Viljem ekspir

HAMLET
Prevod: ivojin Simi i Sima Pandurovi

LICA:
KLAUDIJE, danski kralj
GERTRUDA, kraljica danska, mati Hamletova
HAMLET, sin preanjeg, a sinovac dananjeg kralja
POLONIJE, veliki doglavnik
LAERT, Polonijev sin
OFELIJA, Polonijeva ki
HORACIO, Hamletov prijatelj
VOLTIMAND
KORNELIJE
ROZENKRANC
GILDENSTERN dvorani
OZRIK, dvoranin
DRUGI dvoranin
SVETENIK
MARCELO
BERNARDO oficiri
FRANCISKO, vojnik
REJNALDO, sluga Polonijev
NORVEKI KAPETAN
ENGLESKI POKLISARI
DUH oca Hamletova
FORTINBRAS, norveki kraljevi
Gospoda, gospoe, oficiri, vojnici, glumci, dve budale,
grobari, mornari, glasnici i pratnja
Dogaa se u Elsinoru
PRVI IN
SCENA PRVA
Elsinor. Terasa pred zamkom.
(Francisko, na strai. Prilazi mu Bernardo.)
BERNARDO
Ko ide?
FRANCISKO
Ne; ti meni odgovaraj.
Stoj! Reci ko si.
BERNARDO
Neka ivi Kralj.!
FRANCISKO
Bernardo?
BERNARDO
On glavom.
FRANCISKO
Tano dooste
u svoj sat.
BERNARDO

Maloas pono izbi ba.

Idite, Francisko, na spavanje sad.
FRANCISKO
Na odmeni vam hvala velika.
Hladnoa je strana, ledi mi se sr.
BERNARDO
Je li na strai mirno bilo sve?
FRANCISKO
Ni mi ne unu.
BERNARDO
Dobro. Laku no!
A Horacija sretne li s Marcelom,
drugove mi na strai - nek poure.
FRANCISKO
Ja mislim da ih ujem. - Stoj! Ko ide?
(Ulaze Horacio i Marcelo.)
HORACIO
Prijatelji ove zemlje.
MARCELO
Podanici
danskog kralja.
FRANCISKO
Bog vam dao dobru no.
MARCELO
Zbogom, vojnie dobri. Ko te smeni?
FRANCISKO
Bernardo je na mom mestu. Dobru no.
(Ode.)
MARCELO
O-hoj, Bernardo!
BERNARDO
Je l'to Horacio?
HORACIO
Jedan deo njegov.
BERNARDO
Dobro ste nam doli,
Horacio, i dobri Marcelo.
MARCELO
Da li se ono opet javljalo
noas?
BERNARDO
Ja nisam nita video.
MARCELO
Horacio veli da je to tek samo
vizija naa, a ne da da ga svlada
vera u ovo strano privienje,
koje smo dvaput videli. Zato sam ga
pozvao da noas s nama straari;
pa doe l' opet ona pojava da prizna da nas nisu varale
roene oi, i da je oslovi.
HORACIO
No, hajd, hajd! Al' to se nee javiti.
BERNARDO
Sedite malo,i dopustite
da opet na vae ui nasrnem,
to su se tako utvrdile protiv
prie nam o tom to smo videli
dve noi ve.
HORACIO

No dobro. Posedajmo,
pa nek nam Bernardo pria.
BERNARDO
Prolu no,
kad ona zvezda, zapadno od pbla,
pree put, da neba osvetli ovaj kraj
gde sada sija, Marcelo i ja na satu je ba jedan izbilo...
MARCELO
Mir! Stani! Gledaj, opet dolazi!
(Ulazi Duh.)
BERNARDO
Izgledom isti ko pokojni kralj.
MARCELO
Horacio, vi ste uen; oslovite ga!
BERNARDO
Nije l' isti kralj? Gledaj ga, Horacio.
HORACIO
Potpuno nalik. To me proima
uenjem i strahom.
BERNARDO
Kao da bi hteo
da oslovljen bude.
MARCELO
Pitaj ga, Horacio.
HORACIO
Ko si ti to ovo doba noi krade
da uzme lepi oblik junaki,
u kom sahranjeno velianstvo Danske
iae nekad? Nebom te preklinjem!
MARCELO
Uvreen je.
BERNARDO
Gle, odlazi gordo!
HORACIO
Stani! Govori! Reci - zapovedam!
(Duh odlazi.)
MARCELO
Ode i ne hte da odgovori.
BERNARDO
No, Horacio? Bledi ste, drhete?
Zar to nije neto vie no matanje?
ta mislite o tom?
HORACIO
Tako mi gospoda,
to verovati ne bih mogao
bez istinite, ulne svedodbe
sopstvenih svojih oiju.
MARCELO
Zar nije
ba isti kralj?
HORACIO
Ko to si ti ba ti.
Ba takva bee ratna oprema,
koju je imao kad se borio
sa slavoljubivim kraljem norvekim.
Tako se jednom namrgodi kad je
u gnevnoj svai o led udario
Poljaka sa sanki. - udnovato!
MARCELO

Dvaput ve tako, u gluvo doba sve,

on proe strae ratnikim korakom.
HORACIO
Ja ne znam ta ovo sve moe da znai;
al' drim, po optem shvatanju, da to
dravi naoj udan prevrat neki
predskazuje.
MARCELO
Dobro. Posedajte sad,
pa onaj koji zna, neka mi kae
to ovom strogom, veno budnom straom
po svu no mue nae podanike?
to topove tune liju s dana na dan,
i ratnu opremu kupuju na strani?
to tolka hitnja u gradnji brodova,
da teki rad taj nedelju ne deli
od sedmice? ta to tako blisko preti,
te ova urba od noi i dana
saradnike pravi? Ko bi me mogao
obavestiti o tom?
HORACIO
Mogu ja.
Tako se bar ape: na pokojni kralj,
ija nam se sad ba pojavila sen,
bio je - to znate - na borbu izazvan
od Fortinbrasa, kralja norvekog,
kog gorda zavist na to podstae.
U borbi toj na Hamlet junaki tako ga ovaj zemni nazva svet ubije toga Fortinbrasa. Ovaj
zapeaenim jednim ugovorom,
i overenim na nain viteki,
pobedniku dade, sem ivota svog,
sve zemlje kojima bee vladao.
U tu svrhu je podjednak udeo
zaloio bio i na kralj; a to bi
u naslee palo Fortinbrasu da je
on pobednik bio, kao to je opet
tim ugovorom, lanom navedenim,
udeo njegov pripo Hamletu.
Sad, prijatelju, mladi Fortinbras,
vreo i strasti pun neobuzdane,
po brdima je kojekud norvekim
skupio rulju drskih razbojnika,
to su za komad hleba gotovi
na svako smelo, hrabro preduzee.
A sve to treba (drava to zna)
da opet od nas silom, prinudom
povrati zemlje pomenute ve,
to otac njegov izgubi. I to
glavni je, drim, povod naoj spremi,
razlog svih naih straa, glavni smer
te urbe, uzbune u zemlji naoj.
BERNARDO
Ja mislim nije drukije no tako.
Otuda, moda, i taj strani lik
oruan ide kroz nae strae,
toliko slian kralju, koji bee
i jeste povod ovih ratova.
HORACIO

Trunka je to samo, da duha smuti vid.

U slavnoj, silnoj rimskoj dravi,
pred sami pad ba svemonog Cezara,
otvorie se grobovi; mrtvaci
u pokrovima kriahu, jecahu
po ulicama Rima; javie se
komete repa vatrenoga, pa rosa
od krvi, a na suncu nesree.
A vlana zvezda, pod ijim uplivom
stoji sve carstvo boga Neptuna,
pomra kao o svom suen-danu.
Pretee sline stranih dogaaja,
i glasnike to sudbi prethode,
i prologe nesrei, to ide,
pokazali su i zemlja i nebo
zaviaju naem i naim ljudima.
(Vraa se Duh.)
Ah, tiho! Gledaj: opet dolazi.
Stau mu na put, ma me smodio.
Avetinjo, stani! Ako ima zvuka,
ili ako se glasom slui ti,
govori mi!
Treba l' ma kakvo dobro initi
da ti olaka, a meni spasa da,
ti progovori!
Zna li da tvoja zemlja sudbu svoju
saznanjem kakvim moe izbei.
Govori!
Il' ako si naslago za ivota
oteta blaga u utrobi zemlje,
rad ega se, kau, vi dusi diete
esto iz mrtvih, progovori o tom!
Stoj, i govori!
(Petao kukurekne.)
Dri ga, Marcelo!
MARCELO
Hou li da ga kopljem udarim?
HORACIO
Nee l' da stane, ti ga udari!
BERNARDO
Evo ga ovde sad!
HORACIO
Sad ovde!
MARCELO
Ode!
(Duha nestane.)
Uvredismo ga pruajui primer
nasilja, a on je tako dostojanstven!
Jer on je, kao vazduh, nepovredan.
Na promaen udar ruganje je zlobno.
BERNARDO
Htede rei neto kad petao kukureknu.
HORACIO
Pa se tad tre, ko neki zloinac
na poziv suda. Ja sam sluao
da petao, ta truba jutarnja,
dignutim svojim grlom otra zvuka
budi dnevnog boga; i na njegov znak
iz mora, vatre, sa zemlje i iz zraka
svi nespokojni, bludni dusi ure

u svoje mee. I tu istinu

pojava ova dokazuje ba.
MARCELO
Ieze ba kad petao kukureknu.
Neki jo kau da u vreme kad se
roenje naeg Spasa svetkuje,
jutarnja tica peva celu no,
a duh nijedan ne sme da tumara;
noi su zdrave bez kobi planete,
ne strele vile, vetice bez ini;
tako je to doba sveto, milostivo.
HORACIO
Sluao sam i ja i neto verujem.
Al' pogle, jutro u rujnom ogrtau
gazi po rosi tog visa istonog,
straarenje svoje prekinimo sad,
pa na moj savet daj da saoptimo
Hamletu mladom ta smo videli.
Jer, ivota mi moga, ovaj duh,
nem za nas, njemu progovorie.
Da l' pristajete da ga izvestimo?
To ljubav trai, a dunost nalae.
MARCELO
Uinimo, ja molim; a ve znam
gde emo jutros najlake ga nai.
(Odlaze.)
SCENA DRUGA
Sveana dvornica u zamku.
(Ulaze Kralj, Kraljica, Hamlet, Polonije, Laert,
Voltimand, Kornelije, lordovi i pratnja.)
KRALj
Mada je spomen na smrt dragog brata
Hamleta sve jo, te nam prilii
da su nam srca tugom pogruena,
a kraljevina cela da nam se
u jedno elo bola nabere ipak je razum prirodu tolko svlado
da s razlonom tugom mislimo i na nj,
al' ujedno se seamo i sebe.
Stog snahu nam negda, a sad kraljicu,
junake zemlje nae naslednicu ko s poraenom nekom radou,
s veselim jednim, jednim suznim okom,
s klicanjem na pratnji, sa pogrebnom pesmom
na svadbi, dele ravno slast i bol privenali smo za sebe. U tom
sluasmo vae bolje savete
koji nam u toj stvari behu dragi.
Za sve vam hvala. - Sada dolazi
to vi ve znate: mladi Fortinbras,
potcenjujui nau vrednost svu,
il' misle smru dragog brata nam
da raspad preti naoj dravi,
ohrabren snom o svojoj nadmonosti,
ne prestaje nam slati poruke
trae da mu se vrate zemlje sve

to otac njegov sa svim pravima

u korist hrabrog brata nam izgubi.
Tolko o njemu. - A sad o nama
i o ovom skupu. U ovom je stvar:
norvekom kralju, stricu Fortinbrasa
napisali smo pismo - on je slab
i bolan, jedva zna ta mu sinovac
namerava - da ga sprei da ne ide
ovako dalje; tim pre to vojska ta
popisuje se sva i dopunjava
od podanika njegovih. I mi
aljemo hitno vas, Kornelije,
i Voltimande, vas, ko nosioce
pozdrava ovog starom Norvegu,
ne dajui vam lino dalju vlast
za pregovore s kraljem no to krug
ve navedenih stavova doputa.
Zbogom. Nek urba revnost vam pohvali.
KORNELIJE I VOLTIMAND
Biemo revnosni u tome i svemu.
KRALj
Mi ne sumnjamo. Srdano vam zbogom!
(Voltimand i Kornelije izlaze.)
A sad, Laerte, ta je novo s vama?
Spomenuste mi neku molbu. Kakvu?
Vi ne moete s molbom pravednom
danskome kralju zalud zboriti.
ta bi, Laerte, mogo moliti
a da ti i bez molbe ne bih dao?
Glava sa srcem nije srodnija
nit ustima je ruka uslunija
no to je presto Danske ocu tvom.
ta si, Laerte, hteo?
LAERT
Gospodaru,
va dopust da se u Francusku vratim.
Otud sam u Dansku rado doao,
po dunosti, na vae krunisanje;
al' sad, priznajem, izvriv dunost tu,
elje mi i misli eznu za Francuskom.
Va milostiv dopust molim ponizno.
KRALj
Pristaje li otac? ta veli Polonije?
POLONIJE
Moj kralju, on mi sporu dozvolu
revnosnom pronjom otre; i najzad,
bezvoljnim pristankom elju mu potvrdih.
Dajte mu, molim, dozvolu, nek ide.
KRALj
Izberi, Laerte, as; vreme je tvoje,
pa to zna bolje ti ga iskoristi!
- A sad, sinove, sine, Hamlete...
HAMLET (za sebe)
Sinovac, ne sin, neprirodni oe.
KRALj
Zato ste uvek u tim oblacima?
HAMLET
Ne, kralju, ja sam odvie na suncu.
KRALjICA
Hamlete dobri, promeni mrani lik,

pa gledaj na kralja kao prijatelj.

Nemoj neprestano oborena oka
traiti dinog oca po praini.
Ti zna: opta stvar je, da sve ivo mre
kroz prirodu u venost prelaze.
HAMLET
Da, gospo; opta stvar.
KRALjICA
Pa kad je to,
to tebi tako udna izgleda?
HAMLET
Izgleda, gospo? Ne, nego ba jeste.
Ja ne znam ta to znai izgleda".
Ne prikazuju me, dobra majko, verno
ni moj ogrta crni, niti ova
uobiajena sveana crnina,
ni stegnutog daha vetrovit uzdisaj,
ne - nit u oku potoci od suza,
niti utuen izgled lica mog
sa svima nainima, oblicima tuge.
To sve, doista, samo izgleda,
jer sve bi to se moglo glumiti.
Al' u meni je neto izvan glume;
sve ovo je samo ruho, oprema tuge.
KRALj
Neno je to i pohvalno u vaoj
prirodi, Hamlete, to vi ocu svom
alosti ovaj odajete dug.
Al' morate znati da va otac svog
izgubi oca, ovaj, opet, svog;
i naslednik je duan neko vreme
po obavezi sinovljoj paziti
posmrtnu alost. Ali istrajati
tvrdoglavo u tuzi, to je put
bezbonog uporstva i nemuki bol.
To odaje volju to nebu prkosi,
i slabo srce i nestrpljiv duh,
i razum vrlo prost i neprosveen
jer kad se zna da neto biti mora,
da je obina, najprostija stvar,
to bismo to u prkosnom otporu
uzeli k srcu? To je greh spram neba,
greh spram prirode, greh spram pokojnika,
ludost za razum, ija stalna tema
smrt je otaca, i on opominje
od prvog lea do tog to danas mre:
To tako mora biti." Molim vas,
zbacite sa sebe taj neplodni jad
i smatrajte nas za oca. Jer neka
zapamti svet da prestolu ste naem
najblii vi, ne s manje ljubavi
no to najdrai otac obiluje
za sina, ja vas volim. to se tie
namere vae da se vratite
u Vitemberg na kole, tome bismo
protivni bili, pa vas molimo
pokorite se i ostanite ovde
u oka naeg nezi, milosti na prvi dvoranin, sinovac i na sin.
KRALjICA

Nemoj da tvoja mati, Hamlete,

zaludu moli; preklinjem te, ostaj
sa nama, nemoj ii u Vitemberg.
HAMLET
Sluau vas to bolje mogu, gospo.
KRALj
No, to je ve lep, prijatan odgovor.
Budite kao sami mi u Danskoj.
Hajdmo kraljice. Ovaj ljubazni,
nenametnuti pristanak Hamletov
veseli moje srce. U ast toga
sve zdravice to danas pije kralj
veliki top nek nosi u oblake;
neka se nebo na kraljev pir odziva
ponavljajui zemaljski grom. - Hajdmo.
(Svi odlaze, osim Hamleta.)
HAMLET
O da se to vrsto, prevrsto meso stopi,
u jednu rosu skopni, rastvori se!
Il' da Veni nije dao zakon svoj
protiv ubistva sebe! Boe! Boe!
to jadan, prazan, bljutav, beskoristan
izgleda meni sav rad ovog sveta!
Gada! O gada! Neoplevljen vrt
to je, gde korov, gde bilje otrovno
i runo sasvim je ovladalo njim.
Da dotle doe! Dva meseca tek
mrtav! Ni tolko. Ni dva! Pa jo takav
kralj to na ovog lii ko Apolon
na satira! Pa spram majke moje mio.
da ne bi dao vetri nebesni
da odve grubo dou joj do lica.
Nebo i zemljo! to moram da se seam!
A ona mu je bila odana,
ko da je glad joj rasla hranjenjem.
Pa ipak, tek mesec... Da mi je ne misliti
na to! - Slabosti, tvoje je ime ena! Tek kratak mesec, il' dok joj behu jo
cipele nove, u kojima je le
mog jadnog oca pratila, ko Nioba
u suzama - pa ona, ona, ta! O boe! Stoka bez razuma pa bi
alila due. - Ona se udaje
za strica mog, za brata oevog,
mom ocu slinog ko ja Herkulu!
Za jedan mesec! Pre no to je so
najvlanijih suza prestala da joj grize
oi crvene i bolne od trenja ona se udala! O najpodlije
urbe: sa takvom hitnjom juriti
u rodoskrvnu postelju! To nije,
i ne moe na dobro to izii.
Al' svisni, srce - moram utati!
(Ulaze Horacio, Marcelo i Bernardo.)
HORACIO
Pozdrav gospodstvu vaem!
HAMLET
Milo mi je
to vidim da ste dobro, Horacio ako se dobro seam?

HORACIO
Glavom on,
moj gospodaru - va bedni sluga vazda.
HAMLET
Ne pominjite re sluga; prijatelj
jedino je ime za mene i vas.
(Rukuju se.)
Otkud, Horacio, vi iz Vitemberga? Marcelo?
(Prui mu ruku.)
MARCELO
Dobri gospodaru moj?...
HAMLET
Vrlo mi je milo to vas vidim.
(Bernardu.)
Dobro
vee, gospodine.
(Pokloni se Bernardu.)
Al' zbilja, otkud vi
iz Vitemberga?
(Odvodi Horacija u stranu.)
HORACIO
Ko besposliari,
moj knee, dobri knee.
HAMLET
Ne bih vol'o
da neprijatelj va ovako kae;
a ni vi mi uvo ne vreajte tim,
prave ga jemcem vae sopstvene
svedodbe protiv samog sebe. Znam
da besposliar niste. Ali kakvog
posla imate vi u Elsinoru?
Nauiemo vas ae suiti
pre nego odete.
HORACIO
Ja sam, gospodaru,
doo da vidim pogreb vaeg oca.
HAMLET
Molim te, drue, ne rugaj mi se.
Doo si, mislim, na svadbu moje majke?
HORACIO
Zaista, knee, dolo je ubrzo.
HAMLET
tednja, Horacio! Na svadbeni su sto
hladni kolai s dae izneseni.
Voleo bih vie da sam se na nebu
s najgrim svojim dumaninom sreo
no to doiveh taj dan, Horacio!
Moj otac! Meni izgleda da vidim
svog oca.
HORACIO
A gde, gospodaru moj?
HAMLET
U mome umnom oku, Horacio.
HORACIO
Videh ga jednom: bee to divan kralj!
HAMLET
Bio je ovek: sve u svem uzevi,
slinoga vie neu videti.
HORACIO

Ja mislim da sam ga sino video.

HAMLET
Video? Koga?
HORACIO
Kralja, vaeg oca.
HAMLET
Kralja, mog oca?
HORACIO
Stiajte uenje
za tren; nek je samo uvo paljivo,
dok, uz gospode ove svedodbu,
otkrijem udo.
HAMLET
Govori, tako ti boga!
HORACIO
Dve noi ustopce ova su gospoda,
Marcelo i Bernardo, straarei,
u mrtvo, pusto doba ponoi
imali ovaj susret. Neki stvor
ko otac va, od glave do pete sav,
u oklopu se javljao pred njima;
sveanim korakom, tih i dostojanstven,
proao je kraj njih; triput je etao
pred uplaenim, zgranutim oima
njihovim, ne dalje no za skiptar svoj.
A oni, strahom skoro sleeni,
stojahu nemi ne oslovivi ga.
U poverenju stranom rekoe mi
to, te ja s njima straarih treu no.
I svaka im se potvrdila re.
Pojava doe, ko to rekoe,
u obliku istom i u isti as.
Znao sam vaeg oca; isti on,
ni ove ruke nisu slinije.
HAMLET
Ali gde je bio?
MARCELO
Na terasi, knee, gde smo straarili.
HAMLET
Jeste l' ga vi oslovili?
HORACIO
Jesam, knee;
al' odgovorit ne htede. No jednom
uini mi se da glavu podie
i krenu, ko da htede govoriti;
al' tad ba jutarnji peto kukureknu;
i na taj glas on hitro umae,
te nam se tako izgubi iz vida.
HAMLET
To je vrlo udno.
HORACIO
Kao to sam iv,
moj uvaeni knee, istina je.
I mislili smo, dunost nam nalae,
da vas o svemu tome obavestimo.
HAMLET
Jest, gospodo, jest. Ali, to me buni...
Jeste l' i noas na strai?
MARCELO I BERNARDO
Jesmo, knee.

HAMLET
U oklopu, velite?
MARCELO I BERNARDO
U oklopu, knee.
HAMLET
Od glave do pete?
MARCELO I BERNARDO
Od glave do pete, knee.
HAMLET
Onda mu lice niste videli?
HORACIO
O, jesmo, knee; vizir je podigo.
HAMLET
Je li izgledo namrten?
HORACIO
Neki izraz
ko vie bolan nego razgnevljen.
HAMLET
Bled ili rumen?
HORACIO
Ne, no vrlo bled.
HAMLET
I oi je upro u vas?
HORACIO
Vrlo vrsto.
HAMLET
Boleo bih da sam i ja bio tu.
HORACIO
To bi vas jako prenerazilo.
HAMLET
Vrlo mogue, vrlo. - Je l' dugo ostao?
HORACIO
Dok izbroji, ne odve brzo, sto.
MARCELO I BERNARDO
Due, due.
HORACIO
Kad sam ja ga gledo ne.
HAMLET
Brada mu bee proseda, zar ne?
HORACIO
Bee ko kad ga videh za ivota,
srebrnastomrka.
HAMLET
Ja hou da noas s vama straarim,
moda e se to opet pojaviti?
HORACIO
Svakako da hoe.
HAMLET
Ako se pojavi
u obliku mog plemenitog oca,
osloviu ga, ma kako rikno sam
i pozvo me da utim. Sve vas molim,
ako ste dosad taj privid tajili,
preutite ga neko vreme jo.
I ma ta da se desi dovee,
vi razumejte; al' o tom ni re!
Nagradiu vam ljubav. Zbogom, sad.
Na terasi izme jedanaest i dvanaest
posetiu vas.
SVI

Naa dunost vaoj

asti na slubi.
HAMLET
Ne, no vaa ljubav,
ko moja vama. Zbogom poli.
(Odlaze Horacio, Marcelo i Beriardo.)
Duh
Mog oca, u oklopu? Ne. Nije dobro sve.
Da podvala nije? to ve nije no!
Al' dotle, ti, duo, miruj. Zla e dela
otkriti se ma ih zemlja krila cela!
(Ode.)

SCENA TREA
Soba u Polonijevoj kui.
(Ulaze Laert i Ofelija.)
LAERT
Moj prtljag je ukrcan. Zbogom ostaj.
Pa, sestro, kad vetar bude povoljan,
il' prilika se prui - ne spavaj,
ve javi to o sebi.
OFELIJA
Sumnja zar?
LAERT
A to se tie Hamleta, njegova
udvaranja - to smatraj za modu,
za prohtev krvi, il' ko ljubiicu
u mlade dane proletnje prirode,
ranu ne stalnu, slatku al' ne trajnu,
miris, razonodu jednog trenutka,
al' nita vie.
OFELIJA
Ne vie, no to?
LAERT
Smatraj da nije vie. Jer iv ovek
ne raste samo rastom ili telom,
ve u tom spoljnom hramu iri se
i unutranja sluba razuma
i due. On te moda voli sad,
i nikakva mrlja ili la ne prlja
njegovu dobru volju. Ali se mora
bojati, kad mu odmeri veliinu,
da njegova volja nije njegova.
Jer on je ve roenja svoga rob.
On ne moe, kao neugledni ljudi,
da svoj izbor ima. Od izbora tog
zavisi snaga, bezbednost drave.
Zato je njegov izbor ogranien
pristankom ili glasom onog tela
kom je on glava. Pa kae l' da te voli,
ti budi mudra i veruj toliko
koliko zbog ranga ili mesta svog,
on delom, moe rei da zajemi,
a to je upravo optim glasom Danske.
Pa odmeri ta bi gubila tvoja ast,
ako mu s odvie vere slua re,

il' izgubi srce, ednosti otkrije blago

pred neobuzdanim navaljivanjima.
uvaj se, Ofelija, sestro draga, tog.
U pozadini ljubavi ostani,
van niana i opasnosti strasti.
Najtvra je deva raspikua ako__
lepotu svoju mesecu otkriva.
Ni vrlina nee kleveti izmai!
Proleni porod esto grize crv
pre otvorenih pupoljaka jo;
a u jutarnjoj rosi mladosti
zarazni je otrov najopasniji.
Zato znaj da nas strah najbolje titi.
a mladost e esto protiv sebe biti.
OFELIJA
uvau vrednost tog dobrog saveta
ko strau srca svog. Al', dobri brate,
nemoj, ko kakav bezboni svetenik,
trnovit put mi k nebu pokazivat,
dok sam ko drzak, nadut raspusnik
koraa cvetnom stazom zadovoljstva
a ne haje za svoju propoved.
LAERT
Za mene se ne boj. - Dugo se zadravam. Al' evo oca mog gde dolazi.
(Dolazi Polonije.)
Blagoslov dvostruk dvostruka je milost.
Srena kob mi prua oprotaj jo jedan.
POLONIJE
Zar jo ste tu, Laerte? Sramota! Hajd na brod!
Vetar na ramenu sedi jedru tvom.
ekaju te. S tobom blagoslov je moj!
Pa ovo malo saveta upii
u seanje. Ne daj misli jezika,
ni dela kakvoj misli nezgodnoj.
Druevan budi, al' nikada prost;
kad_prijatelja ima oprobana,
elinom alkom za srce ga vei;
al' stiskom ruke ne ulji svoj dlan
sa svakim novim, utokljunim drugom.
Kloni se kavge; al' doe li ba,
dranjem uli protivniku strah.
Svima sluh pokloni, retkima svoj glas.
Primi sud od svakog, a za se uvaj svoj.
Kolko kesa daje, bogato se nosi,
al' ne ko kico - lepo, ne areno,
jer odelo esto odaje oveka.
Oni u Francuskoj iz drutva najvieg
imaju za to ukus najbolji.
Nit budi dunik, nit poverilac;
dug esto gubi i sebe i druga,
a zajam tupi otricu tedljivosti.
Al' prvo: budi veran sebi sam,
i onda e doi, ko za danom no,
da nee biti krivac nikome.
Zbogom. Moj blagoslov nek zaini sve.
LAERT
Najsmernije se pratam, oe moj.
POLONIJE
Vreme zove; sluge ekaju te Hajd!

LAERT
Zbogom, Ofelija! I dobro upamti
to sam ti reko.
OFELIJA
To je zakljuano
u seanje moje, a ti nosi klju!
LAERT
Zbogom!
(Odlazi.)
POLONIJE
A ta ti je reko, Ofelija?
OFELIJA
Oprostite, neto to se odnosi
na kneza Hamleta.
POLONIJE
Dobro se setio!
Rekoe mi da je u poslednje vreme
zakazivao s tobom tajne sastanke,
a ti si bila vrlo slobodna
i izdana sa sastancima tim.
Ako je tako - ko to sam nauo
ko opomenu - moram da ti kaem:
ti sve jasno ne razume jo,
ko to mojoj keri, a tvojoj asti lii.
ta je me vama? Kai pravo sve.
OFELIJA
Oe, u poslednje vreme mi je on
mnoge znake svoje naklonosti dao.
POLONIJE
Naklonosti! Pih-a! Govori ko stvor
nezreo i neuk u krugu opasnom.
A veruje u te znake", kako kae?
OFELIJA
Ja ne znam, oe, ta bih mislila.
POLONIJE
Pouiu te. Znaj: ludo si dete,
kad za gotov novac prima znake te
koji nisu zlato. Ceni sebe vie,
il' - jadnu frazu da ne prekinem darivae me nevinacetom.
OFELIJA
On me, oe, asnim nainom saleto.
Ljubavlju.
POLONE
Reci, to je zbilja nain.
Produi, produi.
OFELIJA
I govor je svoj
potvrdio svima svetim zakletvama.
POLONIJE
Ah! Zamke, da se ljuke hvataju!
Znam, kad_krv uzavri, kako izdano
zakletve srce zajmi jeziku.
Taj plamen, keri, svetli, al' ne zagreva,
u obeanju samom se ugasi;
ne smatraj ga vatrom.
Od sada malo tedljivija budi
sa devojakim svojim prisustvom.
Za drutvo svoje veu cenu trai
no to je poziv na sastanak. to se

Hamleta tie, veruj mu toliko

da je on mladi, da u irem krugu
sme da se kree no to moe ti.
Ukratko, keri, ne veruj zakletvama.
To su posrednice, ali ne one boje
kakvu odelo njino pokazuje,
ve sprovodnice molbi neistih;
miriu na zavete svoje, pobone,
da tim to bolje obmanu. Ukupno,
isto i jasno, nemoj da od sada
nijedan dokon trenutak sramoti
u askanju sa knezom Hamletom.
Pazi se, ja ti zapovedam. Idi.
OFELIJA
Sluau vas, oe.
(Odlaze.)

SCENA ETVRTA
Terasa.
(Ulaze Hamlet, Horacio i Marcelo.)
HAMLET
Vazduh ljuto grize. Hladno je veoma.
HORACIO
Otar mraz, sve see.
HAMLET
Kolko je asova?
HORACIO
Mislim nije pono jo.
MARCELO
Ne, izbilo je.
HORACIO
Zbilja? Nisam uo. Onda je ve blizu
as kad se obino pojavljuje Duh.
(Zvuk truba i top iza scene.)
ta ovo znai, knee?
HAMLET
Noas Kralj
ne spava, enlui i zdravice dri,
a besna igra tutnji, kovitla se;
pa kad on au rajnskog vina srui,
bubnjevi i trube na sve strane tad
rastrete trijumf njegove zdravice.
HORACIO
Je l' to obiaj?
HAMLET
Da, odista, jeste.
Al' kako ja shvatam, mada sam roen tu
i odrastao s time, taj obiaj
bolje da se gazi nego to se pazi.
Te pijanke, to glavu tekom prave,
na ruan glas nas kod naroda drugih
s Istoka na Zapad iznesoe. Nas
pijancima zovu i nadimak svinje
pridevaju nam imenu. I to
ma kako znatnim naim podvizima
oduzima slave i jezgro i sr.

Tako se esto deava da ljudi

zbog prirodine kakve pogreke
na roenju (za to ne mogu oiti krivi
jer ovek svoje ne bira poreklo)
suvikom kakve bitne sklonosti
to rui dolme i tvrave uma,
il' navikom nekom koja kvari oblik
ponaanja lepog - da ti ljudi, velim,
nosei peat jedne mane tek,
to im priroda il' zvezda sree da ma inae njine vrline bile sve
iste ko milost, u broju tolikom
kolko ih ovek moe imati prezreni budu od javnog miljenja
zbog one jedne pogreke. Dram zla
sve plemenito bie ponizi
do sopstvene sramote.
(Dolazi Duh:)
HORACIO
Gledajte, knee, evo dolazi!
HAMLET
Svi aneli, svi sveti, u pomo!
Bio rajska dua il' pakleni vrag,
nosio zrak neba ili oganj pakla,
bile ti namere zle il' milostive,
ti mi se javlja u tako udnom liku
da hou da te oslovim. Ja te zovem:
Hamlete, kralju, oe, knee danski,
odazovi se! Nemoj da svisnem s neznanja,
no reci, to tvoje posveene moti,
uvane u grobu, cepaju pokrov svoj?
to kosturnica tvoja, u kojoj te
videsmo mirno pogrebena, sad
otvara teke mramor-eljusti
izbacuju te opet van? O, to,
ti, mrtvi leu, u oklopu sav,
na meseev izae opet sjaj
stravinom ine no, a nama, bojim
igrakama tako grozno cepa svest
mislima naoj dui nedomanim?
Zato? I emu? ta da radimo?
(Duh daje znak Hamletu.)
HORACIO
Daje vam znak da poete za njim.
Ko da vam neto eli da saopti
nasamo.
MARCELO
Gledajte, kako ljubazno
na neko dalje mesto vas poziva.
Al' nemojte ii s njim.
HORACIO
Nikako ne!
HAMLET
Nee da govori. Treba, dakle, poi.
HORACIO
Nemojte, knee!
HAMLET
to? to bih se bojo?
Svoj ivot vie od igle ne cenim;
a ta mi dui moe uiniti,

kad je i ona besmrtna ko on?

Opet me zove. Poi u za njim.
HORACIO
Al' ako vas, knee, na vodu namami,
il' na vrh one strane stene to se
nad podnojem svojim nagla u more pa uzme na se kakav straan lik
to vas vlasti uma moe liiti
i u ludilo odvesti? - Razmislite:
samo to mesto, bez iega vie,
slikama uasa puni svaku svest
kad tolko lakata dole pogleda
u more, pa ga uje kako bui.
HAMLET
Jednako mi mae. Evo me za tobom!
MARCELO
Ne smete ii, knee!
HAMLET
Sebi ruke!
HORACIO
Al' posluajte. Vi ne smete ii.
HAMLET
To moja sudba vie, inei
ilicu svaku ovog tela vrstom
kao miii lava nemejskog.
(Duh daje znak.)
Zove me stalno. - Pustite, gospodo!
(Otima se iz njihovih ruku.)
Neba mi, u duh u pretvoriti svakog
ko me zadrava! - Dalje, kaem. - Napred!
Ja idem s tobom!
(Duh i Hamlet odlaze.)
HORACIO
Strahovito ga mata zanosi.
MARCELO
Za njim! Ne smemo ga sada sluati.
HORACIO
Hajdemo za njim. Na to e to izii?
MARCELO
Neto je trulo u dravi Danskoj.
HORACIO
Nek je nebo vodi!
MARCELO
Hajdemo za njim.
(Odlaze.)

SCENA PETA
Zabaeniji deo terase.
(Ulaze Duh i Hamlet.)
HAMLET
Kuda me vodi? Govori. Neu dalje.
DUH
uj me.
HAMLET
Hou.
DUH

Tu je skoro ve moj as
kad moram da se vratim u sumporni
oganj muenja.
HAMLET
Avaj, jadni due!
DUH
Nemoj da me ali, no ozbiljnu panju
pokloni onom to ti sad otkrivam.
HAMLET
Govori, ja sam duan sluati.
DUH
Kad uje, bie duan svetiti.
HAMLET
A ta to?
DUH
Ja sam oca tvog duh,
osuen da neko vreme nou lutam,
a danju u ognju gladujem i ednim,
dok gresi to poinih za ivota
oiste se, izgore. I da nisam spreen
priati tajne moje tamnice,
prie bi ove i najmanja re
razorila um ti, smrzla mladu krv,
uinila bi da ti oka dva
iskoe iz svojih duplja kao zvezde
iz svojih sfera; ona bi ti kose
zaglaene digla svaku za se vlas,
ko bodlje morskog jea, kad je ljut.
Ali to se adsko otkrovenje ne sme
kazati uvu od mesa i krvi.
uj, uj, o, uj! Ako si ikada
voleo svog dragog oca...
HAMLET
O, moj Boe!
DUH
Osveti njegovo podlo, neprirodno ubistvo.
HAMLET
Ubistvo?
DUH
Da, podlo ubistvo,
jer svako je takvo i sa manje greha;
ali je ovo od svih najgnusnije,
najudnije, najmanje prirodno.
HAMLET
Pohitaj da ga saznam, da na krilima
brzim ko miso il' ljubavne elje
osveti svojoj pojuriti mogu.
DUH
Vidim da si voljan za to. A bio bi
tei od gustog korova to mirno
na obalama Lete truli kad se
pokrenuo ne bi. uj me, Hamlete!
Razglasili su da me u vrtu
ujela zmija na spavanju. Tako
celo je mnjenje Danske prevareno
o smrti mojoj izmiljenom priom.
Al' znaj, moj vrli sine, zmija ta
to oca tvoga ubi, nosi sad
njegovu krunu.
HAMLET

O, moja proroka duo!

Moj stric?
DUH
Da, ta preljubna, rodoskrvna zver,
maijom uma, darima izdajstva o proklet bio um i dar to zna
zavesti tako! - zadobi za sramnu
pohotu svoju volju kraljice
moje, to se tako estitom injae.
O, Hamlete, kakav to tek bee pad!
Od mene, to je ljubljah tako verno
ko kad joj dadoh zakletvu na venanju,
spasti na jednog bednika iji su
prirodni dari nitavni spram mojih!
Al' ko to vrlina zavesti se nee,
ma s rajskim likom udvaro joj se blud
tako, ma s anelom svetim spojena,
pohota se siti odra nebeskog
i na ubritu e derati. Al' tiho!
Oseam kanda ve jutarnji zrak.
Biu kratak. Dok sam ja spavo u vrtu,
kao i obino svako poslepodne,
tvoj stric se dounjo u taj zgodan as,
bez odbrane kad sam, sa boicom soka
velebilja kletog, i u zavijutke
uva mog sasu rastvor gubavi
otrovnog dejstva na oveju krv,
to brzo, ko iva, proe kroz kanale
i prirodne hodnike naeg tela,
te nenadnom snagom, ko maja u mleku,
istu i tenu progrua nam krv.
Tako je bilo s mojom. I napreac
guba me pokri gnusnim krastama
po celom telu, ko ubogog Lazara.
Tako sam rukom bratovljevom, u snu,
lien ivota, krune, kraljice,
u cvetu svojih greha istrgnut,
bez pripreme, priea, pomazanja,
bez obrauna na strani poslat sud,
sa svima svojim gresima na glavi.
Uasno, grozno! O, najgroznije!
Pa ako u tebi ima srca jo,
ne dopusti, nemoj dati da kraljevska
postelja Danske bude leite
za blud i sramno rodoskrvnjenje.
Ali ma kako vrio taj in,
ne prljaj due nit u duhu smiljaj
togod protiv svoje majke. Pusti nebu
i onom trnju to joj je u grudima
neka je titi i bode. Sad, zbogom!
Svitac ve javlja da je jutro blizu,
njegov hladni sjaj ve poinje da bledi.
O, zbogom, zbogom, zbogom! Pamti me!
(Nestane.)
HAMLET
O, sve ete neba! Zemljo! I ta jo?
Da li i pako pozvati? O gada!
O vi, miii, ne klonite sad
no podrite me vrsto, uspravno!
Da te pamtim! O da, jadni due moj!

Dok pamenja bude u toj smetenoj

lobanji, ja u seati se! Da!
S pamenja table zbrisau sve sitne
zapise lude, sve izreke knjike,
sve oblike, sve utiske prole,
to mladost i posmatranje upisa.
I samo tvoj e zavet iveti
u knjizi i u svesci mozga mog,
nepomean sa niim stvarima;
da neba mi! O, eno najpaklenija!
O nasmejani, proklet nitkove!
Pribeleke moje! - Treba da zapiem
da se neko moe smejati, i smejat,
i opet biti zlikovac; jer znam
da takvog moe biti bar u Danskoj!
(Pie.)
No, strie, tu ste! A sad datoj mi naredbi.
Ona je: Zbogom, zbogom! Pamti me!"
Ja sam se na to zakleo.
MARCELO I HORACIO (iza scene)
Knee, knee!
MARCELO (iza scene)
Knee Hamlete!
HORACIO (iza scene)
Neka ga nebo uva!
HAMLET
Da Bog da!
HORACIO
Oj-hoj! oj-hoj, knee!
HAMLET
Hej-hoj, hej-hoj, derane! Ptico, hodi.
(Ulaze Horacio i Marcelo.)
MARCELO
Kako ste, plemeniti knee?
HORACIO
ta je, knee?
HAMLET
O, izvanredno!
HORACIO
Priajte nam, knee.
HAMLET
Ne; jer vi biste sve to otkrili.
HORACIO
Neba mi, ne bih, knee.
MARCELO
Ni ja, knee.
HAMLET
ta kaete sad? Bi l' ikad ljudska dua
to pomislila? - Ali, utaete?
HORACIO I MARCELO
Da, tako mi neba, gospodaru moj.
HAMLET
U Danskoj nema takvoga nitkova
to ne bi bio preispoljna hulja.
HORACIO
Nije morao duh iz groba doi,
da nam to kae.
HAMLET
Ima pravo, da.
Zato, bez daljeg okolienja, mislim

rukovat nam se valja, i razii;

vi kud vas poso i elja uputi jer svaki ima elju, poso svoj,
ma kakav bilo - a ja, jadan, eto,
ja idem da se bogu pomolim.
HORACIO
Da udnih rei, knee, zbunjenih!
HAMLET
Od srca alim vreaju li vas;
vere mi, od srca.
HORACIO
Uvrede nema, knee.
HAMLET
Svetog mi Patrika, Horacio, ima
uvrede, te kakve! A ovo privienje,
mogu vam rei, to je estit duh.
to se pak tie elje da saznate
ta je me nama, nju vi savladajte
kako umete. A sad, prijatelji
dobri, jer vi ste moji prijatelji,
i uenjaci, i vojnici, hajde,
usliite mi jednu malu molbu.
HORACIO
Kakvu to, knee? Hoemo.
HAMLET
Da nikad
ne odate ovo to noas videste.
HORACIO I MARCELO
Neemo, knee.
HAMLET
Da, al' zakun'te se.
HORACIO
Vere mi, knee, neu.
MARCELO
Ni ja ne,
tako mi vere, knee.
HAMLET
Na moj ma.
MARCELO
Ve smo se, knee, zakleli.
HAMLET
Al' zbiljski.
Na moj ma, ozbiljno sad.
DUH (iz dubine)
Zakunite se!
HAMLET
Ha, drue! Tako veli? Tu li si,
ti verni stari? Priite. ujete l'
lupea tog u podrumu? Pristajte,
zakunite se.
HORACIO
Kaite zakletvu.
HAMLET
Da ne priate nikad o tom to ste
videli - na ma se zakunite.
DUH (iz dubine)
Zakunite se!
HAMLET
Hic et ubique! Promenimo mesto.
Ovamo, gospodo.

I na moj ma poloite, svoje ruke;

da ne priate nikad o tom ta ste
videli, na moj ma se zaklinjete.
DUH(ozdo)
Zakunite se!
HAMLET
Ti dobro kae, stara krtico,
zar tako brzo zemljom rije ti,
odlini rove! Jo jednom, drugovi,
pomaknimo se.
HORACIO
Dana mi i noi,
ovo je tako udno, neobino!
HAMLET
I pozdrav'te ga kao neobino.
Ima mnogo stvari na nebu i zemlji
o kojima vaa mudrost i ne sanja,
moj Horacio. Ali hodite, amo,
ko pre, i tako vam vinji pomogao!
Zakunite se: da nikad neete,
ma kako udno ponao se ja jer moda u za shodno nai kad
da uzmem na se dranje udaka da nikad, takvog videi me tad,
neete, s rukama skrtenim ovako,
il' glave svoje ovakvim klimanjem,
il' bilo kakvom frazom podozrivom,
kao: dobro, dobro, znamo", il' mogli bi,
kad bismo hteli", il' kad bismo hteli
priati", ili, ima ih koji bi,
kada bi smeli", ili takvim slinim
nagovetenjima dvosmislenim rei
da vi o meni znate makar ta da to uinit neete, tako vam
u najveoj bedi vinja milost bila!
Zakunite se!
DUH (ispod zemlje)
Zakunite se!
HAMLET
Mir,
nespokojni due!
(Zaklinju se.)
Tako, gospodo.
svom ljubavlju se preporuujem,
pa ako jedan ovakav siromah,
ko Hamlet, moe dati izraza
ljubavi ili prijateljstva za vas,
to, ako bog da, nee manjkati.
Hajdmo unutra zajedno. Ali molim:
uvek prst na usta! Ovo vreme je
izalo iz zgloba. O prokletstvo, sram,
to sam roen da ga ja popravljam sam!
Hajdmo, hodite, vratimo se skupa.
(Odlaze.)
DRUGI IN

SCENA PRVA

Soba u Polonijevoj kui.

(Ulaze Polonije i Rejnaldo.)
POLONIJE
Podaj mu ovaj novac, pismo to,
Rejnaldo.
REJNALDO
Hou, gospodaru moj.
POLONIJE
Uinili biste, Rejnaldo, vrlo mudro
da se, pre nego to ga posetite,
o vladanju mu raspitate vi.
REJNALDO
Tu nameru sam imao, gospodaru.
POLONIJE
No dobro, vrlo dobro. Pazite,
saznajte prvo za Dance u Parizu,
koji su, gde su, i ime se bave,
u kakvom drutvu, sa koliko troka;
pa kad doznate pitanjima tim
da znaju mog sina, saznaete vie
no neposrednim pitanjima, ako se
pravite da ga znate izdaleka;
na primer: Znam mu oca, prijatelje,
i neto malo o njemu." ujete l',
Rejnaldo?
REJNALDO
Da, da, tako, vrlo dobro.
POLONIJE
Donekle samo", al' rec'te: Ne dobro.
Al' ako je onaj o kome mislim, to je
raspikua s tim i takvim porocima";
pa izmislite ta hoete za nj,
samo ne ba tako runo, to bi ga
beastiti moglo - uvajte se tog,
ve, tako, pogreke obinije, lake,
to su ve poznati pratioci svake
mladosti, slobode.
REJNALDO
Kartanje, na primer.
POLONIJE
Da, il' pijanke, svae, dvoboji,
pa cure - dotle moete jo ii.
REJNALDO
Tim bih mu ast uprljo, gospodine.
POLONIJE
Ne; pokuda moe biti ublaena.
Ne iznos'te druge optube na njega,
ne rec'te odan je razvratnosti sav,
to ne mislim. Ali doapnite greke
njegove umeno, kako bi liile
na pege slobode, na neobuzdanost
i izliv jednog duha vatrenog,
na divljinu krvi pripitomljene
to obino mladost obuzima.
REJNALDO
Ali.
dobri gospodaru...
POLONIJE
to da ini to?

REJNALDO
Da, gospodaru, hteo bih da znam.
POLONIJE
Dobro, gospodine, evo vam moj plan:
ta dosetka e, nadam se, uspeti,
te mrljice sinu iznosei mom,
kao pri radu kad se to zaprlja,
videete da e onaj kog pitate ako je ikad u gresima tim
naao kriva mladia o kom je re sloiti se s vama, to je posigurno,
reima, na primer: Dobri gospodine",
il' prijatelju", ili gospodaru",
po obiaju ve i nainu
u zemlji toj, kod ljudi...
REJNALDO
Vrlo dobro.
POLONIJE
I onda, gospodine, ako radi to ta sam hteo rei? - Ako radi to svetog mi, htedoh neto kazati...
Gde ono stadoh?
REJNALDO
Rekoste: on e se
sloiti sa mnom reima: Gospodine..."
POLONIJE
Ah, da, imate pravo. Sloie se s
vama i potvrdie: Znam tog gospodina.
Videh ga jue, ili onomad,
tada i tad, s tim i time, i zaista,
igro je karte, pretero u piu,
pri loptanju se pobio"; il', moda:
Videh ga kad ue u tu javnu kuu.
Videlicet u burdelj", i tako dalje.
Sad vidite, obmane mamac va
upeca ovog arana istine.
I tako mi ljudi daljnovidi, umni,
okoliei il' idui stranputicom,
obilazei - pravac naemo.
Tako e, po mojoj pouci, savetu,
saznati kako vlada mi se sin.
Razumete? Je li?
REJNALDO
Razumem, gospodaru.
POLONIJE
Nek vas bog uvek titi! Zbogom poli.
REJNALDO
Dobri gospodaru moj!
POLONIJE
I motrite
sami navike mu.
REJNALDO
Hou, gospodaru.
POLONIJE
I neka marljivo ui muziku.
REJNALDO
Dobro, gospodaru.
POLONIJE
Sad, srean vam put!
(Rejnaldo odlazi. Ulazi Ofelija.)

POLONIJE
Ofelija, kako si? ta ima novo?
OFELIJA
Oh, oe; ja sam tako preplaena!
POLONIJE
A zato, za ime boje?
OFELIJA
Ah, oe moj,
u svojoj sam sobi sedela ijui,
kad u prsniku knez Hamlet, raskopan,
bez kape na glavi, s prljavim arapama,
nepodvezanim, palim do lanaka
ko okovi, i kao koulja mu bled,
a koleno mu kuca o koleno,
i s jednim tako tunim pogledom
ko da iz pakla pobee da pria
o uasima - doe preda me.
POLONIJE
Od ljubavi spram tebe posto lud!
OFELIJA
Ja ne znam, oe, al' se bojim toga.
POLONIJE
Pa ta je rekao?
OFELIJA
On me uhvati
za ruku, i tako vrsto drae,
pa zatim stuknu za du jedne ruke,
a drugom rukom preko ela pree,
i tako mi se unese u lice
ko da ga crta. Dugo je osto tako.
Najzad zatrese malo moju ruku,
i triput glavom klimnu gore-dole.
Uzdahnu tako tuno i duboko
ko da mu uzdah rui celu grau
i odnosi ceo ivot. I najposle
bez rei mi pusti ruku, pa sa glavom
ko okrenutom preko ramena
izgledao je da je bez oiju
naao put svoj - jer iz kue ode
ne glede oima, dok je sve do kraja
na mene njihov upirao sjaj.
POLONIJE
Hajd, poi sa mnom. Ja u nai
kralja. Ludilo pravo ljubavi je to,
to sebe samu prodire estinom
i vodi volju oajnome delu,
ko ma koja druga ispod neba strast
to mui nau prirodu. ao mi da mu nisi skoro rekla kakvu re
oporiju?
OFELIJA
Nisam, oe; ali sam,
po zapovesti vaoj, odbila
njegova pisma i uskratila mu
da bude kraj mene.
POLONIJE
Zbog toga je lud.
alim to nisam s vie panje, suda
posmatrao ga. Miljah da se titra
i da te eli upropastiti.

Prokleta da je obazrivost ta;

neba mi, to je znak starosti ve
kad se u miljenju prebacimo svom,
ko to je opta crta mlaeg sveta
nesmotrenost. Hajdmo sad kralju.
On to mora znati. Jer, ako se krije,
vie e biti za njih patnje zle
no mrnje spram nas, kad kaemo sve.
Hajdemo.
(Odlaze.)

SCENA DRUGA
Dvorana u zamku.
(Trube. Ulaze Kralj, Kraljica, Rozenkranc, Gildenstern i pratioci.)
KRALj
Dobro nam doli, dragi Rozenkrane,
i Gildensterne. Pored elje sve
da vas vidimo, na hitan poziv je
izazvan nudom da nam posluite.
Neto ste, valjda, uli o promeni
na Hamletu - nazovite tako to jer ni unutranji ovek, niti spoljni,
ne lie vie na ono to bee.
ta e drugo biti do oeva smrt
to ga je tako mnogo odstranilo
od samog sebe - ja ne mogu znati.
I zato molim vas obojicu,
od detinjstva ranog to ste rasli s njim,
i to mu znate i mladost i ud,
da ostanete na naem dvoru tu
za neko vreme; da ga drutvom svojim
razonodite; i da, po prilici,
koliko katkad moete nazreti,
saznate da l' ga neto nepoznato
toliko mui; to bismo, kad saznamo,
imali moi i da izleimo.
KRALjICA
Gospodo dobra, on je mnogo prio
o vama; i ja verujem da nema
dva oveka iva kojima bi on
odaniji bio. Ako je po volji
da pokaete tolko ljubaznosti
i dobre volje da za neko vreme
asove svoje sa nama troite,
u korist i za uspeh naih nada poseta vaa dobie zahvalnost
to seanju jednog kralja dolikuje.
ROZENKRANC
Obadva vaa velianstva mogu,
vladarskom svojom vlau nad nama,
izloiti svoje previsoke elje
pre naredbom kakvom nego molbom tom.
GILDENSTERN
Obojica se mi pokoravamo;
zalaui se za to potpuno,
pred vae noge slubu stavljaju

da slobodno raspolaete njom.

KRALj
Hvala, Rozenkrane, i dobri Gildensterne.
KRALjICA
Hvala, Gildensterne, i dobri Rozenkrane.
I molim vas da odmah posetite
mog odve mnogo promenjenog sina.
Nek neko od vas poe i odvede
gospodu ovu do Hamleta sad.
GILDENSTERN
Nek nebo da da nae prisustvo
i rad korisni i dragi mu budu!
KRALjICA
Tako je. Amin!
(Odlaze Rozenkranc, Gildenstern i nekoliko pratilaca.
Ulazi Polonije.)
POLONIJE
Moj dobri kralju, nai poslanici
iz Norveke su stigli veselo.
KRALj
Vazda si bio otac dobrih vesti.
POLONIJE
Zar nisam, kralju? Ja vas uveravam
da dunost svoju, ko i duu, dajem
mom bogu i mom milostivom kralju.
Pa mislim - ili ovaj mozak moj
ne lovi vie tragom mudrosti
onako dobro kao to je pre da sam pronao, mislim, pravi razlog
i Hamletovom ludilu.
KRALj
O priaj,
govori o tom, to elim da znam.
POLONIJE
Pustite najpre poslanike; moje
novosti bie gozbi poslastica.
KRALj
Sam im ast ukai, i uvedi njih.
(Polonije izlazi.)
Gertruda draga, sad mi kae on
da je pronaao i uzrok i izvor
rastrojenosti celoj sina tvog.
KRALjICA
Sumnjam da je nao drugi, sem
glavnoga: smrt oevu i na prenagljeni brak.
KRALj
Dobro, to emo ispitati ve.
(Vraa se Polonije sa Voltimandom i Kornelijem.)
Dobro nam doli, dobri prijatelji.
No, Voltimande, ta nam donosite
od naeg brata, kralja norvekog?
VOLTIMAND
Najlepe vraa pozdrave i elje.
Na prvu re nau, poslo je da sprei
sinovca svoga vojne pripreme,
za koje mu se inilo da behu
protiv Poljaka; al' bolje razgledav,
on zbilja vide da su protiv nas.
Rastuen tim to bolest njegova,
starost i nemo behu obmanute

na takav nain, on posla naredbu

Fortinbrasu, koji se pokori,
bi ukoren od kralja, i najzad
zakle se pred stricem da nikad vie nee
kuati rat na vae velianstvo.
Kralj stari na to, prepun radosti,
est mu hiljada kruna godinje
dade s odobrenjem da vojsku dignutu
povede, kao i pre, na Poljake,
i s molbom, ovde izloenom ve,
(Predaje Kralju list.)
Da dopustite da slobodno proe
kroz vae zemlje na taj podvig svoj,
sa uslovima za propust, sigurnost
takvim ko to su predvieni tu.
KRALj
To nam se veoma svia. Kad budemo
na dokolici veoj, itaemo,
razmotriti i odgovoriti,
i misliti na ovaj posao.
Vama, meutim, hvala za sav trud.
Odmorite se. Veeras emo skupa
na ast. U zaviaj dobro ste nam doli!
(Izlaze Voltimand i Kornelije.).
POLONIJE
Ovaj je poso dobro okonan. Moj gospodaru - gospo - da izlaem
ta znai biti vladar, ta je dunost,
to je dan dan, vreme - vreme, a no - no,
znailo bi trait vreme, dan i no.
Stoga, zato to je kratkoa sr znanja,
a opirnost spoljni nakit i udovi,
biu kratak. Va je plemeniti sin
lud; ja velim lud je, jer pravo ludilo
odrediti, to bi bilo nita drugo
do biti lud! - Al' dosta o tome.
KRALjICA
Vie o stvari, a s manje vetine!
POLONIJE
Kunem se, gospo, da se ne sluim
ba nikada vetinom. On je lud,
to je istina; istina, to je teta;
a teta to je ovo istina.
Fraza je luda, al' - srean joj put!
Jer neu da se vetinom posluim.
Pretpostavimo, dakle, da je lud.
Ostaje onda da naemo uzrok
tog efekta, il' bolje rei uzrok
tog defekta, jer ovaj defektni efekat
ima svoj uzrok. Pa pronaimo ga.
A pronalazak je ovo. Razmislite.
Ja imam ker - imam je dok je moja i ona mi je u poslunosti
i po dunosti, pazite, dala ovo.
Sad sluajte i zakljuite.
(ita.)
Idolu moje due, nebesnoj i najdivnijoj
Ofeliji."
To je rava fraza, prosta fraza;
najdivnijoj" je prost izraz. Al' ujte

evo ovo:
(ita.)
Ove redove njenim belim, vanrednim
nedrima, itd."
KRALjICA
Je li to Hamlet uputio njoj?
POLONIJE
ekajte malo, gospo, biu taan.
(ita.)
Sumnjaj da l' su zbilja sjajne zvezde ove;
sumnjaj da li sunce zna putanju svoju;
sumnjaj da li la se istinom ne zove;
ali u ljubav-ne posumnjaj moju..."
O, draga Ofelija, ja sam nevet u brojanju ^
slogova, ne umem meriti svoje uzdisaje, ali da te
mnogo volim, o vrlo mnogo! - veruj mi. Zbogom!
Tvoj za navek, najmilija gospoice, dok je ova
maina njegova, Hamlet."
Posluna ki mi pokazala to.
I uima je mojim poverila,
tavie, svaku molbu njegovu:
kako je dola, gde, u koji as.
KRALj
A kako je ona primila tu ljubav?
POLONIJE
Za ta me smatrate?
KRALj
Za potena, asna
oveka.
POLONIJE
To bih vam rado ba dokazo.
Ali ta biste pomislili vi,
videi tu vrelu ljubav u poletu,
- a ja sam, priznajem, video je pre
no to mi ki je odade; - ta biste
mislili vi, ta njeno velianstvo
kraljica draga, to je ovde sad,
da sam izigravao kutiju za pisma,
ili srcu dao mig, il' gluv i nem
posmatrao tu ljubav tupim pogledom?
ta biste mislili? - Ne, ja pravce preoh
na delo, i rekoh mladoj gospoici:
Knez Hamlet je kraljevi, i on je
van tvojih sfera. To ne moe biti."
Ja je pouih da sastanke s njim
izbegava, da mu ne prima glasnike
ni poklone. Kad je primila pouku,
saveti su moji urodili plodom.
A on, odbijen - da ukratko svrim pade u tugu, pa u post, a otud
u nesanicu, pa zatim u nemo,
potom u rastrojstvo, i sa padom tim,
u ludilo u kome besni sad;
a mi ga zato svi oplakujemo.
KRALj
Mislite to je?
KRALjICA
Da, to moe biti;
i to vrlo lako.
POLONIJE

Da li se desilo,
volo bih da ujem, da vam ikad ja
odluno rekoh to je tako", pa se,
pokazalo ipak da je drukije?
KRALj
Koliko znam, nije.
POLONIJE
Ako je drukije,
oduzmite ovo ovoj... Ako bi me
okolnosti samo navele na trag,
istinu u nai, pa ma ona bila
u sreditu same zemlje sakrivena.
KRALj
Kako bismo mogli dalje tragati?
POLONIJE
Vi znate da on eta, katkada,
oko etiri sata ovde, u predvorju.
KRALjICA
On zaista tako radi.
POLONIJE
U to doba
pustiu jednom k njemu svoju ker,
vi budite sa mnom iza zastora;
pazite na susret: ako je ne voli,
i nije zbog toga siao s uma, nek nisam vie savetnik drave,
ve nek se bavim plugom i konjarstvom.
KRALj
Da pokuamo.
KRALjICA
Ali pogledajte
kako tuan jadnik itajui ide.
POLONIJE
Sklon'te se, molim vas. Oboje se sklonite.
Ja u ga odmah osloviti.
(Izlaze Kralj, Kraljica i pratioci. Ulazi Hamlet, itajui.)
Dozvol'te,
moj dobri knee Hamlete. Kako je?
HAMLET
Dobro, hvala bogu.
POLONIJE
Poznajete li me, knee?
HAMLET
O, sasvim, sasvim dobro. Vi ste ribar.
POLONIJE
Nisam, knee.
HAMLET
Onda bih voleo
da ste tako poten.
POLONIJE
Poten, gospodaru?
HAMLET
Da. gospodine. Biti poten, kakav je danas svet, znai biti odabran izmeu deset hiljada.
POLONIJE
To je sasvim tano, gospodaru.
HAMLET
Jer ako sunce izlee crve u lipsalom psu, ono, taj
bog to ljubi strvinu"... Imate li vi ker?
POLONIJE

Imam, knee.
HAMLET
Nemojte je putati da eta po suncu. Zaee je blagoslov, ali ne onako kako bi vaa ki mogla zaeti. Prijatelju, pripazite na to!
POLONIJE (za sebe)
ta velite na to? Sve oko moje keri. Pa ipak me u
poetku nije poznao. Ree mi da sam ribar. Daleko je zastranio, daleko! Dodue, u svojoj mladosti i ja sam
mnogo patio od ljubavi, gotovo isto tako. Da ga opet
oslovim. - ta to itate, gospodaru?
HAMLET
Rei, rei, rei.
POLONIJE
O emu je rasprava, knee?
HAMLET
Izme koga?
POLONIJE
Mislim na sadrinu koju itate, knee.
HAMLET
Klevete, gospodine. Jer ovaj podrugljivi lupe kae
ovde da stari ljudi imaju sede brade; da im je lice smeurano; da im oi lue gustu smolu i pekmez od ljiva;
da obiluju nedostatkom razuma i da su im bedra vrlo
slaba; sve tako neke stvari, gospodine, za koje drim da
nije poteno tako ih ispisivati, iako inae najjae i
najdublje verujem u njih. Jer, i vi biste sami, gospodine,
bili stari koliko i ja kad biste, kao rak, mogli natrake ii.
POLONIJE (za sebe)
Iako je to ludilo, ipak ima u njemu metode. - Hoete li da izaete iz tog vazduha, knee?
HAMLET
U moj grob?
POLONIJE
Odista, to bi znailo izii iz vazduha. (Za sebe.)
Kako su mu po neki odgovori zgodni! Ludilo esto sreno pogodi i ono to pamet i zdrav razum ne mogu uspeno da savladaju. Hou da ga ostavim; i odmah u izmisliti put i nain za sastanak izmeu njega i moje keri.
- Moj uvaeni knee, najponiznije u uzeti od vas
oprotaj.
HAMLET
Vi, gospodine, ne moete uzeti od mene nita to
vam ja ne bih dragovoljno ustupio - osim ivot moj, osim ivot moj, osim ivot moj.
POLONIJE
Ostan'te mi zdravo, gospodaru.
HAMLET
Te dosadne, matore budale!
(Ulaze Rozenkranc i Gildenstern.)
POLONIJE
Vi traite kneza Hamleta? On je tu.
ROZENKRANC (Poloniju)
Bog vam pomogao, gospodine.
(Polonije izlazi.)
GILDENSTERN
Moj potovani knee!
ROZENKRANC
Moj najmiliji gospodaru!

HAMLET
Moji odlini, dobri prijatelji! Kako si ti, Gildensterne? Ah, Rozenkrane? Dobri moji momci, kako ste
vas dvojica?
ROZENKRANC
Kao obina deca ove zemlje.
GILDENSTERN
Sreni smo utoliko, ukoliko nas srea ne pritiskuje. Na Fortuninoj kapi mi nismo ba kianka.
HAMLET
Ni onovi na njenim cipelama?
ROZENKRANC
Ni to, knee.
HAMLET
Onda vi ivite negde oko njenog struka, u sredini
njenih milosti, kako bi se reklo.
GILDENSTERN
Zaista, knee, mi smo joj vrlo prisni prijatelji.
HAMLET
Vi poznajete tajne udove sreine? Da, tako je; ona je
bludnica. - ta ima novo?
ROZENKRANC
Nita, gospodaru, osim to da je svet postao poten.
HAMLET
Onda je blizu Strani sud. Ali, vae novosti nisu
istinite. Dopustite mi da vas izblie zapitam: ta
ste vi to, dobri moji prijatelji, zgreili srei kad
vas je poslala ovamo u tamnicu?
GILDENSTERN
U tamnicu, knee?
HAMLET
Danska je tamnica.
ROZENKRANC
Onda je i ceo svet tamnica.
HAMLET
Te jo kakva; sa mnogim pregradama, elijama i apsanama; a Danska je jedna od najgorih.
ROZENKRANC
Mi to ne bismo rekli, gospodaru.
HAMLET
No, onda za vas nije. Jer nita nije ni dobro ni zlo,
nego ga takvim ini nae uverenje. Meni je tamnica.
ROZENKRANC
To je stoga to je takvom prave vae tenje. Danska
je suvie tesna za va duh.
HAMLET
Ah, Boe moj; ja bih se mogao zatvoriti u orahovu
ljusku, pa se ipak smatrati kraljem beskrajnog prostora, samo kad ne bih imao runih snova.
GILDENSTERN
Ti snovi su u stvari ambicije. Jer svaki onaj to
ima ambicija nije nita drugo do senka jednog sna.
HAMLET
I san je samo senka.
ROZENKRANC
To je istina; i ja drim da je ambicija tako lakog i
vazduastog bia, da je ona samo senka senke.
HAMLET
Onda su nai prosjaci tela, a nai monarsi i heroji sa njihovom naduvanom slavom prosjake senke. - Ho-

emo li u dvor? Jer, vere mi, ja ne umem da mudrujem.

ROZENKRANC I GILDENSTERN
Mi emo vas pratiti.
HAMLET
To nipoto! Ja neu da vas ubrajam u svoje ostale
sluge. Jer, da vam govorim kao poten ovek, moji su
pratioci do zla boga ravi. Ali kaite otvoreno i kao
stari prijatelji, ta radite u Elsinoru?
ROZENKRANC
Doli smo da vas posetimo, knee; nikakvim drugim
poslom.
HAMLET
Kakav sam prosjak, ja sam siromaan i samom zahvalnou. Ali ja vam zahvaljujem; a sigurno je, dragi prijatelji, da je skupo platiti i jedan novi za moju zahvalnost. Da nisu poslali po vas? Jeste li vi ovde po sopstvenoj pobudi? Je li to dragovoljna poseta? Hajde, budite iskreni i poteni prema meni. Ho, hajde. Dakle?
Kaite!
GILDENSTERN
ta da kaemo, gospodaru?
HAMLET
to god hoete, ali samo pravo. Po vas su poslali.
U vaim oima je nekakva vrsta priznanja, ali vae
oseanje stida nema dovoljno umenosti da ga preobrazi. Znam, vas su pozvali dobri kralj i kraljica.
ROZENKRANC
A radi ega, knee?
HAMLET
To treba vi meni da kaete. Ali ja vas zaklinjem
pravom naeg drugovanja, slogom nae mladosti, obavezom nae vazda ouvane ljubavi i svim to je jo dragocenije i to bi vam kakav reitiji govornik mogao staviti na srce: budite prema meni iskreni i otvoreni.
Jesu li vas pozvali, ili nisu?
ROZENKRANC (odvojeno, Gildensternu)
ta vi kaete?
HAMLET (za sebe)
Tako? Onda u motriti na vas. - Ako me volite, nemojte se ustruavati.
GILDENSTERN
Pozvali su nas, knee.
HAMLET
Ja u vam kazati zato. Tako u ja pre pogoditi no
to mi vi odate, i vaa vernost kralju i kraljici nee
se ni za dlaku promeniti. Ja sam odskora (ne znam ni
sam zato!) izgubio svu svoju veselost, zapustio sve
svoje navike, i, uistinu, moje raspoloenje je tako alosno, da mi ova divna graevina, zemlja, lii na kakav
pust morski greben; ovo sjajno nebo, vazduh i - pogledajte - taj lepi, ilemeniti i nad nama raskriljeni svod,
taj velianstveni krov ukraen zlatnom vatrom - ah,
sve mi to lii na runo, kuno smetlite isparenja!
- Kakvo je remek-delo ovek! Kako je plemenit umom!
Kako neogranien po sposobnostima! Kako je u obliku
i pokretu skladan i celishodan! Kako je izrazom slian anelu! Kako po razumu nalii na boga - ukras sveta, uzor svega ivota! - Pa ipak, ta je za mene ta
kvintesencija praine? ovek mi se ne mili; ne, pa
ni ena, mada mi izgleda da biste svojim osmehom ele-

li da potvrdite to.
ROZENKRANC
Tako to nisam mislio, gospodaru.
HAMLET
Pa zato ste se onda nasmejali, kada sam rekao:
ovek mi se ne mili."?
ROZENKRANC
Mislio sam, knee, ako vam se ovek ne mili kako
e se glumci kod vas mravo provesti. Proli smo ih
na drumu; oni dolaze ovamo da vam ponude svoje usluge.
HAMLET
Onaj to igra kralja dobro mi je doao; njegovo velianstvo e dobiti svoj danak od mene; vitez-lutalica
e upotrebiti svoj ma i svoj tit; ljubavnik nee zalud uzdisati; udljivac e na miru svriti svoju ulogu;
lakrdija e nasmejati one ija se plua lako golicaju; a junakinja e slobodno izraziti misli, pa ma zbog
toga hramali stihovi. - Koji su to glumci?
ROZENKRANC
Oni koje ste vi obino veoma voleli: tragiari iz
grada.
HAMLET
Otkuda to da oni putuju? Kad bi ostalr u gradu, bolje bi bilo i za njihov glas i za njihovu korist.
ROZENKRANC
Mislim da je njihovo putovanje dolo zbog poslednjih novotarija.
HAMLET
Imaju li isti ugled kao kad sam ja bio u gradu?
Imaju li jo onoliku posetu?
ROZENKRANC
Ne, doista nemaju.
HAMLET
Kako to? Da nisu zarali?
ROZENKRANC
Ne; njihov trud jo odrava svoj uobiajeni korak.
Ali vam se, gospodaru, nakotilo nekakve deurlije, malih goludravaca, koji se deru iz svega glasa, i zato im
se nemilosrdno pljeska: oni su sad u modi i ti su sad toliko zagrajali po prostim pozornicama - kako ih oni
zovu - da su mnogi to nose rapire uplaeni od guijih pera, i ne smeju da se pojave tamo.
HAMLET
Kako! Jesu li ti glumci takozvana kraljeva deca"?
Ko ih izdrava? Kako su plaeni? Hoe li produiti
svoje zanimanje samo dotle dok im se glas ne olinja?
Zar nee rei nekad, docnije, kad i sami postanu putujui glumci (a to je vrlo verovatno, ako nemaju boljih
sredstava za izdravanje), da im pisci ine nepravdu
gonei ih da viu na svoju roenu budunost?
ROZENKRANC
Bogami, bilo je mnogo posla na obe strane, a narod
nije smatrao za greh da ih napujda na kavgu. Jedno vreme
se nije moglo zaraditi na pozorinom komadu, ako se
zbog toga pisac i glumac nisu poupali za kose.
HAMLET
Je li moguno?
GILDENSTERN
O, bilo je dosta polupanih glava.
HAMLET

Odnose li deca pobedu?

ROZENKRANC
Da, ona, knee, odnose pobedu, i Herkula i njegov teret s njim.
HAMLET
To nije nita udnovato. Jer moj stric je kralj Danske, pa oni to su se na njega kreveljili dok je moj otac
bio iv, daju sada dvadeset, trideset, etrdeset, pedeset, sto dukata za jednu njegovu sliku u minijaturi. Trista mu muka, ima u tome neto to je nad prirodom, ako
bi filozofija mogla pronai ta je to.
(Fanfare i trube iza scene.) ,
GILDENSTERN
To su glumci.
HAMLET
Gospodo, dobro mi doli u Elsinor. (Klanja im se.)
Pruite mi ruke. Ljubaznost i parade obino su znaci
lepog doeka: dopustite mi da se prema vama ponaam
na ovaj nain (Uzima ih za ruke.) jer bih se inae bojao
da bi moj doek glumaca (a ja hou da ih doekam s najveom spoljnom ljubaznou, to vam unapred kaem) mogao izgledati lepe nego to sam doekao vas. Dobro
mi doli: ali moj ika-otac i moja strina-majka prevarili su se.
GILDENSTERN
U emu, dragi knee?
HAMLET
Ja sam lud samo kad duva severozapadni vetar; kad
duva jug, ja razlikujem sokola od aplje.
(Ulazi Polonije.)
POLONIJE
Klanjam se, gospodo!
HAMLET
ujte, Gildensterne - i vi takoe - na svako uvo jedan prislukiva - ovo veliko sisane, koje vidite
pred sobom, jo nije izalo iz svojih pelena.
ROZENKRANC
Moda je on ponovo uao u njih; jer kae se da je star
ovek po drugi put dete.
HAMLET
Proriem da dolazi da me izvesti o glumcima; pazite. - Imate pravo, gospodine: to je bilo u ponedeljak
ujutru, zaista toga dana...
POLONIJE
Gospodaru, imam da vam saoptim novosti.
HAMLET
Gospodaru, imam da vam saoptim novosti. Kada j<
Roscijus bio u Rimu glumac...
POLONIJE
Prispeli su glumci, gospodaru.
HAMLET
Tra-ta-ta!
POLONIJE
Na moju ast...
HAMLET
Svaki glumac doe na magarcu svom."
POLONIJE
To su najbolji glumci na svetu, za tragediju, komediju, istorijsku igru, pastirsko-aljivu, istorijsko-pastoralnu, tragino-istorijsku, tragino-komino-isto-

rijsko-pastoralnu, za dramu sa jedinstvom mesta i dramu bez jedinstva. Seneka nije za njih odvie ozbiljan,
ni Plaut odve veseo; u strogom pridravanju teksta,
ili u slobodnom prikazu - oni su jedinstveni.
HAMLET
O, Jeftaju, sudijo Izrailja, kakvo si blago imao!
POLONIJE
Kakvo je blago imao on, knee?
HAMLET
Lepu ker, i nita vie,
koju je MNOGO voleo.
POLONIJE (za sebe)
Sve o mojoj keri.
HAMLET
Nemam li pravo, stari Jeftaju?
POLONIJE
Ako mene zovete Jeftajem, knee, ja zaista imam
ker koju mnogo volim.
HAMLET
Zaista, to nije logika konsekvenca.
POLONIJE
A ta je ovde logika konsekvenca, knee?
HAMLET
ta? Kako sudba ree,
BOG to zna,
a zatim, vi znate.
Sve se stee
kao - stvar ve verovatna...
Prva strofa pobone pesme kazae vam vie, jer,
pogledajte, ovi mi ulaze u re.
(Ulazi etiri-pet glumaca.)
HAMLET
Dobro ste mi doli, gospodo; dobro doli svi. Milo mi je to vidim da si dobro. Dobro mi doli, dobri prijatelji. - O, moj stari prijatelju! Tvoje lice je
obradatilo otkad sam te poslednji put video; da nisi
doao da mi posadi bradu, u Danskoj? - ta, moja mlada gospoica i gospa! Gospe mi, vi ste za jednu potpeticu blie nebu no kad sam vas poslednji put video.
Moliemo boga da va glas ne bude izlizan kao kakav
zlatnik izvan opticaja. - Gospodo, vi ste mi dobrodoli. - Odmah emo se, kao francuski sokolari, zaleteti na sve to primetimo. Da ujemo odmah kakvu deklamaciju. No, dajte nam jedan primer svoga talenta;
dete kakav strastan govor.
PRVI GLUMAC
Koji govor, knee?
HAMLET
Jednom sam te sluao, kad si recitovao jedan govor
- ali on se nije nikad davao na sceni, ili ako jeste, ne
vie od jedanput. Jer se komad, seam se, nije dopao gomili. To je bio kavijar za prost svet. Ali, bio je to kako sam ja shvatio i kako su shvatili drugi, iji je sud
u ovakvim stvarima jai nego moj - jedan izvrstan komad, dobro rasporeen u scene, napisan s isto toliko
oseanja mere koliko i vetine. Seam se da je,neko
rekao sako u stihovima nema dovoljnog-zaina da naine ,
predmet ukusnim, niti u reenicama ima takve sadrine da bi pisac mogao biti optuen za izvetaenost;

ali je delo nazvao potenim, zdravim koliko prijatnim, i beskrajno vie lepim no nakinurenim. Jedan
govor sam u njemu naroito voleo. To je Enejina pria
Didoni; a naroito onaj deo gde on govori o Prijamovoj
pogibijn. Pa ako vam je ostala u seanju, ponite onim
stihom - ekajte, ekajte Opaki Pirus kao hirkanska zver"...
Nije tako - poinje sa Pirusom:
Opaki Pirus sa orujem crnim,
mranim ko smer mu, i nalik na no,
kad u kobnom konju leae sakriven,
svoj crni, strani premazao je lik,
stranijim znakom: od glave do pete
crven i uasan, sav iaran krvlju
otaca, majki, keri i sinova;
umazan sav, spaljenim ulicama,
to bacaju svetlost svirepu i kletu
na ubistvo kralja, u gnevu i ognju
i usirenom sav oblepljen krvlju,
s oima ko alem, taj pakleni Pir
staroga trai Prijama..."
Sad produite.
POLONIJE
Tako mi boga, knee, dobro izgovoreno, dobrim naglaskom i s dobrim razumevanjem.
PRVI GLUMAC
Nae ga
u borbi s kratkim maem protiv Grka;
nepokoran, stari ispade mu ma
iz ruke, i kako pade, tako osta;
u neravnom boju nasrnu
Pir na Prijama; on besno zamahnu,
i bespomoni starac stropota se
na sam zvuk i vetar od zamaha tog.
A mrtva Troja ko da oseti
taj udar, kad se s vrhom u poaru
do temelja srui uz uasan lom
to zarobi uvo Pirovo. Jer, gle!
Njegov ma iznad mlenobele glave
asnoga Prijama ko da zasta zrakom.
Tako, kao tiran na slici, nemaran
spram volje svoje i spram smera svog;
ne uiniv nita, stajao je Pir.
Al' ko to esto vidimo pred buru
tiinu neba, i oblake stale,
i umuknuli huk vetra, i zemlju
kao smrt mirnu, dok naglo strani grom
ne rascepi nebo - tako za poivkom
osvetom kivnom bi obuzet Pir.
Kiklopa ekii nikad nisu pali
na Marsov oklop iskovan za otpor
s kajanja manje no Pirov krvav ma
na Prijama to pade.
Dole sa Sreom, dole s bludnicom!
Svi bogovi u optem skupu svom,
oduzmite joj mo i s njenog toka
polomte spice, slomte naplatke,
a glavine joj niz nebeski breg
skotrljajte dole u pakao sam!"
POLONIJE

To je odve dugako.
HAMLET
Pa poslaemo berberinu zajedno s vaom bradom. Molim te, nastavi. On je za kakvu lakrdiju ili masnu
priu; inae spava. Nastavi; ded Hekubu.
PRVI GLUMAC
Al' oh, ko vide kraljicu u velu..."
HAMLET
Kraljicu u velu"?
POLONIJE
Da, to je dobro. Kraljicu u velu" vrlo je dobro.
PRVI GLUMAC
Gde bosa tri ulicama svima,
pretei ognju potocima suza:
krpa joj na glavi, gde je kruna bila;
mesto odela, oko iscrpenih,
suvih bedara jedno ebe samo
zgrabljeno usred uzbune u urbi.
Ko bi to vido, jezikom otrovnim
proglasio bi izdajstvo Fortune.
Ah, da je sami bogovi videe,
kad spazi Pira kako zlobno igra,
sekui maem udove njenog mua,
njena bi vriska, to se prolomi,
vatrene oi neba orosila,
i (ako se smrtne stvari tiu njih)
u bogovima digla saaljenje!"
POLONIJE
Pogledajte, zar on nije promenio boju lica, i zar mu
nisu suze u oima! Molim te, prestani.
HAMLET
Dobro je; zamoliu te da mi uskoro izgovori i ostatak. - Dobri gospodine, hoete li se postarati da glumci budu dobro smeteni? ujte, gledaete da se s njima
lepo postupa, jer su oni ogledalo i letopis svoga vremena. Bolje je da posle smrti dobijete rav epitaf nego
da oni, dok ste ivi, ire rav glas o vama.
POLONIJE
Gospodaru, postupiu s njima kao to zasluuju.
HAMLET
Sto mu muka, ovee: mnogo bolje. Postupaj sa svakim
kao to zasluuje, pa ko e ostati neizbijen? Postupajte s njima prema svojoj sopstvenoj asti i svom dostojanstvu; pa to oni manje zasluuju, tim e vie zasluga imati vaa plemenitost. - Odvedite ih unutra.
POLONIJE
Hajdete, gospodo.
HAMLET
Poite za njim, prijatelji. Sutra emo uti jedan
komad.
(Odlazi Polonije sa svima glumcima, osim prvog.)
uj me, stari prijatelju. Umete li vi da odigrate Ubistvo Goncaga?
PRVI GLUMAC
Umemo, knee.
HAMLET
To emo imati sutra navee. Da li biste, po nudi,
mogli nauiti jedan govor, od jedno dvanaest ili esnaest stihova, koje bih ja napisao i umetnuo unutra?
Hoete li?

PRVI GLUMAC
Hoemo, knee.
HAMLET
Vrlo dobro. Idite za onim gospodinom, i gledajte da
mu se ne rugate. (Prvi glumac odlazi. Rozenkrancu i
Gildensternu.) - Moji dobri prijatelji, opratam se s
vama do veeri. Dobro ste mi doli u Elsinor.
ROZENKRANC
Moj dobri knee!
HAMLET
Da, neka vas Gospod titi.
(Rozenkranc i Gildenstern izlaze.)
Sad sam sam.
O, kakav podlac, niski rob sam ja!
Nije li strano, da taj glumac tu
u jednoj pesmi, jednom snu o strasti
matom svojom moe da prisili duu
da od njenog dejstva prebledi mu lik,
u oku budu suze, licem strah,
jecanje u glasu, i dranje sve
s njegovom matom da doe u sklad?
A sve nizata? Za Hekubu! ta je
Hekuba njemu, ili on Hekubi,
da plae za njom! ta bi radio
taj, da ima povod, pobude za bol
ko ja?
Potopio bi scenu suzama,
jezivom rei cepo svetu sluh,
da kriv poludi, nevin da pobledi,
neposveen se zbuni, i da ula
samoga sluha i vida se zgroze.
Aja?
Glup, maloduan nitkov amujem
ko sanjalo, i tup za roenu stvar;
nita ne znam rei - ni za kralja toga,
na ije blago i ivot dragocen
pakleni jedan zloin je izvren.
Jesam li ja straljivac? Ko me zove
nitkovom? Ko me po temenu lupa?
upa mi bradu - duva mi u lice?
Za nos me vue? U grlo mi la
do plua gura? Ko to ini?
Ha!
Krsta mi, ja bih podneo to sve.
Jer mora da sam golubije jetre,
i nemam u, da uvredu zagora;
il' inae, bih nagojio bio
sve nebeske vrane ovog roba strvlju!
O, krvavi i bludni nitkove!
Besavesni, pohotni, neprirodni!
Izdajnika huljo! Osveto!
Ah, kakav sam magarac! Jest hrabro"
da ja ubijenog, dragog oca sin,
nebom i paklom na osvetu gonjen,
moram, ko kurva, da srcu olakam
reima, pa sam dao se u psovke,
ko prava rita, ko sudopera.
Gadim se na to, pfuj!
Na posao, moja misli! - Sluao sam
da krivci, gledaju kakvu predstavu,

vetinom samom glume behu tolko

potreseni do srca, da bi odmah
priznali javno svoja nedela.
Ubistvo, iako nema jezika,
progovori organom udnijim.
Prirediu da glumci igraju
neto to lii ubistvu oca mog
pred mojim stricem. Ja u paziti
na njegov pogled, prozirat do sri.
Trgne l' se samo, znau ve svoj put!
Duh koji videh moda je neastiv,
a avo moe na sebe uzeti
dopadljiv oblik; tavie i moda,
zbog slabosti mi i sumornosti a on na takve ima silnu mo na zlo me vodi, da me upropasti.
Ja hou da imam stvarnije razloge
no ovaj. Gluma zamku nek mi dadne,
u koju e savest kraljeva da padne.
(Odlazi.)
TREI IN

SCENA PRVA
Soba u zamku.
(Ulaze Kralj, Kraljica, Polonije, Ofelija, Rozenkranc i Gildenstern.)
KRALj
Zar ne moete okolinim putem
izmamiti mu re to je pometen,
to sve svoje mirne dane mui grubo
tim nemirnim ludilom opasnim?
ROZENKRANC
Priznaje da se osea rastrojen;
al' zato, to nee nikako da kae.
GILDENSTERN
Niti nam daje da ga ispitamo;
ve ludilom se vetim zaklanja
kad god bismo hteli da ga navedemo
na kakvo priznanje o pravome stanju.
KRALjICA
Je li vas lepo primio?
ROZENKRANC
Ko plemi.
GILDENSTERN
Ali iiak zato vrlo usiljeno.
ROZENKRANC
Sklon pitanjima, al' vrlo tvrd
u odgovoru na naa pitanja.
KRALjICA
Da l' ste ga kakvom zabavom kuali?
ROZENKRANC
Desilo se tako da smo neke glumce
prestigli na putu; priasmo o njima;
i tad se kao obradovo bee,
to uje o njima. Ti su ljudi oko dvora,
i, ini mi se, dobili su nalog
da dovee pred njim predstavljaju.

POLONIJE
Jeste.
I molio me da i vas pozovem,
da vidite i ujete tu stvar.
KRALj
Od sveg srca. Vrlo mi je milo,
to ujem da je tome naklonjen.
Gospodo dobra, podstaknite ga vi
i dalje na sklonost spram zabava tih.
ROZENKRANC
Hoemo, gospodaru.
(Rozenkranc i Gildenstern izlaze.)
KRALj
Draga Gertruda, ostavi nas i ti.
Pozvali smo tajno Hamleta ovamo,
da se, kao tobo, susretne sluajno
sa Ofelijom.
Njen otac i ja, uhode po pravu,
biemo tu da glede nevieni
moemo jasno suditi i znati
po susretu im, po ponaanju
njegovom, je li to ljubavni bol.
il' ne, zbog ega pati.
KRALjICA
Posluau.
A to se vas tie, Ofelija, elim
da vaa lepota bude sreni povod
Hamletovog ludila; jer tad
imala bih nade da e vam vrline
vratiti ga opet na redovni put,
a na ast i vama i njemu.
OFELIJA
Ja to
i sama, gospo, elela bih rado.
(Izlazi Kraljica.)
POLONIJE
Ofelija, proetaj ovuda;
a vas, velianstvo, molim: sklonimo se.
(Ofeliji.)
Evo, itaj ovu knjigu, ta prividna
pobonost nek ti opravda samou. Zbog toga smo esto za ukor; jer to je
ve i suvie poznato, da licem
na molitvu spremnim, izrazom pobonim,
poeerimo i samog avola.
KRALj (za sebe)
To je i suvie istinito, vaj!
Kako divno iba savest moju sad
ovaj ukor. Obraz jedne bludnice,
ulepan to je vetinom mazanja,
runiji nije ispod maske svoje
no moje delo pod arenom rei.
O, terete teki!
POLONIJE
ujem ga, dolazi; sklonimo se, kralju.
(Kralj i Polonije odlaze.)
HAMLET
Biti il' ne biti? - pitanje je sad.
Je l' lepe u dui trpeti
prake i strele sudbe obesne,

ili na oruje protiv mora beda

dii se, i borbom uiniti im kraj?
Umreti - spavati - nita vie - reci,
da spavanjem se svri srca bol
i hiljada ivotnih potresa
i naslednih mesu, eto to je cilj
i predano mu tei ti. Umreti,
spavati - spavati - moda sanjati!
Da, tu je vor! Jer u tom spavanju
smrtnom kakvi bi snovi mogli doi,
kad ivota ovo klupe odmotamo?
Tu moramo stati; to je obzir taj
to bedi naoj produava vek!
Jer ko bi podno svetske ibe, ruge,
nepravde silnih i zlostave gordih,
bol prezrene nam ljubavi, nasilja,
i obest vlasti, ponienja koja
od nevrednih trpi strpljiva zasluga kad sam sebi moe slobodu da da
i golim noiem? Ko bi vukao
tovar, pod umorom ivota stenjui
i znojei se da strah
ne buni od neeg po smrti, do tajne
zemlje, s ijih mea jo nijedan putnik
vratio se nije? To nam volju zbuni,
i ini da rae podnosimo zla
koja su tu ve nego da letimo
onima drugim, nepoznatim jo?
Tako svest straljivce pravi od svih nas;
i tako prirodnoj boji odluke
bledilo misli da boleljiv lik,
te preduzea velika i smela
otuda krivo okrenu svoj tok
i gube ime dela. - Ali, mir! Lepa Ofelija! - Vilo, molitvama
pomeni sve mi grehe!
OFELIJA
Knee moj!
Davno vas ne videh! Kako ste?
HAMLET
Pokorno hvala; dobro, dobro, dobro.
OFELIJA
Ja imam, knee, vaih poklona,
i davno eljah ve da vam ih vratim.
Primite ih sada molim vas.
HAMLET
Ne, ne;
ja vam nisam nikad nita dao.
OFELIJA
Knee, vi dobro znate to da jeste,
i to sa tako nenim reima,
da spomeni behu dragoceniji.
Bez mirisa sad su - uzmite ih natrag
jer plemenitoj dui bogat dar,
bez ljubavi pruen - nitavna je stvar.
Evo, knee!
HAMLET
Ha, ha! Jeste li vi poteni?
OFELIJA
Knee!

HAMLET
Jeste li lepi?
OFELIJA
ta vae gospodstvo misli?
HAMLET
Da, ako ste poteni i lepi, vae potenje ne bi
trebalo da dopusti vaoj lepoti da se drui s njim.
OFELIJA
Zar moe, knee, lepota imati boljeg drutva od
potenja?
HAMLET
Da, naravno. Jer e mo lepote pre pretvoriti potenje, od onog to jeste, u podvodaicu, nego to e
snaga potenja preobraziti lepotu u neto slino njemu. To je nekada bio paradoks; ali je sada dokazano. - Ja
sam vas nekad voleo.
OFELIJA
Zaista, knee, vi ste uinili da vam poverujem.
HAMLET
Niste mi trebali verovati. Vrlina se ne moe tako
nrimiti na naem starom deblu da mu oduzme sav zadah.
- Ja vas nisam voleo.
OFELIJA
Tim sam gore prevarena.
HAMLET
Idi u manastir! Zato da raa grenike? - Ja
sam prilino poten; pa ipak bih sebe mogao optuiti
za takve stvari da bi bolje bilo da me mati nikada nije
rodila. Ja sam vrlo ohol, osvetoljubiv, slavoljubiv, sa
vie grehova to ekaju na moj mig no to imam misli
da ih njima odenem, ili mate da im dam oblik, ili
vremena da ih izvedem. ta e ovakva stvorenja, kao
to sam ja, da se unjaju izmeu zemlje i neba? Svi smo
mi ovejani nitkovi - svi! Ne veruj nijednom od nas. Idi
pravo u manastir! - Gde vam je otac?
OFELIJA
Kod kue, gospodaru.
HAMLET
Zatvarajte vrata za njim, da nigde ne bi mogao igrati
budalu, sem kod svoje kue. Zbogom!
OFELIJA
O, milostivo nebo, pomozi mu!
HAMLET
Ako se uda, dau ti ovu kletvu za svadbeni dar: Budi nevina kao led, ista kao sneg - nee izmai kletvi. - Idi u manastir, idi! Zbogom! - Ali ako ba hoe da se uda, poi za budalu. Jer pametni ljudi znaju
vrlo dobro kakva udovita pravite vi od njih. U manastir! Idi, i to brzo. Zbogom!
OFELIJA
Iscelite ga, vi nebeske sile!
HAMLET
Sluao sam o vaoj navici da se maete. Bog vam je
dao jedno lice, a vi sebi pravite drugo: vi skakuete, vi
se uvijate, vi apuete; izdevate imena bojim stvarima iz lakomislenosti, a pravite se da je iz neznanja.
Idite! Dosta mi je. Poludeo sam zbog toga. Ja kaem,
neemo vie imati svatova. Oni to su se uzeli ivee, sem jednoga. Ostali e ostati kako su. U manastir,
idite!

(Odlazi.)
OFELIJA
O, kakav divan tu posrnu duh!
To bistro oko dvora, vojske ma,
ta re i jezik mudrosti i znanja,
a cvet i nada lepe drave,
vaspitanja primer, ogledalo mode,
oima svima i uzor i cilj sve je to sada razoreno, sve!
A ja, najbednija i najnesrenija
od sviju ena, to sam pila med
zanosne pesme zaveta mu svih sad gledam divni, kraljevski taj um
ko razdeena zvona promukao,
a nesravnjenu, cvetnu mladost tu
u ludilu svelu. I ja, bedna, vaj!
Posle prolih nada, gledam sav jad taj!
(Vraaju se Kralj i Polonije.)
KRALj
Ljubav! Nisu takva oseanja ta;
a govor mu, mada pomalo bez veze,
ne lii na ludost. U njegovoj dui
ima neto nad im seta njegova
sedi i lee; i ja verujem
da bi se iz toga opasnost izlegla.
Da to spreim, brzo odluih i reih
evo ovo: On e u Englesku, hitno,
da nenaplaeni danak na potrai.
Moda e more i predeli strani,
i arenilo utisaka moi
iz njegovog srca isterati tb
to se uvuklo u njega, o emu
mislei stalno mui mozak svoj,
i to ga goni da bude van sebe.
ta mislite vi o tome?
POLONIJE
Bie dobro.
Ali ipak drim da izvor, poetak
njegove tuge nije nita drugo
do prezrena ljubav. - Kako je, Ofelija?
Ne mora priati ta ti je knez Hamlet
govorio: mi smo uli sami sve. Kralju, inite to vam drago. ali ako
drite za zgodno, nek kraljica, mati
njegova, posle predstave i sama
navali da njojzi poveri svoj bol.
Nek bude sasvim otvorena s njim;
a ja u se, ako dopustite, skriti,
tako da ujem razgovor njin.
Ako ga ona ne prozre, tada ga
u Englesku alj'te, ili ga zatvor'te
gde vaa mudrost za najbolje nae.
KRALj
Neka tako bude. Kad je plemi luda,
na ludilo treba motriti mu svuda.
(Odlaze.)

SCENA DRUGA

Velika dvornica u zamku.

(Ulaze Hamlet i nekoliko glumaca.)
HAMLET
Molim vas, izgovorite taj govor onako kako sam vam
ja pokazao, da vam gotovo klizi sa jezika. Ali ako budete vakali, kao to ine mnogi vai glumci, onda e
mi to biti isto tako prijatno kao da sam optinskom
doboaru dao da govori moje stihove. Pa nemojte suvie ni testerisati vazduh rukama, ovako; nego budite u
svemu umereni. Jer i u samoj bujici, buri, ili, da tako
kaem, vihoru strasti. morate imati i pokazati mere,
koja e to ublaiti. O, kako me vrea do dna due, kad
ujem kakvog pleatog, razbaruenog klipana kako u
dronjke cepa neku strast, da bi probijao ui najjevtinijoj publici u pozoritu, koja nije ni za ta drugo
nego za nerazumljive pantomime ili za galamu. Voleo
bih da iibam takvoga dripca koji eli da prevazie
i samog Tergamanta; takav je dripac nadirodio Iroda. Molim vas, izbegavajte to.
PRVI GLUMAC
Ja jamim za to vaoj svetlosti.
HAMLET
Ali ne budite ni suvie krotki, ve neka vas ui
vae roeno oseanje mere: udesite radnju prema rei,
a re prema radnji, i naroito se starajte da nikada ne
prekoraite granice prirode. Jer svaka takva preteranost promai cilj glume, iji je zadatak, u poetku i
sad, bio i jeste, da bude, tako rei, ogledalo prirode: da
vrlini pokae njeno sopstveno lice, poroku njegovu
roenu sliku, a samom sadanjem pokolenju i biu sveta njegov oblik i otisak. Sad, ako se u tome pretera,
ili ne dotera, neznalice e se moda smejati, ali e
pametnima biti vrlo muno. A sud ovih, ako dopustite,
mora pretegnuti itavo pozorite prvih. O, gledao
sam igru nekih glumaca, i sluao druge da ih hvale, i
to vrlo mnogo, koji, pa da se ne izrazim prostaki, nisu
imali ni naglaska krtene due, ni hoda krtenog, ni
nekrtenog, ni ovejeg; nego se to epurilo i urlalo,
da sam pomislio da je kakav nadniar prirode napravio
ljude, a nije ih napravio dobro, tako su nakazno podraavali oveanstvu.
PRVI GLUMAC
Ja se nadam da je to kod nas uglavnom popravljeno.
HAMLET
O, popravite sasvim. I neka oni to igraju vae
budale ne govore vie nego to je za njih napisano. Jer
meu njima ima i takvih koji e se sami smejati da bi
time naterali na smeh i izvestan broj budalastih gledalaca iako je ba tada, moda, u pitanju kakav vaan
trenutak radnje. To je runo, i kod budale koja se tim
slui pokazuje saaljenja dostojnu ambiciju. Idite;
spremite se.
(Glumci odlaze. Ulaze Polonije, Rozenkranc i Gildenstern.)
HAMLET
No, gospodine! Hoe li kralj da uje ovaj komad?
POLONIJE
I kraljica takoe, i to odmah.
HAMLET

Pa recite glumcima neka poure.

(Polonije izlazi.)
Hoete li mu i vas dvojica pomoi da ih pouri?
ROZENKRANC I GILDENSTERN
Hoemo, knee.
HAMLET
Oj, hoj, Horacio!
(Ulazi Horacio.)
HORACIO
Evo me dobri knee; na slubi sam.
HAMLET
Ti si najpravedniji ovek, Horacio,
sa kojim sam se ikad druio.
HORACIO
Moj dragi knee!
HAMLET
Ne mislim da laskam
jer kakvoj bi se nadao nagradi
od tebe to nema drugog prihoda
do vedar duh to te hrani i odeva?
I zato bi se sirotom laskalo?
Nek zaslaen jezik lie glupi sjaj,
a koleno svija svoj usluni zglob
tamo gde korist sleduje laskanju.
uj me. Otkad mi mila moja dua
gospodarskom posta u izboru svom,
i otkada ume ljude deliti,
tvoj izbor za nju osiguran bi.
Jer ti bee ovek to snosei sve
ne trpi nita, jedan to je primo
i udare i dare sudbine
s jednakom hvalom. Blagosloven taj
kod koga razum i strast tako stoje,
da nije samo frula na kojoj bi
sudbina mogla svirati to hoe.
Daj mi oveka to nije rob strasti,
i nosiu ga u dnu srca svog,
u srcu srca svoga, kao tebe.
Al' suvie je o tom. - Veeras e
odigrati se pred kraljem predstava,
jedna je scena u njoj vrlo slina
okolnostima o kojima ti priah
povodom smrti mog oca. Molim te,
kad vidi da se izvodi taj in,
ti s punom panjom duha posmatraj
mog strica. Ako njegov skriveni greh
ne bude jednim govorom otkriven,
onda je duh, kog videsmo, neastiv,
a pretpostavke moje crne su
ko kovanica Vulkanova. Pazi
otro, a ja u upreti pogled svoj
u njegovo lice, pa emo zajedno
udruiti svoje opaske za sud
o njegovom izgledu.
HORACIO
Dobro, knee.
Ako mi on, dok se igra gluma ta,
ukrade ita, i ja ne primetim,
platiu celu tetu.
HAMLET

Dolaze
da igraju. Moram praviti se lud.
Zauzmi jedno mesto.
(Danski mar. Zvuk truba. Ulaze Kralj, Kraljica, Polonije,
Ofelija, Rozenkranc, Gildenstern, druga gospoda
i straa sa buktinjama.)
KRALj
Kako je sada na sinovac Hamlet?
HAMLET
Izvanredno dobro, vere mi: na kameleonovoj hrani;
jedem vazduh, kljukaju me obeanjima. Tako ne biste mogli gojiti ni kopuna.
KRALj
Ja nemam nita sa tim odgovorom. Hamlete, te rei
nisu moje.
HAMLET
Ne, sad vie nisu ni moje. (Poloniju.) Gospodine, vi
kaete da ste nekad, na Velikoj koli, igrali?
POLONIJE
Igrao sam, gospodaru; i smatrali su me za dobroga
glumca.
HAMLET
A ta ste prikazivali?
POLONIJE
Prikazivao sam Julija Cezara: bio sam ubijen na Kapitolu; Brut me ubio.
HAMLET
Njegova je uloga bila brutalna. Ubiti tako kapitalno tele! - Jesu li glumci gotovi?
ROZENKRANC
Jesu, knee. ekaju vau zapovest.
KRALjICA
Dragi Hamlete, hodi ovamo; sedi kraj mene.
HAMLET
Neu, dobra majko: ovde je privlaniji metal.
POLONIJE (Kralju)
O-ho! ujete li ovo?
HAMLET (spusti se kod Ofelijinih nogu)
Smem li da legnem u vae krilo?
OFELIJA
Ne, gospodaru.
HAMLET
Hteo sam rei, smem li nasloniti glavu na vae
krilo?
OFELIJA
Moete, gospodaru.
HAMLET
Mislite li da sam mislio to runo?
OFELIJA
Ja ne mislim nita, gospodaru.
HAMLET
Lepa je to stvar leati meu devojakim nogama.
OFELIJA
ta, knee?
HAMLET
Nita.
OFELIJA
Vi ste veseli, knee.
HAMLET
Ko, ja?

OFELIJA
Da, knee.
HAMLET
O, Boe moj, ja sam samo jedan lakrdija. ta bi ovek mogao bolje raditi nego da bude veseo? Pogledajte
kako veselo izgleda moja majka, a moj otac je umro nema
ni dva sata.
OFELIJA
Ne, ima dvaput po dva meseca, knee.
HAMLET
Ve toliko! Onda nek avo nosi crninu; ja u se obui u samurovinu. Gospode! Umro pre dva meseca, pa jo
nije zaboravljen? Onda ima nade da uspomena na velikog oveka preivi njegov ivot za itavo pola godine. Ali, Bogorodide mi, onda on mora zidati crkve. jer
e inae biti zaboravljen, kao drveni konj sa majske
maskarade, iji je epitaf:
Jer ojJer oj!
Zaboravljen je drveni konj."
(Oboa. Ulaze lica jedne pantomime: kralj i kraljica izraavajui pokretima ljubav; ona zagrli njega i on nju. Ona klekne pred njega, kao da ga uverava o svojoj ljubavi. On je podigne
i spusti glavu na njeno rame; legne na cvetni bedem. Ona ga
ostavlja kad vidi da je zaspao. U tom se pojavljuje neki ovek,
koji skine kralju krunu, poljubi je i nalivi otrova u kraljeve ui, izlazi. Kraljica se vraa, i kad opazi mrtvoga kralja,
gestovima izraava bol. Trova se vraa sa dve ili tri neme
linosti, pretvarajui se da ali kralja zajedno sa njom. Zatim iznose le. Trova prosi kraljicu, dajui joj poklone.
Izgleda kao da se ona s poetka gnua ove ponude i da je protiv toga; ali na kraju prihvata njegovu ljubav. Najzad izlaze.)
OFELIJA
ta znai ovo, knee?
HAMLET
Bogme, to je potajno nedelo, a znai nesreu.
OFELIJA
Moda ovaj prizor predstavlja zaplet igre.
(Ulazi Prolog.)
HAMLET
To emo doznati od ovoga. Glumci ne znaju uvati
tajnu. Oni e sve ispriati.
OFELIJA
Hoe li nam kazati ta znai ovo to smo videli?
HAMLET
Hoe, a i sve drugo to biste mu vi pokazali da vidi. Nemojte se vi stideti da mu*Tokaete, a on se nee
stideti da kae ta je to.
OFELIJA
Vi ste ravi, vi ste ravi, knee. Hou da sluam
komad.
PROLOG
Klanjajui se pred milou sviju,
molimo za panju strpljivu i tiju,
za nas i za nau tragediju.
HAMLET
Je li to prolog ili zapis na kakvom prstenu?gz
OFELIJA
Kratko je, knee.
HAMLET
Kao enska ljubav.

(Ulaze dva glumca: kralj i kraljica.)

GLUMAKI KRALj
Triest puta Feb je obiao u letu
Neptunov val i sfere naem svetu,
a pozajmljeni sjaj meseca sjae
punih trideset leta iznad zemlje nae,
otkako nam dae svetu vezu jaku
u srcima ljubav, a ruke u braku.
GLUMAKA KRALjICA
Jo toliko brojmo put koji obie,
pre no naa ljubav svome grobu sie.
Ali, avaj! Tebe titi neka mora;
nisi vie ves'o, kao sve doskora.
Strepim za tebe; ali zbog mog straha
ti svojoj strepnji ne poklanjaj maha.
Strah i ljubav ene drugovi su verni,
oboje nitavni, ili neizmerni.
Ljubav ti dokazah milotama svojim,
i kolko te volim, toliko se bojim,
veliku ljubav sitne sumnje plae;
s naim strahom rastu i ljubavi nae.
GLUMAKI KRALj
Skoro te ve moram ostaviti, draga;
oseam da ivot naputa mi snaga.
A ti e voljena biti, potovana
u ovome svetu; i jednoga dana
dobie moda nenog mua...
GLUMAKA KRALjICA
uti!
Izdajom srca ljubav mi ne muti.
Prokleta ako uzmem drugog mua;
koja ubi prvog, drugom ruku prua.
HAMLET (za sebe)
Pelen, pelen!
GLUMAKA KRALjICA
Drugi brak jo samo niska korist sprema,
al' ljubav u njemu svog udela nema.
Svoga mrtvog mua drugi put ubijam
kad se oko drugog u postelji svijam.
GLUMAKI KRALj
Verujem da misli to si rekla sada,
al' odluka naa ponajee pada.
Namera se kao rob seanja javlja;
na roenju jaka, zatim slaba zdravlja,
ko zeleni plodi ona je na grani;
a kad sazru, oni padnu neobrani.
ovek zaboravlja - udes je to tuan da isplati dug svoj, to je sebi duan.
I to u svom aru naumimo strasno,
kad ar proe, to je uiniti kasno.
Svaka radost, tuga. u naponu strasti
i roeno svoje delo upropasti;
a najvea radost i dubok bol gde je,
radost zaas plae, bol se asom smeje.
Svet nije vean: to se ljudi ude
ako s drugom sreom druga ljubav bude?
Jer da li - tu treba odgovora dati ljubav sreu ili srea ljubav prati?
Padne li silni, ljubimac se skriva;
uspe li siromah, zlotvor mu drag biva.

Do danas je ljubav sledovala srei;

jer bogat e uvek prijatelja stei;
a ko u nudi kua druga zloga,
u zlotvora odmah taj pretvara toga.
Ali kad sam poo, da svrim u redu:
volja nam i sudba raznim putem gredu,
te namere nae uvek se izmene;
misao je naa, al' ne mete njene.
Sad misli da nee drugoga uzeti,
al' e s mrtvim muem i ta miso mreti.
GLUMAKA KRALjICA
Ne dala mi zemlja hrane, nebo zraka;
ne imala mira od dana ni mraka;
nek pred svaku moju nadu oaj stane;
budunost mi bila elija apsane;
sve nedae koje lice sree kvare
nek mi svaku elju gone i satare;
pratila me vena kazna kroz vremena kad, udova jednom, opet budem ena!
HAMLET (Ofeliji)
Ako sad prekri zakletve!
GLUMAKI KRALj
To je teka kletva. Ostavi me malo.
Duh mi je umoran. Meni je sad stalo
da se snom okrepim.
(Legne.)
GLUMAKA KRALjICA
San ti mira dao;
a meu nas nikad ne uao duh zao.
(Izlazi.)
HAMLET
Kako vam se, gospoo, dopada ova stvar?
KRALjICA
ini mi se da ta gospa suvie obeava.
HAMLET
O, ona e odrati re!
KRALj
Znate li vi sadraj tog komada? Da nema u njemu
kakvog zloina?
HAMLET
Ne, ne! Oni se samo ale; truju se od ale. Nema
vam tu ni senke zloina.
KRALj
Kako zovete taj komad?
HAMLET
Miolovka. Kako to, zapitaete? Pa u prenosnom
znaenju. Komad prikazuje jedno ubistvo u Beu: knez se
zove Goncago, njegova ena Batista. Videete odmah:
zlikovaka posla. Ali ta mari? To se ne tie nas. vaeg velianstva i mene; naa je savest mirna. Koga
svrbi, nek se ee; naa ija je itava.
(Ulazi Lukijan.)
HAMLET
To je neki Lukijan. kraljev sinovac.
OFELIJA
Vi ste, gospodaru, dragoceni, kao kakav hor.
HAMLET
Mogao bih biti tuma izmeu vas i vaeg dragana
ako bih video kako se zabavljaju lutke.
OFELIJA

Vi bockate, knee, vi bockate.

HAMLET
Stalo bi vas kuknjave dok biste mi otupeli vrh.
OFELIJA
Sve bolje i gore.
HAMLET
Sve ste vi neverne supruge. - Poni, ubico! Mani se
tih odvratnih grimasa, i poni. Hajde ve; grakui,
gavran vie: osveta!
LUKIJAN
Crni smer, ruka, otrov, as zgodan toliko.
Pomae doba. Ne vidi me niko.
Ti, kobna smeo od pononih trava,
to Hekata triput kle i uarava,
pokai sad ini mo u punoj snazi,
zdrav ivot odjednom uzmi i zarazi.
(Sipa otrov u uvo zaspalome kralju.)
HAMLET
Otruje ga u vrtu, da mu otme dravu. Njegovo je ime
Goncago. Ta pria postoji, i pisana je odabranim italijanskim jezikom. Odmah ete videti kako ubica zadobija ljubav Goncagove ene.
OFELIJA
Kralj ustaje!
HAMLET
ta, uplaen prividnim poarom!
KRALjICA
ta je mom muu!
POLONIJE
Prekinite predstavu!
KRALj
Osvetlite mi! Hajde!
svi
Buktinje, buktinje, buktinje!
(Izlaze svi osim Hamleta i Horacija.)
HAMLET
Nek ranjen jelen suze lije:
nek igra jelen zdrav!
Dok jedan spava, drugi bdije takav je ivot sav.
ta velite, gospodine moj? Zar mi ova pesma, sa umom perjanica i s dve rozete u vidu rua iz Damaska na
mojim cipelama na preice ne bi donela lanstvo u
kakvoj glumakoj druini u sluaju da se moja preostala srea bude ponaala prema meni kao Turin? A,
gospodine?
HORACIO
Bez sumnje, s polovinom dobiti.
HAMLET
Sa celom, uveren sam.
Jer ti, o Damone dragi, zna
da je s kraljevstva ovog oteran
Jupiter sam; a sada vlada ba
pravi, pravcati - paun!
HORACIO
Trebalo je da napravite slik.
HAMLET
Dobri moj, Horacio, dajem hiljadu funti da je svaka
re duha istinita. Jesi li primetio?
HORACIO

Sasvim dobro, gospodaru.

HAMLET
im je pala re o trovanju...
HORACIO
Odlino sam uoio.
HAMLET
A-ha! Dajte malo muzike! Ovamo te flaute!
Jer ako kralj ne voli komediju,
onda on, jamano, ne voli ju-iju!
Ovamo muziku!
(Ulaze Rozenkranc i Gildenstern.)
GILDENSTERN
Dopustite mi jednu re, dobri gospodaru.
HAMLET
I itavu priu, gospodine, ako je po volji.
GILDENSTERN
Kralj, gospodaru...
HAMLET
No, gospodine, ta je s njim?
GILDENSTERN
Povukao se u svoje odaje neobino uzrujan.
HAMLET
Od pia,gospodine?
GILDENSTERN
Ne; bie od gneva, knee.
HAMLET
Vi biste pametnije uradili da o tome izvestite njegovog lekara. Jer ako bih mu ja dao na ienje, to bi ga
moda bacilo u jo vei gnev.
GILDENSTERN
Ali, dobri moj knee, uredite malo svoj razgovor, i
ne udaljujte se toliko od onoga to treba da vam kaem.
HAMLET
Pitom sam ve. gospodine. Kaite.
GILDENSTERN
Kraljica vaa mati, koja je u velikoj duevnoj utuenosti, poslala me je k vama.
HAMLET
Vi ste mi dobrodoli.
GILDENSTERN
Ne, dobri knee; ta utivost nije ba od najbolje
vrste. Ako elite da date zdrav odgovor, ja u izvriti naredbu vae matere; ako ne, vaim oprotajem i
mojim povratkom okonae se i moj posao.
HAMLET
Ja ne mogu, gospodine?
GILDENSTERN
ta, gospodaru?
HAMLET
Da vam dam zdrav odgovor: moj duh je bolestan. Ali
odgovor koji bih mogao dati stoji na raspolaganju vama,
ili tanije, kao to kaete, mojoj materi. Zato dosta o
tom, pa na stvar. Moja mati, kaete...
ROZENKRANC
Dakle, ona kae da je nju vae ponaanje zaudilo i
zadivilo.
HAMLET
O, divni sine, koji ume tako zadiviti svoju majku!
- Ali zar nema nita to sleduje tome divljenju moje
matere? Govorite.

ROZENKRANC
Ona eli da govori s vama u svojoj sobi pre no to
odete na spavanje.
HAMLET
Posluaemo, ma bila deset puta naa mati. - Imate li jo to da mi kaete?
ROZENKRANC
Knee moj, vi ste me nekad voleli.
HAMLET
Ja vas i sad volim, tako mi ovih orua za krau.
ROZENKRANC
Dobri moj knee, ta je uzrok vaem rastrojstvu?
Odbijajui da svoje jade poverite svojim prijateljima,
vi svakako preite put svojoj vlastitoj slobodi.
HAMLET
Gospodine, meni treba unapreenje.
ROZENKRANC
Kako to kad imate re samoga kralja da ete ga vi
naslediti na prestolu Danske?
HAMLET
Da, ali do zelene trave" - poslovica je malo zastarela.
(Ulaze glumci sa frulama.)
HAMLET
A, frule! - Dajte da vidim jednu. - Vi elite da budem s vama malo nasamo. to vi neprestano obleete
oko mene, da mi nanjuite trag, kao da hoete da me naterate u klopku?
GILDENSTERN
O, gospodaru, ako je moja revnost odve drska, onda je
i moja ljubav suvie nepristojna.
HAMLET
Ja to ne razumem dobro. Hoete li da svirate na ovoj
fruli?
GILDENSTERN
Ne umem, knee.
HAMLET
Ja vas molim.
GILDENSTERN
Verujte mi, ne umem.
HAMLET
Preklinjem vas.
GILDENSTERN
Ali ja ne umem ni da je drim, knee.
HAMLET
To je lako, kao lagati. Prstima i palcem hvatajte ove
rupe, ustima duvajte u nju, i ona e dati od sebe najreitiju muziku. Evo vidite, ovo su rupe.
GILDENSTERN
Ali ja ne umem da to dovedem u sklad, namam dara
za to.
HAMLET
Pa vidite kakvu triavu stvar pravite vi od mene.
Vi hoete na meni da svirate, hoete da saznate za moj
klju; hoete da mi iz srca iupate tajnu; hteli biste
da uinite da odjeknem od najnieg tona do vrha svoje
skale. A evo ovog malog instrumenta u kome je divan
glas i obilje tonova, pa ga vi ipak ne moete naterati
da progovori! Do sto avola, mislite li vi da se na meni moe lake svirati nego na jednoj fruli? Nazovite

me kojim hoete instrumentom; vi me moete pipati,

ali ne moete svirati na meni.
(Ulazi Polonije.)
HAMLET
Bog vas blagoslovio, gospodine!
POLONIJE
Knee moj, kraljica bi elela da govori s vama, i to
odmah.
HAMLET
Vidite li vi onaj oblak koji gotovo ima oblik kamile?
POLONIJE
Bogami, zaista je nalik na kamilu.
HAMLET
ini mi se da lii na lasicu.
POLONIJE
Lea su mu kao u lasice.
HAMLET
Ili na kita?
POLONIJE
Vrlo je slian kitu.
HAMLET
Onda u odmah otii materi. (Za sebe.) Ovi me teraju da glumim budalu do krajnje granice mog strpljenja.
(Glasno.) Doi u odmah.
POLONIJE
Ja u joj to kazati.
(Izlazi.)
HAMLET -
Odmah je lako rei. Idite, prijatelji.
(Rozenkranc, Gildenstern i glumci izlaze.
Avetno doba ponoi je sad,
kad groblje zja, a pako razvejava
zarazu svetom. Sad bih vrelu krv
mogao piti, initi grozote,
da se dan strese kad pogleda to.
Ali tiho! Hajdmo sada materi!
- O, srce moje, ti se ne izrodi;
neka u moje zatvorene grudi
nikad Neronov ne provali duh.
Svirep u biti, neprirodan ne;
iz mojih usta noevi e ii,
ali u ruci mojoj nek ne budu.
Jezik i dua nek su licemerni.
Ma kol'ko moje kidale je rei,
ti, duo, ipak takvo delo sprei.
(Odlazi.)

SCENA TREA
Dvorana u zamku.
(Ulaze Kralj, Rozenkranc i Gildenstern.)
KRALj
Ja ga ne volim; po nas je opasno
pustiti ludosti njegovoj tu vlast.
Zato se sprem'te. Punomo za vas
napisau odmah, i on e otii

u Englesku s vama. Nae dostojanstvo

ne moe trpeti tu blisku opasnost
to iz ludila mu napreduje tako
svakoga asa.
GILDENSTERN
Spremiemo se.
Jer pobono je i sveto staranje
sauvati bezbroj ljudi koji se
hrane i ive od vaeg velianstva.
ROZENKRANC
Svaki pojedinac posebno je duan
svom snagom i svakim orujem duha svog
da sebe od tete brani, a jo vie
onaj od ije sree zavise
ivoti mnogih. Jer kraljeva smrt
ne dolazi sama, nego kao vrtlog
odvlai sobom sve to joj je blizu.
To je ogroman toak, uvren
navrh najvieg brega, na ijim je
paocima ogromnim deset hiljada
sitnijih stvari prikovano, stalo;
pa kad on padne, svaka mala stvar
i sitan dodatak deli strani pad.
Nikad kraljev uzdah nije sam jo osto
a da ceo narod nije tuan posto.
KRALj
Spremite se, molim, za taj hitni put
okovaemo u lance opasnost
to sada hoda odve slobodno.
ROZENKRANC I GILDENSTERN
Pouriemo.
(Rozenkranc i Gildenstern izlaze. Ulazi Polonije.)
POLONIJE
Kralju moj, on ode k materi u sobu.
Ja u se skriti iza zastora,
da razgovor ujem. Uveren sam ve
da e ga ona izgrditi valjano.
Jer vi ste rekli - i rekli ste mudro da e dobro biti da neko, sem majke,
koja bi pristrasna po prirodi bila,
sa zgodnog mesta razgovor uje njin.
Budite mi zdravo, gospodaru moj.
Doi u do vas pre neg legnete,
i kazati vam to budem saznao.
KRALj
Zahvaljujem vam, dragi gospodine!
(Polonije odlazi.)
Moj zloin truli: do neba mu smrad
die se, nose najstariju kletvu
bratoubistva. Molitvi ne mogu,
mada je elim koliko i hou.
Jaku mi volju jai greh obara;
a ja, ko neko vezan s posla dva,
besposlen stojim ne znajui gde
da ponem, te oba zanemarujem.
Pa da je ova ruka prokleta
od bratovlje krvi dvaput odebljala,
zar dobro nebo nema dosta kie
da je spere celu, da bude ko sneg?
emu milost doli da pogleda greh?

Nema li molitva tu dvostruku mo

da, pre no padnemo, predupredi pad,
i oprosti onda kad padnemo ve?
Pa pogledaj gore! Tvoj je proo greh,
ali, o, koji bi oblik molitve
pristao za mene? Oprosti mi moje
gadno ubistvo!" - To ne moe biti;
jer ja i sada uivam koristi
zbog kojih ovo ubistvo izvrih:
svoju krunu, svoju kraljicu i vlast.
Moe li kogod oprotaj da trai,
a korist od svoga zloina da dri?
Na putima greha u ovome svetu
pozlaena ruka zloina jo moe
da izmakne pravdi; i esto se jo
pljakom zloina kupi zakon sam.
Al' tako nije na nebu. Tu nema
vrdanja, i tu se javlja svaki in
u svojoj pravoj prirodi; a mi,
pred oima, licem svojih grehova,
primorani smo da priznamo sve.
Pa onda? ta mi ostaje? Da kuam
ta pokajanje moe il' ne moe.
Al' ta to vredi jednome koji se
ne moe da kaje? O oaja, bede!
O, srce crno ko smrt! O, ti duo
u mrei, to se bore za slobodu
samo jo vie zaplie! Pomoz'te,
aneli dobri! Pokuajte bar.
Savijte se, kruta kolena; a srce
sa elinim icama, omekaj
kao ile kakvog novoroeneta!
Sve jo moe krenuti na dobro!
(Klekne. Ulazi Hamlet.)
HAMLET
Na molitvi je. Mogao bih sad
svriti; i sad u svriti sa njim.
Pa onda, on u raj, a ja u biti
osveen. - O tome treba razmisliti.
Jedan mi zlikovac oca ubio,
i zato zar, jedinac sin mu ja
aljem tog istog zlikovca u raj!
O, to bi bila plata, nagrada,
a osveta nikad! On ubi oca mog
iznenada, tekog od jela, sa svima
gresima njegovim silno nabujalim,
jedrog ko maj. I kako s njegovim
raunom stoji, to zna samo bog!
Al' po mislima i znanju smrtnika,
on teko pati. Pa zar sam osveen
kad mu uzmem ivot sad, kad isti duu,
i kad je gotov i spreman za put?
Ne.
Stoj, mau, budi stranijeg zamaha!
Kad bude pijan, zaspao, u gnevu,
u rodoskrvnoj slasti postelje.
U kocki, svai, ili ma kome inu
to trun spasenja u sebi ne uva tad ga obori: nek se petama
koprca k nebu, nek mu dua bude

prokleta, crna kao pakao

u koji poe! - Moja mati eka. Lek ti ovaj muke produie; neka!
(Ode.)
KRALj (ustajui)
Rei bi gore, ali miso osta dole.
Nee se k nebu dii rei gole.
(Odlazi.)

SCENA ETVRTA
Druga soba u zamku.
(Ulaze Kraljica i Polonije.)
POLONIJE
On e sad doi. Dobro ga ukor'te.
Rec'te da mu ale i odve su drske;
i da ste ga brane izloili se za nj
velikom gnevu. Sakriu se tu.
Molim vas, budite otvoreni s njim.
HAMLET (iza scene)
Mati, mati, mati!
KRALjICA
Ne brinite za mene, ja vam jamim to.
Sklonite se; ja ga ujem da dolazi.
(Polonije se sakrije iza zastora. Ulazi Hamlet.)
HAMLET
No, mati, sad, u emu je stvar?
KRALjICA
Hamlete, ti teko uvredi oca svog.
HAMLET
Majko, uvrediste teko oca mog.
KRALjICA
Hajd! Ti budalastim jezikom odgovara.
HAMLET
Hajd, hajd! Vi pitate jezikom me zlim.
KRALjICA
Hamlete, ta znai to?
HAMLET
Pa ta je sad?
KRALjICA
Jesi li zaboravio ko sam ja?
HAMLET
Nisam.
Vere mi, nisam; vi ste kraljica,
i ena brata muevljevog, da,
i - kam da niste! - vi ste moja mati.
KRALjICA
No, onda e drugi govoriti s tobom!
HAMLET
No, no, vi samo sedite sad s mirom!
Ne smete se ni mai. Neete
otii dok vam ne dam ogledalo,
u kome ete videti se sva!
KRALjICA
ta hoe? Da nee da me ubije!
Upomo! Upomo!
POLONIJE (iza zavese)

Upomo! O-hoj!
HAMLET (izvue ma)
Gle: pacov!
(Probode zavesu.)
Mrtav - za dukat! Mrtav je.
POLONIJE (iza zavese)
Ah, ja sam ubijen!
(Padne i umre.)
KRALjICA
Oh, ta uini?
HAMLET
Ja zaista ne znam. Da nije to kralj?
KRALjICA
O, kako je brz i krvav ovaj in!
HAMLET
Da, krvav in, i skoro tako rav
o, dobra majko, ko ubiti kralja
pa udati se za brata njegovog.
KRALjICA
Ko ubT kralja!
HAMLET
Da, gospoo. to je
moja re bila.
(Otkrije zavesu i vidi Polonija.)
O, ti nesrena.
dosadna, nagla budalo, zbogom sad!
Miljah da si gosa. Primi svoju kob.
Sad vidi da biti odve revnostan
opasno je katkad. - Ne lomite ruke!
Mirno! Sedite! Lomiu vam srce.
Jer tako e biti, ako je od grae
osetljive, ako navika prokleta
nije od njega elik stvorila,
da tvrava bude protiv oseanja.
KRALjICA
ta uinih da u gruboj vici toj
svoj jezik puta protiv mene ti?
HAMLET
O, uinili ste in to brlja nenost
i rumen skromnosti, a vrlinu svu
u licemernost pretvara, to skida
sa svetlog ela iste ljubavi
ruu, a u njega usauje ir!
to od venanih zakletava pravi
podvale gnusne ko kockarska la!
O, takvo delo to iz tela braka
upa samu duu, a od slatke vere
pravi samo pustu zbrku besmislica!
Lice se neba rumeni, i sama
ta vrsta, teka zemlja s tunim licem
bolna je srcu, ko pred Strani sud
zbog toga ina.
KRALjICA
Avaj! Kakav in,
to ve urla, grmi u prologu svbm?
HAMLET
O, pogledajte tu sliku, i tu likove verne dva brata. - Gledajte
na veama ovim tu milotu svu
kose Apolona, elo samog Jova,

Marsovo oko, to preti i vlada,

a dranje kao glasnika Merkura
to sie ba na vis to nebo ljubi
taj spoj i oblik, gde je svaki bog
po jedan peat utisnuo svoj,
dajui svetu jemstvo za oveka!
To je bio mu va. - A gledajte sad
to je sada mu va: taj metiljav klas
to kui zdravog brata. Imate li
oi? Zar ne hteste da se hranite
na ovoj lepoj gori, rad tovljenja
u ovom glibu? Ha! Imate l' oi?
Ne rec'te mi: to je ljubav. Jer u vaem
dobu je plima krvi ukroena
i niska; ona se upravlja po sudu.
A kakav je mogu izmeu njih sud?
Oseanja, svakako, imate inae ne biste ni imali elju al' oseanje je to, zbilja, uzeto.
Jer ni ludost toliko ne bi zabasala
nit ludilu razum tolko bio rob,
pa da od njega ne ostane trun
za izbor u ovakvoj razlici!
Koji vas tako zavarao vrag,
kao u muri? Da l' oi bez drai,
il' dra bez oka. il' uvo bez vida,
bez pomoi ruke, il' miris bez svega;
ni bolni deo jednog zdravog ula
ne bi se mogo tako varati.
O, stide, gde ti je rumen? Paklu, ti
buntovni, kad se ume buniti
kostima matrone - neka bude tad
vrlina vreloj mladei ko vosak,
i nek se u ognju sopstvenome stopi!
Nek nema stida, kad nagona ar
vue, jer gori silno i mraz sam,
a razumom se volja podvodi!
KRALjICA
O, ne govori vie, Hamlete,
ti moje oi mojoj dui svraa,
gde vidim tako mrke, crne mrlje,
to nikad boju izgubiti nee.
HAMLET
U smrdljivome znoju iveti
postelje masne, sladiti se tu,
i pariti u svinjcu poganom...
KRALjICA
O, ne govori vie; rei te
ko noevi mi prodiru u sluh.
Hamlete slatki, dosta!
HAMLET
Jedan lupe,
jedan ubica, taj gad, ni dvaesti
deo desetka vaeg prvog mua;
ta sprdnja od kralja, taj kesaro
drave ove, carstva, to je ukro
s police skupu dijademu tu
i metno je u svoj dep!
KRALjICA
O, nemoj vie!

HAMLET
Ta zakrpa i dronja od kralja!
(Ulazi Duh.)
O, zatitite me, zakrilite me vi,
uvari neba! - ta bi eleo
va milostivi lik?
KRALjICA
Ah, on je lud!
HAMLET
Ne doe l' da kori sporog sina svog
to, pustiv da proe i vreme i gnev,
propustio je hitno izvrenje
amaneta tvoga stranoga? O, kai!
DUH
Ne zaboravi! - Ja te pohodim
da izotrim samo otupeli ti smer. Al' vidi uenje na materi tvojoj.
O, stani izme nje i njene due
koja se bori. Kod najslabijih
uobraenja najjae dejstvuju.
Govori joj, Hamlete.
HAMLET
Kako ste, gospoo?
KRALjICA
Avaj, kako si ti, koji oima
upire u nita, i to razgovara
sa bestelesnim ovako vazduhom?
Kroz oi tvoje duh tvoj divlje zvera,
i ko na uzbunu zaspali vojnici,
tvoje polegle kose, kao ive,
odskoile su strei uspravno.
O, dobri sine, na oganj i ar
rastrojstva svog strpljenje hladno kropi.
Na koga gleda?
HAMLET
Na njega, na njega!
Gledajte mu pogled to bledim sjajem sj!
Zdrueni tako, to bie i lik
osetljivim bi uinili kam.
O, ne gledaj me, da tim alosnim
izgledom vrst mi ne izmeni plan;
da in moj boju ne bi gubio,
a suze, mesto krvi, grunule!
KRALjICA
Kome to govori?
HAMLET
Zar nita ne vidite?
KRALjICA
Nita ba; iako vidim dobro sve.
HAMLET
I ne uste nita?
KRALjICA
Nita, osim nas.
HAMLET
Ha! pogledajte kako se otkrada
moj otac, u odelu, kao iv!
Gledajte, eno, izlazi na vrata!
(Duh izlazi.)
KRALjICA
Ovo je samo mozga tvoga stvor.

A ludila samog izum je to vet,

to bestelesno bie.
HAMLET
Ludilo!
Bilo mi kuca pravilno, ko vae,
i stvara istu, zdravu muziku.
Moj govor nije bio ludilo.
Ispitajte me, pa u celu stvar
ponoviti vam od rei do rei;
a ludilo bi moralo da skree. Mati, tako vam vene milosti,
ne me'te na duu lani balsam taj,
da je ovo moja ludost, ne va greh.
To pokoicom ranu e prevui,
dok prljava trule, rovei pod njom,
nevieno kui. Pover'te se nebu;
pokajte to je prolo; izbegnite
to e da doe; i ne ubrite
taj korov, da ne bi jae bujao.
Oprostite mi moju propoved,
jer u ovo vreme gnojavo od greha,
vrlina mora porok moliti
za oprotaj; treba pred njim da se svija,
molek da mu ini dobroinstvo.
KRALjICA
O, Hamlete, srce na dvoje mi cepa!
HAMLET
O, odbacite mu polovinu goru,
pa s onom drugom ivite istije.
Dobru no! Al' mome stricu ne idite
u postelju, nego prigrl'te vrlinu,
ako je nemate. udovite to,
to navikom zovu, koja dere sva
oseanja naa, taj vrag obiaja,
aneo je ipak, to ume da da
radnjama dobrim i lepim livreju
i odelo to e stajati im dobro.
Uzdrite se noas, pa e tad
idueg puta biti vam ve lake
uzdrite se, pa zatim jo lake.
Jer navika skoro ig prirode menja,
pa ukroti vraga, ili ga izbaci
udnovatom snagom. Jo jednom: laku no!
Pa kada se budete pokajali,
ja u zatraiti blagoslov od vas.
A to se ovog tie,
(Pokazujui na Polonija.)
ao mi ga.
Ali se nebu tako svidelo
da njega mnome kazni, mene njim,
da bih mu bio i sluga i bi.
Sahraniu ga lepo, i za smrt
njegovu ja u odgovarati.
Tako. I opet: laku no! Ja moram
da budem svirep, da bih dobar bio.
Zlo je poelo, a gore jo eka.
Jo jednu re, o gospo!
KRALjICA
ta da radim?
HAMLET

Samo ne ovo to vas molih ja,

neka vas opet naduveni kralj
u postelju vue i za obraz tipa,
i naziva svojim miem; pustite ga
da za par smradnih poljubaca svojih,
il' prstima vas milujui kletim
po vratu, sazna tajnu; pa izrec'te
kako ja, u samoj stvari, nisam lud,
ve da sam samo luda iz lukavstva.
Dobro bi bilo da mu to kaete.
Ko bi, sem kraljice, tako lepe, umne,
ovako vane stvari sakrio
od jednog apca, maka, slepog mia?
Ko bi to mogo? Al' uprkos svesti
i tajne, otvor'te kavez navrh kue,
pustite ptice, pa ko slavni majmun,
ogleda radi, u kavez uite,
i survavi se izlomite vrat!
KRALjICA
Veruj, ako su rei samo dah,
a dah opet dua, da ja nemam due
da izdahnem ono to si mi ti reko.
HAMLET
Moram u Englesku. Znate li ve to?
KRALjICA
Ah, to smetnuh s uma! Tako je reeno.
HAMLET
Peate ve pisma. Dva mi kolska druga
- verujem im kao zmiji u procepu zapovest nose. Oni moraju
da prokre put moj i da me odvedu
nevaljalstvu. Neka tako bude. Bie
veselo kada inenjer poleti
sopstvenom bombom u vis. Bie teko
al' ja u kopati jedan arin dublje
od njenih mina, pa u ih baciti
na Mesec! Bie vrlo prijatno
dva lukavstva na putu sukobiti. Ovaj me ovek goni na pakovanje;
u susednu sobu odvui u le.
Dobru no, mati! - Ovaj savetnik
ozbiljan, utljiv, krotku ima ud,
a za ivota bi brbljivac lud.
Hajde, gospodine, da s vama svrim ve.
Dobru no, mati!
(Izlaze na razne strane. Hamlet vukui Polonija.)
ETVRTI IN

SCENA PRVA
Soba u zamku.
(Ulaze Kralj, Kraljica, Rozenkranc i Gildenstern.)
KRALj
Mora neto biti u tim uzdasima
i toj dubokoj tuzi. Morate mi
objasniti ta je, jer treba da znam.
Gde vam je sin?

KRALjICA (Rozenkrancu i Gildensternu)

Ostavite nas ovde za trenutak.
(Oni izlaze.)
Ah, gospodaru, ta videh noas ja!
KRALj
ta to, Gertruda. Kako je s Hamletom?
KRALjICA
Lud kao vetar i ko more kad se
sudare o prevlast! U nastupu ludom
u da se neto mie za zavesom;
istre svoj ma i viknu: Gle, pacov!
Pacov!" Pa u zanosu mozga svoga tad
ubi dobroga starca, nevienog.
KRALj
Da teka dela! To bi snalo nas
da smo se neto tamo desili.
Sloboda mu je opasnost za sve;
i za vas samu, za nas, za svakoga.
Kako taj krvav opravdati in?
Optuie za njega jo nas,
predvianje ije trebae da sprei,
obuzda ili od ljudi odstrani
tog ludog mladog oveka. Al' naa
ljubav je bila tolika da nismo
razumeli ono to je trebalo,
ko ovek s gadnom boleu to krije
da se ona svetom ne objavi svud,
a puta da mu ivota dere sr.
Kud je otiao?
KRALjICA
Da ukloni telo
to ubi; al' nad kojim mu je ludost,
ko zlato u rudi prostijih metala,
zasijala skoro, te eto ga sad
plae nad onim to je uinio.
KRALj
O, Gertruda, hajdmo.
Pre no to sunce planine dodirne
na brod sa njime; a zloin mu taj,
zalaui ugled i znanje, moramo
objasniti, opravdati! - Gildensterne!
(Vraaju se Rozenkranc i Gildenstern.)
Vi, prijatelji, potraite jo nekog.
Hamlet u ludilu ubi Polonija
i odvue ga iz sobe majine.
Potraite ga; govor'te lepo s njim;
a le u kapelu. Brzo, molim vas!
(Rozenkranc i Gildenstern izlaze.)
Hajdmo, Gertruda! Sazvati moramo
najmudrije nam prijatelje. pa sad
rei ta mislimo uiniti mi
i ono to se, vaj, uini ve.
Tako e, moda, kleveta. to nosi
apatom svojim otrovni metak svoj
po celom svetu, sigurno ko top
svom cilju, nae ime promaiti,
i moda samo pogoditi vazduh,
a on je nepovredan. - Hajdmo sad.
U dui mi je sam nemir i jad.
(Izlaze.)

SCENA DRUGA
Druga soba u zamku.
(Ulazi Hamlet.)
HAMLET
Na dobrom je mestu.
ROZENKRANC I GILDENSTERN (spolja)
Hamlete! Gospodaru!
HAMLET
Al' tiho! Kakva je to graja? Ko to vie:
Hamlete! - Aha, evo dolaze.
(Ulaze Rozenkranc i Gildenstern.)
ROZENKRANC
ta s mrtvim telom uiniste, knee?
HAMLET
Pomeao ga s prahom, kom je rod.
ROZENKRANC
Recite nam gde je, da ga uzmemo i odnesemo u kapelu.
HAMLET
Nemojte to verovati.
ROZENKRANC
Da ne verujemo? ta?
HAMLET
Da umem uvati vau tajnu, a da svoju sopstvenu ne
umem. Pa onda, dopustite da vas ispituje jedan suner!
Kakav bi odgovor trebalo da da jedan kraljevi?
ROZENKRANC
Smatrate li vi mene za suner, gospodaru?
HAMLET
Da, gospodine, koji upija u sebe kraljev lik, i njegove nagrade, i njegove naloge. Uostalom, takve sluge najbolje i slue jednom kralju. On ih dri kao to majmun
dri orah u oku svoje vilice, on ih najpre uzme u
usta, da ih tu uva, i da ih, najzad, proguta. Kad mu treba ono to ste vi nakupili, on vas samo stegne, i vi ste
opet suvi, moj suneru.
ROZENKRANC
Ja vas ne razumem, knee.
HAMLET
Milo mi je: pust razgovor u ludim uima spava.
ROZENKRANC
Knee, vi nam morate kazati gde je telo i poi s nama kralju.
HAMLET
Telo je s kraljem; ali kralj nije s telom. Kralj je
stvar...
GILDENSTERN
Stvar, gospodaru?
HAMLET
Nikakva! Vodite me k njemu. Sakrij se, lisico, pa
svi u lov!
(Izlaze.)

SCENA TREA

Drugo odeljenje zamka.

(Ulaze Kralj i pratnja.)
KRALj
Poslah da ga trae, i da nau le.
Kolika opasnost to taj ovek ide
slobodno! Ipak, mi ne smemo na nj
primeniti strogost zakona. Jer njega
voli nerazumna gomila, a ona
ne pameu svojom no oima voli.
A gde je tako, tu se uvek ceni
kazna zloinca, a ne zloin sam.
Da bi sve ispalo zgodno i povoljno,
odlazak mu nagli treba da izgleda
na smiljen korak. Oajna se bolest
oajnim lekom treba i da lei,
il' nikako.
(Ulazi Rozenkranc.)
Kako, ta se desilo?
ROZENKRANC
Gde je skriveno mrtvo telo, kralju,
mi nismo mogli od njega saznati.
KRALj
A gde je on?
ROZENKRANC
Nalolju, pod straom, gospodaru. eka na vau zapovest.
KRALj
Dovedite ga pred nas.
ROZENKRANC
O, Gildensterne! Uvedite kneza!
(Ulaze Hamlet i Gildenstern.)
KRALj
No, Hamlete, gde je Polonije?
HAMLET
Na veeri.
KRALj
Na veeri. Gde?
HAMLET
Ne tamo gde on veera, no tamo gde njega veeraju. Nekakav zbor crva sad je ba na njemu. Jedino se crvi hrane carski. Mi hranimo sve ivotinje da nahranimo sebe; ali sebe hranimo za crve. Ugojeni kralj i mravi
prosjak samo su razna jela, samo su dva jela na istoj trpezi; to je kraj.
KRALj
Ah! Ah!
HAMLET
ovek moe pecati crvom to je jeo od nekog kralja,
i jesti ribu to je pojela tog crva.
KRALj
ta hoete da kaete tim?
HAMLET
Nita drugo sem to da kralj moe proi kroz crva
jednog prosjaka.
KRALj
Gde je Polonije?
HAMLET
Na nebu. Poljite da ga vide. Ako ga va glasnik ne
nae tamo, onda ga vi sami potraite na onom drugom
mestu. Ali da, zbilja, ako ga ne naete za jedan mesec da-

na, va nos e ga osetiti kad se stepenicama penjete na

galeriju.
KRALj (slugama)
Idite, potraite ga tamo.
HAMLET
On e ekati dok vi ne doete.
(Sluge izlaze.)
KRALj
Hamlete, ovo delo alimo
duboko radi tvoje bezbednosti
o kojoj brinemo. Moram te odavde
s najveom urbom ukloniti sad.
Zato se spremi. Gotov ti je brod,
a povoljan vetar, drutvo eka ve.
Sve je ve spremno za put u Englesku.
HAMLET
Za Englesku?
KRALj
Jeste, Hamlete.
HAMLET
No, dobro.
KRALj
Bie dobro, ako zna za na smer.
HAMLET
Vidim jednog heruvima, koji ga skroz prozire. Ali, hajdmo. U Englesku! Zbogom, draga mati!
KRALj
Tvoj otac, to te voli, Hamlete!
HAMLET
Moja mati! Otac i mati su ovek i ena; ovek i ena su jedno telo; i eto, dakle, moja mati. - Hajdmo u Englesku!
(Izlazi.)
KRALj
Sad u stopu za njim! Namamite ga vi
u lau hitno. Ne odlaite.
elim da ide jo noas. Idite.
Sve je svreno i zapeaeno
to predat treba. Molim vas, hitajte!
(Rozenkranc i Gildenstern izlaze.)
A ti, Engleska, cenit li me zna
kolko si moju osetila mo jer rane od danskog maa su ti jo
svee, te voljan vazal ti je strah ne prezri nau monu poruku.
A poruka je u pismima tim:
Hamleta smai to pre. Pa uini,
Engleska, tako. Jer ko groznica
on mi krv buni, a ti je izlei.
I dok kraj ne znam ovom preduzeu,
kraj radosti radost osetiti neu.

SCENA ETVRTA
Ravnica u Danskoj.
(Ulazi Fortinbras s trupama u maru.)
FORTINBRAS
Kapetane,
idite, pozdrav'te od mene danskog kralja.

Rec'te da s njegovim dopustom Fortinbras

moli za prolaz to mu je obean,
kroz njegovu zemlju. Sastanka mesto znate.
Ako bi njegovo velianstvo htelo
ma togod s nama, mi emo izrazit
i njemu lino pokornost nam svu.
Tako mu rec'te.
KAPETAN
Hou, gospodaru.
FORTINBRAS
Polako dalje krenimo se sad.
(Fortinbras sa trupama prolazi. Ulaze Hamlet, Rozenkranc,
Gildenstern i drugi.)
HAMLET
Dobri gospodine, kakva je vojska to?
KAPETAN
Norveka, gospodine.
HAMLET
Kuda ide ona sad,
molim vas?
KAPETAN
Protiv jednog dela Poljske.
HAMLET
A ko zapoveda njome, gospodine?
KAPETAN
Sinovac starog kralja, Fortinbras.
HAMLET
Idete li na glavnu Poljsku vi,
il' neki granini kraj, gospodine?
KAPETAN
Istinu rei, i nepreterano,
poli smo rad pareta zemlje tek,
to nema druge vrednosti do ime.
Za pet dukata, pet, ne bih je oro.
A ni Poljskoj ne bi, nit Norvekoj vie
vredela da se u svojinu da.
HAMLET
Onda je Poljaci nee ni braniti.
KAPETAN
Hoe, i ve je vojskom posednuta.
HAMLET
Dve hiljade dua i dvadeset hiljada
dukata nee odluiti spor
oko te slamke. To je otok silnog
blaga i mira, to se sam provali,
a spolja i ne pokae uzroka
zato smrt nastupa tada. - Hvala vam
ponizno, gospodine.
KAPETAN
Ostanite zbogom,
gospodine.
(Izlazi.)
ROZENKRANC
Hoete l' da idete, knee?
HAMLET
Eto me za vama. Hajte napred malo.
(Izlaze svi osim Hamleta.)
Kako me prilike optuuju sve
mamuzaju mi lenju osvetu!
ta je ovek ako dobit mu ivota

i glavno dobro nije nego san

i jelo? - Nita do jedno ivine.
Svakako da onaj to nas stvori s tako
irokim umom, da gledamo napred
i nazad, nije sposobnost nam tu
i taj bogu slian razum dao tek
da u nama bude plesniv, nekorien.
Sad, je l' to samo zaborav ivinjski,
il' sitniarski obzir to na ishod
suvie mnogo misli, to je miso
to razloena ima jedan deo
mudrosti, a tri kukaviluka al' ne znam to sam tu, da kaem jo:
To treba initi", kad imam i povod,
volje i snage, i sredstva da inim!
Primeri kao zemlja oevidni
opominju me. Svedoi vojska ta,
tolika sila i sprema pod vostvom
otmenog jednog, nenog kraljevia,
iji duh boanskim ponet astoljubljem
nevidljivome ishodu se ruga
izlau to je smrtno, nesigurno,
svemu to srea, smrt, opasnost sme a sve za jednu ljusku od jajeta.
Biti velik nije rad velika cilja
krenuti se, nego s veliinom moi
za jednu slamku krenuti u borbu
kad je na kocki ast. A ta sam ja
to imam oca ubijenog, majku
osramoenu, sve podstreke krvi,
razuma, pa putam da ipak spava sve;
dok, na sramotu moju, vidim smrt
nad glavom ovih dvadeset hiljada,
koji za jednu ud, za senku slave,
grobnicama idu kao posteljama;
biju se za komad zemlje na kom vojska
ne moe njina okuati boj,
nit ima dosta prostora za grob
svih poginulih. - Odsad nek budete
krvave, misli, il' bez svake mete!
(Ode.)

SCENA PETA
Elsinor. Soba u zamku.
(Ulaze Kraljica, Horacio i jedan plemi.)
KRALjICA
Ja ne mogu sada da govorim s njom.
PLEMI
Ona je uporna il' bolje, rastrojena;
njeno je stanje alosno veoma.
KRALjICA
Pa ta bi htela?
PLEMI
Ona govori
mnogo o svom ocu; kae kako u
da u svetu ima podvala, pa hue;

u prsa se bije, pa mrsko otura

nogom i slamke; pria stvari sve
sumnjive i tako s pola smisla tek.
Govor njen nije nita, al' oblikom
neodreenim goni sluaoce
na misli; oni mu trae smisao,
dajui re'ma misli sopstvene,
to, slaui se s njenim pokretima,
ine da ovek pomisli: tu ima
neko zlo, iako nita posigurno.
HORACIO
Dobro bi bilo govoriti s njom;
jer posejati moe opasne
smerove u due to smiljaju zlo.
KRALjICA
Uvedite je ovamo.
(Plemi izlazi.)
(Za sebe.)
Grenoj, bolnoj dui priroda je taka
da je za nju predznak zla sitnica svaka;
greh, u venom strahu sumnji se predaje,
uvajui sebe, sam sebe odaje.
(Vraa se plemi sa Ofelijom.)
OFELIJA
A gde je lepo velianstvo Danske?
KRALjICA
Kako ste, Ofelija?
OFELIJA (peva)
Kako u vernog dragog poznati
me drugim neverama?
Po njegovom eiru i tapu,
i sandal-cipelama.
KRALjICA
Avaj, mila moja devojko, ta znai ta pesma?
OFELIJA
ta elite? Zaista, molim vas, ujte:
(peva)
On je umro i otio, gospo;
on je umro, znam;
nad glavom mu je zelen-trava,
a nie nogu kam.
Oh, oh!
KRALjICA
Ali nemojte, Ofelija!
OFELIJA
Molim vas, pazite:
(peva)
Pokrov mu beo ko gorski sneg...
(Ulazi Kralj.)
KRALjICA
Avaj, pogledajte ovo, gospodaru!
OFELIJA (peva)
Iaran ruama,
koje odoe u grob neoroene
ljubavnim suzama.
KRALj
Kako ste vi, lepa gospoice?
OFELIJA
Dobro, bog vam pomogao. Kau da je sova bila ki
jednoga pekara. Gospode, mi znamo ta smo, ali ne zna-

mo ta moemo biti. Nek bog bude za vaim stolom!

KRALjICA
Ona misli na svoga opa.
OFELIJA
Molim vas, nemojte da govorite o tome. Ali ako zapitaju ta to znai, vi kaite ovako:
(peva)
Sutra je praznik Svetog Valentina:
svak usta rano u zoru,
a mene mlade tvome prozoru
evo, da budem tvoja Valentina.
A on se die i obue.
I brzo vratima prie;
devojka ue, ali devojka vie
otud ne izie.
KRALj
Mila Ofelija!
OFELIJA
Zaista, i bez zakletve, ja u svriti s tim.
(peva)
Isusa mi i Bogorodice,
ah, sramno je to i jadno.
Mladii to rade kad imaju s kime petla mi, to je gadno.
Ona e:
Reko si da e me uzeti,
pre nego me dobi, o srama!
A on odgovara:
Tako mi sunca, to bi i bilo
da nisi dola sama.
KRALj
Otkada je ona ovako?
OFELIJA
Ja se nadam da e sve biti dobro. Moramo biti strpljivi. Ali ne mogu da ne zaplaem kad pomislim da e
ga poloiti u hladnu zemlju. Moj brat e doznati to; i
tako, ja sam vam zahvalna na dobrom savetu. Hodite, moje koije. Dobru no, gospoe; dobru no, mile gospe; dobru no. dobru no.
(Izlazi.)
KRALj
Idite za njom, molim vas, i uvajte je dobro.
(Horacio odlazi).
Da, to je otrov duboke tuge, ah,
a izvor joj je njenog oca smrt.
O, Gertruda, Gertruda, kad bede
navale, ne idu one posebno
ko uhode, nego celim etama.
Najpre njen otac ubijen, pa zatim
va sin ode, on, glavni vinovnik
izgnanstva svoga pravednog; pa svet
uzbunjen, nezdrav, grub u aptanjima
i mnjenju svom o smrti Polonija.
A mi smo ludo uradili to ga
sahranismo kriom. Jadna Ofelija
od sebe i razuma svoga odvojena,
bez kojega smo proste slike, zveri.
Najzad je opasno, koliko to sve,
to njen brat tajno iz Francuske doe;
hrani se udom, dri se tajanstven;

a doaptai ve mu truju sluh

otrovnom priom o smrti oevoj;
i nuna, oskudna u predmetu pravom,
libiti se nee da nas optuuje
od uva do uva. O, draga Gertruda.
ovo mi, ko karte, vie rana daje
no to bi dosta za moju bilo smrt.
(Vika iza scene.)
KRALjICA
Ah, kakva je to vika opet sad?
KRALj
Gde su mi vajcarci? Nek uvaju vrata!
(Ulazi drugi plemi.)
ta je to?
PLEMI
Kralju, spasavajte sebe!
Kada okean preskoi svoj breg,
ravnice eom ne dere brzinom
no to mladi Laert s vojskom buntovnikom
savlauje vae sluge. Rulja ga
zove gospodarom. Kao da je svet
postao danas, ko da su sve staro
i obiaji svi zaboravljeni
i naputeni, ti podupirai
i stubovi svakog prava - oni viu:
Birajmo njega! Nek Laert bude kralj!"
Uzvici, ruke, kape kliu to
u oblake: Nek Laert bude kralj!
Laert kralj!"
KRALjICA
O, kako na lanom tragu laju!
Pogreili ste, loi danski psi!
KRALj
Vrata su probijena!
(Vika iza scene. Ulazi Laert, oruan. Za njim Danci.)
LAERT
Gde je taj kralj? - Gospodo, stojte vani.
DANCI
Ne, pustite nas unutra!
LAERT
Molim vas,
pustite mene!
DANCI
Hoemo, hoemo!
(Povuku se iza vrata.)
LAERT
Hvala vam. uvajte vrata! - O, ti kralju
nevaljali, daj mi oca mog!
KRALj
Polako,
Laerte dobri.
LAERT
O, svaka mirna kap
u krvi mojoj vie mi: kopile!
Mog oca ini prevarenim muem,
a izme istih vea moje majke
bludnice bi niske udarila ig!
KRALj
Laerte dobri, iz razloga kog
tvoja buna dinski taj uzima stav?

Pusti ga, draga; ne boj se za mene.

Kraljevska tako boanska je mo
da izdaja sama videvi svoj smer
tek malo cilja svog postigne. - Kai,
Laerte. to si razjaren toliko?
Pusti ga, draga; govori, prijatelju.
LAERT
Gde je moj otac?
KRALj
Mrtav!
KRALjICA
Ne krivnjom kralja.
KRALj
Pusti ga nek do mile volje pita.
LAERT
Kako je mrtav? Varati se ne dam.
U pakao moja vernost podanika!
K najcrnjem vragu zakletve mi sve!
Savest i vera u najdublji ad!
ikam prokletstvo! Doao sam dotle
da prezirem ovaj, a i onaj svet!
Nek bude to bilo. A ja hou samo
da oca svoga dostojno osvetim.
KRALj
Ko vam to brani?
LAERT
Moja volja ne,
ni celi svet! A to se tie mojih
sredstava ja u ih tedeti valjano,
da bi se s malim dostiglo daleko.
KRALj
Laerte dobri, kad elite znati
istinu o smrti svoga oca vi,
je li u osveti vaoj zapisano
da jednim mahom neete izvui
i prijatelja i neprijatelja,
onog to gubi i tog to dobija?
LAERT
Nikoga osim njegovog krvnika.
KRALj
Hoete l' onda da ga znate?
LAERT
Ja u,
evo. ovako rairiti ruke
njegovim dobrim prijateljima
te kao gem to ivot daje svoj,
napojiu ih svojom krvlju.
KRALj
Tako!
Sad govorite kao dobar sin,
i pravi plemi. Ko vaem oku dan,
tako e vaem umu sinuti
da sam u smrti vaeg oca ist,
i duboko da sam oaloen njom.
DANCI (iza scene)
Pustite je unutra!
LAERT
ta je to?
Kakva je to vika?
(Vraa se Ofelija.)

O, vatro, isui mozak moj! O, suze

sedmostruko slane, sprite mi ulo
i moi vida! O, tako mi neba
ludilo tvoje bie plaeno
teinom istom, dok na teg pretegne!
O, ruo majska, mila devojko,
sestrice nena, slatka Ofelija!
O, Boe! Da li je mogue da um
devojke mlade bude smrtan
ko ivot starca? Priroda je nena
u ljubavi; i takva, ona alje
dragocen spomen same sebe onom
to voli.
OFELIJA (peva)
Bez pokrova je na nosilima sada;
hoj, nani-nini-nena,
a mnoga suza na njegov grob pada...
Zbogom ostaj, golube moj!
LAERT
Da si pri svesti, pa da na osvetu
goni me, ne bi tako me tronula.
OFELIJA (peva)
Morate pevati: dole, dole,
ako ga zovete dole.
O kako zvrji toak. To je neverni kljuar
koji je ukrao ker svoga gazde.
LAERT
Ovo nita je vie nego ita.
OFELIJA
Evo ruzmarina, to je za uspomenu.
(Peva.)
Molim te, dragi, seaj me se ti.
Evo dana i noi za ljubavne misli.
LAERT
Smisao u ludilu! Misli i seanje zgodno spojeni.
OFELIJA
Evo miroije, za vas, i kandilke; evo rutvice za vas;
a evo je i za mene; nazovite je trava milosti nedeljne.
O, vi morate svoju rutvicu nositi iz drugog razloga.
Evo krasuljka. Dala bih vam ljubiica, ali su sve
uvele kad je moj otac umro. Kau da je lepo svrio.
(Peva.)
Jer dragi moj meni je sve veselje.
LAERT
Misao, tugu i pako, i patnju
ona u milost i lepotu stvara.
OFELIJA (peva)
Zar nee opet doi?
O, zar on nee doi?
Ne, nee; umro je on ve;
hajd i ti na smrtnu postelju le,
on nikada nee doi.
Brada mu bila bela ko sneg,
a ko od lana vlasi.
On ode, nema ga sad;
i zalud nam je jad;
ti, boe, duu mu spasi!
I za sve hrianske due molim boga. Bog
neka vas titi!
(Odlazi.)

LAERT
Vidi li ovo, boe!
KRALj
Laerte, duan sam rei bolu tvom,
i to mi pravo ne odreci. Hajdmo.
Izberi kog hoe izme prijatelja
najmudrijih, pa nek uju i nek sude
izmeu mene i tebe. Pa nau l'
da sam neposredno ili posredno kriv
u tome, ja u dati kraljevstvo,
krunu i ivot, sve to zovem svojim
na zadovoljenje tebi. Ako ne,
budite dobri pa se strpite,
da bismo u slozi sa vaom duom tad
zadovoljenje pruili joj pravo.
LAERT
Nek tako bude. Nain smrti te,
tajanstven pogreb, gde ni ma ni grb
ne stoji nad prahom njegovim, gde nema
otmenog obreda ni sveane pratnje sve to vapije od ove zemlje
do samog neba, da ja moram to
da ispitam!
KRALj
Tako i uinite,
pa pravom krivcu glavu skinite.
Molim vas, hajdete sa mnom.
(Odu.)

SCENA ESTA
Druga soba u zamku.
(Ulaze Horacio i sluga.)
HORACIO
A ko su ti to ele da govore sa mnom?
SLUGA
Moreplovci, gospodine. Kau da imaju neka pisma
za vas.
HORACIO
Neka uu.
(Sluga izlazi.)
Ja ne znam s kog bih kraja sveta bio
pozdravljen, sem od kneza Hamleta.
(Ulaze mornari.)
PRVI MORNAR
Bog vas blagoslovio, gospodine.
HORACIO
Neka i tebe blagoslovi.
PRVI MORNAR
Hoe, gospodine, ako mu bude volja. Evo jednog pisma
za vas, gospodine. alje vam ga poslanik koji je otiao
za Englesku - ako je vae ime Horacio, kao to sam izveten da jeste.
HORACIO (ita)
Horacio, kad pregleda ovo pismo, postaraj se da
kralj primi ove ljude; oni imaju pisma za njega. Nismo
ni dva dana bili na moru, kad se nekakva gusarska laa,

ratniki vrlo dobro opremljena, dade u poteru za nama.

Uvidevi da plovimo suvie sporo, bili smo prinueni na hrabrost, i u guvi ja prodrem na njihov brod.
Ali u istom asu. oni se oslobodie i ja sam ostadoh
njihov zarobljenik. Postupali su sa mnom kao milosrdni razbojnici; ali su znali ta su radili; moram im se
dostojno oduiti. Gledaj da kralj primi pismo koje mu
aljem, i pouri k meni brzinom sa kojom bi beao od
smrti. Imam da ti anem na uvo rei od kojih e
zanemeti. Ali su one ipak i suvie lake prema teini
same stvari. Ovi dobri ljudi dovee te gde sam. Rozenkranc i Gildenstern putuju za Englesku. O njima imam
mnogo da ti priam. Zbogom. Onaj za koga zna da je tvoj
Hamlet."
Hodite, dau vam uputstva za pisma.
Pourite to bre da me vodite
onom od koga ste pisma doneli.
(Odu.)

SCENA SEDMA
Druga soba u zamku.
(Ulaze Kralj i Laert.)
KRALj
Sad vaa svest neka potvrdi
nevinost moju. Nek me srce vae
za prijatelja primi kad ste uli
da onaj to vam dinog oca ubi
i meni samom o glavi radi ve.
LAERT
To je sad jasno. Al' rec'te to niste
spram dela tako ubilakih, zlih
postupili kako, radi bezbednosti,
mudrou svojom i ostalim svim
pozvani biste da inite vi?
KRALj
Oh, iz naroita razloga ba dva,
to za vas mogu biti mekuk
al' za mene su vrlo jaki. Mati |
njegova kraljica, skoro ivi s!a
od pogleda mu. to se mene tie bila to vrlina ili moje prokletstvo ona je za moj ivot vezana
i duom, kao svaka zvezda svojom sferom,
te ja ne mogu bez nje. Drugi razlog
to je to ne eleh pred javni ii sud,
jer velika je ljubav sveta za nj;
svet u svoju ljubav mane mu utapa,
ko izvor to drvo u kamen pretvara;
i okov na njemu smatro bi nepravdom
i strele mi, lake za taj vetar jak,
opet bi luku vratile se svom
ne pogodiv nikad nanianjen cilj.
LAERT
Tako bez dinog oca ostah ja
a sestra mi u oaj sruena ona to vrlinom - ako prolo smem

hvaliti - bee na vrhu ovog doba

kao izaziva svojim savrenetvom.
Al' osveta e moja doi!
KRALj
Zato
ne gubite san, i ne mislite vi
da smo od tako proste, tupe grae
stvoreni da bismo pustili opasnost
da nam upa bradu, a mi da mislimo
da je to ala. uete uskoro
jo vie. Ja sam voleo vaeg oca,
a volim i samog sebe. To e vam,
nadam se, pomoi, da bi zamislili...
(Ulazi glasnik.)
ta je sad. Kakva novost?
GLASNIK
Gospodaru,
pismo od Hamleta vaem velipnstvu
jedno, a drugo kraljici.
KRALj
Hamlet?
Ko ih je don'o?
GLASNIK
Mornari, kau, kralju.
Nisam ih video. Dade mi Klaudije,
a on ih.primi od donosilaca.
KRALj
Laerte, da ih ujete. - Ostavi nas.
(Glasnik odlazi.)
(ita.)
Visoki i moni! Znajte da sam go pao na vae kraljevstvo. Sutra u moliti za doputenje da vidim vae
kraljevsko lice. I onda u, zamolivi vas najire za
oprotaj, ispriati vam prilike i udese moga iznenadnog i vrlo udnovatog povratka.
Hamlet."
ta znai to? Jesu li s Hamletom
svi doli natrag? Ili je to la,
a nita u stvari?
LAERT
Poznajete l' ruku?
KRALj
,Hamletova je. - Go". - U napomeni
on kae sam". ta ti kae na to?
LAERT
Ja se tu gubim. Ali, neka doe,
to bol u mome srcu zagreva nadom
da u doivet u lice mu rei:
..Ti si uradio to!"
KRALj
Ako je tako,
Laerte - a kako bi moglo ne biti?
Il' kako bi moglo biti drukije? Hoete li da me posluate vi?
LAERT
Hou, moj kralju, samo ako me
na mir ne gonite,
KRALj
Na tvoj sopstveni mir.
Ako se on sada, izbegnuvi put,

vratio, pa vie i ne misli na nj,

ja u ga na jedan podvig navesti,
sad ba u mojoj misli sazreo,
pod kojim mora pasti neizbeno.
Zbog smrti mu tada ni prekora uv
dunuti nee; a majka mu sama
primetiti nee ovu zamku tad
i nazvae je sluajem.
LAERT
Moj kralju,
sluau vas rado, i radije jo,
ako biste tako udesili stvar
da orue budem ja.
KRALj
Sasvim se slae!
Od odlaska aeg prialo se mnogo
o vama, i to pred Hamletom ba,
povodom vetine u kojoj, kau, vi
blistate. Ceo vrlina vam zbir
ne izmami tolko zavisti u njega
ko ta to - mislim - najnieg je reda.
LAERT
Koja je to vetina, gospodaru?
KRALj
O, prosta traka na kapi mladosti,
no ipak zato potrebna. Jer njoj
bezbrina, laka nonja pristaje
ko zrelom dobu kousi i bunde,
namenjene zdravlju i ozbiljnosti mu.
Pre dva meseca bee ovde neki
plemi normandijski. Ja sam posmatrao
Francuze i bio protiv njih; oni su
veoma veti na konju; al' taj
plemi je znao neke ini tu,
on je u sedlo bio urastao
i takva uda s konjem pravio
ko da je jedno telo, polubie
s lepom ivotinjom; on nadmai sve
zamisli moje, sve radnje, oblike
koje zamiljah, i ja zaostadoh
za onim to je on izvodio.
LAERT
Jedan Normananin bee?
KRALj
Normananin.
LAERT
U ivot da je Lamond.
KRALj
Glavom on.
LAERT
Dobro ga poznajem. On je odista
ukras i alem celog naroda.
KRALj
On mi je o vama mnogo priao tad
i odao vam toliko priznanja
u vebi i vetini odbrane,
a osobito u maevanju,
da je uzviknuo: to bi bio prizor
kad bi neko mogo nadmaiti vas!
Kleo se da borci zemlje njegove

ni pokreta, ni panje nemaju,

ni oka, kad ste vi protivu njih.
Taj izvetaj je njegov Hamleta
zaviu tolko otrovao da je
eleo samo i boga molio
da doete, da se ogledate s njim.
Sad iz toga...
LAERT
ta iz tog, gospodaru?
KRALj
Laerte, je l' vam otac bio drag?
Ili ste samo jedna slika tuge,
lice bez srca?
LAERT
Zato pitate?
KRALj
Ne zato to mislim da svog oca niste
voleli, ve zato to znam da je ljubav
plod okolnosti; to primera znam
da vreme stia ar i oganj njen.
U plamenu same ljubavi ve ima
pepela, gara koji slabi nju,
i nita nije isto dobro vazda.
Kad dobroga sama naraste obiljem,
ona od sopstvene punoe ve mre.
Kada hoemo da radimo, treba
raditi onda kad hoemo; jer
to hoemo" se menja i odlae,
i slabi toliko koliko ima ruku,
prilika ili jezika. I tad
to treba" je rasipan uzdisaj
to olakanjem ozleuje. Sad,
u srceira: Hamlet dolazi.
ta biste uinili vi da pokaete
da ste sin svoga oca - ali vie delom
no reima samo?
LAERT
Ja bih ga u crkvi
zaklati mogo.
KRALj
Da, nikakvo mesto
ne treba da ubistvo zatiava,
a osveta ne sme imati granica.
Al', dobri Laerte, ako to elite,
budite u svojoj odaji skriveni.
im se Hamlet vrati, znae da ste tu.
Mi emo nai koga da pred njim
velia vau vetinu dvogubo
no onaj Francuz u svojoj pohvali.
Ukratko, neka vas sukobe; pa tad
nek se u vae glave opklade.
Nebriljiv kao to je, plemenit,
prevari neuk, on maeve nee
ispitati, i tako ete lako,
s malo lukavstva, izabrati ma
nezatupljeni, i mukim udarcem
osvetiti se za smrt oca svog.
LAERT
Uiniu. A za taj cilj u ma
namazati. Od jednog travara

smrtonosnu neku kupio sam mast,

u koju kad samo zamoite no,
te njim krv pustite - ni najrei melem,
spravljen od sviju udotvornih trava
pod mesecom, od smrti ne spasava
onog ko bude ogreben. Tom kugom
dodirnuu mog maa vrh, da kad ga
ubodem malo - to mu bude smrt.
KRALj
Promisliemo o tome i dalje;
odmeriemo najbolji nain, as,
koji e biti zgodni za na smer.
Ako bismo se u tom prevarili, da se
kroz nau igru providi na plan,
bolje bi bilo i ne pokuati.
Zbog toga taj plan mora imati
potpore, ili drugi kakav, to bi
uspeo, ako prvi propadne.
ekajte malo. Mi emo praviti
sveanu opkladu za pobedu vau...
Imam ga:
kad budete borbom zagrejani, edni rad toga prav'te to ee udarce pa on zatrai da pije, imau
spremljen za njega pehar naroit,
iz koga kad srkne samo, ako nekim
sluajem izbegne otrovni ubod va,
na umiljaj e biti ve ostvaren.
Al' stoj, kakva je to vika?
(Ulazi Kraljica.)
Kako ste,
kraljice mila?
KRALjICA
Jedna alost stupa
drugoj u stopu, tako slede brzo.
Laerte, vaa se sestra utopila.
LAERT
Utopila? Gde?
KRALjICA
Kraj potoka je jedna vrba tu,
to u ogledalu vodenom ogleda
svoje sivo lie. Ona je tu dola
sa neobinim vencem od koprive,
od eboja, boura, kandilke,
kojoj pastiri runo ime daju,
a devojke je mrtvaki prsti" zovu.
Tu, na nadvijene grane se penjala
da na njih cvetni veni obesi,
dok pue jedna granica neverna;
a ona pade sa nakitom cvetnim
u suzni potok. Skuti raireni
donekle je ko vilu nosie.
Za to je vreme ona pevuila
napeve starih pesama: ko sama
nesvesna svoje nesree sopstvene,
i kao stvorenje roeno i vino
za taj elemenat. Al' to brzo bi;
jer natopljeno odelo otea
i nesrenicu jadnu odvue
od njene pesme u blatnjavu smrt.

LAERT
Avaj, onda se ona utopila!
KRALjICA
Utopila se, da, utopila.
LAERT
I odve ti je vode, jadna sejo,
zato ja svoje suze uzdravam.
Pa ipak, to su nae navike.
Priroda dri svoje obiaje
pa ma ta hteo govoriti stid,
sa suzom izlazi i ena u meni.
Zbogom, moj kralju. Rei ognjene
buknuti ele, al' ih slabost ta
utulila!
(Ode.)
KRALj
Hajdmo, Gertruda, za njim,
koliko se muih da mu stiam bes,
sad opet strepim raspalie ga to.
Zato hajdemo za njim.
(Odlaze.)
PETI IN

SCENA PRVA
Groblje.
(Ulaze dva grobara s aovima itd.)
PRVI GROBAR
Moe li biti sahranjena po hrianskom obredu
ona koja samovoljno trai svoje sopstveno spasenje?
DRUGI GROBAR
Kaem ti da moe. I zato joj odmah pravi grob. Pregleda leeva je izvrio uviaj nad njom i naao da je
treba sahraniti po hrianskom obredu.
PRVI GROBAR
Kako to moe biti, sem ako se utopila u samoodbrani?
DRUGI GROBAR
Eto, nali su da je tako.
PRVI GROBAR
To mora biti se offendendo"; ne moe biti drukije. Jer tu je vor: ako se ja namerno utopim, to dokazuje
jedan in; a in ima tri uina, to jest: initi, raditi,
izvriti, i onda, ona se utopila namerno.
DRUGI GROBAR
Tako je. Nego uj me, ika-kopalo...
PRVI GROBAR
Dopustite mi! Ovde je voda - dobro; ovde stoji ovek
- dobro. Sad, ako ovaj ovek doe ovoj vodi i utopi se,
onda je to onaj koji se utapa. hteo-ne hteo, jer je on
iao, zapamti to. Ali ako voda doe k njemu i utopi ga,
onda se on ne utapa; ego, onaj koji nije kriv za svoju
sopstvenu smrt ne prekrauje svoj sopstveni ivot.
DRUGI GROBAR
Ali, je li to po zakonu?
PRVI GROBAR

Dabogme da je po zakonu; po zakonu o pregledu leeva.

DRUGI GROBAR
Hoe li da ti kaem istinu? Da ovo nije bila otmena gospoa, ona ne bi bila sahranjena po hrianskom obredu.
PRVI GROBAR
E, sad si rekao kako valja. Utoliko alosnije to
velikai imaju na ovome svetu vie prava da se dave i
veaju no njihova braa u Hristu. - Hajde, aove! Nema
starije vlastele od batovana, kopaa i grobara; oni
nastavljaju Adamov zanat.
DRUGI GROBAR
Zar je on bio vlastelin?
PRVI GROBAR
Pa on je prvi rukovao oruem.
DRUGI GROBAR
E da, nije rukovao!
PRVI GROBAR
ta! Da ti nisi neznaboac? Kako ti razume Sveto pismo? Sveto pismo kae: Adam je kopao. A je li mogao kopati bez ruke i orua? Zadau ti drugo pitanje.
Ako mi ne odgovori kako valja, priznaj da si...
DRUGI GROBAR
Hajde, zadaj!
PRVI GROBAR
Ko gradi jae i od zidara, i od brodara, i od dunerina?
DRUGI GROBAR
Onaj to gradi veala; jer ta graevina nadivi
hiljadu itelja.
PRVI GROBAR
Svia mi se dosetka, vere mi! Veala, to je dobro.
Ali kako je dobro? To je dobro za one to ine zlo. Sad
ti ini zlo kad kae da su veala jae graena od
crkve ego, veala mogu biti dobra za tebe. Jo jedanput, hajde.
DRUGI GROBAR
. Ko gradi jae i od zidara, i od brodara, i od dunerina?
PRVI GROBAR
Hajde, kai to, i skini jaram.
DRUGI GROBAR
Vere mi, kazau.
PRVI GROBAR
Kai!
DRUGI GROBAR
Krsta mi, ne umem da kaem.
(Ulaze Hamlet i Horacio.)
PRVI GROBAR
Ne mukaj vie glavom oko toga; jer tvoj glupi magarac nee ubrzati korak ako ga batina. Pa ako ti drugi put postave takvo pitanje, ti kai: grobar! Kue koje on gradi traju do Stranoga suda. Hajde, idi u krmu
kod Jovana i donesi mi poli rakije.
(Drugi grobar ode.)
(Peva.)
U mladosti sam ljubio, ljubio;
to bee tako slatko;
dosadu sam time gubio, gubio,
lepo bi, al' kratko.

HAMLET
Zar taj klipan ne osea ta radi kad peva a kopa
grob?
HORACIO
Njemu je navika olakala posao.
HAMLET
Sasvim je tako: nezaposlena ruka je osetljivija.
DRUGI GROBAR (peva)
Jer starost, ko lopov u
koraku laku
doe i svojim kandama te svije,
i baci te tada u duboku raku,
pa bio, ko da nije.
(Izbaci jednu lobanju.)
HAMLET
Ova je lobanja imala jezik i mogla je nekada pevati.
Kako je ovaj lupe treska o zemlju, kao da je vilica Kainova, prvoga ubice. To je moda upa kakvog politiara, koju ovaj magarac sada nadmudruje, ili nekoga to
je hteo prevariti boga; zar nije mogue?
HORACIO
Mogue je, knee.
HAMLET
Ili kakvog dvoranina koji je umeo govoriti: Dobro
jutro, dobri gospodaru! Kako ste, dobri gospodaru?" To
je, moe biti, taj i taj gospodin koji je pevao pohvalnice konju toga i toga gospodara, mislei da ga dobije
na poklon. Zar nije mogue?
HORACIO
Jeste, knee.
HAMLET
Da, da, tako je. A sada je svojina gospoe Crkosave,
bez usana, i ukana tamo-amo motikom jedne grobarske
njuke. To je divan prevrat, samo ako umemo da ga vidimo. Zar te kosti nisu vredele malo vie no toliko da
se sada igraju njima ore? Moje mi kosti sevaju kad
pomislim na to.
PRVI GROBAR(peva)
Motika, i budak, i aov,
i pokrov od platna prosta,
i grobna humka kao krov
dosta je za takog gosta.
(Izbaci drugu lobanju.)
HAMLET
Evo druge. Zar to ne bi mogla biti lobanja kakvog
advokata? Gde su mu sada njegove podvale i dosetke, paragrafi, dokazi i lukavstva? to trpi da ga ovaj nezgrapni zavrzan uka oko upe tom glibavom motikom,
i ne podie protiv njega tubu za zlostavljanje? Hm!
Ovaj ovek je u svoje vreme mogao biti velikozakupac
zemalja. sa njegovim tapijama, obligacijama, njegovim
taksama, njegovim dvostrukim jemstvima i njegovim raunima dohotka? Je li to suma njegovih dobiti i zavrni raun njegovih prihoda, da njegova fina upa dobije puno finog blata? Zar mu njegovi dvostruki jemci
nee zajemiti vie od ove kupovine za duinu i irinu jednog ugovora u duplikatu? Ni sva prenosna pisma njegovih poseda ne bi stala u ovu kutiju; pa zar da
sopstvenik nema za sebe vie od toga? Ha?
HORACIO

Ni pedi vie, gospodaru!

HAMLET
Ne pravi li se pergament od ovije koe?
HORACIO
Da, knee, i od telee.
HAMLET
Ovce i telad su svi koji se na njemu obezbeuju. - Da
oslovim ovog oveka. - iji je to grob, prijatelju?
PRVI GROBAR
Moj gospodine.
(Peva.)
I grobna humka kao krov
dosta je za takvog gosta.
HAMLET
Gotovo je tvoj, jer ti si, eto, u njemu.
PRVI GROBAR
Vi ste van njega, gospodine, i zato nije va; a ja ne
leim u njemu, pa ipak je moj.
HAMLET
Ti lae, kad ne lei u njemu, a kae da je tvoj.
On je za mrtve, a ne za ive; i zato, dakle, lae.
PRVI GROBAR
To je iva la, gospodine: nobei e od mene vama.
HAMLET
Za koga kopa ovu raku?
PRVI GROBAR
Ni za koga.
HAMLET
Onda za koju?
PRVI GROBAR
Ni za koju.
HAMLET
Pa ta ete zakopati tu?
PRVI GROBAR
Neto to je bilo ena, gospodine; ali, bog da joj
duu prosti, ona se upokojila.
HAMLET
Kako ta lola cepidlai! Moramo mu govoriti vrls
korektno, inae e nam dosaditi svojim dvosmislicama. Bogami, Horacio, primetio sam za ove tri godine
da se svet toliko oteo da seljak epa na pete dvoraninu,
Otkad si ti grobar?
PRVI GROBAR
Izmeu svih dana u godini postao sam grobar bai
onoga dana kada je na pokojni kralj Hamlet iobedis
Fortinbrasa.
HAMLET
Koliko ima od tada?
PRVI GROBAR
Zar vi tode znate? Pa to zna svaka budala. To je bils
ba na dan roenja mladog Hamleta, onoga to je polu
deo i to je poslat u Englesku.
HAMLET
Da, tako je. A to su ga poslali u Englesku?
PRVI GROBAR
to? Zato to je poludeo. Tamo e oporaviti pamet;
ako ne, toliko i ini.
HAMLET
A ta to?
PRVI GROBAR

Jer mu se tamo nee primetiti; tako su svi ludi kao

i on.
HAMLET
Pa kako je poludeo?
PRVI GROBAR
Kau vrlo udnovato.
HAMLET
Kako udnovato"?
PRVI GROBAR
Tako, siao je upravo s uma.
HAMLET
A povodi?
PRVI GROBAR
Kako povodi! - Ovde u Danskoj, ja sam tu grobar, to
deranom - to ovekom, ve trideset godina.
HAMLET
Koliko ovek lei u zemlji dok ne istrune?
PRVI GROBAR
Bogme, ako nije bio truo za ivota - jer u dananje
vreme imamo tako mnogo leeva zaraenih vrengom da
se jedva odre i do ukopa - trajae vani nekih osam ili
devet godina; koar e istrajati devet godina.
HAMLET
Zato on due no ostali?
PRVI GROBAR
Zato, gospodine? Njegova je koa tako utavljena
njegovim zanatom da moe dugo izdrati vodu; a voda
vam avolski rastvara leine. Evo jedne lobanje; ta je
lobanja leala u zemlji dvadeset i tri godine.
HAMLET
ija je bila?
PRVI GROBAR
Bila je jedne budale. ta mislite ija je bila?
HAMLET
Bogami, ne znam.
PRVI GROBAR
uma na njega! Bila je to lupeka budala. Jednom mi
je sruio na glavu bocu rajnskog vina. Ta lobanja, gospodine, bila je Jorikova lobanja, kraljeve budale.
HAMLET
Ova lobanja?
PRVI GROBAR
Ba ta.
HAMLET
Daj da vidim. (Uzme lobanju.) Avaj, jadni Jorie! Znao
sam ga, Horacio; bio je bezgranica veseo; imao je izvrsne dosetke, hiljadu puta me je nosio na leima; a sad, kako mi je gnusno da gledam ovo; grlo mi se od toga stee.
Ovde su visile usne koje sam poljubio ne znam koliks
puta. Gde su sada tvoja zajedanja, tvoje ale, tvoje pesme
tvoje munjevite dosetke to su za stolom stvarale bur\
smeha? Zar niega to bi se podsmehnulo vaem kreveljenju? Sasvim otpala gubica! Idi sad u gospoinu sob^
i kai joj da lice moe namazati slojem debelim kas
palac, ipak e najzad ovako izgledati! Neka se naemeje
na to! Molim te, Horacio, kai mi neto. g
HORACIO
ta knee?
HAMLET
Misli li da je Aleksandar izgledao u zemlji is-

to ovako?
HORACIO
Isto tako.
HAMLET
I tako zaudarao? Pih!
(Spusti lobanju.)
HORACIO
Isto tako, knee.
HAMLET
Na kakve li se trice moemo vratiti, Horacio! Zar
naa mata ne bi mogla ii po tragu plemenitog praha Aleksandrovog dok ne nae da epom zapuava kakvu
rupu za vranj?
HORACIO
Posmatrati stvari tako znailo bi posmatratn odvie utanano!
HAMLET
Ni najmanje, vere mi; nego ii sa dovoljno oseanja
mere i verovatnoe koja bi nas vodila otprilike ovako: Aleksandar je umro, Aleksandar je sahranjen; Aleksandar se vraa u prainu; praina je zemlja; od zemlje
pravimo blato. Pa zato od tog blata, u koje je on pretvoren, ne bismo mogli zaepiti kakvo bure piva?
Carski je Cezar umro, posto prah,
uva rupu, vetra da ne ue dah.
O, to ta zemlja to svetu dava strah,
zakrpa zidu u isti je mah?
Al' mir! Sklonimo se. Evo ide kralj.
(Ulaze svetenici u povorci; le Ofelijin; za njim Laert
i tubalice. Kralj i Kraljica sa svitom itd.)
Kraljica? Sav dvor? Za kim idu to?
Pa s tako krnjom pratnjom? Ovo znai
da je le koji prate oduzeo
oajnikom rukom ivot sebi sam;
a ugledna je linost bila to.
Uklonimo se malo, da vidimo.
(Povue se u stranu sa Horacijem.)
LAERT
Hoe li biti jo kakvog obreda?
HAMLET
Ovo je Laert, vrlo otmen mladi.
Pazi.
LAERT
Ima li jo to da se svri?
PRVI SVETENIK
Pogreb je bio veliki
koliko doputenja bee za nj. Jer njena smrt
sumnjiva bee; i da via vlast
nije' nad kanonom bila, ona bi
u nesvetanoj zemlji leala
do poslednje trube; mesto molitve
kamenje, ljunak bacali bi na nju.
Al' ovde su joj doputeni venci,
i devojako cvee, i sahrana
sa zvonima i pratnjom.
LAERT
Vie nema
nita da se radi?
PRVI SVETENIK
Nema vie ta.

Obesvetili bi slubu posmrtnu

pojanjem opela. Rekvijema njoj,
ko duama u miru preminulim.
LAERT
Poloite je u zemlju, i neka
iz njenog lepot tela preistog
izniknu ljubiice! Kaem ti,
okrutni pope, moja sestrica e
u aneoskom horu biti, dok e ti
urliui leati.
HAMLET
ta! Lepa Ofelija?
KRALjICA
Najslaoj - slatkoj; zbogom otila!
Cvetu - cvee.
(Posipa je cveem.)
Ja miljah bie moga Hamleta,
pa da ti kitim, mila devojko,
postelju branu, a ne hladni grob.
LAERT
O trostruk jade, padni deset puta
trostruko na onu glavu prokletu
iji ti zloin najsvetliji um
oduze! Zemljo, budi strpljiva,
dok je jo jednom ne zagrlim ja!
(Skoi u grob.)
Gomilajte zemlju na mrtvu i na ivog
dok od te ravni ne naraste breg
vii no stari Pelion."' il" glava
nebeska plavog Olimpa!
HAMLET (prilazei)
Ko je taj
iji bol tolikom snagom govori,
to alosna mu re zaara zvezde
u letu, te su stale sluati
ranjene udom? - A ovo sam ja.
Danac Hamlet.
(Skoi u grob.)
LAERT
Nek ti duu vrag
odnese!
(Rve se s njim.)
HAMLET
Loa molitva ti ta!
Molim te, skidaj prste mi sa grla!
Jer mada nisam ni uan ni brz,
u meni je ipak neto opasno,
od ega se mudro bojat. Dole ruku!
KRALj
Razvadite ih!
KRALjICA
Hamlete! Hamlete!
SVI
Gospodo!
HORACIO
Dobri knee, stiajte se!
(Pratioci ih razdvoje i oni izau iz groba.)
HAMLET
Ah, boriu se s njim za ovu stvar
dok trepavice moje ne klonu.

KRALjICA
Za koju stvar, moj sine?
HAMLET
Voleo sam
Ofeliju. Brae etrdeset hiljada
sa svom mnoinom svoje ljubavi
dostigli ne bi moju. ta bi ti
uinio za nju?
KRALj
Laerte, on je lud!
KRALjICA
Za ime boga, ostav'te ga vi!
HAMLET
Krsta mu, kai ta bi inio?
Bi l' gladovo, plako, bi l' se tukao?
Bi l' kido sebe, bi li sire pio?
Krokodile jeo? Vidi, a ja bih.
Jeli si doao ovamo da slini,
da prkosi meni skau u njen grob?
Da se sa njome sahrani? - I ja u!
A kad brblja o bregovima,
nek milione ari na nas bace,
dok naa humka pre svoje teme
o zonu ognja uini da Osa
bude kao prosta bradavica. ta,
KRALjICA
Ovo je isto ludilo. Jo malo
ovako e biti u nastupu tom;
pa zatim, krotak ko golubica,
kad zlatne svoje tiie izlee,
u utanju e sedeti pogruen.
HAMLET
ujte, gospodine, kaite mi uzrok
to vi ovako sa mnom postupate?
Ja sam vas vazda voleo; al' ta mari!
Moe se Herkul namuiti vas - maukae
maka, urlikae pas.
(Ode.)
KRALj
Molim te, Horacio dobri, pazi na nj.
(Horacio odlazi.)
(Laertu.)
Nek razgovorom naim prole noi
ojaate svoje strpljenje. Mi emo
ubrzati odmah stvar. - Dobra Gertruda,
vi pripazite malo sina svog.
Ovaj grob e ivi spomenik da ima;
a mirni asi doi e nam skoro.
Strpljivo dotle postupati valja.
(Odu.)

SCENA DRUGA
Dvorana u zamku.
(Ulaze Hamlet i Horacio.)
HAMLET
Toliko o tom. Videe sad dalje.

Ti se opominje okolnosti svih?

HORACIO
Seam li se, knee?
HAMLET
U srcu mom bee
neka borba to mi ne davae sna;
oseah se kao okovan buntovnik.
Brzo - nek je slava ba brzini toj;
jer priznajmo da nam naa lakoumnost
poslui katkad kada nam izblede
planovi duboki; - uimo se tom
da postoji neko boanstvo to vlada
ishodima naih namera, ma kako
da smo zamislili njih.
HORACIO
To je sasvim izvesno.
HAMLET
Skoim iz moje kabine,
ogrnem ogrta pomorski, pipajui
u mraku, da ih naem, i to uspeh.
Uzmem njin sveanj, pa se tad povuem
opet u svoju sobu. Tako drsko
da mi strah na utivost zaboravi,
ja glavni njihov nalog raspeatim:
i naem - o, kraljevskog podlatva! - u njemu
izrian nalog, nakien sa mnogo
razloga raznih to se odnose
na bezbednost Danske i Engleske, kao
i na strane stvari, ako budem iv da to, proitavi, i bez oklevanja,
bre no sekiru to bi naotrili,
odseku moju glavu.
HORACIO
Je l' moguno?
HAMLET
Evo proita kad si dokoniji.
Al' hoe da uje ta uradih ja?
HORACIO
Molim vas.
HAMLET
Uhvaen tako u lupeku mreu,
pre no to bih prolog posmatranja dao
mozgu svom, on pree na delo. Ja sednem;
smislim nov nalog; napiem ga lepo.
Nekad sam smatro, ko nai dravnici,
da je prostota lepo pisati,
i muih se da se odviknem od tog;
ali mi je sad to dobro dolo ba.
Hoe da uje ta sam sroio
otprilike?
HORACIO
Hou, dobri knee moj.
HAMLET
Od strane kralja molbu ozbiljnu.
Poto je engleski kralj kletvenik veran,
i da bi ljubav cvetala me njima
ko palma; da bi mir nosio svoj
venac od ita; da bi veza njinog
prijateljstva bila vra, i jo mnogo
sve takvih da bi" velike vanosti -

on treba, im vidi sadraj ovoga,

bez kraeg ili dueg premiljanja,
da donosioce pogubi nenadno,
ni za oprotaj im ne dajui as.
HORACIO
A kako ste zapeatili?
HAMLET
Kako!
Ba u tome se prst neba pokazo.
U kesi mi bee moga oca ig,
to kalup je za danski peat bio.
Uvijem pismo, ko to prvo bee,
potpiem, udarim peat i ostavim
na isto mesto. Promenu nije niko
mogao da primeti vie. Drugi dan
na pomorski je boj nastupio;
a zatim doe ono to ve zna.
HORACIO
Tako su Gildenstern i Rozenkranc pali?
HAMLET
Pa oni su se, dragi moj, predali
i udvarali se isto ovom poslu.
Oni moju savest ne uznemiruju.
Nametljivost je donela im pad.
Opasno je kad se slabi utakne
u gnevan dvoboj monih protivnika
izmeu zamaha, me vrhove maa.
HORACIO
Kakav je to kralj?
HAMLET
Misli da mi nije slobodno da tog
to mi ubi oca, a mater uprlja,
to se me presto i me moje nade
uguro, udicu na moj ivot sam
bacio, pa jo s podlou tolikom da ne bi savesno bilo ovom rukom
nagraditi ga? I zar ne bih bio
proklet kada bih pustio taj ir
na naem telu da raste daljim zlom?
HORACIO
Iz Engleske e on doznati brzo
kakav je ove stvari bio kraj.
HAMLET
Bie to brzo. Interval je moj;
a ovekov ivot dok kaem jedan tek.
Al' veoma alim. dobri Horacio.
spram Laerta to se zaboravih ja.
Vidim, dodue, i njegovu kob
u slici svoje. Traiu oprotaj.
Al' razmetanjem tugom me je zbilja
bacio u straan gnev.
HORACIO
Mir. Ko je to?
(Ulazi Ozrik.)
OZRIK
Vae gospodstvo nam je dobro dolo natrag u Dansku.
HAMLET
Ponizno vam hvala, gospodine. - (Horaciju) Pozna
je li ti ovoga vodenog komarca?
HORACIO

Ne, dobri knee.

HAMLET
Utoliko vie nade za tvoj spas, jer greh je poznavati
ga. On ima mnogo zemlje, i to plodne. Neka jedna ivotinja bude gospodar ivotinja, njene e jasle stajati uz
kraljevu trpezu. - On je svraka i, kao to rekoh,
raspolae silnom neistoom.
OZRIK
Dragi knee, ako je vae gospodstvo dokono, ja bih
vam saoptio jednu stvar od strane njenog velianstva.
HAMLET
Primiu je, gospodine, sa svom panjom svoga duha.
Stavite svoju kapu na svoje mesto; ona je za glavu.
OZRIK
Blagodarim vaem gostoprimstvu; veoma je toplo.
HAMLET
A. ne, verujte mi. veoma je hladno; duva severac.
OZRIK
Zaista je prilino hladno, gospodaru.
HAMLET
Ali ipak mi se ini da je zaparno i toplo; ili moja
priroda...
OZRIK
Da, preterana zapara je, knee, kao da je - ne znam ni
ja sam da kaem. - Ali, gospodaru, njegovo velianstvo
mi je naredilo da vas izvestim da je ono poloilo veliku opkladu na vau glavu.
Stvar je, knee, u ovome.
HAMLET
Molim vas, samo, ne zaboravite... (Hamlet mu daje
znak da stavi kapu na glavu.)
OZRIK
Neka, dobri gospodaru; to je radi moje line udobnosti, verujte. Tu skoro je, gospodine, doao na dvor Laert;
to je, verujte mi, savren gospodin, pun najlepih osobina, vrlo otmenog ponaanja i sjajne spoljanjosti. I
odista, govorei o njemu kako treba, on je itava karta
ili kalendar otmenoga sveta; jer ete u njemu nai koji
bilo deo sveta koji bi jedan plemi eleo da vidi.
HAMLET
Gospodine, njegove oznake nimalo ne trpe zato to
ih vi odreujete; iako znam da bi njihov inventar zbunio aritmetiku pamenja, a ipak je izostao s pogledom
na brzinu njegovih jedrila. Ali, s istinitom pohvalom,
smatram da je njegova dua tako bogata roba, a njegova
unutranjost toliko retka i dragocena da bismo joj,
verno oslikanoj, nali slinu jo samo u njenom ogledalu; a svaki koji bi ga hteo podraavati bio bi samo
njegova senka, i nita vie.
OZRIK
Vae gospodstvo govori o njemu s potpunom nepogreivou.
HAMLET
Ali emu sve ovo gospodine? Zato bismo uvijali
toga izvrsnog plemia u tmuu naih slabih pohvala?
OZRIK
Gospodaru?
HORACIO
Zar se ne bismo mogli sporazumeti razumljivijim jezikom? Vi biste, gospodine, to svakako mogli.

HAMLET
ta znai vae spominjanje toga gospodina?
OZRIK
Laerta?
HORACIO (po strani Hamletu)
Njegova kesa je ve ispranjena. On je sve svoje zlatne rei ve potroio.
HAMLET
Da, gospodine.
OZRIK
Ja znam da vi niste neobaveteni...
HAMLET
eleo bih, gospodine, da govrrite istinu; ali, vere
mi, kad biste je kazali, to za moju linost ne bi bilo
osobito pohvalno. Dakle, gospodine?
OZRIK
Vi niste neobaveteni kakvom izvrsnom vetinom
raspolae Laert...
HAMLET
To ne bih mogao rei, sem da se ogledam s njim u toj
izvrsnoj vetini; jer dobro poznati nekoga oveka,
znai poznati samoga sebe.
OZRIK
Mislim u pogledu njegovoga oruja, gospodine. Po
glasu koji uiva on u svojoj vetini nema sebi ravna.
HAMLET
ta mu je oruje?
OZRIK
Rapir i no.
HAMLET
To su dva oruja; ali, dobro.
OZRIK
Kralj se, gospodine, opkladio s njim u est arapskih
konja; a on je, mislim, zaloio est francuskih rapira sa celim priborom, kao pojasom, kaiima i tako dalje. Tri od tih bedrenjaka, vere mi, veoma su lepi za
oko i vrlo su zgodni za drke; divni su ti bedrenjaci i
vrlo bogato ukraeni.
HAMLET
ta vi zovete bedrenjacima?
HORACIO (Hamletu)
Znao sam da ete morati zatraiti objanjenje pre
no to ste to i uinili.
OZRIK
Bedrenjaci su, gospodine, kaii.
HAMLET
Izraz bi bolje odgovarao predmetu kad bismo mogli
nositi top o bedrima. A donde, voleo bih da budu kaii. Pa onda: est arapskih konja za est francuskih
rapira sa priborom, i tri vrlo bogato ukraena kata! To je francuska opklada protiv Danske. Zato je
to, da upotrebim vau re, zaloeno?
OZRIK
Kralj se, gospodine, kladi da vas on u dvanaest napada nee nadmaiti tri puta vie nego vi njega. Laert
se kladio sa dvanaest na devet i odmah bi moglo doi
do utakmice ako bi vae gospodstvo dalo blagonakloni
odgovor...
HAMLET
A ako bih ja odgovorio: ne?

Ja mislim, knee, da stavite svoju linost za ogled

prema njemu.
HAMLET
Gospodine, ja u etati ovuda po dvorani. Sada je
vreme moga dnevnog odmora; i, ako je njegovome velianstvu po volji, neka donesu oruje; ako gospodin pristane
i kralj ostane pri svojoj nameri, ja u dobiti opkladu
za njega, ako mogu; ako ne, neu dobiti nita sem svoje
sramote i suvinih udaraca.
OZRIK
Hou li tako da izvestim?
HAMLET
U tom smislu, gospodine, a s ukrasima koji se vaoj
prirodi dopadnu.
OZRIK
Preporuujem svoju odanost vaem gospodstvu.
HAMLET
Sluga, sluga sam. (Ozrik ode.) Dobro ini to se
sam preporuuje; jer mu nijedan tui jezik ne bi uinio
takvu uslugu.
HORACIO
Taj vivak otra s ljuskom na glavi.
HAMLET
Taj se udvarao bradavici svojg matere pre no to bi
je uzeo da sisa. Tako je i on (kao i mnogi sa takvim vaspitanjem, za kojima, znam, ovo nitavno doba luduje)
primio sam modu vremena i spoljanju odeu drutvenog optenja, neku vrstu povrnog, mehurastog znanja
koje njega i njemu sline prenosi preko najdubljih i najzamrenijih miljenja. Ali duni samo u njih, ogleda
radi, i mehur e se rasprsnuti i videe se da su oni
pleva, a ne ovejano ito.
(Ulazi jsdan plemi.)
PLEMI
Gospodaru, njegovo velianstvo kralj vam se preporuio po mladome Ozriku, koji mu je doneo vau poruku
da ga oekujete u dvorani. On me alje da bi doznao da
li vam je po volji da se ogledate s Laertom, ili ete odloiti za docnije.
HAMLET
Ja sam veran svojim odlukama. One se slau s kraljevim eljama: ako je raspoloen, ja sam gotov, sad ili kad
mu crago, s pretpostavkom da budem sposoban kao sad.
PLEMI
Kralj, kraljica i svi ostali silaze ovamo.
HAMLET
U dobri as.
PLEMI
Kraljica eli da progovorite koju nenu re sa
Laertom pre nego to ponete borbu.
HAMLET
Ona mi daje dobru pouku.
(Plemi izlazi.)
HORACIO
Vi ete, knee, izgubiti ovu opkladu.
HAMLET
Ne verujem. Od njegova odlaska u Francusku ja sam
stalno vebao. Dobiu, blagodarei povoljnim uslovima koje mi on daje. Ali ne moe pojmiti kako mi je
teko oko srca. No ipak, ne mari!

HORACIO
Ali, dobri gospodaru...
HAMLET
To je prosta budalatina, ali oseam neku vrstu
slutnje koja bi uznemirila enu.
HORACIO
Ako vam srce ne mari za neto, posluajte ga. Ja u
ih presresti na putu i rei im da vam nije dobro.
HAMLET
Nipoto. Ja prkosim predskazanjima. Ima nekog provienja i u padu jednog vrapca. Ako bude sad, nee biti
posle; ako ne bude posle, bie sad; ako nee biti sad,
ipak e biti posle. Biti spreman, to je sve. Kad niko ne
zna ta ostavlja, ta mari ako rano ostavlja? Neka bude.
(Ulaze Kralj. Kraljica, Laert. plemii, Ozrik i drugi pratioci s maevima i rukavicama. Sto sa bocama vina.)
KRALj
Ovamo, Hamlete, primi ovu ruku.
(Kralj stavlja Laertovu ruku u Hamletovu.)
HAMLET
Oprostite mi, uvredio sam vas.
Ali kao plemi, oprostite mi vi.
Svi prisutni ovde znaju, gospodine,
a jamano ste uli, da sam kanjen
bolnim rastrojstvom. Za sve to uradih
i ime grubo izazvah vam ast,
prirodu vau i va gnev - ja ovde
objavljujem: to je ista ludost bila.
Uvredi l' Hamlet Laerta? - Hamlet ne!
Ako je Hamlet izvan sebe sam,
to nije on, a Laerta uvredi,
onda to ne ini Hamlet - Hamlet ne.
Pa ko to radi? - Ludost njegova.
A kad je tako, Hamlet je uvreen.
Ludost je duman sirotog Hamleta.
Gospodine, u ovom skupu tu
nek me nepriznanje namernoga zla
pred plemenitim vaim oseanjem
izvini, kao kad bih bacio
svoju strelu preko kue, pa onda njom
pogodio svoga brata.
LAERT
Ja sam tim
zadovoljan u dui, zbog koje bih
u ovom sluaju najvie i trebo
na osvetu biti gonjen. Al' s pogledom
na ast, ja stojim uspravno i neu
jo da se mirim dok neka starija
gospoda, priznate asti, mi ne dadu
glas za pomirenje, pa da imam tad
neukaljano ime. Do tog asa
ja ponuenu vau ljubav primam
ko ljubav, i neu da uvredim nju.
HAMLET
Tu izjavu primam srdano, i rado
za opkladu u boriti se bratsku.
Dajte nam oruje. Hajte!
LAERT
Jedno meni!
HAMLET

Ja u vam biti oruje, Laerte.

U mom neznanju vaa e vetina,
ko zvezda kakva kroz najcrnju no,
ognjeno da zablista.
LAERT
Gospodine,
vi mi se rugate.
HAMLET
Ne, ove mi ruke.
KRALj
Ozrie mladi, maeve im daj.
Opkladu znate, sinove Hamlete?
HAMLET
Vrlo dobro, kralju moj. Vaa je milost na slabiju se
stranu kladila.
KRALj
Ne bojim se zato. Gledao sam vas oba.
On je bolji, ali dobitak je na.
LAERT
Ovaj je teak; dajte drugi ma.
(Uzima drugi ma.)
HAMLET
Ovaj je dobar. Jesu li maevi iste duine?
(Spremaju se za borbu.)
OZRIK
Da, moj dobri knee.
KRALj
Metnite ae vina na taj sto..
Kad Hamlet prvi ili drugi udar da,
il' ako trei udar odvrati,
nek sa svih kula grunu topovi;
Hamletovu e boljem dahu kralj
napiti, u au biser baciti
skuplji no to su redom etir kralja
u danskoj kruni nosila. Dajte ae!
I neka bubanj trubi govori,
truba topovima to napolju stoje,
topovi nebu, a nebesa zemlji:
Sad kralj napija Hamletu!" Ponite.
A vi, sudije, otro pazite.
HAMLET
Napred, gospodine.
LAERT
Napred, knee.
HAMLET
Jedan!
LAERT
Ne.
HAMLET
Sudije!
OZRIK
Udar. sasvim jasan udar.
LAERT
Dobro. Hajd opet!
KRALj
Stanite, da napijem,
Hamlete, ovaj biser tvoj je. Evo,
u tvoje zdravlje!
(Trube i topovi iza scene.)
Podajte mu au.

HAMLET
Da dovrim ovaj ogled. Ostavite
zaas u stranu. Hajte!
(Borba.)
ta velite?
Drugi udar.
LAERT
Dodirnut, dodirnut,
ja priznajem.
KRALj
Na e pobediti sin.
KRALjICA
On je gojazan i kratkog daha.
Evo ti moga rupca, Hamlete;
istrljaj elo, kraljica napija
za tvoju sreu, Hamlete!
HAMLET
Dobra gospo!
KRALj
Gertruda, na pij!
KRALjICA
Hou, kralju moj.
Dopusti, molim te.
KRALj (za sebe)
To je otrovana aa;
al' kasno je ve.
HAMLET
Ja jo ne smem piti,
gospo. Odmah u.
KRALjICA
Da ti ubriem lice!
LAERT
Pogodiu ga, kralju, sad.
KRALj
Ne drim.
LAERT (za sebe)
Pa ipak mi se savest protivi.
HAMLET
Hajd, za trei, Laerte. Vi se samo
igrate. Molim vas, napadnite svom
estinom svojom. Bojim se da vi
pravite sa mnom alu.
LAERT
Tako zar
kaete? Hajd!
(Bore se.)
OZRIK
S obe strane - nita.
LAERT
Sad u vas.
(Laert rani Hamleta. Zatim, u raspaljenosti borbe,
promeie rapire, i Hamlet rani Laerta.)
KRALj
Rastav'te ih!
Izbezumili se!
HAMLET
Ne, hajdete opet.
(Kraljica padne.)
OZRIK
Gledajte tamo na kraljicu, ho!

HORACIO
Sa obe strane krv. Kako ste, knee?
OZRIK
Kako ste, Laerte?
LAERT
Ko u zamci uk.
Ozrie, ja sam pravedno ubijen
sopstvenom svojom podlou.
HAMLET
Kako je
kraljica?
KRALj
Pala u nesvest videi
krvava oba.
KRALjICA
Ne, ne, nego pie.
O, dragi Hamlete moj, napitak, pie...
Ja sam otrovana.
(Umre.)
HAMLET
O zloinstva! Ho!
Zatvorite vrata! Izdaja! Da vidim!
(Laert pada.)
LAERT
Ona je ovde. Vi ste ubijeni,
Hamlete. Nikakva medicina sveta
spasti vas nee. U vama nema jo
ni za pb sata ivota. Orue
to izdajniko u ruci vam je tu,
nezatupljeno i jo otrovano.
Prevara se protiv mene okrenu.
Gle, evo gde leim, da se nikada
ne dignem vie. - Ne mogu vie. - Kralj,
kralj je svemu krivac.
HAMLET
ta, otrovan vrh?
Onda na svoje delo, otrove!
(Ubode Kralja.)
SVI
Izdaja! Izdaja!
KRALj
Odbranite me, prijatelji! Ja sam jo samo ranjen.
HAMLET
Evo ti, rodoskrvni,
ubilaki, prokleti kralju. Ispij
to pie! Je li tu taj biser tvoj?
Idi za mojom materom!
(Kralj umire.)
LAERT
Posluen
po zasluzi. Otrov spremio je sam.
Oprostimo jedan drugom, Hamlete.
Moja i moga oca smrt na tebe
ne pada, ni tvoja na mene.
(Umre.)
HAMLET
Nek nebo
spase te od toga! Idem za tobom. Ja mrem, Horacio. Nesrena kraljice,
zbogom! A vi, to izgledate bledi

i drhtite ovde pred nesreom ovom;

vi to ste samo nemi posmatrai
ovoga ina, kad bih imao kad...
Ali smrt, taj surovi straar, taan je
kada nas hvata! O rekao bih vam...
Al' neka stoji. Ja mrem, Horacio,
ti ivi; pa priaj neobavetenim
o meni i mojoj stvari pravedno.
HORACIO
Nemojte ni aska verovati to;
jer ja sam vie Rimljanin starinski
no Danac. Jo je ostalo pia tog.
(On uzima au.)
HAMLET (ustaje)
Ako si ovek, daj mi au tu.
Ostavi; neba mi, ja u je uzeti.
(Hamlet baca au na pod i pada.)
Dobri Horacio, kakvo ranjeno
ime bi posle mene ostalo
kad se nita ne bi znalo. Ako ikad,
ikada srcu tvome bejah drag,
veitoj srei nemoj ii jo,
u grubom svetu ovom vuci dah
tegobno, da moju povest pripoveda.
(Mar i pucnjava u daljini; Ozrik izae.)
Kakva je ovo ratna uzbuna?
OZRIK (vraajui se)
Mladi Fortinbras iz
Poljske pobedno
ide i engleskim poslanicima
ratni pozdrav daje.
HAMLET (pada)
Ja mrem, Horacio.
Moni mi otrov savlauje duh.
Vesti iz Engleske doiveti neu;
al' proriem da je na mladom Fortinbrasu
izbor. On ima moj umirui glas.
Reci mu to, i krupne i sitne
okolnosti to su izazvale slom ostalo je utanje.
(Umre.)
HORACIO
Plemenito jedno srce prepue.
Dobru no, dobri knee! Horovi
anela nek ti otpevaju mir. (Mar iza scene.)
Otkuda dobo dolazi ovamo? (Ulaze Fortinbras i engleski poslanici, sa bubnjevima,
zastavama i pratnjom.)
FORTINBRAS
Gde je taj prizor?
HORACIO
ta bi eleli
da vidite? Jad, il' udo? - Sve je tu.
FORTINBRAS
Ta gomila vie: pokolj! Gorda
smrti! Kakva je bliska svetkovina to
u paklenoj ti eliji, te sad
kneeva tolko jednim mahom tek
krvavo tako pobila si ti!

PRVI POSLANIK
Prizor je grozan, a izvetaj
na iz Engleske je doo prekasno.
Gluve su ui to bi nas sluale
kad priamo da smo izvrili nalog,
da Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi,
gde emo nai za sebe zahvalnost?
HORACIO
Iz njegovih usta ne, i kad bi imo
jo moi ivota da vam zahvali.
On nije njinu naredio smrt.
Al' kad ste ba na krvav udar taj
prispeli amo, vi iz poljskog rata,
a vi iz Engleske, izdajte nareenja
da ova tela budu izloena
na pozornici posmatranja radi;
i pustite me da svetu ispriam,
koji jo ne zna, kako bee sve.
Tu ete uti za dela svirepa,
neprirodna, krvava, za sluaj
sudbine, za umorstva sluajna,
za smrti zbog lukavog ili nametnutog
povoda, i, na kraju svega toga, jo
o planovima tajnim to padoe
na glave svojih tvoraca ba. Sve
ispriau vam verno.
FORTINBRAS
Pohitajmo
da ujemo i odabrane sve
da pozovemo nek uju, na skup.
to se mene tie, ja prihvatam s tugom
svoj srean udes. I ja imam jo
starinska neka prava u toj zemlji,
to sluajem srenim mogu trait sad.
HORACIO
I o tome u imati povoda
da govorim, i to iz usta onoga
iji e glas druge za sobom povui.
Al' pourite da to odmah izvrimo
dok duhovi su divlje uzbueni,
da ne bi dolo vie nesree
zbog zabluda ili zavoenja.
FORTINBRAS
Neka
etir kapetana iznesu Hamleta
na estradu, kao ratnika. Jer on bi
pokazao se, zbilja, pravi kralj
da osta u ivotu. A u pratnji
nek vojnika svirka i obredi ratni
za njega glasno progovore sad.
Nosite tela. Ovaj prizor tuan
za bojite lep je, a ovde je ruan.
Hajte, naredite vojnicima paljbu!
(Posmrtni mar. Izlaze, nosei leeve. Zatim se uje
topovska paljba.)

KRAJ