Performansne metrike kod raunarskih mrea

Sa take gledita korisnika, dve najvanije mere za ocenu performansi

komunikacionih veza ili mrea su propusnost (throughput) i kanjenje (delay). Ukazaemo
sada na osnovne koncepte ovih metrika.

Propusnost
Propusnost, ili kapacitet, se obino izraava kao brzina prenosa podataka (data rate) u
bps. (Termin propusni opseg bandwidth- se esto koristi u literaturi da ukae na kapacitet
prenosa, koji se esto izraava u bps. Korektna definicija bandwidth-a se tie razlike izmedju
graninih frekvencija (gornje i donje) kontinualnog frekventnog spektra. I pored toga to vei
bandwidth u principu znai vei prenosni kapacitet, nije korektno odredjivati bandwidth u
jedinicama tipa bps). Razmotrimo sada dva sistema povezana preko jedinstvene
komunikacione veze tipa taka-ka-taki (point-to-point connection). Potencijalni dostupni
kapacitet aplikacije jednak je brzini prenosa podataka po vezi. Ipak, samo deo realnog
kapaciteta je u sutini dostupan aplikaciji.

Slika 1 Efektivna propusnost

Jedan od faktora koji smanjuje dostupni kapacitet se odnosi na to da li je linija
multipleksirana. Tako na primer, ako postoji vei broj TCP konekcija koje koriste vezu, i pri
tome podravaju vei broj aplikacija, tada u proseku samo odredjeni specifini deo kapaciteta
veza dostupan je odredjenoj aplikaciji. Pored toga, efektivni dostupni kapacitet date aplikacije
smanjuje se za iznos koji unosi prekoraenje protokola. Prekoraenje ine sledee dve
komponente:
n bitovi zaglavlja: svaki nivo procesiranja kod protone arhitekture koristi zaglavlje
(header) koje enkapsulira jedinicu podataka definisanu protokolom. Tako na primer,
TCP i IPv4 zaglavlja unose prekoraenje od najmanje 40 bajtova.
n prekoraenje zbog upravljanja (control overhead) odredjeni iznos vremena se troi
na upravljake funkcije, kakve su slanje potvrda prijema (acknowledgements),
ogranienje koje se odnosi na iznos podataka koji se mogu prenositi (flow) u datom
trenutku, i td.

Kanjenje
Ponekad, od interesa nam je da procenimo proseno vreme koje je potrebno da jedan blok
podataka predje sa odredjene aplikacije jednog sistema na drugi sistem. U drugom sluaju, od
interesa je takodje da odredimo round-trip kanjenje koje se satoji od prijema podataka od
jednog sistema a zatim predaje drugom, ukljuujui i kanjenja zbog prijema pozitivne
potvrde od udaljene stanice. U oba sluaja postoje sledea etiri tipa kanjenja koja doprinose
ukupnom kanjenju:
a) transmisiono kanjenje (transmission delay) vreme potrebno predajniku da preda
sve bitove paketa/okvira. Na primer, ako je brzina prenosa 1Mbps, a paket ine 100
okteta, tada transmisiono vreme iznosi 800 ms.
b) propagaciono kanjenje (propagation delay)- vreme koje je potrebno da se prenese
jedan bit od izvorita do odredita.
c) kanjenje zbog procesiranja (processing delay) vreme koje je potrebno da se na
izvorinoj strani procesira paket pre predaje (na bilo kom medjuruteru ili komutatoru
koji se nalazi na putu prenosa podataka) plus dodatno vreme koje je na odreditu
potrebno za procesiranje poruke pre nego to se ona preda aplikaciji.
d) kanjenje zbog ekanja u redovima (queuing delay) kanjenje koje se javlja zbog
ekanja u redovima ekanja u bilo koju taku na prenosnom putu.
Interakcija izmedju propusnosti i kanjenja je od kritine vanosti za efikasan rad sistema za
prenosa podataka, pa zbog toga ukazaemo prvo na ovaj aspekt. Nakon toga sagledaemo
neto detaljnije model kanjenja u redovima ekanja.

Proizvod: kanjenje * propusnost

Pretpostavimo da korisnik PC maine na jednom kraju veze predaje fajl obima o =1-megabajt
udaljenom serveru na drugom kraju veze preko komunikacionog kanala za prenos podataka
ako komunikacioni kanal prenosi podatke brzinom od v = 64 kbps-a. Radi pojednostavljenja
dalje analize ignorisaemo bilo koje kanjenje koje se javlja usled procesiranja i ekanja
podataka u redovima ekanja. Usvojiemo da se koristi fiber-optika veza koju karakterie
brzina prenosa podataka od c = 3*108 m/s, a da rastojanje izmedju predajnika i prijemnika
iznosi d = 4800 km. Vreme koje je potrebno prvom bitu da pristigne na strani servera
(propagaciono kanjenje) iznosi
tp = d / c
= 4800 * 103 / 3 * 108
= 0.016 s
U toku ovog vremena host je poslao
v * tp = (64 * 103) * 0.016 = 1024 bitova
Ukupni iznos vremena potreban za predaju celog fajla jednak je vremenu koje je potrebno da i
zadnji bit poruke stigne do odredita. Ova veliina odgovara upravo zbiru transmisionog i
propagacionog kanjenja. U konkretnom sluaju transnsmisiono kanjenje iznosi
tt = o / v
= 1 * 106 / 64 * 103
= 15625 s
a ukupno kanjenje iznosi
tu = tp + tt

= 15625 + 0.016
= 15641 s
Na osnovu dobijene vrednosti moemo da zakljuimo da je transmisiono kanjenje
dominantnije u odnosu na propagaciono kanjenje, to znai da brzina prenosa podataka po
kanalu ima najvei udeo na ukupno vreme koje je potrebno da se preda ceo fajl.
Pretpostavimo sada da je brzina prenosa podataka po komunikacionoj vezi 1 Gbps.
Propagaciono kanjenje e i dalje ostati nepromenjeno. Ali sada, transmisiono kanjenje
iznosi
tt = o / v
= 1 * 106 / 1* 109
= 0.001 s
pa e ukupno vreme predaje biti
tu = tp + tt
= 0.016 + 0.001
= 0.017 s
U ovom sluaju propagaciono kanjenje dominira u odnosu na transmisiono kanjenje.
Jasno je pri tome da se sa ynaajnim poveanjem brzine prenosa podataka po kanalu (sa 64
kbps na 1 Gbps) ne ostvaruje i primetno poveanje (u istoj meri) ubrzanja kod predaje fajlova.
Ova konstatacija od velikog je uticaja na performanse i projektovanje protokola, pa zbog toga
emo ovaj efekat, u nastavku ovog teksta, sagledati sa malo vie detalja.
U prethodnoj analaizi smo ukazali na efekat uticaja sledeih faktora: brzina prenosa podataka
po komunikacionoj vezi, brzina propagacije signala, i obim paketa. Ovi parametri se mogu
kombinovati u jedistveni kritini sistemski parametar, koga emo standardno oznaiti sa a, a
definisaemo ga kao
a = propagaciono-kanjenje / transmisiono-kanjenje
= (d / v) / (L / R)
= R * D / L .......................(1)
gde je:
R brzina prenosa podataka (data rate), ili kapacitet veze
L- broj bitova u paketu
d- rastojanje izmedju izvorita i odredita
v- brzina propagacije signala
D- propagaciono kanjenje
Veliina a definisana sa (1) se moe takodje izraziti kao
a = duina-kanala-transmisije-u-bitovima / duina-paketa-u-bitovima
To znai da za paket fiksne duine, parametar a zavisi od proizvoda R * D. Tako na
primer, za vezu kod koje je brzina prenosa 64 kbps, veliina a = 1024 * 10-3, a za vezu kod
koje imamo brzinu prenosa od 1 Gbps, veliina a = 16.
Da bi sagledali uticaj parametra a analiziraemo dva primera, prvi kog koga je a < 1, a
drugi kod koga je a >> 1. Pretpostavimo sada da predajemo sekvencu paketa/okvira od
izvorita ka odreditu i da ekamo na porvrdu o prijemu paketa pre nego to poaljemo
neredni paket; ova tehnika predaje je poznata kao stop-and-wait protokol. Dogovorno
uzeemo da je vreme transmisije paketa naormalozovano na 1, pa je propagaciono kanjenje,
shodno jed.(1), jednako a. Za sluaj da je a >> 1 vreme potrebno da se prenese jedan bit
(link's bit rate) vee je od vremena potrebnog da se preda paket (slika 2a); pri emu usvajamo
da je ACK paket dovoljno kratak tako da moemo ignorisati njegovo vreme transmisije.

t0

t0

t0 +1

t0 +1

t0 + a

t0 + 1 + 2a

t0 + a

t0 + 1 + a

t0 + 1 + a

t0 + 1 + 2a

t0 + 1 + 2a

Slika 2 Efekat a na iskorienost veze

Stanica A poinje sa predajom paketa u trenutku 0. Pri t = 1, A zavrava sa predajom.
U trenutku t = a prednja ivica psaketa pristie na prijemnoj strani B. U trenutku t = a + 1, B
je primila ceo paket i odmah predaje kratak paket o potvrdi prijema. Potvrda o prijemu stie
nazad do stanice A u trenutku t = a + 2a. Shodno prethodnim, normalizovana brzina sa kojom
se paket moe predavati iznosi 1 / (1 + 2a). Isti rezultat se postie i za sluaj kada je a < 1
(vidi sliku 2b).
Na slici 3 prikazana je normalizovana propusnost u funkciji a. Za vrednost a vee od
jedan, stop-and-wait protokol je veoma neefikasan. Za gigabitne WAN-ove, ta vie i kada su
paketi veliki (tj. 1 MB), komunikacioni kanal je u velikoj meri slabo iskorien.

propusnost
normalizovana

0.8

0.6

0.4

0.2

0.0
0.1

10

100

1000

Poveanje brzine prenosa podataka

Poveanje rastojanja
Poveanje duine PDU-a
Slika 3 Normalizovana propusnost u funkciji a kod stop-and-wait protokola
Na osnovu prethodne analize itaocu se postavlja sledee pitanje: Na koji nain se
performanse gigabitne mree mogu poboljati ? Ako kod velikog broja korisnika svaki od
korisnika koristi samo mali deo od kapaciteta, tada za svaki korisnik, efektivni kapacitet bie
znaajno manji, redukujii pri tome a. Ako svaki korisnik, ipak manipulie sa manjom
brzinom podataka: kakve se sreu kod video, grafiko intenzivnih i multimedija aplikacija,
umanjena brzina prenosa podataka moe biti neadekvatna. Ako aplikacija koristi kanal sa
velikim a, tada se performanse mogu poboljati ako se aplikaciji dozvoli da tretira kanal kao
protoni, i pri tome neprekidno ga puni paketima, ne ekajui na potvrdu individualnih
paketa. Ovakav pristup stvara tekoa sa tri aspekta. Pretpostavimo da sistem A predaje niz
paketa sistemu B, i pri tome analizirajmo sledee aspekte:
n tok upravljanja (flow control): B treba privremeno da ogranii protok paketa od A jer
je bafer popunjen ili je aplikacija privremeno zauzeta. Povremeno signal iz B se vraa
ka A, mnogo dodatnih paketa je predato i realizuje se protoni reim predaje. Ako B
ne moe da absorbije sve ove pakete oni se moraju izbaciti.
n kontrola greke (error control): ako u dolazeem paketu B detektuje greku, tada
stanica B poalje stanici A zahtev za retransmisijom tog paketa. Ali ako B nije u stanju
da van-redosledno memorie dolazee pakete, tada A mora ponovo da preda ne samo
paket kod koga se javila greka nego i sve naredne pakete koji slede u protonom
redosledu nakon to je otkrivena greka ali pre nego to je zahtev B-a stigao do A.
n kontrola sudara (congestion control): postoji vei broj naina kako da A sazna da je u
mrei dolo do sudara i da treba da smanji protok paketa. Ipak, za veliko a, veliki broj

paketa moe biti prisutan u protonom lancu izmedju spoznaje o sudaru i vremena za
koje A moe da zna o to sudaru.
Sve ove tekoe predstavljaju zadaci koje treba da rei projektant protokola.