VEROVATNOA ZADACI ( V- DEO)

Totalna verovatnoa i Bajesova formula

Posmatrajmo neke dogaaje H1 , H 2 , H 3 ,......., H n koji ine potpun sistem dogaaja ( H1 + H 2 + H 3 + ....... + H n = E ) i
koji su meusobno nesaglasni ( ne mogu da se dese dva istovremeno).
Tada se neki dogaaj A, koji je vezan za taj opit , moe realizovati istovremeno samo sa jednim od dogaaja
H1 , H 2 , H 3 ,......., H n ( hipoteze) i njegovu verovatnou raunamo po formuli:
P( A) = P( H1 ) P ( A / H1 ) + P ( H 2 ) P ( A / H 2 ) + P( H 3 ) P ( A / H 3 ) + ....... + P ( H n ) P ( A / H n )

Ova jednakost je poznata kao teorema o totalnoj verovatnoi.

PRIMER 1.

Dva razliita proizvoda , jedan iz jedne, drugi iz druge fabrike , nalaze se u razliitim kontejnerima. Ako je
verovatnoa da su proizvodi iz prvog kontejnera ispravni 0,9 a verovatnoa da su ispravni proizvodi iz drugog
kontejnera 0,8 odrediti verovatnou da se , nasumice birajui kontejnere, izvue ispravan proizvod.
Reenje:
Najpre emo opisati dogaaje:
A: izvuen je ispravan proizvod

H1 : Izabran je prvi kontejner

H 2 : Izabran je drugi kontejner
A / H1 : izvuen je ispravan proizvod ako je izabran prvi kontejner
A / H 2 : izvuen je ispravan proizvod ako je izabran drugi kontejner
napomena:
Neki profesori ne trae da im se sve pie detaljno, dok drugi to izriito zahtevaju. Vi radite kako kae va profesor
Koristiemo formulu totalne verovatnoe: P( A) = P( H1 ) P( A / H1 ) + P( H 2 ) P( A / H 2 )

1
1
, pa je P( H1 ) = P( H 2 ) = = 0,5
2
2
Verovatnoe P( A / H1 ) i P( A / H 2 ) su nam date u zadatku : P( A / H1 ) = 0,9 i P ( A / H 2 )=0,8

Kako imamo dva kontejnera, mogunost da izaberemo jedan od njih je

P( A) = P( H1 ) P( A / H1 ) + P( H 2 ) P( A / H 2 ) pa je P ( A) = 0,5 0,9 + 0,5 0,8 = 0,85

PRIMER 2.

U prodavnicu automobilskih delova stigli su akomulatori proizvedeni u 4 razliite fabrike, i to:

-

500 akomulatora iz I fabrike

1050 akomulatora iz II fabrike
550 akomulatora iz III fabrike
1900 akomulatora iz IV fabrike

Verovatnoa da akomulator traje vie od pet godina iznosi:

-

za prvu fabriku 0,20

za drugu fabriku 0,25
za treu fabriku 0,30
za etvrtu fabriku 0,10

Sluajno biramo jedan akomulator. Odrediti verovatnou da e trajati due od pet godina.
Reenje:

A: izabrani akomulator e trajati due od 5 godina

Najpre naemo broj svih akomulatora, iz sve etiri fabrike:

500 + 1050 + 550 + 1900 = 4000

H1 - izabrani akomulator je iz I fabrike P( H1 ) =

500
= 0,125
4000

H 2 - izabrani akomulator je iz II fabrike P( H 2 ) =

1050
= 0, 2625
4000

H 3 - izabrani akomulator je iz III fabrike P( H 3 ) =

H 4 - izabrani akomulator je iz IV fabrike

550
= 0,1375
4000

P( H 4 ) =

1900
= 0, 475
4000

P( A / H1 ) = 0, 20; P( A / H 2 ) = 0, 25; P( A / H 3 ) = 0,30; P( A / H 4 ) = 0,10

P( A) = P( H1 ) P( A / H1 ) + P( H 2 ) P( A / H 2 ) + P ( H 3 ) P( A / H 3 ) + P( H 4 ) P( A / H 4 )

P ( A) = 0,125 0, 20 + 0, 2625 0, 25 + 0,1375 0,30 + 0, 475 0,10

P ( A) = 0, 025 + 0, 065625 + 0, 04125 + 0, 0475
P ( A) = 0,179375

Bajesova formula je vezana za totalnu verovatnou:

Neka je izvren opit i neka se kao ishod tog opita ostvario dogaaj A. esto nas zanima u kojem je uslovu H i
nastupio dogaaj A. To su ocene verovatnoe dogaaja H i / A

Bajesove formule:

P ( H i / A) =

P( H i ) P( A / H i )
P ( A)

gde je i = 1, 2,..., n . Te verovatnoe traimo preko

i = 1, 2,3,..., n

PRIMER 3.

Prilikom eksplozije granata se raspada na parad od tri teinske kategorije: krupna, srednja i mala, pri emu
respektivno ta parad ine 0,1 ; 0,3 i 0,6 od ukupnog broja paradi. Prilikom udara u oklop krupno pare ga
probija sa verovatnoom 0,9 , srednje sa verovatnoom 0,2 i malo sa verovatnoom 0,05. U momentu eksplozije
na oklop je palo samo jedno pare i probilo ga. Nai verovatnou da je oklop probijen krupnim, srednjim i
malim paretom.
Reenje:
Najpre emo nai totalnu verovatnou:
A: oklop je probijen
H1 - krupnim paretom

P( H1 ) = 0,1

H 2 - srednjim paretom

P( H 2 ) = 0,3

H 3 - malim paretom

P( H 3 ) = 0, 6

P ( A / H1 ) = 0,9

i
i
i

P ( A / H 2 ) = 0, 2
P ( A / H 3 ) = 0, 05

P( A) = P( H1 ) P( A / H1 ) + P( H 2 ) P( A / H 2 ) + P( H 3 ) P( A / H 3 )

P ( A) = 0,1 0,9 + 0,3 0, 2 + 0, 6 0, 05

P ( A) = 0,18
Sada uz pomo Bajesove formule traimo da je oklop probijen krupnim, srednjim i malim paretom.
P ( H1 / A) =

P ( A / H1 ) 0,1 0,9
=
= 0,5
P ( A)
0,18

P ( H1 / A) je verovatnoa da ako je oklop probijen , da je to uradilo krupno pare.

P ( H 2 / A) =

P ( A / H 2 ) 0,3 0, 2
=
= 0,333
P ( A)
0,18

P ( H 2 / A) je verovatnoa da ako je oklop probijen , da je to uradilo srednje pare.

P ( H 3 / A) =

P ( A / H 3 ) 0, 6 0, 05
=
= 0,167
P ( A)
0,18

P ( H 3 / A) je verovatnoa da ako je oklop probijen , da je to uradilo malo pare.

PRIMER 4.

U kutiji A nalaze se 9 listia numerisanih brojevima od 1 do 9, a u kutiji B nalazi se 5 listia numerisanih

brojevima od 1 do 5. Biramo kutiju nasumice i iz nje izvlaimo jedan listi. Ako je broj na listiu paran,
izraunati kolika je verovatnoa da je listi izvaen iz kutije A.

Reenje:

M : izvaen je paran broj

H1 - izabrana je prva kutija
H 2 - izabrana je druga kutija
P ( H1 ) =

1
2

i P( H 2 ) =

1
jer imamo dve kutije od kojih biramo jednu...
2

P ( M \ H1 ) =
6

4
9

P (M \ H 2 ) =

2
5

Izraunajmo sada totalnu verovatnou:

P ( M ) = P ( H1 ) P ( M / H 1 ) + P ( H 2 ) P ( M / H 2 )
P( M ) =

1 4 1 2 19
+ =
2 9 2 5 45

Verovatnoa da ako je izvuen paran listi, da je uzet iz kutije A se obeleava P ( H1 / M ) i rauna se:
4

P ( H1 ) P ( M / H 1 )
P( M )
2
10
P ( H1 / M ) = 9 =
19 19
45
P ( H1 / M ) =

PRIMER 5.

Dva strelca nezavisno jedan od drugog , gaaju jednu metu ispaljujui po jedan metak. Verovatnoa da e prvi
strelac pogoditi iznosi 0,8 a drugi 0,4. Nakon izvedenog gaanja konstatovan je jedan pogodak u metu. Nai
verovatnou da je pogodio prvi strelac. ( nai verovatnou da je pogodio drugi strelac)
Reenje:
A: meta je pogoena sa jednim pogotkom
H1 - prvi strelac pogodio metu
H 2 - drugi strelac je pogodio metu
Verovatnoa da e prvi strelac pogoditi metu je 0,2 . To znai da on promauje metu sa verovatnoom 0,8.
Verovatnoa da e drugi strelac pogoditi metu je 0,4 . To znai da on promauje metu sa verovatnoom 0,6.
Kako je meta pogoena samo jednom , to znai da je jedan od njih promaio!
Zato je :
P( H1 ) = 0,8 0, 6 = 0, 48 , to jest prvi je pogodio, drugi promaio
P( H 2 ) = 0, 2 0, 4 = 0, 08 , to jest prvi je promaio, drugi pogodio

Koristimo najpre formulu totalne verovatnoe:

P( A) = P( H1 ) P( A / H1 ) + P( H 2 ) P( A / H 2 )

P ( A) = 0, 48 1 + 0, 08 1
P ( A) = 0,56
Sad koristimo Bajesovu formulu:
5

P ( A / H1 ) 0, 48 48 6
=
=
=
P ( A)
0,56 56 7
P ( A / H 2 ) 0, 08 8 1
P ( H 2 / A) =
=
=
=
P ( A)
0,56 56 7
P ( H1 / A) =

za prvog strelca
za drugog strelca

napomena
U ovom zadatku smo mogli da posmatramo jo dve hipoteze:
H 3 - oba strelca su pogodila metu
H 4 - nijedan nije pogodio metu
Meutim , u tekstu zadatka se kae Nakon izvedenog gaanja konstatovan je jedan pogodak u metu a to nam
govori da ove dve hipoteze ne moramo uzimati u obzir.
Ponavljamo jo jednom da svaki zadatak iz verovatnoe proitate dobro, dok ga potpuno ne razumete , a onda postavite
problem...

Ponavljanje opita sa dva ishoda (Bernulijeva ema)

Najpre da razjasnimo koji opiti imaju dva ishoda...
Pri bacanju novia, kao to smo videli moe da padne pismo ili grb. Znai da ovaj opit ima dva ishoda.
Pri bacanju kockice videli smo da mogu pasti brojevi 1,2,3,4,5 i 6. Ali ako mi kaemo da je dogaaj A: pala je
estica , onda i ovaj opit ima dva ishoda : pala je estica i nije pala estica.
Posmatramo neki dogaaj A koji se u opitu ostvaruje sa verovatnoom p. Jasno je da se on onda ne ostvaruje
verovatnoom 1 p , a mi emo beleiti q = 1 p .
Dakle: P ( A) = p

P ( A) = q , gde je naravno p + q = 1

Traimo verovatnou da se u n nezavisnih ponavljanja dogaaj A ostvari m puta.

Ovo beleimo sa P ( S n = m) .
Opet napomena da va profesor moda ovo drugaije zapisuje , vi naravno radite kao i on(a).
Po nauniku koji je prvi prouavao ovu problematiku imamo Bernulijevu emu:

n
P ( S n = m) = p m q n m
m

ili

n
P ( S n = m) = p m (1 p ) n m
m

PRIMER 6.

Metalni novi baci se 100 puta. Koja je verovatnoa da se grb pokae 47 puta?

Reenje:
G

A: pao je grb

Verovatnoa pojave grba je P ( A) = p =

1
1
, a suprotna verovatnoa, da nije pao grb ( palo je pismo) je P ( A) = q =
2
2

Primenom Bernulijeve eme, gde je broj ponavljaja n = 100 a traeni broj ostvarenja m = 47 , dobijamo:

n
P ( S n = m) = p m q n m
m
47

100 47

47

53

100 1 1
P ( S100 = 47) =

47 2 2
P ( S100

100 1 1
= 47) =

47 2 2

P ( S100

100 1
= 47) =

47 2

100

100 1
=
100
47 2

PRIMER 7.

Bacamo kockicu za igru 50 puta. Kolika je verovatnoa da e petica pasti tano 7 puta?

Reenje:

A: pala je petica

P ( A) = p =

1
6

i P ( A) = q =

5
, broj ponavljanja je n = 50 a broj ostvarenja m = 7
6

n
P ( S n = m) = p m q n m
m
7

50 7

43

50 1 5
P ( S50 = 7) =
7 6 6
50 1 5
P ( S50 = 7) =
7 6 6

50 1 543 50 543
P ( S50 = 7) = 7 43 = 50
7 6 6
7 6
Retko koji profesor insistira da se ovo izraunava do kraja jer se radi o ogromnim brojevima i neophodan je
digitron...

PRIMER 8.

Vojnik pogaa metu sa verovatnoom 0,8 ( dobar strelac). Kolika je verovatnoa da e iz 10 nezavisnih pokuaja
metu pogoditi tano 9 puta?
Reenje:
U zadatku nam je dato da je p = 0,8 , odatle znamo da je q = 1 0,8 = 0, 2
Imamo jo da je n = 10 i m = 9

n
P ( S n = m) = p m q n m
m
10
P ( S10 = 9) = (0,8)9 (0, 2)10 9
9
10
P ( S10 = 9) = (0,8)9 (0, 2)1
9
P ( S10 = 9) = 10 0,134 0, 2
P ( S10 = 9) = 0, 268

Kad su mali brojevi u pitanju izraunamo do kraja