Vodi kroz

proceduru konkursa
za vizuelne umetnosti i
multimedije, i likovne kolonije
Konkursi Ministarstva kulture
Republike Srbije

Recenzije
Dr Aleksandra Jovievi, red.prof.
La Sapienza, Rim i Fakultet dramskih umetnosti, Beograd

Dr Milena Dragievi ei, red.prof.

Fakultet dramskih umetnosti, Beograd i Univerzitet umetnosti, Beograd

Vodi kroz
proceduru konkursa
za vizuelne umetnosti i
multimedije, i likovne kolonije
Konkursi Ministarstva kulture
Republike Srbije

2009.

Sadraj

1 Uvodna re
2 Uvod
2.1 Unutranja organizacija Ministarstva kulture Republike Srbije
2.2 Prednosti uvoenja konkursne procedure
2.3 Pravni osnov
3 Opte informacije
3.1 Primer: tekst konkursa za 2009. godinu
3.2 Konkursne faze
3.3 Ko moe da aplicira?
3.4 Informacije o konkursnoj proceduri
4 Konkursna prijava konkursni formular i dodatna dokumentacija
4.1 Primer: popunjavanje formulara
4.2 Detaljni opis projekta
4.3 Detaljna specifikacija trokova (budet) i finansijska konstrukcija
4.4 Podaci o pravnom licu / profesionalna biografija
4.5 Dokument o pravnom statusu
4.6 Pismene preporuke
4.7 Vizuelni materijal
4.8 Dokaz o uplati republike administrativne takse
5 O konkursu za vizuelne umetnosti i multimedije
5.1 Pregled potrebne dokumentacije
5.2 Kriterijumi u radu komisije
6 O konkursu za likovne kolonije
6 .1 Pregled potrebne dokumentacije
6.2 Kriterijumi u radu komisije
7 Posle objavljivanja rezultata konkursa
7.1 Potpisivanje ugovora i procedura isplate
7.2 Izvetaj o realizaciji projekta
7.3 Obaveza objave o finansijskoj podrci Ministarstva
8 esto postavljana pitanja

1 Uvodna re

Cilj ove publikacije jeste da predstavi i objasni

funkcionisanje i rezultate godinjeg konkursa
Ministarstva kulture Republike Srbije za vizuelne
umetnosti i multimedije i konkursa za likovne
kolonije. Ti konkursi funkcioniu u sklopu ire
koncipiranog konkursa Sektora za savremeno
stvaralatvo, kulturnu industriju i kulturne odnose
(Konkurs za sufinansiranje projekata / programa
koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i
prezentaciji umetnosti i kulture), koji obuhvata
sve umetnike oblasti savremenog stvaralatva.
Objanjenjem konkursne procedure publikacija
moe pomoi i profesionalcima u sagledavanju
kriterijuma Ministarstva i strunih komisija koje
odabiraju projekte za finansiranje. Na taj nain,
olakava se i unapreuje apliciranje na konkursu.
Isto tako, vana je i prezentacija rada Ministarstva,
kao organa uprave, i u krajnjoj liniji, dela Vlade,
a radi transparentnosti procedura, kriterijuma i
finansiranja projekata.
Potreba za ovom vrstom publikacije, to jest
vodiem kroz konkursnu proceduru Ministarstva
kulture Republike Srbije, javila se na osnovu
viegodinjeg iskustva. Greke koje se u
konkursnim prijavama pojavljuju idu od formalnih
(nepotpisani i parcijalno popunjeni formulari,
nepotpuna dokumentacija, i sl.) do kardinalnih

(projekti koji temom ne odgovaraju konkursu,

neinformisanost podnosilaca o kriterijumima i
prioritetima u finansiranju, i slino). Veoma esta
greka u apliciranju jeste i neprilagoenost duine
tekstova kako u formularu tako i u dodatnoj
dokumentaciji. Tekstovi su esto ili predugaki, sa
obino konfuzno predstavljenim informacijama
o projektu, ili pak veoma turi, te u takvim
sluajevima nije mogue zauzeti stav prema
potrebi finansiranja tog projekta.
Verujemo da e postojanje ovog vodia
pospeiti dalju, i jo uspeniju saradnju izmeu
Ministarstva i svih partnera na projektima
savremenog stvaralatva u oblasti vizuelnih
umetnosti i multimedije. Isto tako, nadamo se
da e ova publikacija biti od pomoi i samim
umetnicima u prezentaciji i formulisanju zamisli
na nain koji je prijemiv za potencijalne
finansijere kako bi lake obezbedili finansijsku
pomo za realizaciju projekata.
Publikacija je tampana kao izdanje udruenja
graana Anonymous said: iz Beograda, to treba
sagledavati u svetlu neophodne saradnje vladinog
i nevladinog sektora, budui da je njena izrada
pod direktnim pokroviteljstvom Ministarstva
kulture Republike Srbije. Kako Ministarstvo

kulture Republike Srbije veoma dri do kvalitetne

i dinamine saradnje sa civilnim sektorom,
ova publikacija ujedno svedoi i o naporima
Ministarstva usmerenim ka unapreenju te
vrste saradnje. Stoga, svesrdno zahvaljujemo
Anonymous said: kreativnom timu i Manetu
Radmanoviu na uspenoj saradnji na ovom
projektu.
Veliku zahvalnost dugujemo Aleksandri Jovievi
na dugogodinjoj pomoi i saradnji, kao i
Mileni Dragievi ei na znaajnoj pomoi u
struktuiranju tekstova ove publikacije.
eleli bismo da zahvalimo i Ani Vueti,
pomoniku ministra kulture za savremeno
stvaralatvo, kulturnu industriju i kulturne
odnose, Vesni Jokanovi, pomoniku ministra
kulture za ekonomsko-finansijske poslove,
i Nadici Momirov, dravnom sekretaru u
Ministarstvu kulture Republike Srbije, bez ije
ljubazne pomoi tampa ove publikacije ne bi bila
mogua. Posebnu zahvalnost upuujemo Neboji
Bradiu, ministru kulture u Vladi Republike Srbije.

2 Uvod

2.2 Prednosti uvoenja konkursne procedure

2.1 Unutranja organizacija Ministarstva kulture Republike Srbije

- Javnost i transparentnost u radu
- Poboljanje kvaliteta projekata
- Konkurentnost
Kabinet ministra

- Jasnija slika o aktivnostima i potrebama

- Blagovremeno i racionalno planiranje finansijskih sredstava
- Decentralizacija pri odluivanju
Sektor za savremeno stvaralatvo,
kulturnu industriju i kulturne odnose
(Odeljenje za savremeno stvaralatvo i kulturnu industriju)

- Sistematinost
- Otvaranje novih pitanja i mogunosti

2.3 Pravni osnov

Sektor za zatitu kulturne batine

Rad Ministarstva kulture Republike Srbije i kriterijumi za podrku projektima utemeljeni su u domaem
zakonodavstvu, kao i u aktima Saveta Evrope, iji je Republika Srbija punopravni lan, i u razliitim
domaim i evropskim strategijama razvoja.
Sektor za medije

Sektor za meunarodne odnose,

evropske integracije i menadment u kulturi

Konkursi Ministarstva zasnovani su na Zakonu o delatnostima od opteg interesa u oblasti kulture

(Slubeni glasnik RS br. 49/92). U tom zakonu dat je opti okvir za delovanje u kulturi.
Kriterijumi konkursa za vizuelne umetnosti i multimedije i konkursa za likovne kolonije u skladu su i sa
domaim strategijama kao to su Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji i Nacionalna strategija Srbije
za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.
Neka od vanijih evropskih dokumenata na koja se takoe pozivamo jesu:

Sektor za ekonomsko-finansijske poslove

Sekretarijat Ministarstva

Deklaracija o kulturnoj razliitosti (Declaration on Cultural Diversity, 2000); Deklaracija o interkulturnom

dijalogu i prevenciji sukoba (Declaration on Intercultural Dialogue and Conflict Prevention, 2003); Faro
Deklaracija o strategiji Saveta Evrope o razvoju interkulturnog dijaloga (Faro Declaration on the Council of
Europes Strategy for Developing Intercultural Dialogue, 2005); Evropska kulturna konvencija (European
Cultural Convention 1954); Firentinska deklaracija Kultura i regioni: kulturne aktivnosti u regionalnom
kontekstu (Florence Declaration Culture and Regions: Cultural Action in the Regional Context, 1987);
Evropska deklaracija o kulturnim ciljevima (European Declaration on Cultural Objectives, 1984); Arc-etSenans deklaracija (Arc-et-Senans Declaration, 1972); Friburka deklaracija o kulturnim pravima (Fribourg
Declaration on Cultural Rights, 2007); Evropska konvencija o ljudskim pravima (European Convection
on Human Rights, 1950); Konvencija o zatiti i unapreenju raznolikosti kulturnog izraza (UNESCO
Convention on the Protection and Promotion of the Diversity of Cultural Expessions, 2005) itd.

3 Opte informacije
3.1 Primer: tekst Konkursa

MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE

Sektor za umetniko stvaralatvo, kulturnu industriju i kulturne odnose raspisuje
KONKURS
za sufinansiranje projekata / programa koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i
prezentaciji umetnosti i kulture za 2009.godinu

Pravo uea na ovom konkursu imaju: ustanove, umetnika i druga udruenja i organizacije / pravna
lica, kao i pojedinci sa teritorije Republike Srbije.
Pravo uea na ovom konkursu nemaju: programi / projekti ustanova kulture iz lana 2 stav 2 Zakona o
delatnostima od opteg interesa u oblasti kulture, tj. indirektni korisnici budeta.
U obzir e se uzimati prijave dostavljene:

Konkurs se raspisuje u skladu sa Zakonom o delatnostima od opteg interesa u oblasti kulture

(Sl.gl. RS br.49/92).
Konkurs se odnosi na programe / projekte iz sledeih oblasti:
1. pozorino stvaralatvo,
2. plesno stvaralatvo,
3. muziko stvaralatvo,
4. vizuelno stvaralatvo i multimedije,
5. kolonije, umetnike radionice i rezidencijalni programi za umetnike,
6. kinematografija: filmski festivali, manifestacije, radionice i kolonije,
7. kulturno-umetniki amaterizam, izvorno narodno stvaralatvo i ouvanje
nematerijalnog kulturnog naslea,
8. naunoistraivaki projekti u oblasti umetnosti i kulture,
9. knjievne manifestacije i nagrade,
10. izdavanje periodinih publikacija iz oblasti umetnosti i kulture,
11. programi na Kosovu i Metohiji,
12. programi koji predstavljaju podrku osobama sa invaliditetom,
13. programi kulture dece i mladih,
14. meunarodna kulturna saradnja od znaaja za Republiku Srbiju.
Konkurs ukljuuje i umetnike kolonije, radionice i rezidencijalne programe za umetnike iz navedenih
oblasti.
Posebna panja bie posveena programima / projektima koji imaju: republiki znaaj, visok umetniki
kvalitet, doprinose ouvanju nematerijalne kulturne batine, promoviu alternativnu kulturu i nove
umetnike forme i izraze, doprinose decentralizaciji kulture i interkulturnom dijalogu. U svim domenima
prioritet e imati projekti / programi namenjeni deci i dejem stvaralatvu, stvaralatvu mladih, kao i
osobama sa posebnim potrebama.

1. potom (adresa: Ministarstvo kulture Republike Srbije, Vlajkovieva 3, Beograd, sa naznakom

Konkurs stvaralatva), pojedinano za svaki projekat / program;
2. u etiri primerka, na formularu za prijavu na konkurs za sufinansiranje projekata / programa
koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i prezentaciji umetnosti i kulture za 2009. godinu
(u daljem tekstu Formular); formular se moe dobiti na prijavnici Ministarstva kulture Republike
Srbije, Beograd, Vlajkovieva 3, ili na sajtu Ministarstva: www. kultura.gov.rs, a na zahtev
podnosioca prijave van Beograda, moe biti dostavljen potom;
3. uz dokaz o uplati republike administrativne takse (Zakon o republikim administrativnim
taksama, Slubeni glasnik RS, broj 43/03, 51/03, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05, 42/06 i 47/07) u
jednom primerku. Administrativna taksa uplauje se na raun: 840-742221-843-57,
poziv na broj 97 50-016, tarifni broj 1, iznos 150,00 dinara.
Konkurs je otvoren od 29.10.2008. god. do 28.11.2008. god.
Konkursni materijal se ne vraa.
Rezultati ovog konkursa bie objavljeni na sajtu Ministarstva kulture Republike Srbije.
Naknadno e biti objavljeni konkursi za:
- stimulaciju filmskog stvaralatva / proizvodnje dugometranih i kratkometranih filmova,
- stimulaciju kapitalnih dela iz knjievnosti i savremene umetnosti,
- otkup knjiga,
- prevoenje dela domaih pisaca na strane jezike,
- programe nacionalnih manjina,
- programe Srba u regionu,
- uee mladih talenata na meunarodnim konkursima i takmienjima.
Dodatne informacije mogu se dobiti u Ministarstvu kulture Republike Srbije na telefon: 011/33-98-911.

3.2 Konkursne faze

3.4 Informacije o konkursnoj proceduri

1. Prijem dokumentacije

Konkursnu prijavu ini popunjen konkursni

formular i dodatna dokumentacija. Prijave
se predaju u konkursnom roku. Dostavljaju
se potom ili lino u pisarnici Ministarstva.
Formular se moe dobiti na internet prezentaciji
Ministarstva ili, na zahtev, elektronskom potom.

2. Razvrstavanje konkursnih prijava po umetnikim oblastima i vrstama projekata

3. Obrada prijavljenih projekata
4. Formiranje i rad strune komisije
5. Donoenje Odluke o dodeli sredstava

Potrebno je sauvati potvrdu o slanju (dobija se

u poti) ili o dostavljanju aplikacije (dobija se u
pisarnici Ministarstva).*

6. Realizacija Odluke i ugovorno preciziranje meusobnih obaveza Ministarstva i korisnika sredstava

Prijave slati ili lino doneti na adresu:

7. Izvetaj o realizaciji projekta

Napomena:
Faze od jedan do est su u nadlenosti Ministarstva, dok je sedma faza obaveza korisnika sredstava.

Ministarstvo kulture Republike Srbije

Konkurs za sufinansiranje projekata / programa
koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i
prezentaciji umetnosti i kulture za *** godinu
Sektor za savremeno stvaralatvo, kulturnu
industriju i kulturne odnose
Vlajkovieva 3
11 000 Beograd
Konkursna prijava nee biti uzeta u
razmatranje ukoliko:
- nema svu potrebnu dokumentaciju;
- nije sastavljena od etiri identinih primeraka
potrebne dokumentacije, osim dokaza o uplati
republike administrativne takse;

3.3 Ko moe da aplicira?

Pravo uea imaju: pravna lica (institucije
kulture, udruenja graana i dr.), neformalne
grupe, kao i pojedinci sa teritorije Republike
Srbije.
Pravo uea nemaju: ustanove kulture iz
lana 2 stav 2 Zakona o delatnostima od
opteg interesa u oblasti kulture (indirektni
korisnici budeta, odnosno ustanove kulture
od nacionalnog znaaja). Razlog za to je to se
rad tih institucija finansira sa drugih budetskih
pozicija, i to u celosti.

Kako komisija ima tri lana, po jedan primerak

namenjen je svakome od njih, a jedan arhivi
Ministarstva.
- nije predata u konkursnom roku.
Konkursne prijave se ne vraaju.
Rezultati konkursa postavljaju se na sajt
Ministarstva, odmah po donoenju Odluke o
finansiranju projekata.
Napomena:
Informiite se u tekstu konkursa jer se ponekad deava da se prijave mogu dostavljati iskljuivo potom.

Konkursnu prijavu podeliti na etiri identine celine:

4 Konkursna prijava
konkursni formular i
dodatna dokumentacija

Konkursna prijava sastoji se od popunjenog

konkursnog formulara i dodatne dokumentacije.
Dodatnu dokumentaciju ini:
1. detaljni opis projekta
2. detaljna specifikacija trokova i finansijska
konstrukcija,
3. podaci o pravnom licu koje podnosi prijavu;
pojedinac dostavlja profesionalnu
biografiju,
4. dokument o pravnom statusu
(samo za pravna lica),
5. pismene preporuke dve osobe koje
preporuuju projekat,
6. vizuelni materijal katalozi prethodnih
projekata i druga vizuelna dokumentacija o
prethodnim projektima (ako postoji), kao i
za projekat kojim se konkurie,
7. dokaz o uplati republike administrativne
takse.

4.1 Primer: popunjavanje formulara

Broj iro rauna:

PIB (Poresko identifikacioni broj):
Navedite vae najbitnije projekte u predhodne tri godine:

REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO KULTURE
Sektor za umetniko stvaralatvo, kulturnu industriju i kulturne odnose
FORMULAR1
Za prijavu na konkurs za sufinansiranje projekata / programa koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i
prezentaciji umetnosti i kulture za 2009. godinu (u daljem tekstu Formular)
Delatnost - oblast

Ukoliko je va prethodni projekat odobren na konkursu ovog ministarstva, ukratko opiite njegovu
realizaciju i uspeh koji je ostvario.

Vizuelne umetnosti i multimedije

Naziv projekta:
Vreme i mesto realizacije projekta:
Podnosilac projekta:

Kratak opis projekta (detaljan opis projekta dostaviti u prilogu):

Adresa:
Telefon / faks:
Internet adresa / e-mail:
Korisnik sredstava2:
Adresa:
Telefon / faks:
Internet adresa / e-mail:
Ovlaeno lice:

Navedite dve osobe koje preporuuju projekat (ime i prezime, zanimanje)3.

U prilogu dostaviti pismene preporuke navedenih osoba.
1.
Telefon / e-mail:
2.
Telefon /e-mail:

Kontakt osoba:
Predraun trokova: primer - 1.000.000,00 dinara (u prilogu dostaviti specifikaciju trokova)
1 Formular popunjavati iskljuivo na pisaoj maini ili raunaru.
2 Ukoliko je podnosilac projekta pojedinac, korisnik sredstava moe biti ustanova, udruenje ili pravno lice preko koga se ostvaruje
projekat. Odobrena sredstva ne mogu biti uplaena na iro raun fizikog lica.

3 Preporuku ne moe dati osoba koja uestvuje u projektu.

Predlog zatvaranja finansijske konstrukcije u dinarima: PRIMER

Izvor finansiranja

Napomene:

Iznos

1 Sredstva optine
2 Sredstva grada
3 Sopstvena sredstva

262.000,00 din. obezbeeno

Vreme realizacije projekta podrazumeva trajanje i konkretne datume.

100.000,00 din. obezbeeno

4 Sredstva sponzora, donatora

5 Sredstva stranih organizacija

Mesto realizacije projekta odnosi se na fiziki prostor (galerija, kulturni centar,

negalerijski prostor i dr.), kao i na ime grada / optine / sela.

299.000,00 din. oekivano

6 Sredstva iz ostalih izvora

7 Sredstva Ministarstva kulture RS

339.000,00 din.

Podnosilac projekta je pravno ili fiziko lice koje svojim projektom / programom
aplicira. Ukoliko postoji vie suorganizatora, jedan od njih imenuje se kao
nosilac obaveza prema Ministarstvu.

1.000.000,00 din.

Ukupno

Korisnik sredstava je pravno lice, na iji raun se vri uplata sredstva. Odobrena
sredstva ne mogu biti uplaena na iro raun fizikog lica.

U prilogu formulara dostaviti:

1. podatke o instituciji (udruenju) koja podnosi prijavu,
2. u sluaju pojedinca dostaviti profesionalnu biografiju,
3. dokument o pravnom statusu (samo za institucije i registrovane umetnike grupe),
4. detaljno razraen opis projekta, sa svim uesnicima,
5. pismene preporuke dve osobe koje preporuuju projekat,
6. detaljnu specifikaciju trokova,
7. dodatnu vizuelnu, audio ili video dokumentaciju o prethodnim projektima (ako postoji), kao i
za projekat kojim se konkurie,
8. tehnike podatke o periodinoj publikaciji (medij, format, papir, tira), dinamika izlaenja u
2008. godini i primerak asopisa / lista ili rukopis za prvi broj,
9. dokaz o uplati republike administrativne takse uplatni raun: 840-742221-843-57,
poziv na broj 97 50-016; namena: tarifni broj 1, iznos: 150,00 dinara (Zakon o republikim
administrativnim taksama, Slubeni glasnik RS, broj 43/03, 51/03, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05,
42/06 i 47/06). Ovaj dokaz dostaviti samo u jednom primerku.
Popunjeni formulari i priloena dokumentacija dostavljaju se u 4 primeraka,
izuzev take broj 9 (dokaz o uplati republike administrativne takse).

MINISTARSTVO KULTURE
Za konkurs stvaralatva
Vlajkovieva 3
11000 Beograd
MP

Kontakt osoba je lice koje je dobro upoznato sa svim delovima projekta i moe
da prui sve dodatne informacije.
Kratak opis projekta treba da sadri najosnovnije podatke o projektu /
programu, pa zato treba biti veoma koncizan u eksplikaciji.
Neophodno je izbei predugaka objanjenja o fazama projekta. Veoma esta
greka odnosi se na predugaka objanjenja o konceptu, ciljevima, realizaciji i
sl. Treba predstaviti kratke informacije o tome od ega se projekat sastoji i koja
je njegova osnovna ideja.
Primer: Projekat se sastoji od izlobe u negalerijskom prostoru tri autora...
Osnovna ideja projekta jeste da...Projekat se bavi... i eli da ukae na...
Navedite vae najbitnije projekte u predhodne tri godine:
vano je da ukratko opiete projekte koje ste ve realizovali,
jer to pozitivno predstavlja vae ambicije i postignute rezultate. Uspeno
realizovani projekti govore i o vaim profesionalnim kapacitetima, to sve
daje sigurnost da e projekat kojim aplicirate biti uspeno realizovan.

Kompletnu dokumentaciju poslati potom

na adresu:

Mesto i datum

Ovlaeno lice je osoba koje je, u ime organizacije, deponovala svoj potpis i ima
pravo da ga overi peatom te organizacije.

Potpis podnosioca prijave

Predlog zatvaranja finansijske konstrukcije u dinarima:

navedite sume koje pokrivaju delove trokova projekta, a koje ne oekujete
od Ministarstva. I u formularu, na ovom mestu, sa odrednicama oekivano
i obezbeeno moete oznaiti ve dobijena i oekivana finansijska sredstva
pored naznaene sume.

4.2 Detaljni opis projekta

4.3 Detaljna specifikacija trokova (budeta) i

finansijska konstrukcija

Podrazumeva odgovore na pitanja:

KO?
(svi koji su aktivno i pasivno ukljueni u realizaciju)
TA?
(naziv, koncept)
KADA?
(vreme, datumi i dinamika realizacije)
GDE?
(mesto)
KAKO?
(metode, logistika, kapaciteti)
KOME?
(ciljna grupa)
ZATO?
(sa kojim ciljem; zato je vano da se program takve sadrine realizuje i osobenost u odnosu na
programe slinog karaktera)
KOLIKO?
(sredstava, resursa, ciljne populacije...)
Napomene:
- Neophodno je da opis projekta bude dovoljno informativan, ali i lako itljiv i prilagoen. Optereenost
teksta nepotrebnim informacijama moe ukazivati na nejasan koncept ili nedovoljnu organizovanost
podnosioca projekta.
- Ukoliko je re o samostalnoj izlobi, dostaviti kopiju pisma o terminu odobrenom u galeriji ili
institucijama kulture.
- Ukoliko je re o meunarodnoj saradnji, dostaviti detaljniju dokumentaciju: pozivno pismo, podatke o
projektu i podatke o organizatoru, inostranom partneru izlobe / projekta u kojem se uestvuje i dr.

- Budet oslikava injenicu koliko smo dobro

osmislili ceo projekat, te uvek nastaje kao
zavrna, a ne poetna faza projektnog planiranja.
- Budet treba da kae isto to i tekst projekta,
a njegova struktura treba da bude jednostavna
i itljiva.
- Stavke budeta treba da budu u skladu sa
redosledom ciljeva, rokova, metoda i aktivnosti,
pa ih zato treba pojedinano opravdati.
- Dostaviti objanjenje za svaku pojedinanu
stvar (ponude, predraun proizvoaa,
prodavca, hotela, putne agencije i sl.).
- Ne ostavljati stavke kao to su razno ili
ostali trokovi bez objanjenja.
- Nije samo novac predmet razrade budeta
ve i usluge.
- Praviti realne budete - veoma veliki ili veoma
mali trokovi u odnosu na potrebe projekta,
podrivaju kredibilitet planera i rukovodioca
projekta.
- Vrednosti izraziti u dinarima.
U dodatku, u finansijskoj konstrukciji:
- sredstva planirati uvek iz vie izvora, sve ih
navesti i precizirati obaveze;
- oznaite ve dobijena i oekivana finansijska
sredstva pored sume i naziva / imena finansijera;
- dati informacije o tome koje vrste trokova
pokriva koji finansijer.

Primer - detaljna specifikacija trokova

95.000,00

Ishrana uesnika (15)

Ukupno

25.000,00
120.000,00

Putni trokovi
Domai uesnici
Inostrani uesnici

95.000,00

Trokovi smetaja
Noenja uesnika

Autorski honorari moderatora

(2, konferencija i radionica)

26.000,00

Ishrana uesnika

Ukupno

195.000,00

Autorski honorari
Autorski honorari uesnika

Autorski honorari
Autorski honorari uesnika (15)

Trokovi tampanog materijala

Prevod (za konferenciju i publikaciju)
tampa (plakat, pozivnica, program, ID)
tampa publikacije

Autorski honorari moderatora

89.000,00
30.000,00
170.000,00

Trokovi tampanog materijala

Prevod (za konferenciju i publikaciju)
tampa (plakat, pozivnica, program, ID)
tampe publikacije

Lektura i korektura

45.000,00
15.000,00

Ukupno

349.000,00

Lektura i korektura

Dizajn i prelom

Administrativni trokovi
PTT trokovi

15.000,00

Kancelarijski materijal

5.000,00

Raunovodstveni trokovi
Ukupno

10.000,00
30.000,00

Ostali trokovi
Videozapis (snimanje i montiranje)

25.000,00

Foto dokumentacija
Iznajmljivanje opreme

Sredstva
Ministarstva
kulture RS

Trokovi smetaja
Noenja uesnika (15)

Sredstva stranih
organizacija
(npr. Pro Helvetia)

Ukupno

130.000,00
168.000,00

Sredstva
optine
(npr. Grad Ni)

Inostrani uesnici (5)

38.000,00
Sopstvena
sredstva

Putni trokovi
Domai uesnici (10)

Primer - finansijska konstrukcija

13.000,00
51.000,00

Dizajn i prelom
Administrativni trokovi
PTT trokovi
Kancelarijski materijal
Raunovodstveni trokovi
Ostali trokovi
Videozapis (snimanje i montiranje)
Foto dokumentacija
Iznajmljivanje opreme
Postavka izlobe
Organizacioni trokovi

Organizacioni trokovi

24.000,00
25.000,00

Ukupno

138.000,00

oekivano

Total 1.000.000,00

Ministarstvo

Postavka izlobe

obezbeeno

Struktura dobre specifikacije trokova (budeta)

i finansijske konstrukcije

Podela po
vrsti trokova

Podela po
izvorima
finansiranja

Ukoliko je podnosilac projekta pojedinac ili grupa autora potrebno je dostaviti:

- profesionalne biografije uesnika u projektu,
- biografiju grupe autora (ukoliko je potrebno),
- podatke u kraoj formi o pravnom licu (korisniku sredstava) i meusobnoj profesionalnoj saradnji i
povezanosti na projektu.

Preciziranje
svake
pojedinane
stavke

4.5 Dokument o pravnom statusu

- Kopija dokumentacije o registraciji
- Kopija one stranice na kojoj se vidi vrsta delatnosti
(vano je da je re o delatnostima iz oblasti kulture)
- Kopija one stranice na kojoj se vidi ime ovlaenog lica

4.6 Pismene preporuke

4.4 Podaci o pravnom licu / profesionalna biografija
Podaci o pravnom licu:
- naziv,
- delatnost,
- kontakti, broj rauna i PIB broj,
- istorijat,
- struktura zaposlenih na projektu,
- partneri (pravna lica),
- programi (do sada realizovani, oni koju su u toku i oni koju su u pripremi),
- evaluacija najznaajnih aktivnosti u poslednje tri godine (skraena verzija),
- nain finansiranja (programa i pravnog lica),
- programski planovi za naredne tri godine.
Ukoliko je podnosilac projekta pravno lice, potrebno je dostaviti:
- podatke o pravnom licu,
- profesionalne biografije uesnika u projektu.
Profesionalna biografija
- Dostavlja se ukoliko projekat podnosi pojedinac ili grupa autora koji nisu registrovani kao pravno lice
- Detaljni podaci o relevantnim aktivnostima
- Za svakog pojedinca ponaosob
- Za grupu autora ukoliko deluju kao zajednica.

- Preporuke traiti od uglednih pojedinaca ili institucija.

- Izbegavati preporuke zvunih imena (politiari, strunjaci iz drugih oblast i sl.).
Najsvrsishodnije je traiti preporuke od strunjaka iz oblasti u kojoj se aplicira.
- Iskljuiti pojedince koji imaju uea bilo u izradi ili u realizaciji projekta.
- Preporuku ne moe dati osoba koja na bilo koji nain uestvuje u projektu,
ili je zaposlena u organizaciji koja podnosi projekat.
- Preporuke se dostavljaju kao zasebni dokumenti i sadre datum, potpis osobe koja
preporuuje projekat i kontakte.

4.7 Vizuelni materijal

U vizuelni materijal spada sva dodatna dokumentacija koja vizuelno upotpunjava konkursnu prijavu,
poput tampanog kataloga prethodnih izlobi ili portfolio npr. Isto tako, u vizuelni materijal spada i
dokumentacija u digitalnoj formi (CD ili DVD).
Osim tih materijala koji dokumentuju vae predhodne aktivnosti, konkursna prijava moe sadrati i
vizuelni materijal koji ilustruje projekat kojim konkuriete (na primer, skice).

4.8 Dokaz o uplati republike administrativne takse

Republika administrativna taksa naplauje se na osnovu Zakona o republikim administrativnim
taksama (Slubeni glasnik RS, broj 43/03, 51/03, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05, 42/06 i 47/07).
Dokaz o uplati republike administrativne takse dostavlja se u jednom primerku.

5 O konkursu za
vizuelne umetnosti i
multimedije

Konkurs za vizuelne umetosti i multimedije

funkcionie u okviru godinjeg konkursa Sektora
za savremeno stvaralatvo, kulturnu industriju
i kulturne odnose (Konkurs za sufinansiranje
projekata / programa koji svojim kvalitetom
doprinose razvoju i prezentaciji umetnosti i
kulture), i odnosi se na projekte koji se realizuju
u jednoj kalendarskoj godini.
Konkurs se odnosi na sve vrste projekata iz
oblasti vizuelnih umetnosti i multimedije samostalne, autorske i grupne izlobe, uee
u meunarodnim projektima, godinji programi
galerija, projekti koji se odvijaju u negalerijskim
projektima, kooperacioni projekti i dr.

5.1 Pregled potrebne dokumentacije

1. Popunjen konkursni formular
2. Detaljni opis projekta
- U sluaju samostalne izlobe, dostaviti kopiju o terminu odobrenom u galeriji.
- U sluaju meunarodne saradnje, dostaviti kopiju pozivnog pisma, kao i informacije o
galeriji (organizatoru projekta).
3. Detaljna specifikacija trokova
4. Podaci o pravnom licu koje podnosi prijavu; ako aplicira pojedinac, dostaviti profesionalnu biografiju
5. Dokument o pravnom statusu (samo za pravna lica)
6. Pismene preporuke dve osobe koje preporuuju projekat
7. Vizuelni material - katalozi prethodnih projekata i druga vizuelna dokumentacija o prethodnim
projektima (ako postoji), kao i o projektu kojim se konkurie
8. Dokaz o uplati republike administrativne takse

5.2 Kriterijumi u radu komisije za

vizuelne umetnosti i multimedije
Uspostavljanje kriterijuma i principa rada neophodno je zbog osnovne strategije delovanja i odgovarajue
selekcije konkursnih prijava. Ustanovljeni su sledei kriterijumi u radu Komisije:
1. visok umetniki kvalitet i profesionalnost u radu;
2. promocija savremenih umetnikih formi i izraza, i unapreenje razumevanja ideja i jezika savremene
umetnosti, kao i podrka inovativnim i eksperimentalnim projektima;
3. komunikativnost projekata sa publikom;
4. doprinos socijalnoj koheziji i optem blagostanju - borba protiv predrasuda i stereotipa,
multikulturalnost, status pojedinca u drutvu, rodna pitanja, uee ena u javnom ivotu, ljudska
prava, ekoloka pitanja, pitanja tzv. drutveno marginalizovanih grupa, interkulturni dijalog i drugo;

5. podrka novim inicijativama i novoj umetnikoj

produkciji - kvalitetno i savremeno osmiljeni
individualni autorski projekti (umetnika,
kustosa i drugih profesionalaca u kulturi);
podrka projektima izvan institucija ili
organizacija koje ve prethodno nisu
obuhvaeni budetskim sredstvima grada /
optine, Republike i AP Vojvodine, ili znaajnim
sredstvima iz ostalih izvora;
6. kritiko razmatranje kulture u savremenim
drutvenim, politikim i medijskim okolnostima
kako na lokalnom tako i na regionalnom i
meunarodnom planu;
7. doprinos decentralizaciji kulture i kulturnoj
saradnji;
8. podrka projektima koji doprinose jaanju
kapaciteta, umreavanju i profesionalizaciji
rada kulturnih institucija, organizacija i
udruenja graana;
9. podrka projektima retrospektivnog karaktera
od znaaja za kulturnu sredinu i njeno
pamenje, kao i projektima koji se nadovezuju
na ve istorizovane umetnike i kulturne
pojave i na kulturnu batinu;
10. uravnoteena i optimalna podrka javnom,
privatnom i nevladinom sektoru;
11. postojanje vie finansijera predloenog
projekta;
12. kvalitetno i savremeno osmiljena
regionalna i meunarodna kulturna saradnja;
13. podrka projektima mlaih umetnika koji su
delimino ili nikako finansirani.

Visok umetniki kvalitet i profesionalnost

u radu
Osim na visokom umetnikom i koncepcijskom
kvalitetu, insistira se i na profesionalnoj
realizaciji projekata, to jest kvalitetnoj produkciji.
Promocija savremenih umetnikih formi i
izraza i unapreenje razumevanja ideja i jezika
savremene umetnosti, kao i podrka inovativnim
i eksperimentalnim projektima
Budui da se konkurs raspisuje u okviru
sektora Ministarstva koji se bavi savremenom
umetnou i kulturom, sasvim je oekivano da
se ovi kriterijumi postavljaju kao vitalni. Iako
nije uvek jednostavno sagledati realne efekte
projekata, to jo vie vai za inovativne i
eksperimentalne inicijative, ovi projekti imaju
jedan veoma poseban kvalitet. Taj kvalitet ogleda
se ne samo u ivoj komunikaciji sa savremenim
trenutkom ve i u tome to svedoe o vitalnosti
umetnike i kulturne scene. Zatvorenost
u okotalom i samozadovoljnom sistemu
proverenih vrednosti dovodi do hermetine
inertnosti i samoizolacije. U krajnjoj instanci,
poznato je, to je i u tesnoj vezi sa kiem, to je
uostalom esto i u tretiranju kulturne i umetnike
batine.
Komunikativnost projekata sa publikom
Neophodno je da projekti poseduju dobru
komunikativnost sa publikom. Zato treba razbijati
donekle uvreenu predrasudu prema savremenoj
umetnosti kao nerazumljivoj i elitnoj pojavi, te
stoga i namenjenoj uskom i zatvorenom krugu
poznavalaca.
Praksa, naalost, pokazuje da su ponekad i
sami akteri savremene umetnike scene skloni
takvom pretencioznom stavu. Kao posledica toga

nastaju projekti koji su sami sebi cilj, to svakako

nije prihvatljivo.
Doprinos socijalnoj koheziji i optem
blagostanju - borba protiv predrasuda i
stereotipa, multikulturalnost, status pojedinca
u drutvu, rodna pitanja, uee ena u javnom
ivotu, ljudska prava, ekoloka pitanja, pitanja
tzv. drutveno marginalizovanih grupa,
interkulturni dijalog i dr.
Naalost, ne samo u Srbiji esto se ne razume
da kultura nije neto lepo to dolazi na kraju,
ve je kultura dinamina kategorija koja ima
veliki potencijal i u ostvarivanju onoga to
zovemo otvoreno drutvo. Samo otvoreno
drutvo u mogunosti je da na kvalitetan nain i
na obostranu korist komunicira i konstruktivno
sarauje sa drugim sredinama. Veoma je
znaajno kroz kulturu tretirati i diverzitet, koji
se ne odnosi neminovno na multikulturna
pitanja ve i na odrednice koje se tiu razliitih
drutvenih frustracija, rodnih pitanja, borbe
protiv predrasuda i stereotipa, tzv. drutveno
marginalizovanih grupa, statusa pojedinca u
drutvu itd. Nita manje nisu znaajna ni ona
pitanja koja se tiu ekologije ili uea ena u
javnom ivotu.
Kao to znamo da problem uea ena u javnom
ivotu nije mogue reiti njihovom inkluzijom
koja je izraena brojkama i procentima, tako
praksa pokazuje da je potrebno izuzetno
paljivo sagledati stvarne efekte projekata
koji se bave takvim pitanjima. Budui da su
projekti koji ukljuuju komponentu socijalne
kohezije veoma privlani za finansiranje kod
institucija i fondacija, potrebno ih je valorizovati
sa posebnom panjom, budui da podnosioci
aplikacija za iskustvom poznaju naine za
uspeno predstavljanje projekata.
Tu nije samo re o progresivnim drutvenim
promenama, odnosno o kulturi u funkciji

socijalne kohezije. Podjednako je vano ukazati

na znaaj kulture u razvijanja kulture ivljenja, jer
ona ne podrazumeva iskljuivo posete izlobama
ili drugim kulturnim dogaajima.
Podrka novim inicijativama i novoj umetnikoj
produkciji: kvalitetno i savremeno osmiljeni
individualni autorski projekti (umetnika,
kustosa i drugih profesionalaca u kulturi);
podrka projektima izvan institucija ili
organizacija koji ve prethodno nisu obuhvaeni
budetskim sredstvima grada / optine,
Republike i AP Vojvodine, ili znaajnim
sredstvima iz ostalih izvora
Veoma je vano podrati nove inicijative i
projekte koji podrazumevaju nastajanje novih
umetnikih radova. Ta vrsta podrke usmerena
je ka realizaciji autorskih zamisli, to je kod nas
posebno dragoceno budui da umetnici i drugi
profesionalci u kulturi esto nemaju velikih, pre
svega finansijskih mogunosti za umetniku
produkciju. Poznato je da uee umetnika u
veim, ambicioznijim projektima ne podrazumeva
uvek nastajanje novih umetnikih radova.
Finansijska pomo Ministarstva esto se zato,
upravo, koristi za produkciju novih umetnikih
radova.
Ovde je potrebno istai individualnu ulogu
kulturnih profesionalaca ije delovanje nije
vezano za institucije, kao i njihov doprinos u
kreiranju kulturne scene, to je takoe u skladu
sa brigom za pojedinca kao drutvenog subjekta.
Ovi projekti znaajni su i za raznovrsnost
umetnike scene, kao i za otvorenost javnih
kulturnih institucija (budetskih kulturnih
ustanova) u kojima se realizuju.

Kritiko razmatranje kulture u savremenim

drutvenim, politikim i medijskim okolnostima,
kako na lokalnom, tako i na regionalnom i
meunarodnom planu
U savremenom drutvu kultura i umetnost
razmatraju se u sklopu drutvenih, politikih
i medijskih okolnosti. S jedne strane, tu je re
o konceptualnom umetnikom promiljanju,
dok se, sa druge strane, savremena kultura
sagledava kao veliki potencijal u progresivnom
menjanju drutvenih okolnosti. Ova vrsta
projekata moe se smatrati svojevrsnim
aktivizmom jer kritikuje i pokuava da ukae na
vane probleme u savremenom svetu. Kultura,
dakle, nije izdvojen, zaseban entitet, nezavisan
od konteksta u kojem postoji i deluje, ve je u
organskoj vezi sa drutvenim okolnostima, od
kojih zavisi.
Iako je umetnost neminovno uvek bila povezana
sa drutvenim i politikim okolnostima u kojima
nastaje, danas je ta veza jo vidljivija, te tako,
u tom smislu emancipovana umetnika praksa
sasvim direktno inkorporira drutveni i naroito
politiki diskurs.
Doprinos decentralizaciji kulture i kulturnoj
saradnji
Ministarstvo kulture Republike Srbije veoma
dri do kulturne decentralizacije. Gradska
jezgra vremenom su taloila kulturne sadraje
koji danas predstavljaju kulturnu batinu. Ono
to se nastoji da se konkursom za vizuelne
umetnosti i multimedije promovie kao znaajna
(i nedostajua) kulturna ponuda jeste kvalitetna
produkcija savremene umetnosti.
Meutim, i ovde praksa pokazuje da je potrebno
veoma voditi rauna o nainu na koji projekti
savremene umetnosti komuniciraju sa
publikom. Postoji izraena opasnost da se takvi

projekti doive kao kulturna kolonijalizacija

velikog umetnikog i kulturnog centra, obino
prestonice. Postavlja se i pitanje da li je
komotna, samozadovoljna pozicija, na primer
umetnikog saveta jedne galerije iji rad
finansira Ministarstvo kulture Republike Srbije,
poeljna sa stanovita lokalnih konzumenata
kulture. Tu nije samo re o kulturnom i
umetnikom elitizmu ili, pak, problemima
komunikacije savremene umetnosti generalno
ve i o svrsishodnosti postojanja programa
galerije koji tretira savremenu umetnost, a koji
bi lokalna zajednica trebalo da identifikuje kao
sebi blizak, intrigantan, zavodljiv. I u prestonici,
ak, postoje projekti visokog kvaliteta koji
veoma slabo komuniciraju sa publikom, te je i
njihova poseenost loa. Razlog za to najee
je neodgovarajui koncept, loa organizacija i
marketinki pristup.
Podrka projektima koji doprinose jaanju
kapaciteta, umreavanju i profesionalizaciji rada
kulturnih institucija, organizacija i udruenja
graana
Rad ustanova kulture u Srbiji bio je u dugom
periodu sasvim otean, te je profesionalnost
njihovog funkcionisanja bila uruena. Njihov
rad uglavnom je bio obesmiljen zbog duboke
politizacije funkcija, to je za posledicu imalo
mnogobrojne probleme: program skromnog
kvaliteta, nesavremen koncept, loa kadrovska
reenja, lou tehniku opremljenost,
nemotivisanost zaposlenih i dr.
Meutim, posle 2000. godine jedan broj kulturnih
profesionalaca iz nevladinog sektora uzeo je
uea u radu javnih ustanova, pa ak preuzeo
i vodea mesta u njima. Oni su preneli svoja
dragocena iskustva, to je rezultiralo novom
energijom, novim strategijama i pristupima radu.
U vezi s tim je i razvijanje meuinstitucionalne

saradnje. I u sistemima ureenijim od

onog u kojem naa zemlja funkcionie,
meuinstitucionalna saradnja ne odvija se
uvek sasvim zadovoljavajue, ukoliko uopte i
postoji. Ona je posebno znaajna jer ne samo to
uslojava, iri mogunosti i uveava kapacitete
projekata ve takoe doprinosi otvorenosti
kulturnih institucija. Veoma je poeljna i
dugoronija saradnja na projektima u kojima
uestvuju dve ili vie kulturnih institucija.

ostvarene umetnike domete (na primer,

retrospektivne izlobe) ve i o projektima koji na
savremen nain referiraju na kulturnu batinu u
bilo kom smislu. U naoj sredini, esto rastrzanoj
izmeu prolosti i budunosti, projekti ovog tipa
imaju veoma znaajno mesto.

S tog stanovita, u savremenom drutvu

neobino je dragocena i saradnja raznorodnih
(kulturnih) institucija u smislu njihovih primarnih
delatnosti.

Ministarstvo kulture Republike Srbije konkursom

za vizuelne umetnosti i multimedije finansijski
podrava projekte od opte drutvene koristi sva
tri drutvena sektora. Svaki od njih na svojstven
nain doprinosi razvijanju kulturne scene.
Proimanje njihovog rada neophodno je stalno
razvijati.

S druge strane, Ministarstvu kulture Republike

Srbije veoma je stalo do povezivanja, to jest
umreavanja vaninstitucionalnih, po obimu
manjih inicijativa. To je svrsishodan i uspean
nain i za meunarodnu saradnju koja se odvija
van institucionalnih, dravnih okvira, budui da
tako organizovane mree pojedinaca, udruenja
graana ili neformalnih grupa imaju velike
kapacitete. Prednosti mogu biti mnogobrojne,
od neoptereenosti glomaznim, birokratskim
sistemima, do verovatno najznaajnije mree
kao vorita inovativnosti i umetnikog i
kulturnog razvoja.
Ono zbog ega je umreavanje kulturnih
institucija i inicijativa vano jeste prenos i
razmena znanja i iskustva, to uvek rezultira
boljim rezultatima rada.
Podrka projektima retrospektivnog karaktera
od znaaja za kulturnu sredinu i njeno pamenje,
kao i projektima koji se nadovezuju na ve
istorizovane umetnike i kulturne pojave i na
kulturnu batinu
Ovde je re ne samo o projektima ve priznatih
savremenih umetnika koji prikazuju njihove

Uravnoteena i optimalna podrka javnom,

privatnom i nevladinom sektoru

Praksa pokazuje tipine problematine take u

njihovom delovanju: u radu javnog sektora, to
je komotna pozicija institucije koja je u celosti
finansirana (reijski trokovi, programi, plate
i dr.), te pretenciozan i starovremenski stav
koji budetsku instituciju definie kao sasvim
superiornu i nedodirljivu; u radu nevladinog
sektora, to je nezainteresovanost za realan
i efektivan uticaj na pozitivno menjanje
drutvene i kulturne stvarnosti; u privatnom
sektoru, to je dominacija profita nad kvalitetnim
umetnikim sadrajima, to za posledicu ima
uruavanje postavljenog koncepta delovanja i
obesmiljenost rada.
Ministarstvu kulture Republike Srbije veoma
je stalo do kvalitetnog odnosa i saradnje sa
nevladinim sektorom, to jest sa svim projektima
udruenja, privatnih inicijativa, pojedinaca i
neformalnih grupa. Ta saradnja posebno je,
ini se, vidljiva u oblasti vizuelnih umetnosti i
multimedija, budui da na tom polju postoji veliki
broj inicijativa te vrste. Uspena saradnja sa
civilnim sektorom obezbeuje potrebni iri opseg
drutvenog uea i konsenzusa oko zajednikih

kulturnih interesa, to je jedan od prioriteta u

radu Ministarstva.
Postojanje vie finansijera predloenog
projekta
Postojanje vie finansijera jednog projekta
ukazuje na ozbiljnost i ambicioznost u
osmiljavanju projekta. Finansijska konstrukcija
koja ukljuuje i druge finansijere projektu
obezbeuje i svojevrsnu legitimnost, budui
da su njihov znaaj, dakle, prepoznale i druge
instance.
Izuzetak mogu biti po obimu manji individualni
projekti umetnika. Iako se projekti na
konkursu za vizuelne umetnosti i multimedije
sufinansiraju, toj vrsti projekata (na primer,
samostalne izlobe) esto se upuuje ceo, ili
skoro ceo traeni iznos. Razlog je injenica to
su ti projekti esto manje zahtevni za realizaciju,
pa je i potrebna suma obino manja od one u
budetima veih projekata. Jo jedan razlog za
takav stav jesu lokalne okolnosti, to jest veoma
teka situacija u kojoj se domai umetnici
mahom nalaze.
Meutim, i pored toga to je i skromniji iznos
(za razliku od iznosa namenjenih organizaciono
i produkcijski zahtevnijim projektima) ponekad
dovoljan, ova vrsta podrke Ministarstva veoma
je korisna pri apliciranju kod drugih institucija
i fondacija. Ukoliko je Ministarstvo finansijski
podralo jedan projekat, to je pozitivan signal
za druge finansijere, a ponekad i preduslov za
obezbeivanje dodatnih finansijskih sredstava
neophodnih za realizaciju projekta.
U smislu decentralizacije kulture, projekti koji
su dobili podrku Ministarstva lake dobijaju i
podrku lokalne samouprave.

Kvalitetno i savremeno osmiljena regionalna i

meunarodna kulturna saradnja
Jedan od osnovnih prioriteta u radu Ministarstva
jeste regionalna saradnja. Ta vrsta saradnje
znaajna je za razvijanje i produbljivanje
(kulturnih) veza sa dravama u regionu,
dobrosusedske odnose i stvaranje kreativne,
pozitivne politike prema tim dravama. Dobar
primer regionalne saradnje u evropskom
kontekstu i prepoznavanja zajednikog interesa
dao je, na primer, Nordijski savet (Nordic
Council).
to se, generalno, meunarodne saradnje tie,
na konkursu za vizuelne umetnosti i multimedije
finansiraju se domai projekti meunarodnog
karaktera i projekti domaih umetnika u
inostranstvu.
Domau savremenu kulturu u inostranstvu
trebalo bi predstavljati atraktivnim programima,
koji uspeno komuniciraju sa inostranom
publikom. Neophodno je i da sadraji i koncepcija
njihove prezentacije budu prijemivi za inostranu
publiku. Zato je veoma vano da se projekti
adekvatno dokumentuju i objasne.
Takoe, vano je podrati i projekte koji e
savremenim pristupom i konceptom, kao i
izgraenim profesionalizmom, prikazati visoke
domete domae umetnike i kulturne produkcije.
Podrka projektima mlaih umetnika koji su
delimino ili nikako finansirani
Uz sve kvalitete koje nesumljivo poseduje,
kulturni sistem u Srbiji ne funkcionie u dovoljnoj
meri u svim svojim segmentima, te se umetnici
na poecima svojih karijera najee suoavaju
sa razliitim problemima. Zato je veoma vano
podrati njihove prve projekte. Napori da se
pomogne mlaim umetnicima svojevrsna su

investicija, koja vremenom nalazi konkretne

naine za afirmaciju pozitivnih drutvenih
vrednosti.
TEHNIKI KRITERIJUMI SU SLEDEI:

NE RAZMATRAJU SE:

1. Istinitost predstavljenih podataka

- projekti u vezi sa rekonstrukcijom ili

izgradnjom novih objekata za kulturne namene,

Projekti prikazani kroz veoma preterane

trokovnike koji ne odgovaraju stvarnim
trokovima bilo kog elementa realizacije,
kao i projekti u kojima nisu navedeni postojei
finansijeri (iako postoje) i sl. odbijaju se za
finansiranje.

- jednokratni projekti koji su ve podrani na

predhodnom konkursu Ministarstva,
- projekti sa izrazito komercijalnim efektima,

Saradnja i kontakti sa drugim finansijerima

(optina, grad, inostrane fondacije) olakavaju
proveru podataka navedenih u konkursnim
prijavama, to ima velikog udela u donoenju
odluka.
Informacije dobijene od drugih finansijera
koriste se i kao odrednice koje pokazuju da je
neki projekat potrebno finansirati, a ukoliko
jeste, u kojoj meri. Komisija e tako, na primer,
projektu koji pozitivno vrednuje, a koji je ve za
deo realizacije dobio finansijsku podrku drugog
finansijera, dodeliti sredstva kako bi organizatori
projekta bili u prilici da ga kvalitetno sprovedu.
2. Ispunjavanje formalnih uslova konkursa:
potpuna dokumentacija, sa opisom projekata
i detaljno predstavljenim informacijama,
kao i sa jasno ugovorenim mestom i
vremenom odravanja projekta
3. Dostavljenje narativnog i finansijskog
izvetaja

- projekti koji su predhodnih godina ve bili

finansirani iz gradskog i / ili republikog
budeta, a nisu realizovani,
- projekti u vezi sa izradom baze podataka, osim
izuzetno.
Projekti u vezi sa izradom dokumentacije i
razliite baze podataka nee biti podrani budui
da izrada dokumentacije, arhiviranje i sreivanje
grae spada u permanentnu nadlenost i /
ili obavezu institucija, zbog ega se ne mogu
smatrati kratkoronim / jednogodinjim projekat.
Ta vrsta projekata najee je vezana za
institucije kulturne batine, iji programi nisu
predmet ovog konkursa.
Izuzetak su projekti ovog tipa koji ne spadaju u
permanentnu nadlenost kulturnih institucija.

6 O konkursu za
likovne kolonije

Konkurs za likovne kolonije je specijalizovan

konkurs koji funkcionie u okviru godinjeg
konkursa Sektora za savremeno stvaralatvo,
kulturnu industriju i kulturne odnose (Konkurs
za sufinansiranje projekata / programa
koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i
prezentaciji umetnosti i kulture), i odnosi se
na likovne kolonije koje se realizuju u jednoj
kalendarskoj godini.
Konkurs za likovne kolonije pokrenut je sa
ciljem da se izdvoje najkvalitetnije likovne
kolonije i da se ukae na vanost ozbiljnog
koncepta kolonije koji odreuje savesni selektor
/ umetniki direktor.
Veoma je znaajno to to se likovne kolonije
uglavnom odravaju van veih kulturnih centara
kakvi su gradovi poput Beograda, Novog Sada
ili Nia, te je podrka razvoju tih manifestacija
neobino dragocena i sa stanovita
decentralizacije kulture i sa stanovita
kulturnog turizma.
Nita manje nije znaajna ni injenica da
se odravanje likovnih kolonija vezuje i za
produkciju umetnikih radova savremenih
umetnika, to je jedan od najveih problema
sa kojima se autori kod nas, naroito oni mlai,
susreu zbog teke finansijske situacije.
Na taj nain organizatori likovnih kolonija
direktno pomau umetnicima u produciranju i
ostvarivanju njihovih umetnikih zamisli.

6.1 Pregled potrebne dokumentacije

6.2 Kriterijumi u radu komisije za

za likovne kolonije

1. Popunjen konkursni formular

2. Detaljni opis projekta
- Koncept i program likovne kolonije
Potrebno je detaljno obrazloiti koncept likovne kolonije i dati detaljne podatke o nainu i dinamici
realizacije, tehnikim detaljima i sl. Iako se prilikom odabira likovnih kolonija za finansiranje uzima
u obzir njihova tradicija, za lanove komisije nije prihvatljivo da se rad kolonija svodi na ugled koji su
nekada imale.
- Ime i biografija selektora / umetnikog direktora
Neophodno je priloiti profesionalnu biografiju selektora / umetnikog direktora. estu greku
predstavlja to to konkursna prijava sadri samo ime istoriara/ teoretiara umetnosti.
- Spisak umetnika koji uestvuju u radu kolonije
- Istorijat kolonije i u prilogu spisak umetnika koju su uestvovali u koloniji (po godinama)
3. Detaljna specifikacija trokova
4. Podaci o pravnom licu koje podnosi prijavu; ako pojedinac podnosi prijavu, dostaviti profesionalnu
biografiju
5. Dokument o pravnom statusu (samo za pravna lica)
6. Pismene preporuke dve osobe koje preporuuju projekat
7. Vizuelni material - katalozi sa prethodnih saziva kolonije i druga vizuelna dokumentacija o
prethodnim projektima (ako postoji), kao i o projektu kojim se konkurie
8. Dokaz o uplati republike administrativne takse

Uspostavljanje kriterijuma i principa rada neophodno je zbog osnovne strategije delovanja,

kao i zbog odgovarajue selekcije konkursnih prijava.

OPTI KRITERIJUMI
Budui da rad likovnih kolonija spada u oblast vizuelnih umetnosti, kriterijumi u radu komisije za likovne
kolonije uklapaju se u kriterijume komisije za vizuelne umetnosti i multimedije:
1. visok umetniki kvalitet i profesionalnost u radu;
2. promocija savremenih umetnikih formi i izraza i unapreenje razumevanja ideja i jezika savremene
umetnosti, kao i podrka inovativnim i eksperimentalnim projektima;
3. komunikativnost projekata sa publikom;
4. doprinos socijalnoj koheziji i optem blagostanju - borba protiv predrasuda i stereotipa,
multikulturalnost, status pojedinca u drutvu, rodna pitanja, uee ena u javnom ivotu, ljudska
prava, ekoloka pitanja, pitanja tzv. drutveno marginalizovanih grupa, interkulturni dijalog i dr;
5. podrka novim inicijativama i novoj umetnikoj produkciji - kvalitetno i savremeno osmiljeni
individualni autorski projekti (umetnika, kustosa i drugih profesionalaca u kulturi);
6. kritiko razmatranje kulture u savremenim drutvenim, politikim i medijskim okolnostima kako
na lokalnom tako i na regionalnom i meunarodnom planu;
7. doprinos decentralizaciji kulture i kulturnoj saradnji;
8. podrka projektima koji doprinose jaanju kapaciteta, umreavanju i profesionalizaciji rada kulturnih
institucija, organizacija i udruenja graana;
9. uravnoteena i optimalna podrka javnom, privatnom i nevladinom sektoru;
10. postojanje vie finansijera predloenog projekta;
11. kvalitetno i savremeno osmiljena regionalna i meunarodna kulturna saradnja.

Visok umetniki kvalitet i profesionalnost u radu

Osim na visokom umetnikom i koncepcijskom
kvalitetu, insistira se i na profesionalnoj realizaciji
projekata, to jest kvalitetnoj produkciji.

Kako se likovne kolonijeuglavnom organizuju u

manjim sredinama, ovo pitanje neobino je vano.

Promocija savremenih umetnikih formi i

izraza i unapreenje razumevanja ideja i jezika
savremene umetnosti, kao i podrka inovativnim
i eksperimentalnim projektima

Doprinos socijalnoj koheziji i optem

blagostanju - borba protiv predrasuda i
stereotipa, multikulturalnost, status pojedinca
u drutvu, rodna pitanja, uee ena u javnom
ivotu, ljudska prava, ekoloka pitanja, pitanja
tzv. drutveno marginalizovanih grupa,
interkulturni dijalog i dr.

Budui da se konkurs raspisuje u okviru sektora

Ministarstva koji se bavi savremenom umetnou
i kulturom, sasvim je oekivano da se ovi
kriterijumi postavljaju kao vitalni. Iako nije uvek
jednostavno sagledati realne efekte projekata,
to jo vie vai za inovativne i eksperimentalne
inicijative, ovi projekti imaju jedan veoma poseban
kvalitet. Taj kvalitet ogleda se ne samo u ivoj
komunikaciji sa savremenim trenutkom ve
i u tome to svedoe o vitalnosti umetnike
i kulturne scene. Zatvorenost u okotalom i
samozadovoljnom sistemu proverenih vrednosti
dovodi do hermetine inertnosti i samoizolacije. U
krajnjoj instanci, poznato je, to je i u tesnoj vezi sa
kiem, to je uostalom esto i u tretiranju kulturne
i umetnike batine.

Naalost, ne samo u Srbiji esto se ne razume da

kultura nije neto lepo to dolazi na kraju ve
je kultura dinamina kategorija koja ima veliki
potencijal i u ostvarivanju onoga to zovemo
otvoreno drutvo. Samo otvoreno drutvo
u mogunosti je da na kvalitetan nain i na
obostranu korist komunicira i konstruktivno
sarauje sa drugim sredinama. Veoma je znaajno
kroz kulturu tretirati i diverzitet, koji se ne
odnosi neminovno na multikulturna pitanja ve
i na odrednice koje se tiu razliitih drutvenih
frustracija, rodnih pitanja, borbe protiv predrasuda
i stereotipa, tzv. drutveno marginalizovanih
grupa, statusa pojedinca u drutvu itd. Nita
manje nisu znaajna ni ona pitanja koja se tiu
ekologije ili uea ena u javnom ivotu .

Komunikativnost projekata sa publikom

Neophodno je da projekti poseduju dobru
komunikativnost sa publikom. Zato treba razbijati
donekle uvreenu predrasudu prema savremenoj
umetnosti kao nerazumljivoj i elitnoj pojavi, te
stoga i namenjenoj uskom i zatvorenom krugu
poznavaoca.
Praksa, naalost, pokazuje da su ponekad i
sami akteri savremene umetnike scene skloni
ovakvom pretencioznom stavu. Kao posledica
toga nastaju projekti koji su sami sebi cilj, to
svakako nije prihvatljivo.

Kao to znamo da problem uea ena u javnom

ivotu nije mogue reiti njihovom inkluzijom
koja je izraena brojkama i procentima, tako
praksa pokazuje da je potrebno izuzetno paljivo
sagledati stvarne efekte projekata koji se
bave ovakvim pitanjima. Budui da su projekti
koji ukljuuju komponentu socijalne kohezije
veoma privlani za finansiranje kod institucija i
fondacija, potrebno ih je valorizovati sa posebnom
panjom, budui da podnosioci konkursnih
prijava sa iskustvom poznaju naine za uspeno
predstavljanje projekata.
Tu nije re samo o progresivnim drutvenim
promenama, odnosno o kulturi u funkciji socijalne

kohezije. Podjednako je vano ukazati na znaaj

kulture u razvijanju kulture ivljenja, jer ona ne
podrazumeva iskljuivo posete izlobama ili
drugim kulturnim dogaajima.
Podrka novim inicijativama i novoj umetnikoj
produkciji: kvalitetno i savremeno osmiljeni
individualni autorski projekti (umetnika, kustosa
i drugih profesionalaca u kulturi)
Veoma je vano podrati nove inicijative i projekte
koji podrazumevaju nastajanje novih umetnikih
radova. Ta vrsta podrke usmerena je ka realizaciji
autorskih zamisli, to je kod nas posebno
dragoceno budui da umetnici i drugi profesionalci
u kulturi esto nemaju velikih, pre svega
finansijskih mogunosti za umetniku produkciju.
Osnovni kvalitet likovnih kolonija moda je upravo
mogunost umetnike produkcije.
Ovde je potrebno istai individualnu ulogu
kulturnih profesionalaca ije delovanje nije
vezano za institucije, kao i njihov doprinos
kreiranju kulturne scene. Postoje veoma pozitivni
primeri saradnje organizatora likovnih kolonija sa
nezavisnim kustosima.
Kritiko razmatranje kulture u savremenim
drutvenim, politikim i medijskim okolnostima
kako na lokalnom tako i na regionalnom i
meunarodnom planu
U savremenom drutvu kultura i umetnost
razmatraju se u sklopu drutvenih, politikih i
medijskih okolnosti. Sa jedne strane, tu je re o
konceptualnom umetnikom promiljanju, dok
se, s druge strane, savremena kultura sagledava
kao veliki potencijal u progresivnom menjanju
drutvenih okolnosti. Ova vrsta projekata moe
se smatrati svojevrsnim aktivizmom jer kritikuje
i pokuava da ukae na vane probleme u
savremenom svetu. Kultura, dakle, nije izdvojen,

zaseban entitet, nezavisan od konteksta u

kojem postoji i deluje, ve je u organskoj vezi sa
drutvenim okolnostima, od kojih zavisi.
Iako je umetnost neminovno uvek bila povezana
sa drutvenim i politikim okolnostima u kojima
nastaje, danas je ta veza jo vidljivija, te tako, u
tom smislu emancipovana umetnika praksa
sasvim direktno inkorporira drutveni i naroito
politiki diskurs.
Doprinos decentralizaciji kulture i kulturnoj
saradnji
Ministarstvo kulture Republike Srbije veoma
dri do kulturne decentralizacije. Gradska jezgra
vremenom su taloila kulturne sadraje koji danas
predstavljaju kulturnu batinu. Ono to se nastoji
da se konkursom za likovne kolonije promovie
kao znaajna (i nedostajua) kulturna ponuda
jeste kvalitetna produkcija savremene umetnosti.
Meutim, i ovde praksa pokazuje da je potrebno
izrazito paljivo voditi rauna o nainu na koji
projekti savremene umetnosti komuniciraju sa
publikom. Postoji izraena opasnost da se takvi
projekti doive kao kulturna kolonijalizacija
velikog umetnikog i kulturnog centra, obino
prestonice. Postavlja se i pitanje da li je komotna,
samozadovoljna pozicija, na primer umetnikog
saveta jedne galerije iji rad finansira Ministarstvo
kulture Republike Srbije, poeljna sa stanovita
lokalnih konzumenata kulture. Tu nije re samo
o kulturnom i umetnikom elitizmu ili pak
problemima komunikacije savremene umetnosti
generalno ve i o svrsishodnosti postojanja
programa galerije koji tretira savremenu
umetnost, a koji bi lokalna zajednica trebalo da
identifikuje kao sebi blizak, intrigantan, zavodljiv. I
u prestonici ak postoje projekti visokog kvaliteta
koji veoma slabo komuniciraju sa publikom, te je
i njihova poseenost loa. Razlog za to najee
je neodgovarajui koncept, loa organizacija i

marketinki pristup.
Veoma znaajan kvalitet likovnih kolonija upravo
je doprinos kulturnoj decentralizaciji, jer se ti
projekti uglavnom odvijaju van gradskih sredina.
Podrka projektima koji doprinose jaanju
kapaciteta, umreavanju i profesionalizaciji rada
kulturnih institucija, organizacija i udruenja
graana
Rad ustanova kulture u Srbiji dugo je bio
veoma otean, te je profesionalnost njihovog
funkcionisanja bila uruena. Njihov rad uglavnom
je bio obesmiljen zbog duboke politizacije
funkcija, to je za posledicu imalo mnogobrojne
probleme: program skromnog kvaliteta,
nesavremen koncept, loa kadrovska reenja,
lou tehniku opremljenost, nemotivisanost
zaposlenih i dr.
Meutim, posle 2000. godine jedan broj kulturnih
profesionalaca iz nevladinog sektora uzeo je
uea u radu javnih ustanova, pa ak preuzeo
i vodea mesta u njima. Oni su preneli svoja
dragocena iskustva, to je rezultiralo novom
energijom, novim strategijama i pristupima radu.
U vezi s tim je i razvijanje meuinstitucionalne
saradnje. I u sistemima ureenijim od
onog u kojem naa zemlja funkcionie,
meuinstitucionalna saradnja ne odvija se uvek
sasvim zadovoljavajue, ukoliko uopte i postoji.
Ona je posebno znaajna jer ne samo to uslojava,
iri mogunosti i uveava kapacitete projekata ve
i doprinosi otvorenosti kulturnih institucija. Veoma
je poeljna i dugoronija saradnja na projektima u
kojima uestvuju dve ili vie kulturnih institucija.
S tog stanovita, u savremenom drutvu neobino
je dragocena i saradnja raznorodnih (kulturnih)
institucija u smislu njihovih primarnih delatnosti.

S druge strane, Ministarstvu kulture Republike

Srbije veoma je stalo do povezivanja, to jest
umreavanja vaninstitucionalnih, po obimu
manjih inicijativa. To je svrsishodan i uspean
nain i za meunarodnu saradnju koja se odvija
van institucionalnih, dravnih okvira, budui da
tako organizovane mree pojedinaca, udruenja
graana ili neformalnih grupa imaju velike
kapacitete. Prednosti mogu biti mnogobrojne,
od neoptereenosti glomaznim, birokratskim
sistemima, do verovatno najznaajnije mree
kao vorita inovativnosti i umetnikog i kulturnog
razvoja.
Ono zbog ega je umreavanje kulturnih institucija
i inicijativa vano jeste prenos i razmena znanja
i iskustva, to uvek rezultira boljim rezultatima
rada.
Uravnoteena i optimalna podrka javnom,
privatnom i nevladinom sektoru
Ministarstvo kulture Republike Srbije konkursom
za vizuelne umetnosti i multimedije finansijski
podrava projekte od opte drutvene koristi sva
tri drutvena sektora. Svaki od njih na svojstven
nain doprinosi razvijanju kulturne scene.
Proimanje njihovog rada neophodno je stalno
razvijati.
Praksa pokazuje tipine problematine take u
njihovom delovanju: u radu javnog sektora, to
je komotna pozicija institucije koja je u celosti
finansirana (reijski trokovi, programi, plate i dr.),
te pretenciozan i starovremenski stav koji
budetsku instituciju definie kao sasvim
superiornu i nedodirljivu; u radu nevladinog sektora,
to je nezainteresovanost za realan i efektivan
uticaj na pozitivno menjanje drutvene i kulturne
stvarnosti; u privatnom sektoru, to je dominacija
profita nad kvalitetnim umetnikim sadrajima,
to za posledicu ima uruavanje postavljenog
koncepta delovanja i obesmiljenost rada.

Ministarstvu kulture Republike Srbije veoma

je stalo do kvalitetnog odnosa i saradnje sa
nevladinim sektorom, to jest sa svim projektima
udruenja, privatnih inicijativa, pojedinaca i
neformalnih grupa. Ta saradnja posebno je,
ini se, vidljiva u oblasti vizuelnih umetnosti i
multimedija, budui da na tom polju postoji veliki
broj inicijativa te vrste. Uspena saradnja sa
civilnim sektorom obezbeuje potrebni iri opseg
drutvenog uea i konsenzusa oko zajednikih
kulturnih interesa, to je jedan od prioriteta u radu
Ministarstva.
Postojanje vie finansijera predloenog projekta
Postojanje vie finansijera jednog projekta
ukazuje na ozbiljnost i ambicioznost u
osmiljavanju projekta. Finansijska konstrukcija
koja ukljuuje i druge finansijere projektu
obezbeuje i svojevrsnu legitimnost, budui da su
njegov znaaj, dakle, prepoznale i druge instance.
U smislu decentralizacije kulture, projekti koji
su dobili podrku Ministarstva lake dobijaju i
podrku lokalne samouprave.

karaktera i projekti domaih umetnika u

inostranstvu.
Domau savremenu kulturu u inostranstvu trebalo
bi predstavljati atraktivnim programima koji
uspeno komuniciraju sa inostranom publikom.
Neophodno je i da sadraji i koncepcija njihove
prezentacije budu prijemivi za inostranu publiku.
Zato je veoma vano da se projekti adekvatno
dokumentuju i objasne.
Veoma je vano podrati i projekte koji e
savremenim pristupom i konceptom, kao i
izgraenim profesionalizmom, prikazati visoke
domete domae umetnike i kulturne produkcije.

POSEBNI KRITERIJUMI
Budui da ovaj specijalizovani konkurs tretira
jednu posebnu vrstu projekata, ustanovljeni su
i posebni kriterijumi koji bi trebalo detaljno da
urede njihovo funkcionisanje.
Posebni kriterijumi u radu komisije za likovne kolonije:

Kvalitetno i savremeno osmiljena regionalna i

meunarodna kulturna saradnja
Jedan od osnovnih prioriteta u radu Ministarstva
jeste regionalna saradnja. Ta vrsta saradnje
znaajna je za razvijanje i produbljivanje
(kulturnih) veza sa dravama u regionu,
dobrosusedske odnose i stvaranje kreativne,
pozitivne politike prema tim dravama. Dobar
primer regionalne saradnje u evropskom
kontekstu i prepoznavanja zajednikog interesa
dao je, na primer, Nordijski savet (Nordic Council).
to se generalno meunarodne saradnje tie, na
konkursu za vizuelne umetnosti i multimedije
finansiraju se domai projekti meunarodnog

1. sistemsko unapreivanje koncepta likovnih

kolonija koje se tradicionalno organizuju, kao
i ohrabrivanje novih kolonija koje imaju ambiciju
i potencijal da se pretvore u profesionalno
oblikovane likovne kolonije;
2. doprinos saradnji sa privrednim sektorom
(radi obezbeivanja materijala potrebnog za
rad umetnika);
3. odabir umetnika koji uestvuju u likovnoj
koloniji (nain izbora i kvalitet umetnika);
4. kvalitetno i savremeno dizajniran tampani
materijal (katalog, plakat, pozivnice i dr.);

5. to je mogue ravnomernija geografska

rasporeenost likovnih kolonija;

Kvalitetno i savremeno dizajniran tampani

materijal (katalog, plakat, pozivnice i dr.)

6. adekvatno uvanje umetnikih zbirki sa delima

nastalim tokom trajanja likovnih kolonija;

I ovaj kriterijum postavljen je kao veoma znaajan,

budui da je uoeno da jedan broj kvalitetnih
kolonija ne prati zadovoljavajui kvalitet
grafikog oblikovanja, to jest dizajna tampanog
materijala. To pitanje znaajno je i sa stanovita
privlaenja umetnika za uee u kolonijama i
sa stanovita meunarodne saradnje, budui da
katalozi kulturnih manifestacija ostaju kao trajni
dokument o njihovom konceptu i organizaciji.

7. doprinos razvijanju kulturnog turizma.

Sistemsko unapreivanje koncepta likovnih

kolonija koje se tradicionalno organizuju, kao i
ohrabrivanje novih kolonija koje imaju ambiciju
i potencijal da se pretvore u profesionalno
oblikovane likovne kolonije
Doprinos saradnji sa privrednim sektorom (radi
obezbeivanja materijala potrebnog za rad
umetnika)
Likovne kolonije koje same obezbeuju materijal
neophodan za rad (kamen, staklo, plemeniti
materijali i dr.) imaju veliku prednost.
Odabir umetnika koji uestvuju u radu likovne
kolonije
Lista umetnika koji uestvuju u radu likovne
kolonije govori o njenom kvalitetu, a njihov odabir
uoen je kao problematina taka u organizaciji
kolonija. Zato se na listu pozvanih umetnika
obraa velika panja.
Tokom prvih godina postojanja konkursa za
likovne kolonije est problem predstavljalo je
to to su isti umetnici uestvovali u radu jedne
kolonije.
To pitanje znaajno je posebno za one kolonije
koje imaju zbirke, jer e se u tim zbirkama upravo
nai radovi umetnika koji su uestvovali u radu tih
kolonija.

to je mogue ravnomernija geografska

rasporeenost likovnih kolonija
Prilikom odluivanja o finansijskoj podrci
kolonijama, panja se obraa i na njihovu
ravnomernu geografsku rasporeenost radi to je
mogue uravnoteenijeg kulturnog razvoja.

kolonije koje se bave tradicionalnim zanatima

(na primer, peenje keramike na otvorenoj
vatri), kao i one koje tretiraju modernije tehnike,
imaju veliki kapacitet za privlaenje publike, ali i
profesionalaca koji bi u njima uestvovali.

Jedan broj likovnih kolonija sa dugom tradicijom

poseduje dragocene fondove dela nastalih
tokom njihovog odravanja, te je pitanje obrade i
uvanja kolekcija veoma vano. Budui da jedan
broj kolonija ne organizuju institucije koje imaju
kapacitete za adekvatno uvanje zbirki, to pitanje
postaje jo vanije.
S druge strane, problem predstavlja i
optereenosti zbirki popisanim delima skromnih
umetnikih dometa nastalim tokom odravanja
kolonija.
Doprinos razvijanju kulturnog turizma
Veza izmeu odravanja likovnih kolonija
i kulturnog turizma jo uvek je slaba. Ipak,

- projekti u vezi sa rekonstrukcijom ili izgradnjom

novih objekata za kulturne namene,
- projekti sa izrazito komercijalnim efektima,

TEHNIKI KRITERIJMI:
1. Ispunjavanje formalnih uslova konkursa:
potpuna dokumentacija, sa opisom projekta
i detaljno predstavljenim informacijama, kao
i sa jasno ugovorenim mestom i vremenom
odravanja likovne kolonije
2. Dostavljanje narativnog i finansijskog
izvetaja
3. Istinitost predstavljenih podataka

Adekvatno uvanje umetnikih zbirki sa delima

nastalim tokom trajanja likovnih kolonija

NE RAZMATRAJU SE:

Projekti prikazani kroz veoma preterane

trokovnike koji ne odgovaraju stvarnim
trokovima bilo kog elementa realizacije, kao i
projekti u kojima nisu navedeni postojei finansijeri
(iako postoje) i sl. odbijaju se za finansiranje.
Saradnja i kontakti sa drugim finansijerima
(optina, grad, inostrane fondacije) olakavaju
proveru podataka navedenih u konkursnim
prijavama, to ima velikog udela u donoenju
odluka.
Informacije dobijene od drugih finansijera
koriste se i kao odrednice koje pokazuju da li
je neki projekat potrebno finansirati, a ukoliko
jeste, u kojoj meri. Komisija e tako, na primer,
projektu koji pozitivno vrednuje, a koji je ve za
deo realizacije dobio finansijsku podrku drugog
finansijera, dodeliti sredstva kako bi organizatori
bili u prilici da ga kvalitetno sprovedu.

- projekti koji su predhodnih godina ve bili

finansirani iz gradskog i / ili republikog
budeta, a nisu realizovani.

7 Posle objavljivanja rezultata konkursa

7.1 Potpisivanje ugovora i procedura isplate
Kada ministar potpie Odluku o sufinansiranju projekata u jednoj godini, ta odluka postaje zvanini
dokument Ministarstva. Po donoenju te odluke, sa podnosiocima projekata koji su dobili finansijsku
podrku, potpisuje se ugovor o sufinansiranju njihovih projekata. U ugovoru se preciziraju obaveze obeju
strana.
Ugovor se potpisuje izmeu Ministarstva i korisnika sredstava, odnosno pravnog lica koje ima veze sa
realizacijom projekta. Finansijska sredstva ne mogu biti uplaena na raun fizikog lica.
Ono to je od posebnog znaaja za podnosioce projekata jeste preciziranje vrste trokova koje finansira
Ministarstvo. Podnosioci projekata tako su u obavezi da dobijena finansijska sredstva namenski utroe
upravo za ugovorene vrste trokova (putni trokovi, administrativni trokovi, itd.).
Ukoliko se tokom realizacije projekta javi potreba za programskim i finansijskim izmenama predatog
projekta, neophodno je prvo kontaktirati sa nadlenom osobom u Ministarstvu.
Isplata dodeljenih finansijskih sredstava prati u konkursnom formularu naznaenu dinamiku realizacije
projekata.

7.2 Izvetaj o realizaciji projekta

Po realizaciji projekta koji je dobio finansijsku podrku Ministarstva, neophodno je dostaviti izvetaj o
realizaciji trokova.
Ukoliko izvetaj nije podnet, to e negativno uticati prilikom odluavanja o podrci sledeeg projekta
istog podnosioca na narednom konkursu Ministarstva, to jest taj projekat bie odbijen za finansiranje.
Izvetaj o realizaciji projekta sastoji se od dva dela, narativnog i finansijskog.

Narativni izvetaj

Finansijski izvetaj

- Narativnog je i informativnog je karaktera.

- Finansijski izvetaj u irem smislu mora da

sadri informacije o kompletnoj finansijskoj
konstrukciji (koliko je ukupno kotao projekat,
ko je sve uestvovao u finansiranju i u kom delu).

- Opisuje pripremu, tok realizacije i evaluaciju

projekta.
- Odgovara na pitanja koja koristimo prilikom
detaljne razrade projekte (Ko? ta? Kada? Gde?
Kako? Kome? Zato?).
- Neophodno je da prua realnu sliku stanja
(podrazumeva i ono ime ste zadovoljni i ime
niste, prepreke na koje ste naili i slino).
U pojedinim sluajevima, neuspeh dela projekta
moe se smatrati i uspehom jer se tako stie
dragoceno iskustvo u odreenom domenu.

- Finansijski izvetaj u uem smislu mora

detaljno da pravda utroak svih sredstava koja
su doznaena od Ministarstva. Ukoliko je neki
rashod bio vei od prihoda, navesti iz kog je
izvora ovaj nedostatak nadometen.
- Sastoji se od kopije rauna, priznanica, ugovora
i ostalih dokumenta kojima su sredstva utroena
(originali se uvek uvaju u trajnoj arhivi
organizatora projekta).

- Doputa stilsku slobodu, ali podrazumeva

jasnou, itljivost, sistematinost i
prilagoenost.

- Svaki utroak sredstava mora da ima dokument

(kopija) po kome je izvren (rauni, ugovori,
priznanice, izjave...).

- Obavezno priloite tampani materijal

(katalog, plakat, flajere i sl.), iz kojeg se vidi
logo Ministarstva i jasna naznaka da je projekat
podralo Ministarstvo.

- Finansijski deo izvetaja o realizaciji projekta

obavezno mora da sadri dokaze (rauni i dr.)
o utroku sredstava dodeljenih upravo za
ugovorene vrste trokova.

- Dostavite priloge o vidljivosti projekta novinske

iseke, informacije sa veb-prezentacija koji prate
kulturu, informacije o projektu u strunim
publikacijama i u televizijskim i radio emisijama
(u sluaju uea u televizijskim i radio
emisijama, vaa obaveza je da informiete
gledaoce i sluaoce da je va projekat podralo
Ministarstvo).

7.3 Obaveza objave o finansijskoj podrci ministarstva

Pored obaveze dostavljanja narativnog i finansijskog izvetaja o realizaciji projekta, korisnici
sredstava imaju i obavezu da javno objave da je njihov projekat podralo Ministarstvo.
Potrebno je u svim tampanim materijalima koji prate projekat postaviti logo Ministarstva.
Isto tako, u javnim nastupima (TV, radio), tampanim medijima, kao i na veb-prezentacijama,
potrebno je objaviti podrku Ministarstva.

Izvetaj o realizaciji projekta

Izvetaj o
realizaciji projekta

Narativni
izvetaj

Finansijski izvetaj
(izvetaj o namenskom
korienju sredstava)

8 esto postavljana pitanja

Koji iznos mogu da oekujem? Koji je standardni iznos?

Kako razliite vrste projekata imaju razliite specifikacije trokova, ne postoji suma koja se podrazumeva
kao uobiajena. Samostalna izloba obino je manje finansijski zahtevna od projekata u kojima
uestvuje vie aktera ili projekata meunarodnog karaktera.
Informiite se na veb-prezentaciji Ministarstva (Sektor za savremeno stvaralatvo, kulturnu industriju i
kulturne odnose) o iznosima koji su predhodnih godina odobreni za tip projekta kojim konkuriete.

Da li u finansijskoj konstrukciji treba da naznaim iskljuivo delove trokova za koje imam potvrene
finansijere ili je potrebno da naznaim i potencijalne finansijere kod kojih je proces odobravanja za
finansiranje u toku?
Potrebno je da naznaite i jedno i drugo, tako to ete u tabeli formulara dati informaciju o tome da li je ta
suma oekivana ili odobrena. Istu informaciju naznaite i u prilogu, uz detaljnu specifikaciju trokova.
Veoma je vano da pokaete nameru da aplicirate i pri drugim instancama, zbog toga to Ministarstvo
sufinansira projekte. Stoga nikako ne treba da skrivate informaciju o postojanju drugih finansijera.
Ukoliko ste u meuvremenu od drugih finansijera dobili potvrdu o njihovoj odluci da finansijski pomognu
va projekat, obavezno o tome, to je mogue pre, obavestite Ministarstvo.

U kojoj meri je neophodno da se moj projekat uklapa u prioritete Ministarstva?

Poeljno je da va projekat odgovara prioritetima u finansiranju, ali je najvanije da budete ono to
jeste. Pokuajte da vau konkursnu prijavu prilagodite oekivanjima potencijalnog finansijera, ali budite
inventivni u idejama i njihovoj prezentaciji.
U tom kontekstu, konkursne prijave koje su sastavljene iz proste elje da se obezbedi finansijska dobit
nemaju velikih izgleda za finansiranje budui da je takva elja obino sasvim vidljiva.
Nikako nemojte iznositi netane informacije. Vaa prijava moe biti odbijena samo zbog otkrivene
neistine. Ministarstvo sarauje sa drugim institucijama i informacije o podranim projektima se
razmenjuju. Ne zaboravite da su lanovi komisije informisani profesionalci koji imaju velikog iskustva.

Koliko detaljno je potrebno da predstavim svoj projekat?

Ukoliko moj projekat bude podran, koje su moje obaveze?

Neophodno je da pronaete optimalnu meru u sastavljanju konkursne prijave. Najvanije je da date

dovoljno preciznih informacija o konceptu, realizaciji, specifikaciji trokova i finansijskoj konstrukciji.
Bez neophodnih informacija o projektu nije mogue doneti zakljuke o njegovom kvalitetu. Ali, isto tako,
nemojte preterati u duini eksplikacije.

Vae obaveze su da finansijska sredstva potroite namenski, za one vrste trokova koji su navedeni
u ugovoru izmeu Ministarstva i korisnika sredstava. Za svaku eventualnu programsku ili finansijsku
izmenu, neophodno je da prvo kontaktirate sa nadlenom osobom u Ministarstvu.

Ne zaboravite da konkursni formular slui da u prvih nekoliko trenutaka bude sasvim jasno o kakvom
je projektu re, dok prilozi koji se dostavljaju uz formular slue da se stekne potpuni uvid u sve delove
projekta. Tako u konkursnom formularu nikako nemojte davati opirne informacije o projektu. Potrudite
se da lanove komisije odmah zainteresujete i zaintrigirate.

Vaa obaveza je i da, po realizaciji projekta, dostavite narativni i finansijski izvetaj, kao i da obavestite
javnost o tome da je va projekat podralo Ministarstvo kulture Republike Srbije (u celokupnom
tampanom materijalu, televizijskim i radio emisijama i dr.).

Koliko je kataloga predhodnih projekata, odnosno vizuelne dokumentacije, potrebno da priloim?

Da li mogu da apliciram sa vie projekata u jednom konkursnom roku?
Da, broj konkursnih prijava predvienih za podnoenje na konkurs nije ogranien.

Predstavite se odgovarajuim izborom kvalitetnih kataloga. Broj predstavljenih informacija ne implicira

kvalitet.
Osim kataloga, moete se predstaviti i portfoliom, to ostavlja dobar utisak, ili CD-om ili DVD-jem.
Meutim, imajte u vidu da se konkursni materijal ne vraa.

Da li mogu da konkuriem projektom koji je jednom bio odbijen?

Projekat koji je ve jednom bio odbijen za finansiranje nemojte u identinoj formi ponovo podnositi jer ti
projekti nemaju velikih izgleda za prohodnost na narednom konkursu.
Ukoliko ponovo konkuriete istim projektom, poeljno je da izmenite i dopunite argumentaciju. Raspitajte
se o kriterijumima u finansiranju projekata.

Budui da sam ja kao fiziko lice podnosilac projekta, a da su finansijska sredstva

uplaena pravnom licu za realizaciju mog projekta, ko podnosi izvetaj?
Izvetaj o realizaciji projekta podnosi pravno lice sa kojim je potpisan ugovor. Vaa obaveza je da tom
pravnom licu dostavite potrebne materijale za sastavljanje izvetaja.
Meutim, izvetaj moete dostaviti i vi, u ime pravnog lica na iji su raun uplaena finansijska sredstva.

Koliko je vana prezentacija, to jest izgled konkursne prijave?

Veoma je vana. Potrudite se da svoj projekat izdvojite od velikog broja drugih konkursnih prijava.
Atraktivno predstavljeni projekti, ali i projekti koji poseduju magiju, intrigantnost, zavodljivost u idejama
i prezentaciji imaju daleko veih izgleda za uspeh.
Uredno sloite dokumentaciju, obavezno razdvojenu u etiri identine celine, budui da se predaje u
etiri primerka. Konciznost i preglednost konkursnih prijava ostavlja veoma dobar utisak i govori o tome
da su i vae ideje koncizne.

Konkursi Ministarstva kulture Republike Srbije

VODI KROZ PROCEDURU KONKURSA ZA
VIZUELNE UMETNOSTI I MULTIMEDIJE, I LIKOVNE KOLONIJE
Izdava:
Udruenje graana Anonymous said:
Cara Nikolaja 61b, Beograd
Za izdavaa:
Sandra Markovi
Anica Tucakov
Priredio:
Dimitrije Tadi
Dizajn i prelom:
Mane Radmanovi
Lektura:
Vesna Kalabi
Ova publikacija nadovezuje se na Vodi kroz proceduru konkursa za nacionalne manjine
Ministarstva kulture Republike Srbije (priredila Aleksandra Ili, Slubeni glasnik, 2007)
Tira:
1000
tampa:
Standard 2
Beograd, 2009. god.

CIP -
,
354.34(497.11).078.5]:72008(049.1)
VODI kroz proceduru konkursa za vizelne umetnosti
i multimedije, i likovne kolonije / [priredio Dimitrije
Tadi]. - Beograd : Udruenje graana Anonymous
said:, 2009 (Beograd : Standard 2). - [58] str. : ilustr.
; 21cm. - (Konkurs Ministarstva kulture Republike
Srbije)
Tira 1000
ISBN 978-86-87913-00-4
a) . - 2008

COBISS.SR-ID 167536140

www. kultura.gov.rs

www.anonymoussaid.org