Dokazano: Inenjeri faraona Keopsa su znali za

BETON!

Naunu bajku o hiljadama robova koji su pod udarcima bieva desetinama godina klesali i
vukli teke kamene blokove da bi svom faraonu Keopsu obezbedili poslednje poivalite u
tako savrenoj i grandioznoj graevini da ni danas naunici ne mogu da proniknu u sve
njene tajne, raskrinkao je jo krajem 70-ih godina francuski hemiar i ekspert za
materijale, doktor Dozef Davidovi.
On je, pod mikroskopom, naao dokaze da su Egipani, (ako su oni bili graditelji Keopsove piramide!) posedovali znanje
kako da prah koji su dobili usitnjavanjem mekanih krenjakih ili tvrdih granitnih stena i pomean sa nekim drugim
sastojcima i vodom pretvore u smesu koju su izlivali u kalupe i tako podizali piramidu!
Nakon stvrdnjavanja, ovaj drevni beton na prvi pogled se ne razlikuje od prirodnog kamena, ali njegove analize itekako
otkrivaju razlike, pa se pria o vaenju i klesanju na tone i tone tekih blokova pomou bakarnog alata i njihovom transportu
upotrebom drvenih trupaca, inae nikada dokazana, konano moe svrstati u besmislice u koje jo kao u dogmu jedino veruju
naunici.
Na predoene injenice, uporno ostaju nemi i gluvi!
Jedan od njih je uveni francuski egiptolog an-Filip Lauer, autor knjige Misterije egipatskih piramida, u kojoj je opisao
prenoenje blokova pomou drvenih oblica i vetakih nasipa. Siguran u svom skepticizmu u odnosu na Davidovievu
pretpostavku, 1982. godine dao mu je dva fragmenta od blokova piramide i predloio da dokae njihovo vetako poreklo.
Hemijske analize sprovedene istovremeno u dve nezavisne laboratorije potvrdile su betonsku verziju. Kada jeDozef
Davidovi nalaze izloio na kongresu egiptologa u Torontu, Lauer je odbio ak i da prisustvuje referatu. Njegov komentar,
objavljen u tampi, bio je kratak: Nije glupo, ali nije mogue. Ne moe biti, zato to ne moe biti nikada!. To je bio
odgovor jednog naunika drugom.
Dve godine kasnije, profesor Davidovi se obratio Egipatskom odeljenju za starine da mu odobre istraivanje povrine
piramida u Gizi, ali su ga odbili uz objanjenje: Vaa hipoteza predstavlja samo vae lino gledite, koje ne odgovara
arheolokim i geolokim injenicama.

U kamenu i runo
Nauni svet je odgovorio ignorisanjem, koje traje ve decenijama, ali nekoliko njegovih pripadnika iz Rusije, koji su prema
ovoj temi imali otvoreniji stav, potrudilo se da pretpostavke Dozefa Davidovia jo jednom preispita. Nakon toga su doli
do zakljuka da se preciznost gradnje i poklapanja kamenih blokova, dubina gravura u kamenu, kao i pravljenje savreno
obraenih vaza i amfora, mogu objasniti jedino na taj nain da su oblikovani od smese, koja se suenjem pretvorila u kamen.
U novembru 2005. godine, istraivaka grupa projekta Nova hronologija, na elu sa Glebom Vladimiroviem Nosovskim,
matematiarem i fiziarem sa Moskovskog dravnog univerziteta, specijalistom za teoriju verovatnoe i matematiku
statistiku, posetila je Egipat.
Oni su otkrili nove injenice koje potvruju da je ne samo Keopsova, nego da su i druge piramide i graevine podignute od
betona, odnosno geopolimera, kako je taj materijal nazvao profesor Davidovi. Nosovski je fragmente kamena sa
Mikerinove piramide odneo na Institut za fiziku, hemiju i elektro-hemiju pri Ruskoj akademiji nauka.
Vladimir Busigin, doktor hemijskih nauka, koji je izvrio ekspertizu, sa tanou utvrivanja elemenata od 0,1 do 0,01
odsto, ustanovio je da je za prirodni granit sadraj titana, kalcijuma, natrijuma, fosfora, sumpora, hlora i aluminijuma suvie
visok. I obrnuto kalijum i silicijum su bili nii nego kod prirodnog kamena.
Struktura stene je vrlo slaba, zrna minerala su rasporeena neravnomerno i povezana nekim vezivnim sredstvom, kojeg nema
u prirodnom kamenu. Prema Busiginu, prisustvo vezivnog materijala moe da objasni visok sadraj titana, kalcijuma,
natrijuma, aluminijuma i drugih supstanci.
Sve to zajedno pokazuje da verovatno imamo posla s nekom graevinskom smesom. Sa nekim rastvorom ija je osnova od
krenjaka, a dodati materijali koji su oigledno vidljivi ili su od feldspata ili granita, rekao je doktor geoloko-mineralnih
nauka, profesor Igor Davidenko, drugi lan tima strunjaka iz Rusije.
Ove injenice su bile dovoljne da se donese zakljuak da je Mikerinova piramida obloena vetakim materijalom. Ali,
paljivo prouavanje fotografija otkrilo je jedan jo ubedljiviji argument u korist betonske verzije.
Na fotografijama se vide neke dlake, veoma tanke i u velikom broju sudei po snimcima. To govori da je u pitanju strani
materijal organskog porekla i nema nikakve veze s prirodnim kamenom, a njegovo uvoenje je mogue samo u toku izrade
tog vetakog graevinskog materijala.
Ja sam pretpostavio da to moe biti tanko runo, vuna od nekog ovna. Od ovaca koje su tamo ivele. Ovo je bukvalno pravo
runo, ako gledate na ovo u normalnoj veliini, dlake su pokrivene kerotinskim ljuspama i vide se neverovatno dobro.
Koliina stranog materijala u tom granitnom uzorku je ogromna. Neosporno je da je ovo vetaki materijal, zakljuio je
Davidenko.
udno je to egiptolozi ne obraaju panju na ove rezultate, koji su nedavno objavljeni. Ima se utisak da oni uporno nee da
se oslanjaju na pravu nauku, prokomentarisao je profesor Nosovski.

Trag mree na kamenu

Davidovi je identifikovao 13 komponenti graevinskog materijala, koje su koristili drevni Egipani. Ispostavilo se da su oni
bili na dohvat ruke graditeljima. Na primer: natrijum-bikarbonat u velikoj koliini se nalazi u pustinji i jezerima, a talog
reke Nil sadri aluminijum oksid.
Da bi se proizveo geopolimerni blok nisu neophodni visoka temperatura i visok pritisak, ni savremena tehnologija, sve to je
neophodno je da se znaju tane proporcije supstanci koje se koriste, tvrdi Gleb Nosovski, a Davidenko navodi da se moe
uzeti bilo koja stena i usitniti, a zatim prah pomeati s obinom vodom i dobiti kamen koji se praktino ne razlikuje od
prirodnog.
Postoji zanimljiva drevna egipatska slika na zidu Rihmerove grobnice. Iz nje se moe potpuno protumaiti fazni opis
proizvodnje betonskih blokova. Dva Egipanina uzimaju vodu iz kvadratnog rezervoara, trei mea materijal, sledei
priprema smesu. Dobijena masa se sipa u kante, dalje ovim materijalom se izliva ogromni blok.
Ono to potvruje vetako poreklo blokova piramide, jesu otisci mree kojom se oblagala oplata, kako bi se lake odvojila
od materijala. Njih nema na donjem delu Keopsove piramide, gde obino prolaze turisti, ali na viim delovima su uoljivi.
Pesak deluje na piramide kao brusni materijal, i on se die maksimalno do visine od 10, 20 pa i do 30 metara. Na fragmentu
bloka koji je uzet sa 50 metara mrea se jasno vidi. Tamo su slini tragovi vidljivi na svim blokovima. Da su blokovi
isklesani od kamena, povrina bi bila jednako obraena i ona bi imala ravnomeran karakter. Prisustvo oplate znai da imamo
posla s betonom, kae Anatolij Timofejevi Fomenko, lan Ruske akademije nauka, doktor fiziko-matematikih nauka i
profesor Moskovskog univerziteta.
Ostatke mree za unutranje oblaganje oplate mogue je uoiti ne samo na piramidi, nego i na drugim graevinama. Gleb
Nosovski takav kamen naao je i u dvoritu hrama u Esni, na kojem se jasno vide tragovi betonskog porekla. On je ak
utvrdio da se blokovi, na primer Mikerinove piramide, sastoje od gornjeg, tvreg sloja, koji je granitnog porekla, i jedva se
moe sei ak i noem, dok se ispod povrinskog sloja nalazi mekani materijal, gotovo pesak, koji se lako drobi pod rukom.

Ova piramida je napravljena od blokova tvrde spoljanjosti i mekog jezgra, a kod prirodnog kamena se to ne deava. Za
beton je to normalno, zato to moete praviti blok koristei razliite materijale za izlivanje. Manje kvalitetan materijal unutra,
a kvalitetniji spolja. Unutranji sloj moe se jednostavno lomiti rukom, a spoljanji ne, kae Nosovski.
Amfore i gravure
Monolitni, granitni sarkofag u Keopsovoj piramidi jo uvek eka da egiptolozi odgovore na pitanje kako je u nju dospeo, jer
je iri od ulaznog hodnika. Tumaenje da je prvo postavljen, pa tek onda piramida graena, opovrgava injenica da su do pre
sto godina Dolinu kraljeva okruivale strme stene, kojih danas nema, a kroz njih su vodili uski tuneli, kroz koje sarkofag
takoe nije mogao da proe.
Egiptolozi kau da su sarkofage sputali uetom preko stena. Ali, zato onda nisu samo malo proirili ulaz u dolinu? Poto je
tamo mekana stena, ne bi bilo problema, pita se Gleb Nosovski.
Prema Davidovievom objanjenju, metod geopolimerizacije omoguava pravljenje imitacije bilo kog prirodnog kamena,
koji se mogao koristiti pri izradi ne samo hramova, nego i statuta i drugih artefakata. Ovo reava i zagonetku amfori naenih,
na stotine, u Doserovoj piramidi, koje su napravljene od najtvreg kamena, naroitodiorita.
I to od jednog komada. Egiptolozi tvrde da su buene Egipani bi uzimali kamen i brusili ga spolja da bi dobili oblik
amfore, a onda nekim bakarnim alatima izbuili unutranju upljinu. Samo nije jasno kakvim, jer ni danas ne postoji svrdlo
koje bi builo amforu na vrhu i zatim pravilo usko grlo i ravnomerno proirenje nanie! Koliko bi truda i vremena bilo
potrebno da se to postigne da bi zidovi bili ne samo ravnomerni po debljini nego i apsolutno glatki!
Dubina i jasnoa hijeroglifa urezanih u najtvrem kamenu izaziva kod mnogih egiptologa divljenje, ali ak ni danas se, od
najvrih legura, ne mogu napraviti alati koji prolaze kroz granit ili diorit kao kroz puter. Oni koje su imali drevni majstori,
meutim, pokazuju neverovatnu preciznost i sigurnost u rezanju i u najtvrem kamenu.
Ako pogledamo gravuru na kamenu na primer evropsku, rusku, koja je u mekom kamenu, vidimo da se kamen ree pod
raznim uglovima i dobija neto zakrivljeno udubljenje. U egipatskom rezbarenju je sasvim drugaiji princip, tamo su znaci
pod pravim uglom urezani u kamenu, kae Nosovski.
Ruski naunici se pitaju zato su egipatski stvaraoci urezivali natpise u kamen vie od 10 santimetara, to jest zato se nisu
ograniili na 2 ili 3 santimetra, to bi bilo dovoljno da hijeroglifi budu vidljivi? Osim ako na zidove nije nanoena obloga od
geopolimernog betona, u koju se lako moglo urezivati pre nego to se stvrdne.
Misteriozna vetina obrade kamena u drevnom Egiptu i injenice do kojih je doao Dozef Davidovi, ali i ruski naunici,
oigledno, jo ekaju na objanjenje, koje se nee svoditi na: To ne moe biti, zato to ne moe biti nikada!
(izvor: vestinet.rs, Miodrag Radojin, Tree oko, foto ilustracija: pixabay)