Razvoj postrojenja za proizvodnju biogasa u malim poljoprivrednim seoskim

farmama
Petrovi Predrag1, Petrovi Nemanja1, Kesi Miodrag1, Mladenovi Milan1, Boroki Vladimir1
Rezime:
U radu su prikazani rezultati jednog od naih akademskog projekta Razvoj postrojenja za
proizvodnju biogasa u malim poljoprivrednim seoskim farmama koji realizujemo u okviru naih
redovnih kolskih obaveza na Smeru za energetiku i procesnu tehniku Mainskog fakulteta u
Kragujevcu, pod rukovodstvom prof. dr Miluna Babia. Poto se tema projekta odnosi na korienje
obnovljivih izvora energije, a imajui u vidu pokazani interes i podsticaje koji smo dobili tokom prve i
druge javne prezentacije projekta, ohrabrili smo se da deo njegovih rezultata prezentiramo i na
renomiranom savetovanju Saveza energetiara Energetika 2009
1. Uvod
Lepo je to kad student dobije diplomu. Ona svedoi da je on bio sposoban da u realnom
vremenu savlada propisano gradivo i odreeni broj tzv. intelektualnih prepona. Ali, ime diplomac
moe na najuverljiviji nain da ubedi okruenje, poslodavce i finansijere o svim svojim potencijalima i
kreativnim mogunostima. Sama diploma to nije, jer poznato je da se ona i visoka prosena ocena, koju
mnogi, a posebno medicinska struka i fakulteti, stavljaju u prvi plan mogu stei na razliite naine.
Indikator stvarnih mogunosti i sposobnosti svrenog akademaca, pored diplome moraju da budu i
drugi, opredmeeni, rezultati koji je on ostvario u toku studija.
Naa predstava o studiranju treba da se pomera prema shvatanju studiranja kao perioda
intenzivnog strunog ivota i zrenja, u kome studenti moraju da se oprobaju i kao motivatori, i kao
istraivai, i kao projektanti, i kao marketinki strunjaci, i kao timski igrai koji su stasali u strune
ljude od poverenja na realnim i ivotnim projektima. Interesantno je da se takav prilaz studiranju ve
mnogo godina neguje na Smeru za energetiku i procesnu tehniku Mainskog fakulteta u Kragujevcu, i
da studenti bez ikakvih otpora prihvataju takav prilaz, i uputaju se u veoma kompleksne projekte,
kakvi su, po naim saznanjima prava retkost na univerzitetima u Srbiji.
Zbog toga smo reili da strunoj javnsti uzloimo deo rezultata koje smo do sada ostvarili
realizujui projekat Razvoj postrojenja za proizvodnju biogasa u malim poljoprivrednim seoskim
farmama, (u daljem tekstu PBG) u okviru svojih redovnih kolskih obaveza pod rukovodstvom prof.
Dr Miluna Babia, jer smatramo da je takav prilaz studiranju i izazovan, i zanimljiv, i podsticajan i
rezultativan!

Studenti Smera za energetiku i procesnu tehniku Mainskog fakulteta u Kragujevcu

1/12

2. Prikaz razloga za zasnivanje projekta

U dananje vreme, kada je snabdevanje Srbije sve vie zavisno od uvozne energije, razumeli
smo da se mainski inenjeri moraju odmah suoiti sa tom injenicom, i da treba i mi, kao studenti, da
se ukljuimo u akcije drave koje su okrenute stvaranju uslova za masovno korienje alternativnih i
obnovljivih izvora energije.
Imajui u vidu nae drutvene i ekonomske prilike, tradiciju u poljoprivredi i stoarstvu,
mentalitet i navike ljudi koji se njima bave, odluili smo se da realizujemo projekat proizvodnje
biogasa na malim seoskim farmama.
Seosko domainstvo, gledano oima mainca-energetiara, lii, pomalo, na jedno veliko
energetsko-procesno postrojenje u kome se proizvode poljoprivredni proizvodi, i u kome se kao
nusproizvod javlja niz tzv. otpadnih materijala koji imaju znaajnu upotrebnu vrednost, ali koji se,
naalost, kod nas veoma malo koriste. Ovde emo, od svih tih otpadnih materijala panju skrenuti na
stajnjak, koji se, u naim uslovima, koristi samo za ubrenje. Prethodno se mikroorganizmima dopusti
da deo stajnjaka pretvore u biogas i da on slobodno dospe atmosferu. Na taj nain se pravi dvostruka
teta. S jedne strane zagauje se atmosfra, a s druge nepovratno gubi dragocena energija sadrana u
biogasu! Sline tete po ivotnu sredinu zbog neorganizovanog i energetski neefikasnog odnosa prema
stajnjaku nastaju i zbog ceenja stajnjaka i kontaminacije podzemnih voda.
Zbog toga smo reili, po ugledu na referentna svetska iskustva, da projektujemo postrojenje za
proizvodnju biogasa u malim poljoprivrednim seoskim farmama, i da nateramo mikroorganizme da
rade u nau korist, tj. da vre kontrolisanu produkciju bio gasa, ijim organizovanim prikupljanjem i
energetskim koristienjem elimo da doprinesemo pojevtinjenju poljoprivredne proizvodnje,
poboljanju energetske sigurnosti seoskih domainstava i ukupne energetske efiksnosti u Srbiji. O
ostalim, ne manje vanim produktima koji nastaju u toku proizvodnje biogasa, kao to je visoko
kvalitetno i propisno uskladiteno ubrivo koje ne zagauje ivotnu okolinu u ovom radu neemo
govoriti.
Nakon istraivanja i sagledavanja kompletne problematike, postavljenih ciljeva i vremenskih
okvira u kojima se projekat PBG mora realizovati, definisali smo osnovnu strukturu projekta, i sledee
podciljeve:
2.1
2.2
2.3
2.4
2.5
2.6
2.7
2.8
2.9

istraivanje mogunosti i potreba za izgradnju PBG na teritoriji Republike Srbije i

odgovarajue obaveze koje, u tom smislu, nalau domai i EU-propisi;
istraivanje i analiza produkcije PBG u Srbiji, sa posebnim osvrtom na umadiju i
Pomoravlje;
istraivanje i analiza moguih ekonomskih i energetskih uinaka PBG na teritoriji iz take 2.2;
istraivanje (godinja produkcija, tipovi, kapaciteti, cene, projektna reenja) domaeg i
inostranog trita PBG;
idejno koncipiranje varijantnih reenja PBG koja po svom kapacitetu treba da zadovolje potrebe
prosenog seoskog poljoprivrednog domainstva u Srbiji;
tehno-ekonomska analiza varijantnih reenja iz take 2.5 i izbor optimalnog projektnog reenja;
detaljan proraun i numerka simulacija tokova mase i energije u optimalnom projektnom
reenju iz take 2.6;
izrada definitivnog konstrukcijskog reenja postrojenja iz take 2.6 u virtualnoj 3-D formi, kao i
kompletne pratee konstrukcijske dokumentacije;
definitivna tehno-ekonomska analiza postrojenja iz take 2.6, utvrivanje njegove cene i
potrebne opreme za proizvodnju;
2/12

2.10
2.11

izrada upustva za upotrebu i propagandnog materijala za sistem iz take 2.6;

izrada zavrnog eleborata.

3. Prikaz metodologije realizacije projekta

U cilju lakog i brzog projektovanja PBG (Slika 1.), razvili smo program koji na osnovu
poznatog broja grla na farmi (Prilog 1.) rauna dnevnu koliinu ivotinjskog otpada koji se moe
koristiti za proizvodnu biogasa (Prilog 2). Program obezbeuje da se na osnovu dobijenih podataka,
automatski, dobiju sledei geometrijski parametri postrojenja (Prilog 3): zapremina digestera, bazena
za prikupljanje otpada i bazena za skladitenje ubriva. Takoe, program automatski izraunava prinos
biogasa (Prilog 4), tj. hemijsku energiju koju dalje moemo da transformiemo u elektrinu struju i/ili
toplotu. Na osnovu prinosa biogasa, program moe da izrauna konane energetske utede domainstva
korienjem biogasa i ukupne trokove i vreme otplate investicije. Program, takoe, omoguuje lako i
brzo auriranje svih relevantnih energetskih i finansijskih parametara, sa promenom bilo koje
finansijske ili koliinske ulazne vrednosti.

Slika 1. ematski prikaz BPG

Posebnu panju smo posvetili parametrizaciji izlaznih geometrijskih parametra digestera koje
daje na program, to nam je omoguilo da razvijeni program direktno spregnemo sa softverskim
paketom CATIA, i da na taj nain omoguimo 3D virtuelno modeliranje PBG i dobijanje njegovog
trodimenziskog izgleda (Prilog 5). Crtanje PBG vri se automatski, i njegov izgled i dimenzije se
menjaju simultano sa promenom bilo kog ulaznog podataka.
Primenom napred opisanog postupka ostvarili smo nau zamisao da moemo u svakom
zainteresovanom poljoprivrednom domainstvu uz pomo prenosivog raunara prezentovati uede,
cenu i vizualizirani izgled PBG koje u potpunosti odgovara proizvodnim kapacitetima svakog
konkretnog domainstva.
Smatramo da ovaj projekat ima budunost, jer moe i dalje da se razvija i unapreuje, ali i da
prua mogunost da postane okosnica usluno-proizvodnog preduzea koje nameravamo da formiramo
po diplomiranju.
3/12

4. Osvrt na tehnologiju proizvodnje biogasa

4.1 Fiziko-hemiske karakteristike biogasa
Biogas je meavina gasova koja se dobija uz pomo metanogenih bakterija koje uestvuju u
procesu bioloke razgradnje materijala u anaerobnim uslovima (anaerobna digestija).
Biogas se sastoji od 50 do 70% metana (CH4) i 30 do 40% ugljendioksida (CO2) i drugih
gasova kao to su vodonik, vodonik-sulfid, azot i dr. (Tabela 1.)
Tabela 1.1
Supstance
Metan
Ugljen-dioksid
Vodonik
Azot
Vodena para
Vodonik-sulfid

Hemijska formula
CH4
CO2
H
N2
H2O
H2S

Procentualni sadraj (%)

50-70
30-40
5-10
1-2
0,3
0-0,5

Biogas je za oko 20% laki od vazduha, a temperatura paljenja mu je u rasponu od 650 do

750C. To je gas bez jakog mirisa i bez boje. Kada sagoreva, gori isto plavim plamenom, slino kao
prirodni gas. Toplotna mo mu je imeu 20-30 MJ/Nm3
4.2 Anaerobna digestija
Anaerobna digestija je viestepeni biohemijski proces koji se primenjuje na vie razliitih
tipova organskih supstanci. Digestija se izvodi u tri stupnja:

prvi stupanj (hidroliza) vrsti organski kompleksi, proteini, masti, celuloza, razlau se na
isparljive organske kiseline, alkohole, ugljendioksid i amonijak;

drugi stupanj (formiranje kiselina) produkti dobijeni u prvom stupnju prevode se u acetatske
kiseline, proteinske kiseline, vodonik, ugljen-dioksid i ostale nisko molekulske organske
kiseline;

trei stupanj (metanogeneza) - u ovom stupnju deluju dve grupe bakterija, jedna pretvara
vodonik i ugljen-dioksid u metan, a druga pretvara acetate u metan i bikarbonate;

a hemijske reakcije u toku kojih nastaje biogas, mogu se izraziti na nain prikazan u tabeli 2.:
Tabela 2.
Stupanj
Hidroliza
Formiranje kiselina
Metanogeneza

Hemijska reakcija
CH3COOH
CH4 + CO2
Acetatske kiseline Metan + Ugljen-dioksid
2CH3CH2OH + CO2
Etanol +Ugljen-dioksid
CO2 + 4H2
Ugljen-dioksid +Vodonik

CH4 + 2CH3COOH
Metan + Acetatske kiseline
CH4 + 2H2O
Metan + Voda

Na Slici 2., grafiki je prikazan tzv. anaerobni proces koji se ostvaruje u PBG.

4/12

Slika 2. Grafiki prikaz anaerobnog procesa koji se ostvaruje u PBG

4.3 Brzina digestije
Brzina anaerobne digestije zavisi od vie faktora. Neke od njih moemo kontrolisati i na taj
nain upravljati proizvodnjom biogasa. Tu se pre svega misli na: pH vrednost, temperaturu, vreme
retenzije, nivo punjenja i toksinost. U nastavku emo dati kratak osvrt na spomenute vrednosti.
pH vrednost Bakterije koje stvaraju metan najbolje ive u pH neutralnim, ili blago alkalnim
sredinama. Kada se ustali proces fermentacije pH vrednost je izmedju 7 i 8.
Temperatura Anaerobna digestija se deava na temperaturama od 3C do 70C. Postoje tri
temperaturna opsega u kojima se odvija digestija, i to :

psihrofilna (u temperaturnom opsegu ispod 20C),

mezofilna (u temperaturnom opsegu izmeu 20 i 40C) i
termofilna (u temperaturnom opsegu preko 40C).

Optimalna temperatura anaerobne digestije je 35C, i nalazi se u mezofilnom opsegu. U

literaturi se preporuuje da pri anaerobnoj digestiji treba izbegavati nagle promene temperature, i
dozvoljava promenu koja ne sme biti vea od 1C/h .
Vreme retenzije Pod vremenom retenzije podrazumeva se vreme zadravanja vrste supstance
u digestoru. Ovo vreme zavisi od sastava mulja i od radne temperature.
Ukoliko je vreme retenzije kratko, dolazi do ispiranja bakterija iz digestora, jer one ne stiu
da se razmnoavaju tom brzinom. Kada je vreme retenzije predugako, onda zbog toga sistem moe
postati neisplativ, jer je koliina metana koja iscrpi iz mulja veoma mala to se moe videti na
dijagramu prikazanom na Slici 3.

5/12

Slika 3. Procenat proizvedenog biogasa u odnosu na ukupan mogui prinos za razliite vrste mulja
Nivo punjenja Oznaava koliinu sirove supstance po jedinici zapremine digestora koja se
doda u toku dana. Ukoliko se digestor prepuni, doi e do akumuliranja acetata koji e stopirati
produkciju biogasa. Preporuuje se da dnevni unos iznosi 6 kg po 1 m3 digestora, za postrojenja koja
rade sa kravljim izmetom.
Hranjive supstance Mulj treba da sadri ogovarajui nivo ugljenika, kiseonika, vodonika,
fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma.
Inhibitor Male koliine mineralnih jona pospeuju razvoj bakterija, dok visoka koncentracija
jona izaziva toksini efekat.
Odnos ugljenika i azota C/N Da bi se anaerobni proces normalno odvijao, potrebno je
zadovoljiti uslov da odnos C/N bude od 1/20 do 1/30. Ukoliko je ovaj odnos vii - dolazi do smanjenja
produkcije biogasa, a ukoliko je nii - dolazi do porasta amonijaka u digestoru to ima toksian efekat
na bakterije koje stvaraju metan.
5. Prikaz potencijala za proizvodnju biogasa
Istraivanjem statistikih podataka koje objavljuje Zavod za statistiku Republike Srbije
konstatovali smo da ukupan stoni fond Republike raspolae sa:

757 000 goveda,

47 000 konja,
1 475 000 ovaca,
1 983 000 svinja i
9 300 000 ivine,

dok smo uz pomo Odeljenja za poljoprivredu uprave grada Kragujevca doli do saznanja da se na
teritoriji grada Kragujevca gaji:

19 520 goveda i
27 270 ovaca.

Na osnovu statistikih podataka, proraunali smo da Srbija moe da proizvede toliko biogasa, da
moe nadomestiti 20% svog uvoza prirodnog gasa i to samo od stoarstva.
6/12

6. Tehno-ekonomska analiza
Na osnovu iskustva drugih drava i prouavanja dostupne literature konstatovali smo da je za
isplativu prizvodnju biogasa potrebno minimalno 5-6 krava ili 20 svinja. Prema izvrenim analizama i
proraunima, u poljoprivrednim gazdinstvima koja raspolau takvim stonim fondom moe se
proizvesti 200-250 Nm3 biogasa meseno, i na taj nain napraviti mesenu utedu od 7000-9000 dinara.
Spomenuti minimalistiki kriterijum na teritoriji grada Kragujevca zadovoljava 16,1%
poljoprivrednih domainstava, a neto veu produkciju biogasa moglo bi da ostvari 4,5% domainstava
za koja smo utvrdili da uzgajaju po 10 krava.
Napominjemo da smo analize isplativosti izgradnje PBG vrili sa tekuim, trinim, cenama
energije u Srbiji.
7. Zakljuna razmatranja
Srbija ima kapacitete za implementaciju ovakvih sistema PBG, ali je neophodno edukovati
poljoprivrednike, predoiti im prednosti i benefite i obezbediti iru podrku lokalnih samouprava i
same drave.
Smatramo da emo sa kompletnom realizacijom ovog projekta stvoriti efikasan alat za
viestruke energetske utede, ali i pomoi napore drutva za ouvanje kvaliteta ivotne sredine.
8. Literatura

7/12

Prilog 1. Tabela za unos podataka za proracun PBG

8/12

Prilog 2. Izlazna tabela o proraunatim koliinama dnevnih koliina raspoloivog komposta

9/12

Prilog 3. Proraunati zapreminski i geometrijski parametri digestora PBG

10/12

Prilog 4. Izlazna tabela o proraunatim prinosima biogasa i ukupnim godinjim utedama

11/12

Prilog 5. Virtualni 3D prikaz proraunatog PBG

12/12