OBLIGACIONO PRAVO

1. Pojam i predmet obilgacionog prava

Sama re obligaciono pravo potie od latinske rei obligo, obligare to znai obavezati, vezati, zaduiti.
Obligaciono pravo je skup pravnih normi kojima su regulisani obligacioni odnosi. Obligaciono pravo kao
grana prava je deo graanskog prava, koji u najirem smislu rei spada u oblast privatnog prava.
U graansko pravo pored obligacionog prava spada jo stvarno pravo, nasledno pravo i porodino pravo, a
u procesnoj sferi graansko procesno pravo.
Pravna doktrina razlikuje obligaciono pravo u objektivnom smislu i obligaciono pravo u subjektivnom
smislu. Pod pojmom obligacionog prava u objektivnom smislu podrazumevamo skup pravnih normi
donetih od strane nadlenih organa koji regulie obligacone odnose, a pod pojmom obligacionog prava u
subjektivnom smislu podrazumevamo konkretna prava i ovlaenja koja pripadaju odreenom licu
(poveriocu) iz obligacionog odnosa sa drugim licem (dunikom), a koja prava su regulisana pravilima
objektivnog obligacionog prava.
Predmet obligacionog prava su prava i obaveze koji proizilaze iz odnosa poverioca i dunika. Poverilac
ima pravo da zahteva od dunika odreeno ponaanje koje se sastoji u davanju, injenju, neinjenju i
trpljenju.
2. Izvori obligacionog prava
Izvori Obligacionog prava mogu biti matrijalni i formalni.Matrijalni izvor prava je drutveni uzrok koji
izaziva nastanak prava kao drutvene pojave.Formalni izvor prava je oblik u kojem se pravo
ispoljava.Formalni izvori prava su:
Ustav
Zakon o obligacionim odnosima ( donesen 1978. )
drugi zakoni
podzakonski akti
meunarodne konvencije
i opti akti
Iako formalno pravno nisu izviri prava obiaji, pravna nauka i sudska praksa de facto takoe su izvori
prava.
Od izvora obligacionog prava treba razlikovati izvore obligacija.
Pod pojmom izvori obligacija podrazumevamo pravne injenice koje stvaraju obligacije, odnosno
obligacione odnose.
Na Zakon o obligacionim odnosima u izvore obligacija ubraja: ugovore, prouzrokovanje tete, sticanje bez
osnova, poslovodstvo bez naloga i jednostranu izjavu volje.
U ostale izvore obligacija moemo svrstati injenice kao to su: brak, srodstvo, suvlasnitvo, susedski
odnosi i sl. koji su regulisani drugim propisima, a ne u Zakonu o obligacionim odnosima.
3. Karakteristike obligacija
Njkre reeno obligcij je prvni odnos izmeu poverioc i dunik.
Obligcij im sledee krkteristike:
1) obligcij je prvni odnos,
2) obligcij je odnos izmeu odreenih lic,
3) obligcij je odnos s odreenom sdrinom,
4) obligcij je odnos koji im imovinsku vrednost i
5) obligcij je odnos reltivnog krkter.
1) Obligcij je prvni odnos to zni d je tj odnos ztien snkcijom. Drv svojim prinudnim
prtom pru ztitu poveriocu u sluju povrede obligciono-prvnog odnos. T ztit se relizuje
putem tube ndlenom sudu, nkon prvosnnosti presude ukoliko dunik nee dobrovoljno d ispuni
obvezu u predvienom roku poverilc im mogunost d to ostvri prinudnim putem u izvrnom
postupku.
2) Obligcij je odnos izmeu odreenih lic. To zni d u obligcionom odnosu im njmnje dv lic,
moe i vie. Bitno je d su to odreen lic i d svko to lice im odgovrjuu ulogu (poverioc ili
dunik).

Rzlikujemo jednostrni i dvostrni obligcionoprvni odnos, zvisno od tog d li se ulog poverioc i

dunik nlzi smo n jednoj ugovornoj strni ili n obe strne.
3) Obligcij je odnos s odreenom sdrinom. Svki obligcioni odnos stvr prv i obveze z
ugovorne strne to ini sdrinu obligcionog odnos (obligcije). Sdrinu obligcionog odnos ine
ponnje poverioc i dunik.
Poverilc im prvo d zhtev od dunik d mu ispuni odreenu inidbu koj se moe sstojti u
dvnju, injenju, neinjenju odnosno trpljenju.
4) Obligcij je odnos koji im imovinsku vrednost. To zni d, po prvilu, obligcioni odnos se moe
izrziti u novcu, odnosno z poverioc zni neki imovinski interes, koji se odrv n njegovu imovinu.
5) Obligcij je odnos reltivnog krkter. To zni d stvrnjem obligcije nstje odnos izmeu tno
odreenih lic i tj odnos im prvno dejstvo smo u odnosu n t lic, po prvilu. Od ovog nelnog
prvil postoje izuzeci:
1) Kd se zkup nepokretnosti upie u zemljine knjige, ond iko se rdi o obligcionom odnosu, on
dobij psolutno dejstvo jer deluje i prem treim licim.
2) Kod pulijnske tube poverilc im prvo d pobij rspolgnje dunik s treim licem, iko on
(poverilc) nije ni u kkvom prvnom odnosu s tim treim licem.
Svk obligcij d bi bil punovn mor d bude: mogu, odreen ili odrediv i doputen
(dozvoljen).
1) Obligcij mor biti mogu. To zni d se dunik obvezo n neto to je mogue izvriti. Nem
obligcije ko se dunik obvezo n neto to nije mogue izvriti.
Nemogunost obligcije moe biti:
objektivn i subjektivn,
poetn i nkndn,
fizik i prvn.
2) Obligcij mor biti odreen. To zni d obligcioni odnos izmeu poverioc i dunik mor biti
konkretizovn tko d i jedn i drug ugovorn strn znju svoje prestcije (prv i obveze). U
suprotnom ko obligcioni odnos nije odreen, ne moe se uspeno ni triti sudsk ztit u sluju spor
jer prestcije nisu konkretno definisne p ih nije ni mogue dokzti i utvrditi. Ovde treb isti d
predmet obveze moe biti i odrediv.
3) Obligcij mor biti doputen. To zni d prestcij n koju se obvezl ugovorn strn mor biti u
skldu s prinudnim propisim, jvnim poretkom i dobrim obijim, u suprotnom obligcij nee
proizvoditi prvno dejstvo. On je psolutno nitv.
4. Naela na kojima poiva ureivanje obligacionih odnosa
Naela su osnovna pravila koja usmeravaju rad ka odreenom cilju. To znai da osnovna naela
obligacionog prava daju osnovni peat institutima obligacionog prava.
1. NAELO AUTONOMIJE VOLjE je fundamentalno naelo obligacionog prava, koje je karakteristino
za graansko-pravne odnose uopte.
Pod naelom autonomije volje podrazumevamo da subjekti svojom voljom zasnivaju, menjaju i gase
obligacione odnose. Od volje ugovornih strana zavisi sa kim e zasnovati obligacioni odnos, koja e biti
sadrina tog odnosa, vreme trajanja tog odnosa, izmene ili prestanak obligacionog odnosa.Naelo
autonomije volje je ipak ogranieno imperativnim propisima, javnim poretkom i dobrim obiajima i
moralom.
2. NAELO DISPOZITIVNOSTI ZAKONSKIH NORMI znai da su odredbe obligacionog prava u
Zakonu o obligacionim odnosima dispozitivnog karaktera a ne imperativnog to omoguava strankama da
urede svoj obligacioni odnos i drukije nego to je Zakonom odreeno, osim ako iz pojedine odredbe
Zakona ili iz njenog smisla ne
proizilazi to drugo.
3. NAELO RAVNOPRAVNOSTI znai da su ugovorne strane kao subjekti prava u obligacionom odnosu
ravnopravne, bez obzira da li se radi o fizikim ili pravnim licima. Ali, postoji i odstupanje od ovog
principa. Npr. kod tipskih ugovora, adhezionih ugovora, ili ugovora po pristupu.
4. NAELO SAVESNOSTI I POTENjA Sutina ovog naela je da su strane u obligacionom odnosu
dune jedna prema drugoj da se ponaaju poteno i savesno, da istinito obavetavaju o injenicama i
okolnostima koje su od znaaja za njihove odnose, da uzajamno sarauju prilikom izvravanja svojih
obaveza. Onaj subjekt koji se ponaa nepoteno i nesavesno ne moe da rauna na pravnu zatitu.

5. NAELO ZABRANE ZLOUPOTREBE PRAVA znai da subjekti prava u vrenju svojih prava ne smeju
da ih zloupotrebljavaju. Zakon je propisao da je zabranjeno vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno
cilju zbog koga je to pravo ustanovljeno. Ovo naelo je usko povezano sa naelom savesnosti i potenja, jer
ko zloupotrebljava pravo, on se nesavesno ponaa.
6. NAELO JEDNAKE VREDNOSTI DAVANjA je takoe jedno od fundamentalnih naela obligacionog
prava. Ugovorne strane prilikom zasnivanja obligacionih odnosa moraju imati u vidu ekvivalentnost
davanja. Ako je ovaj princip naruen Zakon propisuje odgovarajue pravne posledice.
7. NAELO ZABRANE STVARANjA I ISKORIA-VANjA MONOPOLSKOG POLOAJA je nuno
uvedeno u Zakon da bi se spreile negativne posledice monopolskog poloaja na tritu. im postoji
monopol, ugroena su druga bitna naela i naelo ravnopravnosti i naelo jednake vrednosti davanja, a
time se potkopava trina privreda koja je osnovni motor razvoja drutva.
8. NAELO ZABRANE PROUZROKOVANjA TETE je izriito propisano u Zakonu o obligacionim
odnosima. Svako je duan da se uzdri od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta.
9. NAELO DUNOSTI ISPUNjAVANjA OBAVEZA znai da svaki uesnik obligacionog odnosa je
duan da izvri svoju preuzetu obavezu i da svako odgovara za njeno ispunjenje. Obaveza koja je
ugovorom preuzeta moe se ugasiti samo saglasnou volja strana iz obligacionog odnosa ili na osnovu
Zakona.
10. NAELO PONAANjA U IZVRENjU OBAVEZA I OSTVARIVANjU PRAVA se u izvesnom smislu
nastavlja na naelo dunosti ispunjenja obaveza.
Dunost ispunjenja obaveza nalae ugovornim stranama odreeno ponaanje. To ponaanje u pravnom
prometu moe biti sa razliitim stepenima panje. Ovim naelom se konkretizuju ti stepeni panje, tako da
razlikujemo:
1) panju dobrog privrednika,
2) panju dobrog domaina, i
3) panju dobrog strunjaka.
Ovo naelo nalae subjektima da u ostvarivanju svojih prava se uzdre od postupaka kojima bi oteali
izvrenje obaveze druge ugovorne strane.
11. NAELO MIRNOG REAVANjA SPOROVA prokla-muje princip da strane u obligacionom odnosu
svoje eventualne sporove pokuaju da ree na miran nain. Zato postoji vie naina:
1) direktni pregovori,
2) medijacija (posredovanje), i
3) koncilijacija (mirenje).
Ukoliko ovi naini mirnog reenja spora ne daju rezultat, tada se strane mogu obratiti ili nadlenom
dravnom sudu ili arbitrai ako je ugovorena.
12. NAELO PRIMENE DOBRIH POSLOVNIH OBI-AJA se primenjuje kod privrednih subjekata koji
obavljaju privrednu delatnost. U privrednim odnosima postoje poslovni obiaji i poslovni moral.
Privredni subjekti su duni da se njih pridravaju u zasnivanju obligacionih odnosa u okviru privredne
delatnosti. Ne postoji pretpostavka primene uzansi, ve je potrebno da ih stranke ugovore.
13. NAELO POSTUPANjA U SKLADU SA OPTIM AKTIMA se odnosi na zasnivanje obligacionih
odnosa izmeu pravnih lica. Ovim naelom se nalae pravnim licima da postupaju u skladu sa svojim
optim aktima u zasnivanju obligacionog odnosa. Ali, ugovor koji je zakljuen suprotno aktima ostaje na
snazi ako je za to druga strana znala ili morala znati.
5.Razlika izmeu stvarnog i obligacionog prava
Te razlike se ogledaju u sledeem:
1) Obligaciona prava su relativna prava i deluju izmeu ugovornih strana (inter partes), a stvarna prava su
apsolutna prava i deluju prema svima (erga omnes).
Od ovog naelnog pravila postoje i izuzeci tj. kada obligacioni odnos proizvodi dejstvo i prema treim
licima. Na primer:
Kod ugovora u korist treeg lica jedna ugovorna strana se obavezuje prema drugoj da e izvriti odreenu
inidbu u korist treeg lica.
Kod kolektivnog ugovora koji proizvode dejstvo za sva lica koja pripadaju toj grupaciji (npr. granski
kolektivni ugovori u materiji radnih odnosa).
Kod ugovora o zakupu nepokretnosti koji je upisan u zemljine knjige proizvodi dejstvo i prema treim
licima, a ne samo izmeu ugovornih strana.

 Kod paulijanske tube gde poverilac podie tubu protiv treeg lica, na koje je dunik preneo stvar, a ne
protiv dunika.
2) Obligaciona i stvarna prava se razlikuju po predmetu. Predmet stvarnih prava su stvari, a predmet
obligacionih prava je ponaanje dunika. Poverilac od dunika moe da zahteva odreeno ponaanje tj.
inidbu koja se moe sastojati u predaji stvari, injenju, neinjenju i trpljenju.
3) Obligaciona i stvarna prava se razlikuju po nainu sticanja. Stvarna prava se stiu predajom stvari
(pokretne stvari) i upisom u zemljine knjige katastar (nepokretne stvari), a obligaciona prava se stiu na
osnovu ugovora.
4) Za zatitu stvarnih prava je tipina reivindikaciona tuba, a za zatitu obligacionih prava akvilijanska
tuba (tuba za naknadu tete).
5) Za stvarna prava vai princip numerus clausus tj. ona su taksativno nabrojana u zakonu, a obligaciona
prava nisu zakonom ograniena, njihov broj se stalno menja, jer odraavaju dinamiku ekonomske strukture
drutva.
6) Stvarna prava ne zastarevaju, a obligaciona prava zastarevaju.
6. Vrste obligacija (podjela obligacija prema prirodi obligacione radnje)
Razlikujemo pozitivne i negativne obligacije. Ve sama re (termin) ukazuje na pojmovnu razliku kod ove
podele obligacija. Kod pozitivnih obligacija dunik mora biti aktivan i njegova prestacije se sastoji u
davanju ili injenju. Kod negativnih obligacija dunik mora da bude pasivan; njegova prestacija se sastoji u
neinjenju ili proputanju, odnosno trpljenju. Vei znaaj u praksi imaju pozitivne obligacije. Negativne
obligacije su ree, jer je za ovu obligaciju bitno da dunik obea da neto nee uiniti na ta bi inae imao
pravo, to znai da ako dunik obea da nee neto initi, a to inae nema pravo da ini odnosno da neto
trpi, to je inae duan da trpi u takvim sluajevima ne postoji punovana negativna obligacija.
7.Vrste obligacija ( podjela obligacija prema stepenu odreenosti njihove radnje)
Individualne i generike obligacije. Individualne su one kod kojih je obaveza dunika tano
odreena.Predmet obaveze i predmet ispunjenja su isti.(nap.predaja tano odreene orginalne umjetnike
slike odreenog slikara).Individualne su nazivaju jo i specijalne obligacije.Kod generikih obligacija
obaveza dunika je odreena po vrsti ili rodu,tj.radi se o zamjenjivim stvarima( nar.D je obavezan predati P
100 kg penice ,10 litara vina itd.).Predmet obaveze je iri od predmeta ispunjenja. Vano je i pitanje
kvaliteta stvari koja je predmet obaveze.Ako stranke nisu posebno ugovorile kvalitet stvari,ZOO utvruje
da je dunik obavezan predati stvari srednje kakvoe.Vano je i pitanje ko ima pravo izbora ugovorne
koliine iz jedne vrste.Ovo je dispozitivno pravo,ali ako nita nije ugovoreno pravo izbora pripada duniku.
Podjela obligacija na individualne i generike je posebno znaajna kod propasti stvari.Naime obaveza po
pravilu prestaje kad njeno ispunjenje postane nemogue usljed okolnosti za koje dunik ne
odgovara.Meutim,ovo pravilo ne vai kada je predmet obaveze generika stvar,jer se smatra da rod ne
moe propasti.Dunik bi se oslobodio obaveze samo ako se zabrani promet stvari tog roda.
8. Vrste obligacija ( podjela prema subjektima i djeljivosti predmeta)
Razlikujemo line i neline obligacije. Kod linih obligacija bitna je linost dunika jer se obligacioni
odnos vezuje upravo za tu linost, tako da neko drugo lice umesto dunika ne moe da izvri obligaciju.
Npr. operski peva koji je angaovan za koncert mora lino da izvri tu obavezu, a ne moe drugo lice
umesto njega. Zbog ove karakteristike line obligacije se ne mogu ustupiti, niti naslediti, a isto tako ne
moe se dati jemstvo. Tu je obligacija vezana za samu linost dunika, te je samo on u mogunosti da
izvri obavezu. Kod nelinih obligacija je karakteristino da ovu obligaciju ne mora da izvri samo dunik,
ve moe i drugo lice umesto njega. Npr. kod kupoprodaje nije bitno da prodavac lino preda stvar koja je
predmet kupoprodaje kupcu, ve to moe da uini i neko drugo lice koje prodavac odredi. Zato kod
nelinih obligacija vae druga pravila. One se mogu naslediti i ustupiti, i moe se dati jemstvo
Prema predmetu razlikujemo tri podgrupe obligacija: 1) deljive i nedeljive, 2) novane i nenovane, 3)
individualne i generine.
1) Kod deljivih obligacija predmet obligacije je deljiv i moe se rastaviti u alikvotne delove, a da se time
ne menja njegova sutina, niti smanjuje vrednost. Npr. kada je dunik obavezan da plati 10.000 dinara ta
obaveza je deljiva jer se moe podeliti npr. na 10 rata po 1000 dinara. Time se ne menja sutina obaveze
niti vrednost predmeta obligacije jer dunik i dalje duguje 10.000 dinara. Kod nedeljivih obligacija nije
mogue deliti predmet obligacije a da se ne narui sutina predmeta i da to ne utie na vrednost predmeta.

Npr. kada je dunik obavezan da preda poveriocu bicikl ili neku knjigu. U sluaju da se bicikl rastavi u
delove ili da se knjiga pocepa na vie delova, predmet obligacije gubi svoju sutinu i vrednost. S toga cilj
obligacije se ne moe postii ako se izvrava u delovima. Kod deljivih obligacija je to mogue ostvariti jer
se vrenjem u delovima ne gubi sutina obligacije niti smanjuje vrednost obligacije. Obligacije davanja su
preteno deljive, a obligacije injenja i neinjenja su preteno nedeljive. Ova podela je izvrena prema
prirodnim svojstvima stvari koja je predmet obligacije. Meutim, mogue je zakonom ili ugovorom
propisati da je stvar nedeljiva, iako je ona po svojoj prirodi deljiva (npr. da se isplati dug odjednom). U
takvom sluaju postoji pravna nedeljivost obligacije.
9. Vrste obligacija ( pojela s obzirom na vrijeme trajanja obligacionog odnosa i podjela obligacija prema
sankciji)
Prema vremenu trajanja radnje razlikujemo: trenutne, trajne i sukcesivne obligacije. Kod trenutnih
obligacija dunik svoju prestaciju izvrava u jednom trenutku. Npr. prodavac preda stvar kupcu, a kupac
prodavcu novac (cenu).
Kod trajnih obligacija dunik izvrava svoju prestaciju u duem vremenskom periodu. Npr. plaanje
zakupnine kod ugovora o zakupu na neodreeno vreme ili obaveze plaanja alimentacije.
Kod sukcesivnih obligacija dunik izvrava prestaciju u delovima u odreenim vremenskim razmacima
(npr. plaanje komunalija, struje, telefona, itd.).
Sukcesivne obligacije su trajne obligacije jer se ne vre odjednom ve u delovima.
KLASIFIKACIJA S OBZIROM NA ZATITU KOJU UIVAJU
Po ovom kriterijumu obligacije se dele na:
1) sankcionisane (utuive) obligacije i
2) nesankcionisane (prirodne) obligacije.
Osnovna razlika izmeu njih je u tome to prirodne (neutuive) obligacije nisu zatiene snagom dravnog
imperijuma.
Koje su prirodne (naturalne) obligacije u naem pravu?
To su na primer:
1) zastarele obligacije (kada je proao rok za njihovo utuenje);
2) obligacija iz ugovora o igri, opkladi ili kocki izmeu fizikih lica ako predmet opklade nije predat
treem licu;
3) obaveza izdravanja izmeu srodnika gde ne postoji zakonska obaveza izdravanja (zet i tata);
4) obaveza iz zakljuenog ugovora koji je zakljuilo poslovno nesposobno lice (maloletno ili punoletno lice
kome je oduzeta poslovna sposobnost), kada se ugovor poniti.
10. Mnoina subjekata u obligaciji
Obligacije sa vie lica postoje kada se na strani poverilaca ili dunika ili na obe strane, pojavljuje vie lica.
To su sloene obligacije koje moemo klasifikovati na:
1) zajednike (deljive) obligacije,
2) nerazdeljene (nedeljive) obligacije, i
3) solidarne obligacije.
2.1. Zajednike (deljive) obligacije
Kod zajednikih (deljivih) obligacija se pojavljuje vie lica na strani poverioca ili na strani dunika tako da
se obligacija (obaveza) deli na onoliko lica koliko ih ima.
Obaveza je deljiva ako se moe podeliti na delove i ispuniti u delovima, ali tako da svaki deo zadrava
svojstva stvari i podelom ne gubi nita od svoje vrednosti. Ako to nije mogue postii onda je obaveza
nedeljiva.
razlikujemo:
pasivne zajednike obligacije i
aktivne zajednike obligacije.
Za zajednike (deljive) obligacije karakteristino je to da sve povoljne ili tetne posledice nastupaju
samostalno za poverioce i dunike: za svakog od njih pojedinano i nemaju uticaja na druge poverioce ili
dunike.
2.2. Nedeljive obligacije
Kod nedeljivih obligacija se pojavljuje vie lica na strani poverioca ili dunika, ali je predmet nedeljiv tako
da se obaveza mora ispuniti odjednom u celosti.

Razlikujemo:
pasivne nedeljive obligacije,
aktivne nedeljive obligacije.
Kod pasivnih nedeljivih obligacija na strani dunika se pojavljuje vie lica (vie dunika), a na strani
poverioca jedan poverilac. Svaki dunik je u obavezi da isplati poveriocu celu obavezu (zato to je predmet
nedeljiv).
Kod aktivnih nedeljivih obligacija na strani poverioca se pojavljuje vie lica, a na drugoj strani samo jedan
dunik. Svaki poverilac moe od dunika da trai izvrenje obaveze u celini, jer je predmet obaveze
nedeljiv.
2.3. Solidarne obligacije
Kod solidarnih obligacija se na strani poverioca ili dunika pojavljuje vie lica ali se obaveza izvrava u
celini iako je deljiva.
Solidarne obligacije mogu nastati:
1) na osnovu zakona,
2) na osnovu ugovora,
3) na osnovu testamenta.
Solidarnost se nikad ne pretpostavlja.
Solidarne obligacije moemo podeliti na:
1) aktivne i
2) pasivne.
Kod aktivnih solidarnih obligacija imamo vie poverilaca i jednog dunika. Dunik ima pravo da izvri
obavezu bilo kom poveriocu i tada se obligacija gasi.
Kod pasivnih solidarnih obligacija imamo vie dunika i jednog poverioca. Svaki dunik je u obavezi da
isplati poveriocu celokupan dug.
Poverilac moe da zahteva ispunjenje obaveze od bilo kog dunika u celosti, a moe i sve zajedno da tui i
trai izvrenje obaveze, ako nee dobrovoljno da ispune. Kada jedan dunik izvri obavezu u celosti,
obligacija se gasi i prema ostalim dunicima.
Sa isplatom duga od strane jednog dunika obligacija se gasi prema poveriocu, ali nastaje odnos izmeu
samih dunika. Kako e on biti reen zavisi od njihovog dogovora: da li e podeliti na jednake delove, ili
na nejednake delove ili u celosti da snosi jedan dunik.
11. Prestanak obligacija
Obligacija moe prestati na vie naina. U pravnoj teoriji postoji vie klasifikacija prestanka obligacija, ali
se najee prihvata podela prema uticaju volje ugovornih strana na prestanak obligacija. Tako razlikujemo
sledee naine prestanka obligacija:
1. ISPUNJENJE ( IZVRENJE ) OBAVEZE
()
. . ,
( , , .). ,
.
, . intuitu
personae .

. . .
2. KOMPENZACIJA ( PREBIJANJE )
Kompenzacija je nain prestanka obaveze kada dunik svoje potraivanje koje ima prema poveriocu
prebija (kompenzuje) sa potraivanjem koje poverilac ima prema njemu. Znai, kod kompenzacije dolazi
do uzajamnog (meusobnog) obraunavanja potraivanja poverioca i dunika koji imaju jedan prema
drugom.
3.NOVACIJA (PRENOV)
Novaciju moemo definisati kao nain prestanka obligacije na osnovu sporazuma poverioca i dunika da
postojeu obligaciju zamene novom obligacijom s tim da se radi o drugom predmetu i drugom (razliitom)
pravnom osnovu.
4. KONFUZIJA ( SPAJANJE)

Za obligaciju odnosno obligacioni odnos je karakteristino postojanje dva subjekta koje nazivamo
poverilac i dunik. Ako se u jednom momentu desi da se ova dva subjekta sjedine tada jedno lice postaje i
poverilac i dunik.
5. OPROTAJ ( OTPUST ) DUGA
Otpust duga je dvostrani pravni posao jer se zahteva saglasnost volja i poverioca i dunika. Bez te
saglasnosti nema otpusta duga.
Otpust duga moemo definisati kao ugovor zakljuen izmeu poverioca i dunika kojim poverilac
izjavljuje da nee traiti od dunika da isplati dug koji ima prema njemu i izjavu dunika koji je saglasan sa
tom izjavom poverioca.
6. ZASTARELOST
Obligaciona prava za razliku od stvarnih prava zastarevaju. Protekom odreenog vremena obligacija
postaje neutuiva (prirodna) ukoliko poverilac ne zatrai od dunika ispunjenje obaveze. Zastarelost
nastupa kada protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.

12. Pobojna tuba ( actio pauliana )

Paulijanska tuba je takva tuba kojom poverilac pobija pravne radnje dunika kojima je dunik umanjio
svoju imovinu da bi osujetio poverioca u naplati njegovog potraivanja.
Cilj i svrha paulijanske tube je da se pravna radnja dunika uini bez pravnog dejstva u odnosu na
poverioca, ali samo do iznosa koji je potreban za namirenje poverioca.
Svaki poverilac ije je potraivanje dospelo ima pravo da pobija pravnu radnju svog dunika koja je
preduzeta na njegovu tetu. To je svaka pravna radnja kojom se dunik dovodi u insolventni poloaj. Npr.
dunik otui stan da poverilac ne bi od njega mogao da naplati potraivanje, a nema drugu imovinu iz koje
bi se poverilac mogao naplatiti. Pravna radnja moe da se sastoji i u proputanju dunika da ostvari neko
svoje materijalno pravo na osnovu kojeg bi poveao svoju imovinu i time omogui poveriocu naplatu
njegovog potraivanja.
Mogu se pobijati i pravni poslovi, faktike radnje i proputanja.
13.Uslovi za podizanje pobojne tube
Uslovi za podizanje paulijanske tube su:
1) da je poverilac oteen pravnom radnjom dunika,
2) da je dunik imao nameru da oteti svog poverioca,
3) da je tree lice bilo nesavesno, tj. da je znalo ili moralo znati za nameru dunika.
Teret dokazivanja postojanja ovih uslova je na poveriocu. Ali, Zakon o obligacionim odnosima propisuje
situacije kada je poverilac osloboen dokazivanja postojanja namere kod dunika da oteti poverioca i
postojanje znanja treeg lica za nameru oteenja poverioca od strane dunika. To su sluajevi besplatnih
raspolaganja, npr. ugovor o poklonu.
Nesavesnost treih lica se pretpostavlja kada dunik dobroinim ugovorom raspolae sa svojom imovinom
i kada dunik otuuje svoju imovinu bliskom srodniku.
14. Opti uslovi odgovornosti za tetu
Prouzrokovanje tete je samostalan izvor obligacija kada se radi o vanugovornoj (deliktnoj) odgovornosti, a
moe biti sekundarni izvor obligacija i kod ugovorne odgovornosti zbog neispunjenja obaveza kada dolazi
do prestanka ugovora. Iz ovoga moemo izvui zakljuak da postoje dve vrste graanskopravne
odgovornosti: 1) ugovorna odgovornost i 2) vanugovorna odgovornost. Kod ugovorne odgovornosti
graanskopravna odgovornost proizilazi iz povrede ugovorne norme. Saglasnom izjavom volja dva pravna
subjekta su zakljuila ugovor i regulisala meusobna prava i obaveze u obligacionom odnosu. Ako jedna
od strana ne izvri (ili ne izvrava) svoju obavezu i time se prouzrokuje teta drugoj ugovornoj strani, ona
ima pravo na naknadu tete. Znai, za nastanak ugovorne odgovornosti bitna su dva elementa: postojanje
punovanog ugovora i povreda ugovorne obaveze. Kod vanugovorne odgovornosti (deliktne odgovornosti)
graanskopravna odgovornost proizilazi iz povrede zabrane da se drugom prouzrokuje teta protivpravnim
ponaanjem.

Osnov graanskopravne odgovornosti jeste razlog zbog koje neko lice odgovara za tetu prouzrokovanu
drugom licu. Zakon o obligacionim odnosima razlikuje tri osnova odgovornosti za priinjenu tetu: 1) po
osnovu krivice (subjektivna odgovornost), 2) po osnovu bez obzira na krivicu (objektivna odgovornost), i
3) po osnovu pravinosti.
15.Vrste odgovornosti za prouzrokovanu tetu
Odgovornost po osnovu krivice (subjektivna odgovornost) ko drugome prouzrokuje tetu duan je
naknaditi je, ukoliko ne dokae da je nastala bez njegove krivice (ZOO l. 154). Krivica postoji kada je
tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom (ZOO l. 158). Dakle, lice koje je prouzrokovalo tetu
svojom krivicom duno je da je nadoknadi. Pretpostavlja se da je tetnik kriv, ali je ova pretpostavka
oboriva. To znai da lice koje je prouzrokovalo tetu moe dokazati da nije krivo i tako se osloboditi
odgovornosti po osnovu krivice.
Objektivna odgovornost postoji nezavisno od krivice tetnika. Da bi oteeno lice ostvarilo pravo na
naknadu tete potrebno je da dokae da oteeni ima obavezu da snosi rizik tete, odnosno neophodno je da
oteeni dokae da je pretrpeo tetu i da izmeu tete i tetnikove radnje postoji uzrona veza. tetnik
(poinilac) se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da je teta nastala kao posledica vie sile,
iskljuive odgovornosti oteenog ili nekog treeg lica.
Odgovornost po osnovu pravinosti u odgovornost po osnovu pravinosti spadaju: 1. odgovornost
neuraunljivih lica za tetu koju prouzrokuju drugome, pod uslovom da se nadoknada ne moe dobiti od
lica koje bilo duno da vodi nadzor nad njim i da je materijalno stanje tetnika znatno povoljnije od
materijalnog stanja oteenog (ZOO l. 169); 2. odgovornost roditelja maloletnih poinilaca tete koji su
sposobni za rasuivanje pod uslovom da maloletnik nije sam u stanju da plati naknadu i da je materijalno
stanje roditelja znatno povoljnije od materijalnog stanja oteenog lica (ZOO l. 169); 3. nadoknada tete
koja je prouzrokovana pravno doputenim radnjama, koje oteeni mora da trpi (lica ija su dobra
rtvovana da bi se zadovoljio odreeni javni interes ili pak preteniji interes nekog drugog).
Odgovornost za drugog:
odgovornost za maloletnike
odgovornost za lica nesposobna za rasuivanje
odgovornost za pomonike odgovornost poslodavca za zaposlene
odgovornost pravnog lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ
Odgovornost vie lica za istu tetu (solidarna odgovornost) za tetu koju je vie lica prouzrokovalo
zajedno, svi uesnici odgovaraju solidarno. Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu tetu i lica koja su je
prozrokovala radei nezavisno jedan od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj
16. Naknada tete
teta moe nastati po dva osnova: kao povreda ugovorne odredbe i deliktnom radnjom. Nastanak tetne
posledice tetnom radnjom uinioca tete, stvara obligacioni odnos izmeu uinioca tete i oteenog i
dovodi do vanugovorne odgovornosti za tetu. Nastanak tete zbog neispunjenja ili zadocnjenja u
ispunjenju postojee ugovorne obaveze dovodi do ugovorne odgovornosti za tetu. Zakon o obligacionim
odnosima predvia da se na naknadu tete zbog neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju obaveze shodno
primenjuju odredbe ovog zakona o naknadi vanugovorne tete. Pod pojmom tete podrazumevamo
umanjenje neije imovine i spreavanje njenog poveanja, kao i nanoenje drugome fizikog ili duevnog
bola i straha. Osnovna podela tete je podela na materijalnu (imovinsku) tetu i na nematerijalnu
(neimovinsku) tetu. Razlikujemo vie vrsta klasifikacija tete. Materijalna teta se moe podeliti na
stvarnu tetu i izgubljenu dobit. Zatim se materijalna teta moe podeliti na konkretnu tetu i na apstraktnu
tetu. Konkretna teta je teta koja se moe dokazati i njena visina precizno utvrditi u vreme donoenja
sudske odluke. Apstraktna teta se, pak, pretpostavlja (ona se ne dokazuje) i njena visina se odreuje
unapred pre nego to je prouzrokovana (npr. kada ugostiteljski objekat propie visinu tete za razbijeni
tanjir). Materijalna i nematerijalna teta se mogu podeliti na postojeu tetu i buduu tetu. Postojea teta
je teta koja je nastupila nakon to je preduzeta tetna radnja. Budua teta je teta koja izvesno nastaje u
budunosti. Materijalna i nematerijalna teta takoe se mogu podeliti na neposrednu tetu i posrednu tetu.
Neposredna teta je teta koja nastaje neposredno nakon izvrenje tetne radnje, a posredna teta proistie
iz povrede neke stvari ili pravom zatienog interesa, tako da predstavlja tetu izvan i iznad vrednosti
unitene ili oteene stvari. Materijalna teta moe da nastane zbog neizvrenja ugovora, tj. usled izostanka

prestacije, a moe da nastane i zbog zadocnjenja, tj. neizvrenja ugovora o roku i teta koja proistie zbog
izvrenja protivno odredbama ugovora. Nematerijalna teta se moe podeliti u tri grupe za koje se priznaje
naknada i to: 1) za duevne bolove, 2) za fizike bolove, i 3) za strah.
17. Sticanje bez osnova
POJAM Moe se desiti da prelaz imovine jednog na drugo lice bude izvren,a da za to nema pravnog
osnova. Sticanje bez osnova postoji kad dio imovine jednog lica na bilo koji nain pree u imovinu drugog
lica,a taj prelaz nema osnov u pravnom poslu,sudskoj odluci ili zakonu.Tako nastaje obligacionopravni
odnos koji djeluje inter partes,u kojem je sticatelj dunik,a lice iji je dio imovine preao u imovinu
stjecatelja povjerilac.Sticanje bez osnova javlja se kao jedan od izvora vanugovornog nastanka obligacije.
Sticanje bez osnova je relativno star institut kojeg je poznavalo i rimsko pravo.U rimskom pravu sticanje
bez osnova(bezrazlono obogaenje) postojalo je kada se u imovini jednog lica nau tue stvari na osnovu
nepostojeih ili nitavih pravnih poslova,pa je to lice obavezno vratiti te stvari. Vraanje se nije moglo
zahtjevati na temelju ugovora,jer istog ili nema ili nije valjan.Osiromaeni se nije mogao pozvati na
vlasniku tubu,jer je vlasnitvo prelo na drugo lice(sticaoca).Obaveza vraanja steenog mogla se
zahtijevati samo apstraktnim tubama-kondicijama.Rimsko pravo je poznavalo vie sluajeva bezrazlonog
obogaenja i to:plaanje nedugovanog,sticanje s obzirom na osnov koji se nije ostvario,sticanje s obzirom
na osnov koji je kasnije otpao,sticanje bez osnova u sluaju kad je neto primljeno protivno moralu ili
dobrim obiajima. Pored ovih,rimsko pravo je poznavalo i verzijske tube.Ova tuba se mogla podii u
sluaju kad je 36
jedno lice(obogaeni)iskoristio tuu stvar(osiromaenog)bez pravnog osnova. Danas je u svim
zakonodavstvima predviena mogunost nastanka obligacije zbog neosnovanog pomjeranja imovine u
korist jednog,a na tetu drugog lica..Nasuprot tome,ako postoji valjani osnov prelaza imovine pravnim
putem,tada nema primjene sticanja bez osnova. Na ZOO predvia jedinstvenu instituciju za sticanje bez
osnova,a pominju se i posebni sluajevi sticanja bez osnova.Posebni sluajevi sticanja bez osnova se
odnose na upotrebu tue stvari u svoju korist ili tuu korist,te izdatak za drugog.Obligacije iz sticanja bez
osnova su sline obligacijama iz odgovornosti za naknadu tete. PRETPOSTAVKE STICANJA BEZ
OSNOVA Subjekti obligacije kod sticanja bez osnova su osiromaeni i obogaeni.Osiromaeni je ono lice
iz ije je imovine neki dio preo u imovinu drugog lica,a obogaeni je to drugo lice ija se imovina
poveala bez pravnog osnova.Da bi se zasnovao obligacioni odnos izmeu osiromaenog i obogaenog
moraju se ispuniti odreene pretpostavke.Te pretpostavke mora dokazati povjerilac koji podie apstraktnu
tubu,a tubeni zahtijev se temelji na faktu prelaza njegove imovine u imovinu tuenog. 1.poveanje
imovine Prvo mora nastupiti poveanje imovine na strani obogaenog.To se naziva obogaenje,jer je
obogaeni stekao stvar ili drugu imovinsku korist bez pravnog osnova.Najei vid obogaenja je sticanje
stvarnih i obligacionih prava.Tipian primjer stvarnog prava bilo bi sticanje prava vlasnitva,a kod
obligacionih esto se radi o sticanju odreenog potraivanja.Poveanje se moe desiti i na strani
osiromaenog..Poveanje imovine moe nastupiti i kroz neosnovano smanjivanje pasive,te u utedi
izdataka. 2.smanjivanje imovine Druga je pretpostavka da je dolo do umanjenja imovine na strani
osiromaenog lica.Ovo se naziva osiromaenje,a nastaje kao posljedica nekog izdatka ili nesticanja imovine
na strani osiromaenog,a u korist obogaenog.Da bi postojalo sticanje bez osnova potrebno je da postoji
uzrona (kauzalna)veza izmeu obogaenja i osiromaenja.Umanjenje imovine postoji i kada jedno lice
koristi pravo koje pripada drugom licu ili neosnovano pribavlja plodove tue stvari.Izmakla dobit se
ostvaruje po pravilima koja vae za naknadu tete. 3.uzrona veza izmeu obogaenja i osiromaenja
izmeu uveanja imovine na jednoj i njenog umanjenja na drugoj strani mora postojati uzrono-posljedina
veza(kauzalitet).To znai da se uveanje imovine jednog lica ostvaruje na teret drugog lica.Osiromaeni se
javlja kao povjerilac,a obogaeni kao dunik.Ako nema kauzaliteta tuuilac nee uspjeti sa tubom po
osnovu sticanja bez osnova. Lako je utvrditi ko je osiromaeni,a ko obogaeni,ali je situacija komplikovana
kada inidbu umjesto dunika izvri tree lice.To je est sluaj kod asignacije kada je plaanje izvreno
usljed zablude o postojanju odnosa pokria,zatim kod plaanja tueg duga,gdje je trei svjestan da plaa
tui dug,ali se ne mogu primjeniti pravila o poslodovstvu bez naloga.Kauzalitet ne postoji ni kod cesije.
4.nepostojanje punovanog pravnog osnova svako sticanje imovine mora imati valjan pravni osnov.Osnova
je punovaan pravni odnos po kojem je jedno lice ovlateno sticati imovinska prava i obaveze.Sticanje
imovine moe biti zasnovano na zakonu,pravnom poslu,sudskoj odluci.Kod nepostojanja pravnog osnova
imamo nekoliko situacija: 1.kada osnov nije postojao od poetka 2.kada je osnov na poetku postojao,ali je

kasnije otpao 3.u sluajevima kada se osnov nije ostvario 4.kada je ugovorna obaveza ispunjena,ali je
poslije toga zbog zablude ugovor poniten. Dakle do sticanja bez osnova moe doi i radnjom obogaenog
i osiromaenog,ali i treeg lica.
TUBA ZBOG STICANJA BEZ OSNOVA Tuba zbog sticanja bez osnova je lina tuba,a skraeno se
naziva kondikcija.Kondikcija je obligaciona tuba i moe se podii samo protiv obogaenog i njegovih
nasljednika.Ne moe se podii protiv treih lica koja su predmet pravnim poslom obogaenja stekla od
obogaenog..Osiromaeni ima pravo izbora izmeu tube iz sticanja bez osnova i tube za naknadu
tete.Tuilac ne moe istovremeno podii obje tube. ZASTARIJELOST KONDIKCIJSKOG ZAHTIJEVA
ZOO nema posebna pravila o zastarijelosti potraivanja iz sticanja bez osnova,i u tom sluaju se
primjenjuje opi zastarni rok od 5 godina.Taj rok tee od dana sticanja bez osnova.
18. Poslovodstvo bez naloga
Poslovodstvo bez naloga moemo definisati kao vrenje tuih poslova bez naloga ovlaenog lica, ali za
njegov raun i radi zatite njegovih interesa. U ovom obligacionom odnosu razlikujemo dva lica:
poslovou bez naloga, to je lice koje vri ili je izvrilo poslove bez ovlaenja odnosno naloga datog od
gospodara posla i gospodara posla to je lice za iji je raun posao izvren. Oba lica se nalaze u
uzajamnom duniko poverilakom odnosu. Vrenju tueg posla moe se pristupiti samo: 1) ako posao ne
trpi odlaganje, ili 2) predstoji teta ili proputanje oigledne koristi
19. Jednostrana izjava volje
Kod jednostranih pravnih poslova nastaju samo obaveze, a ne i prava. Pravo nastaje kasnije kada se pojavi
lice koje zahteva ispunjenje obaveze prema uinjenoj izjavi. Dakle, jednostranom izjavom volje se jedno
lice obavezuje drugo licu ili neodreenom broju drugih lica da e u skladu sa zakonom propisanim
uslovima, izvriti odreenu obligaciju. Prema Zakonu o obligacionim odnosima u jednostrane izjave volje
spadaju. 1) javno obeanje nagrade, 2) hartije od vrednosti, 3) ponuda.
Javno obeanje nagrade je jednostrana izjava volje uinjena neodreenom broju lica kojom se jedno lice
(obeavalac) obavezuje da isplati odreenu nagradu drugom licu koje bude izvrilo neku radnju ili postiglo
odreeni rezultat.
Vrednosni papiri ili hartije od vrednosti su pismene isprave kojima se izdavalac obavezuje da e ispuniti
obavezu koja je upisana na hartiji zakonitom imaocu te isprave.
20. Pojam i opta pravila zastarjelosti
Obligaciona prava za razliku od stvarnih prava zastarevaju. Protekom odreenog vremena obligacija
postaje neutuiva (prirodna) ukoliko poverilac ne zatrai od dunika ispunjenje obaveze.
Kada nastupi zastarelost prestaje pravo da se trai ispunjenje obaveze, ali ne prestaje sama obligacija
(obaveza).
Zastarelost nastupa kada protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati
ispunjenje obaveze. Sud ne pazi na zastarelost ex offo, ve samo na prigovor dunika to znai da sud
tubeni zahtev nee odbiti po slubenoj dunosti ako utvrdi da je potraivanje zastarelo.
U pravnoj teoriji se obino istiu dva osnovna razloga zato je ustanovljen institut zastarelosti:
1) Zbog pravne sigurnosti neophodno je da se odreeni pravni odnosi koji su obligacionog karaktera
konano definiu, i
2) da se sankcionie komotno ponaanje poverioca koji se ne brine o svojim pravima.
Zastarelost po Zakon o obligacionim odnosima poinje tei prvog dana po dospelosti potraivanja, tj. kada
je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, osim ako zakonom za pojedine sluajeve nije neto
drugo propisano.
Zastarelost nastupa kada je istekao poslednji dan roka koji je odreen zakonom. Zakon propisuje da
odreena potraivanja ne mogu zastareti. To se odnosi na zakonsku obavezu izdravanja i na pravo da se
izvri deoba zajednike stvari.
Zakon dozvoljava da poverilac, iako je zastarelo potraivanje, moe da to svoje pravo koje proistie iz
zastarelog potraivanja, iskoristi na neki drugi nain u odreenim situacijama. Tako:
1) poverilac moe prebiti svoje potraivanje sa potraivanjem dunika, ako njegovo potraivanje jo nije
bilo zastarelo u momentu kada su se stekli uslovi za prebijanje,
2) poverilac zastarelog potraivanja moe istai prigovor neispunjenog ugovora,

3) u sluaju da je potraivanje iz naknade tete zastarelo, poverilac moe da trai od tetnika da mu ustupi
to je ostvario deliktnom radnjom po pravilima o sticanju bez osnova.
Zakon o obligacionim odnosima razlikuje opti rok zastarelosti i posebne rokove zastarelosti. Opti rok
zastarelosti je regulisan lanom 371. Zakona o obligacionim odnosima gde je propisano da sva potraivanja
zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije odreen neki drugi rok zastarelosti.
Pored roka od deset godina, Zakon o obligacionim odnosima predvia rokove zastarelosti od pet, tri i jedne
godine.
Zastarevanje ne tee:
1) izmeu suprunika,
2) izmeu roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo,
3) izmeu tienika i njegovog staraoca za vreme trajanja starateljstva,
4) izmeu vanbranih partnera dok traje vanbrana zajednica,
5) za vreme mobilizacije, u sluaju neposredne ratne opasnosti i rata u pogledu potraivanja lica na vojnoj
dunosti,
6) u pogledu potraivanja koja imaju lica zaposlena u tuem domainstvu prema poslodavcu i lanovima
njegove porodice sve dok traje radni odnos,
7) za vreme dok poverilac nije bio u mogunosti da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze, zbog
nesavladivih prepreka.
- Prekid zastarevanja znai da zastarelost koja je poela da tee se prekida zbog odreenih injenica koje su
rezultat neke radnje dunika ili poverioca.
Zakon o obligacionim odnosima predvia da se zastarelost prekida u sledeim sluajevima:
1) kada dunik prizna dug,
2) kada poverilac podigne tubu ili preduzme drugu radnju protiv dunika pred sudom ili drugim
nadlenim organom a u cilju realizacije svog potraivanja (utvrivanja, obezbeenja ili naplate).
Posle prekida, zastarevanje poinje tei iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u rok
zastarelosti.
21. Pojam i znaaj obligacionih ugovora
Ugovor je pravni posao koji nastaje saglasnou volja dva ili vie lica sa ciljem da se postigne neko pravno
dejstvo. Razlikujemo razne vrste ugovora, na primer obligacione, privredne, porodine, nasledno-pravne,
ugovore o radu, meunarodne ugovore itd. U obligacionom pravu je re o obligacionom ugovoru koji ima
za posledicu obligaciono-pravno dejstvo. Obligaciono pravno dejstvo ugovora se sastoji u stvaranju, izmeni
ili gaenju obligacija.
22.Uslovi za zakljuenje ugovora
Opti uslovi za zakljuenje pravno-perfektnog ugovora su: 1. saglasnost volja ugovornih strana, 2.
sposobnost ugovaranja ugovornih strana, 3. postojanje predmeta ugovora, 4. postojanje osnova ugovora.
Pored ovih optih uslova, za neke ugovore u naem pravu zahteva se i ispunjenje posebnih uslova: 1.
odreena forma ugovora, 2. davanje saglasnosti ili pristanka na zakljuenje ugovora.
Ugovor je zakljuen kad su se volje ugovornih strana u svemu poklopile. U praksi jedna ugovorna strana
ima inicijativu i predlae drugoj strani da zakljue konkretan ugovor sa odreenom sadrinom. Ugovorne
strane moraju da postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora. Da bi ugovor bio punovaan izjavljene
volje moraju biti slobodne a to znai da ne smeju postojati mane u izjavljenoj volji. Na primer, da je data
pod prinudom, pretnjom, u zabludi ili usled prevare. Saglasnost volja se postie kroz dve radnje: ponudu i
prihvat ponude.
Predmet ugovora je jedan od optih uslova za zakljuenje ugovora. Na osnovu ugovora se stvaraju prava i
obaveze. Kod dvostranoobaveznih ugovora prava i obaveze su i na jednoj i na drugoj strani. Obaveze koje
ugovorne strane treba da izvre su u sutini predmet ugovora. Praktino predmet ugovora moe biti predaja
odreene stvari ili neko injenje, neinjenje odnosno trpljenje. Predmet ugovora mora da ispunjava
odreene uslove, mora biti odreen ili odrediv, mogu i dozvoljen. U suprotnom ne postoji predmet
ugovora. Na primer, kada se prodaje neka stvar ona mora biti tano opisana ako se radi o individualno
odreenoj stvari i mora biti odreena cena. Ukoliko ova dva elementa nisu precizno odreena predmet
takvog ugovora de facto ne postoji. Ako se radi o stvarima koje su odreene po rodu tada se predmet
ugovora moe odrediti tako to e se navesti koliina, a cena moe biti odreena prema odreenim
parametrima ukoliko nije fiksno utvrena. Na primer, tri tone kukuruza po trinoj ceni na dan kupoprodaje

u Novom Sadu. Dakle, u ovom sluaju cena nije fiksno odreena ali je odrediva. Predmet ugovora mora da
bude mogu, a to znai da se ugovorne strane mogu obavezati ugovorom samo na neto to je mogue
ispuniti.
Osnov nije isto to i predmet ugovora, jer je osnov razlog zbog koga je obaveza preuzeta, a predmet je ono
to jedna strana treba da preda, uini ili trpi. Osnov treba shvatiti kao pravnu kategoriju, jer je on
neposredni pravni razlog koji je izazvao stvaranje obligacije. To je onaj pravni cilj koji navodi lice da se
obavee na neku inidbu i koji odreuje pravni karakter pravnog posla.
Forma ugovora je nain na koji ugovorne strane izraavaju svoju volju prilikom zakljuenja ugovora. U
tom smislu moe se tvrditi da se svaki ugovor zakljuuje u odreenoj formi, pogotovo kada se ima u vidu
da forma ugovora odraava njegovu sadrinu, te da postoji tesna veza izmeu forme i sadrine ugovora.
Kroz formu ugovora se ispoljava sadrina ugovora. Kada govorimo o formalnim i neformalnim ugovorima
tada, zapravo, mislimo na injenicu da li se taj konkretni ugovor moe punovano zakljuiti samo u tano
odreenoj formi ili se moe zakljuiti na bilo koji nain. Neformalni ugovori se mogu zakljuiti na bilo koji
nain, a formalni ugovori se mogu zakljuiti samo u tano odreenoj formi. Ako nisu zakljueni u
predvienoj formi oni ne proizvode pravno dejstvo.
23. Podjela obligacionih ugovora
Prema zakonskom regulisanju ugovore moemo podeliti na: 1) imenovane i neimenovane ugovore

Prema odnosu prava i obaveza, ugovore moemo podeliti na: 1) jednostranoobavezne i

dvostranoobavezne, 2) teretne i dobroine i 3) komutativne i aleatorne.

Prema nunim uslovima za nastanak ugovora, ugovore moemo podeliti na: 1) formalne i
neformalne.

Prema duini trajanja prestacije, ugovore moemo podeliti na: 1) ugovore sa trenutnim prestacijama
i 2) ugovore sa trajnim prestacijama.

Prema karakteru prestacije, ugovore moemo podeliti na:1) jednostavne (proste) i meovite.

Prema tehnici i nainu zakljuenja, ugovore moemo podeliti na: 1) ugovore sa sporazumno
odreenom sadrinom i ugovore po pristupu, 2) kolektivne i individualne ugovore i 3) generalne i
posebne ugovore.

Prema zavisnosti jednih od drugih, ugovore moemo podeliti na: 1) samostalne i akcesorne.

Prema vidljivosti osnova (kauze) ugovore moemo podeliti na: 1) kauzalne i apstraktne ugovore.

Prema linosti ugovornih strana, ugovore moemo podeliti na: 1) ugovore intuitu personae i
ugovore zakljuene bez obzira na svojstvo linosti.

Prema ugovornoj obavezi da se zakljui drugi ugovor, ugovore moemo podeliti na: 1) prethodne i
glavne ugovore 2) predugovor i konaan ugovor.
24. Nitavi i ruivi ugovori
Razlikujemo dve vrste nitavih, odnosno pravno nevaljanih ugovora:
1) nitave ugovore (apsolutno nitavi) i
2) ruljive ugovore (relativno nitavi).
Apsolutno nitavi ugovori
Prema Zakonu o obligacionim odnosima apsolutno nitavi ugovori su oni koji su protivni:
1) imperativnim propisima,
2) javnom poretku, i
3) dobrim obiajima.
Pored toga apsolutno nitav je ugovor bez osnova ili sa nedozvoljenim osnovom, iji predmet je
nedoputen, nemogu i neodreen ili neodrediv i gde nije potovana konstitutivna forma.
Apsolutno nitavi ugovori ne vae od samog poetka (ex tunc), niti ugovorne strane mogu naknadno da ih
konvalidiraju (osnae). Apsolutna nitavost ima retroaktivno dejstvo, poto ugovor nije punovaan od
samog poetka, ugovorne strane su dune da vrate ono to su primile (vri se restitucija).
Nitavost ugovora ipak proizvodi odreene pravne posledice. Naime, ona ugovorna strana koja je kriva za
zakljuenje nitavog ugovora obavezna je da drugoj ugovornoj strani naknadi tetu koju je ova pretrpela.
Apsolutna nitavost je ustanovljena u javnom interesu, stoga na nju sud pazi po slubenoj dunosti (ex
offo). Tubu za ponitaj iz razloga apsolutne nitavosti moe podneti svako ko ima pravni interes i ova
tuba ne zastareva.
Relativno nitavi (ruljivi) ugovori

Relativno nitavi ugovori su oni ugovori koji sadre neki nedostatak a koji pogaa interese jedne ugovorne
strane. Relativno nitavi ugovori su oni kod kojih postoji mana volje jedne ugovorne strane tj. kada je
ugovor zakljuen pod prinudom, pretnjom, prevarom ili u zabludi. Dakle, volja jedne ugovorne strane je
manljiva i zbog toga je ugovor ruljiv (relativno nitav). Ruljiv je ugovor koji je zakljuilo maloletno lice
ograniene poslovne sposobnosti bez saglasnosti roditelja ili staratelja. Isto tako ugovori gde postoji
prekomerno oteenje, takoe su ruljivi.
Za razliku od apsolutno nitavih ugovora, gde nedostatak vrea interese drave i drutva u celini, kod
relativno nitavih ugovora ili ruljivih ugovora nedostatak vrea interese pojedinca jedne ugovorne
strane.
Poto ruljivi ugovori sadre nedostatak koji se moe otkloniti ovi ugovori se mogu konvalidirati. Tubu
moe podii samo ugovorna strana ija je volja bila manljiva. Za ovu tubu je propisan subjektivni i
objektivni rok. Subjektivni rok iznosi godinu dana od saznanja za razlog ruljivosti, a objektivni rok iznosi
tri godine od zakljuenja ugovora.
I kod ruljivih ugovora nesavesna (kriva) ugovorna strana je duna da naknadi tetu drugoj strani koju je
ova pretrpela zbog ruljivog ugovora.
25. Sredstva obezbjeivanja ugovora
Sredstva obezbeenja izvrenja ugovora slue da se poverilac zatiti od eventualnog neispunjenja ugovorne
obaveze od strane dunika ili pak od neblagovremenog ispunjenja. Istina, poverilac ima na raspolaganju
tubu u sluaju da dunik ne ispuni svoju obavezu, ali sudski postupak je esto spor i neefikasan pa je stoga
daleko celishodnije ugovoriti sredstvo obezbeenja koje poveriocu daje veu garanciju i sigurnost da e
dunik ispuniti svoju obavezu.
Razlikujemo stvarna i lina sredstva obezbeenja: U stvarna sredstva obezbeenja izvrenja ugovora
spadaju: 1. kapara 2. kaucija 3. zaloga 4. hipoteka. U lina sredstva obezbeenja izvrenja ugovora spadaju:
1. ugovorna kazna 2. odustanica 3. jemstvo.
Kapara je odreena suma novca ili zamenljivih stvari koja se predaje prilikom zakljuenja ugovora. Ona
ima dvostruku ulogu, s jedne strane, to je znak da je ugovor zakljuen, a s druge strane, to je sredstvo
obezbeenja ugovora.
Kaucija je odreena suma novca koju dunik daje prilikom zakljuenja ugovora. Samo obeanje kaucije ne
predstavlja zakljuenje ugovora. Mora se predati novac (predmet kaucije) da bi ugovor bio zakljuen. Radi
se o realnom ugovoru. I ugovor o kauciji je akcesorne prirode i zavisi od sudbine glavnog ugovora.
Zaloga predstavlja stvarno sredstvo obezbeenja izvrenja ugovora i veoma je esto sredstvo obezbeenja
u pravnoj praksi, jer su stvarna sredstva po pravilu jaa od linih sredstava obezbeenja. Kada govorimo o
zalozi tada mislimo na runu zalogu tj. na zalono pravo na pokretnoj stvari koji je kao ugovor regulisan u
Zakonu o obligacionim odnosima (lan 966988). Ugovorom o zalozi dunik ili tree lice se obavezuju da
e poveriocu predati neku pokretnu stvar iz koje se poverilac moe namiriti ako dunik ne ispuni svoju
obavezu iz glavnog ugovora na vreme (po dospelosti). Poverilac je obavezan da uva stvar i vrati je
neoteenu po ispunjenju obaveze od strane dunika.
Ugovorna kazna spada u lina sredstva obezbeenja ugovora. Ona je bila poznata jo u rimskom pravu pod
nazivom stipulatio poenae. Svrha ugovorne kazne je obezbeenje ugovora, ali za razliku od kapare ovde se
ne predaje unapred suma novca poveriocu, nego dunik se obavezuje da e isplatiti odreenu sumu novca u
sluaju da ne izvri svoju obavezu iz ugovora ili zadocni u ispunjenju svojih obaveza. Ugovorna kazna ne
mora da se ugovori u novcu, ali je to najee sluaj, jer se preko novca moe izraziti vrednost svakog
potraivanja. Ugovorna kazna se moe odrediti u fiksnom iznosu, a moe i u procentu od glavne novane
obaveze.
Odustanica je lino sredstvo obezbeenja ugovora koje su ugovorne strane svojim sporazumom predvidele
a sastoji se u ovlaenju svake ugovorne strane da mogu odustati od ugovora davanjem odustanice.
Najee je odustanica predviena u odreenoj sumi novca. Odustanica se obeava a ne daje unapred. Ako
se odreena suma novca daje unapred onda je to kapara ili avans. Pravo na odustanicu moe da se ugovori
za jednu stranu, a moe i za obe ugovorne strane. Iako moe da se ini da se ugovaranjem odustanice
labave ugovorne obaveze jer se daje pravo jednoj ili obema stranama da odustanu od zakljuenog ugovora,
ovo je samo privid, jer novana suma (najee) koja je predviena da se mora isplatiti drugoj ugovornoj
strani je dosta visoka da bi se ovim pravom ugovorna strana koristila, ve naprotiv tera ugovornu stranu
da ispuni svoju obavezu iz ugovora.

Jemstvo je lino sredstvo obezbeenja ugovora. Jemstvo nastaje na osnovu ugovora koji zakljuuju jemac i
poverilac, a kojim se jemac obavezuje poveriocu da e izvriti obavezu dunika, ako dunik to ne uini.
Naravno, obaveza mora biti punovana i dospela. Za zakljuenje ugovora o jemstvu nije potrebna
saglasnost glavnog dunika, niti je on ugovorna strana. Po svojoj pravnoj prirodi ugovor o jemstvu je
jednostranoobavezni dobroini ugovor jer se obavezuje samo jedna strana (jemac) i za to ne dobija nikakvu
protivinidbu od poverioca. Jemstvo moe nastati na dva naina: 1. na osnovu zakona i 2. na osnovu
ugovora.
26. Ugovor o prodaji
Ugovorom o prodaji obvezuje se prodavalac da stvar koju prodaje preda kupcu, tako da kupac stekne pravo
raspolaganja odnosno pravo vlasnitva, a kupac se obvezuje da prodavaocu plati cijenu.
Ona je dvostrano obvezni i reciproni ugovor jer prodavatelj njegovim sklapanjem preuzima obvezu
predaje stvari, a kupac obvezu isplate cijene, odnosno prodavatelj je ovlaten traiti cijenu, a kupac je
ovlaten traiti predaju stvari, odnosno, svaka ugovorna stranka ujedno je vjerovnik i dunik.
Prodaja je kauzalni ugovor jer se njome ostvaruje odreena svrha (causa), gospodarska ili neka druga.
Prodaja je samo sredstvo da se ta svrha postigne, a postie se stjecanjem prava vlasnitva na stvari.
Prodaja
je
i
imenovani,
neformalni
i
glavni
ugovor.
Predmet ugovora o prodaji ne mora uvijek biti stvar. To moe biti i neko pravo, npr. predmet prodaje moe
biti trabina, a pritom se prodavatelj nekog prava obvezuje kupcu pribaviti prodano pravo. Ono to vrijedi
za prodaju stvari, vrijedi i za prodaju prava tako da ulogu predaje stvari ima ustupanje prava. Modus
stjecanja stvari je predaja stvari, a nain stjecanja trabine je ustupanje (cessio).
Kada prodaja prava zahtjeva posjed stvari, prodavatelj je duan kupcu predati i stvar, dakle, prodavalac
nekoga prava obvezuje se da kupcu pribavi prodano pravo, a kad vrenje tog prava zahtijeva posjed stvari,
da
mu
i
preda
stvar.
Do predaje stvari kupcu rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi prodavalac, a s predajom stvari
rizik
prelazi
na
kupca.
Rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predane stvari raskinuo ugovor ili traio
zamjenu
stvari.
Ako predaja stvari nije izvrena zbog kupeva zakanjenja, rizik prelazi na kupca u asu kad je doao u
zakanjenje.
Kad su predmet ugovora stvari odreene po rodu, rizik prelazi na kupca u zakanjenju ako je prodavalac
izdvojio stvari oito namijenjene za izvrenje predaje i o tome odaslao obavijest kupcu.
Ali, kad su stvari odreene po rodu takve prirode da prodavalac ne moe izdvojiti jedan njihov dio,
dovoljno je da je prodavalac izvrio sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao preuzeti stvari i da je o
tone odaslao obavijest kupcu.
27. Dejstva ugovora o prodaji
Da bi ugovor o prodaji proizvodio pravno dejstvo potrebno je da se ugovorne strane sporazume, najmanje o
objektivno bitnim elementima ugovora, a to su predmet (stvar) i cijena. Predmet prodaje mogu biti stvari
(pokretne i nepokretne stvari) i prava (npr. pravo vlasnitva, autorsko pravo, pravo industrijskog
vlasnitva). Cijena je novana protuvrijednost za predmet prodaje, te ona mora biti odreena ili bar
odrediva (to znai da u ugovoru postoji dovoljno podataka na osnovu kojih e se naknadno odrediti
cijena).
Ugovor o prodaji je neformalan ugovor, osim kada se radi o prodaji nekretnine (l. 455. Zakona o
obligacionim odnosima). Ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zakljuen u pismenoj formi, u
suprotnom on ne proizvodi pravno dejstvo. U sva tri Zakona o notarima (Federacije Bosne i Hercegovine,
Republike Srpske i Brko Distrikta) propisano je da svi pravni poslovi, iji je predmet prenos ili sticanje
vlasnitva ili drugih stvarnih prava na nekretninama, za svoju pravnu valjanost zahtijevaju notarsku obradu
isprava.
Kako je ugovor o prodaji je dvostranoobavezni ugovor to znai da obje ugovorne strane imaju obaveze i
prava. Zakon regulie slijedee obaveze prodavaoca: predaja stvari, odgovornost za materijalne i pravne

nedostatke (l. 467. 515.). Za razliku od prodavaoca kupac ima obavezu isplate cijene i preuzimanja
predmeta prodaje (l. 516. 519.).
28. Posebne vrste ugovora o prodaji
1) Prodaja sa pravom pree kupovine kupac se obavezuje da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji
stvari odreenom licu, kao i o uslovima prodaje i da mu ponudi da on kupi stvar za istu cenu. Poto ga je
kupac obavestio o prodaji, prodavac mora obavestiti kupca u roku od mesec dana i odmah dati novac (ili
deponovati kod suda). Pravo na pokretnim stvarima prestaje po isteku 5 godina od zakljuenja ugovora.
2) Kupovina na probu kupac rezervie za sebe pravo da stvar isproba i potom se izriito izjasni da li
ostaje pri ugovoru ili ne (rok za probu se odreuje ugovorom, obiajem ili prodavac odreuje primereni
rok). Ako kupac ne vrati stvar po isteku roka ili ne izjavi da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri
ugovoru. Rizik sluajne propasti stvari tokom probe snosi prodavac.
3) Kupoprodaja po uzorku (modelu, mustri) predata stvar kupcu mora da odgovara uzorku ili modelu,
osim ako su uzorak ili model podneti kupcu samo radi obavetenja i priblinog odreenja osobine stvari.
Kod ugovora u privredi se primenjuju pravila o odgovornosti za mat. nedostatke stvari, kod ostalih
pravila o odgovornosti za neispunjenje obaveze.
4) Prodaja sa zadravanjem prava svojine prodavac odreene pokretne stvari posebnom odredbom
ugovora zadrava pravo svojine na stvari dok kupac u potpunosti ne isplati cenu. Ima funkciju obezbeenja
prodavca (deluje prema poveriocima kupca samo ako je uinjeno u formi javno overene isprave i to pre
steaja ili plenidbe stvari kupca). Rizik propasti stvari snosi kupac.
5) Prodajni nalog ugovor kojim se nalogoprimac obavezuje da odreenu pokretnu stvar koju mu je
predao nalogodavac, proda za odreenu cenu i u odreenom roku, ili da je u tom roku vrati nalogodavcu, a
ukoliko to ne uini, smatrae se da je on stvar kupio.
29. Ugovor o razmjeni
Ugovorom o razmjeni obavezuje se svaki ugovara prema svom ugovarau da e mu predati stvar koja se
razmjenjuje tako da on stekne pravo vlasnitva na toj stvari.
Predmet razmjene-stvari u prometu i prenosiva prava, budua radnja, ali ne moe biti neka radnja ili
uzdravanje od radnje.
Budui da je kod ugovora o razmjeni izostavljena novana protuinidba,cijena se i ne ugovara, niti postoji
zahtjev za njenom isplatom. Ugovorom o razmjeni nastaju za svakog ugovaratelja obveze i prava koje iz
ugovora o prodaji nastaju za prodavaoca. Kako je ugovor o razmjeni sinalogmatini ugovor, stranke
meusobno predaju stvari u naelu jednake vrijednosti. No, to nije uvijek mogue, pa moe doi do
kombinacija pri razmjeni razliitih stvari i prava, a ako i tada protuinidbe ne bi bile ekvivalentne, razlika
se moe dati i u novcu. Treba voditi rauna o tome da trina vrijednost zamijenjenih stvari ne bude manja
ili jednaka iznosu novca, jer se u tom sluaju radi o ugovoru o prodaji; 2. u suvremenim vanjskotrgovakim
poslovima iz ugovora o razmjeni razvio se barter ugovor
Ugovor o razmjeni: neformalan, konsenzualan, a ponekada i formalan (razmjena nekretnina).
U situaciji kada jednoj ugovornoj strani bude oduzeta stvar koju je ona primila na osnovu ugovora o
razmjeni, tada ona moe zahtijevati da joj bude vraena stvar koju je ona predala ili zahtijevati naknadu
tete.
30. Prodajni nalog
Ugovorom o prodajnom nalogu obvezuje se nalogoprimac da odreenu pokretnu stvar koju mu je predao
nalogodavac proda za odreenu cijenu u odreenom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu.
Prodajni
nalog
ne
moe
se
opozvati.
Stvar predana nalogoprimcu ostaje nalogodaveva i on snosi rizik njezine sluajne propasti ili oteenja, ali
ne
moe
raspolagati
njom
dok
mu
ne
bude
vraena.
Ako nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odreenu cijenu nalogodavcu do odreenog roka, niti je vrati u
tom
roku,
smatra
se
da
je
on
stvar
kupio.
Ali, njegovi vjerovnici ne mogu zaplijeniti stvar dok on ne isplati cijenu nalogodavcu.
Stvar predana nalogoprimcu ostaje nalogodaveva i on snosi rizik njezine sluajne propasti ili oteenja, ali
ne
moe
njome
raspolagati
dok
mu
ne
bude
vraena.
Kad

se

smatra

da

je

nalogoprimac

kupio

stvar

(1) Ako nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odreenu cijenu nalogodavcu do odreenog roka, niti je
vrati
u
tom
roku,
smatra
se
da
je
on
stvar
kupio.
(2) Ali njegovi vjerovnici ne mogu zaplijeniti stvar dok on ne isplati cijenu nalogodavcu.
31. Ugovor o poklonu
Ugovor o poklonu je takav ugovor kojim jedna ugovorna strana (poklonodavac) predaje drugoj ugovornoj
strani (poklonoprimcu) u vlasnitvo odreenu stvar ili imovinsko pravo ili se obavezuje prenijeti joj
vlasnitvo na toj stvari ili pravu bez ikakve nakanade, a druga strana to sve prihvata.
1.Ugovor o poklonu je jednostrano obavezan i dobroin ugovor, jer se ugovorom obavezuje samo jedno
lice u ugovornom odnosu a to je poklonodavac. S druge strane, poklon je dobroin ugovor jer druga strana
u ugovoru, poklonoprimac, nema nikavu kontraobavezu prema poklonodavcu.
2.Ugovor o poklonu je formalan ugovor, to znai da proizvodi pravne uinke samo ako je zakljuen u
odreenoj formi.
Prema naem pravu, za ugovor o poklonu se trai ili pismena ili realna forma.
3. Ugovor o poklonu je komutativan ugovor, jer se u vrijeme zakljuenja ugovora obino zna
obaveza poklonodavca. Najee se zakljuuje s obzirom na linost poklonodavca, te se moe svrstati u
line ugovore. Poklon je samostalan i kauzalan ugovor.
Uslovi za nastanak ugovora o poklonu su:
1. poslovna sposobnost poklonodavca,
2. postojanje predmeta poklona i
3. namjera da se uini poklon.
Obaveze poklonodavca
Osnovna obaveza poklonodavca se sastoji u predaji predmeta poklona, ukoliko on nije predat prilikom
zakljuenja ugovora. Prodavac predaje stvar zajedno sa njenim pripatcima i plodovima.
Poklonodavac odgovara za neispunjenje ili zakanejnje u ispunjenju ugovorne obaveze samo ako
je postupao s umiljajem ili u gruboj nepanji.
Opoziv i pobijanje poklona
1. Opoziv poklona od strane samih ugovaraa
U odreenim sluajevima poklonodavac moe opozvati ugovor o poklonu i traiti vraanje predmeta
poklona, i to zbog:
nezahvalnosti poklonoprimca,
osiromaenja poklonodavca
razvoda i ponitenja braka
2. Pobijanje poklona od strane treih lica
A)Pobijanje ugovora o poklonu zbog povrede nunog nasljednog dijela imaju nuni nasljednici i to u
vidu zahtjeva za vraanje poklona, pod uslovom da je vrijednost testamentalnog raspolaganja i poklona
vea od raspoloivog dijela.
B) Pobijanje ugovora o poklonu zbog povrede zakonske obaveze izdravanja - postoji u sluaju kada
poklonodavac koji ima zakonsku obavezu izdravanja odreenih lica, raspolae u vidu poklona svojom
imovinom tako da licima koja imaju pravo na izdravanje uskrati to pravo.
C) Pobijanje pravnih radnji poklonodavca
Poklonodavac ne moe initi poklone s ciljem da izbjegne svoje dospjele obaveze jer se smatra da je
preduzeo pravnu radnju koja je na tetu povjerioca.
32. Ugovor o zajmu
Ope
odredbe
Ugovorom o zajmu obvezuje se zajmodavac da zajmoprimcu preda odreeni iznos novca ili odreenu
koliinu drugih zamjenljivih stvari, a zajmoprimac se obvezuje da mu vrati poslije stanovitog vremena isti
iznos
novca
odnosno
istu
koliinu
stvari
iste
vrste
i
kvalitete.
Na primljenim stvarima zajmoprimac stjee pravo raspolaganja odnosno pravo vlasnitva.
U obinom govoru posudba i pozajmica (zajam) esto se poistovjeuju, a to su dva bitno razliita ugovorna
odnosa
i
potrebno
je
upozoriti
na
razliku.
Posudba je takav ugovor kojim se posuditelj obvezuje predati stvar na besplatnu uporabu, a primatelj se
obvezuje
nakon
odreenog
vremena
vratiti
posuenu
stvar.

Posudba je uvjek besplatni ugovor, pri kojemu se uvjek mora vratiti ba posuena stvar i nije bitno je li ona
potrona ili nepotrona, nego da se vraa uvjek ista stvar, a ne druga makar bila iste vrste, koliine i
kakvoe.
Prema Zakonu o obveznim odnosima zajmodavatelj moe biti svaka fizika i pravna osoba, a ne samo
banka.
Ugovor o zajmu je konsenzualan ugovor jer se smatra sklopljenim u trenutku kad su se stranke
sporazumjele o njegovim bitnim sastojcima, a ne tek predajom stvari zajmoprimatelju. Predaja stvari ima
znaenje
ispunjenja
obveze
zajmodavatelja,
a
ne
sklapanja
ugovora.
Zajam je neformalan ugovor, jer zakonodavac ne propisuje odreeni oblik (npr. pisani).
Pri robnom zajmu uvjek se radi o zamjenjivim stvarima (nezamjenjive stvari su individualno odreene:
slika, unikatni predmet...) gdje se obveza vraanja ne sastoji u vraanju primljene stvari, nego druge stvari
iste
vrste,
koliine
i
kakvoe
(novac,
nafta,
ulje,
ito,
vino,
daske...).
Kamata
Zajmoprimac
se
moe
obvezati
da
uz
glavnicu
duguje
U ugovorima u gospodarstvu zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena.
Obveze

kamatu.
zajmodavca

Predaja
obeanih
stvari
Zajmodavac je duan predati odreene stvari u ugovoreno vrijeme, a ako rok za predaju nije odreen, onda
kad
to
zajmoprimac
zatrai.
Pravo zajmoprimca da trai predaja odreenih stvari zastarijeva za tri mjeseca od dolaska zajmodavca u
zakanjenje. a u svakom sluaju za godinu dana od sklapanja ugovora.
Loe
materijalne
prilike
zajmoprimca
Ako se pokae da su materijalne prilike zajmoprimca takve da je neizvjesno da li e on biti u stanju vratiti
zajam, zajmodavac moe odbiti da izvri svoju obvezu predaje obeanih stvari ako u vrijeme sklapanja
ugovora nije to znao te ako se pogoranje zajmoprimevih materijalnih prilika dogodilo nakon sklapanja
ugovora.
Ali, on je duan izvriti svoju obvezu ako mu zajmoprimac ili tko drugi za njega dade dovoljno osiguranje.
teta
zbog
nedostatka
pozajmljenih
stvari
Zajmodavac je duan naknaditi zajmoprimcu tetu koja bi mu bila uzrokovana zbog materijalnih
nedostataka
pozajmljenih
stvari
Ali, ako je zajam bez naknade, duan je naknaditi tetu samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu
nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavijestio zajmoprimca.
Obveze
zajmoprimca
Rok
vraanja
zajma
Zajmoprimac je duan vratiti u ugovorenom roku istu koliinu stvari, iste vrste i kvalitete.
Ako ugovaratelji nisu odredili rok za vraanje zajma niti se on moe odrediti iz okolnosti zajma,
zajmoprimac je duan vratiti zajam nakon isteka primjerenog roka koji ne moe biti krai od dva mjeseca
raunajui od zajmodavevog traenja da mu se zajam vrati.
Izbor
prilikom
vraanja
zajma
Ako u zajam nije dan novac, a ugovoreno je da e zajmoprimac vratiti zajam u novcu, zajmoprimac je ipak
ovlaten da po svom izboru vrati pozajmljene stvari ili iznos novca koji odgovara vrijednosti tih stvari u
vrijeme
i
u
mjestu
koji
su
ugovorom
odreeni
za
vraanje.
Isto vrijedi i u sluaju kad nije mogue vratiti istu koliinu stvari, iste vrste i iste kvalitete.
Odustajanje
od
ugovora
Zajmoprimac moe odustati od ugovora prije nego to mu zajmodavac preda odreene stvari, ali ako bi
zbog toga bilo kakve tete za zajmodavca, duan je naknaditi je.
Vraanje
zajma
prije
roka
Zajmoprimac moe vratiti zajam i prije roka odreenog za vraanje, ali je duan obavijestiti zajmodavca
unaprijed o svojoj namjeri i naknaditi mu tetu.

Namjenski
zajam
Ako je ugovorom odreena svrha u koju zajmoprimac moe upotrijebiti pozajmljeni novac pa ga on
upotrijebi u neku drugu svrhu, zajmodavac moe izjaviti da raskida ugovor.
33. Ugovor o zakupu
Ope
odredbe
Ugovorom o zakupu obvezuje se zakupodavac da preda odreenu stvar zakupna na upotrebu, a ovaj se
obvezuje
da
mu
za
to
plaa
odreenu
zakupninu.
Upotreba obuhvaa i uivanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drugaije ugovoreno ili uobiajeno.
Zakup je neformalni ugovor jer zakon u naelu ne odreuje nikakav poseban oblik za njegovo sklapanje.
No kako se posebnim zakonima, npr. pri sklapanju ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljita, poslovnih
prostorija, stana i sl., zahtijeva pisani oblik, praktiki se ugovor o zakupu sklapa preteito u tom obliku.
Bitna razlika izmeu zakupa i najma sastoji se u tome to se najam odnosi samo na uporabu tue stvari,
npr. najam stana, tj. ako se stvar dana na uporabu moe uporabiti a da se dalje ne obrauje. Moe li se stvar
dana na uporabu uivati uz marljivost i trud, onda se radi o zakupu, tj. zakup se odnosi i na uporabu i na
koritenje koje je iri pojam od uporabe jer osim uporabe razumijeva i uivanje stvari te ukljuuje i
ubiranje
plodova
(npr.
zakup
poljoprivrednog
zemljita).
Obveze

zakupodavca

Predaja
stvari
Zakupodavac je duan predati zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom stanju, zajedno s njezinim pripacima.
Stvar je u ispravnom stanju ako je u stanju odreenom ugovorom, a u nedostatku ugovora, u stanju da
moe
posluiti
za
upotrebu
radi
koje
je
ugovor
sklopljen.
Odravanje
stvari
Zakupodavac je duan odravati stvar u ispravnom stanju za trajanja zakupa i radi toga obavljati potrebne
popravke
na
njoj.
On je duan naknaditi zakupcu trokove to ih je ovaj uinio za odravanje stvari, a koje bi on sam bio
duan
uiniti.
Trokovi sitnih popravaka izazvanih redovnom upotrebom stvari, a i trokovi same upotrebe, padaju na
teret
zakupca.
O
potrebi
popravka
zakupac
je
duan
obavijestiti
zakupodavca.
Raskid
ugovora
i
snienje
zakupnine
zbog
popravaka
Ako potrebni popravci zakupljene stvari ometaju njezinu upotrebu u znatnoj mjeri i za dulje vrijeme,
zakupac
moe
raskinuti
ugovor.
On ima pravo na snienje zakupnine razmjerno ogranienju upotrebe stvari zbog tih popravaka.

Prava
zakupca
kad
stvar
ima
neki
nedostatak
Ako u asu predaje zakupljena stvar ima neki nedostatak koji se ne moe otkloniti, zakupac moe, po svom
izboru,
raskinuti
ugovor
ili
zahtijevati
snienje
zakupnine.
Kad stvar ima neki nedostatak koji se moe otkloniti bez veih nezgoda za zakupca, a predaja stvari u
odreenom roku nije bila bitni sastojak ugovora, zakupac moe zahtijevati od zakupodavca ili otklanjanje
nedostataka
u
primjerenom
roku
ili
snienje
zakupnine.
Ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primjerenom roku koji mu je zakupac odredio,
zakupac
moe
raskinuti
ugovor
ili
zahtijevati
snienje
zakupnine.
U
svakom
sluaju
zakupac
ima
pravo
na
naknadu
tete.

Obveze

zakupca

Upotreba
stvari
prema
ugovoru
Zakupac je duan upotrebljavati stvar kao dobar privrednik odnosno dobar domain.
On je moe upotrebljavati samo onako kako je odreeno ugovorom ili namjenom stvari.
On odgovara za tetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njezinoj namjeni, bez
obzira na to je li stvar upotrebljavao on, ili neka osobe koja radi po njegovu nalogu, podzakupac ili koja
druga
osoba
kojoj
je
on
omoguio
da
upotrebljava
stvar.
Otkaz
zbog
upotrebe
protivne
ugovoru
Ako zakupac i nakon opomene zakupodavca upotrebljava stvar protivno ugovoru ili njezinoj namjeni ili
zanemaruje njezino odravanje, te postoji opasnost znatne tete za zakupodavca, ovaj moe otkazati ugovor
bez
davanja
otkaznog
roka.
Plaanje
zakupnine
Zakupac je duan plaati zakupninu u rokovima odreenim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora
i
zakona,
kako
je
uobiajeno
u
mjestu
gdje
je
stvar
predana
zakupcu.
Ako nije drugaije ugovoreno ili u mjestu predaje stvari uobiajeno, zakupnina se plaa polugodinje kad
je stvar dana u zakup za jednu ili vie godina, a ako je dana za krae vrijeme, onda nakon isteka tog
vremena.
Otkaz
zbog
neplaanja
zakupnine
Zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana poto
ga
je
zakupodavac
pozvao
na
plaanje.
Ali e ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dune zakupnine prije nego to mu otkaz bude
saopen.
Vraanje
zakupljene
stvari
Zakupac je duan uvati zakupljenu stvar i nakon prestanka zakupa vratiti je neoteenu.
Stvar
se
vraa
u
mjestu
u
kojem
je
bila
predana.
Zakupac ne odgovara za istroenost stvari koja nastaje njezinom redovnom upotrebom, a ni za oteenja
koja
potjeu
od
njezine
dotrajalosti.
Ako je za vrijeme zakupa izvrio kakve promjene na stvari, duan je vratiti je u stanje u kojem je bila kad
mu
je
predana
u
zakup.
On moe odnijeti dodatke koje je uinio na stvari ako se mogu odvojiti bez njezina oteenja, ali ih
zakupodavac moe zadrati ako mu naknadi njihovu vrijednost u vrijeme vraanja.
Otuenje

zakupljene

stvari

Otuenje
nakon
predaje
u
zakup
U sluaju otuenja stvari koja je prije toga predana nekom drugom u zakup, pribavilac stvari stupa na
mjesto zakupodavca te nakon toga prava i obveze iz zakupa nastaju izmeu njega i zakupca.
Pribavilac ne moe zahtijevati od zakupca da mu preda stvar prije proteka vremena za koje je zakup
ugovoren, a ako trajanje zakupa nije odreeno ni ugovorom ni zakonom, onda prije isteka otkaznog roka.
Za pribavioeve obveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jamac.
Pravo
na
zakupninu
Ako nije to drugo ugovoreno, pribavilac stvari predane u zakup ima pravo na zakupninu poev od prvoga
idueg roka nakon pribavljanja stvari, a ako je prenosilac primio tu zakupninu unaprijed, duan je da mu je
ustupi.
Od asa kad je obavijeten o otuenju zakupljene stvari zakupac moe isplatiti zakupninu samo pribaviocu.
Otuenje
zakupljene
stvari
prije
predaje
zakupcu
Kad je stvar o kojoj je sklopljen ugovor o zakupu predana pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa na
mjesto zakupodavca i preuzima njegove obveze prema zakupcu ako je u trenutku sklapanja ugovora o

otuenju
znao
za
postojanje
ugovora
o
zakupu.
Pribavilac koji u trenutku sklapanja ugovora o otuenju nije znao za postojanje ugovora o zakupu nije
duan predati stvar zakupcu, a zakupac moe samo traiti naknadu tete od zakupodavca.
Za pribavioeve obveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jamac.
Otkaz
ugovora
zbog
otuenja
stvari
Kad uslijed otuenja zakupljene stvari prava i obveze zakupodavca prijeu na pribavioca, zakupac moe
otkazati
ugovor
u
svakom
sluaju,
potujui
zakonske
otkazne
rokove.
Prestanak
-

zakupa
Protek
Propast

odreenog
stvari

uslijed

vie

vremena
Otkaz
sile
Smrt

34. Ugovor o posluzi

Uvod
Ugovor o posluzi je ugovor kojim jedna stranka (poslugodavac) ustupa na besplatnu upotrebu drugoj
stranci (poslugoprimcu) odreenu stvar,a poslugoprimac se obavezuje povratiti istu tu stvar po isteku
odreenog vremena. Stvar se, dakle, ne predaje poslugoprimcu na svojinu, ve na privremenu upotrebu (da
se
upotrebljava
za
odreeno
vreme)
s
obavezom
da
je
vrati
poslugodavcu.
Posluga
je
realan
i
jednostrano
obevazujui
ugovor.
Za nastanak ugovora stranke moraju postii saglasnost volja u predmetu posluge i vremenu trajanja.
Poslugoprimac je duan da uva stvar, da je upotrebljava prema ugovoru, odnosno prirodi stvari i da stvar
povrati poslugodavcu. Kod posluge kao realnog ugovora, obaveze postoje samo na strani poslugoprimca.
Meutim, nakon zakljuenja ugovora i za poslugodavca mogu nastati izvesne obaveze i to obaveze
snoenja vanrednih trokova i obaveza naknade tete zbog fizikih ili pravnih nedostataka stvari.Kada je
posluga konsensualan ugovor, osnovna je obaveza poslugodavca da preda stvar poslugoprimcu.
Ovaj ugovor ne regulie ZOO, ali posluga je est pravni odnos, jer e uvek postojati mogunost da se u
sluaju spora i pravno reava.Posluga je dobroin ugovor i poslugodavac nee garantovati poslugoprimcu
za pravna i fizika svojstva stvari.Pripada grupi trajnih ugovora.
Bitni elementi
Bitni elementi ugovora su oni elementi o kojime se ugovorene strane moraju dogovoriti saglasnou da bi
ugovor punovano nastao.Ukoliko ne postoji saglasnost o bitnim elementima ,smatra se da ugovor nije
nastao.
Ugovor je zakljuen kada su se ugovorne strane sporazumele o bitnim sastojcima ugovora (essentialia
negotii). Meutim, Zakonom nije definirano ta je to bitan sastojak ugovora. Nesporno je da bitni sastojci
zavise od tipa ugovora. Tako nije nevano da li se radi o prodaji ili zajmu, poklonu ili posluzi, itd.Najkrae
(i najjednostavnije) reeno, bitni sastojci ugovora su oni minimalni sastojci neophodni za postojanje
ugovora.Bitni sastojci ugovora mogu biti objektivno i subjektivno bitni.
35. Ugovor o djelu
Ugovor o djelu je ugovor kojim se jedna ugovorna strana (izvoa) obvezuje obaviti odreeni posao, a
druga ugovorna strana (naruitelj) se obvezuje platiti mu za to naknadu. Zakonom nije propisan oblik
sklapanja ugovora, pa moe biti sklopljen i usmenim dogovorom.
Bitni sastojci ugovora o djelu su predmet (djelo) i naknada za obavljeni posao.
Predmet ugovora o djelu moe biti izrada odreene stvari (npr. izrada namjetaja), obavljanje fizikih
radova za naruitelja (npr. raznoenje letaka, pranje rublja) ili obavljanje umnog rada (npr. istraivanje
trita).
Ugovor o djelu sklapa se za obavljanje jednokratnih poslova koje nisu neposredno povezane s
obavljanjem registrirane djelatnosti naruitelja. Izvoa obavlja poslove u svoje ime i za svoj raun,
vlastitim sredstvima za rad, u vlastitim prostorijama i u vrijeme koje u pravilu odreuje sam. Naknada se
isplauje jednokratno i samo za izvreni posao na iro raun izvoaa.

Umirovljenici mogu raditi na ugovor o djelu (bez obustave isplate mirovine) samo poslove za koje se ne
trai zasnivanje radnog odnosa.
Nezaposlene osobe mogu raditi prema ugovoru o djelu. Korisnicima novane naknade za vrijeme
nezaposlenosti obustavlja se isplata novane naknade za vrijeme isplate naknade po ugovoru o djelu za
onoliko mjeseci koliko iznosi kvocjent koji se dobije dijeljenjem ukupno ostvarenog dohotka s najniom
mjesenom osnovicom na koju se obraunavaju doprinosi za obvezna osiguranja prema posebnom propisu
(najnia osnovica za plaanje doprinosa u 2011.godini iznosi 2.679,95 kuna). Nezaposlena osoba koja
ispunjava uvjete moe se u roku od 30 dana od prestanka okolnosti koja je dovela do obustave isplate
naknade za vrijeme nezaposlenosti ponovno prijaviti Hrvatskom zavodu za zapoljavanje radi nastavka
primanja novane naknade.
Ugovor o djelu moe se raskinuti voljom naruitelja sve dok narueni posao nije dovren, ali je u tom
sluaju duan isplatiti izvoau ugovorenu naknadu, umanjenu za iznos trokova za rad koji nije uinjen i
za iznos zarade to ju je ostvario na drugoj strani ili to ju je namjerno propustio ostvariti.
Ako je rok bitan sastojak ugovora, a izvoa je u tolikom zakanjenju da je oito da ga nee zavriti u roku,
naruitelj moe raskinuti ugovor i prije isteka roka i zahtijevati naknadu tete. On to pravo ima i onda kad
rok nije bitan sastojak ugovora, ako zbog takva zakanjenja naruitelj oito ne bi imao interesa za
ispunjenje ugovora.
Ako se u toku izvrenja djela pokae da se izvoa ne dri uvjeta ugovora te da e izvreno djelo imati
nedostatke, naruitelj moe upozoriti izvoaa na to i odrediti mu primjeren rok da svoj rad uskladi sa
svojim obvezama. Ako do isteka tog roka izvoa ne postupi po zahtjevu naruitelj moe raskinuti ugovor i
zahtijevati naknadu tete. Kad obavljeni posao ima takav nedostatak koji ga ini neupotrebljivim ili je
obavljen u suprotnosti s izriitim uvjetima ugovora, naruitelj moe, ne traei prethodno otklanjanje
nedostatka, raskinuti ugovor i zahtijevati naknadu tete.
36. Ugovor o ostavi
Pojam
Ugovorom o ostavi obvezuje se ostavoprimac da primi stvar od ostavodavca, da je uva i da je vrati kad je
ovaj
bude
zatraio.
Predmet
ostave
mogu
biti
samo
pokretne
stvari.
Ostava
tue
stvari
Ugovor o ostavi moe pravovaljano sklopiti u svoje ime i osoba koja nije nosilac prava raspolaganja
odnosno vlasnik stvari, i ostavoprimac je duan vratiti stvar njoj, izuzev ako bi doznao da je stvar
ukradena.
Ako trea osoba tubom zahtijeva stvar od ostavoprimca kao nosilac prava raspolaganja odnosno kao
vlasnik, ostavoprimac je duan saopiti sudu od koje osobe je stvar primila, istodobno obavijestiti
ostavodavca
o
podignutoj
tubi.
Obveze
uvanja
i
obavjetavanja
Ostavoprimac je duan uvati stvar kao svoju vlastitu, a ako je ostava uz naknadu, kao dobar privrednik
odnosno
dobar
domain.
Ako su ugovoreni mjesto ili nain uvanja stvari, ostavoprimac ih moe promijeniti samo ako to
zahtijevaju promijenjene okolnosti, inae odgovara i za sluajnu propast ili sluajno oteenje stvari.
O svim promjenama koje bi primijetio na stvari i o opasnostima da budu oteene bilo na koji nain,
ostavoprimac
je
duan
obavijestiti
ostavodavca.
Predaja
stvari
drugom
na
uvanje
Ostavoprimac ne moe bez pristanka ostavodavca ili bez nude predati povjerenu mu stvar drugome da je
uva,
inae
odgovara
i
za
njezinu
sluajnu
propast
ili
oteenje.
Upotrebljavanje
stvari
Ostavoprimac
nema
pravo
upotrebljavati
stvar
povjerenu
mu
na
uvanje.
U sluaju nedoputene upotrebe stvari ostavoprimac duguje ostavodavcu odgovarajuu naknadu i odgovara
za
sluajnu
propast
ili
oteenje
stvari
koji
bi
se
dogodili
tom
prilikom.
Kad je u ostavu dana neka nepotrona stvar i ostavoprimcu doputeno da je upotrebljava, onda se na

odnose ugovaratelja primjenjuju pravila o ugovoru o posluzi; a samo o pitanjima vremena i mjesta vraanja
stvari sudi se po pravilima o ugovoru o ostavi, ako ugovaratelji nisu to drugo odredili u tom pogledu.
Upotrebljavanje
i
predaja
stvari
drugome
Kada ostavoprimac bez pristanka ostavodavca i bez nude suprotno ugovoru upotrebljava stvar, mijenja
mjesto ili nain njezina uvanja ili kad stvar preda na uvanje drugoj osobi, on ne odgovara za sluajnu
propast ili oteenje stvari do kojih bi dolo i da je. postupao u skladu s ugovorom.
Vraanje
stvari
Ostavoprimac je duan vratiti stvar im je ostavodavac zatrai i to sa svim plodovima i drugim koristima
od
stvari.
Ako je odreen rok za vraanje stvari, ostavodavac moe traiti da mu se stvar vrati i prije isteka roka,
izuzev
kad
rok
nije
ugovoren
iskljuivo
u
interesu
ostavodavca.
Vraanje se obavlja u mjestu predaje stvari ostavoprimcu, ako ugovorom nije odreeno neko drugo mjesto,
u kom sluaju ostavoprimac ima pravo na naknadu trokova prijenosa stvari.
Naknada
trokova
i
tete
Ostavoprimac ima pravo zahtijevati od ostavodavca da mu naknadi trokove opravdana uinjene radi
ouvanja
stvari
te
tetu
koju
je
imao
zbog
ostave.
Pravo
na
naknadu
Ostavoprimac nema pravo na naknadu za svoj trud, izuzev ako je naknada ugovorena, ako se ostavoprimac
bavi primanjem stvari na uvanje ili ako se naknada mogla oekivati s obzirom na okolnosti posla.
Vraanje
stvari
u
sluaju
besplatne
ostave
Ostavoprimac koji se obvezao da besplatno uva stvar odreena vrijeme moe je vratiti ostavodavcu prije
isteka ugovorenog, roka ako bi samoj stvari prijetila opasnost propasti ili oteenja ili ako bi mu njezino
daljnje
uvanje
moglo
uzrokovati
tetu.
Ako rok nije ugovoren, ostavoprimac iz prethodnog stava moe u svako doba odustati od ugovora, ali je
duan
ostavodavcu
odrediti
primjeren
rok
za
preuzimanje
stvari.
Posebni

sluajevi

ostave

Neprava
ostava
Kad su u ostavu dane zamjenljive stvari s pravom za ostavoprimca da ih potroi i obvezom da vrati istu
koliinu stvari iste vrste, onda se na njegove odnose s ostavodavcem primjenjuju pravila ugovora o zajmu
samo e u pogledu vremena i mjesta vraanja vaiti pravila ugovora a ostavi, ako ugovaratelji nisu to
drugo
odredili
u
tom
pogledu.
Ostava
u
nudi
Kome je stvar povjerena u sluaju kakve nevolje, na primjer u sluaju poara, potresa, poplave, duan ju je
uvati
s
poveanom
panjom.
37. Ugovor o nalogu
Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da za njegov raun preduzme
odreene poslove.
Istovremeno se nalogoprimac ovlauje na preduzimanje tih poslova.
Nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud, osim ako je drukije ugovoreno ili proizlazi iz prirode
meusobnog odnosa.
Lica duna da odgovore na ponudu naloga
Ko se bavi vrenjem tuih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vrenje tih poslova, duan je, ako
nee da prihvati ponueni nalog koji se odnosi na te poslove, da o tome bez odlaganja obavesti drugu
stranu, inae odgovara za tetu koju bi ova pretrpela zbog toga.

OBAVEZE NALOGOPRIMCA
Izvrenje naloga kako glasi
Nalogoprimac je duan izvriti nalog prema primljenim uputstvima, sa panjom dobrog privrednika,
odnosno dobrog domaina, ostajui u njegovim granicama i u svemu paziti na interese nalogodavca i njima
se rukovoditi. Kad nalogoprimac smatra da bi izvrenje naloga po dobijenim uputstvima bilo od tete za
nalogodavca, on je duan skrenuti na to njegovu panju i traiti nova uputstva.
Ako nalogodavac nije dao odreena uputstva o poslu koji treba obaviti, nalogoprimac je duan, rukovodei
se interesima nalogodavca, postupiti kao dobar privrednik, odnosno dobar domain, a ako je nalog bez
naknade, kako bi u istim okolnostima postupio u sopstvenoj stvari.
Odstupanje od naloga i uputstava
Od dobijenog naloga i uputstava nalogoprimac moe odstupati samo sa saglasnou nalogodavca, a kada
mu zbog kratkoe vremena ili iz kog drugog uzroka nije mogue traiti saglasnost nalogodavca, on moe
odstupiti od naloga i uputstava samo ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to
zahtevaju interesi nalogodavca.
Ako nalogoprimac prekorai granice naloga ili odstupi od dobijenih uputstava van sluaja predvienog u
prethodnom stavu, nee se smatrati za nalogoprimca, ve za poslovou bez naloga, izuzev ako nalogodavac
naknado odobri ono to je uradio.
Zamena
Nalogoprimac je duan izvriti nalog lino.
On moe poveriti izvrenje naloga drugome samo ako mu je nalogodavac to dozvolio, kao i ako je na to
prinuen okolnostima.
U tim sluajevima on odgovara samo za izbor zamenika i za uputstva koja mu je dao.
U ostalim sluajevima on odgovara za rad zamenika, kao i za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se
dogodili kod zamenika.
Nalogodavac moe u svakom sluaju zahtevati neposredno od zamenika izvrenje obaveze iz naloga.
Polaganje rauna
O izvrenom poslu nalogoprimac je duan poloiti raun i predati bez odugovlaenja nalogodavcu sve to
je primio na osnovu obavljanja poverenih poslova, bez obzira na to da li je ono to je primio za
nalogodavca bilo dugovano ovome ili ne.
Podnoenje izvetaja
Nalogoprimac je duan na zahtev nalogodavca podneti izvetaj o stanju poslova i poloiti raun i pre
odreenog vremena.
Odgovornost za upotrebu nalogodavevog novca
Ako se nalogoprimac sluio za svoje potrebe novcem koji je primio za nalogodavca, duan je platiti
kamatu po najvioj dozvoljenoj ugovornoj stopi, raunajui od dana upotrebe, a na ostali dugovani novac
koji nije predao na vreme, zateznu kamatu, raunajui od dana kad ga je bio duan predati.
Solidarna odgovornost nalogoprimaca
Ako je vrenje nekog posla povereno nekolicini istim nalogom da ga zajedniki vre, oni odgovaraju
solidarno za obaveze iz tog naloga, ako to drugo nije ugovoreno.
OBAVEZE NALOGODAVCA
Predujmljivanje novca
Nalogodavac je duan na zahtev nalogoprimca dati mu izvesnu svotu novca za predviene izdatke.

Naknada trokova i preuzimanje obaveza

Nalogodavac je duan naknaditi nalogoprimcu, ak i ako njegov trud bez njegove krivice nije imao uspeha,
sve potrebne trokove koje je uinio za izvrenje naloga, sa kamatom od dana kad su uinjeni.
On je duan preuzeti obaveze koje je nalogoprimac uzeo na sebe vrei u svoje ime poverene mu poslove,
ili ga na koji drugi nain osloboditi njih.
Naknada tete
Nalogodavac je duan naknaditi nalogoprimcu tetu koju je ovaj pretrpeo bez svoje krivice u vrenju
naloga.
Visina naknade
Ako drukije nije ugovoreno, nalogodavac duguje naknadu u uobiajenoj visini, a ako o tome nema
obiaja, onda pravinu naknadu.
Isplata naknade
Ukoliko nije drukije ugovoreno, nalogodavac je duan isplatiti nalogoprimcu naknadu po obavljenom
poslu.
Ako je nalogoprimac bez svoje krivice samo delimino obavio nalog, ima pravo na srazmerni deo naknade.
U sluaju kad bi unapred ugovorena naknada bila u oiglednoj nesrazmeri sa uinjenim uslugama,
nalogodavac moe zahtevati njeno smanjenje.
Pravo zaloge
Radi obezbeenja naknade i trokova nalogoprimac ima pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca
koje je dobio po osnovu naloga, kao i na novanim iznosima koje je naplatio za raun nalogodavca.
Solidarna odgovornost nalogodavaca
Ako je vie njih poverilo nalogoprimcu izvrenje naloga, oni mu odgovaraju solidarno.
PRESTANAK NALOGA
Odustanak od ugovora
Nalogodavac moe odustati od ugovora.
U sluaju odustanka od ugovora u kome nalogoprimcu pripada naknada za njegov trud, nalogodavac je
duan isplatiti nalogoprimcu odgovarajui deo naknade, i naknaditi mu tetu koju je pretrpeo odustankom
od ugovora, ako za odustanak nije bilo osnovanih razloga.
Otkaz
Nalogoprimac moe otkazati nalog kad hoe, samo ne u nevreme.
On je duan naknaditi nalogodavcu tetu koju je ovaj pretrpeo zbog otkaza naloga u nevreme, izuzev kad
su za otkaz postojali osnovani razlozi.
Nalogoprimac je duan produiti posle otkaza poslove koji ne trpe odlaganje, dok nalogodavac ne bude u
mogunosti da preuzme brigu o njima.
Smrt, prestanak pravnog lica
Nalog prestaje smru nalogoprimca.
Naslednici nalogoprimca duni su da o njegovoj smrti to pre obaveste nalogodavca i preduzmu to je
potrebno za zatitu njegovih interesa, dok ne bude u stanju da sam preuzme brigu o njima.
Nalog prestaje smru nalogodavca samo ako je tako ugovoreno ili ako se nalogoprimac primio naloga s
obzirom na svoje line odnose sa nalogodavcem.
U tom sluaju nalogoprimac je duan produiti poverene poslove, ako bi inae nastupila teta za
naslednike, dok ovi ne budu u mogunosti da sami preuzmu brigu o njima.
Ako je nalogodavac ili nalogoprimac neko pravno lice, nalog prestaje kad to lice prestane postojati.
Steaj, lienje poslovne sposobnosti
Nalog prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac padne pod steaj ili bude potpuno ili delimino lien
poslovne sposobnosti.
as prestanka naloga
Kad je nalogodavac odustao od ugovora, kao i kad je umro ili pao pod steaj, ili potpuno ili delimino lien
poslovne sposobnosti, nalog prestaje u asu kad je nalogoprimac saznao za dogaaj zbog koga nalog
prestaje.
Kad je nalogoprimcu izdato pismeno punomoje duan ga je vratiti po prestanku naloga.
38. Ugovor o punomostvu

Punomo je ovlatenje za zastupanje to ga zastupani pravnim poslom daje zastupniku.Lice koje daje
ovlatenje naziva se vlastodavac,a lice koje dobiva ovlatenje i zastupa vlastodavca zove se punomonik.
Ovlatenje za zastupanje zove se punomo.Punomo se moe dati jednostranim pravnim pos.ili ugovorom.
Kod jednostranog pravnog posla punomonik je ovlaten da za vlastodavca preduzima odreene pravne
poslove.Jednostrana izjava moe biti upuena ili punomoniku ili drugoj strani.Kad se izjava upuuje
punomoniku radi se o internoj punomoi,tj.odnosu izmeu vlastodavaca i punomonika. Kad se punomo
dodijeljuje ugovorom tada imamo ugovor o punomostvu zakljuen izmeu vlastodavca i
punomonika.Davanje punomoi je nezavistan i samostalan pravni posao.Punomo je bitna za interni
odnos izmeu punomonika i vlastodavca,jer punomonik ovlatenjem(koje dobiva od vlastodavca)
dobiva i tzv.pravnu mo,tako da svojim postupcima neposredno obavezuje davaoca
punomoi,tj.vlastodavca.Kod zakonskog zastupanja zastupnik svoju zastupniku mo crpi iz zakona,a kod
ugovornog zastupnik(punomonik)zastupniku mo dobiva na temelju pravnog posla. Nema razlike da li se
punomo daje jednostranim pravnim poslom ili ugovorom.Naime,svako zastupanje koje se zasniva na volji
vlastodavca svodi se na ugovor.Kod jednostranog pravnog posla prvo nastaje ovlatenje za zastupanje,a
prihvatanjem tog ovlatenja ili izvrenjem posla,nastaje i ugovorni odnos izmeu vlastodavca i
punomonika.Kod davanja ovlatenja ugovorom od samog poetka postoji ovlatenje za zastupanje i
obavezu izvrenja posla.U tim sluajevima govorimo o ugovoru o punomostvu.Ugovor o punomostvu je
neformalan ugovor.Za zakljuenje ugovora za koji se trai forma i punomo mora biti data u toj formi.
2.vrste punomoi Prema ZOO punomo moe biti: 1.Opa ili generalna punomo.Punomonik koji ima
ovakvu punomo moe poduzimati samo one poslove koji ulaze u redovno poslovanje. 2.Generalna
punomo.S ovom punomoi ovlaten je punomonik poduzimati poslove odreene vrste koji izlaze iz
redovnog okvira poslovanja. 3.Posebna ili specijalna punomo se daje za tano odreeni posao,a od
iznimnog je znaaja za vlastodavca. Bez posebnog ovlatenja punomonik ne moe poduzimati mjeninu
obavezu,sklopiti ugovor o jemstvu itd. Pored ovoga punomo se moe podijeliti i prema drugim kriterijima.
1.U vremenskom pogledu.Punomo se moe vezati za odreeni vremenski period.Posao preduzet prije ili
poslije tog perioda bio bi nedjelotvoran prema zastupanom,ali ga moe naknadno odobriti. 2.Punomo u
odnosu na li<nost.Zastupnik moe dobiti punomo za poslovanje sa svakim drugim licem ili sa tano
odreenim licem. 3.Pojedinana ili skupna punomo.Ako vlastodavca zastupa samo jedno lice radi se o
pojedinanoj punomoi,a ako ga zastupa dva ili vie lica govorimo o skupnoj punomoi. 3.prestanak
punomoi Punomo moe prestati iz razliitih razloga.Punomo moe prestati zavravanjem svih poslova
zbog kojih je punomo i data,zatim prestaje i nastupanjem krajnjeg termina ili nastupom raskidnog
uvjeta,prestaje i jednostranim opozivom od strane vlastodavca ili otkazom od strane punomonika,zatim
prestaje nastupanjem naknadne nemogunosti ispunjenja posla.Punomo prestaje i smru punomonika ili
vlastodavca izuzev ako se zapoeti posao ne moe prekinuti za pravne sljednike,ili ako punomo vai i u
sluaju smrti vlastodavca,bilo po njegovoj volji ili s obzirom na prirodu posla.Punomo prestaje i gubitkom
poslovne sposobnosti vlastodavca ili punomonika.
39. Ugovor o ortakluku
Ugovor o ortakluku- ugovor kojim se obavezuju dva ili vie lica da udrue svoj rad i(ili) imovinu radi
postizanja odreenog doputenog zajednikog cilja.
Cilj moe biti sticanje imovinske koristi za ortakluk ili ope koristi za ortakluk.
Ortakluk je zajednica imovine ili lica, ali bez pravne sposobnosti.
Javlja se jo u rimskom pravu
Karakteristike ugovora
Konsezualan i neformalan ugovor
Trajan
Uzajaman
Aleatoran
IMOVINA ORTAKA I ORTAKI UDJELI
Imovina ortakluka-ine je ortaki udjeli koju su ortaci duni unijeti u ortakluk.
Imovinu ini i imovina steena u toku trajanja ortakluka.
Ortaki udjeli i imovina steena za vrijeme trajanja ortakluka naziva se glavnicom ortakluka.
Ortaki udjeli-mogu biti razliiti, a kao udjeli javljaju se stvari, prava, rad, novac i dr.
POSLOVODSTVO I ZASTUPANJE ORTAKLUKOM
Svi ortaci imaju pravo i obavezu da uestvuju u voenju ortakluka.

Ugovorom se poslovodstvo moe povjeriti jednom ili vie ortaka ili treem licu.
Ortak ili tree lice na koje je prenijeto pravo voenja poslova, smatra se punomonikom, a na prava i
obaveze tih lica primjenjuju se pravila ugovora o nalogu.
Ortak kojem je povjereno upravljanje ortaklukom, obavezan je voditi poslovne knjige, te se starati o
imovini ortakluka, prihodima i rashodima.
OBAVEZE I PRAVA ORTAKA
Obaveze unoenja ortakog udjela
Obaveza lojalnosti(zatita interesa ortakluka)
Odgovornost za tetu
Obaveza snoenja gubitka i pravo na dobit
PRESTANAK ORTAKLUKA
Izvrenjem posla ili nemogunou ostvarenja cilja
Istekom vremena
Odlukom ortaka
Smru ortaka
Otvaranjem steaja
Otkazom
POSLJEDICE PRESTANKA ORTAKLUKA
Nakon prestanka ortakluka slijedi dioba zajednike imovine(imovina se sastoji od aktive-prava i pasiveobaveza).
Dioba zajednike imovine-iz zajednike imovine se podmiruju dugovi ortakluka, a nakon podmirenja
dugova, ortacima se vraaju ulozi.
Nakon podmirenja dugova i vraanja udjela, ono to ostane iz zajednike imovine dijeli se izmeu ortaka
prema njihovim udjelima u dobiti.
40. Ugovor o organizovanju putovanja
Pojam
Ugovorom o organiziranju putovanja obvezuje se organizator putovanja da pribavi putniku skup usluga
koje se sastoje od prijevoza, boravka i drugih usluga koje su s njima vezane, a putnik se obvezuje da
organizatoru
plati
jednu
ukupnu
(paualnu)
cijenu.
Izdavanje
potvrde
o
putovanju
Organizator putovanja prilikom sklapanja ugovora izdaje putniku potvrdu o putovanju.
Potvrda o putovanju treba sadravati: mjesto i datum izdavanja; oznaku i adresu organizatora putovanja;
ime putnika; mjesto i datum poetka i svretka putovanja, datume boravka, nune podatke o prijevozu,
boravku te drugim uslugama koje su obuhvaene, ukupnom cijenom; najmanji broj potrebnih putnika;
ukupnu cijenu za skup usluga predvienih ugovorom; uvjete pod kojima putnik moe traiti raskid ugovora
te druge podatke za koje se smatra da je korisno da budu sadrani u potvrdi.
Ako je prije izdavanja potvrde o putovanju putniku uruen program putovanja u kojem se nalaze podaci iz
prethodnog stava, potvrda o putovanju moe sadrati samo uputu na taj program.
Odnos
ugovora
i
potvrde
o
putovanju
Postojanje i pravovaljanost ugovora o organiziranju putovanja nezavisni su od postojanja potvrde o
putovanju
i
njezina
sadraja.
Ali, organizator putovanja odgovara za svu tetu koju druga strana pretrpi zbog neizdavanja potvrde o
putovanju
ili
njezine
netonosti.
Pretpostavka
Smatra se da

je

tono

ono

to

stoji

tonosti
u potvrdi

sve

dok

se

ne

dokae

potvrde
suprotno.

Zatita
prava
i
interesa
patnika
Organizator putovanja duan je putniku dati usluge koje imaju sadraj i svojstva predviene ugovorom,
potvrdom, odnosne programom putovanja i brinuti se o pravima i interesima putnika, u skladu s dobrim
poslovnim
obiajima
u
ovoj
oblasti.

Obveza
obavjetavanja
Organizator putovanja duan je putniku dati potrebne obavijesti o cijenama i uvjetima prijevoza, boravka i
posebnih usluga te obavijesti koje se odnose na kvalitetu prijevoznih sredstava i smjetaja, na vozni red
veze, granine i carinske formalnosti; na sanitarne, monetarne i druge administrativne propise.
Obveza
uvanja
tajne
Obavijesti koje dobije o putniku, njegovoj prtljazi i njegovim kretanjima organizator moe saopiti treim
osobama
samo
s
odobrenjem
putnika
ili
na
zahtjev
nadlenog
organa.
Odgovornost
za
organiziranje
putovanja
Organizator putovanja odgovara za tetu koju uzrokuje putniku zbog potpunog ili djelominog neizvrenja
obveza koje se odnose na organiziranje putovanja predvienih ugovorom i ovim zakonom.
Odgovornost
organizatora
putovanja
kad
sam
obavlja
pojedine
usluge
Ako sam obavija usluge prijevoza, smjetaja ili druge usluge vezane za izvrenje organiziranog putovanja,
organizator odgovara za tetu nanesenu putniku prema propisima koji se odnose na te usluge.
Odgovornost organizatora putovanja kad je izvrenje pojedinih usluga povjerio treim osobama
Organizator putovanja koji je povjerio treim osobama izvrenje usluga prijevoza, smjetaja ili drugih
usluga vezanih za izvrenje putovanja, odgovara putniku za tetu koja je nastala zbog potpunoga, ili
djelominog neizvrenja tih usluga, u skladu s propisima koji se na njih odnose.
Ali i kad su usluge izvrene u skladu s ugovorom i propisima koji se na njih odnose, organizator odgovara
za tetu koju je putnik pretrpio u povodu njihova izvrenja, osim ako dokae da se ponaao kao paljiv
organizator
putovanja
pri
izboru
osoba
koje
su
ih
izvrile.
Putnik ima pravo neposredno od tree osobe odgovorne za tetu zahtijevati potpunu ili dopunsku naknadu
za
pretrpljenu
tetu.
U mjeri u kojoj je naknadio tetu putniku organizator putovanja stjee sva prava koja bi putnik imao prema
treoj
osobi
odgovornoj
za
ovu
tetu
(pravo
na
regres).
Putnik je duan ustupiti organizatoru putovanja isprave i sve to je potrebno za ostvarivanje prava.
Snienje
cijena
Ako su usluge iz ugovora o organiziranju putovanja nepotpuno ili nekvalitetno izvrene, putnik moe
zahtijevati razmjerno snienje cijene pod uvjetom da je stavio prigovor organizatoru putovanja u roku od
osam
dana
od
dana
zavretka
putovanja.
Zahtjev za snienje cijene ne utjee na pravo putnika da zahtijeva naknadu tete.
Iskljuenje
i
ogranienje
odgovornosti
organizatora
Nitave su odredbe ugovora o organiziranju putovanja kojima se iskljuuje ili smanjuje odgovornost
organizatora
putovanja.
Ali je pravovaljana pismena odredba ugovora kojom se unaprijed odreuje najvii iznos naknade, pod
uvjetom
da
nije
u
oitom
nerazmjeru
sa
tetom.
Ovo ogranienje iznosa naknade ne vrijedi ako je organizator tetu uzrokovao namjerno ili krajnjom
nepanjom.
Plaanje
cijene
Putnik je duan organizatoru putovanja platiti ugovorenu cijenu za putovanje u vrijeme kako je ugovoreno
odnosna
uobiajeno.
Obveza
davanja
podataka
Putnik je duan na traenje organizatora pravodobno dostaviti sve podatke potrebne za organiziranje
putovanja, a posebno za pribavljanje prijevoznih karata, rezervaciju za smjetaj te isprave potrebne za
prelazak
preko
granice.
Ispunjavanje

uvjeta

predvienih

propisima

Putnik je duan brinuti se da on osobno, njegove osobne isprave i njegova prtljaga ispunjavaju uvjete
predviene graninim, carinskim, sanitarnim, monetarnim i drugim administrativnim propisima.
Odgovornost
putnika
za
nanesenu
tetu
Putnik odgovara za tetu to je nanese organizatoru putovanja neizvravanjem obveza koje za njega
proizlaze
iz
ugovora
i
odredaba
ovog
zakona
Zamjena
putnika
drugom
osobom
Ako drugaije nije ugovoreno putnik moe odrediti drugu osobu da se umjesto njega koristi ugovorenim
uslugama pod uvjetom da ta osoba udovoljava posebnim zahtjevima predvienim za odreeno putovanje i
da
putnik
naknadi
organizatoru
putovanja
trokove
uzrokovane
zamjenom.
Poveanje
ugovorene
cijene
Organizator putovanja moe zahtijevati poveanje ugovorene cijene samo ako je nakon sklapanja ugovora
dolo do promjena u teaju zamjene valute ili do promjene u tarifama prijevoznika, koje utjeu na cijenu
putovanja.
Pravo na poveanje ugovorene cijene iz prethodnog stava organizator putovanja moe ostvarivati samo pod
uvjetom
da
je
ono
predvieno
u
potvrdi
o
putovanju.
Ako poveanje ugovorene cijene prijee deset posto, putnik moe raskinuti ugovor bez obveze da naknadi
tetu.
U tom sluaju putnik ima pravo na vraanje onoga to je platio organizatoru putovanja.
Pravo
putnika
da
odustane
od
ugovora
Putnik moe u svakom trenutku odustati od ugovora, potpuno ili djelomino.
Ako putnik prije poetka putovanja odustane od ugovora u razumnom roku koji se odreuje s obzirom na
vrstu aranmana (pravodobni odustanak), organizator putovanja ima pravo samo na naknadu
administrativnih
trokova.
U sluaju nepravodobnog odustanka od ugovora organizator putovanja moe od putnika zahtijevati
naknadu u odreenom postotku ugovorene cijene koji se utvruje razmjerno vremenu preostalom do
poetka
putovanja
i
koji
mora
biti
ekonomski
opravdan.
Organizator putovanja ima pravo samo na naknadu uinjenih trokova ako je putnik odustao od ugovora
zbog okolnosti koje nije mogao izbjei ili otkloniti i koje bi, da su postojale u vrijeme sklapanja ugovora,
predstavljale opravdan razlog da ne sklopi ugovor, a i u sluaju ako je putnik osigurao odgovarajuu
zamjenu
ili
je
zamjenu
naao
sam
organizator.
Ako putnik odustane od ugovora nakon poetka putovanja, a razlog za to nisu okolnosti iz prethodnog
stava ovog lana, organizator ima pravo na puni iznos ugovorene cijene putovanja.
Prava
organizatora
putovanja
da
odustane
od
ugovora
Organizator putovanja moe odustati od ugovora, potpuno ili djelomino, bez obveze na naknadu tete, ako
prije ili za vrijeme izvravanja ugovora nastupe izvanredne okolnosti koje se nisu mogle predvidjeti, ni
izbjei ili otkloniti, a koje bi, da su postojale u vrijeme sklapanja ugovora, predstavljale opravdan razlog za
organizatora
putovanja
da
ugovor
ne
sklopi.
Organizator putovanja moe odustati od ugovora bez obveze na naknadu tete i kad se minimalan broj
putnika, predvien u potvrdi o putovanju, nije sakupio, pod uvjetom da o toj okolnosti putnik bude
obavijeten u primjerenom roku koji ne moe biti krai od pet dana prije dana kad je putovanje trebalo
zapoeti.
U sluaju odustanka od ugovora prije njegova izvrenja organizator mora u cijelosti vratiti ono to je
primio
od
putnika.
Ako je organizator odustao od ugovora za vrijeme njegova izvrenja, ima pravo na pravinu naknadu za
ostvarene ugovorene usluge, a duan je poduzeti sve nune mjere za zatitu interesa putnika.
Izmjena programa
putovanja
Izmjene u programu putovanja mogu se obavljati samo ako su uzrokovane izvanrednim okolnostima koje

organizator
putovanja
nije
mogao
predvidjeti,
izbjei
ili
otkloniti.
Trokove koji su nastali izmjenom programa snosi organizator putovanja, a smanjenje trokova ide u korist
putnika.
Zamjena ugovorenog smjetaja moe se obaviti samo upotrebom objekta iste kategorije ili na teret
organizatora
upotrebom
objekta
vie
kategorije
i
ugovorenom
mjestu
smjetaja.
Ako su u programu putovanja izvrene bitne izmjene bez opravdanog razloga, organizator putovanja mora.
u cijelosti vratit: ono to je primio od putnika koji je zbog toga odustao od putovanja.
Ako su bitne izmjene u programu uinjene za vrijeme izvravanja ugovora, putnik u sluaju odustanka
snosi samo stvarne trokove ostvarenih usluga.