PLEMENITO DRVO ILI STABLO SVJETLOSTI

U starih naroda se je razvilo obozavanje prirode prije nego se razvilio vjerovanje u

razliita paganska boanstva. Usporedo s kultom vode, vatre, groma i Sunca, razvio se i
kult stabla. Kod svih europskih starih naroda poznat je kult drvea, Germani su obozavali
stabla hrasta, Nordijci brezu i jasen, Gali imelu koja raste na hrastu kao parazit. Kult
dreva kod starih Slavena bio je povezan sa obozavanjem lipe, hrasta i breze. Vjerovalo
se da se u kronjama drvea nalaze sjedita monih bogova. Kod Slovena su stabla bila
posveena pojedinim bogovima: hrast Perunu, jasen Svantevidu (Svetovidu, Sutvidu),
lipa boginji Vidi, a breza bogu etve Potrimbi. Kult stabala je u glavnom, posljedica
vjerovanja da su ljudi postali od stabala odnosno drveta ili da po svojoj smrti produuju
ivot u njima, ili da su ona sjedita viih bia. Mit oboavanja stabla u slovenskom
svijetu sastojao se u tome to su Sloveni stabla smatrali sijelom nekog svoga dobrog
pokojnika, koji njih titi. Helmold spominje u svojim zapisima, da su se Sloveni obiavali
zaklinjati starim drveem. Obino su iznad grobnih humaka zasaivali hrastova staba, na
spomen svojim praocima. Takvo stablo se gajilo i prinosile su mu se rtve kao zatitniku
svoga roda.
U poetku stari Sloveni potovali su pored raznih starih boanstava i posebno boansko
trojstvo u sastavu boga Peruna, Potrimbe i Pokola. Kultna mjesta ovim boanstvima
nalazila su se pod granatim starim dubovima ili u ograenom svetom gaju. Tu su u koru
stabla urezali likove, u svakom stablu po jednog od navedenih bogova trojstva, a ispred
ovih bili su rtvenici, na kojima se polagalo rtve.
"ili v ljesje, molili's pnjam"
"ivjeli pod stablima, molili se panjevima"
A. Afanasayev: Poetieskija vozzrenja Slavjan na prirodu
Hrast
Najsvetije stablo Starih Slovena bio je hrast. U umama svetih hrastova loili su vjenu
vatru, bile su ograene plotom, za zatitu od stoke i zlih ljudi. Stablo hrasta bilo je
posveeno bogu gromovniku Perunu. U stara vremena su pod starim hrastovima vijeali
starjeine o potrebama svoga roda. Po drugim hrastom na humku prikazivao je starjeina
ili prinosio rtvu bogu Perunu. Ogromna stabla hrasta ponekad stara i po vie stotina
godina, rasla su na humcima, a narod ih je osobito potovao. Tih kultnih hrastova bilo je
mnogo, te su ih i za hrianskog doba veoma potovali. Pod hrastovima su se esto
nalazili ogromni kameni rtvenici na kojima su ljudi u staro doba prinosili rtve
bogovima. Te rtvenike su u slovenskim zemljama moglo vidjeti sve do kraja 15.
stoljea. U mnogim slovenskim zemljama, kako na istonim tako i na zapadnim
stranama, kao i uz priobalna podruja Baltika, a takoe i na otoku Rujanu jo i danas se
nailazi na ogromna stabla hrastova koja su obiljeavala grobove davnih predaka. I grane
hrasta bile su svete, pa se hrastovo lie prinosilo bolesnicima da bi prije ozdravili.
Potovanje hrasta postoji i danas u mnogim krajevima.
U pribaltikim krajevima Sloveni su drali velika stabla svetima. Osobito su oboavali
hrastove i breze, a potovali su i staro trojstvo: Peruna gromovnika, Potrimbe boga etve i

Pokola zloduha podzemlja. Zanimljivo je svetie u pribaltikim krajevima, na Romowom

Polju gdje se nalazi kompleks stare ume, svetie Svantomesto tu se najznaanija bila tri
hrasta koja su simbolizirala staroslavensko trojstvo Perun- Trebun- Pokola. Na srednjem
hrastu bio je ucrtan lik Peruna.
Hrast rodovski zatitnik nad slavenskom grobnicom
na otoku Rujanu, nedaleko mjesta Putbus
Lipa
Stari Sloveni su ivjeli su u lipovim umama. U literaturi se spominje lipa kao sveto
slovenski drvo pa se moe zakljuiti da su Sloveni prije prijelaza u hrisanstvo potovali
boanstvo ume, dakle i duama bili povezani s lipom. Prema predaji vrili su obrede i
podnosili rtve lipi kao boanstvu. Obiaj oboavanja lipe zadrao se i kod Slavena koji
su napustili staru domovinu pa utiu ogranke lipe u krov svoje kue ili stana, da je time
ouvaju od gromova i poara. Narodna uzreica kae:
"Cvjetokitna lipo, tebe u svoj srdi,
Niti Perun arkom strijelom ne nagrdi!"
Uobiajeno je bilo i vjerovanje da lipa uva ovjeka od zla i uroka. U lipovim umama
Sloveni su sabirali med i vosak. Medovina ili medica bila je Slavenima omiljeno pie.
U Bosni je postojalo vjerovanje da se ne smije posjei stari hrast ili lipa, jer bi onaj koji
bi ga posjekao mogao umrijeti ili teko oboljeti. A ako bi to netko uinio, morao je na
panju odsjeenog stabla prinijeti rtvu i to tako da nekoj domaoj ivotinji, kokoi ili
janjetu, odsijee glavu sa istom sjekirom kojoj je stablo sjekao, pa mu se nita nee
dogoditi. Hrvati, Srbi, Bonjaci i Crnogorci vjeruju da tisa tjera aveti pa se i danas stavlja
u odjeu, stavlja volovima u rogove ili se smjeta u djeju kolijevku da djetetu ne
nakode vjetice.
Vjerovanja su upozoravala da neka stabla treba zaobii. To se je osobito odnosilo na
orah, najnesretnije drvo, povezano s demonima (iako ono kao i mnoga nesretna stabla
moe djelovati i ljekovito). Junoslavenski narodi vjerovali su da orah nikako ne smije
saditi mlad ovjek jer, ako ga posadi, umrijet e onda kada deblo postane debelo kao
mladiev vrat. U selu Djedina Rika u Hrvatskoj ne sade ni danas orah pokraj kue jer se
vjeruje da unosi razdor u kuu. Ispod oraha ne uspijevaju druge biljke pa se vjeruje da je
njegova kronja demonska. Zato nai stari nisu htjeli zaspati pod njim jer su vjerovali da
bi se probudili bolesni.
Slovenska religija postuje odbranu,zivot i prirodu.
Svarog je vodja slovenskog panteona i vodja Svetog Trojstva.On je bas kao hriscanski
bog,
Tvorac svega,dalek i nepoznat.
Ostali clanovi Svetog Trojstva su Svetovid i Perun.

Svetovid,koga i danas slavimo na Vidovdan,je Zastitnik Slovena,onaj ko sve vidi i

obasjava.Neki ga smatraju za boga sunca,ali to je Surijina uloga.On stiti Slovene od zla i
prevare.
Perun je Unistitelj,ali u pozitivnom smislu. On unistava i prociscava lose da bi dobro
moglo da se siri.Takodje i bog rata za Slovene.Nazalost,zbog njihove burne istorije,
on je postao najpoznatiji i dugo je bio smatran za glavnog slovenskog boga.Varjazi, koji
su nastali stapanjem Slovena a Vikinga su uzeli Peruna za glavnog boga i zvali ga
Perunko i zrtvovali mu ljude.
Belobog i Crnobog su dve suprotnosti.Oni simbolizuju pozitivno i negativno u
najsirovijem smislu.Oni su u slovenskoj religiji olicenje shvatanja koje su Sloveni imali
za veciti sukob suprotnosti u univerzumu i balans koji time nastaje.
Dajbog je Parotac Slovena,onaj koji daje zivot,onaj koji je u Svarogovo ime stvorio
Slovene.Svi Sloveni smatraju sebe za njegove unuke i jedan je od najcesce pominjanih
bogova.
Veles je bog poljoprivrede i izobilja.On pomaze Slovenima da se nahrane i opstanu. On
je zaduzen za ratarstvo,stocarstvo,ribarstvo,
lov,pcelarstvo...ukratko sve sto je Slovenima bilo izvor hrane.Njemu je posvecena
Velesova Knjiga,slovenska biblija.
Surija ili Horos je bog Sunca i konja.Za Slovene je Sunce Surija koji u svojim bojnim
kolicima jase sa istoka na zapad.Postojalo je celo pleme koje se smatralo Surijinim
potomcima i zvali su se Surezani.Egipcani su ga usvojili pod nepromenjenim
imenom,Horos.
Cislobog je bog matematike i ostalih nauka.
Zastitnik mudraca i filozofa.
Tu su i drugi,nizi bogovi:
Jaro,Lada,Denica,Mitra(koga slavimo na Mitrovdan,koga su usvojili Indusi),Visnji (koga
su Indusi usvojili kao Vishnu),
Koledo(od koga potice rec koledar) i mnogi drugi.Kasnije su smrtnici bili proglasavani
bogovima pa je tako,na primer,nastao Bak,a Belobog je postao Bakov otac.
Sloveni nikad nisu molili svoje bogove da im na bilo koji nacin pomognu.Oni su samo
postovali svoje obicaje,svoje pretke i hvalili svoje bogove,a bogovi su im zauzvrat
pomagali.Kada bi neko pleme posustalo u svemu ovome,bogovi bi mu manje pomagali.
Slovenski obicaji su veoma lepi.Licna higijena je imala veliku ulogu u slovenskim
obicajima.Obavezno su se kupali PET puta dnevno i za to vreme pominjali svoje bogove.
Danju bi radili,a uvece bi se okupili i pevali o svojim podvizima,borbama i naravno
bogovima.

Narodno pice Slovena je medovina,a Perunov simbol je rog iz koga se preliva medovina.
Medjutim,medovina nije Slovensko sveto pice.
To je suru-napitak.Na jednoj plocici Velesove Knjige je bio napisan recept za surunapitak,ali je bas taj deo ostecen. Jedino sto je ostalo je da se koriste med i nekih devet
trava.
Simargl
Ime ovoga boanstva razliito je zabeleeno: Nestor ga belei razdvojeno na Sim i R'gl
, dok ga kasnije spomenici belee kao Semorgl. afarik /Ljafarik: Slovensk
Staroitnosti" II izd. Prag, 1863./ ga meutim, naziva. Na svaki nain je Simargl bio bog
lokalnog karaktera, a tvrdnja, da Simargl u opte ne pripada slovenskom Panteonu, kod
tolikih verodostojnih spomenika, i suvie je smela. /L. Lee: op. cit. pg. 124./
Samim imenom vrlo je teko odrediti svojstvo ovoga slovenskog boanstva, i to tim pre,
to mu je i ime razliito zabeleeno. Izvori nam opet sem zabeleke njegova imena nita
vie o njemu ne kazuju. Sva nagaanja slovenskih mitologa o funkcijama ovoga
boanstva su samo hipoteze. Ipak je tvrdnja Leeova, da se etimologijom imena
Simarglova, pa bilo da se ita zajedno ili razdvojeno, ne dobija na slovenskom jeziku
nikakav smisao, i da je ovde re o nekom stranom boanstvu, neosnovana. Lee zato ipak
tumai "na svoju odgovornost" Simaragla kao Sedmoroglav tj. kao boga sa sedam glava.
Dovodilo se ime Simarglovo u vezu sa jednim tekstom iz Biblije koji glasi: "Svaki je
narod stvorio sebi bogove. Ljudi Gutini stvorie Nergala; ljudi Hamatini nainie Ashila".
N. Gedenov, a s njim i Jagi, vide u Simarglu pokvareno grko: Sem Herakles. Bielovski
je na svaki nain pogreio, kad smatra Simargla za neku zamenu Svaroga.
Ne bi li moda etimologija koju emo kuati da izvedemo bila dobra?!
Re Simar'gl ili Simar'gl analiziraemo na Sima i r'gl kako ih i spomenici esto
navode. Drugi deo rei r'gl dovodimo u vezu sa korenom r'g, r'y- a to je na glagol rgati ili kao kompozit izrgati. U nas se esto uje pridev izrgan u znaenju izraen, iskidan.
Tako se na primer kae: "izrgo se od rada". Taj glagol rgati znai upravo kidati (u nas se
uje jo i glagol gurnuti: to je taj isti glagol: rgnuti grnuti gurnuti).
Znaenje rgati (kidati) moe da se proiri i na glagol terati, goniti. Ima u nas re "roga"
to znai otkinut komad drveta, kolac, batina (vezuje se stoci za noge da se ne razbee).
Re r'gl rastavili bismo na r'g-l; nastavak l je neto obino u starosl. jez. na primer:
pek-l, to znai pakao. R'gl bi dakle znailo teranje, kidanje, gonjenje, odbijanje
(gonilac odbija). Ako sad sa ovim znaenjem drugog dela rei razmotrimo re "Sima
r'gl ", dobili bi smo Simargla kao onoga koji goni Sima. Ako meutim, uzmemo
afarikovu zabeleku toga boanstva tj. Zima r'gl, dobiemo onoga koji goni Zimu,
studen. Sima r'gl bi prema tome bio bog koji goni i tera zimu, dakle bog Zimogonja.
Ovaj tuma ini se blizak istini, i daje nam ujedno i poblie odreenje boga Simargla i
njegove funkcije na slovenskom Olimpu.

LEGENDE
Mi odosmo u onostranu Slaviju I udjosmo u jednu sumu.Ti izmedju vrlo starog drveca
videsmo hrastove posvecene Provenu,bogu ove zemlje.Ogradjeni su bili sumskom
ogradom,kroz koju se ulazilo na dvoje vrata.U svim selima ove zemlje ima mnostvo
kucnih bogova I idola;ali ovo mesto je glavno svetiste za celi ovaj
kraj.Narod,kralj,svestenici,svi tu dolaze zbog sudjenja sporova.Pristup u svetiliste
dopusten je samo svestenicima I onima koji hoce da prinesu zrtvu,ili onima kojima preti
opasnost od smrti.Jer Sloveni toliko postuju ove svoje svetinje,da ne dopustaju,da se
nepriljateljskom krvlju okalja ni hodnik njihovog hrama.
Helmold Cronica Slavorum

OSTRVO BUJAN
Bujan je cudovito ostrvo,obraslo bujnom prirodom. Na tom ostrvu zamisljali su nasi preci
raj.U drevnim slovenskim pricama spominjan je kamen Altur kao beli kamen na
Bujanu I predstavljao je sunce.Na Alatiru sedi Zora-devojka.Narodne price mnogih
Slovena pripovedaju o Zori-devojci,sto ranim plovi u zlatnom camcu sa srebrnim
veslima.Zmija orijaska,Ptica kljuna gvozdenoga I zlatna pcela su tri nemani sto,po
pricama oko Bujana izvode talase,vetar I gromove,odakle se sirom sveta oluja razlazi
U mnogim legendama I starim ruskim hronikama je ime ostrva Rujna navdeno pod
nazivom ostrvo Bujan.Ruski pisac Vadim Vilinbahov uspeo je otkriti da se legedarni
Bujan po geografskim kartama potpuno podudara sa drevnim ostrvom Rujanom.Tu se
nalazilo Slovesnko pagansko svetiliste Arkun.Svetiliste je bilo posveceno bogu Svetovidu
I smatra se jednim od najstarijih kultnih mesta Slovena(4. stolece)
DRVO SVETA
Neki Slovenski narodi su verovali da je zemlja ostrvo koje pluta u vodi u koju sunce tone
svake veceri.U centru tog ostrva nalazilo se drvo sveta.Korenje ovog drveta je sezalo
daleko u podzemni svet Nav,a grane visoko u podrucje nebeskih bogova Irij.

Irij,Jav
Jav je realni,materijalni svet.Predstavlja covekov zemaljski zivot I opredeljenje buduce
duse posle smrti.On predstavlja I nebeski svet iz kojeg se javljaju
bogovi(Svarog,Perun,Dabog I dr.)

Veles-Volos bog stoke I zdravlja I Lada boginja proleca su ziveli I Iriju.Lada bi se vracla
iz Irija u prolece.Na Ladinu zapovest Jarilo otvara vrata neba I silazi na Zemlju donoseci
prolece,vraca se na nebo na kraju leta.
Nav,Navi
Nav je bio podzemni svet olicenje smrti .Carstvo mrtvih I gospodara podzemlja.Dusa
coveka koji je ziveo losim zivotom osudjenja je na vecno stradanje I odvojena je od dusa
predaka.Ovo je carstvo Morane ili More.
Prav
Prav je istina I zakon Svarogov sud bogova.u Pravu bofovi odredjuju sudbinu
ljudi,oznacavaju se buduci dogadjaji.
U Velesovoj knjizi na dascici D-11/A(`) urezano je
"Molimo se i klanjamo prvom Triglavu i njemu veliku slavu pojemo. Hvalimo Svaroga,
deda bojeg, koji je svemu rodu bojem zaetnik i tvorac je svega ivog, vjeni izvor koji
tee leti i svuda, a zimi i nikada ne mrzne... A bogu Perunu, gromovniku, bogu bitke i
borbe govorimo: ti oivljava nas neprestanim okretanjem kruga i vodi stazom Prava
kroz bitke do Velike Trizne... Bogu Svetovidu slavu uznosimo, jer on je bog Prava i Java
i njemu pojemo jer je svjetlost kroz koju vidimo svijet. Gledamo i u Javu opstajemo, a on
nas od Nava uva i stoga mu hvalu pojemo. Slava sva Svetovidu, bogu naem to otvara
srca naa da priznamo loe postupke i dobru se okrenemo. Dva bia u nebu sadrana
Bjelobog i Crnobog su, a njih oba Svarog dri i zapovijeda."

PRICA O DABOGU
Bio Dabog prema prici car na zemlji a Gospod bog na nebesima.Pa se pogode :gresne
duse ljudi idu Dabogu a pravedne Gospodu Bogu na nebeSAPogodba je trajala dugo I
tamanitelju ljudskih dusa sam Gospod nije glave mogao doci.Da ga ubije nije mogao jer
je Dabog bio sila kao Gospod Bog na nebesima a nije mogao pogodbu pokvaritiNego ce
Dabogu doskociti sin boziji.Rodio se ovaj de vec ide po svoju ocevinu te I na iskup
dusa.Kad je to cuo Dabog od teskog besa zine,da mu se jedna vilica vukla po zemlji a
drugom nebo dodirao ne bi li sina bozjeg prozdroAli sin boziji na dva kraja od svoga
koplja nabode mu obe vilice koje ostadose,onako razvaljenje pa gresne duse pobeogse
mu iz usta na nebesa.Tako nakezen I ukocen,Dabo zivi jos tvrdi prica.
RODJENJE DABOGA

Setao Perun po obali Dnjepra u ugledao na drugoj strani nekoliko devojaka kako pevaju I
plesu.Medju njima je bila sirena koju je posebno voleo-Ros.Pokusao je preci na drugu
obalu no Dnjepar mu nije dopustio da prepliva preko.Tada je Perun uzeo svoju zlatnu
strelu I posalo na drugu stranu reke gde je stajala Ros.Strela je poletela kao munja I
udarila u veliki kamen koji je zasijao.Na kamenu se pojavila vatrena slika coveka I Perun
vikne Rosi:Pozovi Svaroga I on ce ti pomoci.Ros je pozvala Svaroga koji je dosao I
pomogao joj da napravi coveka od tog kamena.Bio je o Dabog.No njegov otac je bio
Perun a ne Svarog(jer je on isplaio strelu).Dabog je rastao I postajao sve mocniji ali nikad
ga nisu upoznali sa ocem.Proucavao je drevne mudrosti I umetnosti vodjenja
ratova.Postojao je sve slavniji.Jednog dana se Perun pojavio.Svi an nebu I na zemlji znali
su da to Perun prolazi.I Ros ga je prepozala I rekla mu.
Pozdrav,svemoguci Perune,sine Svarogov.
Znaci poznajes I moga oca
Ne ljuti se mocni Perune nego idi do cistog polja da vidis svoga sina Daboga no budi
milostib jer je Dabog jos mlad.
Perun podje do polja ugleda sboga sia I izazva ga na dvoboj.
Borili su se tri dana I tri noci borili su se tako silovito da su zemlja,sume I mora
vristali.Perun je postojao sve slabiji I na kraju je pao.
Dabog ga je upitao.
Reci mi ime svoje I ime svoga oca ratnice
Ja sam Perun sin Svarogov.Dosao sam iz sjajnog Irija
Oprosti oce!Nisam zao da si to ti~Digni se moj dragi oceNakon te bitke Dabog je
zamolio majku da mu dopusti odlazak u Irij(svet u kome zive bogovi).Ona mu je
dopustila I tako je Dabog krenuo sa svojim ocem Perunom u irij gde se pridruzio drugim
bogovima.
Po drugoj legendi Dabog je jedan od prvih Svarogovih sinova.On je bio po nekima bog
sunca a po nekima bog kise on je po toj legendi stvorio sve Slovene u cast svoga oca
Svaroga.

VEDI
Prostirale se od Bilogare pa sve do Kalinovca I Ferdinandovca kraj Dav velike guste
sume.Ziveli u nima VEDI,stvorovi nalik ljudima.Bili su visoki,cak visi od kuca,a dlakava
tela .Kad bi govorili culose nadaleko a mogli su tako jako duvati da bi s jednim dahom
stvorili oluju,Ziveli su u plemenima u svojim gradovima skrivenim u sumama.Oni koji
nisu napustali svoje gradov u sumama nazivani su sumski vedi.Ponekad bi oni mladog
coveka izgubljenog u sumi pveli kao slugu u svoj grad.Neki od njih druzili su se sa
ljuima I pomagali im.Gotov svaka kuca imala je svoga veda,ali je on drugim kucama
ponekad cinio stetu.Imena veda imala ostala su sacuvana u imenima oranica I livada kao
sto su Busica,miklici,Patacki..Sredinom proslog veka vedi su poceli napustati oranice I

livade povlaceci se u dubine sume.ponekad bi ih ljudi sreli I porazgovarali sa njima.Vedi

su postajali nevidljivi po danu retki su ih mogli videti
Ziveo je u Trepcama stari Solo on je do kraja svoga zivota bio priljatelj sa vedima,Imao
je kucu bez krova.Jednog popodneva vide ga ljudi kako mase kosom po
vazduhu.Odjednom zaduva jak vetar odnoseci sve pred sobom,Solo I dalje mase kosom
kao da se s nekim jakim bori.Bio je vec sav u znoju.Vikao je Sta hocete pustite moje
vede na miru Vetar naglo nesta.Gledaju ga ljudi pocepanog I oblivenog znojem kad su
ga pitali Sta je to bilo Solo on je rekao Borio sam se sa nepriljateljem svoga veda,hteli
su ih oterati ali im nisam dao.
Uz slavljenje letnog slavlja u noci izmedju 23 I 24 jula vezano je verovanje u nagicni cvet
paprati.Prema toj legendi ovo je jedina noc u godini u kojoj paprat cveta.Taj cvet ima
magicnu moc.On tada moze savladati demone,podariti uspeh ili veliko bogastvo.U ovoj
noci postojali su obicaji preskakanja preko prepreka,kupanja u rekama I bacanja cveca u
vodu.Za tu noc pravljena je lutka Kupala od slame ili drveta obucena u zensku odecu koja
je u svecanoj povorci donosena do reke I bacana u vodu ili u vatru.
Lesi-Sumski Duh
U spisima se opominju ljudi koji u sumi idu da beru pecurke,love divljac Ili seku stablja
da ne skrecu sa staza I ne zalaze duboko u sumu jer ih moze docekati sumski duh
Lesnik,ruzni stvor modre koze zelenih ociju brade I kose.To je zao duh koji plasi ljude pa
oni idu sve dublje I dublje u sumu dok nisu izmoreni I izgubljeni.Uvek nosi levu cepilu
na desnoj nozi a desnu cipelu na levoj nozi a odelo zakopcava na na pogresnoj
strain.Nema senke I krv mu je plava.Kada hoda kroz sumu glavom dotice krosnje
najviseg drveca a kada se krece po ivici sume postaje patuljak.On gospodari vukovima
koje jednom godisnje okupi u sumi I s njima razgovara.Covek se od njega moze obraniti
tako sto ce skinuti odecu I okrenuti je naopacke I ponovo obuci a zatim levu cipelu obuci
na desnu nogu a desnu cipelu na levu nogu.To je lek kojim se ponistavaju sva caranja
vilinskih bica.

Sunce I Zora Mesec I Zvezda Danica

Od najvecega boga rodise se Sunce Zora I Mesec I zvezda danica.Sa Sve ponosita deca
svetloga neba a Sunce izovr zemaljskog zivota.Sunceve sestre danica I zora njegove su
pomocnic.Sunce se radja svaki dan a Danica I Zora dve svelte boginje pripremaju bratu
konje ognjene I od vekova najvaljuju dolazak Sunca izora srece I dobra svim Slovenima.
U Slovenskoj mitolgoji spominje se stari I mladi bog.Narodna pesma o starome
badnjaku I o mladome bozicu U to se doba mora Sunce boriti sve do proleca da doje
do svoje prave snage.U borbi mu pomaze sestra zora.
Zora I Svetovidovi sinovi Prezda I Pojezda

U ovoj legendi Prezda I Pojezda su sinovi boga Svetovida I predstavljaju praskozorj I

suton.Svadjaju se zbog Zore.Ujutro Prezda krece na put I pokusava uloviti Zorum zalazi
pred vece,brat ga ubija.Pojezda vodi vecernju Zoru u taman grad ili more te ona postane
nocna.

Prica I sazvezdju Velikog Medveda

Pripovest iz kajkavskog kraja
Evo potukli se zli ljudi sa dobrima a neki postenjak zakopao mrtvace jednih I drugih.A
kad bog sisao na zemlju kao sepav putnik taj ga je dobri covek povezao svojim kolima do
vrha brega.i vile su toga coveka nagradile za dobra dela na obalku su digle na nebo I
vozaca I kola odakle o sja u obliku zvezda.

DOMOVOJ
Domovoji su mali kucni duhovi koji dolaze na ogniste.Stari narodni naziv za jednoga od
najzivljih domovoja je Malik Tinitilinic.U nekim pricama domovoji zive iza peci ili ispod
kucnog prag I iz postovanja mu se obraca sa djede. On tajno radi na imanju a cvilenjem
upozorava kad kuci preti opasnost.Ljudi koji su se selili u druge kuce nosily su sa sobom
vrucu pec ne bi li ih zbog toga sledio I domovoj a spremali su mu za docek hleb I
so.Polaganje malih darova obelezja su savkog kulta kucnih duova.
MORANA I LEDJAN-VLADAR LEDENOG CARSTVA
U vreme Ledenog doba na severnoj polulopti zemlje vladao je ledenim carstvom div
Ledjan.Stajala je u njegovoj sluzbi I boginja smrti I zime Morana.Njih dvoje zaledili su
sve zivo na zemlji sve ljude I zivotinje ukljucivsi I diviske praistorijske
mamute.Medjutim kako je Morana dozlogrdila I samom Crnobogu gopsodaru podzemlja
odveo ju je u Donji Svet u carstvo mrtvih.Ona se vratila u svoj Morin Dom I najnize
mracno podzemlje gde od tada vlada u tmini necujno I nevidljivo kao sablast koja je dugo
vremena bila najopakiji zlotvor zemlajskog sveta.

Ubica zmajeva Krak

U Krakovu slae na visovima Kriemonka svecanost Rekavku u cast ubici zmajeva
Kraku.Po staroj legndi ubica zmajeva Krak je ubio zimskog zmaja Marzanu(Moranu
boginju zime I smrti) stoga narod je prionosio na vrhu Kriomonke razne plodove hleb I
sarena jaja.Na Kriemonki postoji velika gomila o kojoj postoji legenda koja prica o

plemenu starih Hrvata koji su tu prinosli zrtve svome ubici zmajeva Kraku.Sada je tamo
crkva.Ocu svecanost su slavili I svi stari sloveni kao prolecnu svecanost.
Klecke vesice
U 17.veku Valvasor je zapisao narodno verovanjo da se za vreme olujnih noci na samom
vrhu Kleka u ponoc skupljaju vestice ,vile planinkinje,vilenjaci iz celoga sveta a njihovo
kolo I vrisak dopier do samog grada Ogulina,
Ako dodjete u Klek docekace vas natpis Dobro dosli u carstvo kleckih vestica Tada
upotrebite taktiku ako ih ne razljutite dopusti ce vam da postanete deo njhovog carstva
pleste I pijete sa njima.
BABA JAGA
Ona je bila najcesci lik ruskih bajki u kojima ima ulogu vestice.
Ona zivi u kolibi izradjenoj od kostiju koja stoji na pilecim kostima.Koliba se vrti I
osvetljena je svetlecim lobanjama.
Baba Jaga putuje kroz vazduh u ubojitoj kugli.uvek je gladna.u mitologiji je ponekad
predstavljena kao zmija izmedju voda zivota I smrti