Uvod

AlkoholjebioprisutannaZemljimnogoranijenego tosusepojaviliprviljudi.Razviosepre1,5
bilionagodina,kadasubakterijekonzumirajuielijebiljakaproizvelealkohol.
Ljudisupoelidakonzumirajualkoholnajmanjepre7000godina.Pronaenisuostacigrn arijeiz
ovogvremena,uijimporamasuarheolozipronaliostatkepivaivina.
Neka stoarska plemena u Aziji su pravili alkoholna pia od kobiljeg mleka koje su ostavljali da
prevri.MedovinusupraviliGrciiRimljani.UIndijiiAfricijoudavnavremenavinosepravilood
palme.Vinovalozajeizsvojepostojbine,junoodKaspijskogJezeraprekoMaleAzijeprenesenau
Grku,aodatlepoitavomsvetu.Nekinarodi,meukojimaRimljaniiGrciimalisuisvogaBogaVina.
Starinarodisuverovalidasualkoholnapiaproizvodibogovailiodbogadata,tedaimmogupomoi
uborbisnepoznatimsilama,nedaamaibolestima.
Ustarimpisanimdokumentimavidesezapisioupotrebivina,piva,idrugihalkoholnihpi a.Pored
proizvodnjevinaipiva,bilajerairenaifermentacijamleka,kaoifermentacijameda.Mealisurazne
vrstepia.Zatosuvinoipivobilislatki,tamnebojeisapunotaloga.
Iz trihiljadite godine pre n. e. dokumenti naeni u Mezopotamiji (dananjem Iranu) govore da se
alkoholnalazionalistiivotnihpotrebauzostaluhranu.
UEgiptu27001200godinepren.e.pivojebiovaandeodijete.
Faraonimajezabranjenakonzumacijasvakogalkoholnogpia.
Ranipisanidokumentiopivusadre:komercijalneporukeoalkoholnimpiima,upozoravajumlade
osobedanepreterajuupijenju,kaoinizzabranauveziupotrebealkohola.Najranijipoznatipisani
zakonoalkoholujeHamurabijevzakonikizBabilona(2000godinapren.e.).Tujeregulisanaprodaja
pivaivina,postavljenistandardizameru,zatitaonihkojikonzumirajualkoholiodgovornostonihkoji
prodajualkohol.
Arheoloka istraivanja u Kini nam sugeriu da su vino i pivo bili upotrebljavani u religijskim
ceremonijama.
JedinidelovisvetaukojimasealkoholnijeintenzivnoupotrebljavaosuSevernaAmerikaiOkeanija.
Oninisuimalialkoholnapiasvedoknisudoliukontaktsaevropskimkolonizatorima.
USparti,pre3000godina,premanaredbikralja,pijancimasuodsecanenoge.
Rimskadravajesvojimzakonimaposebnozabranjivalapijenjeljudimamla imod30godina,jerse
smatralodasutegodinenajvanijezastvaranjeporodiceipotpunofizikoiintelektualnosazrevanje.
UGrkojiRimualkoholjeodigraovanuuloguumedicinskeireligijskesvrhe. Hipokrat,jedanod
najznaajnijih lenika starih Grka, zagovarao je lekovito delovanje vina. Me utim, on je pisao ''
Pijanstvojeumiljeno,samovoljnoizazivanjeludila''.
UGrkojiRimujaeopijanjejebiodeoreligijskihorgijaposveenihDionisuiBahusu.
InteresantnojedasuRimljanialkoholiaresmatralibolesnimljudima.
AlkoholjeodigraovanuulogumeuJevrejimaiHrianima.Mojsijezabranjujeupotrebualkohola.
IsusjeizabraovinodasimbolizujeNjegovukrv.Muhamedzabranjujeupotrebualkohola.
JuniSlovenisuznalizapivojousvojojprapostojbini,doksuvinovulozu,asanjomivino,upoznali
tekdolaskomnaBalkan.

NajstarijipisanitragoalkoholnimpiimakodSrbanalaziseujednompismukraljaVladislava(vladao
od1233do1242godine)iodnosisenapravnoregulisanjeobaveznogpredavanjahmeljapotrebnogza
proizvodnjupiva.
Osim piva i vina bila je rairena i proizvodnja medovine. Upotreba rujnog vina zabeleena je u
mnogimnarodnimpesmama.AKraljeviMarkoimavrlonezgodnunaravkadapreteraupi u.
PorazsrpskevojskeuMarikojbici1371.godinejepripisanaopijanjusrpskihvojnikanouoibitke.
ProizvodnjarakijekodSrbapoinjeteksadolaskomTuraka.Rakijasebrzorairilaunaroduipotpuno
potisnulaproizvodnjupiva.
UnarednihnekolikovekovaSrbijajepostalazemljasanajveimbrojemstabalaljiva,aproizvodnja
ljivoviceneprestanojerasla.
UDuanovomzakonikujejedanlanposveenkanjavanjualkoholiara.
Sve do 8. stolea, kada su arapski lenici otkrili destilaciju i dobiveni destilat nazvali ''al kohol''
alkoholnapiadobijalasuseprirodnomfermentacijom,vrenjemmleka,vo aipojedinihitarica. ist
alkohol je proizveden 600 godina kasnije, kada je 1400 god benediktanac Bazilus Valentinus
destilacijomdobio istalkoholinazvaoga''spiritusvini'',ikasnijedobio irokuprimenuumedicini.
Vanojespomenutiitodaistorijabeleimnogesluajevebitakadobijenihzahvaljujuitometoje
protivnikavojskabilapoduticajemalkohola.Dokuistorijipomorstvaupotrebaalkoholaimaposebno
mesto,razlogazatojebilovie.Takonpr.zbogustajaleinezdravevode,kojase uvalaudrvenim
bavama,celeposadesustradavaleodzaraznihbolesti,tesuzatopiliestokapiadabispreilizaraze
iliublailismetnje.Piloseizbogvremenskihnepogda,npr.hladnoe,iakojetoizazivaosuprotan
efekat.Takoesemislilodaalkoholleiilispreavabolestpodimenomskorbut(nedostatakvitamina
''C'')inekedrugebolesti.
Tokom1500.godineizRusijesetehnologijadestilovanjarairilaEvropom,ijeftinavodkaidinsu
proizvedenimasovno.
Problemprekomernogpijenjaalkoholapoznatjejousrednjemveku,padabiseonsuzbioitadasu
moralipostojatizakonizadelauinjenaustanjupijanstva.
Tokomurbanizacijeiindustrijalizacijeproblemiizazvanialkoholomsunaraslidoogromnihrazmera.
Zbog toga su drave uvele razne zabrane i takse. Sve je to u prvoj polovini 19. veka u mnogim
zemljama dovelo do prohibicije. Zbog prohibicije se razvila ilegalna proizvodnja alkohola loeg
kvaliteta,irazgranaoseorganizovanikriminal.
Industrijskom proizvodnjom alkoholizam se naroito proirio u rudarskim sredinama i buduim
industrijskim centrima, zbog ega se krajem 19.og i poetkom 20.og stole a po inju formirati
trezvenjakadrutva.UrudarskomnaseljuVareve 1860.godine,dakleuturskodoba,osnovanoje
Drutvotrezveno,kojejeneprekidnodelovalo18godina.
Unaevremeveinazemaljaimaaktivnupolitikupremaalkoholu,trude isedaminimizirajuu inak
alkoholalimitirajuikonzumacijusapravilima,taksama,tretmanomiprevencijom.

Alkoholizam

Opti pojmovi
Definicija alkoholizma i alkoholiara
Definicija Potkomiteta za pitanja alkoholizma Svetske zdravstvene organizacije, doneta 1951.- e
godine, glasi:
"Alkoholiarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i ija je zavisnost od alkohola tolika, da pokazuje
vidljive duevne poremeaje ili takve pojave koje ukazuju na oteenja fizikog i psihikog zdravlja;
poremeaje odnosa s drugim ljudima i pogoranje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje
samo znakove takvog razvoja. "
Mnogi strunjaci smatraju da je ovo "socijalna definicija", te da ne naglaava dovoljno medicinske
posledice konzumiranja alkohola, tj.da prenaglaava one socijalne.
Po Jellineku, da bi se neko stanje oznailo alkoholizmom, trebalo bi da ispunjava bar jedan od sledeih
kriterijuma:
1.Psihiku i fiziku zavisnost
2.Progresiju somatskih, psihijatrijskih i neurolokih komplikacija
3.Gubitak kontrole nad piem
4.Nemogunost apstinencije.
Navedeni inioci su i danas osnovni kliniki kriterijumi i nalaze se u svim savremenim klasifikacijama.
U klinikoj upotrebi se nalazi medicinska definicija (Despotovi):
Alkoholizam je hronina, progresivna bolest, recidivantnog karaktera, koju karakterie elja za
pijenjem alkoholnih pia u cilju postizanja zadovoljstva. U razvojnoj fazi bolesti obavezno nastaju
telesna i duevna oteenja, koja su posredno ili neposredno posledice uzimanja alkohola. Progresivna
deterioracija linosti je glavna karakteristika ove bolesti.
U nemedicinskim strukama je aktuelna ekoloka definicija, bihejvioralni model, prema kojem:
Alkoholizam je stil ivota, rizian oblik ivljenja, posledica ekolokih odnosa u drutvu. (Hudolin)
Prema psihoanalitikom pristupu (Abraham):
Alkoholizam je nain beanja od realnosti i sredstvo za zadovoljstva bez truda.
Mihaljevi kae:

"Alkoholizam je socijalno medicinska bolest zavisnosti koja nastaje dugotrajnim i prekomernim

pijenjem, te dovodi do zdravstvenih, porodinih i irih drutvenih problema. Alkoholiar je ona osoba
koja prekomerno konzumira alkoholna pia dui niz godina, tako da joj je pijenje postalo sastavni deo
ivota i ponaanja."
Prema alkohologu dr Gaiu:
Svako ponovljeno pijenje bez obzira na koliinu i uestalost, koje stvara odredjene probleme i tekoe
(zdravstvene i/ili socijalne), znak je alkoholizma i zahteva strunu pomo.

Deklaracija o mladima i alkoholu

2001. god.
Evropska Povelja o Alkoholu, usvojena od lanica drava 1995.- e godine, postavila je vodee principe
i ciljeve radi pomaganja i zatite zdravlja i dobrobiti svih ljudi u Regionu. Ova Deklaracija ima za cilj
da zatiti decu i omladinu od pritisaka da popiju alkohol i da smanje tetu koja im je nainjena
neposredno ili posredno pomou alkohola. Deklaracija afirmie pet naela Evropske Povelje o
Alkoholu:
Svi ljudi imaju pravo na porodicu, zajednicu i radni ivot zatienu od nezgoda, nasilja i
drugih negativnih posledica potronje alkohola.
Svi ljudi imaju pravo na valjanu i objektivnu obavetenost i obrazovanje, poevi rano u
ivotu, o posledicama potronje alkohola na zdravlje, porodicu i drutvo.
Sva deca i mlade osobe imaju pravo na odrastanje u jednoj ivotnoj sredini, zatienoj od
negativnih posledica potronje alkohola i, za mogui stepen, od reklamiranja alkoholnih pia.
Svi ljudi sa rizinom ili tetnom potronjom alkohola, i lanovi njihovih porodica imaju
pravo na pristupano leenje i negu.
Svi ljudi koji ne ele upotrebljavati alkohol, ili koji to ne mogu iz zdravstvenih ili drugih
razloga, imaju pravo na zatitu od pritisaka da popiju alkoholna pia, i da budu podrani u
njihovom ponaanju ne-pijenja.

Alkohol u organizmu

Uticaj alkohola na centralni nervni sistem

Na centralni nervni sistem oveka alkohol deluje otupljujue i omamljujue.
Alkohol prvo paralie vie delova mozga, te se razum i kontrola ponaanja polako smanjuju i gube, a
nii delovi mozga (nagoni i oseanja) bivaju sve vie oslobaani i isputeni ispod kontrole paralisanih
viih delova.
Tako alkoholisani ovek najpre osea kako je sve jednostavnije nego to je dotle bilo, kako se problemi
tope i nestaju, kako mu jezik lake ide, a sve to kae ini mu se duhovitim i pametnim. Vie se ne stidi
i ne plai od okoline i sagovornika, kojima slobodno pristupa.
Najzad poinje pomalo i da uiva u jednom drugom sebi, kakvog inae nije poznavao i kakav mu se
moda vie svia od onog prvog normalnog i treznog.
Ako se pijenje nastavi, onda se kritinost sasvim smanjuje, pa poinje grubo, socijalno neprihvatljivo
ponaanje i ovek postaje smeno-alosna kreatura.
U najteem stepenu pijanstva, usled paralize nervnih centara, dolazi do poremeaja spretnosti pokreta.
Tada nastaje saplitanje jezikom, teturanje, psihika otupelost, a mogu da se jave i krai ili dui periodi
pomuenja svesti kada se film prekida i ovek se nieg ne sea.
Ako se popiju izuzetno velike koliine alkohola, naroito ako se to uini naglo, dolazi do akutne
paralize vitalnih centara u mozgu i produenoj modini koja dovodi do tekog trovanja, dubokog
besvesnog stanja i do smrti.
Da alkohol utie na svest onih koji ih piju, pokazuje i sledea slika. Vidi se kako osoba koja konzumira
alkohol vidi svog sagovornika u 8, 10 i 13 sati:
Alkoholiarska linost
Alkoholizam pogaa ak i kroz spektar linosti. Bespomona linost isto tako moe postati alkoholiar
kao i nezavisna linost. Ni neurotina osoba nije u veoj opasnosti od zdrave osobe. I povuena i
ekstrovertna osoba su u ravnomernoj opasnosti ba kao i ponizne i mone osobe. Bogat i siromaan,
visok ili nizak, debeo ili mrav, mukarac ili ena, svi spadaju u alkoholiarski spektar u izvesnom
ureenom i predvidljivom obrascu- svako bie je jednako drugom.
Ne postoji tako neto kao alkoholiarska linost pred napad alkoholizma.Alkoholiarska linost
nastaje posle mnogo godina alkoholizma koji je uzeo danak u oblikovanju psihe, linosti,
mehanizama odbrane i obrazaca ponaanja osobe u koji se "alkoholiarska linost" potpuno razvila.
Studije su pokazale da alkoholiari dolaze iz svih slojeva stanovnitva. Zbog toga "alkoholiarska
linost" je rezultat alkoholizma - a ne uzrok.
U toku duevremenog alkoholisanja menjaju se i propadaju manje-vie sve psihike funkcije.
Evidentna je: rasejanost; opadanje pamenja, shvatanja i rasuivanja; promena miljenja. Inventar

ranijih znanja bledi, opada kolinik inteligencije i intelektualne efikasnosti. Emocionalni ivot
alkoholiara se radikalno menja, raspoloenje oscilira, javlja se napetost, razdraljivost i impulsivnost,
od apatije do depresije. Ranije aktivnosti opadaju, kao i volja i voljne delatnosti. Tokom dugog
alkoholisanja dolazi do ozbiljnih promena linosti i psihijatrijskih komplikacija u ijoj osnovi se
nalazi oteenje mentalnih funkcija i aktivnosti.
Na alkoholizam kao bolest zavisnosti razvijaju se mehanizmi odbrane. Oni su inae mnogo
sloenije prirode, nego, recimo, kod nekih neuroza, pa ih s pravom neki autori nazivaju strategijom
(taktikom) alkoholiara. Mehanizmi odbrane alkoholiara nisu samo nesvesni konflikti, to sreemo
kod neuroza, ve konflikti i procesi, esto puta, svesnog karaktera. Mehanizmi odbrane alkoholiara
su: negacija, minimiziranje, racionalizacija, projekcija, potiskivanje, socijalna komparacija.
Mentalni ivot alkoholiara je veoma sloen. Njega karakterie obilje iluzija i zabluda, pa i opta
zbrka i konfuzija. Alkoholiar pije, ali najee ne zna zato pije, ne moe da objasni svoju naviku i
zavisnost od alkohola. Alkoholiar ne pravi razliku izmeu toksinog, socijalno prihvatljivog pijenja i
sadanjeg ekscesivnog pijenja. Maniri ponaanja i oscilacija raspoloenja katkad su toliko vidljivi da
stanje napitosti imponuje maniji, a trezno stanje depresiji.
Alkoholiar esto puta ima dve suprotne slike o sebi. One mogu da zbunjuju i njega i okolinu.
Alkoholiar je na raskru zdravog i bolesnog. On ima svoj svet i realnost. Iako ne misli racionalno,
okolina veruje da se radi o zdravoj i odgovornoj osobi.
Izbegavajui stvarnost, koristei razne tehnike, alkoholiar se kree samo jednim putem, putem koji
vodi do alkohola, kako opravdati pijenje. Alkoholiari su neprilagodljive, asocijalne, pa i antisocijalne
osobe. To proistie iz injenice to se savest alkoholiara lako rastvara u alkoholu.
Alkoholiara karakterie emocionalna i socijalna nezrelost. U osnovnim sektorima ivota evidentna je
neefikasnost. Zanemaruju se porodine i brane obaveze, neadekvatni su odnosi sa drugim osobama.
Njima nedostaje zdrava inicijativa i samodisciplina. Ponaanje je nepostojano, vole da se hvale, lako
obeavaju, teko prihvataju svoje i tue probleme. Odnos sa ljudima im je povran. Oni kao da bee
od svojih oseanja. Uz navedene, postoje i mnoge druge zajednike osobine alkoholiara, kao to su
nesposobnost autentinog izraavanja emocija, nizak prag tolerancije na frustracije, visok stepen
anksioznosti, nesigurnost, oseanje inferiornosti i ugroenosti, seksualna izopaenost i sl.

Mehanizmi odbrane
Na alkoholizam kao bolest zavisnosti razvijaju se mehanizmi odbrane. Oni su inae mnogo
sloenije prirode, nego, recimo, kod nekih neuroza, pa ih s pravom neki autori nazivaju strategijom
(taktikom) alkoholiara. Mehanizmi odbrane alkoholiara nisu samo nesvesni konflikti, to sreemo
kod neuroza, ve konflikti i procesi, esto puta, svesnog karaktera.
Mehanizmi odbrane alkoholiara su:
Minimiziranje -Umanjuje sve to je problematino u vezi sa piem: nije mnogo novca
potroio na pie jer su ga drugi astili, nije mnogo popio, nije se mnogo zadrao, itd.

Negacija- I ne pije mnogo, niti svaki dan, zbog toga nastali problemi imaju neki drugi uzrok,
nisu nastali zbog pijenja.
Racionalizacija- Stalno opravdava svoje pijenje: supruga se stalno svaa sa njim a deca ga ne
sluaju pa zato pije, na poslu ga ef maltretira pa zato mora malo da popije, neko je u firmi
astio zbog nekog sretnog dogaaja pa je morao da popije da ne bi uvredio domaina, itd.
Projekcija- Drugima pripisuje sopstvene greke izazvane pijenjem: Nije problem to
"ponekad" dolazi kui pijan, ve to se supruga uvek svaa sa njim. Nije problem to je vozio
auto pod "malom dozom" alkohola, ve to su policajci dobili zadatak da uzimaju pare od
naroda, pa su ga zato kaznili.
Potiskivanje- Zaboravlja neprijatne dogaaje u vezi sa pijenjem: kada i ko mu je rekao da
smanji intenzitet pijenja, itd.
Socijalna komparacija- uporeivanje sopstvenog pijenja sa pijenjem drugih ljudi radi
umanjivanja sopstvenog pijenja: na radnom mestu svi piju i nemaju zbog toga problema kod
kue, svi poznanici piju, komija preko puta vie pije, itd
Alkoholiarsko ponaanje
Na temelju ovih taktika kod alkoholiara se uobliava specifian model ponaanja koji nazivamo
alkoholiarsko ponaanje.
Kada je alkoholiarsko ponaanje neprilagoeno vaeim normama drutveno poeljnog ponaanja,
nazivamo gaasocijalnim, a kada je direktno suprotno drutvenim normama i ugroava druge ljude,
nazivamo gaantisocijalnim.
Najee karakteristike alkoholiarskog ponaanja su:
Sebinost i egocentrinost - Alkoholiar misli iskljuivo na sebe i svoje potrebe,na to kako da
nabavi pie i kako da ga popije a da ga drugi u tome ne spreavaju. Ova sebinost mu oteava
ili onemoguava da prihvati ili da saosea sa ostalim lanovima porodice kada su oni bolesni,
kada doe do povreda, kada deca dobiju lou ocenu u koli, itd.Ovakve situacije esto
razdrauju alkoholiara, a kod lanova porodice raste nezadovoljstvo jer on ne saosea sa
njihovim problemima.On uvek daje prednost piu u odnosu na ivotne potrebe svoje porodice,
dece, supruge ili prijatelja.
Manipulisanje - Alkoholiar manipulie svojom okolinom da bi mogao i dalje neometano da
pije.
Nerealistian, nezreo pristup obinom procesu ivljenja - Ograniava sposobnost
alkoholiara da obezbedi potrebe neophodne za porodini ivot, ili da igra normalnu ulogu u
zadovoljenju stvarnih potreba lanova porodice. To ga na primer navodi na ekstravagantne i
besmislene kupovine i nagomilavanje nepotrebnih dugova, zbog ega je porodica liena svojih
osnovnih potreba.
Nesposobnost preuzimanja sopstvene odgovornosti u okviru porodice - Alkoholiar
normalna zaduenja u okviru domainstva (porodini budet, nega dece, itd.) preputa eni. To

moe dovesti do pojaanog nezadovoljstva ili do toga da supruga oduzme alkoholiaru i onih
nekoliko odgovornosti koje bi mogao da savlada. Jo tee je za enu da prihvati injenicu da
ovek koji ne moe da primi normalne odgovornosti u svom domu, esto ispunjava relativno
odgovornu ulogu na svom poslu ili u drutvenom radu.
Negativan stav prema autoritetima - Bundijski se ponaa, omalovaava neke vane linosti,
menja svoje stavove, itd. Ovakav odnos moe spreiti alkoholiara da zadri svoj siguran posao.
S druge strane ovo ga onemoguava da u svojoj porodici bude "glava kue". Ovo moe dovesti
do nedostatka discipline, ili do preterano stroge discipline prema deci, zbog ega u porodici
nastaje neprijateljstvo i konfuzija. Agresivnou (verbalnom i fizikom) i arogancijom pokuava
da nadoknadi taj nedostatak.
Oseaj neadekvatnosti u odreenim vitalnim oblastima porodinog ivota - Iskrivljuje
brane i roditeljske uloge. To se najee vidi u njegovoj nesposobnosti da pronae i zadri
zadovoljavajui posao, da odrava normalne seksualne odnose, da se igra ili radi sa decom, ili
da odrava svrsishodne odnose sa prijateljima, susedima i drugim ljudima.
Nedostatak samodiscipline - Nema vrst i odreen stav ni po kom pitanju. On prema drugim
lanovima porodice ima neuravnoteen, nestalan, impulsivan i nedosledan stav.To
uznemiravajue ili razorno deluje na blie odnose u porodinom ivotu.
Povran odnos sa ljudima - Razvija se kao rezultat nesposobnosti alkoholiara da neguje
prava prijateljstva. Naputaju ga prijatelji iz "treznog ivota", a umesto njih okruuje se
kafanskim drugarima, koji nisu pravi prijatelji. Ovaj odnos onemoguava alkoholiara da
pokae ili prenese ljubav i oseanja, koji su toliko potrebni za razvoj porodinog ivota. To
moe stvoriti neurotinu meuzavisnost lanova porodice dok pokuavaju da se susretnu sa
njegovom usamljenou i oseanjem praznine. Dete koje ne doivljava dovoljno ljubavi u kui
moe se nauiti na mrzovolju i mrnju, zbog ega su njegove mogunosti da se razvije u
emocionalno zdravu, toplu linost, punu razumevanja, ograniene.
Ograniena interesovanja- Alkoholiar je preokupiran alkoholom. Zbog toga zanemaruje
ranija interesovanja, hobije, aktivno provoenje vremena sa porodicom, posete prijateljima.
Svoje slobodno vreme popunjava aktivnostima koje ne zahtevaju preterano angaovanje, pa se
pretvara u pasivnog posmatraa TV programa. ak se trudi da i ostalim lanovima porodice suzi
polje interesovanja, jer ga to ugroava. Moe se ljutiti zbog normalnih interesovanja svoje ene
ili dece, esto do take kada im zabranjuje njihova redovna zanimanja. lanovi porodice mogu
se ograniiti samo na njegovo interesovanje, to alkoholiarsku porodicu vodi u izolaciju.
Sveznalica- Uvek je u pravu, sve najbolje zna, svakom daje savete i pridike, a on sam se ne
ponaa tako kako treba.
Nevinost- Alkoholiar nikad nije ni za ta kriv. On je nevina rtva raznih okolnosti,
ogovaranja, zlih namera, itd. Drugi ga okrivljavaju iz pakosti, ljubomore, a on nita loe nije
uinio.
Dobrota -Prikazuje se dobrom osobom, daje savete, upozorava, sve u dobroj nameri, zato to
svakom eli dobro, a istina je sasvim drugaija.

Obeanja- Uvek neto obea: ja u to uraditi sutra, doi u da ti pomognem, ranije u doi
sutra kui sa posla pa e moi otii kod lekara, itd. Ali, naalost, obeanje nikad ne ispuni i
zbog toga esto dolazi do svae.
Laljivost- Alkoholiar u poetku laima prikriva prekomerno pijenje i posledice takvog
pijenja. Kasnije poinje sasvim nekritino da lae u svim situacijama, "i kad treba i kad ne
treba".
Hvalisanje- esto se hvali stvarima zbog kojih bi se drugi stideli: kako je zeznuo komiju,
kako je susedovu decu nagovorio na neki nestaluk zbog koga su dobili batine od oca, itd.
Nesposobnost adekvatnog izraavanja emocija - Ispoljava se u pozitivnim ili negativnim
ekstremima. Kada pokazuje ljubav on to ini krajnje neumereno, preterano, a kada se ljuti onda
je nekontrolisano grub.
Menjanje raspoloenja - Alkoholiar esto menja raspoloenje u kratkom vremenskom
periodu: jako je dobre volje i onda odjednom, bez vidljivog razloga postane nervozan i
bezvoljan.
Razdraljivost i nasilnost - Alkoholiar je esto razdraljiv i nasilan, naroito kad je previe
popio ili ako mu je neko rekao neto to mu se ne dopada, ili ga je neko pogledao na nain kako
se njemu nije svidelo. Zbog toga esto psihiki ili fiziki zlostavlja lanove svoje porodice ili
komije i poznanike.
Slabo podnoenje neuspeha - Alkoholiar se brzo iznervira i reaguje preterano burno u
odnosu na povod. Ima "kratak fitilj".
Neraspoloenost - Kada zbog nekog razloga ne moe da nabavi pie, uvek je neraspoloen i
razdraljiv.
Ljubomora - Alkoholiar je jako ljubomoran. On optuuje svoje ukuane za sve i svata: decu
da vie vole mamu od njega, suprugu da ne posveuje dovoljno panje njemu, itd. Tu moemo
spomenuti i bolest nazvanu alkoholiarska ljubomora.
Poveavanje doze - Vremenom alkoholiar pije sve vie i vie, jer se poveava tolerantnost
organizma na alkohol. On se ak i hvali svima koliko moe da popije i presrean je ako niko u
okolini ne moe toliko da popije kao on.
Negiranje - Ne priznaje da previe pije, jer uvek od mnogo moe da bude jo vie.
Negiranje zavisnosti - Ne priznaje da je zavistan od alkohola. Po njegovim reima, on moe
da prestane sa pijenjem kada eli. Kada bude dolo do zavisnosti, on e sam prestati sa
pijenjem. Zbog toga mu leenje i doktori nisu potrebni i zato ne eli da se lei.

Socijalni znakovi alkoholizma

Kao hronina, progresivna bolest, alkoholizam u razliitom obimu i razliitom brzinom zahvata sve
ivotne sfere. Najranije i najbrojnije posledice nastaju u socijalnoj sferi. Socijalne posledice se javljaju

u svim fazama razvoja alkoholizma. Pod socijalnim znakovima alkoholizma podrazumevamo uticaj
alkoholizma na brani, porodini, radni i drutveni ivot alkoholiara. Najranije i najbrojnije
posledice nastaju u brano-porodinom ivotu.
Rezultati viegodinjih istraivanja porodinog ivota alkoholiara sugeriu da su sve porodine
oblasti manje ili vie poremeene.
Najee isticana posledica na brano-porodini ivot je progresivna socijalna izolacija porodice,
ukoliko se izuzme drastino osiromaenje i iskrivljavanje porodinih komunikacija i interakcija.
Vremenom alkoholiar poinje da zaputa i sebe i porodicu. Ne brine ga to mu se porodica
povremeno raspada. Sve manje komunicira sa branim drugom i sve se vie udaljava od nje. Dolazi do
ozbiljnih seksualnih problema koji prelaze u seksualnu udaljenost koja moe da pree u odbojnost. Kod
alkoholiara se javlja alkoholna ljubomora. Dolazi do svakodnevnih svaa, optuivanja, vike,
pretnji, fizikih obrauna, pretnji rastavom ili naputanjem, i na kraju dolazi do rastave.
Alkoholiar se sve vie udaljava od svoje dece, izbegava kontakte sa decom zbog grie savesti zbog
loeg roditeljstva. On se ne interesuje za svoju decu, ne zna gde su, ta rade, ta ele. Vremenom uopte
nita ne zna o njima: ne zna koliko imaju godina, u koji razred idu, kakvi su uenici, ko su njihovi
drugovi i drugarice, kakve probleme imaju, itd. Komunikacija izmeu alkoholiara i dece se potpuno
gubi.
Postepeno se formira bolestan obrazac ponaanja kod svih lanova porodice - meusobno se
optuuju i trae krivca za nastalo stanje i ulau dodatni napor da bi preuzeli na sebe obaveze
alkoholiara koji zbog svog pijenja sve manje i manje obavlja porodine dunosti i obaveze.
Dolazi do problema na radnom mestu: esta kanjenja i izostanci zbog pijenja, konzumiranje
alkohola na radnom mestu, degradiranje, nekompetentnost, oseaj manje vrednosti zbog opadanja
kvaliteta rada. U krajnjem sluaju dolazi do otkaza koji se objanjava neslaganjem sa efom,
"nametaljkom", ljubomorom kolega.
Poinje da se ponaa ispod svog obrazovnog, socijalnog i kulturnog nivoa. U prevodu: zanemaruje svoj
spoljanji izgled i svoj ugled. Nije mu stalo ni do ijeg miljenja.
Interesuje ga samo alkohol.
Karakteristino je da alkoholiar za svoju nevolju okrivljuje sve i svakog ali nikako sebe.
Ekscesivno pijenje i alkoholizam se smatraju i uzronim iniocima drugih socijalnih problema.
Posebno se istie povezanostalkoholizma i raznih vidova kriminaliteta.Pod uticajem alkohola vri se
procentualno natproseno veliki broj prekraja, pri emu je recidivizam neobino izraen. Kod
alkoholiara je uestalost tekog kriminaliteta i prekraja nekoliko puta vea nego kod ostalog odraslog
stanovnitva. Alkoholiari su znaajno ee vrili paljevine iz osvete i netrpeljivosti nego
nealkoholiari. Alkoholiari ine krivina dela "na mah", provocirani situacionim iniocima.

Nervno i duevno propadanje alkoholiara

Alkoholiar prvenstveno strada zbog toga to dospeva u teku oskudicu hranljivih materija, pre
svega belanevina i vitamina. Alkohol direktno unitava B vitamin u telu i zbog njegovog nedostatka
nastaje veina neurolokih i psihikih komplikacija (B vitamin hrani nerve).
Neuroloki poremeaji
Kod alkoholiara dolazi do oteenja centralnog i perifernog nervnog sistema. Nervne elije su vrlo
osetljive i trpe irreverzibilne promene, te su i funkcionalna oteenja delimina ili potpuna.Oteenja su
u manjoj meri izazvana direktnim dejstvom alkohola na nervni sistem a u veoj su meri posledica
poremeaja ishrane, naroito metabolizma eera, proteina, masti, vitamina (posebno grupe B),
minerala, itd.Oni se nedovoljno unose u organizam, a i ono to je uneto, oteano ili nikako se ne
apsorbuje zbog oteene sluzokoe eluca.
esto se kod alkoholiara pojavljuje subduralni hematom traumatske etiologije, a alkoholiar negira
bilo kakvu traumu glave.
Propadanje ganglijskih stanica dovodi do atrofije mozga koja se javlja kod 90 % sluajeva
alkoholiara i ona za posledicu ima intelektualno i moralno-etiko propadanje linosti. Mozak
doivljava bre starenje nego to bi to odgovaralo kalendarskom uzrastu te osobe. Vremenom
alkoholiar odlazi u demenciju tj. izlapelost.
Alkoholni polineuritis (alkoholna upala ivaca ) se ubraja meu najee bolesti alkoholiara. Obino
zahvata periferne nerve nogu, a retko i ruku. Rani simptomi alkoholnog polineuritisa su bolovi sa
grevima i trnjenjem u nogama i rukama, naroito nou ili u jutarnjim asovima. Hod pacijenta je
karakteristian sa blago ili vie rairenim nogama. Kasnije dolazi do slabljenja i gubitka povrinskog i
dubinskog oseaja i do nestanka refleksa.
Alkohol deluje tetno na oni ivac. Zbog paralize onih miia javlja se "duplo vienje", slabljenje
vida, tekoe u razlikovanju crvene i zelene boje. Kod vidnog polja dolazi do suavanja istog, to je
veoma opasno kod vozaa u saobraaju.
Psihiki poremeaji
Nema alkoholizma bez poremeaja ponaanja alkoholiara i njegove porodice.
Najei psihiki poremeaj koji se gotovo svakodnevno ponavlja kod alkoholiara je akutno pijano
stanje iliakutna alkoholna intoksikacija. U alkoholnoj intoksikaciji alkohol najsnanije deluje na
centralni nervni sistem. U poetnom stadijumu preovlauje euforino raspoloenje i javlja se lana
hrabrost i lano samopouzdanje. Takvo prividno stimulativno delovanje i dobro raspoloenje i jesu
najei motivi za pijenje.
Drugi psihiki poremeaj je patoloko pijano stanje. To je stanje patoloke intoksikacije koje se
manifestuje ekstremnim uzbuenjem, nekada sa ubilakim nastojanjima. Simptomi nisu u svim
sluajevima isti. Neke osobe u patolokom pijanom stanju toliko su agresivni da razbijaju sve oko sebe,

lupaju, kidaju, demoliraju, itd. U ovakvom stanju nije iskljueno samopovreivanje, ranjavanje, pa ak
i ubistvo nedunih trenutno prisutnih osoba. Patoloko pijano stanje obino traje od nekoliko minuta do
nekoliko sati.
Stalna ili povremena ekscesivna alkoholiziranost dovodi do slabljenja kognitivnih procesa kod
alkoholiara,gubljenja kritinosti, produenog reakcionog vremena I slabljenja refleksa, to
predstavlja posebni problem kod radne sposobnosti i sposobnosti upravljanja motornim vozilom.
Psihofiziko i moralno propadanje alkoholiara dovodi do irreverzibilnih poremeaja, koji dovode
do ranog gubitka radne sposobnosti. Naroito rano stradaju intelektualne funkcije, koje se i kod
leenja tee oporavljaju.Alkoholiari gube koncentraciju, panja ne moe da se usmerava pravilno,
oteano je pamenje, kao i reprodukcija uenog materijala.Raspoloenje upadljivo oscilira, javlja se
anksioznost, razdraljivost ili ravnodunost, smanjuju se ili gube interesovanja to dovodi do tekih
izmena i propadanja linosti, pojave ozbiljnih psihijatrijskih komplikacija u ijoj su osnovi oteenja
psihikih funkcija. Psihiki ivot alkoholiara karakterie mnotvo iluzija i zabluda.

Socijalne posledice alkoholizma u porodici i porodinim odnosima

Alkoholizam je socijalni problem koji je u naoj sredini prisutan kao rastua pojava koja
permanentno ugroava osim zdravstvenih, i socijalne funkcije porodice. Sasvim je dovoljno da je
recimo otac alkoholiar, pa da je kompletna struktura porodice razgraena, a njeni lanovi i odnosi
meu njima krajnje ugroeni i pomereni.
Alkoholizam nije izolovan fenomen, nije lini problem, nije privatna stvar, on je problem svih onih
koji su sudareni sa njegovom razornom moi: i ua i ira porodica, prvenstveno brani partner, pa
deca, pa ira porodica. Kako je svaki ovek lan neke porodice, nuno je i prirodno da iz porodice
potie i da za porodicu stvara. Jasno je da ukoliko je alkoholiar, on nikako ne moe biti alkoholiar
negde drugde, negde van porodice. On pije tu i u okviru nje, a zajedno sa njim pije itava porodica. Oni
zajedno startuju i istovremeno utiu na sve faze razvoja alkoholizma. Kada alkoholisanost ne bi imala
nikakve posledice u porodici, kada ne bi ugroavala njenu strukturu, kada alkoholiar ne bi bio to to
jeste, onda alkoholizam ne bi bio problem!
Naalost, alkoholizam jeste problem koji razara i sve se vie iri. Razlozi tome su verovatno u
injenici da je alkohol lako dostupan. Njegova se magina mo krije u injenici da brzo i lako menja
sliku stvarnosti, pojaava ili oslabljuje odreena oseanja, ini drugaijim doivljaje, itd.
Mnogo pre nego to se jave zdravstveni problemi kod alkoholiara, pojavljuju se socijalni
simptomimanifestovani poremeenim ponaanjem i sukobima unutar porodice, raskidanjem veza meu
lanovima porodice, a to su sve problemi mnogo tei i vei od problema obolenja pojedinca.
Jer,ugrozivi sebe alkoholom, dotini ugroava svog partnera i svoju decu, te je jasno da je u takvoj
porodici poremeen sistem vrednovanja ljudskih kvaliteta, potovanja linosti, te i samih
egzistencijalnih potreba porodice.
Porodica u kojoj vlada alkoholizam, je bolesna porodica. Ona vie nije sposobna za vrenje ni
biolokih, ni ekonomskih, ni svojih psiho-socijalnih funkcija na drutveno prihvatljiv nain. Bolest
porodice alkoholiara ogleda se u: neusklaenim stavovima njenih lanova, neuravnoteenim
odnosima, konfuzijom svih vidova komunikacija i interakcija, atipinom distribucijom porodinih

uloga i autoriteta, zanemarivanju obaveza, postepenoj dezintegraciji i dezorganizaciji porodice,

osiromaenjem, siromatvom socijalnog ivota sve do potpune socijalne izolacije. Alkoholiar
zapostavlja prijateljstva i rodbinske odnose jer se okree pijenju i drutvu sa kojim moe da pije. U isto
vreme i prijatelji poinju da jedan po jedan zaobilaze lanove porodice zbog njegovog pijenja. Deca
vie ne ele da dovedu svoje drugove kui jer nikad ne znaju kakvu e situaciju zatei. I tako porodica
alkoholiara postaje izolovana. S psiholokog stanovita, lanovi takvih porodica su esto socijalno
neizgraene linosti, emocionalno nezrele, intelektualno ograniene ili u najblaem sluaju linosti
odreene itavim sistemom kompleksa,poveanjem neurotinosti, te poremeajima navika i ponaanja,
problemima u uenju
i socijalizaciji i dr. Iz pedagokog iskustva je poznato da se deca iz takvih porodica najtee vaspitavaju,
priklanjaju redu, radu i disciplini. To su nesrena deca koja obino svoje psiholoko stanje manifestuju
agresivnou, nepotovanjem drugova, a i samih prosvetnih radnika.
Zbog vrlo tekih poremeaja porodinog ivota alkoholiara gotovo da je nemogue govoriti o
jedinstvenom pojmu krize u ovim porodicama, a jo tee ako je pored alkoholiara i njegova ena
zahvaena ekscesivnim pijenjem, odn. Alkoholizmom. Kriza izazvana alkoholizmom sutinski se
razlikuje od kriza izazvanih bilo kojim drugim stresogenim iniocima, pre svega dubokom konfuzijom
porodinih inteakcija i uloga, veom kumulativnou kriznih dogaaja i njihovim duim trajanjem, te
intenzivnou destruktivnih konflikata u porodici. Zbog intenzivne patnje svih lanova porodice, a
naroito dece, opasnost somatske, mentalne i socijalne dezintegracije nije nigde tako velika kao u
porodicama zahvaenim alkoholizmom.
Najtipinija dimenzija krize u naim alkoholiarskim porodicama su razni oblici sociopatskog
ponaanja: nepredvidljive i nagle izmene afekata i ponaanja alkoholiara, njihova sklonost fizikom
nasilju prema eni, isterivanje supruge i dece iz kue, te relativno esta naputanja od strane supruga i
pokuaja razvoda zbog takvog ponaanja alkoholiara. Druga dimenzija je izraena bezrazlona
ljubomora alkoholiara, te vieasovna alkoholiareva naputanja porodice. Trea dimenzija je
naputanje roditeljskih uloga od strane alkoholiara, njegovo prikrivanje linog dohotka i padanje
celokupnog tereta izdravanja porodice na enu. Supruge preuzimaju gotovo sve porodine uloge na
sebe, naroito roditeljsku. To neminovno dovodi do intrapsihikih konflikata (veina se mora zaposliti)
i znatnog porasta njihove neurotinosti. U izvesnom broju porodica javljaju se i akti fizikog nasilja
alkoholiara prema eni, ali i uzajamnih fizikih obrauna.
U alkoholiarskim porodicama je poremeen seksualni ivot. Obino je re o tranzitornim smetnjama
potencije, smanjenju ukupne seksualne aktivnosti, seksualnoj apstinenciji ene koja je bila najee
primenjivana mera kontrole muevljevog alkoholizma, dodue nedosledno.
Posledice enskog alkoholizma na brano-porodine odnose su daleko tee, posebno na emocionalne
relacije i psihosocijalni razvoj dece, te je stopa razvoda takvih brakova visoka-nekoliko puta vea nego
u "normalnoj" populaciji. Najtee psihosocijalne posledice se javljaju u manjem broju porodica gde su
oba brana partnera alkoholiari.

Alkoholiarska porodica

Alkoholizam je bolest zavisnosti, koja se esto javlja u porodici kao posledica "preteranog pijenja"
jednog od suprunika. Nije retka pojava da sreemo porodice gde oba suprunika piju. Za takvu
porodicu moemo rei da je bolesna porodica. U novije vreme poveava se broj ena alkoholiara i to
je svakako zabrinjavajua injenica.
Alkoholiarski brak podrazumeva odnos partnera alkoholiara i nealkoholiara, a u alkoholiarsku
porodicuukljuena su deca koja ive u istom domainstvu. lanove alkoholiarske porodice delimo na
"suve alkoholiare" - oni koji ne piju i"mokre alkoholiare" - oni koji piju.
Porodini problemi u principu poinju i pre ispoljene zavisnosti i ogledaju se u transgeneracijskom
prenoenjunefunkcionalnih obrazaca ponaanja sa roditelja na decu i izmeu njih samih, a kasnije i na
relacijama sa decom, prema rodbini, prijateljima, okolini, radnoj sredini. Tu su i robovanja obiajima i
zabludama koji se u izmenjenim uslovima ivota i rada neveto pokuavaju prilagoditi istim ili kruto
sprovoditi.
Porodica alkoholiara se svrstava u red disfunkcionalnih porodica, gde se uoavaju veliki poremeaji.
Zbog dugogodinjih manipulacija i izbegavanja odgovornosti, alkoholiar uspostavlja poremeene
komunikacione obrasce u koje se ukljuuju i ostali lanovi porodice. Alkoholiar obino lae ili
govori poluistinu, govori o nebitnim stvarima, izmilja i tumai stvari u svoju korist, optuuje druge,
preutkuje odgovore na pitanja i kada sagovornik insistira na odgovoru, on izazivanjem svae ipak
izbegne odgovor. Odsustvo adekvatne komunikacije izmeu suprunika se ogleda u neozbiljnim,
nejasnim, povrnim, dvosmislenim, jalovim, neformalnim dijalozima, koji su svedeni na minimum i u
kojima ne sluaju jedan drugog. Zajednike teme praktino i ne postoje. esto jedno drugoga prekidaju
ili upadaju u re, vrsto zastupaju stavove bez elje za kompromisom, a u situacijama koje zahtevaju
ozbiljan i konstruktivan dijalog oni se posvaaju.
Zbog toga razgovor ne dovodi do konkretnog dogovora pri emu se reavanje problema odlae.
Problemi se zbog toga poinju nagomilavati, a energija suprunika se troi na prethodno opisan nain i
oni postaju sve slabiji, umorniji. Zavisno od strukture same linosti skloni su da razliito reaguju na sve
to. Mukarac iz porodice koja je ve imala zavisnika sklon je da "pobegne" traei spas u konzumiranju
alkoholnih pia, a supruga da beskonano tolerie takvo ponaanje traei utehu u poslu, bavljenju
decom ili bespotedno obavljajui krug poslova koji se smatraju mukim u braku. Ne retko i sama
pone da pije.
Posebno treba spomenuti gubitak pravih emocionalnih odnosa. Ne moe se podjednako voleti
alkohol i porodica, nije ljubav prema alkoholu podjednaka u odnosu na ljubav prema deci. Emocionalni
odnosi su vrlo nestabilni i osciliraju od ljubavi do mrnje, praeni agresivnou. Dugogodinje pijenje
dovodi do gubitka poverenja, potovanja i bliskosti. Zanemarivanje porodice jo uvek je laki stepen
ravog ponaanja alkoholiara. Zlostavljanje lanova porodice jedan je od teih vidova u ponaanju
alkoholiara prema svojim najbliima. Teko napita osoba moe biti pravi tiranin, bezduno i
neoveno raspoloen prema svojoj porodici.Nekada paljiv i pristojan mu i otac, postaje grub,
nasilan, prost, itd. Ponekad sve ovo moe ii do grubih fizikih napada na enu, decu ili roditelje.A
takvi teki postupci su svakodnevni ili povremeno, veoma dramatini. ta vrede suze, kajanje, obeanja
koja daje eni i deci posle takvih scena u kui, kada e posle prve aice sve to da se ponovi, moda u
teem obliku.

Alkohol kod mukaraca dovodi do slabljenja potencije i kompletne seksualne funkcije. To u

seksualnim odnosima dovodi do maltretiranja partnera, te zbog toga partner odbija seksualne odnose.
esto su seksualni odnosi manipulativno sredstvo meu branim partnerima za postizanje odreenih
vanseksualnih ciljeva i kontrole moi. Jedna od veoma ozbiljnih, a estih posledica je rastua
ljubomora u odnosu na suprugu koja ponekad poprima karakteristike alkoholne paranoje.
Seksualnost u brakovima alkoholiara je u najveoj meri ugroena i to moe da ide do prestanka bilo
kakvih seksualnih odnosa.Bolesna ljubomora polako ali sigurno razjeda brak alkoholiara. Alkoholiar
zbog slabljenja seksualne moi neopravdano optuuje svoju enu za neverstvo i na bolestan nain prati
svaki njen pokret i ponaanje. Iz dana u dan brana situacija se pogorava, te je ena posle
viegodinjih maltretiranja primorana da izlaz potrai u razvodu braka.
Razvod braka je jedan od najeih posledica alkoholizma.
Promenjene su porodine uloge, ena preuzima porodine obaveze, tj.obaveze mua. Alkoholiar je
osloboen svih obaveza, bez uloge u porodici. Majka postaje glava porodice, optereujui i decu
ulogama kojima nisu dorasli: odlazak na roditeljski sastanak kod mlaeg brata, dogovor oko znaajnijih
kupovina u kui, manje popravke, nabavke, itd., koje inae, u normalnim prilikama ne bi imala.
Ne mogu se zanemariti ni tete koje alkoholiar nanosi odgoju dece, kod kojih uglavnom dolazi do niza
psihikih poremeaja. Deca alkoholiara ne dobijaju sigurnost i ljubav. Oni su najee predmet
roditeljske manipulacije oni ine "sve zbog dece", a svoje konflikte prebacuju na njih to u praksi ide
do zlostavljanja i zanemarivanja.
Deca koja su odrasla u alkoholiarskoj porodici, ak i kada sama ne piju, imaju psiholokih problema.
Ova decaimaju znatnije probleme sa uspehom u koli, ali je moda znaajniji problem poremeaja u
njihovom ponaanju i vladanju koji moe dovesti do delikvencije, kriminaliteta.
Nema zajednikog porodinog budeta i zajednikih planova za troenje novca. Porodica zapada u
novane probleme i u egzistencijalni strah. ivi od danas do sutra. esto, da bi se porodica kako-tako
finansijski obezbedila, ena mora da se zaposli.
Gubljenje ranijeg ugleda i zaposlenja dovodi do izrazite moralne i socijalne degradacije obolelog. Sa
alkoholiarem propada i njegova porodica. Najvie su pogoeni ena i deca, koja pate zbog estih
svaa, grubosti i tua. Alkoholiar ne moe da shvati da su sve te konfliktne situacije u kui i van nje
posledica njegovog alkoholizma, da mu je u stvari alkohol razorio porodicu i njegovu linost. Nigde
ne nailazi na razumevanje, niko ga ne smatra bolesnikom, a to je najgore, ni sam ne zna da je bolestan.
On alkoholom "reava" sve svoje probleme i dalje. Alkohol je za njega uitak, sredstvo kojim se kupuje
hrabrost i samopouzdanje, kompenzuje kompleks inferiornosti, surogat pokuaja razreenja konfliktnih
situacija.
Iz alkoholiarskih porodica dolazi blizu 80% svih alkoholiara.
Zdrava porodica je elija zdravog drutva, a ukoliko ona to nije, onda je drutveni problem. Posledice
alkoholizma u okviru porodice su esti razvodi braka, vaspitna zaputenost dece i uopte, raspad
porodice. Meutim, najvanije je to to najvie stradaju deca. Ta deca su budui odrasli ljudi. Ne
moraju svi da postanu alkoholiari. Dovoljno je to e postati ljudi ometeni u razvoju, neizgraenih
karaktera, bez usvojenih i shvaenih moralnih naela.Sutra, kada sami budu imali porodice, nee
uspeti da odgoje svoju decu kao zdrave lanove drutva.U tome se ogledaju dalekosene posledice
alkoholizma.

Deca u porodici alkoholiara

U porodicama u kojima su jedan od roditelja ili oba roditelja alkoholiari, poremeeni su odnosi i
izmeu branih drugova i izmeu roditelja i dece. Najtee, najbrojnije i najnepredvidljivije
posledice alkoholizam ostavlja na decu.
Prvo u da navedem apstinencijski sindrom novoroeneta, koji se javlja kod novoroeneta
roenog od majke-alkoholiara. Javlja se posle nekoliko sati ili dana nakon poroaja. Apstinencijske
smetnje su posledica naglog prekida unoenja alkohola koji je dete za vreme noenja dobivalo iz
majine krvi. Kod ovih sluajeva novoroenetu se obino daju male doze odgovarajueg sredstva i
polagano se provodi odvikavanje.
Ja u u daljem tekstu govoriti o ocu-alkoholiaru. To ne znai da nemamo majke-alkoholiare, ili
ponegde i oba roditelja alkoholiara. U tom sluaju sve ono o emu piem je drastinije izraeno.
Deca u porodicama alkoholiara odrastaju bez ljubavi.
Ponaanje alkoholiara je krajnje nepredvidljivo. Deca nikada ne znaju kada e i u kakvom stanju
otac stii kui, da li e biti trezan ili pijan, veseo ili besan, da li e ih kinjiti ili lei da spava. Zbog toga
deca strepe i ive u strahu.
Zbog impulsivnosti i nepredvidljivosti u ponaanju alkoholiaru nedostaju elementarni standardi u
vapitavanju dece. Tako u trezom stanju velikoduno prata svojoj deci velike propuste, a za mnogo
beznaajnije ih u pijanom stanju kanjava, i obratno. On esto kanjava dete za ponaanje za koje je
pre samo pola sata bilo nagraeno. Iz stanja oputenosti i veselosti prelazi u stanje srdbe i besa. Zato
su deca alkoholiara esto liena normi za procenjivanje sopstvenog i tueg ponaanja. Nedostatak
vrih normi i vrednosti kod takve dece stvara velike tekoe u procesu socijalizacije.
Protiv svoje pasivne zavisne pozicije u porodici (a naroito prema supruzi) alkoholiar moe svesno ili
nesvesno da se buni rafiniranim sredstvima manipulacije. Tako, kada se otrezni, postaje vrlo
armantan, nean i velikoduan otac, ali je takav esto i u pijanom stanju. Inspiriui prirodnu potrebu
za roditeljskom ljubavlju, lako okree decu (naroito ensku) protiv majke, koju ona poinju da
okrivljuju za oev alkoholizam jer "da majka ima vie strpljenja i razumevanja za tako plemenitog oca,
on verovatno ne bi pio". enska deca zbog toga mogu imati velikih tekoa u prihvatanju svoje enske
pozicije, a muka mogu identifikovati takvo oevo ponaanje sa alkoholizmom i kasnije sa manjim
otporom prihvatiti oev uzor. Deca koja ne odbace oev autoritet ve se sa njim identifikuju, uzimaju
ga za uzor i od ranog detinjstva kontinuirano konzumiraju alkohol, i sami postaju alkoholiari. Zato
nije sluajno to vie od polovine alkoholiara (po nekima ak 80%) potie iz porodica u kojima je otac
bio alkoholiar. Deca, kojoj roditelji alkoholiari daju da piju alkohol, na neki nain ih imitiraju, te i
sama kasnije postaju alkoholiari.
Mnoge majke, preoptereene preuzetim porodinim ulogama od alkoholiara, napete, zabrinute,
obeshrabrene, razdraljive ili depresivne, pruaju deci vrlo malo ljubavi ili je pruaju na neadekvatan
nain, ili ih pak sasvim odbacuju. Zato su njihove emocionalne veze sa decom relativno esto povrne,

ambivalentne i nepostojane. Deca obino imaju vie afiniteta prema oevima-alkoholiarima nego
prema majkama upravo zato to oevi kada se otrezne, za razliku od majki, ele bliske emocionalne
odnose sa svojom decom. Za decu alkoholiara nita nije tako bolno kao stalna opredeljivanja: as
za jednog, as za drugog roditelja, jer se ona doivljavaju kao realna mogunost za gubitak oba. Od
dece roditelji prikrivaju mnoge sukobe, ali samo delimino, pa se time jo vie produbljuju oseanje
nesigurnosti i straha, uvrena u najranijem detinjstvu.
Stalne frustracije u zadovoljavanju emocionalnih i socijalnih potreba dovode najpre do odbacivanja
roditelja-alkoholiara, a u pubertetu i adolescenciji i drugog roditelja, praenog intenzivnim oseanjima
odbaenosti, nesigurnosti, krivice, padom samopotovanja i dr.
Deca su rtve elje da vole svoje roditelje i da im veruju.
Deca, kao i roditelji, postaju sve vie nemona da se suprotstave unutarporodinim konfliktima i da
bilo ta radikalno izmene, uprkos intimnom uverenju da je svako u manjoj ili veoj meri odbaen od
svih drugih i da niko porodici stvarno ne pripada. Duboka nesigurnost svih lanova moe pruiti
objanjenje zato se porodice alkoholiara mnogo tee raspadaju nego to se veruje. Ve zbog svog biopsiho-socijalnog poloaja u porodici deca alkoholiara najvie su zainteresovana za ouvanje bilo
kakvog porodinog jedinstva. Ona zato rano poinju da dele neke porodine uloge sa svojim
majkama, koje bi, inae, trebalo da obavljaju oevi-alkoholiari. Deci se nameu obaveze koje
iziskuju odgovornosti i vea ivotna zaduenja, kojima ona ne bi bila dorasla ak i da su se razvijala u
tzv. normalnim porodicama. Starija deca, najee muka, zatiuju majku, nadziru ekonomskofinansijsku situaciju, preuzimaju odgoj mlae brae i sestara, pri emu se zapaa ambivalentan odnos
izraen u dilemi biti otac, a ne biti kao on.
Alkoholizam roditelja je uzrok psihikih smetnji njihove dece, i to od blaih neurotskih tegoba do
teih psihotinih stanja.
Najizrazitiji poremeaji navika u predkolskom uzrastu su: noni strah, enureza, grienje noktiju,
problemi sa ishranom, sisanje prstiju, mucanje, hodanje u snu, napadi nekontrolisanog besa, a veoma su
rasprostranjene i fobine neurotine reakcije. Uestalost poreemeaja navika kao to su grickanje
noktiju i sisanje prstiju ukazuju na otpor takve dece prema daljem sazrevanju.
Stalna izloenost dece protivrenim emocionalnim i vaspitnim uticajima roditelja dovodi do
hipersenzitivnosti. Mnoga deca alkoholiara se povlae u sebe, mataju, postaju preosetljiva i zbog
toga se kasnije u ivotu tee prilagoavaju i snalaze. Nesreno detinjstvo doprinosi njihovoj psihikoj
neuravnoteenosti, nesamostalnosti i nepoverljivosti prema ostalim ljudima.
Redovno kolovanje i budunost dece alkoholiara dovedeni su u pitanje. Oni obino pruaju otpor
prema uenju i koli, koji se moe interpretirati kao manifestacija generalizovanog odbacivanja
autoriteta, mada je znatno ee posledica neadekvatne edukacije i nerazvijenih radnih navika. Postiu
slab uspeh u koli, jer su zaplaena, nesigurna u sebe i nemaju osnovnih uslova za rad. Nemogunost
koncentracije, panje, gubitak interesovanja za kolu i dr. su esti pratioci problema u uenju. Oni ne
razvijaju dovoljno ne samo svoje intelektualne potencijale, ve ni socijalno prihvatljive norme svoje
sredine, posebno pozitivan stav prema drutvenim obavezama. Otuda je neuspeno kolovanje,
buntovno reagovanje, ometanje normalne kolske nastave, suprotstavljanje nastavnicima i negativno
herojstvo znaajan indikator poremeenog ponaanja kod deaka, dok se devojice obino povlae u
sebe, potitene su, oseaju se kao da nekom smetaju.
U koli su optereeni dogaajima u kui, a kada dou kui, zbog porodinih obaveza imaju premalo
vremena za igranje i to vreme nemaju sa kim da podele jer ih vrnjaci izbegavaju i ismevaju ukoliko
znaju za porodinu situaciju. Ukoliko ne znaju, deca alkoholiara nastoje da je briljivo prikriju, a to ih

opet osuuje na izvesnusocijalnu izolaciju. kola im je zato jedino mesto predaha i varljivog duevnog
mira. Nemaju bliskog druga ni prijatelja. Iz straha da ne budu na neki nain odbaeni, ni ne ele da se
sprijatelje sa ostalom decom, niti pokazuju elju da se ukljue u zabavno-rekreativne aktivnosti
vrnjaka.
Deava se da deca alkoholiara bee iz roditeljskog doma da bi izbegli munu, napetu atmosferu gde
su ugroena, gde nemaju topline, materijalne i psihike sigurnosti. Trae drutvo na ulici. Trae
autoritete, jer to njihovi roditelji vie nisu. Takvoj deci ulica postaje utoite. A od ulice i vaspitne
zaputenosti do delikvencije, odnosno sukoba sa zakonom, nije daleko.
ta e od deteta postati, delikvent ili stabilna i pozitivna linost, to ne zavisi samo od uticaja
alkoholiara i porodice. Mnogo zavisi i od toga koje predispozicije i koju frustracionu toleranciju je
dete sa roenjem donelo sa sobom. Ako su pozitivni uticaji porodine sredine (majka, baba, deda,
starija braa i sestre) kao i savesnog pedagoga doraslog ovoj delikatnoj situaciji dovoljno jaki, dete se
moe razviti u stabilnu i pozitivnu linost.
Poznavanje problematike dece alkoholiara je veoma znaajno za roditelje, jer im ona moe
pomoi da lake razumeju postupke svoje dece i da im shodno tome daju svoju podrku i pomo, kao i
ljubav. Tu upte nema uticaja da li su ta deca maloletna ili punoletna, da li imaju svoju decu ili nemaju,
jer oni traume iz detinjstva nose sa sobom ceo ivot. Sa druge strane, poto su veina naih suprunika
iz porodica alkoholiara, moemo lake razumeti njihove postupke i ono u ta su se vremenom razvili,
pa nam to moe pruiti pomo u pronalaenju puteva za pozitivan uticaj.
Tipini modeli ponaanja dece alkoholiara
Istraivanja su ustanovila da postoje etiri modela ponaanja dece alkoholiara:
1.porodini junak
2.porodina "crna ovca"
3.izgubljeno dete
4.porodina luda
1.Porodini junak je najee najstarije dete. On je u svemu uspean, u koli ima odline ocene, kui
vredno pomae, sve mu ide od ruke, vredan je, marljiv i radan. On je predvodnik, njemu se svi dive,
ozbiljan je, zreo. Svi ga vole i hvale.Ispod ove povrine se krije oseaj nezadovoljstva, zaplaenosti,
krivice, i usamljenosti.On svojim ponaanjem odvlai panju svih sa loih odnosa u porodici i sa
goruih problema na svoje podvige, i time obezbeuje kakav- takav mir i zatije.
2.Porodina "crna ovca"je dete koje svojim ponaanjem svima stvara probleme, nee da ui,
neredovno ide u kolu, dolazi u sukob sa nastavnicima, skita, svaa se, pije, dolazi u sukob sa zakonom
i vremenom postaje delikvent.Ispod ove povrine se krije oseaj da je zanemaren od porodice, elja za
panjom, oseanje usamljenosti, oseanje krivice i boli.On ovim ponaanjem eli da skrene panju na
svoju porodicu, da pokae da neto nije u redu.

3.Izgubljeno dete je dete koje je tiho, stidljivo, esto prolazi neprimeeno. Usamljen je, pokuava da
ne smeta. Ne zna ta e sa sobom, ne zna ta eli. Ima problema sa uenjem, sa kolom, nema drugova,
povuen je. Ne uestvuje u aktivnostima vrnjaka i ne snalazi se u drutvu.U osnovi se osea
zanemarenim i drugaijim, kao da je neko sa strane.
4.Porodina luda je dete koje je uvek dobre volje i svojim ponaanjem nastoji da prenese neto od te
dobre volje i na ostale, da ih razveseli, zasmeje. On e i u najteoj situaciji probati da uveseli porodicu,
naroito majku. On je klovn razreda, bezbrian. Ima puno energije. Voli da je panja usredsreena na
njega.U osnovi se osea bojaljivo, uznemireno, zbunjeno i nesigurno.
Crte linosti punoletne dece alkoholiara
Punoletna deca alkoholiara esto zadre svoje obrasce ponaanja iz detinjstva. Porodini junak
moe izrasti u odraslog oveka koji zahteva perfekciju.
Porodina "crna ovca" moe imati zakonske ili finansijske probleme kroz ivot.Izgubljeno dete
moe postati pasivno i povueno kao odrastao.Porodina luda moe odrasti u prijatnog i zabavnog, ali
neodgovornog oveka.
Punoletna deca alkoholiara imaju zajednike crte linosti koje su posledica odrastanja u
alkoholiarskoj porodici. Sledi spisak tih crta.Ako prepoznate neki od ovih crta, potraite
odgovarajuu pomo da bi ih razumeli i razreili.O ovoj temi moete pronai knjige u
knjiari.Upamtite, Vi niste prouzrokovali pijenje svojih roditelja!
Crte linosti su:
Usamljenost, strah od ljudi i strah od autoriteta.
Zaplaenost od besnih ljudi i linih kritika.
Traenje stalnog odobravanja drugih ljudi.
Ili ste postali alkoholiar, ili ste radomanijak. Slinost je u tome, da nijedan od ova dva nije
emocionalno sposoban da izae na kraj sa nadmonom i tetnom zavisnou.
Uzimanje osobenih crta bolesti ak i ako niste alkoholiar. Disfunkcija odnosa, negacija,
bojaljivost, izbegavanje oseanja, jadan primer, slabo reavanje problema, itd.
Imali ste mnogo veza i enili/udavali ste se jednom ili dvaput.
Stalno ste rtva I vidite svet iz perspektive rtve.
Kompleks nie vrednosti. Sklonost prema otrom kritikovanju sebe.
Jak podreen poloaj i uplaenost od naputanja. Spremnost na sve da bi zadrali vezu i izbegli
strah i bol od naputanja.
Kameleon. Biti ono to ostali ele da budete, umesto da budete ono to jeste.

Previe razvijen oseaj odgovornosti. Zabrinuti ste zbog potreba drugih uz istovremeno
zanemarivanje svojih elja i potreba.
Sklonost ka oseanjima ljubavi i saalenja. Privlano za ljude koje moete spasiti i voditi brigu
o njima.
Izbegavanje preuzimanja odgovornosti za prepoznavanje i reavanje svojih problema.
Oseanje krivice zbog borbe za svoja prava.
Izbegavanje oseanja vezanih za traumatino detinjstvo. Zato to su bolna i to vas plae.
Izborite se sa svojim oseanjima!
Naklonjenost uzbuenjima. Oseanje potrebe da se bude na ivici, i ponaanja koje privlai
opasnost.

Profesionalne posledice
Preko 90% alkoholiara staro je izmeu 30 i 50 godina, odnosno nalazi se u godinama kada bi
trebalo da budu najkorisniji drutvu i svojim porodicama. Na alost, radna sposobnost alkoholiara je
bitno smanjena, ivotni vek im je skraen i, ako se ne lee, prerano postanu invalidi i doive proseno
samo 50 godina.
Sa ekscesivnim pijenjem i alkoholizmom povezani su brojni profesionalni problemi koji se javljaju
relativno rano, ali neto kasnije od onih u porodici. Razloge pre svega treba traiti u okolnosti da se
ekscesivni uivaoci alkohola u radnoj organizaciji moraju prikrivati ukoliko ele da izbegnu konflikte i
sankcije, to u porodici ne moraju.
Uspenost u obavljanju drutvenih uloga dovodi do odgovarajueg drutvenog ugleda, drutvenog
poloaja i materijalnog poloaja kako alkoholiara, tako i njegove porodice.Drutveni poloaj
direktno proizlazi iz uspenosti u izvravanju radnih i drutvenih zadataka.
Poto alkoholizam dovodi do promena u zdravstvenom stanju i linosti alkoholiara, izvesno je da
dolazi do pada efikasnosti u obavljanju svih drutvenih uloga. Smanjenje radne i drutvene efikasnosti
dovodi do degradacije drutvenog poloaja koji zauzima, kao i materijalnog poloaja, jer on zavisi od
radnih rezultata.
Prvi uticaji alkoholizma na radnu sposobnost javljaju se u proseku 10 do 15 godina pre nego to se
alkoholiar javi na leenje. Razloge to se ne reaguje ranije treba traiti u tome to sami alkoholiari
imaju vrlo organizovan sistem odbrane svog alkoholizma. Strune slube i rukovodioci zbog neznanja
ili stereotipnih stavova prema alkoholizmu dugo godina proputaju da identifikuju alkoholiara i to
ine tek u zavrnoj fazi bolesti, kada su posledice vrlo upadljive.
Rukovodioci dugo pokuavaju da razgovorima otkriju uzroke pijenja, pri emu mnogi pokazuju ak i
neku vrstu razumevanja za takve radnike. Pijenje u radno vreme se tolerie,
sutinski neopravdani izostanci se pravdaju, priznaju se slobodni dani unazad ili godinji odmor za
pokrivanje dana kada je radnik pio, ne registruju se povrede ili bolovanja iji je uzrok alkoholizam. Sve
to zapravo omoguava alkoholiaru da pije, to on i radi. Sa napredovanjem alkoholizma i usled

brojnih propratnih obolenja radni kapaciteti i radni uinak sistematski opadaju. Sa opadanjem radnih
kapaciteta alkoholiara i tolerancije radne sredine prema njemu postaje sve manja, to rezultira
njegovim povlaenjem iz socijalnih kontakata, sumnjiavou, agresivnou i manje ili vie stalnim
konfliktima sa drugovima i neposrednim rukovodiocima. Alkoholiar postepeno postaje potpuno
nesposoban za rad. Tada se ide u drugu krajnost pa se, po kratkom postupku, alje u invalidsku penziju,
ili se ak iskljuuje iz radne organizacije, iako do tada nisu bile primenjivane nikakve disciplinske mere
niti je od njega zahtevano leenje.
Posledice se mogu podeliti u dve grupe:
1. One koje se tiu odnosa prema poslu(njih je lake uoiti i kazniti):
izostajanje sa posla- Ovo je naroito aktuelno posle vikenda i praznika, jer je potrebno vreme
za trenjenje. U proseku alkoholiar izostaje sa posla dva do tri meseca godinje, tako da je
njegov radni vek skoro dvostruko krai od nealkoholiarskog i kree se izmeu 16 i 20 godina.
Odsustvovanje ima i svoju neformalnu komponentu: este izlaske sa posla.
zakanjavanje na posao- Alkoholiari esto kasne na posao, i to od par minuta do par sati.
esta bolovanja- Alkoholiari idu dva do tri puta ee na bolovanja, njihovo zdravstveno
stanje zbog dejstva alkohola i jeste takvo da su podloniji kako prolaznim sezonskim
infekcijama, tako i duim hroninim zdravstvenim smetnjama. Upadljivo je, meutim, da
alkoholiari prednjae po broju eih, ali kraih bolovanja, kojima pokrivaju dane u kojima su
se opijali ili su, zbog mamurluka ili nesposobnosti da se zaustave u pijenju, odsustvovali sa
posla. Posebno mesto u takvim kraim bolovanjima zauzima ponedeljak, poznat po produenim
stanjima mamurluka.
postepeno opadanje radnih sposobnosti -Sa napredovanjem alkoholizma i radna sposobnost
polako, ali sigurno poinje da opada. U poetku nije uoljiva, ali vremenom se sve vie uoava.
Naroito tamo gde se proizvodi gotova roba. Kod alkoholiara dolazi do proizvodnje sve veeg
i veeg broja kart robe.
pad produktivnosti rada i nemogunost ispunjenja normi- Alkoholiar zbog svog
psihofizikog stanja nije u mogunosti da ispunjava norme. Ne moe da dri korak sa svojim
treznim kolegama.
povrede na radu- Alkoholiari se mnogo ee povreuju od nealkoholiara. Po nekim
istraivanjima, ak sedam puta ee. Posebno je vano naglasiti da se sa progrediranjem
alkoholizma progresivno poveava broj najteih povreda - onih sa smrtnim ishodom.
invalidnost- Alkoholizam relativno brzo dovodi do pada psihofizikih sposobnosti i radnih
kapaciteta linosti, te se smatra jednim od najznaajnijih uzroka invalidnosti. Alkoholiari ee
obolevaju od ostalih radnika, ali se oni lee od posledica, a osnovni problem ostaje i dalje, to
vodi ka invalidnosti. Stopa invalidnosti meu alkoholiarima mnogo je vea nego meu
nealkoholiarima, a esto su u pitanju najtei oblici invalidnosti.
Posledice koje se tiu odnosa prema poslu mogu se lake uoiti jer imaju i svoju formalnu stranu izostanci se notiraju, bolovanja piu u kartonu, invalidnost utvruje reenjem, kao i povrede na radu.

2. One koje se tiu alkoholiarskog ponaanja na poslu. Njih je tee uoiti jer ih alkoholiari vrlo
veto prikrivaju. Osim toga, jedan broj ovih ponaanja moe se javiti i kod ljudi koji ne piju, to
dodatno oteava konfrontaciju alkoholiara sa svojim pijenjem:
gubitak interesovanja za posao- Neposredna posledica konzumacije alkohola je slabljenje
alkoholiareve volje i motivacije za rad. Naravno, ovo je praeno promenom ritma rada,
smanjenim zalaganjem i opadanjem produktivnosti. Alkoholiar gubi samoinicijativu,
kreativnost. Oekuje detaljna uputstva za rad. Ne napreduje na poslu, ve godinama tavori na
jednom istom radnom mestu.
promenljivo raspoloenje na poslu- od letargije do agresivnih ispada. Poveana napetost i
sklonost lakim konfliktima bez povoda dovodi do toga da sredina zauzima rezervisan stav
prema alkoholiaru, to njemu, paradoksalno, omoguava nesmetano pijenje.
sklonost kritici i oponiranju- Alkoholiaru su uvek "drugi krivi za sve". On je uvek nevina
rtva ili nekih okolnosti, ili drugih ljudi. Okrivljavanje drugih moe da poprimi i razmere ludila
- paranoje, jedne vrste manije gonjenja.
uestali meuljudski konflikti na poslu- Ovo je rezultat izrazito asocijalnog ponaanja
alkoholiara. Alkoholiari esto dolaze u konflikte sa drugovima i rukovodiocima i zbog toga
esto dobijaju disciplinske ili druge kazne. Oni se ni ne trude da umanje broj problema, ve ih
stalno poveavaju. Ima miljenja da je to takoe mehanizam odbrane pomou kojeg alkoholiar
uvek ima razlog za pijenje.
preuveliavanje znaaja sopstvenog rada uz potcenjivanje rada drugih- Ovo je rezultat
izrazite sebinosti svih alkoholiara. Oni se hvale drugima kakve poslovne uspehe postiu, kako
su neto vano sami oni znali da urade, itd. Ali, naalost, istina je sasvim drugaija: drugi su
odradili dotine poslove ili su ispravljali njihove greke.
Alkoholiari postiu znaajno slabije radne rezultate od nealkoholiara, to ima za posledicu
materijalnu degradaciju.efovi nisu zadovoljni ponaanjem svog radnika, a aloholiar nije
zadovoljan manjom zaradom i statusom u radnoj organizaciji. Nagomilane probleme alkoholiar nije u
stanju da sam reava, ve i dalje srlja u nove: bavi se raznim prevarama, ugroava saobraaj, sve do
izrazitog kriminalnog ponaanja. Pre ili kasnije, alkoholiar kao ozbiljno bolestan ovek,mora na
leenje.

Bolesti izazvnae alkoholizmom I alkoholom

Patoloko pijano stanje
Nekada se u akutnom pijanstvu nealkoholiara, ili povremeno u akutnom pijanstvu alkoholiara, javlja
poseban oblik tekog pijanog stanja, koje karakterie suenje ili potpuni poremeaj svesti, nemir,
uzbuenje, agresija, itd., nakon ega ostaje potpuna ili delimina amnezija (gubitak seanja na ono to
se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo), mada bolesnik moe imati oseaj da se sa njim neto
dogaalo. Patoloko pijano stanje obino zavrava dugim terminalnim snom. Karakteristino je, da
bolesnik za vreme takvog patolokog pijanog stanja ne pokazuje spoljanje klinike simptome
pijanstva, to moe kasnije samo oteati eventualni sudsko- medicinski problem.

Patoloko pijano stanje moe trajati razliito dugo, a moe nastupiti ve i nakon malih koliina
alkohola. U takvom stanju mogua su razna asocijalna dela. Nekada se patoloko pijano stanje moe
shvatiti i kao akutna dekompenzacija, kod osoba sa vitaminskim deficitom. Patoloko pijano stanje
moe biti znak konstitucijske karakteristike linosti. Nekada se javlja kod osoba koje i inae pokazuju
umanjenu toleranciju prema alkoholu, ili osoba koje su preivele tea modana oteenja, bilo zbog
ozlede, bilo nakon neke bolesti mozga.
Patoloko pijano stanje ne mora se javiti i kod sledee alkoholne intoksikacije, ali je ipak
karakteristino da se javlja samo kod retkih osoba i da se ee ponavlja.
Sa sudsko-psihijatrijskog stanovita, redovno je re o stanjima neuraunljivosti.

Delirium tremens
Delirium tremens (alkoholno ludilo) je esta psihoza kod alkoholiara. Javlja se kao posledica
toksinog dejstva alkohola, obino kod ljudi sklonih prekomernom pijenju, odnosno zavisnih od
alkohola.
Nekoliko dana ranije mogu se javiti neodreeni simptomi koji strunjacima ukazuju da moe doi do
ludila. Osoba se osea malaksalo, ima pojaano znojenje, povieni pritisak, psihiki je napeta,
neraspoloena i sve ove pojave prati nesanica.Tada se govori o predelirantnom stanju. Delirium
tremens moe nastati i bez predelirantnih smetnji.
Kad nastupi delirium, to za okolinu deluje zastraujue, pogotovo nou kada su simptomi najizraeniji.
Bolesnik osea strah i ne moe da zaspi. Ne zna koji je dan, mesec, godina, gde se nalazi, ali zna ko je
on. Najee deluje uplaeno i zbunjeno, ali je mogue i agresivno ponaanje prema okolini.Bolesnik u
takvom stanju ima crveno oteeno lice sa razrogaenim oima i tremorom celog tela, naroito ruku.
Bolesnik praktino ne spava, ne jede, obino se znoji. Gotovo redovno dolazi do slabosti srca, sa
mekim i slabim pulsom, padom pritiska. esto dolazi do akutnih tekih probavnih smetnji, smetnje
mokrenja. Bolesnik naglo slabi, sve do potpune iznemoglosti. Postoji pomanjkanje vode u organizmu,
te pomanjkanje elektrolita. Uz to se javljaju halucinacije. Najee je re o vidnim halucinacijama, no
mogu se javiti i sve druge, naroito slune. Halucinacije su esto zastraujueg karaktera i uklapaju se u
optu sliku straha i nemira. Vidne halucinacije esto sadre male ivotinje, mieve, zmije, takore ili
insekte, koji gmiu po koi bolesnika, ili ga okruuju sa svih strana.Slune halucinacije bolesnik
doivljava kao razgovor, u kojem se neke osobe dogovaraju kako da ga unite. Nekad to moe biti
halucinacija glazbe, mara, itd. Uz ostale simptome, javljaju se i lude ideje, obino paranoidnog
karaktera. este su ideje ljubomore. Bolesnici mogu u toku deliriuma halucinirati svoju uobiajenu
profesionalnu delatnost, pa se onda govori o profesionalnom deleriumu. Javlja se podrhtavanje prstiju,
jezika, glave, nerazumljiv govor.
Delirium tremens traje od nekoliko sati do dve nedelje, obino od 2-5 dana. Zavrava se najee naglo
tzv. terminalnim snom iz kojeg se bolesnik budi iscrpljen ali bistar i miran, s neznatnim smetnjama i
obino bar delominom amnezijom za sve, ili za deo onoga to se dogaalo u toku deliriuma..
Ponovno propijanje i javljanje ovog stanja dovodi do trajnijih i ozbiljnijih oteenja mozga.
Kod majki alkoholiarki koje piju i za vreme trudnoe,moe se dogoditi iznenadna smrt novoroeneta
koje jenakon dolaska na svet ostalo bez alkohola. To je delirium tremensnovoroeneta.

Osobi u deliriumu treba obezbediti hitni transportu bolnicu.Njemu je potrebna intenzivna bolnika
nega.Ako se brzo ne preduzme leenje, delirium moe uzrokovati smrt zbog prestanka rada srca ili
bubrega, ili zbog upale plua. Stoga treba bez odgaanja pozvati lenika. Dok on ne stigne, treba
bolesnika to vie umiriti. Treba ga smestiti u zamraenu prostoriju i skloniti svaki predmet kojim bi se
mogao povrediti.
Alkoholna halucinoza
Alkoholna halucinoza je psihijatrijski sindrom, koji pripada grupi alkoholnih psihoza. Karakteriziraju
ga halucinatorni doivljaji, uz inae ouvanu svest, dobru orijentaciju, te sauvanu linost. Halucinacije
su po pravilu slunog karaktera. Razlikuje se akutna i hronina halucinoza.
Akutna alkoholna halucinoza je prolazno obolenje koje relativno brzo prolazi. Veina autora smatra da
je uz takvu akutnu sliku to zapravo specifini oblik akutnog psihoorganskog sindroma- koji moe imati
katkada i karakter delirijuma, s poremeajima svesti razliitog stupnja, dezorijentacijom, itd. Toj
akutnoj halucinozi obino nijedan autor ne odbija alkoholnu etiologiju.
I u akutnoj i u hroninoj halucinozi javljaju se, kao glavna klinika karakteristika halucinacije, koje u
poetku imaju elementarna obeleja pa se vrlo teko razlikuju od iluzija. Halucinacije kasnije postaju
sve izrazitije, dobijaju jasnu osetnu formu i najee su akutnog karaktera. Akustike halucinacije esto
su u alkoholiara praene strahom, obino se javljaju u treem licu, bolesnik ih uje izvana, esto imaju
neugodan sadraj, odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika. Katkada su homoseksualno obojene.
Akutna halucinoza obino traje od nekoliko sati do nekoliko dana, nedelja, ili do est meseci. Bolest
moe i recidivirati. Akutna alkoholna halucinoza ne ostavlja defekt.
Hronina alkoholna halucinoza moe, meutim, imati vie izofreni karakter, moe joj se s vremenom
pridruiti i slika hronine paranoje, a bolest moe zavriti i izofrenom demencijom.

Alkoholne psihoze
Alkoholne psihoze su teki akutni, subakutni ili hronini psihijatrijski sindromi kod alkoholizma. Od
drugog svetskog rata broj alkoholnih psihoza u veini zemalja raste. Poznato je da alkohol izaziva
veliki broj psihikih poremeaja. Jo uvek nije sasvim jasan mehanizam njihovog javljanja, i ako je
oito da dolazi do direktnog ili indirektnog oteenja mozga alkoholom. Neki tvrde da do oteenja
dolazi tako, da alkohol direktno oteuje nervnu eliju sa kojom dolazi u dodir. Drugi smatraju da do
oteenja dolazi tek posredno, poto alkohol ve oteti jetru i dovede do prehrambenog deficita i zbog
pomanjkanja vitamina B1, koje je kod alkoholiara redovno. Postoje i druge hipoteze.
Simptomatske psihoze su psihoze koje se javljaju kao posledica oteenja mozga kod razliitih
bolesti. Najee se javljaju u akutnom obliku pod klinikom slikom deliriuma, a u hroninom obliku
pod slikom demencije. Simptomatske psihoze akutnog tipa javljaju se relativno esto tokom pojedinih
infektivnih bolesti, a mogu se javiti u akutnom ili hroninom obliku kod avitaminoze, kod
intoksikacija, kod alkoholizma, itd.
Toksike psihoze su psihotina stanja uvetovana delovanjem razliitih otrova. Pripadaju grupi tzv.
organskih psihoza. Toksike psihoze najee su izazvane alkoholom i narkoticima. U akutnoj fazi
psihopatoloki ih karakterie delirijum ili smeteno stanje. U akutnoj fazi, toksike psihoze obino su

reverzibilne i imaju dobru prognozu. U hroninoj fazi karakterie ih demencija i esto su ireverzibilne
naravi.

Ljubomora alkoholiara
Ljubomora alkoholiara je vrlo esta pojava, kod koje alkoholiar sumnja u vernost ene, a u
alkoholiziranom stanju, najee zbog odbijanja nenosti izraava svoju ljutnju grubim vreanjem i
optuivanjem.
Patoloka ljubomora je rea i javlja se u starijoj dobi, u kasnijim fazama alkoholizma, samo kod
mukaraca. Jo nije pronaeno zadovoljavajue tumaenje te pojave. Mnogi smatraju da alkoholnu
ljubomoru pored ostalog izaziva i pojava impotencije, koja je kod alkoholiara vrlo esta. Ljubomora
se esto javlja kao najvaniji simptom alkoholizma.Alkoholiar je vrsto uveren da ga ena vara.
Razvijaju se paranoidni sadraji, a bolesnik postaje agresivan. Postaje muitelj ene i porodice, a zna se
dogoditi da progoni I suseda kojeg je uklopio u svoje paranoidne sadraje. Ideje ljubomornosti mogu se
javiti prema erki, bilo vlastitoj, bilo prema eninoj erki iz prvog braka. Ta ljubomornost moe se
odnositi i na ljubavnicu. Ljubomornost alkoholiara moe zavriti zloinom, silovanjem vlastite dece,
itd. Obino je to znak potpunog etikog propadanja, tzv. "etike demencije" alkoholiara. Bolesnik
obino ne pokazuje poremeaj svesti, a u velikom broju sluajeva i inteligencija mu je jo uvek
sauvana. esto je nemogue iveti s takvim bolesnikom, pa dolazi do raspada porodice. Treba
sprovesti bolniko leenje, nakon ega se stanje obino smiri.
Korsakovljeva psihoza
Korsakovljeva psihoza je teak oblik demencije kombiniran sa polineuritisom u poodmaklim
stadijumima alkoholizma. Prvi ju je opisao ruski neurolog Sergej Korsakov izmeu 1887. i 1890.
godine. Bolest nastaje zbog otrova (npr. alkohola) u organizmu, a izaziva praznine u pamenju, zbog
ega nastaju rupe u seanju, a bolesnik izmilja prie kojima pokuava ispuniti te praznine. Osoba je
smetena I dezorijentirana, nesposobna da shvati vreme i prostor. Smetnje pamenja zahvataju najpre
najnovije dogaaje, a onda se ire s vremenom sve vie unazad. est je noni nemir bolesnika.
Karakteristian je primer takvog bolesnika, koji smeten u bolnicu, susree na hodniku svog lenika.
Ne sea se ko je taj ovek, no odmah popunjava rupu u seanju i pozdravlja ga kao svog starog
vinskog druga s kojim je nedavno pio u odreenoj gostionici.
Leenjem u bolnikim uslovima, sa prekidanjem upotrebe alkohola, sa velikim dozama vitamina,
naroito B vitamina i simptomatskim leenjem eventualnih drugih poremeaja, moe se postii blagi
fiziki oporavak, nakon ega sledi adekvatna skrb za takve bolesnike, koji su nesposobni za samostalno
ivljenje.
Encefalopatija

Encefalopatija je u irem smislu rei svako oteenje mozga. Obino se tom optem nazivu dodaje
pridev, koji ga blie oznaava, npr.alkoholna encefalopatija, traumatska encefalopatija, itd.Alkoholne
encefalopatije su svi kliniki sindromi, kod kojih se u toku alkoholizma javlja oteenje mozga.
Wernickeova encefalopatija je kliniki sindrom koji je Wernicke opisao 1881. godine u svom
udbeniku neurologije, u vezi sa tri sluaja. Taj isti sindrom opisao je jo 1875. godine U Francuskoj
Gayet, pa francuzi bolest nazivaju Gayet- Wernickeova encefalopatija. U dva sluaja koji je napisao
Wernicke, re je bila o alkoholiarima. Sa patoloko- anatomskog stanovita re je o krvareem
upalnom stanju, sa degeneracijom u pojedinim modanim podrujima. Bolest ponekad poinje naglo.
Javlja se sa pomanjkanjem apetita, povraanjem, paralizama onih miia, promenama na zenicama,
koje ponekad lieArgyll- Robertsonovoj zenici, zatim delirantnom psihikom slikom, nesanicom, itd.
Bolest esto prate simptomi polineuritisa. Ponekad se javlja i retrobulbarni neuritis vidnog ivca. Ve u
toj fazi bolesnik zapada u vrlo teko stanje, esto sa slikom krajnje mravosti. Wernickeova
encefalopatija je uvetovana manjkavom prehranom, naroito nedostatkom vitamina B1, a najee se
susree kod hroninih alkoholiara. Leenje velikim dozama vitamina B1 daje dobre rezultate.
Hepatalna encefalopatija je oteenje mozga sa odgovarajuom klinikom slikom kod teih obolenja
jetre. Jetra alkoholiara je esto oteena, a este su i slike encefalopatije, pa je vrlo teko izdvojiti
kliniku sliku encefalopatije uzrokovane samo lezijom jetre. Neki autori smatraju, da su karakteristini
simptomi hepatalne encefalopatije: euforija (bezrazlono, nekritino veselo raspoloenje), pospanost,
gubitak autokritike, moralna redukcija linosti, tremor ruku i prstiju i epileptini napadi.
Niacinska encefalopatija se javlja zbog manjka nikotinske kiseline, a opisali su je Jolliffe i saradnici
1940. godine. Re je o relativno retkom sindromu tokom alkoholizma, koji se manifestuje demencijom
uz smetenost. Postoje i neuroloki simptomi: ekstrapiramidna rigidnost miia, pri pasivnim kretnjama
simptom zupanika, te refleks hvatanja i sisanja. U toku leenja, preporuuje se davanje i drugih
vitamina B-grupe pored nikotinske kiseline. Prognoza je relativno dobra, uz opisano leenje, ali esto
ostaju posledice u obliku lake izraene demencije.

Pseudoparaliza alkoholna
Pseudoparaliza alkoholna je psihijatrijsko obolenje, koje se kod pojedinih bolesnika javlja tokom
alkoholizma. Modana su oteenja slina onima pri progresivnoj paralizi. Klinika slika je jako slina,
tako da je nekada diferencijalna dijagnoza izmeu tih obolenja vrlo teka. (Progresivna paraliza je
teko duevno obolenje izazvano luesom)
Zloupotreba Antabusa
Kod leenja alkoholizma se u terapiju uvode i izvesni lekovi, od kojih je najvaniji Antabus.
Za hemijsko sredstvo Antabus vezuje se svojstvo da jednom uzeto onemoguava konzumiranje
alkoholnih pia, zbog reakcije koje nastaju tom prilikom.Antabus se u upotrebi nalazi pod raznim
fabrikim imenima, kao na primer: Tetidis, Abstinil, Aversan, Esperal, itd. Hemijska svojstva i
delovanje su im ista, pa i u sluajevima kada se bolesniku daju u obliku tablete ili injekcije.

Ukoliko se posle uzimanja Antabusa konzumira alkoholno pie, pojavljuju se jako izraeni
simptomi intoksikacije.U poetku se pojavljuje povieni krvni pritisak, crvenilo u licu, lupanje srca,
guenje, glavobolja, munina i povraanje, strah propraen irenjem zenica, itd., sve do mogunosti
nastanka smrtnih komplikacija. Bolesniku sa pomenutim reakcijama moe se pruiti pomo iskljuivo
u zdravstvenim organizacijama uz pomo sredstava za dezoksidaciju.
Svakoj Antabus terapiji mora da prethodi saglasnost pacijenta, nakon toga se pristupa pripremno ispitnim radnjama kao to su na primer: pregled krvi, kardiovaskularni pregledi, internistiki pregledi,
itd.Tek nakon saglasnosti bolesnika i svih potrebnih pregleda otpoinje se sa upotrebom
Antabusa.
Na osnovu do sada uoenih karakteristika u primeni Antabusa, mogu se sumirati neka pozitivna i
negativna miljenja o njemu.
Pozitivne strane primene Antabusa:
1.Upotreba Antabusa daje podrku i snagu alkoholiaru da neko vreme ne pije, s tim to se u
meuvremenu mogu realizovati druge metode leenja alkoholizma, koje garantuju trajniji
rezultat.
2.Antabus ima izvanredno pomono psihoterapijsko delovanje kod alkoholiara koji je
motivisan za leenje i koji je ukljuen u kompleksne socijalne - psihijatrijske postupke.
3.Antabus ima minimalno toksino (otrovno) delovanje (gotovo ne merljivo), te ga bolesnik
moe uzimati due vreme (nekoliko godina), bez potrebe specijalnih laboratorijskih kontrola.
Negativne strane primene Antabusa:
1.Davanje Antabusa bolesniku bez njegovog pristanka je zabranjeno, zbog opasnosti nastanka
tekih posledica usled paralelnog uzimanja Antabusa i alkoholnog pia, zbog ega u nekim
sluajevima mogu nastupiti i smrtni sluajevi.
2.Usled upotrebe Antabusa mogu da se pojave i tz. antabus psihoze. One predstavljaju lake ili
tee psihike reakcije, a pojavljuju se u obliku akutnog ili hroninog psihosindroma.
3.Prestankom upotrebe Antabusa, bolesnik moe ponovo otpoeti sa pijenjem alkoholnih pia,
bez prisustva ranije opisanih tetnih reakcija, ukoliko u meuvremenu nije zapoet
psihoterapijski i socioterapijski tretman.
4.Mogue su smetnje lake prirode, iako bolesnik ne pije alkoholna pia, kao np.: preterana
pospanost, umor, slabljenje polne moi i dr.
5.Antabus ne lei alkoholizam.
Mnogima se ini da je Antabus dovoljan da se prestane sa pijenjem. Zbog toga pokuavaju da bez
lekarskog uputstva daju drugome Antabus. Tada mogu da nastupe komplikacije koje nisu poeljne,
a koje mogu biti vrlo opasne.
Prvo, moe se dogoditi da osoba i ne zna da je uzela lek. To je sistem dobronamerne podvale, kada se
lek rastvara u aju, kafi ili jelu i skriveno daje alkoholiaru.
Sve sa nadom da e to uticati da se dotinoj osobi zgadi alkohol i da ga vie ne pije. Meutim, zbog
pijenja pia na Antabus, moe doi do Antabus - alkoholne reakcije, to je opisano gore. Alkoholiar ne
razume ta ne valja, zato ima ove simptome. Osoba koja mu je podmetnula Antabus i ako sluti da je
zbog toga dolo do ovih burnih reakcija, ne sme da prizna. Zato se ne zove odmah hitna pomo, to
esto za posledicu ima smrtni ishod.

Drugo, lek se moe predozirati, dati u momentu kada je osoba pod dejstvom alkohola, a tada
mogu da nastupe i konfuzna psihika reagovanja u vidu toksike psihoze ili duevnih poremeenosti,
kada alkoholiar reaguje paninim strahom, depresijom i eventualnim pokuajem samoubistva ili
ugroavanjem tuih ivota.
Kao to se vidi, davanje Antabusa bez konsultovanja sa lekarom je jako rizino i opasno. Naalost,
kada se to dogodi (zbog dobronamernih razloga) i kada doe do neeljenih efekata, odmah se okrivljuje
lek, a ne nestruno i nedozvoljeno manipulisanje lekom. Nije lek krivac, nego osoba koja je na svoju
ruku upotrebila lek na nedozvoljen nain.
Bolje je porazgovarati sa alkoholiarem i pronai nain na koji se moe na njega uticati kako bi
prihvatio leenje. A u dispanzeru e lekari odrediti pravu dozu Antabusa.