1

DAS SISTEMI: SISTEMI ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA I

UPRAVLJANJE

1.1

Definicija DAS-a

Dana{nji svet skoro u potpunosti funkcioni{e na odlukama koje se zasnivaju na prikupljanju

podataka i njihovoj daljoj analizi. Dete prvo stavi nogu u vodi da bi odredilo temperaturu pre
nego {to zagnjuri. Osiguravaju}e dru{tvo prikupi obiman materijal statisti~kog tipa pre nego
{to odredi rizik i ustanovi premije. U su{tini postoji skoro onoliko sistema za prikupljanje
podatka koliko postoji i tipova podataka. Ipak, odredjena klasa sistema za akviziciju podataka
i upravljanje se defini{e kao:
Elektronski instrument, ili grupa medjusobno povezanih elektronskih hardverskih komponenti,
namenjenih za merenje i kvantizaciju analognih signala i prihvatanje digitalnih, u cilju
digitalne analize ili obrade i preduzimanje povratno-upravlja~kih akcija.
U tom kontekstu, DAS (Data Acquisition System) je analogni interfejs digitalnom svetu.
Grafi~ka predstava o tome gde je mesto DAS-a prikazano je na Slici 1 a).
neelektri~ni
domen

Analogni

Fizi~ki
Hemijski
Poziciono, na
skali instrumenta
Brojevi

transliranje

transdjuseri (merni pretvara~i)

Struja
Napon
Snaga
Frekfencija
Vreme
Faza

Digitalni

transliranje

Paralelni
Serijski
kodirani
Brojanje
serijski

analiza ili
proces

sistemi za akviziciju podataka

Slika 1 a) Mesto i uloga DAS-a

Kako je prikazano na Slici 1 b), tipi~na struktura jednog DAS-a (automatskog sistema za
prikupljanje podataka i upravljanje procesima) sastoji se od tri fundamentalna dela: senzori,
modifikator (blok za kondicioniranje signala i procesiranje) i aktuatori. Svaki deo obavlja
specifi~nu funkciju u sistemu.
proces koji se
analizira

senzori

modifikator

parametri

aktuator (i)

prikupljena
informacija o
procesu

Slika 1. b) DAS ~ine tri dela: senzori, modifikator i aktuatori

Funkcija senzora je da prihvataju signale od relevantnih parametara procesa. Senzor

konvertuje energiju iz jedne fizi~ke forme u drugu. Postoji {est va`nih energetskuh domena
izme|u kojih se de{avaju ove konverzije. To su hemijski, mehani~ki, magnetni, radijacioni,
termi~ki i elektri~ni. Kao {to je prikazano na Slici 1. c), konverzija se vr{i prema elektri~nom
domenu jer su elektri~ni signali najpogodniji za modifikaciju. Na ovaj na~in, energija koja je
svojstvena signalu, konvertuje se u pogodnu formu koja je podesna za modifikaciju.
Funkcija modifikatora je da prikupi signale sa izlaza senzora, obavi obradu nad tim signalima
i pobudi aktuatore. Modifikator se sastoji od ve}eg broja analognih i digitalnih kola
(operacioni poja~ava~i, izolacioni poja~ava~i, filtri, A/D konvertori, paralelni i serijski ulazni
portovi i dr.).
Funkcija aktuatora je da podesi status procesa na na~in kako to defini{e aktuator. Aktuator
konvertuje signale iz elektri~nog oblika (forme) u druge fizi~ke oblike. Na ovaj na~in je
mogu}e podesiti parametre procesa.
radijacioni
hemijski

mahani~ki

termi~ki

magnentni

elektri~ni

Slika 1.c) konverzija energije se obi~no vr{i u elektri~ni domen

Na Slici 1.d) i 1.e)je ilustrativno prikazan na~in konverzije signala u vidu matrice ure|aja i
efekata konverzije, respektivno. Konverzija se obavlja sa ili bez pomo}nih signala, odnosno
dodatnih izvora energije. Pomo}ni signal naziva se jo{ i modifikacioni signal.
izlaz

radijacioni

mehani~ki

termi~ki

elektri~ni

radijacioni

opti~ki
filtar

Golay-ova
}elija

solarimetar

solarna
}elija

mehani~ki

kremen

menja~

termi~ki

temper.osetljivi
LCD

bimetal

elektri~ni

LED

zvu~nik

magnetni

magnetoopti~ki
modulator

magnetno
kva~ilo

hemijski

sve}a

eksplozioni
motor

magnetni

hemijski

ulaz
fotografski
proces

elektri~ni
generator
izmenjiva~
toplote

termopar

MOSFET

kalem

adijabatski
demagneter

Hall-ova
plo~a

magnetno
kolo

gasni greja~

pH merna
}elija

Slika 1.d) Tipi~ni ure|aji - pretvara~i signala

baterija

hemijski
proces

izlaz

radijacioni

mehani~ki

termi~ki

elektri~ni

magnetni

hemijski

ulaz
radijacioni

fotoradijacioni
luminiscenc pritisak
ija

radijaciono
zagrevanje

fotoprovodnost

fotomagne
tni efekat

fotohemijski efekat

mehani~ki

fotoelasti~ni
efekat

konzervativni moment

frikciono
zagrevanje

piezoelektr.
efekat

magnetostrikcija

pritiskom
indukovana
eksplozija

termi~ki

usijavanje

termi~ka
ekspanzija

provo|enje
toplote

Seebeck-ov
efekat

CurieWeiss-ov
zakon

elektri~ni

injektivna
lumuniscen
cija

piezoelektr.
efekat

Peltier-ov
efekat

efekat p-n
spoja

Amperov
zakon

magnetni

Faradejev
efekat

magnetostrikcija

Ettinghausenov efekat

Hall-ov
efekat

magnetna
indukcija

hemijski

hemoreakcija
luminiscenc eksplozije
ija

egzotermi~k Voltin
a reakcija
efekat

elektroliza

hemijska
reakcija

Slika 1.e) Efekti konverzije signala

Imaju}i u vidu vrste modifikacionih signala, na Slici 1.f), u zavisnozti od tipa ulaza, izlaza i
kori{}enog na~ina modifikacije signala, prikazanao je mesto senzora u trodimenzionalnom
prostoru, a na Slici 1.f) kori{}eni efekti kod konverzije signala. Shodno prezentaciji datoj na
Slici 1.f), svaki prtvara~ se mo`e predstaviti kao struktura tipa kub ili, uz pomo} Miller-ovih
indeksa (Slika 1.f)), kao ure|ena trojka signala [ulazni, izlazni, modifikacioni]. Tako na
primer, na Slici 1.g), prikazani su neki pretvara~i i njihovi indeksi shodno Miller-ovoj
notifikaciji.
MODIFIKACIONI
hem.
magn.
elek.
term.
meh.
rad.
rad.
meh.
term.
elek.
magn.
hem.
ULAZNI

rad.

meh. term. elek. magn. hem.

IZLAZNI

Slika 1.f) Trodimenzionalni dijagram efekata pretvara~a

Solarna }elija

[rad, elek.,0]

Fotoprovodnik

[elek., elek., rad.]

Piezo-otpornik

[elek., elek., meh.]

Termopar

[term., elek., 0]

Hall-ov element

[elek., elek., magn.]

Magnetotranzistor

[elek., elek., magn.]

LED

[elek., rad., elek.]

LCD

[rad., rad., elek.]

Slika 1.g) Notacija petvara~a shodno Miller-ovim indeksima

1.2

Domeni podataka

Sa aspekta metrologije, sve veli~ine ~iju vrednost procenjujemo, delimo na ne-elektri~ne i

elektri~ne. Shodno Slici 1.c), neelektri~ne veli~ine su one koje pripadaju magnetnom,
hemijskom, raduijacionom, mehani~kom i termi~kom energetskom domenu. Skup energetskih
domena karakteristi~nih za ne-elektri~ne veli~ine, nazivamo zajedni~kim imenom fizi~ki
domen. Sa druge strane, kod elektri~nog energetskog domena, razlikujemo tri forme
elektri~nih signala, a to su:
a) analogna forma : amplitude struje i napona predstavljaju relevantan odziv
b) vremenska forma : vremenski odnos izmedju nivoa signala se koristi da opi{e neku
veli~inu
c) digitalna forma: racionalan broj predstavlja mereni podatak
Kada se sve tri forme elektri~nih signala pridru`e fizi~kom sistemu ~ije se
karakteristike/pona{anje procenjuju (mere), pridru`iv{i im jo{ i zna~enje koje se odnosi na
interpretaciju ovih signala (skala instrumenta, cifre na displeju), dobija se osnovni domen
podataka, kako je to prikazano na Slici 2.

Oblast
neelektri~nih
veli~ina
Fizi~ki
domen

Opa`ajni
domen

Vremenski
Digitalni
domen
domen
Analogni
domen

Oblast
elektri~nih
veli~ina

Slika 2 Domeni podataka i pod-domeni

1.2.1

Analogni domen

Merenje podataka u ovom pod-domenu se svodi na merenje amplitude struje ili napona.
Signal u ovom domenu je kontinualno promenljiva veli~ina koja se mo`e neprekidno
procenjivati u vremenu ili diskretno meriti u bilo kom trenutku. Veoma veliki broj mernih

pretvara~a vr{i konverziju merene veli~ine iz fizi~kog (hemijske, mehani~ke,

elektromehani~ke, itd.) domena u analogni domen. U bilo kom trenutku merena veli~ina se
predstavlja amplitudom signala. Procenjene vrednosti signala mogu se koristiti za slede}e
potrebe:
- da se posmatra i zapisuje pona{anje sistema (monitoring)
- da se sagleda teku}e pona{anje sistema sa aspekta manipulisanja njegovog budu}eg
pona{anja (upravljanje)
- da se koreli{u podaci u razli~itim vremenskim trenucima i procene odredjene karakteristi~ne
osobine sistema (obrada signala i podataka).
Signali u analognom domenu podlo`ni su uticaju elektri~nih {umova koji se javljaju bilo zbog
interno generisanih signala smetnji u okviru samog pretvara~a, uticaju rada drugih
elektronskih kola illi uticaju spoljnih izvora (indukovane smetnje zbog rada nekih motora ili
sna`nih potro{a~a). Odnos nivoa {uma u odnosu na nivo korisnog signala se zove odnos
signal-{um. Analogni signali, kao {to je prikazano na Slici 3, mogu pripadati jednom od
slede}a ~etiri oblika: a) naelektrisanje, b) napon, c) struja, d) snaga.
naelektrisanje
napon
struja
snaga

Slika 3 Sub-domeni u analognom domenu

Elektronsko kolo koje prebacuje podatke iz jednog od ovih domena u drugi naziva se
kondicioner signala, a prelaz granica domena zovemo konverzija signala.
1.2.2 Vremenski domen:
Merenje podataka u ovom domenu sastoji se u odredjivanju promene vrednosti signala u
odre|enom vremenu a naj~e{}i oblici procene vrednosti signala su:
a) odre|ivanje frekvencije periodi~nih talasnih oblika,
b) odre|ivanje vremenskog perioda izmedju dva impulsa,
c) odre|ivanje fazne razlike merenog talasnog oblika u odnosu na referentni talasni oblik.
Osnovna tri pod-domena koja pripadaju vremenskom domenu su prikazana na Slici 4. Signali
u vremenskom domenu su kontinualne promenljive ali se ne mogu meriti kontinualno u
vremenu nego se mere samo u datom trenutku.
Minimalno vreme potrebno da se meri signal u vremenskom domenu mo`e biti jedna perioda
signala ~ija se vrednost procenjuje, vreme trajanja impulsa ~ija se {irina procenjuje, referentni
period od jedne sekunde, itd. Na ta~nost procene vrednosti signala koji pripadaju vremenskom
domenu, {umovi imaju manji uticaj u upore|enju sa signalima analognog domena iz slede}a
dva razloga:
(a) signali su obi~no digitalni (postoji velika razlika u amplitudi napona logi~ke nule i logi~ke
jedinice; i (b) frekventni opseg signala koji se procenjuje je obi~no uzak tako da se mo`e
ostvariti veliko poja~anje signala malih amplituda kori{}enjem selektivnih poja~ava~a).

fazna razlika

{irina impulsa

nfrekvencija

Slika 4 Sub-domeni u vremenskom domenu

1.2.3

Digitalni domen

U konkretnom slu~aju, podatke ~ine signali koji imaju samo dva nivoa: visoko (=digitalna 1) i
nisko (= digitalna 0),
Standardno, ovi signali predstavljaju kodirani oblik celobrojnih brojeva ili standardnih
znakova. Postoje tri glavne forme digitalnih signala (Slika 5), a to su
a) serijski podaci - predstavljaju se nizom impulsa koji se prenose kanalom
b) paralelni podaci - predstavljaju skup impulsa koji se simultano prenose po ve}em broju
kanala.
a) broja~ki impulsi - frekvencija impulsa predstavlja relevantan podatak.
paralelni impulsi

serijski impulsi
brojivi
impulsi

Slika 5 Sub-domeni u digitalnom domenu

1.3

Proces merenja - prelaz iz jednog domena u drugi

Proces merenja se mo`e razmatrati kao skup ulan~anih interdomenskih prelaza (=konverzija) i
intradomenskih prelaza (=kondicioniranje). Za prelaz signala ili skupa podataka iz jednog
domena podataka u drugi potrebno je ugraditi posebna kola ili odgovaraju}e elektronske
sklopove. U principu, ugradnjom ovakvih sklopova unose se inherentne gre{ke (pogor{ava se
ta~nost i linearnost, unosi se dodatno ka{njenje signala itd). Sa aspekta merenja, gre{ke su
uvek prisutne (javljaju se) kada se vr{i prelaz iz jednog domena u drugi. Zbog toga uvek se
te`i da se u toku merenja ostvari minimalni broj interdomenskih prelaza. Kao primer,
analizirajmo merenje ubrzanja kako je to prikazano na Slici 6. Kod piezoelektri~nog
akceleratora, osnovni senzorski sklop (piezoelektri~ni materijal) generi{e elektri~ni tovar ~ija
je veli~ina funkcija ubrzanja u datom trenutku. Kako elektri~ni tovar nije jednostavno meriti,
pre nego {to se ubrzanje prebaci u domen observacije, neophodno je ugraditi dodatni
signalno-konverzioni stepen (poja~ava~ tovara) (Slika 6a)).
Kod induktivnog tipa akcelerometra (Slika 6.b)), generi{e se napon koga treba samo poja~ati
pre nego {to se izvr{i prelaz na observacioni domen. Sa ta~ke gledi{ta interdomenskog prelaza
podataka, induktini akcelerometar je podobniji. Prilog ovoj konstataciji je i fakat da je
poja~ava~ tovara spori i skupi sklop u odnosu na druge oblike analognih kondicionera signala.

fizi~ke
karakteristike

pozicija skale

domen
opa`anja

ubrzanje
3

broj

1
3

naelektrisanje
2
napon
struja
analogni
domen

snaga

a) kod merenja ubrzanja pomo}u piezoelektri~nog akceleromatra potrebna su dva

interdomenska i jedan intradomenski prelaz

fizi~ke
karakteristike

pozicija skale

domen
opa`anja

ubrzanje
2
naelektrisanje

broj
2

napon
struja
snaga

b) kod merenja ubrzanja pomo}u induktivnog akceleromatra potrebna su jedan interdomenski

i jedan intradomenski prelaz
Slika 6 Putevi podataka kod razli~itih akceleratora
Znatno kompleksnija pitanja interdomenskih prelaza prikazana su na Slici 7. Na Slici 7 a)
prikazan je jedan standardni postupak kori{}enja termistora koji generi{e DC napon u funkciji
temperaturne razlike. U konkretnom slu~aju potrebna su ~etiri interdomenska i jedan
intradomenski prelaz pre nego {to se rezultat prika`e. Alternativno re{enje sa Slici 7 b) koristi
kristal kvarca kod koga je frekvencija zavisna od temperature. Oscilator se koristi za
konverziju rezonantne frekvencije u signal koji pripada vremenskom domenu. Frekvencija se
zatim komparira sa referentnom frekvencijom, a razlika obe frekvencije se odre|uje u
zavisnosti od temperature. Ovaj pristup zahteva ugradnju znatno slo`enijih kola ali ima manje
interdomenskih prelaza.
Ako se signal srazmeran temperaturi prika`e kao analogni signal, ovakav pristup je po`eljniji
jer tada postoji direktni prelaz iz analognog domena u observacioni pa se, ovakvim izborom
putanje konverzije, smanjuje ukupan broj interdomenskih prelaza na dva kao {to je prikazano
na Slici 7 c).

Najefikasniji merni sistem se mo`e smatrati onaj kod koga postoji najkra}i put procesiranja
signala/podataka. Najkra}i put procesiranja signala/podataka se defini{e kao onaj put kod
koga postoji minimalan broj interdomenskih i intradomenskih prelaza. Kod izvodjenja
`eljenog puta za procesiranje signala/podataka, treba imati u vidu da gre{ke koje se javljaju
usled konverzije unutar domena su zna~ajno manje od gre{aka koje se unose zbog konverzije
analogni domen

digitalni
frekvencmetar

VuF
konvertor
termistor

O^ITAVA
NJE

digitalni
prelaskom granice domena.

fizi~ke
karakteristike
temperatur
napon

1
2

frekvencija

broj

paralelni
signal

3
brojivi
impulsi

Slika 7a) Kori{}enje termistora i digitalnog prikaza

vremenski domen

temperaturno
osetljivi kristaloscilator
ft
digitalni
frekvencmetar

komparator
frekvencija
fr
stabilni
referentni
oscilator

O^ITAVANJE

digitalni domen

fizi~ke
karakteristike
temperatura

broj

paralelni
signal

1
2
brojivi
impulsi

frekvencija

Slika 7b) Kori{}enje temperaturno osetljivog kristalnog oscilatora i digitalno prikazivanje

pozicija
skale

fizi~ke
karakteristike
2
temperatura

napon

Slika. 7c) Merenje temperature sa analognim instrumentom

Slika 7 Merenje temperature i prikazivanje
1.3.1 Vremenska zavisnost
U toku prethodnih razmatranja bilo je govora samo o procesu konverzije signala, a nije se
vodilo ra~una o tome da li se merena veli~ina u toku procesa merenja menja ili ne. Kada
podatak koji se meri varira sa vremenom, potrebno je uvesti i tre}u dimenziju u osnovnom
domenu podataka prikazan na Slici 2, pa se na taj na~in Slika 2 modifikuje u Sliku 8, tj.
koristi se sada domen povr{ina. Kada podaci koriste domen povr{ina, svaka interdomenska

konverzija je prikazana kao vremenski deo obrade koja se obavlja u realnom vremenu. Ako
veli~ina koja se kontinualno menja sa vremenom treba da se konvertuje u digitalni domen,
rezultantni broj (koji pripada specifi~nom vremenskom trenutku) mo`e biti pravi (korektan)
samo za taj specifi~ni vremenski trenutak, jer je stvarni zapis vremenski promenljivog signala
nemogu}. Obi~no, vremensko promenljiva veli~ina se mo`e meriti u sukcesivnim
vremenskim intervalima i sme{tati u digitalnoj memoriji u sekvenci koja odgovara redosledu
prikupljanja. Ako se merenja izvode ~esto, a merena veli~ina je sporo promenljiva, digitalni
zapis mo`e dovoljno ta~no da reprodukuje vrednost amplitude. Naravno maksimalna
u~estanost sa kojom se vr{i merenje je ograni~ena potrebnim vremenom da se obavi
konverzija merene veli~ine u digitalni domen i nakon toga da se izvr{i zapis. Drugim re~ima,
vremensko promenljivi signal nema uticaja na postupke koji se odnose na konverziju
podataka nego samo na izbor frekvencije uzorkovanja.
vreme

fizi~ke
opa`ajni
karakteristike
domen
digitalni
analogni
domen vremenski domen

vreme
konverzije
domena
'T

domen

T
'T
T
'T
T
'T
vreme
izme|u
merenja

Slika 8 Sunkcesivni domeni konverzije

1.4

Tipovi DAS-ova

DAS-ovi se uglavnom koriste za merenje i arhiviranje signala koji se generi{u bilo kao:
(a) signali koji poti~u od direktnog merenja elektri~nih veli~ina (napon, struja, otpor,
frekvencija), a tipi~no se sre}u u oblastima kao {to su testiranje elektronskih komponenata,
automatska merna mesta, i dr. , kao
(b) signali koji poti~u od transdjusera kao {to su termoparovi, "strain gages", i dr.
Instrumentacioni sistemi, koji se kod DAS-va koriste za procenu ulazne veli~ine, mogu se
podeliti u slede}e dve glavne klase:

analogni - mere informaciju u analognom obliku. Analogni signali se defini{u i kao

kontinualne vremenske funkcije. Standardno, zapis ovih veli~ina se vr{i iscrtavanjem na
nekom pisa~u. Tipi~no se bele`i, recimo napona u funkciji vremena, ili, promena
pomeraja u funkciji pritiska, i dr.

digitalni - obradjuju informaciju u digitalnoj formi. Digitalnu veli~inu ~ini ve}i broj
diskretnih vrednosti i odgovaraju}i broj diskontinuiranih impulsa ~iji vremenski odnos
nosi informaciju o veli~ini i prirodi veli~ine koju procenjujemo.

1.4.1 Analogni DAS

Obi~no, analogni DAS ~ine neki ili svi nabrojani sastavni blokovi:
(a) transdjuseri - koristi se za konverziju fizi~kih parametara u elektri~ne signale
(b) signal-kondicioneri - poja~avaju, modifikuju, ili uzorkuju ulazne signale
(c) uredjaji za vizuelni prikaz - koriste se za kontinualni monitoring ulaznih signala. U ovu
klasu uredjaja spadaju: jedno- i vi{e-kanalni osciloskopi, osciloskopi sa memorisanjem
(storage), panel metri, numeri~ki displeji, i dr.
(d) Instrumenti za grafi~ki zapis - koriste se za dobijanje permanentnih zapisa ulaznih
podataka. Tipi~ni instrumenti iz ove grupe su vi{ebojni ploteri, sistemi za opti~ki zapis
(obi~no se zasnivaju na kori{}enje galvanometra sa ogledalom) i dr.
(e) instrumenti sa magnetnom trakom - prikupljaju ulazne podatke, memori{u njihovu
originalnu elektri~nu formu, a kasnije ih reprodukuju radi detaljnije analize. Tipi~ni ovakvi
instrumenti su jedno ili vi{ekanalni magnetofoni
(f) satni mehanizam - upravlja radom komutatora
Blok {ema jednog tipi~nog analognog DAS-a prikazana je na Slici 9.a).
komutator
transdjuser
1

kondicioner
siganala
vizualni
prikaz

.
.
.

gravi~ki
zapis

magnetni
zapis
transdjuser
n

kondicioner
siganala

satni
mehanizam

Slika 9a) Blok {ema analognog DAS-a

1.5

Digitalni sistem za akviziciju podataka

Veliki broj sistema za akviziciju podataka i upravljanje realizuje se danas kao digitalni. Blok
{ema jednog pojednostavljenog sistema za akviziciju podataka prikazana je na Slici 9.b)

digitalni
takt

analogni ulazi

zavisi od
tipa
kondicionira
nja signala

analogni
MUX

kondicioner
signala

ra~unar

A/D
konvertor

izlazni
bafer

digitalni
zapis

digitalni ulazi

upravlja~ki
sistem
digitalni
MUX

ulaz za
ru~no uno{enje
podataka

sklopovi za
zapis/obradu

Slika 9.b) Jednostavni digitalni DAS sistem

Uloga pojedinih blokova je slede}a.
1.5.1 Analogni MUX
Ovaj blok omogu}ava da se ve}i broj izvornih signala automatski meri pomo}u istog DAS
hardvera. Njega ~ine skup prekida~a ~iji su ulazi povezani na razli~ite izvore analognih
signala a izlazi povezani na zajedni~ku mernu ta~ku. Svaki ulaz se individualno povezuje
(selektuje) na mernu ta~ku po unapred odredjenoj sekvenci. Broj kanala multipleksera mo`e
da varira od dva do nekoliko stotina.
1.5.2 Kondicioner signala
^esto signali koji se dovode na ulaz DAS-a nisu u formi koja je pogodna za konverziju, tako
da se oni moraju prekondicionirati. Proces kondicioniranja mo`e da obuhvata: linearno
poja~anje, logaritamsko poja~anje, filtriranje, detekciju vr{ne vrednosti, ili uzorkovanje i
dr`anje. Obi~no od kondicionera se zahteva da ispuni ve}i broj od nabrojanih funkcija.
1.5.3 A/D konvertor
A/D konvertor vr{i transliranje analognog signala u kodirani digitalni oblik. A/D konvertor se
mo`e realizovati na ve}i broj na~ina (konvertor sa sukcesivnom aproksimacijom, fle{
konvertor, sigma-delta konvertor,...).
1.5.4

Digitalni takt

Digitalni takt obezvedjuje (generi{e) upravlja~ke signale pomo}u kojih se sinhronizira rad
DAS-a. Obi~no se realizuje kao polifazno-kristalno kontrolisani oscilator. Deo ovog bloka je i
podsistem za merenje kalendarskog vremena.
1.5.5 Ulaz za ru~no uno{enje podataka
Veliki broj DAS-ova omogu}ava korisniku da unese podatke koji su prikupljeni putem li~nog
uvida (obi~no prikupljeni na terenu).
1.5.6 Digitalni bafer
Svaki DAS obi~no treba da je sposoban da prihvati odredjeni broj digirtalnih ulaza. Ovi ulazi
predstavljaju obi~no neka stanja prekida~a (on/off stanje), tj. to su ulazi sa diskretnim
stanjima.

1.5.7 Izlazni bafer

Predstavlja mesto gde se skupljaju svi podaci u DAS-u. Po odredjenoj sekvenci on prikuplja
podatke, i pakuje ih u korektnu formu koja je pogodna za digitalni zapis ili dalju obradu. Ako
je sklop za obradu mikrora~unar izlazni bafer obi~no predstavlja periferijski kontroler.
1.5.8 Uredjaj za digitalni zapis/obrada
Veliki broj razli~itih tipova uredjaja mogu da obavljaju funkciju zapisa i obrade. Standardno u
ovu klasu uredjaja spadaju: jedinice za magnetni zapis, {tampa~i, CRT displeji, flopi diskovi,
ra~unari op{te i specifi~ne namene.
1.6

Savremena verzija DAS-a

Zadnjih godina skoro sve komponente DAS-ova su postale veoma kompleksne ( sa aspekta
funkcije koje obavljaju), autonomne u radu i programabilne (menjaju re`im rada). Tipi~an
blok dijagram DAS-a zasnovan na ovakvim komponentama prikazan je na Slici 10.
Centralno mest ima mikrora~unar. Ovakva konfiguracija ima dve osnovne prednosti:
a) on-line programibilna obrada je mogu}a u ovom na~inu izvo|enja
b) masovni memorijski medijum je obezbedjen
Zahtev a) se mo`e danas jednostavno ostvariti kori{}enjem programibilnih periferijskih
interfejs ~ipova. U novije vreme te`nja je da se mikroprocesor ugradi u instrumentacionu
opremu. Kod jedne takve opreme njegova funkcija nije podre|ena tome da obavlja neka
matemati~ka izra~unavanja, ili da manipuli{e sa bazama podataka, nego da jednostavno
generi{e upravlja~ke signale za aktiviranje rada pojedinih gradivnih blokova, inicira razne
upravlja~ke akcije (aktivira selekciju kanala na MUX-u, bira poja~anje programabilnog
operacionog poja~ava~a, startuje A/D konverziju, i dr.), prihvata rezultat merenja, vr{i, po
potrebi, obradu (prikazuje ga na CRT prikazu, memori{e ga, ...). Ako je jedan ovakav sistem
sposoban za rad u realnom vremenu, tada za njega ka`emo da je to embedded system (Slika
11).

drugi
ra~unar
komun.
ure|aji

analogni ulazi

M1
M2
M3

siagnal
kondicioner

Analogni
MUX

A/D
konvertor

U/I

MR
tastatura

M4
CRT
digitalni ulazi
disk

softver

Slika 10 Automatizovana verzija DAS-a

ulazi

DAS
m

.
.
.

izlazni
ure|aj

uP

softver

Slika 11 Mikroprocesorski upravljani DAS-embeded sistem

1.7

DAS sa paralelnom A/D konverzijom na svakom ulazu

Znatno razli~ita konfiguracija u odnosu na prethodno opisane prikazana je na Slici 12. U

ovom slu~aju svaki kanal ima sopstveno signal kondicioniranje i A/D konverziju. Ovakav
koncept se obi~no koristi kada se analogni signali generi{u od velikog broja razli~itih izvora,
kada se ulazne veli~ine veoma brzo menjaju (kod DAS-a sa Slike 10, ulazne veli~ine su
obi~no sporo promenljive) i/ili kada se zahteva nezavisna kalibracija za svaki ulaz, tj. da se
svaki kanal na razli~it na~in (postupak pode{avanja) posebno podesi u odnosu na prethodni.

ulaz 1

signal
kondicioner

ulaz 2

signal
kondicioner

A/D

...

...

signal
kondicioner

A/D

ulaz n

A/D

digitalni
MUX

izlazni
ure|aj

Slika 12 DAS kod koga svaki ulazni kanal ima signal kondicioner i A/D konvertor

1.8

Distribuirani DAS

Najve}i broj procesa koji se nadgledaju i kojima se upravlja su razu|eni po svojoj prirodi. Na
primer, u jednoj termoelektrani parni kotao, generator, sistem za snabdevanje ugljem i dr., ne
nalaze se fizi~ki na istoj lokaciji. Shodno tome, DAS mora biti realizovan kao razu|en, tj.
distribuiran. Obi~no, na nivou jedne celine koja se nadgleda, pridru`uje se jedan akvizicioni
modul - AM. AM-ovi treba da budu sposobni za autonomno obavljanje funkcija, a tako|e i za
komunikaciju sa ostalim delovima sistema.
Na Slici 13 a) i 13 b) prikazan je koncept realizacije DAS sa aspekta distribucije inteligencije.
Kod klasi~nog pristupa (Slika 13 a) senzor prihvata veli~inu koju treba da proceni, i nakon
odgovaraju}e konverzije, predaje je u digitalnom ili analognom obliku AM-u. AM vr{i obradu
i, ako je to potrebno, generi{e izlazne signale kojima se vr{i povratno dejstvo na proces.
Naime, procesor u sastavu AM-a se koristi za generisanje jedne ili vi{e pobuda koje treba da
defini{u stanje procesa (vrednost napona u odre|enoj ta~ki, vrednost struje u odre|enoj grani,
pomeraj, temperaturu i dr.). Da bi se ocenio efekat povratnog dejstva, osim podataka o
procenjenoj veli~ini, procesor AM-a mora da prihvata i statusnu informaciju sa ulaznih i
izlaznih pretvara~a. Statusna informacija ukazuje na: 1) gre{ke u radu (pretvara~ jeste/nije
logi~ki/fizi~ki prisutan), 2) gre{ke u dovodu napajanja (defekt izvora za napajanje, kratak spoj
ili prekid u kablovima za dovod napajanja), 3) gre{ke/prekid u prenosu informacije (prekid u
kablovima za prenos informacija ili veliki uticaj indukovanih smetnji), 4) ambijentalne uslove
rada (dan, no}, pove}anje temperature, pritiska itd.). Nakon prihvata podataka i statusa,
procesor u AM-u vr{i obradu, arhiviranje, prikaz rezultata, a potom, ako je to potrebno,
generi{e upravlja~ke signale kojima se vr{i povratno dejstvo na proces. Kod ovakvog pristupa
procesor je uglavnom zauzet obavljanjem velikog broja U/I aktivnosti na nivou direktnog a ne
sistemskog upravljanja, tako da odziv mo`e da postane kriti~an sa aspekta vremena izvr{enja,
{to je posebno va`no kada sistem radi u realnom vremenu.

v e li~ in a k o ja
se m e ri

d i g i ta l n a v e l i~ i n a
( p o d a c i / s ta t u s )
I z la z i k a
p ro cesu

P ro c e s

Senzor
( k l a s i~ a n )

AM

a n a lo g n a
v e l i~ i n a

I z la z n i
p re tv a ra ~

p o v r a tn o
d e j s tv o

a)
d ig ita ln i
p re no s

v eli~in a k o ja
se m eri

p od a ci/statu s

S en zo r
(p a m etan )

P ro ce s

H a n d sh a ke
an alo g . v red n o st

AM

Izlazn i
in terfejs

Izlazi k a
p ro c esu

stim u l
p o vratn o
d ejstv o
an alo g ni/d igitalni
p ren o s

b)
Slika 13 DAS sa aspekta distribucije inteligencije; a) klasi~an sistem - sa nedistribuiranom
obradom; b) sistem sa distribuiranom obradom i pametnim senzorom
Kod strukture sa Slike 13 b), izme|u procesa i AM-a nalazi se senzor sa ugra|enom
inteligencijom. Ovakvom koncepcijom mogu}e je ostvariti auotonomnost u upravljanju i
distribuiranu obradu. Na ovaj na~in procesor AM-a se osloba|a slede}ih aktivnosti:
a) direktnog upravljanja radom senzora,
b) direktnog generisanja i potpune ili delimi~ne kontrole povratnog dejstva.
S obzirom da pametni senzor u ve}em broju slu~ajeva generi{e digitalni a ne analogni izlaz, to
je i odnos ugra|enog hardvera za analogno i digitalno procesiranje u AM-u promenjen.
Naime, broj analognih ulaza je smanjen, a to zna~i da je i broj upravlja~kih signala
redukovan. Kod ovakve koncepcije postoji mogu}nost da procesor AM-a izda komandu
senzoru za obavljanje specifi~nog zadatka, recimo statisti~ke obrade 1000 prihva}enih
vrednosti, automatskog pode{avanja mernog opsega, anuliranje ofseta, pode{avanje nule,
linearizacije i dr. Nakon prihva}ene komande i obavljene akcije, senzor predaje podatke AMu analognom ili digitalnom obliku. Digitalni prenos se obi~no ostvaruje ugradnjom
odgovaraju}eg elektri~nog intefejsa (RS232, RS485 i dr.) i kori{}enjem neke od standardnih
handshake procedura ili protokola za komunikaciju kao {to su start-stop (asinhroni), ili neki
od sinhronih protokola (BSC, HDLC, X.25., itd.).
U fazi projektovanja strukture sistema sa distribuiranom inteligencijom, sa Slike 13 b),
projektant mora da donese slede}e odluke:
a) koje funkcije i zadatke treba da obavi procesor u AM-u, a koje senzor;
b) na koji na~in i koje funkcije i zadatke procesora AM-a i senzora treba implementirati
hardverski, a koje softverski.
Obi~no, u pametnom senzoru koji ima digitalni izlaz, hardverski se implementira upravlja~ka
jedinica (control unit), staza podataka (data path) sa relativno malim brojem internih registara
za privremeno ~uvanje podataka u toku obrade, i resursi specifi~ne namene, kao {to
su:poja~ava~i sa fiksnim poja~anjem, A/D konvertor (tipi~no sa prekomernim uzorkovanjem),

izvor referentnog napona i struje, logika za pode{avanje ofseta napona i struje, logika za
linearizaciju, logika za digitalni prenos podataka i izlazni poja~ava~ (naponski ili strujni).
Pametni senzori se realizuju sa analognim, digitalnim, ili analognim i digitalnim izlazima.
Kod pametnih senzora sa analognim izlazima kondicioner ~ine operacioni poja~ava~i sa
fiksnim i programabilnim poja~anjem, izvori referentnog napona, multiplekseri za izbor
ulaznog signala i izlazni naponski ili strujni stepeni. Upravlja~ka logika, koja je sastavni deo
kondicionera, obi~no se realizuje kao kona~ni automat. Funkcije koje se obavljaju mogu biti:
merenje ulazne veli~ine, automatsko biranje mernog opsega, pode{avanje nule i linearizacija
karakteristika senzora. Kod pametnih senzora sa digitalnim izlazima stazu podataka ~ine:
analogni ulazni poja~ava~ i filtar, kolo za uzorkovanje i dr`anje, A/D konvertor, ve}i broj
internih registara za privremeno pam}enje podataka, ALU i interfejs logika za spregu sa AMom. Upravlja~ka jedinica se obi~no realizuje kao kona~ni automat, mikrokontroler ili procesor
RISC tipa. Funkcije koje obavlja senzor sa digitalnim izlazom su: procena merene veli~ine,
automatskko biranje mernog opsega i poja~anja, pode{avanje nule, statisti~ka obrada,
pam}enje podataka, predaja podataka AM-u i prijem podataka i komandi od AM-a po
unapred definisanoj handshake proceduri. Deo strukture senzora je i elektronika za
generisanje povratnog dejstva na proces. Obi~no, ovu elektroniku ~ini ve}i broj le~eva, D/A
konvertori, razna interfejs kola, pretpoja~ava~i i izlazni naponski ili strujni poja~ava~i.
Shodno prethodnoj diskusiji, uo~ljivo je da senzor sa Slike 13 b) integri{e funkcije senzora i
izlaznog pretvara~a sa Slike 13 a).
1.9

Oblasti primene

^etiri oblasti primene DAS-a su klju~ne:

a) data logging - data logger je DAS koji meri analogne ulaze, translira rezultat u digitalni
domen i memori{e podatke u cilju dalje obrade ili analize
b) analiza signala - vr{i analizu signala obi~no se to izvodi FFT-om
c) automatsko fabri~ko testiranje - koristi se u toku procesa proizvodnje za testiranje
proizvoda
d) upravljanje procesom - vr{i nadgledanje i upravljanje slo`enim procesima.