V. I.

Lenjin

Aprilske teze
Umesto predgovora
3 (16) aprila 1917 godine, posle dugog izgnanstva, vratio se u Rusiju Lenjin. Lenjinov
dolazak bio je od ogromnog znaaja za partiju, za revoluciju. Jo iz vajcarske, im je
primio prve vesti o revoluciji, Lenjin je pisao partiji i radnikoj klasi Rusije u "Pismima
iz daleka":
"Radnici! Vi ste pokazali uda proleterskog, narodnog herojizma u graanskom ratu
protiv carizma. Vi treba da pokaete uda proleterske i optenarodne organizacije, da
biste pripremili svoju pobedu u drugoj etapi revolucije" (Lenjin, knj. XX, str. 19).
Lenjin je doputovao u Petrograd nou 3 aprila. Na Finskoj eleznikoj stanici i na trgu
pred stanicom skupile su se hiljade radnika, vojnika i mornara da doekaju Lenjina.
Neopisivo oduevljenje obuzelo je mase kada je Lenjin iziao iz vagona. One su
prihvatile Lenjina na ruke i unele svog vou u veliku dvoranu stanice, gde su menjevici
heidze i Skobeljev u ime Petrogradskog sovjeta poeli drati "pozdravne" govore, u
kojima su "izraavali nadu" da e Lenjin nai s njima "zajedniki jezik". Ali Lenjin ih
nije sluao, nego je poao pored njih k masi radnika i vojnika i sa oklopnog automobila
odrao svoj uveni govor, u kome je pozvao mase u borbu za pobedu socijalistike
revolucije. "ivela socijalistika revolucija!" zavrio je Lenjin taj svoj prvi govor posle
dugih godina izgnanstva.
Doavi u Rusiju, Lenjin se svom svojom energijom predao revolucionarnom radu.
Sutradan po dolasku Lenjin je na sastanku boljevika odrao referat o ratu i revoluciji, a
zatim je na sastanku na kome su osim boljevika prisustvovali i menjevici ponovio teze
svoga referata.
To su bile uvene Lenjinove Aprilske teze koje su dale partiji i proletarijatu jasnu
revolucionarnu liniju prelaza od buroaske revolucije na socijalistiku revoluciju.
Lenjinove teze bile su od ogromnog znaaja za revoluciju, za dalji rad partije. Revolucija
je znaila najveu prekretnicu u ivotu zemlje, i partiji je u novim uslovima borbe, posle
obaranja carizma, bila potrebna nova orijentacija, da bi smelo i sigurno pola novim
putem. Tu orijentaciju davale su partiji Lenjinove teze.
Lenjinove Aprilske teze davale su genijalan plan borbe partije za prelaz od buroaskodemokratske revolucije na revoluciju socijalistiku, za prelaz od prve etape revolucije na
drugu etapu na etapu socijalistike revolucije. Partija je celom svojom dotadanjom
istorijom bila pripremljena za taj veliki zadatak. Jo 1905 godine Lenjin je pisao u svojoj
brouri "Dve taktike socijal-demokratije u demokratskoj revoluciji" da e proletarijat
posle obaranja carizma prei na ostvarivanje socijalistike revolucije. Novo u tezama

sastojalo se u tome to su one davale teoriski obrazloen, konkretan plan pristupanja

prelazu na socijalistiku revoluciju.
U ekonomskoj oblasti prelazne mere svodile su se: na nacionalizaciju sve zemlje u dravi
uz konfiskaciju spahiske zemlje, stapanje svih banaka u jednu nacionalnu banku i
uvoenje kontrole Sovjeta radnikih deputata nad njom, na uvoenje kontrole nad
drutvenom proizvodnjom i raspodelom proizvoda.
U politikoj oblasti Lenjin je predlagao da se pree od parlamentarne republike na
republiku sovjeta! To je bio veliki korak napred u oblasti teorije i prakse marksizma.
Dotada su marksistiki teoretiari smatrali parlamentarnu republiku najboljim politikim
oblikom prelaza k socijalizmu. Sada je Lenjin predlagao da se parlamentarna republika
zameni republikom sovjeta, kao najcelishodnijim oblikom politike organizacije drutva
u prelaznom periodu od kapitalizma k socijalizmu.
"Specifinost sadanjeg momenta u Rusiji, reeno je u tezama, sastoji se u prelazu od
prve etape revolucije, koja je zbog nedovoljne svesnosti i organizovanosti proletarijata
dala vlast buroaziji, na drugu njenu etapu, koja mora dati vlast u ruke proletarijata i
siromanih slojeva seljatva" (Lenjin, knj. XX, str. 88).
I dalje: "Ne parlamentarna republika, vraanje na nju od sovjeta radnikih deputata bilo
bi korak natrag, nego republika sovjeta radnikih, nadniarskih i seljakih deputata u
itavoj zemlji, odozdo do gore" (isto, knj. XX, str. 88).
Rat, rekao je Lenjin, i pod novom, Privremenom vladom ostaje razbojniki,
imperijalistiki rat. Zadatak je partije da to objasni masama i da im pokae da se rat moe
svriti ne nasilnikim, nego pravim demokratskim mirom samo ako se obori buroazija.
to se tie Privremene vlade, Lenjin je istakao parolu: "Nikakve potpore Privremenoj
vladi!".
Lenjin je, dalje, isticao u tezama da je naa partija u sovjetima zasad jo u manjini, da u
njima gospodari blok menjevika i esera, koji je provodnik buroaskog uticaja na
proletarijat. Zato je zadatak partije bio:
"Objanjavanje masama da je Sovjet radnikih deputata jedino mogui oblik
revolucionarne vlade i da zato na zadatak, dokta vlada podlee uticaju buroazije, moe
da bude samo strpljivo, sistematsko, uporno, praktinim potrebama masa naroito
prilagoeno objanjavanje pogreaka njihove taktike. Dok smo u manjini, mi kritikujemo
i objanjavamo pogreke, propovedajui u isto vreme nunost da celokupna dravna vlast
pree na sovjete radnikih deputata..." (isto, str. 88).
To je znailo da Lenjin nije pozivao na ustanak protiv Privremene vlade, koja je u tom
momentu uivala poverenje sovjeta, nije traio da se ona obori, nego je iao za tim da se
putem objanjavanja i pridobijanja postigne veina u sovjetima, izmeni politika sovjeta, a
preko sovjeta izmeni sastav i politika vlade.

To je bila orijentacija na miran razvitak revolucije.

Lenjin je, dalje, traio da se zbaci "prljavo rublje" da se napusti ime socijaldemokratska partija. Socijal-demokratima su se zvale i partije II Internacionale i ruski
menjevici. Taj su naziv opoganili, osramotili oportunisti, izdajnici socijalizma. Lenjin je
predloio da se boljevika partija nazove komunistika partija, kako su svoju partiju
zvali Marks i Engels. Takav naziv je nauno pravilan, zato to je krajnji cilj boljevike
partije ostvarenje komunizma. Od kapitalizma oveanstvo moe neposredno prei
samo u socijalizam, to jest na zajedniki posed sredstava za proizvodnju i raspodelu
proizvoda prema radu svakog pojedinca. Lenjin je rekao da naa partija gleda dalje.
Socijalizam neizbeno mora postepeno prerasti u komunizam, na ijoj je zastavi
napisano: "Od svakoga prema njegovim sposobnostima, svakome prema njegovim
potrebama".
Najzad, Lenjin je u svojim tezama traio da se stvori nova Internacionala, da se stvori III,
Komunistika Internacionala, ista od oportunizma, od socijal-ovinizma.
Lenjinove teze izazvale su divlju viku kod buroazije, menjevika, esera.
Menjevici su uputili radnicima proglas koji je poinjao upozoravanjem da je "revolucija
u opasnosti". Po miljenju menjevika, opasnost je bila u tome to su boljevici istakli
zahtev da vlast pree na sovjete radnikih i vojnikih deputata.
Plehanov je u svom listu "Jedinstvo" tampao lanak, u kome je Lenjinov govor nazvao
"govorom u bunilu". Plehanov se pozivao na rei menjevika heidzea, koji je izjavio:
"Van revolucije ostae sam Lenjin, a mi emo poi svojim putem".
14 aprila odrana je Petrogradska gradska konferencija boljevika. Ona je odobrila
Lenjinove teze i uzela ih za osnov svoga rada. Posle izvesnog vremena sve mesne
partiske organizacije takoe su odobrile Lenjinove teze. itava partija, osim nekoliko
pojedinaca tipa Kamenjeva, Rikova, Pjatakova, usvojila je Lenjinove teze s ogromnim
zadovoljstvom...
Marksistiko-lenjinistika teorija nije dogma, nego rukovodstvo za akciju.
Pre druge ruske revolucije (februar 1917) marksisti svih zemalja polazili su od toga da je
parlamentarna demokratska republika najcelishodniji oblik politike organizacije drutva
u periodu prelaza od kapitalizma k socijalizmu. Istina, Marks je 70-tih godina upozoravao
da najcelishodniji oblik diktature proletarijata nije parlamentarna republika, nego
politika organizacija tipa Pariske komune. Ali, naalost, ova Marksova misao nije u
Marksovim delima dalje razvijana i bila je predata zaboravu. Osim toga, Engelsova
autoritativna izjava u njegovoj kritici projekta Erfurtskog programa, 1891 godine, da je
"demokratska republika... specifini oblik za diktaturu proletarijata", nije doputala
sumnju da marksisti i dalje smatraju demokratsku republiku politikim oblikom za
diktaturu proletarijata. Ta Engelsova postavka postala je docnije rukovodee naelo .za
sve marksiste, pa i za Lenjina. Meutim, ruska revolucija 1905 godine, a naroito

revolucija u februaru 1917 godine, iznela je nov oblik politike organizacije drutva
sovjete radnikih i seljakih deputata. Na osnovu prouavanja iskustva dveju revolucija u
Rusiji Lenjin je, polazei od teorije marksizma, doao do zakljuka da najbolji politiki..
oblik diktature proletarijata nije parlamentarna demokratska republika, nego republika
sovjeta. Na osnovu toga Lenjin je u aprilu 1917 godine, u periodu prelaza od buroaske
revolucije k socijalistikoj, istakao parolu organizovanja republike sovjeta, kao najboljeg
politikog oblika diktature proletarijata. Oportunisti svih zemalja poeli su se grevito
hvatati za parlamentarnu republiku, optuujui Lenjina da otstupa od marksizma, da rui
demokratiju. Meutim, pravi marksist koji je ovladao teorijom marksizma bio je, razume
se, Lenjin, a ne oportunisti, jer Lenjin je kretao napred marksistiku teoriju bogatei je
novim iskustvom, a oportunisti su je vukli nazad, jednu od njenih postavki pretvarali u
dogmu.
ta bi bilo od partije, od nae revolucije, od marksizma, da je Lenjin ustuknuo pred
slovom marksizma i da se nije usudio da zameni jednu od starih postavki marksizma,
koju je formulisao Engels, novom postavkom o republici sovjeta, koja odgovara novoj
istoriskoj situaciji? Partija bi lutala u pomrini, sovjeti bi bili dezorganizovani, mi ne
bismo imali sovjetsku vlast, marksistika teorija bi pretrpela ozbiluan gubitak. Proletarijat
bi izgubio, dobili bi neprijatelji proletarijata...
Istorija Svesavezne Komunistike partije (boljevika).
Kratki kurs str. 209-213 i 402-403.
Sadraj:
O ZADACIMA PROLETARIJATA U OVOJ REVOLUCIJI
PISMA O TAKTICI

Predgovor
Ocena momenta

ZADACI PROLETARIJATA U NAOJ REVOLUCIJI

Klasni karakter izvrene revolucije

Spoljna politika nove vlade
Originalno dvovlae i njegovo klasno znaenje
Specifinost taktike koja proizilazi iz prethodnog
Revolucionarno odbranatvo i njegovo klasno znaenje
Na koji je nain mogue svriti rat?
Novi tip drave koji izrasta u naoj revoluciji
Agrarni i nacionalni program
Nacionalizacija banaka i kapitalistikih sindikata
Situacija u socijalistikoj Internacionali
Krah Cimervaldske Internacionale Neophodno je osnovati treu Internacionalu
Kakvo treba da bude ime nae partije?

O ZADACIMA PROLETARIJATA U OVOJ REVOLUCIJI

Doavi tek 3 aprila nou u Petrograd, ja sam mogao, naravno, samo u svoje ime i s
rezervama koje trai nedovoljna pripremljenost odrati na skuptini od 4 aprila referat o
zadacima revolucionarnog proletarijata.
Jedino to sam mogao uiniti da olakam rad sebi i dobronamernim oponentima bilo je da
spremim pismene teze. Ja sam ih proitao i njihov tekst predao drugu Cereteliju. itao
sam ih veoma lagano i dva puta: prvo na skuptini boljevika, zatim na skuptini i
boljevika i menjevika.
Objavljujem ove svoje line teze, propraene samo najkraim komentarima, koji su
kudikamo detaljnije bili razvijeni u referatu:
TEZE
1. U naem stavu prema ratu, koji to se tie Rusije i pod novom vladom Ljvova i K
bezuslovno ostaje pljakaki imperijalistiki rat usled kapitalistikog karaktera te vlade,
ne mogu se dozvoliti ni najmanji ustupci "revolucionarnom odbranatvu". Na
revolucionarni rat, koji stvarno opravdava revolucionarno odbranatvo, svesni proletarijat
moe pristati samo pod uslovom: a) prelaza vlasti u ruke proletarijata i bliskih mu
siromanih delova seljatva; b) odricanja od svih aneksija na delu, a ne na reima; v)
potpunog raskida na delu sa svim interesima kapitala. S obzirom na nesumnjivu
dobronamernost irokih slojeva masovnih pretstavnika revolucionarnog odbranatva, koji
pristaju na rat samo po sili prilika, a ne radi osvajanja, s obzirom na to to ih je buroazija
obmanula, treba naroito temeljno, uporno, strpljivo objanjavati im njihovu pogreku,
objanjavati neraskidljivu vezu izmeu kapitala i imperijalistikog rata, dokazivati da
svriti rat istinski demokratskim, ne nasilnikim, mirom nije mogue, bez obaranja
kapitala. Organizovanje najire propagande tog gledita u operativnoj armiji.
Bratimljenje.
2. Specifinost sadanjeg momenta u Rusiji sastoji se u prelazu od prve etape revolucije,
etape koja je dala vlast buroaziji usled nedovoljne svesnosti i organizovanosti
proletarijata, na drugu njenu etapu, koja mora dati vlast u ruke pro-letarijata i
siromanih slojeva seljatva. Taj prelaz karakterie se, s jedne strane, maksimumom
legalnosti (Rusija je sad najslobodnija zemlja na svetu od svih zaraenih zemalja), s
druge strane, nepostojanjem nasilja nad masama i, najzad, njihovim poverljivo-nesvesnim
odnosom prema vladi kapitalista, najgorih neprijatelja mira i socijalizma. Ta specifinost
trai od nas vetinu prilagoavanja naroitim uslovima partiskog rada meu nevieno
irokim masama proletarijata koje tek to su se politiki probudile.
3. Nikakve podrke Privremenoj vladi, objanjavanje potpune lanosti svih njenih
obeanja, naroito to se tie odricanja od aneksija. Demaskiranje, a ne "zahtev" koji je
nedoputen, koji seje iluzije, da ta vlada, vlada kapitalista, prestane biti imperijalistika.

4. Priznanje injenice da je v veini sovjeta radnikih deputata naa partija u .manjini, i

zasad u slaboj manjini, prema bloku svih sitnoburoaskih oportunistikih elemenata od
N.-S., S.-R. do O. K.[1] (heidze, Cereteli itd.), Steklova itd. itd., koji su pali pod uticaj
buroazije i sprovode njen uticaj na proletarijat. Objanjavanje masama da su sovjeti
radnikih deputata jedino mogui oblik revolucionarne vlade i da zato na zadatak, dok ta
vlada pada pod uticaj buroazije, moe biti samo strpljivo, sistematsko, uporno,
praktinim potrebama masa naroito prilagoeno, objanjavanje pogreaka njihove
taktike. Dok smo u manjini, mi kritikujemo i objanjavamo pogreke, propovedajui u
isto vreme nunost prelaza celokupne dravne vlasti na sovjete radnikih deputata, da bi
se mase putem iskustva oslobodile svojih pogreaka.
5. Ne parlamentarna republika, vraanje na nju od sovjeta radnikih deputata bilo bi
korak nazad, nego republika sovjeta radnikih, nadniarskih i seljakih deputata u celoj
zemlji, odozdo do gore. Uklanjanje policije, vojske, inovnitva.[2] Plata svim
inovnicima, koji imaju da budu izborni i u svako doba smenljivi, ne vea od prosene
plate dobrog radnika.
6. U agrarnom programu prenoenje teita na sovjete nadniarskih deputata.
Konfiskacija celokupne spahiske zemlje. Nacionalizacija celokupne zemlje u dravi,
zemljom raspolau mesni sovjeti nadniarskih i seljakih deputata. Izdvajanje sovjeta
deputata siromanih seljaka. Stvaranje od svakog krupnog imanja (u veliini od oko 100
do 300 desetina prema mesnim i drugim uslovima i prema oceni mesnih ustanova)
uzornog gazdinstva pod kontrolom nadniarskih deputata i na raun drutva.
7. Neodlono spajanje svih banaka u zemlji u jednu optenacionalnu banku i uvoenje
kontrole nad njom od strane sovjeta radnikih deputata.
8. Ne "uvoenje" socijalizma kao na neposredni zadatak, nego prelaz odmah samo na
kontrolu od strane sovjeta radnikih deputata nad drutvenom proizvodnjom i raspodelom
proizvoda.
9. Partiski zadaci: a) neodlono sazivanje kongresa partije; b) promena programa partije,
najglavnije:
1) imperijalizmu i imperijalistikom ratu,
2) stavu prema dravi i na zahtev "drave-komune",[3]
3) ispravljanje zastarelog minimalnog programa; v) promena naziva partije.[4]
10. Obnavljanje Internacionale. Inicijativa za stvaranje revolucionarne Internacionale,
Internacionale protiv socijal-ovinista i protiv "centra".[5] Da bi italac shvatio zato sam
morao istai naroito, kao redak izuzetak, "sluaj" dobronamernih oponenata, molim da
se s ovim tezama uporede ove rei gospodina Goldenberga: Lenjin "je pobo zastavu
graanskog rata meu revolucionarnu demokratiju" (citirano u "Jedinstvu" g. Plehanova,
br. 5). Biser, zar ne? Ja piem, itam, razlaem: "s obzirom na nesumnjivu

dobronamernost irokih slojeva masovnih pretstavnika revolucionarnog odbranatva... s

obzirom na to to ih je buroazija obmanula, treba naroito temeljno, uporno, strpljivo
objanjavati im njihovu pogreku"... A gospoda iz buroazije, koja sebe nazivaju socijaldemokratima, koja ne spadaju ni u iroke slojeve ni u masovne pretstavnike odbranatva,
imaju obraza da prenose moje poglede, da ih izlau ovako: "pobo (!) zastavu (!)
graanskog rata" (o njemu nema ni rei u tezama, nije bilo ni rei u referatu!) "meu (!!)
revolucionarnu demokratiju"... ta je ovo? ime se ovo razlikuje od pogromake
agitacije? od "Ruske volje"? Ja piem, itam, razlaem: "Sovjeti radnikih deputata su
jedino mogui oblik revolucionarne vlade, i zato na zadatak moe biti samo strpljivo,
sistematsko, uporno, praktikim potrebama masa naroito prilagoeno, objanjavanje
pogreaka njihove taktike"... A oponenti izvesne sorte izlau moje poglede kao poziv na
"graanski rat meu revolucionarnom demokratijom"!!
Ja sam napadao Privremenu vladu zato to ona nije odredila ni hitan ni uopte bilo kakav
rok za saziv Ustavotvorne skuptine, izvlaei se obeanjima. Ja sam dokazivao da bez
sovjeta radnikih i seljakih deputata saziv Ustavotvorne skuptine nije obezbeen, njen
uspeh nije mogu.
Meni se pripisuje shvatanje da sam ja protiv hitnog sazivanja Ustavotvorne skuptine!!!
Ja bih nazvao to "buncanjem" da me deceniji politike borbe nisu nauili da na
dobronamernost oponenata gledam kao na redak izuzetak. G. Plehanov je u svom listu
nazvao moj govor "buncanjem". Vrlo dobro, gospodine Plehanove! Ali pogledajte kako
ste nezgrapni, nespretni i nedovitljivi u svojoj polemici. Ako sam ja dva sata buncao,
kako su to "buncanje" trpele stotine slualaca? Dalje. Zato va list posveuje itav stubac
izlaganju "buncanja"? okasto je, sasvim okasto je to nekako kod nas. Kudikamo je
lake, naravno, vikati, psovati, galamiti, nego pokuati rei, objasniti, setiti se kako su
mislili Marks i Engels 1871, 1872, 1875 godine o iskustvu Pariske komune i o tome
kakva je drava proletarijatu potrebna. Bivi marksist g. Plehanov ne eli, verovatno, da
govori o marksizmu. Ja sam citirao rei Roze Luksemburg, koja je 4 avgusta 1914
nemaku socijal-demokratiju nazvala "smrdljivim leom". A gospoda Plehanovi,
Goldenbergi i K "vreaju se"... zbog koga? zbog nemakih ovinista koji su nazvani
ovinistima!
Zapetljali su se jadni ruski socijal-ovinisti, socijalisti na reima, ovinisti na delu.
N. Lenjin
"Pravda" br. 26, 20 (7) aprila 1917
Lenin, Soinenia 1917 goda v treh tomah, t. I, 1938 g., str. 96-99.
PISMA O TAKTICI
PREDGOVOR
4 aprila 1917 morao sam da odrim u Petrogradu referat o temi u naslovu najpre na
skuptini boljevika. To su bili delegati Sve-ruskog savetovanja sovjeta radnikih i
seljakih deputata, delegati koji su morali da otputuju, i zato mi nisu mogli dati vie

vremena. Kad je skuptina zavrena, pretsednik skuptine, drug G. Zinovjev, predloio mi

je, u ime cele skuptine, da ponovim svoj referat odmah na skuptini i boljevikih i
menjevikih delegata, koji su eleli da pretresu pitanje ujedinjenja Socijal-demokratske
radnike partije Rusije.
Ma koliko da mi je teko bilo odmah ponavljati svoj referat, smatrao sam da nemam
pravo da odbijem kad su to zahtevali i moji jednomiljenici i menjevici, koji mi zbog
svog odlaska stvarno nisu mogli dati vremena.
U toku referisanja proitao sam svoje teze koje su bile objavljene u broju 26 "Pravde" od
7 aprila 1917.
I teze i moj referat izazvali su neslaganja kod samih boljevika i u samoj redakciji
"Pravde". Posle niza savetovanja, mi smo jednoglasno doli do zakljuka da je
najcelishodnije otvoreno prodiskutovati ta neslaganja, dajui na taj nain materijal za
sverusku konferenciju nae partije (Socijal-demokratske radnike partije Rusije, sa CK na
elu) koja je imala da se sastane 20 aprila 1917 u Petrogradu.
Izvrujui tu odluku o diskusiji ja i objavljujem sledea pisma, ne pretendujui da ona
budu svestrano prouavanje pitanja, nego elei samo da istaknem glavne argumente,
naroito bitne za praktine zadatke pokreta radnike klase.
Pismo I
OCENA MOMENTA
Marksizam zahteva od nas najprecizniju, objektivno proverljivu analizu odnosa klasa i
konkretnih osobenosti svakog istoriskog momenta. Mi boljevici uvek smo nastojali da
budemo verni tom zahtevu, koji je apsolutno obavezan s gledita svakog naunog
fundiranja politike.
"Nae uenje nije dogma, ve rukovodstvo za akciju" tako su uvek govorili Marks i
Engels, potsmevajui se s pravom uenju napamet i prostom ponavljanju "formula", koje
mogu u najboljem sluaju samo da obelee opte zadatke, zadatke koje konkretna
ekonomska i politika situacija svake posebne faze istoriskog procesa nuno modifikuje.
Kojim, onda, tano utvrenim, objektivnim injenicama treba sad da se rukovodi partija
revolucionarnog proletarijata da bi odredila zadatke i oblik svoje akcije?
I u svom prvom "Pismu iz daleka" ("Prva etapa prve revolucije"), objavljenom u "Pravdi"
br. 14 i 15 od 21 i 22 marta 1917, i u svojim tezama ja formuliem "specifinost
sadanjeg momenta u Rusiji" kao fazu prelaza od prve etape revolucije na drugu. I zato
sam ja za osnovnu parolu za "zadatak dana" u tom momentu smatrao: "radnici, vi ste
pokazali uda od proleterskog, narodnog herojizma u graanskom ratu protiv carizma, vi
treba da pokaete uda od proleterske i optenarodne organizacije, da biste pripremili
svoju pobedu u drugoj etapi revolucije" ("Pravda" br. 15).[6]

A u emu se sastoji prva etapa?

U prelazu dravne vlasti na buroaziju.
Do februarsko-martovske revolucije od 1917 dravna vlast u Rusiji bila je u rukama
jedne stare klase, naime: feudalno-plemiko-spahiske, s Nikolajem Romanovom na elu.
Posle te revolucije vlast je u rukama druge, nove, klase, naime: buroazije.
Prelaz dravne vlasti iz ruku jedne u ruke druge klase jeste prvo, glavno, osnovno
obeleje revolucije kako u strogo naunom tako i u praktino-politikom znaenju tog
pojma.
Utoliko je buroaska ili buroaskodemokratska revolucija u Rusiji zavrena.
Ovde ja ujem buku oponenata koji sebe rado nazivaju "starim boljevicima": zar mi
nismo uvek govorili, da buroaskodemokratsku revoluciju zavrava tek
"revolucionarnodemokratska diktatura proletarijata i seljatva"? zar se agrarna revolucija,
takoe buroaskodemokratska, zavrila? zar nije, naprotiv, fakat da ona jo nije poela?
Ja odgovaram:, boljevike parole i ideje istorija je potpuno potvrdila u optem, ali
konkretno stvari su ispale drukije nego to je mogao (ma ko) oekivati, originalnije,
specifinije, arenije.
Ignorisati, zaboravljati taj fakat znailo bi biti kao oni "stari boljevici" koji su ve vie
puta igrali alosnu ulogu u istoriji nae partije, ponavljajui nabubanu formulu, umesto
prouavanja specifinosti nove, ive stvarnosti.
"Revolucionarnodemokratska diktatura proletarijata i seljatva" ve se ostvarila[7] u ruskoj
revoluciji, jer ta "formula" predvia samo odnos klasa, a ne konkretnu politiku
instituciju kao realizaciju tog odnosa, te saradnje. "Sovjet radnikih i vojnikih deputata"
eto vam "revolucionarnodemokratske diktature proletarijata i seljatva" koju je ivot
ve ostvario.
Ta formula ve je zastarela. ivot ju je iz carstva formula uveo u carstvo stvarnosti,
odenuo je krvlju i mesom, konkretizovao i samim tim modifikovao. Na dnevnom redu je
ve drugi, nov zadatak: cepanje proleterskih (antiodbranakih, internacionalistikih,
"komunistikih", koji su za prelaz na komunu) elemenata u samoj toj diktaturi i
elemenata sitnosopstvenikih ili sitnoburoaskih (heidze, Cereteli, Steklov, eseri i drugi
revolucionarni odbranai, protivnici kretanja prema komuni, pristalice "podravanja"
buroazije i buroaske vlade).
Ko sad govori samo o "revolucionarnodemokratskoj diktaturi proletarijata i seljatva", taj
je zaostao za ivotom, taj je usled toga preao faktiki sitnoj buroaziji protiv proleterske
klasne borbe, toga treba dati u arhiv "boljevikih" dorevolucionarnih retkosti (koji bismo
mogli nazvati: arhiv "starih boljevika").

Revolucionarnodemokratska diktatura proletarijata i seljatva ve se ostvarila, ali se

ostvarila neobino originalno, s itavim nizom u najveoj meri vanih modifikacija. Ja u
o njima govoriti posebno, u jednom od daljih pisama. Sad je preko potrebno pojmiti tu
neospornu istinu da marksist mora uzimati u obzir ivi ivot, tane injenice stvarnosti, a
ne hvatati se i dalje za teoriju jueranjeg dana, koja, kao i svaka teorija, u najboljem
sluaju samo obeleava osnovno, opte, samo se pribliava obuhvatanju sloenosti
ivota.
"Teorija je, prijatelju moj, siva, a zeleno je veno drvo ivota".
KO pitanje o "zavrenosti" buroaske revolucije postavlja po starome, taj ivi marksizam
prinosi na rtvu mrtvom slovu.
Po starome ispada: iza vladavine buroazije moe i mora doi vladavina proletarijata i
seljatva, njihova diktatura.
A u ivom ivotu ve je ispalo drukije: dobilo se neobino originalno, novo, nevieno
preplitanje jednog i drugog. Postoji paralelno, zajedno, u jedno isto vreme i vlast
buroazije (vlada Ljvova i Gukova) i revolucionarnodemokratska diktatura proletarijata
i seljatva, koja dobrovoljno predaje vlast buroaziji, dobrovoljno se pretvara u njen
dodatak.
Jer ne treba zaboravljati da je faktiki u Petrogradu vlast u rukama radnika i vojnika;
nasilje nad njima nova vlada ne ini i ne moe initi, jer ne postoji ni policija, ni od
naroda odvojena vojska, ni inovnitvo koje svemono stoji iznad naroda. To je fakat. To
je ba onaj fakat koji je karakteristian za dravu tipa Pariske komune. Taj fakat ne moe
stati u stare sheme. Treba umeti prilagoditi sheme ivotu, a ne po-navljati sad ve
besmislene rei o "diktaturi proletarijata i seljatva" uopte.
Priimo pitanju s druge strane, da bismo ga bolje osvetlili.
Marksist ne sme silaziti s terena precizne analize klasnih odnosa. Na vlasti je buroazija.
A zar seljaka masa zar ona ne pretstavlja tako isto buroaziju drugog sloja, druge
vrste, druge prirode? Iz ega proizilazi da taj sloj ne moe doi na vlast "zavravajui"
buroaskodemokratsku revoluciju? Zato je to nemogue?
Tako rezonuju esto stari boljevici.
Ja odgovaram: to je sasvim mogue. Ali marksist u analizi momenta mora polaziti ne od
mogueg, nego od stvarnog.
A stvarnost nam pokazuje fakat da slobodno izabrani vojniki i seljaki deputati slobodno
ulaze u drugu, pobonu vladu, slobodno je dopunjuju, razvijaju, dograuju. I tako isto
slobodno predaju vlast buroaziji pojava koja ni najmanje ne "naruava" teoriju
marksizma, jer mi smo uvek znali i esto isticali da se buroazija dri ne samo pomou

10

nasilja, nego i zahvaljujui nesvesnosti, konzervativnosti, utuenosti, neorganizovanosti

masa.
I pred takvom stvarnou dananjeg dana direktno je smeno okretati glavu od fakta i
govoriti o "mogunostima".
Postoji mogunost da seljatvo uzme svu zemlju i svu vlast. Ja ne samo to ne
zaboravljam tu mogunost, to ne ograniavam svoj vidokrug samo na dananji dan, nego
direktno i precizno formuliem agrarni program, uzimajui u obzir novu pojavu: dublji
rascep izmeu nadniara i siromanih seljaka i seljaka-gazda.
Ali postoji i druga mogunost: postoji mogunost da seljaci posluaju savete
sitnoburoaske partije esera, koja je pala pod uticaj buroazije, koja je prela na
odbranatvo, koja savetuje da se eka do Ustavotvorne skuptine, iako dosad ak ni
vreme njena saziva nije odreeno ![8]
Postoji mogunost da seljaci odre, produe svoju pogodbu s buroazijom, pogodbu koju
su sad sklopili preko sovjeta radnikih i vojnikih deputata ne samo formalno nego i
faktiki.
Postoje razne mogunosti. Bila bi najvea pogreka zaboravljati na agrarni pokret i
agrarni program. Ali bila bi isto takva pogreka zaboravljati na stvarnost, koja nam
pokazuje fakat sporazuma ili, ako upotrebimo precizniji, manje pravni, vie
ekonomsko-klasni izraz fakat klasne saradnje buroazije i seljatva.
Kad taj fakat ne bude vie bio fakat, kad se seljatvo odvoji od buroazije, uzme zemlju
protiv nje, uzme vlast protiv nje, to e onda biti nova etapa buroaskodemokratske
revolucije, i o njoj e biti govora posebno.
Marksist koji, zbog mogunosti takve budue etape, zaboravlja svoje obaveze sad, kad se
seljatvo sporazumeva s buroazijom, pretvorio bi se u sitnog buruja. Jer on bi faktiki
propovedao proletarijatu poverenje u sitnu buroaziju ("ona, ta sitna buroazija, to
seljatvo, mora se odvojiti od buroazije jo u okviru buroaskodemokratske revolucije").
On bi zbog "mogunosti" prijatne i slatke budunosti, budunosti u kojoj seljatvo n e e
biti prirepak buroazije, u kojoj eseri, heidze, Cereteli, Steklovi n e e biti dodatak
buroaske vlade, on bi zbog "mogunosti" prijatne budunosti zaboravio na neprijatnu
sadanjost, u kojoj je seljatvo jo jednako prirepak buroazije, u kojoj eseri i socijaldemokrati jo jednako igraju ulogu dodatka buroaske vlade, "opozicije njegova
velianstva" Ljvova.
Takav ovek, uzet primera radi, liio bi na sladunjavog Luj Blana, na slatkog
kauckijanca, ali ne nikako na revolucionarnog marksista.
Ali zar nam ne preti opasnost da padnemo u subjektivizam, u elju da "preskoimo"
preko nezavrene revolucije buroaskodemokratskog karaktera koja jo nije iivela
seljaki pokret na socijalistiku revoluciju?

11

Kada bih ja rekao: "bez cara, a vlada radnika", ta opasnost bi mi pretila. Ali ja nisam
rakao to, ja sam rekao drugo. Ja sam rekao da druge vlade u Rusiji (ne raunajui
buroasku) ne moe biti osim oovjeta radnikih, nadniarskih, vojnikih i seljakih
deputata. Ja sam rekao da sad vlast u Rusiji moe prei od Gukova i Ljvova samo na te
sovjete, a u njima ba preovlauje seljatvo, preovlauju vojnici, preovlauje sitna
buroazija, govorei naunim marksistikim terminom, upotrebljavajui ne obinu, ne
svakidanju, ne profesionalnu, nego klasnu karakteristiku.
Ja sam se u svojim tezama apsolutno osigurao od svakoga preskakanja seljakog ili
uopte sitnoburoaskog pokreta koji se nije iiveo, od svake igre s "uzimanjem vlasti" od
strane radnike vlade, od svake blankistike avanture, jer ja sam direktno ukazao na
iskustvo Pariske komune. A to iskustvo je, kao to je poznato i kao to je detaljno
objasnio Marks godine 1871 i Engels godine 1891, potpuno iskljuilo blankizam,
potpuno obezbedilo direktnu, neposrednu, bezuslovnu vladavinu veine i aktivnost masa
samo u granicama svesnog istupanja same veine.
Ja sam u tezama potpuno odreeno sveo stvar na borbu za uticaj u camim sovjetima
radnikih, nadniarskih, seljakih i vojnikih deputata. Da bih iskljuio svaku sumnju u
tom pogledu, ja sam dva puta istakao u tezama potrebu strpljivog, upornog, "praktinim
lotrebama masa prilagoenog", rada "na objanjavanju".
Neznalice ili renegati marksizma, kao g. Plehanov itd., mogu galamiti o anarhizmu,
blankizmu itd. Ko hoe da misli i da se ui, taj ne moe ne shvatiti da je blankizam
osvajanje vlasti od strane manjine, a da su sovjeti radnikih itd. deputata notorno direktna
i neposredna organizacija veine naroda. Rad koji je sveden na borbu za uticaj u samim
tim sovjetima ne moe, direktno ne moe zabasati u blato blankizma. On ne moe
zabasati ni u blato anarhizma, jer je anarhizam poricanje nunosti drave i dravne vlasti
za epohu prelaza od vladavine buroazije na vladavinu proletarijata. A ja, s jasnoom
koja iskljuuje svaku mogunost nesporazuma, zastupam nunost drave za tu epohu, ali,
drei se Marksa i iskustva Pariske komune, ne obine parlamentarno-buroaske drave,
nego drave bez stajae vojske, bez policije suprotstavljene narodu, bez inovnitva
stavljenog iznad naroda.
Kad g. Plehanov vie iz sveg grla u svom "Jedinstvu" o anarhizmu, time je samo jo
jedanput dokazano da je on raskinuo s marksizmom. Na moj poziv u "Pravdi" (br. 26) da
kae ta su uili Marks i Engels o dravi 1871, 1872, 1875 godine, g. Plehanovu ostaje i
ostae da odgovori utanjem o sutini pitanja i dernjavom u duhu ozlojeene buroazije.
Uenje marksizma o dravi bivi marksist g. Plehanov apsolutno nije razumeo. Izmeu
ostalog, klica tog neshvatanja ima i u njegovoj nemakoj brouri o anarhizmu.
Da vidimo sad kako drug J. Kamenjev u beleci u "Pravdi" br. 27 formulie svoja
"neslaganja" s mojim tezama i goreizloenim pogledima. To e nam pomoi da ih bolje
razumemo.

12

"to se tie opte sheme druga Lenjina, pie drug Kamenjev, nama ona izgleda
neprihvatljiva ukoliko polazi od toga da je buroaskodemokratska revolucija zavrena i
ukoliko je sraunata na neodlono pretvaranje te revolucije u socijalistiku"...
Ovde su dve velike pogreke. Prva. Pitanje o "zavrenosti" buroaskodemokratske
revolucije postavljeno je netano. Tom pitanju data je apstraktna, prosta, jednobojna, ako
se tako moe rei, formulacija, koja ne odgovara objektivnoj stvarnosti. Ko formulie
pitanje tako, ko pita sad: "je li zavrena buroaskodemokratska revolucija" i nita vie,taj liava sebe mogunosti da shvati neobino sloenu, u najmanju ruku "dvobojnu"
stvarnost. To u teoriji. A u praksi taj bespomono pada u sitnoburoasku
revolucionarnost.
U stvari. Stvarnost nam pokazuje i prelaz vlasti na buroaziju ("zavrena"
buroaskodemokratska revolucija obinog tipa) i postojanje naporedo s pravom vladom
pobone vlade, koja pretstavlja "revolucionarnodemokratsku diktaturu proletarijata i
seljatva". Ova druga "takoe-vlada" sama je ustupila vlast buroaziji, sama se vezala za
buroasku vladu.
Obuhvata li tu stvarnost staroboljevika formula druga Kamenjeva:
"buroaskodemokratska revolucija nije zavrena"?
Ne, formula je zastarela. Ona je sasvim neupotrebljiva. Ona je mrtva. Uzaludni e biti
napori da se ona vaskrsne.
Drugo. Pitanje praktino. Nepoznato je da li je sad u Rusiji jo mogua posebna,
"revolucionarnodemokratska diktatura proletarijata i seljatva" odvojena od buroaske
vlade. Na nepoznatom bazirati marksistiku taktiku ne smemo.
Ali ako je to i mogue, onda tome vodi jedan i samo jedan put: brzo, odluno, definitivno
odvajanje proleterskih, komunistikih elemenata pokreta od elemenata sitnoburoaskih.
Zato?
Zato to se sva sitna buroazija ne sluajno, nego nuno okrenula ovinizmu (odbranatvu), "podravanju" buroazije, zavisnosti od nje, strahu da bude bez nje itd. itd.
Kako se moe "gurnuti" sitna buroazija put vlasti, ako ta sitna buroazija ve sad moe,
ali nee da uzme vlast?
Samo odvajanjem proleterske, komunistike partije, proleterskom klasnom borbom koja
ne zna za plaljivost tih sitnih buruja. Samo zbijanje proletera, na delu, a ne na reima,
slobodnih od uticaja sitne buroazije moe tako "ugrejati" tlo pod nogama sitne
buroazije da e ona pod izvesnim uslovima morati da uzme vlast; nije iskljueno ak ni
to da e Gukov i Miljukov biti opet pod izvesnim uslovima za iskljuivu vlast, za
jednovlae heidzea, Ceretelija, esera, Steklova, jer svi su oni na kraju krajeva
"odbranai"!

13

Ko odvaja sad, odmah i definitivno, proleterske elemente sovjeta (tj. proletersku,

komunistiku, partiju) od elemenata sitnoburoaskih, taj pravilno izraava interese
pokreta za oba mogua sluaja: i za sluaj da Rusija jo preivi posebnu, samostalnu,
buroaziji nepotinjenu "diktaturu proletarijata i seljatva", i za sluaj da se sitna
buroazija ne bude mogla otrgnuti od buroazije i da e se veno (tj. do socijalizma)
kolebati izmeu nje i nas.
Ko se u svom radu rukovodi samo prostom formulom "buroaskodemokratska revolucija
nije zavrena", taj samim tim uzima na sebe neku vrstu garancije za to da sitna buroazija
sasvim sigurno moe biti nezavisna od buroazije. Taj se samim tim u ovom momentu
bespomono predaje na milost i nemilost sitnoj buroaziji.
Uzgred budi reeno. to se tie "formule" diktature proletarijata i seljatva nije ipak
zgorega potsetiti da sam ja u "Dve taktike" (jul 1905) specijalno isticao (str. 435 u
zborniku "Za 12 godina"):
"Revolucionarnodemokratska diktatura proletarijata i seljatva ima, kao i sve na svetu,
prolost i budunost. Njena prolost je samodravlje, feudalizam, monarhija, privilegije...
Njena budunost borba protiv privatne, svojine, borba najamnog radnika protiv
poslodavca, borba za socijalizam"...[9]
Pogreka druga Kamenjeva jeste u tome to on i 1917 godine gleda samo na prolost
revolucionarnodemokratske diktature proletarijata i seljatva. A za nju je faktiki ve
poela budunost, jer su se interesi i politika najamnog radnika i sitnog sopstvenika
faktiki ve razmimoili, i to na tako vanom pitanju kao to je "odbranatvo", kao to je
stav prema imperijalistikom ratu.
I tu sam doao do druge pogreke u navedenom rezonovanju druga Kamenjeva. On mi
prebacuje da je moja shema "sraunata" na "neodlono pretvaranje te
(buroaskodemokratske) revolucije u socijalistiku".
To je netano. Ja ne samo to ne "raunam" na "neodlono pretvaranje" nae revolucije u
socijalistiku, nego direktno predupreujem, direktno kaem u tezi br. 8:.. "Ne" uvoenje
"socijalizma kao na neposredni zadatak"...
Zar nije jasno da ovek koji rauna na neodlono pretvaranje nae revolucije u
socijalistiku ne bi mogao ustati protiv uvoenja socijalizma kao neposrednog zadatka? I
ne samo to. ak je uvesti u Rusiju "dravu-komunu" (tj. dravu koja je organizovana po
tipu Pariske komune) nemogue "neodlono", jer je za to potrebno da veina deputata u
svim sovjetima (ili u veini sovjeta) jasno uvidi svu pogrenost i svu tetnost taktike i
politike esera, headzea, Ceretelija, Steklova i drugih. A ja sam potpuno precizno rekao
da "raunam" u toj oblasti samo na "strpljivo" (zar je potrebno biti strpljiv da se postigne
promena koja se moe ostvariti "neodlono"?) objanjavanje!
Drug Kamenjev se malko "nestrpljivo" dilitnuo i ponovio buroasku predrasudu o
Pariskoj komuni: da je ona htela da uvodi socijalizam "neodlono". To nije tako. Komuna

14

je, na alost, suvie oklevala s uvoenjem, socijalizma. Stvarna sutina Komune nije u
tome u emu je obino trae buruji, nego je ona u stvaranju naroitog tipa drave. A
takva drava se u Rusiji ve rodila, to i jesu sovjeti radnikih i vojnikih deputata!
Drug Kamenjev nije se udubio u fakat, u znaaj postojeih sovjeta, u njihovu istovetnost
po tipu, po socijalno-politikom karakteru s dravom Komune i, umesto prouavanja
fakta, uzeo je da govori o tome na ta ja toboe "raunam" kao na "neodlonu"
budunost. Tako smo dobili, na alost, ponavljanje metoda mnogih buruja: od pitanja
ta su sovjeti radnikih i vojnikih deputata, da li su oni po tipu vii nego parlamentarna
republika, da li su oni korisniji za narod, da li su oni demokratskiji, da li su oni podesniji
za borbu, na pr., protiv bezbranice itd. od tog nasunog, realnog pitanja, koje je na
dnevni red postavio ivot, panja se skree u stranu, na prazno, kvazinauno, faktiki
besadrajno, profesorski mrtvo pitanje o "raunanju na neodlono pretvaranje".
Prazno, pogreno postavljeno pitanje. Ja "raunam" samo na to, iskljuivo na to da e
radnici, vojnici i seljaci bolje nego inovnici, bolje nego policajci, izii na kraj s
praktinim tekim pitanjima poveanja proizvodnje ita, bolje raspodele njegove, boljeg
snabdevanja vojnika itd. i t.sl.
Ja sam duboko uveren da e sovjeti radnikih itd. deputata bre i bolje sprovesti u ivot
inicijativu mase naroda nego parlamentarna republika (o poreenju jednog i drugog tipa
drave detaljnije u drugom pismu). Oni e bolje, praktinije, tanije reiti kako se mogu
uiniti i koji se mogu uiniti kopaci k socijalizmu. Kontrola nad bankom, spajanje svih
banaka u jednu, to jo nije socijalizam, ali je korak k socijalizmu. Takve korake ini
danas junker i buruj u Nemakoj protiv naroda. Njih e kudikamo bolje moi uiniti
sutra u korist naroda Sovjet vojnikih i radnikih deputata, ako u njegovim rukama bude
celokupna dravna vlast.
A to primorava na takve korake?
Glad. Dezorganizovanost privrede. Opasnost od kraha. Strahote rata. Strahote rana to ih
rat zadaje oveanstvu.
Drug Kamenjev zavrava svoju beleku izjavom da se on "nada da e u irokoj diskusiji
odbraniti svoje gledite kao jedino mogue za revolucionarnu socijal-demokratiju,
ukoliko ona hoe i mora da do kraja ostane partija revolucionarnih masa proletarijata, a
ne da se pretvori u grupu propagandista-komunista".
Meni se ini da se iz tih rei vidi duboko pogrena ocena momenta. Drug Kamenjev
suprotstavlja "partiju masa" "grupi propagandista". Ali "mase" su ba sad pale,u zanos
"revolucionarnog" odbranatva. Zar nije prilinije i za internacionaliste da se u takvom
momentu umeju odupreti "masovnom" zanosu, nego da "ele ostati" s masama, tj. da se
povedu za optom strujom? Zar nismo u svim zaraenim evropskim zemljama videli kako
su se ovinisti pravdali eljom "da ostanu s masama"? Zar nije obavezno umeti izvesno
vreme biti u manjini protiv "masovnog" zanosa? Zar nije rad ba propagandista upravo u
sadanjem momentu centralna taka za oslobaanje proleterske linije od "masovnog"

15

odbranakog i sitnoburoaskog zanosa? Ba sjedinjenost masa, i proleterskih i

neproleterskih, bez razlikovanja klasnih razlika u samim masama, bila je jedan od uslova
odbranake epidemije. Prezrivo govoriti o "grupi propagandista" proleterske linije ne
dolikuje ba mnogo.
Napisano polovinom aprila 1917. Prvi put objavljeno kao zasebna broura 1917 u izd.
"Pribo".
Lenin, Soinenin 1917 goda
v treh tomah, t. I, 1938 g., str. 108-117.
ZADACI PROLETARIJATA U NAOJ REVOLUCIJI
PROJEKAT PLATFORME PROLETERSKE PARTIJE
Sadanji istoriski momenat u Rusiji karakteriu ove osnovne crte:
Klasni karakter izvrene revolucije
1. Stara carska vlast, koja je pretstavljala samo aicu feudalnih spahija koja je upravljala
celom dravnom mainom (vojskom, policijom, inovnitvom), razbijena je i otstranjena,
ali nije dotuena. Monarhija nije unitena formalno. Banda Romanova nastavlja
monarhistike intrige. Ogromni zemljoposed feudalaca-spahija nije likvidiran.
2. Dravna vlast u Rusiji prela je u ruke nove klase, naime: buroazije i buroaziranih
spahija. Utoliko je buroaskodemokratska revolucija u Rusiji zavrena.
Buroazija koja se nala na vlasti napravila je blok (savez) s otvoreno monarhistikim
elementima, koji su se isticali neverovatno revnosnim pomaganjem Nikolaja-Krvavog i
Stolipina-Veaa 1906 do 1914 (Gukov i ostali politiari desniji od kadeta). Nova
buroaska vlada Ljvova i K pokuavala je i poela da vodi pregovore s Romanovima o
restauraciji monarhije u Rusiji. Ta vlada, uz bune revolucionarne fraze, postavlja na
komandne poloaje pristalice starog reima. Ceo aparat dravne maine (vojsku, policiju,
inovnitvo) ta vlada nastoji da to manje reformie i da ga preda u ruke buroazije.
Revolucionarnoj inicijativi masovnih akcija i uzimanju vlasti od strane naroda odozdo
toj jedinoj garanciji stvarnih uspeha revolucije nova vlada je ve poela stavljati
svakojake prepreke.
Vreme saziva Ustavotvorne skuptine ta vlada nije dosad ak ni odredila. Spahiski
zemljoposed, tu materijalnu bazu feudalnog carizma, ona ne dira. Ispitivanju mahinacija,
objavljivanju mahinacija, kontroli monopolistikih finansiskih organizacija, krupnih
banaka, kapitalistikih sindikata i kartela itd. ta vlada i ne misli da pristupi.
Najglavniji, odluujui resori u novoj vladi (ministarstvo unutranjih poslova,
ministarstvo vojno, tj. komandovanje armijom, policijom, inovnitvom, itavim
aparatom za ugnjetavanje masa) pripadaju notornim monarhistima i pristalicama krupnog
spahiskog zemljoposeda. Kadetima, republikancima od jue, republikancima od nevolje,

16

dati su drugostepeni resori, koji nemaju direktne veze s komandom nad narodom i s
aparatom dravne vlasti. A Kerenski, pretstavnik trudovika i "takoe-socijalist", ne igra
apsolutno nikakvu ulogu osim to uspavljuje budnost i panju naroda zvunim frazama.
Iz svih tih razloga ak ni u oblasti unutranje politike nikakvog poverenja nova buroaska
vlada od strane proletarijata ne zasluuje, i nikakvo pomaganje te vlade s njegove strane
nije doputeno.
Spoljna politika nove vlade
3. U oblasti spoljne politike, koja je sad usled objektivnih uslova postavljena na prvi plan,
nova vlada je vlada nastavljanja imperijalistikog rata, rata u savezu s imperijalistikim
velesilama Engleskom, Francuskom itd. radi podele kapitalistikog plena, radi tlaenja
malih i slabih naroda.
Potinjena interesima ruskog kapitala i njegova monog pokrovitelja i gospodara, anglofrancuskog imperijalistikog kapitala, najbogatijeg na svetu, nova vlada, uprkos eljama
koje su na najodreeniji nain izraene u ime nesumnjive veine naroda Rusije preko
Sovjeta vojnikih i radnikih deputata, nije preduzela nikakve realne korake da obustavi
klanje naroda radi interesa kapitalista. Ona nije objavila ak ni one tajne ugovore koji
imaju notorno pljakaku sadrinu (o podeli Persije, o pljakanju Kine, o pljakanju
Turske, o podeli Austrije, o oduzimanju Istone Pruske, o oduzimanju nemakih kolonija
itd.), koji oito povezuju Rusiju s anglo-amerikim imperijalistikim pljakakim
kapitalom. Ona je potvrdila te ugovore koje je sklopio carizam, koji je vekovima pljakao
i ugnjetavao vie naroda nego drugi tirani i despoti, carizam koji je ne samo ugnjetavao
nego i sramotio i kvario veliki ruski narod, pretvarajui ga u delata drugih naroda.
Nova vlada, potvrdivi te sramne i razbojnike ugovore, nije predloila svim zaraenim
narodima neodlono primirje, uprkos jasno izraenim zahtevima veine naroda Rusije
preko sovjeta radnikih i vojnikih deputata. Ona se ograniila na sveane, zvune
paradne, ali potpuno prazne deklaracije i fraze, koje su u ustima buroaskih diplomata
uvek sluile i slue za obmanjivanje lakovernih i naivnih masa ugnjetenog naroda.
4. Stoga nova vlada ne zasluuje ni najmanje poverenje u oblasti spoljne politike i
postavljati toj vladi i dalje zahteve da ona objavi volju naroda Rusije za mirom, da se ona
odrekne aneksija itd. itd., znai u stvari samo obmanjivati narod, sugerirati mu
neostvarljive nade, odugovlaiti bistrenje njegove svesti, indirektno ga miriti s
nastavljanjem rata, iji pravi socijalni karakter ne odreuju dobre elje, nego klasni
karakter vlade koja vodi rat, povezanost klase koju ta vlada pretstavlja s imperijalistikim
finansiskim kapitalom Rusije, Engleske, Francuske i drugih, ona realna, stvarna politika
koju ta klasa vodi.

Originalno dvovlae i njegovo klasno znaenje

17

5. Najglavnija osobenost nae revolucije, osobenost koja najupornije trai da se o njoj

duboko razmisli, jeste dvovlae do kojeg je dolo ve prvih dana posle pobede
revolucije.
To dvovlae se manifestuje u postojanju dveju vlada: glavne, prave, stvarne vlade
buroazije, "Privremene vlade" Ljvova i K, koja ima u svojim rukama sve organe vlasti,
i dopunske, pobone, "kontrolne" vlade Petrogradskog sovjeta radnikih i vojnikih
deputata, koja nema u svojim rukama organe dravne vlasti, ali se oslanja neposredno na
potpuno nesumnjivu veinu naroda, na naoruane radnike i vojnike.
Klasni izvor tog dvovlaa i njegovo klasno znaenje sastoji se u tome to je ruska
revolucija od marta 1917 godine ne samo zbrisala svu carsku monarhiju, ne samo predala
svu vlast buroaziji, nego i dola do same revolucionarnodemokratske diktature
proletarijata i seljatva. Ba takvu diktaturu (tj. vlast koja se oslanja ne na zakon, nego na
neposrednu silu naoruanih masa stanovnitva) i ba tih klasa pretstavljaju Petrogradski
sovjet i drugi, mesni, sovjeti radnikih i vojnikih deputata.
6. Dalja, veoma vana osobenost ruske revolucije jeste to to Petrogradski sovjet
vojnikih i radnikih deputata, koji uiva, po svemu sudei, poverenje veine mesnih
sovjeta, dobrovoljno predaje dravnu vlast burraziji i njenoj Privremenoj vladi,
dobrovoljno joj ustupa prvenstvo, sklopivi s njom sporazum da e je podravati,
ograniava se na ulogu nadzornika, kontrolora nad sazivom Ustavotvorne skuptine (ije
vreme saziva Privremena vlada nije jo ak ni objavila).
Ta neobino originalna, neviena u takvom obliku u istoriji, okolnost stvorila je
preplitanje istovremeno, zajedno dveju diktatura: diktature buroazije (jer je vlada Ljvova
i K diktatura, tj. vlast koja se oslanja ne na zakon i ne na prethodno izraenu narodnu
volju, nego na uzimanje silom, pri emu je to uzimanje ostvarila odreena klasa, naime:
buroazija) i diktature proletarijata i seljatva (Sovjet radnikih i vojnikih deputata).
Nema nikakve sumnje da se takvo "preplitanje" ne moe odrati dugo. Dve vlasti u
dravi postojati ne mogu. Jedna od njih mora biti svedena na nulu, i sva buroazija Rusije
ve radi koliko moe, svim sredstvima svugde da otstrani i oslabi, svede na nulu sovjete
vojnikih i radnikih deputata, da stvori jednovlae buroazije.
Dvovlae izraava samo prelazni momenat u razvitku revolucije, momenat kad je ona
otila dalje od obine buroaskodemokratske revolucije, ali nije dola jo do "iste"
diktature proletarijata i seljatva.
Klasno znaenje (i klasno objanjenje) tog prelaznog nestabilnog stanja sastoji se u
ovome: kao i svaka revolucija, naa revolucija zahtevala je najvei herojizam,
portvovanost mase u borbi protiv carizma, a u isto vreme ona je odmah uvukla u pokret
neuveno veliki broj obinih ljudi.

18

Jedno od glavnih, naunih i praktino-politikih obeleja svake prave revolucije sastoji se

u neobino brzom, naglom, snanom poveanju broja "obinih ljudi" koji prelaze na
aktivno, samostalno, delotvorno uee u politikom ivotu, u organizovanju drave.
Tako je i s Rusijom. Rusija sad vri. Milioni i desetine miliona, koji su politiki spavali
deset godina, koje je politiki utukao strani jaram carizma i robijakog rada za spahije i
fabrikante, probudili su se i stupili u politiki ivot. A ko su ti milioni i desetine miliona?
Mahom sitni sopstvenici, sitni buruji, ljudi koji stoje na sredini izmeu kapitalista i
najamnih radnika. Rusija je od svih evropskih zemalja najvie sitnoburoaska zemlja.
Dinovski sitnoburoaski talas zapljusnuo je sve, pritisnuo je svesni proletarijat ne samo
svojom mnogobrojnou nego i idejno, tj. zarazio je, zahvatio je veoma iroke krugove
radnika sitnoburoaskim pogledima na politiku.
Sitna buroazija u ivotu zavisi od buroazije, ivei i sama gazdinski, a ne proleterski (u
smislu mesta u drutvenoj promzvodnji), i po nainu miljenja ona ide za buroazijom.
Poverljivo-nesvesni odnos prema kapitalistima, najgorim neprijateljima mira i
socijalizma, eto to karakterie sadanju politiku masa u Rusiji, eto to je izraslo s
revolucionarnom brzinom na socijalno-ekonomskom tlu zemlje koja je najvie
sitnoburoaska od svih evropskih zemalja. Eto klasne baze "sporazuma" (istiem da
imam u vidu ne toliko formalni sporazum koliko faktiku podrku, preutni sporazum,
poverljivo i nesvesno ustupanje vlasti) izmeu Privremene vlade i Sovjeta radnikih i
vojnikih deputata, sporazuma koji je dao Gukovima masno pare, pravu vlast, a
Sovjetu obeanja, potovanje (do izvesnog momenta), laskanje, fraze, uveravanje,
ponizno klanjanje Kerenskih.
Nedovoljna brojna snaga proletarijata u Rusiji, nedovoljna svesnost i organizovanost
njegova to je druga strana iste medalje.
Sve narodnjake partije, sve do esera, uvek su bile sitnoburoaske, partija O. K.
(heidze, Cereteli itd.) tako isto; vanpartiski revolucionari (Steklov i dr.) takoe su
podlegli talasu ili nisu savladali, nisu stigli da savladaju talas.
Specifinost taktike koja proizilazi iz prethodnog
7. Iz napred izloene specifinosti faktike situacije proizilazi obavezna za marksista,
koji mora raunati s objektivnim injenicama, s masama i klasama, a ne s pojedinim
licima itd. specifinost taktike danog momenta.
Ta specifinost stavlja na prvi plan "sipanje sireta i ui u eer-erbet
revolucionarnodemokratskih fraza" (kako se izrazio vanredno sreno moj drug iz CK
nae partije Teodorovi na jueranjoj sednici Sveruskog kongresa eleznikih slubenika
i radnika u Petrogradu). Kritikovanje, objanjavanje pogreaka sitnoburoaskih partija
esera i socijal-demokrata, pripremanje i zbijanje elemenata svesno-proleterske,
komunistike partije, izvlaenje proletarijata iz "opteg" sitnoburoaskog zanosa.

19

Ovo izgleda kao da je "samo" propagandistiki rad. U stvari ovo je najpraktiniji

revolucionarni rad, jer nemogue je kretati napred revoluciju koja se zaustavila,
zagrcnula od fraze, pravi "korak u mestu" ne zbog spoljnih ometnji, ne zbog nasilja od
strane buroazije (Gukov zasad jo samo preti da e primeniti silu protiv vojnike
mase), nego zbog poverljive nesvesnosti masa.
Samo borei se protiv te poverljive nesvesnosti (a boriti se protiv nje moe se i mora
iskljuivo idejno, drugarskim ubeivanjem, ukazivanjem na iskustvo ivota) mi se
moemo oslobaati opte opijenosti revolucionarnom frazom i stvarno gurati napred kako
proletersku svest tako i svest masa, tako i njihovu smelu, odlunu inicijativu svugde u
zemlji, samovlasno ostvarivanje, razvijanje i uvrivanje sloboda, demokratije, principa
optenarodneg posedovanja celokupne zemlje.
8. Svetsko iskustvo buroaskih i spahiskih vlada izradilo je dva metoda za dranje naroda
u ugnjetenosti. Prvi je nasilje. Nikolaj Romanov I Nikolaj Palkin[10] i Nikolaj II
Krvavi pokazali su ruskom narodu maksimum mogueg i nemogueg u oblasti tog,
delatskog, metoda. Ali ima i drugi metod, koji su najbolje razradile engleska i francuska
buroazija, koje je "opametio" niz velikih revolucija i revolucionarnih pokreta masa. To
je metod obmanjivanja, laskanja, fraze, miliona obeanja, sitne milostinje, ustupanja
onog to nije vano, zadravanja onog to je vano.
Specifinost momenta u Rusiji je vrtoglavo brz prelaz od prvog metoda na drugi, od
nasilja nad narodom na laskanje narodu, na obmanjivanje naroda obeanjima. Maak
Vaska[11] slua i jede. Miljukov i Gukov dre vlast, tite profite kapitala, vode
imperijalistiki rat u interesu ruskog i anglo-francuskog kapitala, i ograniavaju se na
obeanja, deklamovanje, efektne izjave u odgovor na govore takvih "kuvara" kao to su
heidze, Cereteli, Steklov, koji prete, savetuju, preklinju, mole, trae, sveano
proklamuju... Maak Vaska slua i jede.
I svaki dan e poverljiva nesvesnost i nesvesna poverljivost slabiti, naroito kod proletera
i siromanih seljaka koje ivot (socijalno-ekonomski poloaj njihov) ui da ne veruju
kapitalistima.
Voe sitne buroazije "moraju" uiti narod poverenju u buroaziju. Proleteri ga moraju
uiti nepoverenju.
Revolucionarno odbranatvo i njegovo klasno znaenje
9. Za najkrupniju, najizrazitiju manifestaciju sitnoburoaskog talasa, koji je zapljusnuo
"gotovo sve", treba smatrati revolucionarno odbranatvo. Ono je najljui neprijatelj
daljeg kretanja i uspeha ruske revolucije.
Ko je podlegao u toj taki i nije mogao da se istrgne, taj je propao za revoluciju. Ali
mase drukije podleu nego voe i drukije se, drugim tokom razvitka, na drugi nain
istru.

20

Revolucionarno odbranatvo je, s jedne strane, plod obmanjivanja masa od strane

buroazije, plod poverljive nesvesnosti selzaka i jednog dela radnika, a s druge izraz
interesa i gledita sitnog sopstvenika, koji je do izvesne mere zainteresovan u aneksijama
i bankovnim profitima i koji "sveto" uva tradicije carizma, koji je kvario Velikoruse
pravei od njih ugnjetae drugih naroda.
Buroazija obmanjuje narod iskoriavajui plemeniti ponos revolucije i pretstavljajui
stvar tako kao da se socijalno-politiki karakter rata to se tie Rusije izmenio s ovom
etapom revolucije, sa zamenom carske monarhije gukovsko-miljukovskom gotovorepublikom. I narod je poverovao za neko vreme zahvaljujui, u velikoj meri,
predrasudama prolosti, koje gone da se gleda u svim drugim narodima Rusije, osim
velikoruskog, neto nalik na svojinu ili batinu Velikorusa. Podlo kvarenje velikoruskog
naroda od strane carizma, koji je navikavao na to da se u drugim narodima gleda neto
to je nie, neto to "po pravu" pripada Velikorusiji, nije moglo ieznuti odmah.
Od nas se trai da umemo objasniti masama da socijalno-politiki karakter rata ne
odreuje "dobra volja" pojedinaca i grupa, ak ni naroda, nego poloaj klase koja vodi
rat, njena politika iji je nastavak rat, veze kapitala kao vladajue ekonomske sile u
dananjem drutvu, imperijalistiki karakter meunarodnog kapitala, zavisnost
finansiska, bankovna, diplomatska Rusije od Engleske i Francuske itd. Objasniti to
veto, razumljivo za mase nije lako, bez pogreaka niko od nas to ne bi mogao odmah
uiniti.
Ali pravac ili, tanije, sadraj nae propagande mora biti takav i samo takav. I najmanji
ustupak revolucionarnom odbranatvu jeste izdaja socijalizma, potpuno odricanje od
internacionalizma, ma kakvim se lepim frazama, ma kakvim se "praktinim" obzirima to
pravdalo.
Parola "dole rat" tana je, naravno, ali ona ne uzima u obzir specifinost zadataka
momenta, nunost da se drukije prie irokoj masi. Ona je slina, po mome miljenju,
paroli "dole car", s kojom je neveti agitator "dobrog starog vremena" iao prosto i pravo
u selo i dobijao batine. Masovni pretstavnici revolucionarnog odbranatva su
dobronamerni, ne to se tie pojedinca, nego go se tie klase, tj. oni pripadaju klasama
(radnici i siromani seljaci) koje stvarno od aneksija i od tlaenja tuih naroda nita ne
dobijaju. Oni nisu ono to su buruji i gospoda "inteligenti", koji vrlo dobro znaju da nije
mogue odrei se aneksija ne odrekavi se od vladavine kapitala i koji sramno obmanjuju
mase lepom frazom, odricanjima bez granica, obeanjima bez broja.
Masovni pretstavnik odbranatva gleda na stvar jednostavno, kao obian ovek: "ja neu
aneksiju, na mene "navaljuje" Nemac, dakle, ja branim pravednu stvar, a ne nikako
nekakve imperijalistike interese". Takvom oveku treba objanjavati i objanjavati da se
ne radi o njegovim linim eljama, nego o odnosima i uslovima masovnim, klasnim,
politikim, da se radi o povezanosti rata s interesima kapitala i s meunarodnom mreom
banaka itd. Samo takva borba protiv odbranatva je ozbiljna i obeava uspeh moe biti
ne mnogo brz, ali siguran i trajan.

21

Na koji je nain mogue svriti rat?

10. Rat ne moe svriti "elja". Njega ne moe svriti odluka jedne strane. Njega ne moe
svriti "zabadanje bajoneta u zemlju", da upotrebim izraz jednog vojnika-odbranaa.
Rat ne moe svriti "sporazum" socijalista raznih zemalja, "istupanje" proletera svih
zemalja, "volja" naroda itd. sve fraze te vrste kojih su puni lanci odbranakih i
poluodbranakih, poluinternacionalistikih novina, a tako isto i bezbrojne rezolucije,
apeli, manifesti, rezolucije Sovjeta vojnikih i radnikih deputata, sve te fraze nisu nita
drugo do puste, nevine, dobre elje sitnih buruja. Nita nije tetnije od takvih fraza o
"manifestovanju" (volje) naroda za mirom", o redu revolucionarnih akcija proletarijata
(posle ruskog "red" je na nemakom) itd. Sve je to lujblantina, sve su to slatki snovi, sve
je to igranje s "politikim kampanjama", u stvari ponavljanje basne s makom Vaskom.
Rat nije izazvala zla volja grabljivaca-kapitalista, iako se on, nesumnjivo, samo u njihovu
interesu vodi, samo njih bogati. Rat je izazvan razvitkom svetskog kapitala za pola veka,
milijardama njegovih niti i veza. Ne moe se iskoiti iz imperijalistikog rata, ne moe se
izvojevati demokratski, ne nasilniki, mir, bez obaranja vlasti kapitala, bez prelaza
dravne vlasti na drugu klasu, na proletarijat.
Ruska revolucija od februara-marta 1917 bila je poetak pretvaranja imperijalistikog
rata u graanski rat. Ta revolucija uinila je prvi korak k zavretku rata. Tek drugi korak
moe obezbediti njegov svretak, naime: prelaz dravne vlasti na proletarijat. To e biti
poetak svetskog "proboja fronta" fronta interesa kapitala, i samo probivi taj front,
proletarijat moe izbaviti oveanstvo od strahota rata, doneti mu blagodeti trajnog mira.
I do samog takvog "proboja fronta" kapitala dovela je ve ruska revolucija proletarijat
Rusije, stvorivi sovjete radnikih deputata.
Novi tip drave koji izrasta u naoj revoluciji
11. Sovjeti radnikih, vojnikih, seljakih i dr. deputata nisu shvaeni ne samo u tom
smislu to je veini nejasan njihov klasni znaaj, njihova uloga u ruskoj revoluciji. Oni
nisu shvaeni ni u tom smislu da oni pretstavljaju nov oblik, tanije, nov tip drave.
Najsavreniji, najrazvijeniji tip drave meu buroaskim dravama jeste tip
parlamentarne demokratske republike: vlast pripada parlamentu; dravna maina, aparat i
organ upravljanja, obina je: stajaa vojska, policija i inovnitvo, faktiki nesmenljivo,
privilegisano, koje stoji iznad naroda.
Ali revolucionarne epohe, poevi od kraja XIX veka, izdiu vii tip demokratske drave,
drave koja u nekim odnosima ve prestaje, kako Engels kae, biti drava, "nije drava u
pravom smislu rei". To je drava tipa Pariske komune, koja od naroda odvojenu vojsku i
policiju zamenjuje direktnim i neposrednim naoruanjem samog naroda. U tome je
sutina Komune, koju su oblagali i oklevetali buroaski pisci, kojoj su pogreno
pripisivali, izmeu ostalog, i to da ima nameru da odmah "uvede" socijalizam.

22

Ba dravu takvog tipa poela je stvarati ruska revolucija 1905 i 1917 godine. Republika
sovjeta radnikih, vojnikih, seljakih i dr. deputata, koje ujedinjuje Sveruska
ustavotvorna skuptina narodnih pretstavnika ili Sovjet sovjeta i t.sl. eto to ve ulazi u
ivot kod nas sad, u danom momentu, inicijativom mnogomilionskog naroda, koji na
svoju ruku stvara demokratiju kakvu on hoe, koji ne eka ni dok gospoda profesorikadeti napiu svoje projekte zakona za parlamentarnu buroasku republiku, ni dok se
pedanti i rutineri sitnoburoaske "socijal-demokratije", kao g. Plehanov ili Kaucki,
odreknu svog izopaavanja uenja marksizma u pitanju o dravi.
Marksizam se razlikuje od anarhizma time to priznaje nunost drave i dravne vlasti u
revolucionarnom periodu uopte, u eposi prelaza od kapitalizma k socijalizmu napose.
Marksizam se razlikuje od sitnoburoaskog, oportunistikog "socijal-demokratizma"
gospode Plehanova, Kauckog i K time to za pomenute periode priznaje nunost ne
drave kao to je obina parlamentarna buroaska republika, nego drave kao to je
Pariska komuna.
Glavne razlike izmeu ovog drugog tipa drave i starog tipa jesu ove:
Od parlamentarne buroaske republike povratak na monarhiju sasvim je lak (to je i
dokazala istorija), jer ostaje netaknuta itava maina ugnjetavanja: vojska, policija,
inovnitvo. Komuna i sovjeti radnikih, vojnikih, seljakih itd. deputata razbijaju i
otstranjuju tu mainu.
Parlamentarna buroaska republika skuava, gui samostalan politiki ivot masa,
njihovo neposredno uee u demokratskoj izgradnji celog dravnog ivota odozdo do
gore. Sa sovjetima radnikih i vojnikih deputata stvar stoji obrnuto.
Oni reprodukuju onaj tip drave koji je izgraivala Pariska komuna i koji je Marks
nazvao pronaenim, "naposletku, politikim oblikom u kojem se moe izvriti
ekonomsko osloboenje trudbenika".
Obino iznose protiv toga: ruski narod jo nije pripremljen za "uvoenje" Komune. To je
argumenat feudalaca koji su govorili o nepripremljenosti seljaka za slobodu. Nikakvih
preobraaja koji nisu apsolutno sazreli i u ekonomskoj stvarnosti i u svesti ogromne
veine naroda Komuna, tj. sovjeti radnikih i seljakih deputata, ne "uvodi", ne misli
"uvoditi" i ne sme uvoditi. Ukoliko su jai ekonomski krah i kriza koju do nosi rat,
utoliko je intenzivnija potreba za najsavrenijim politikim oblikom koji olakava leenje
stranih rana koje je rat naneo oveanstvu. Ukoliko ruski narod ima manje
organizacionog iskustva, utoliko odlunije treba da pristupa organizacionoj izgradnji sam
narod, a ne iskljuivo buroaski politikanti i inovnici s "unosnim mestacima".
Ukoliko bre zbacimo sa sebe stare predrasude izopaenog od strane gospode Plehanova,
Kauckog i K marksizma, pseudomarksizma, ukoliko revnosnije prionemo da pomaemo
narodu da stvara odmah i svugde sovjete radnikih i seljakih deputata, da uzima u svoje
ruke sav ivot, ukoliko vie budu gospoda Ljvovi i K otezali saziv Ustavotvorne

23

skuptine, utoliko e biti lake narodu izvriti (preko Ustavotvorne skuptine ili mimo nje
ako je Ljvov ne sazove jo za dugo) izbor u korist Republike sovjeta radnikih i seljakih
deputata. Pogreke u novoj organizacionoj izgradnji koju ostvaruje sam narod neizbene
su u poetku, ali bolje je greiti i ii napred, nego ekati dok profesori-pravnici koje
saziva g. Ljvov napiu zakone o sazivu Ustavotvorne skuptine i o ovekoveivanju
parlamentarne buroaske republike, o uguivanju sovjeta radnikih i seljakih deputata.
Ako se mi organizujemo i veto povedemo svoju propagandu, ne samo proleteri nego i
devet desetina seljatva bie protiv ponovnog uspostavljanja policije, protiv nesmenljivog
i privilegisanog inovnitva, protiv odvojene od naroda vojske. A jedino u tome i jeste
novi tip drave.
12. Zamena policije narodnom milicijom jeste preobraaj koji proizilazi iz celog toka
revolucije i koji se sad sprovodi u ivot u veini mesta Rusije. Mi moramo objanjavati
masama da je u veini buroaskih revolucija obinog tipa takav preobraaj bio vrlo
kratkog veka, i da je buroazija, ak najdemokratskija i republikanska, ponovo
uspostavljala policiju starog, caristikog tipa, odvojenu od naroda, policiju pod
komandom buruja, kadru da na sve mogue naine ugnjetava narod.
Da bi se spreilo ponovno uspostavljanje policije, ima samo jedno sredstvo: stvaranje
opte-narodne milicije, njeno stapanje s vojskom (zamena stajae vojske optim
naoruanjem naroda). U takvoj miliciji moraju uestvovati svi graani i graanke od 15
do 65 godina, ako se sme tim otprilike uzetim granicama starosti odrediti uee deaka i
devojica i staraca i starica. Kapitalisti moraju plaati najamnim radnicima, posluzi itd.
za dane koje su ovi posvetili javnoj slubi u miliciji. Bez privlaenja ena k samostalnom
ueu ne samo u politikom ivotu uopte nego i k stalnoj, optoj javnoj slubi ne moe
biti ni govora ne samo o socijalizmu nego ni o potpunoj i vrstoj demokratiji. A funkcije
"policije" kao to su staranje o bolesnicima, o besprizornoj deci, o zdravoj ishrani itd.,
uopte ne mogu biti na zadovoljavajui nain ostvarene bez ravnopravnosti ena na delu,
a ne samo na papiru.
Spreiti ponovno uspostavljanje policije, privui organizacione snage celog naroda
stvaranju opte milicije to su zadaci koje proletarijat mora nositi u mase u interesu
uvanja, uvrivanja i razvijanja revolucije.
Agrarni i nacionalni program
13. Mi danas ne moemo tano znati da li e se u najblioj budunosti razviti snana
agrarna revolucija u ruskom selu. Mi ne moemo znati koliko je upravo duboka klasna
podela seljatva, koja se u poslednje vreme nesumnjivo produbila, podela na nadniare,
najamne radnike i siromane seljake ("poluproletere"), s jedne strane, i seljake imune i
srednje (kapitaliste i kapitalistie), s druge strane. Ta pitanja reie i moe reiti samo
iskustvo.

24

Ali mi poto poto moramo, kao partija proletarijata, odmah istupiti ne samo s agrarnim
(zemljinim) programom nego i s propagandom da se odmah ostvare praktine mere koje
su ostvarljive i koje su u interesu seljake agrarne revolucije u Rusiji.
Mi moramo traiti nacionalizaciju celokupne zemlje, tj. prelaz celokupne zemlje u dravi
u svojinu centralne dravne vlasti. Ta vlast mora odreivati veliinu i dr. fonda za
kolonizaciju, donositi zakone za zatitu uma, za melioracije itd., apsolutno zabranjivati
svako posrednitvo izmeu vlasnika zemlje drave i njenog zakupca domaina
(zabranjivati svaki podzakup). Ali celokupno raspolaganje zemljom, celokupno
utvrivanje lokalnih uslova posedovanja i uivanja mora biti potpuno i iskljuivo ne u
birokratskim, inovnikim rukama, nego u rukama oblasnih i mesnih sovjeta seljakih
deputata.
U interesu poboljanja tehnike proizvodnje ita i razmera proizvodnje, a tako isto i u
interesu razvitka racionalnog krupnog gazdinstva i drutvene kontrole nad njim, mi
moramo u samim seljakim komitetima raditi na tome da.se od svakog konfiskovanog
spahiskog imanja stvori krupno uzorno gazdinstvo, pod kontrolom sovjeta nadniarskih
deputata.
Nasuprot sitnoburoaskoj frazi i politici koja vlada kod esera, naroito u praznim
razgovorima o normi prema "potrebama" ili prema "radu", o "socijalizaciji zemlje" itd.,
partija proletarijata mora objanjavati da sistem sitnog gazdinstva pri robnoj proizvodnji
nije u stanju da spase oveanstvo od bede i ugnjetavanja masa. Ne cepajui odmah i
obavezno sovjete seljakih deputata, partija proletarijata mora objanjavati nunost
posebnih sovjeta nadniarskih deputata i posebnih sovjeta deputata siromanih
(poluproleterskih) seljaka, ili, u najmanju ruku, posebnih stalnih savetovanja deputata tog
klasnog poloaja, kao zasebnih frakcija ili partija u okviru optih sovjeta seljakih
deputata. Bez toga sve sladunjave sitnoburoaske fraze narodnjaka o seljatvu uopte bie
prikrivanje obmanjivanja neimune mase od strane imunog seljatva, koje pretstavlja
samo jednu vrstu kapitalista.
Nasuprot buroaskoliberalnoj ili isto inovnikoj propagandi kojom se bave mnogi eseri
i sovjeti radnikih i vojnikih deputata savetujui seljacima da ne uzimaju spahisku
zemlju i da ne poinju agrarnu reformu pre saziva Ustavotvorne skuptine, partija
proletarijata mora pozivati seljake da odmah, samovlasno ostvare agrarnu reformu i da
odmah konfiskuju spahisku zemlju na osnovu odluka mesnih seljakih deputata. Naroito
je vano pri tome insistirati na potrebi poveanja proizvodnje ivotnih namirnica za
vojnike na frontu i za gradove, na apsolutnoj nedoputenosti ma kakve tete ili kvarenja
to se tie stoke, orua, maina, zgrada, itd. itd.
14. U nacionalnom pitanju proleterska partija mora braniti, pre svega, proklamovanje i
neodlono ostvarenje potpune slobode otcepljenja od Rusije svih nacija i narodnosti koje
je ugnjetavao carizam, koje su bile nasilno prisajedinjene ili nasilno drave u granicama
drave, tj. koje su bile anektirane.

25

Sve izjave, deklaracije i manifesti o odricanju od aneksija za kojima ne ide ustopice

realno ostvarenje slobode otcepljenja svode se na buroasko obmanjivanje naroda ili na
sitnoburoaske nevine elje.
Proleterska partija ide za tim da ostvari to je mogue krupniju dravu, jer je to korisno
za trudbenike, ona ide za tim da zblii i jo vie stopi nacije, ali taj cilj ona eli da
postigne ne nasiljem, nego iskljuivo slobodnim, bratskim savezom radnika i radnih masa
svih nacija.
Ukoliko bude republika Rusija demomratskija, ukoliko se ona uspenije organizuje u
republiku sovjeta radnikih i seljakih deputata, utoliko e jaa biti snaga dobrovoljnog
stremljenja takvoj republici kod radnih masa svih nacija.
Potpuna sloboda otcepljenja, najira lokalna (i nacionalna) autonomija, detaljno
razraene garancije prava nacionalne manjine to je program revolucionarnog
proletarijata.
Nacionalizacija banaka i kapitalistikih sindikata
15. Partija proletarijata nikako ne moe postavljati sebi za cilj "uvoenje" socijalizma u
zemlji sitnog seljatva dok ogromna veina stanovnitva ne postane svesna nunosti
socijalistike revolucije.
Ali samo buroaski sofisti, koji se kriju iza "gotovo-marksistikih" rei, mogu iz te istine
izvoditi pravdanje politike koja bi odugovlaila neodlone revolucionarne mare koje su
potpuno sazrele praktino, koje je najee za vreme rata ostvario niz buroaskih drava,
koje su preko potrebne za borbu protiv potpune ekonomske dezorganizacije koja je na
domaku i gladi koja preti.
Mere kao to su nacionalizacija zemlje, svih banaka i kapitalistikih sindikata ili, u
najmanju ruku, neodlono uvoenje kontrole nad njima od strane sovjeta radnikih
deputata itd., to nikako ne znai "uvoenje" socijalizma, moraju se bezuslovno braniti i,
po mogunosti, ostvarivati revolucionarnim putem. Bez takvih mera, koje pretstavljaju
samo korake k socijalizmu i koje su potpuno ostvarljive ekonomski, nije mogue leiti
rane koje je zadao rat i spreiti krah koji preti, a prezati od nasrtaja na neuveno visoke
profite kapitalista i bankara, koji se ba "na ratu" naroito skandalozno bogate, partija
revolucionarnog proletarijata nee nikad.
Situacija u socijalistikoj Internacionali
16. Meunarodne dunosti radnike klase Rusije ba sad se s naroitom snagom izdiu na
prvi plan. Danas se u internacionalizam ne kune samo onaj ko je len; ak ovinistiodbranai, ak gospoda Plehanov i Potresov, ak Kerenski naziva sebe
internacionalistom. Utoliko je prea dunost proleterske partije da sa svom jasnoom,
preciznou, odreenou suprotstavi internacionalizam na delu intarnacionalizmu na
reima.

26

Goli apeli na radnike svih zemalja, prazna uveravanja u svoju odanost internacionalizmu,
pokuaji da se neposredno ili posredno utvrdi "red" akcija revolucionarnog proletarijata u
raznim zaraenim zemljama, naprezanja da se sklopi "sporazum" meu socijalistima
zaraenih zemalja o revolucionarnoj borbi, petljanje sa socijalistikim kongresima radi
kampanje za mir itd. itd. sve je to po svom objektivnom znaenju, ma koliko bili iskreni
tvorci takvih ideja, takvih pokuaja ili takvih planova, sve je to samo frazerstvo, u
najboljem sluaju nevine, dobre elje, koje slue samo za prikrivanje obmanjivanja
masa od strane ovinista. Francuski socijal-o-vinisti, koji su najvetiji, najiskusniji u
metodima parlamentarnih prevara, odavno su tukli rekord to se tie neuveno bunih i
zvunih pacifistikih i internacionalistikih fraza, spojenih s neuveno bezonom izdajom
socijalizma i Internacionale, ulazei u vlade koje vode imperijalistiki rat, glasajui za
kredite ili za zajmove (kao heidze, Skobeljev, Cereteli, Steklov u poslednje vreme u
Rusiji), protivei se revolucionarnoj borbi u svojoj sopstvenoj zemlji itd. itd.
Dobri ljudi esto zaboravljaju surovu, svirepu situaciju svetskog imperijalistikog rata. Ta
situacija ne trpi fraze, ona se potsmeva nevinim, sladunjavim, eljama.
Internacionalizam na delu jedan je i samo jedan: portvovan rad na razvijanju
revolucionarnog pokreta i revolucionarne borbe u svojoj zemlji, pomaganje
(propagandom, simpatijama, materijalno) te iste borbe, te iste linije, i samo nje, u svim
zemljama bez izuzetka.
Sve je drugo obmanjivanje i manilovtina. Tri struje izradio je meunarodni socijalistiki
i radniki pokret za neto vie od dve godine rata, u svim zemljama, i ko silazi s realnog
tla priznavanja tih triju struja, njihove analize, dosledne borbe za internacionalistiku
struju na delu, taj osuuje sebe na slabost, bespomonost i pogreke.
Te tri struje jesu:
1) Socijal-ovinisti, tj. socijalisti na reima, ovinisti na delu to su ljudi koji priznaju
"odbranu otadbine" u imperijalistikom (i, pre svega, u ovom imperijalistikom) ratu.
Ti ljudi su nai klasni neprijatelji. Oni su preli na stranu buroazije. Takva je veina
zvaninih voa zvanine socijal-demokratije u svim zemljama. Gospoda Plehanov i K u
Rusiji, ajdemani u Nemakoj, Renodel, Ged, Samba u Francuskoj, Bisolati i K u Italiji,
Hajndman, fabijanci i "laburisti" (voe "radnike partije") u Engleskoj, Branting i K u
vedskoj, Trulstra i njegova partija u Holandiji, Stauning i njegova partija u Danskoj,
Viktor Berger i dr. "branioci otadbine" u Americi itd.
2) Druga struja takozvani "centar" to su ljudi koji se kolebaju izmeu socijal-ovinista
i internacionalista na delu.
Ceo "centar" kune se i zaklinje da su oni marksisti, internacionalisti, da su oni za mir, za
sve mogue "pritiske" na vlade, za sve mogue "zahteve" svojoj vladi o "manifestovanju
volje naroda za mirom", za sve mogue kampanje u korist mira, za mir bez aneksija itd.

27

itd. i za mir sa socijal-ovinistima. "Centar" je za "jedinstvo", "centar" je protivnik

rascepa.
"Centar" to je carstvo lepe sitnoburoaske fraze, internacionalizma na reima,
kukavikog oportunizma i ugaanja socijal-ovinistima na delu.
vor pitanja je u tome to "centar" nije uveren u nunost revolucije protiv svojih vlada,
ne propoveda je, ne vodi portvovanu revolucionarnu borbu, izmilja najtrivijalnije i
arhi-"marksistike" izgovore.
Socijal-ovinisti su nai klasni neprijatelji, buruji u radnikom pokretu. Oni pretstavljaju
sloj, grupe, tanke slojeve radnika koji su objektivno potkupljeni od buroazije (bolja
plata, poasna mesta itd.) i koji pomau svojoj buroaziji da pljaka i davi male i slabe
narode, da se bori radi podele kapitalistikog plena.
"Centar" to su rutineri, ljudi koje je izjela gnjila legalnost, koje je iskvarila atmosfera
parlamentarizma itd., inovnici koji su navikli na topla mestaca i na "miran" rad.
Istoriski i ekonomski govorei, oni ne pretstavljaju poseban sloj, oni pretstavljaju samo
prelaz od iivljenog perioda radnikog pokreta, od perioda 1871-1914, od perioda koji je
dao mnogo dragocenog, iaroito u neophodnoj za proletarijat vetini laganog,
disciplinovanog, sistematskog organizacionog rada u irokim i najirim razmerama k
periodu novom, koji je postao objektivno nuan od momenta prvog svetskog
imperijalistikog rata koji je poeo eru socijalne revolucije.
Glavni voa i pretstavnik "centra" Karl Kaucki, najistaknutiji autoritet II (1889-1914)
Internacionale, primer je potpunog kraha marksizma, neuvene beskarakternosti,
najmizernijih kolebanja i izdaja poev od avgusta 1914. Struja "centra" to su Kaucki,
Haze, Ledebur, takozvana "radnika ili radna zajednica" u Rajhstagu; u Francuskoj
Longe, Presman i takozvani "minoriteri" (menjevici) uopte; u Engleskoj Filip
Snouden, Ramzej Magdonald i mnoge druge voe "nezavisne radnike partije" i delom
britanske socijalistike partije; Moris Hilkvit i mnogi drugi u Americi; Turati, Treves,
Modiljani itd. u Italiji; Robert Grim itd. u vajcarskoj; Viktor Adler i K u Austriji;
partija O. K., Akselrod, Martov, heidze, Cereteli i dr. u Rusiji itd.
Razumljivo je da pojedina lica ponekad prelaze, ni sama ne primeujui, s pozicije
socijal-ovinizma na poziciju "centra" i obrnuto. Svaki marksist zna da se klase razlikuju
jedna od druge i pored slobodnog prelaza pojedinih lica iz klase u klasu; tako se i struje u
politikom ivotu razlikuju jedna od druge i pored slobodnog prelaza pojedinih lica iz
jedne struje u drugu, i pored pokuaja i napora da se struje stope.
3) Trea struja to su internacionalisti na delu, koje najpriblinije izraava
"Cimervaldska levica" (mi pretampavamo u prilogu njen manifest od septembra 1915,
da bi itaoci mogli videti iz originala kako je postala ta struja).[12]
Glavna karakteristika: potpun raskid i sa socijal-ovinizmom i s "centrom". Portvovana
revolucionarna borba protiv svoje imperijalistike vlade i svoje imperijalistike

28

buroazije. Princip: "glavni neprijatelj je u sopstvenoj zemlji". Nemilosrdna borba protiv

sladunjave socijal-pacifistike (socijal-pacifist socijalist na reima, buroaski pacifist
na delu; buroaski pacifisti mataju o venom miru bez obaranja jarma i vladavine
kapitala) fraze i protiv ovih izgovora kojima je cilj poricanje mogunosti ili umesnosti ili
oportunosti revolucionarne borbe proletarijata i proleterske, socijalistike revolucije u
vezi s ovim, ratom.
Najistaknutiji pretstavnici te struje: u Nemakoj "grupa Spartakus", ili "grupa
Internacionala", s Karlom Lipknehtom kao svojim lanom. Karl Lipkneht je najuveniji
pretstavnik te struje i nove, prave, proleterske Internacionale.
Karl Lipkneht je pozvao radnike i vojnike Nemake da okrenu oruje protiv svoje vlade.
Karl Lipkneht inio je to otvoreno s tribine parlamenta (Rajhstaga). A zatim je otiao na
Potsdamski trg, jedan od najveih trgova Berlina, s ilegalno tampanim lecima, na
demonstraciju, bacivi parolu "dole vlada". Njega su uhapsili i osudili na robiju. On sad
sedi na robiji u Nemakoj, kao to sede uopte stotine, ako ne hiljade, pravih socijalista
Nemake u zatvorima zbog borbe protiv rata.
Karl Lipkneht je vodio nemilosrdnu borbu u govorima i pismima ne samo protiv svojih
Plehanova, Potresova (ajdemana, Legina, Davida i K) nego i protiv svojih ljudi centra,
protiv svojih heidzea, Ceretelija, (protiv Kauckog, Hazea, Ledebura i K).
Karl Lipkneht i njegov prijatelj Oto Rile, njih dvojica od sto i deset poslanika, prekrili su
disciplinu, razbili "jedinstvo" s "centrom" i ovinistima, poli su protiv svih. Samo
Lipkneht pretstavlja socijalizam, proletersku stvar, proletersku revoluciju. Sva je ostala
nemaka socijal-demokratija, kako je tano rekla Roza Luksemburg (takoe lan i jedan
od voa "grupe Spartakus"), smrdljivi le.
Druga grupa internacionalista na delu u Nemakoj jeste grupa oko bremenskog lista
"Radnika politika".
U Francuskoj su najblii internacionalistima na delu Lorio i njegovi prijatelji (Burderon
i Merem srozali su se na socijal-pacifizam), i Francuz Anri Gilbo, koji izdaje u enevi
asopis "Sutra", u Engleskoj list "Tred-junionist" i deo lanova Britanske socijalistike
partije i Nezavisne radnike partije (na pr. Vilijam Rasel, koji je otvoreno pozivao na
rascep s voama koji su izdali socijalizam), kotski uitelj socijalist Maklin, kojeg je
engleska bur-oaska vlada osudila na robiju zbog revolucionarne borbe protiv rata;
stotine socijalista Engleske nalaze se u zatvorima zbog istih krivica. Oni i samo oni su
internacnonalisti na delu; u Americi "Socijalistika radnika partija" i oni elementi u
oportunistikoj "Socijalistikoj partiji" koji su januara 1917 poeli da izdaju list
"Internacionalist"; u Holandiji partija "tribunista", koji izdaju list "Tribuna" (Panekuk,
Herman Gorter, Vejnkop, Henrijeta Roland-Holst), koja je u Cimervaldu pripadala centru,
a sad je prela k nama; u vedskoj partija mladih ili levih, s voama kao to su
Lindhagen, Ture Nerman, Karlson, Strem, 3. Heglund, koji je lino uestvovao u
Cimervaldu u osnivanju "Cimervaldske levice" i koji je sad osuen na zatvor zbog
revolucionarne borbe protiv rata; u Danskoj Trir i njegovi prijatelji koji su izili iz sad

29

potpuno buroaske "socijal-demokratske" partije Danske, partije kojoj je na elu ministar

Stauning; u Bugarskoj "tesnjaki"; u Italiji najblii je sekretar partije Konstantin
Ladzari i redaktor centralnog lista "Napred" Serati; u Poljskoj Radek, Hanecki i druge
voe socijal-demokratije sa "Zemaljskom upravom" na elu; Roza Luksemburg, Tika i
druge voe socijal-demokratije s "Glavnom upravom" na elu; u vajcarskoj oni levi
koji su sastavili motivaciju "referenduma" (januar 1917) radi borbe protiv socijalovinista i "centra" svoje zemlje i koji su na cirikom kantonalnom socijalistikom
kongresu u Tesu, 11 februara 1917, predloili principijelno-revolucionarnu rezoluciju
protiv rata; u Austriji mladi prijatelji Fridriha Adlera na levici koji su delom radili u
klubu "Karl Marks" u Beu, u klubu koji je sad zatvorila ultrareakcionarna austriska
vlada, koja mori Fr. Adlera zbog njegova junakog iako ne mnogo promiljenog pucanja
na ministra itd. itd.
Stvar nije u nijansama, kojih ima i meu levima. Stvar je u struji. Sutina je u tome to
nije lako biti internacionalist na delu u eposi stranog imperijalistikog rata. Takvih ljudi
je malo, ali samo je u njima sva budunost socijalizma, samo su oni voe maca, a ne
kvaritelji masa.
Razlika meu reformistima i revolucionarima, meu socijal-demokratima, meu
socijalistima uopte, morala je, s objektivnom neizbenou, pretrpeti promenu u
uslovima imperijalistikog rata. Ko se ograniava na "zahteve" buroaskim vladama da
sklope mir ili "da manifestuju volju naroda za mirom" itd., taj se u stvari srozava na
reforme. Jer pitanje rata, objektivno, postavlja se samo revolucionarno.
Nema izlaza iz rata, izlaza koji vodi demokratskom, ne nasilnikom miru, osloboenju
naroda od ropstva plaanja milijardnih kamata gospodi kapitalistima koji se bogate na
"ratu", nema drugog izlaza osim revolucije proletarijata.
Od buroaskih vlada mogu se i moraju traiti najrazliitije reforme, ali se ne moe, a da
se ne padne u manilovtinu, u reformizam, traiti od tih hiljadama niti imperijalistikog
kapitala sputanih ljudi i klasa da raskinu te niti, a bez tog raskidanja svi razgovori o ratu
protiv rata prazne su fraze koje obmanjuju.
"Kauckijanci", "centar" to su revolucionari na reima, reformisti na delu,
internacionalisti na reima, pomagai socijal-ovinizma na delu.
Krah Cimervaldske Internacionale Neophodno je osnovati treu Internacionalu
17. Cimervaldska Internacionala od samog poetka stala je na kolebljivu, "kauckijansku",
"centrovsku" poziciju, to je i nateralo cimervaldsku levicu da se odmah ogradi, izdvoji,
istupi sa svojim manifestom (tampanim u vajcarskoj na ruskom, nemakom i
francuskom jeziku).
Glavni nedostatak Cimervaldske Internacionale uzrok njena kraha (jer ona je ve
pretrpela idejno-politiki krah) jesu kolebanja, neodlunost u najvanijem pitanju, koje
praktino sve uslovljava, u pitanju potpunog raskida sa socijal-ovinizmom i sa socijal-

30

ovinistikom starom Internacionalom s Vanderveldom, Hismansom u Hagu (Holandija) i

drugima na elu.
Kod nas se jo ne zna da su cimervaldska veina ba kauckijanci. A meutim to je
osnovna injenica koja se ne sme smetati s uma i koja je sad u Zapadnoj Evropi opte
poznata. ak i ovinist, krajnji nemaki ovinist Hajlman, redaktor arhiovinistikih
"Hemnikih novina" i saradnik arhiovinistikog Parvusovog "Zvona" (dabogme,
"socijal-demokrat" i vatreni pristalica "jedinstva" socijal-demokratije) morao je priznati
u tampi da su centar ili "kauckijanstvo" i cimervaldska veina jedno isto.
A kraj 1916 i poetak 1917 godine definitivno su potvrdili tu injenicu. I pored toga to je
Kintalski manifest osudio socijal-pacifizam, sva cimervaldska desnica, sva cimervaldska
veina srozala se na socijal-pacifizam: Kaucki i K u nizu govora u januaru i februaru
1917; Burderon i Merem u Francuskoj, glasajui jednoduno sa socijal-ovinistima za
pacifistike rezolucije socijalistike partije (decembar 1916) i "generalne konfederacije
rada" (tj. optenacionalne organizacije francuskih sindikata, takoe u decembru 1916);
Turati i K .u Italiji, gde je cela partija zauzela socijal-pacifistiki stav, a Turatiju su se
lino "omakle" (i ne sluajno, naravno) nacionalistike fraze, koje ulepavaju
imperijalistiki rat, u govoru od 17 decembra 1916.
Pretsednik Cimervalda i Kintala Robert Grim stupio je u januaru 1917 u savez sa socijalovinistima svoje partije (Grojlih, Pfliger, Gustav Miler i dr.) protiv internacionalista na
delu.
Na dva savetovanja cimervaldovaca raznih zemalja, u januaru i februaru 1917, to dvojako
i dvolino dranje cimervaldske veine formalno su igosali levi internacionalisti
nekolikih zemalja: Mincenberg, sekretar meunarodne omladinske organizacije i redaktor
odlinog internacionalistikog lista "Omladinska Internacionala"; Zinovjev, pretstavnik
CK nae partije; K. Radek, pretstavnik poljske s.-d. partije ("zemaljska uprava");
Harttajn, nemaki socijal-demokrat, lan "Grupe Spartakus".
Ruskom proletarijatu je mnogo dato; radnikoj klasi jo nigde na svetu iije polo za
rukom da razvije takvu revolucionarnu energiju kao u Rusiji. Ali kome je mnogo dato, od
toga se mnogo i trai.
Ne sme se vie trpeti cimervaldska movara. Ne sme se zbog cimervaldskih
"kauckijanaca" ostati i dalje u poluvezi sa ovinistikom Internacionalom Plehanova i
ajdemana. Treba raskinuti s tom Internacionalom odmah. Treba ostati u Cimervaldu
samo radi informacije.
Treba da osnujemo ba mi, ba sad, bez oklevanja, novu revolucionarnu, proletersku
Internacionalu, ili tanije da se ne bojimo javno priznati da je ona ve osnovana i da radi.
To je Internacionala onih "internacionalista na delu" koje sam tano pobrojio gore. Oni i
samo oni su pretstavnici revolucionarnointernacionalistikih masa, a ne kvaritelji masa.

31

Ako je malo takvih socijalista, neka svaki ruski radnik zapita sebe: je li bilo mnogo
svesnih revolucionara u Rusiji uoi februarske i martovske revolucije 1917 godine?
Stvar nije u broju, nego u pravilnom izraavanju ideja i politike stvarno revolucionarnog
proletarijata. Sutina nije u "proklamovanju" internacionalizma, nego u tome da ovek
ume biti, i u najteim vremenima, internacionalist na delu.
Neemo se zavaravati nadom u sporazume i meunarodne kongrese. Meunarodni
odnosi, dok traje imperijalistiki rat stegnuti su gvozdenim kletima
imperijalistikoburoaske vojne diktature. Ako ak "republikanac" Miljukov, koji mora
da trpi pobonu vladu Sovjeta radnikih deputata, nije pustio u Rusiju, u aprilu 1917,
vajcarskog socijalista, sekretara partije, internacionalista, uesnika Cimervalda i Kintala,
Frica Platena, iako je ovaj oenjen, Ruskinjom, iako je putovao roacima svoje ene,
iako je uestvovao u revoluciji 1905 godine u Rigi, sedeo zbog toga u ruskom zatvoru,
poloio kauciju, da bi se oslobodio, carskoj vladi, hteo da dobije tu kauciju natrag kad
je "republikanac" Miljukov mogao uiniti to u Rusiji u aprilu 1917, onda moemo misliti
koliko vrede odricanja i obeanja, fraze i deklaracije o miru bez aneksija itd. od strane
buroazije.
A hapenje Trockog od strane engleske vlade? A neputanje Martova iz vajcarske, a
nade da e Martov biti namamljen u Englesku gde ga eka sudbina Trockog?
Neemo se podavati iluzijama. Nisu potrebne samoobmane.
"ekati" meunarodne kongrese ili savetovanja znai biti izdajnik internacionalizma,
im je dokazano da ak ni iz tokholma ne putaju k nama ni socijaliste koji su verni
internacionalizmu ni njihova pisma, i pored potpune mogunosti i pored potpune
svireposti vojne cenzure.
Ne "ekati", nego odmah osnovati treu Internacionalu mora naa partija, i stotine
socijalista u zatvorima Nemake i Engleske dahnue lake duom, hiljade i hiljade
nemakih radnika koji sad prireuju trajkove i demonstracije, kojih se plai hulja i
razbojnik Vilhelm, proitae u ilegalnim lecima o naoj odluci, o naem bratskom
poverenju Karlu Lipknehtu i samo njemu, o naoj odluci da se borimo i sad protiv
"revolucionarnog odbranatva", proitae to i postae vrsti u svom revolucionarnom
internacionalizmu.
Kome je mnogo dato, od toga se mnogo i trai. Nema u svetu zemlje u kojoj bi sad bilo
toliko slobode koliko u Rusiji. Iskoristimo tu slobodu ne za propagandu pomaganja
buroazije ili buroaskog "revolucionarnog odbranatva", nego za smelo i poteno,
proletersko i lipknehtovsko, osnivanje tree Internacionale, Internacionale koja je
zakleti neprijatelj i izdajnika socijal-ovinista i kolebljivih ljudi "centra".
18. O tome da o ujedinjenju socijaldemokrata u Rusiji ne moe biti ni govora, ne treba
troiti mnogo rei posle onog to je reeno.

32

Bolje je ostati jo samo s jednim, kao Lipkneht, a to znai ostati s revolucionarnim

proletarijatom, nego i za trenutak dopustiti pomisao o ujedinjenju s partijom O. K., s
heidze-om i Ceretelijem koji trpe blok s Potresovom u "Radnikim novinama", koji
glasaju za zajam u Izvrnom komitetu Sovjeta radnikih deputata, koji su se srozali na
"odbranatvo".
Neka mrtvi sahranjuju svoje mrtvace.
Ko hoe da pomogne onima koji se kolebaju, taj mora poeti od toga to e sam prestati
da se koleba.
Kakvo treba da bude ime nae partije koje bi bilo nauno tano i koje bi politiki
pomagalo bistrenje svesti proletarijata?
19. Prelazim na poslednju taku, na ime nae partije. Mi treba da se nazovemo
Komunistika partija, kako su sebe nazivali Marks i Engels.
Mi moramo ponoviti da smo marksisti i da za osnovu uzimamo "Komunistiki manifest",
koji je socijal-demokratija izopaila i izdala u dvema glavnim takama: 1) radnici nemaju
otadbine: "odbrana otadbine" u imperijalistikom ratu je izdaja socijalizma; 2) uenje
marksizma o dravi izopaila je II Internacionala.
Naziv "socijal-demokratija" nauno je netaan, kao to je pokazao Marks, vie puta,
izmeu ostalog u "Kritici Gotskog programa" 1875 i popularnije ponovio Engels 1894.
Od kapitalizma oveanstvo moe prei neposredno samo na socijalizam, tj. na
zajedniko posedovanje sredstva za proizvodnju i na raspodelu proizvoda prema radu
pojedinca. Naa partija gleda dalje: socijalizam neizbeno mora prerasti u komunizam, na
ijoj zastavi pie: "svaki prema sposobnostima, svakome prema potrebama".
To je moj prvi argumenat.
Drugi: nauno je netaan i drugi deo naziva nae partije (socijal-demokratija.
Demokratija je jedan od oblika drave. Meutim, mi marksisti smo protivnici svake
drave.
Voe II (1889-1914) Internacionale, gospoda Plehanov, Kaucki i njima slini,
vulgarizovali su i izopaili marksizam.
Marksizam se razlikuje od anarhizma time to priznaje nunost drave za prelazni period
k socijalizmu, ali (i u tome je razlika od Kauckog i K) ne drave kao to je obina
parlamentarna buroaska demokratska republika, nego drave kao to je bila Pariska
komuna od 1871, kao to su sovjeti radnikih deputata od 1905 i 1917.
Moj trei argumenat: ivot je stvorio, revolucija je ve faktiki stvorila kod nas, iako u
slaboj, embrionalnoj formi, ba tu, novu "dravu", koja nije drava u pravom smislu rei.

33

To je ve pitanje prakse maca, a ne samo teorija voa.

Drava u pravom smislu jeste komanda nad masama od strane odreda naoruanih ljudi,
odvojenih od naroda.
Naa drava koja se raa, naa nova drava takoe je drava, jer nama su nuni odredi
naoruanih ljudi, nuan nam je najstroi red, nuno nam je najnemilosrdnije uguivanje
silom svih pokuaja kontrarevolucije i caristike i gukovsko-buroaske.
Ali naa drava koja se raa, naa nova drava nije vie drava u pravom smislu rei, jer
u nizu mesta u Rusiji ti odredi naoruanih ljudi jesu sama masa, ceo narod, a ne neko ko
stoji iznad njega, ko je od njega izdvojen, privilegisan, praktino nesmenljiv.
Treba gledati ne nazad, nego napred, ne na onu demokratiju obinog buroaskog tipa koja
je uvrivala vladavinu buroazije pomou starih, monarhistikih, organa upravljanja,
policije, vojske, inovnitva.
Treba gledati napred put nove demokratije koja se raa, koja ve prestaje biti
demokratija, jer demokratija je vladavina naroda, a sam naoruani narod ne moe vladati
nad sobom.
Re demokratija nije samo nauno netana u primeni na komunistiku partiju. Ona sad,
posle marta 1917, pretstavlja naonjake koji se stavljaju na oi revolucionarnom narodu i
koji mu smetaju da slobodno, smelo, samoinicijativno gradi novo: sovjete radnikih,
seljakih i raznih drugih deputata, kao jedinu vlast u "dravi", kao preteu "odumiranja"
svake drave.
Moj etvrti argumenat: treba voditi rauna o objektivnoj svetskoj situaciji socijalizma.
Ona nije onakva kakva je bila 1871-1914, kad su se Marks i Engels svesno mirili s
netanim, oportunistikim terminom: "socijal-demokratija". Jer onda, posle poraza
Pariske komune, istorija je stavila na dnevni red lagani organizaciono-prosvetni rad.
Drugog nije bilo. Anarhisti su ne samo teoretski bili (i ostaju) potpuno na pogrenom
putu, i ekonomski i politiki. Anarhisti su netano ocenili momenat, ne shvativi svetsku
situaciju: korumpiran imperijalistikim profitima radnik Engleske, uguena Komuna u
Parizu, buroasko-nacionalistiki pokret koji tek to je pobedio (1871 godine) u
Nemakoj, polufeudalna Rusija koja spava vekovnim snom
Marks i Engels tano su ocenili momenat, shvatili su meunarodnu situaciju, shvatili su
zadatke laganog prilaenja poetku socijalne revolucije.
Shvatimo i mi zadatke i osobenosti nove epohe. Nemojmo podraavati one vajne
marksiste o kojima je govorio Marks: "Ja sam sejao zmajeve, a ponjeo sam buve".

34

Objektivna nunost kapitalizma, koji je prerastao u imperijalizam, rodila je

imperijalistiki rat. Rat je doveo itavo oveanstvo na ivicu provalije, propasti itave
kulture, podivljalosti i smrti novih miliona ljudi, miliona bez broja.
Nema izlaza osim revolucije proletarijata.
I u takvom momentu, kad ta revolucija poinje, kad ona ini svoje prve, plaljive,
nesigurne, nesvesne, odve pune poverenja prema buroaziji korake, u takvom
momentu veina (to je istina, to je fakat) "socijal-demokratskih" voa, "socijaldemokratskih" parlamentaraca, "socijal-demokratskih" listova a ba to su organi preko
kojih se utie na mase veina njih je izdala, socijalizam, izneverila socijalizam, prela
na stranu "svoje" nacionalne buroazije.
Mase su zbunjene, pometene, obmanute od tih voa.
I zar da mi pomaemo to obmanjivanje, da ga olakavamo, drei se tog starog i
zastarelog naziva koji je isto tako istrulio kao to je istrulila II Internacionala!
Neka "mnogi" radnici shvataju socijal-demekratiju poteno. Vreme je da se uimo
razlikovanju subjektivnog od objektivnog.
Subjektivno ti radnici socijal-demokrati najvernije su voe proleterskih masa.
A objektivna, svetska situacija je takva da stari naziv nae partije olakava obmanjivanje
masa, koi kretanje napred, jer na svakom koraku, u svakom listu, u svakoj
parlamentarnoj frakciji masa vidi voe, tj. ljude ije se rei jae uju, ija se dela dalje
vide, i svi oni su "takoe-socijal-demokrati", svi su oni "za jedinstvo" s izdajnicima
socijalizma, socijal-ovinistima, svi oni hoe da naplate stare menice koje je izdala
"socijal-demokratija"...
A argumenti protiv?.. "Pomeae nas s anarhistima-komunistima"...
A zato se mi ne bojimo da e nas pomeati sa socijal-nacionalistima i socijal-liberalima,
s radikal-socijalistima, s najrazvijenijom i u buroaskom obmanjivanju masa najvetijom
buroaskom partijom u francuskoj republici?.. "Mace su navikle, radnici su "zavoleli"
svoju socijal-demomratsku partiju"... To je jedini argumenat, ali to je argumenat koji
odbacuje i nauku marksizma, i zadatke sutranjice u revoluciji, i objektivnu situaciju
svetskog socijalizma, i sramni krah II Internacionale, i injenicu sabotiranja praktinog
rada od strane "takoe-socijal-demokrata" koji oporima okruuju proletere.
To je argumenat konzervativnosti, argumenat mrtvila, argumenat inercije.
A mi hoemo da preinaimo svet. Mi hoemo da svrimo svetski imperijalistiki rat, u
koji su uvuene stotine miliona ljudi, zapleteni interesi stotina i stotina milijardi kapitala,
koji se ne moe svriti istinski demokratskim mirom bez najvee u istoriji oveanstva
proleterske revolucije.

35

A mi se plaimo samih sebe." Mi se hvatamo za "uobiajenu", "dragu", prljavu koulju...

Vreme je da zbacimo sa sebe prljavu koulju, vreme je da obuemo isto rublje.
N. Lenjin
Petrograd, 10 aprila 1917.
Objavljeno prvi put kao posebna broura u septembru 1917 u izd. "Priboi".
Lenin, Soinenin 1917 goda
v treh tomah. t. I, . 1938 g., str. 118-140.
Fusnote:
[1] N.-S. narodni socijalisti, .S.-R. socijalisti-revolucionari, O. K. Organizacioni
komitet rukovodei centar menjevika. Red.
[2] Tj. zamena stajae vojske optim naoruanjem naroda.
[3] Tj. drave po uzoru na Parisku komunu.
[4] Umesto "socijal-demokratija", ije su zvanine voe u celom svetu izdale socijalizam
preavi buroaziji ("odbranai" i kolebljivci "kauckijanci"), treba da se nazovemo
Komunistika partija.
[5] "Centrom" se u meunarodnoj socijal-demokratiji zove struja koja se koleba izmeu
ovinista (= "odbranaa") i internacionalista, to jest: Kaucki i K u Nemakoj, Longe i K
u Francuskoj, heidze i K u Rusiji, Turati i K u Italiji, Magdonald i K u Engleskoj itd.
[6] Vidi: So., t. XX, str. 19. Red.
[7] U izvesnoj formi i do izvesnog stepena.
[8] Da se moje rei ne bi krivo protumaile, rei u odmah, istravajui napred: ja sam
apsolutno za to da nadniarski i seljaki sovjeti odmah uzimaju svu zemlju, ali da
najstroe sami uvaju red i disciplinu, da ne doputaju ni najmanjeg kvarenja maina,
zgrada, stoke, da ni u kom sluaju ne dezorganizuju privredu ni proizvodnju ita, nego da
je poveavaju, jer vojnicima je potrebno dva puta vie hleba, i narod ne sme da gladuje.
[9] Vidi So., t. IX, str. 66 i 67. Red.
[10] Palkin od palka batinat Prev.
[11] Aluzija na Krilovljevu basnu u kojoj maak jede pile mirno sluajui kako mu kuvar
dri pridiku. Lrev.
[12] Vidi: Soinenin, t. XVIII, str. 412-415. Red.

36