskih finansijskih institucija) u borbi protiv pranja novca, zasnovane na
identifikaciji komitenata i voenju evidencije, domainskom poslovanju finansijskih institucija,
uz jaanje meunarodne saradnje na suzbijanju pranja novca. Ovde bi trebalo pomenuti i
Evropsku konvenciju o pranju, traganju i konfiskaciji prihoda iz kriminalnih poslova iz
1990.godine. Na nacionalnom nivou pojedine zemlje su formirale posebne jedinice za finansjske
38

informacije (Financial Information Units) koje prikupljaju informacije o moguim sluajevima

pranja novca. Tako u SAD postoji posebna organizacija (Financial Crimes Enforcment NetworkFin-CEN) koja je sastavni deo Trezora, sa budetom od 23 miliona dolara i preko 50 analitiara
koji imaju pravo pristupa u sve komercijalne i vladine baze podataka u potrazi za sumnjivim
transakcijama.
Osnovno oruje za borbu protiv peraa novca je obaveza banaka i nebankarskih
finansijskih institucija da prijave sumnjive transakcije, odnosno da prijave sve transakcije preko
odreenog novanog iznosa. U EU je to 15.000 eura, a u SAD 10.000 dolara. S obzirom na to da
su banke tradicionalna meta peraa novca, dobar deo aktivnosti na sprjeavanju ovih transakcija
je usmeren prema njima. Tako je i jedan broj zemalja doneo svojevrstan Kodeks ponaanja
banaka, zasnovan na prinicipu upoznaj svog klijenta (know your customer), odnosno postavio
je neku vrstu standarda dobre poslvne prakse. Bankarima se posebno preporuuje da vode rauna
o klijentima koji ne ele da daju uobiajene podatke kod otvaranja rauna (vrsta posla, ranije
bankarske veze, ko su direktori) ili kod otvaranja rauna nema domicilnu adresu, niti eli da
pokae dokumenta. Tu spadaju i klijenti za koje se ne moe utvrditi bive i sadanje zaposlenje, a
koji vre velike transakcije ili klijenti koji ne daju svoje finansijske izvjetaje, odnosno daju
finansijske izvjetaje koji su neuobiajeni za vrstu posla kojom se bave.
U svakom sluaju, bankari moraju da budu uvek budni, a posebno da uvaju
dokumentaciju o identitetu klijenata i izvode sa rauna, kao i poslovnu korespodenciju jo jedno
odreeno vreme posle zatvaranja rauna (preporuka je 5 godina). Bankarima se savetuje da budu
oprezni i kod korespodentskih odnosa sa drugim banakama u zemlji i inostranstvu i da obrate
panju na takve stvari kao to su velika frekvencija gotovinskih depozita, veliki priliv malih
novanica koji nije uobiajen za lokaciju banke korespondenta itd. Mada inventivnost peraa
novca nije za potcenjivanje, njihove mogunosti se ire sa razvojem tehnologije i komunikacija.
Ve se mnogo govori o sajber pranju (cyber laundring) zasnovanom na elektronskom transferu
novca koje je mnogo lake i bre od klasinog transfera. Ako postoji neto to perai novca
mrze to je ke, tj. novac u fizikom obliku, jer je negov transport i skrivanje nona mora sa
logistikog aspekta, uz uvek prisutan rizik da e kurir biti uhvaen.
Sada pare plastike sa mikroipom (kartice tipa stored-velue cards) moe da zameni
kofere novca. Tu su i pametne kartice (smart cards), a njihovo izadavanje se oekuje da e rasti.
irenje Interneta, elektronske trgovine i plaanja daje za pravo glavnom savetniku Bank of
Liechenstein, koji predvia da e za nekoliko godina pranje novca preko Interneta poprimiti
zabrinjavajue razmere, tako da bi se ovim aspektom trebalo to prije ozbiljno pozabaviti.

Literatura

39