Pa eto doli smo i do te vecne teme koja zaokupljuje svakog oveka i enu, stalno i

bez prestanka. Ona je najmistinija i najzanimljivija u celoj ljudskoj egzistenciji.

(Mislim barem sam tako nauo)
Zbog nje doivljavamo, moglo bi se rei, rajsku sreu ali i najvee ponore tuge i
besmisla. Fantastina stvarica kad malo bolje ovek razmisli, Zar ne?
I tako, ja, va skromni pripoveda u vam ispriati jednu priu. O knezu ljubavi,
njenom vitezu, monom Kupidonu.
Kupidonova smrt
Tako jedne lepe veeri, na junak, moni Kupidon u svom zlatnom oklopu ukraenom raznim
motivima iz dela onih koji su najvei ljupkost i lepotu njegove kraljice doneli nama smrtnicima.
I naravno sa svojim majstorski napravljenim lukom koga je sam Hefest napravio od ljubavnih
uzdaha i rei svih ljubavnika kroz venost. Pa se uputio ka svom prebivalitu. O fizikom
izgledu ovog Boga ne bi da govorim, jer je sigurno poznat mojim sluaocima. Ali bolje spreiti
nego leiti, kako se ono mudro kae, pa u onda samo rei da je na Kupidon bio veoma vitak
mladic, ne biste mu dali vie od 22 godine, visok sa kosom plavom kao Sunce, oima zelenim
kao etinari u zimu. Sve u svemu individua koja puca od zdravlja i jednostavno lep ovek,
mislim bog.
Vrativi se u svoj dom, Kupidon prelazi preko svog praga. O uda li ta se ovo pred nama
deava!!!! Na junak se preobraava, sve ono to smo smatrali da on jeste, samo je magla, varka
iluzija koja nam se uinila tako stvarna! Na mestu te velianstvene pojave sad se nalazi jedan
mali goljavi pacov, neugledan i jo odaaje utisak da smrdi... "Kome ti, prostaku jedan kae da
smrdi! mora malo imati potovanja prema meni", ree on, "Ne smao to radim veoma vaan i
izuzetno znaajan posao, nego to i pripadam lozi veoma inteligentbih i uvaanih pacova. Zato
mladiu imajte malo potovanja."
"Uh, danlja omladina uopte nema obzira, pomaem im da se ljube i pare... Kilavim se i trim
tamo vamo, nazad i napred bez prestanka... Bole me noge, zglobovi, glava, vilica, sve!... Osetljiv
sam na hladnou, toplotu, jesen, prolee... Nevolim decu, ljude, ene.. Moglo bi se rei ceo svet,
ali ipak moram raditi ovaj istpljujui posao..."
Tako je ovaj na junak priao u prazno dok je prolazio kroz sve sobe njegovog mesta. Kad, gle
uda, samo to je uao u svoju spavau sobu on promeni svoj govor i raspoloenje
"O, draga moja, kako si dan provela, cvetiu moj? Evo ja ne ba sjajno, zna ve, naporno veoma
i bez nekoh velikog uitka. O pa tebi je lepo bilo! To mi je drago barem neko u srei provodi
svoje dane... Drago mi je za tebe i zbog zebe, jer se ja oseam apsolutno jadno... Nego pusti ti
moje jadikovke, dodji ovde samnom u krevet da prijatno zaspim u tvom naruju."
I tako on umorno legne u svoj krevet Samo to ako ako malo bolje pogledamo shvatiemo neto
novo i iznenaujue. Na mali junak je sam u svom krevetu, on je zaspao grlei samo prazan
vazduh, a iznad uzglavlja njegovog kreveta od hrastovine okaen je jedan portret veoma
naoite , ak rasne kako je na junak govorio, enke pacova...

Posle nekog vremena, na Kupidon je u snu samo naglo uzdahnuo i prozborio "Najzad!", nakom
ega je otiao da se opet sretne sa svojom dragom...
Istog trenutka iz njegovog siunog tela izronila je mistina, bezbojna( ili prelivena svim bojama,
ovek kao ja to ne bi mogao da proceni) i na trenutke vragolasta sila. im je ona izala iz
njegovog tela, ono se pretvorilo u malecnu gomilu pepela, a ona je nezamislivom brzinom
krenula kroz sve predele venosti.
I tako ona naidje na jednu pleminitu paunicu, koja je nemo, neuteno tugovala. Ona je izgubila
svog venog druga, najlepeg i najkienijeg pauna koga je ona ikad upoznala. Istina, od
njegovog odlaska je prolo puno vremena, ali ona za njim tuguje kao prvog dana.
Tako ova neimenovana sila obuhvati paunicu, sasvim i potpuno. Kad, prosto za za nepoverovati!
Od nae skromne paunice se stvori , ve poznati, bogoliki lik Kupidona u svom velianstvenom
oklopu sa svojim nemoguim lukom. Tako on polete i ode da vri svoje dunosti.
(Moda jo neto? - napomena sebi)